Dragan Vićanović
B e o g r a d , 1990.
3
Uvod BioloSka poljoprivreda je, relativno, mlada oblast poljoprivrede u kojoj se nastoji da se proizvodnja hrane obavlja na prirodan način bez upotrebe Kemijskih preparata. ' l o j e posebno aktuelno u zadnje vreme kada smo svedoci sve većih zagađenja prirode i hrane, što se sve skupa negativno odražava na naše zdravlje, Pokret biološki opredeljenih poljoprivrednih proizvođača pokušava, da usavrši proizvodnju na potpuno prirodnim načelima ne primenjujući ni jednu supstancu koja bi mogla imati negativne posledice po zdravlje čoveka, životinja i biljaka. Pri tome se kao i u klasičnoj poljoprivredi posebna p a t n j a posvećuje đubrenju i zaštiti od štetočina ali za razliku od načina koji se primenjuju u klasičnim sistemima biofarmeri koriste prirodna đubriva i razne preparate za zaštitu na bazi drugih biljaka. Biološka poljoprivreda stiče u svetu sve veći broj pristalica, čak i medu agronomima, što je posebno karakteristično za razvijenije zemlje koje nemaju problema sa manjkom hrane pa su i na taj način u situaciji da mogu da se pozabave i izborom hrane koju će konzumirati. Najnovija upozorenja zdravstvenih radnika o opasnostima hrane koja je proizvedena bez kontrole uzkorišćenje raznih hemikalija (često vrlo otrovnih) uticala su bitno na povećanu potražnju zdravih prehrambenih proizvoda. Kako su, međutim, proizvodi dobijeni prirodnim načinima obično dosta skuplji na tržištu (što je najočiglcdnije na Zapadu) proizilazi da jc zdrava hrana rezervisana za bogatije slojeve društva. Staviše, korišćenje apsolutno čiste hrane proverenog kvaliteta postalo je u mnogim razvijenim zemljama stvar prestiža. U našim uslovima vlača haotično stanje u kome dominira hronična nestašica novca za širu društvenu brigu o ishrani a, samim tim, i zdravlju. Na našem se tržištu nalaze mnogi neispravni artikli, neki, čak, sa visokim sadržajem opasnih hemikalija. () tome nas ponekad preko štampe upozoravaju pojedini zdravstveni radnici. Da
4
situacija bude gora utiče i podatak da mi pravo stanje stvari ne znamo jer nc postoji nikakva zvanična statistika o kvalitetu namirnica ili s l u č a j e v i m a t r o v a n j a hranom k o j u , p o n e k a d , u z i m a j u razmere epidemije.A da je tih slučajeva sve više kazuju mnogobrojni novinski članci koji, po pravilu, beleže samo najekstremnije slučajeve. Uočivši potencijalnu opasnost po sopstveno zdravlje od hrane zatrovane hemijskim preparatima, dosta ljudi je počelo sa proizvodnjom povrća i voča u vlastitim vrtovima. Na taj način mogli su biti sigurni u ispravnost namirnica a da ne govorimo, o zadovijstvu koje prati svaku korisnu aktivnost i lični angažman. Osnovni problem svih onih koji su se odlučili da rade po načelima biološke poljoprivrede je nedostatak stručne literature. Na našem tržištu se o tome može nači tek poneka knjiga koja, ipak ne može odgovoriti na sva pitanja koja bi postavio jedan biovrtlar. Te knjige, dakle, imaju uvodni karakter Stoje sasvim razumljivo za oblast u kojoj do s k o r o nije bilo ni jedne jedine knjige. Svakako da će vremenom, kako se bude širio krug interesantna, doći do štampanja večeg broja naslova, od kojih će neki obrađivati i kompleksnije probleme vezane za biopoljoprivredu. N a d a j m o se da čc i naši naučnici (agronomi, ekolozi...) dati svoj doprinos u vidu monografija. Knjiga koja se nalazi pred vama ima 7a cilj da vas uvede u osnove biopoljoprivrede, a takođe, pruži mogućnost za ozbiljnije studije i, što je najvažnije, praktičnu primenu naučenog. Kadi racionalizacije prostora izbegnute su informacije koje se mogu naći u svakom povrtarskom priručniku kao Što je kalendar sadenja i osnovni podaci o svakoj kulturi ponaosob. Praktičar će te podatke lako pronaći a ova knjiga ima zadatak da pruži uputstva koja se ne nalaze u klasičnim povrtarskim knjigama.
5
Zemlja, hrana i ljudsko zdravlje Svi pokazatelji ekološkog stanja naše planete ukazuju na to da u mnogim delovima sveta postoje realne opasnosti od kolapsa čitavih bio-regiona. Na mnogim mestima je odavno život nemoguć a „zasluga" za takvo stanje pripada ikz. „prljavim tehnologijama". Ljudski genij je dostigao zavidne stepene u nekim naučnim oblastima ali sada je već i laicima jasno da moderna civilizacija i njoj odgovarajuće tehnologije, sa jedne strane, olakšavaju život i podižu standard, ali sa d r u g e strane, nepovratno uništavaju i truju našu životnu i radnu okolinu do te mere da su zdravlje i životni vek ljudi već danas opasno ugroženi. To je posebno očigledno u gradovima i velikim industrijskim zonama. ProizvcxJnja hrane spada u one delatnosti koje su nespojive sa zagađenom sredinom. Pa, ipak, sve je očiglednije da je taj osnovni preduslov poljoprivredne proizvodnje danas vrlo teško zadovoljiti. Da problem bude veći. čak, je i sama poljoprivreda u novije vreme postala veliki zagađivač život ne sredine a posredno i neposredno i hrane čijom se piroizvodnjom bavi. Samo u Evropi se godišnje nckontrolisano izbaci u atmosferu 25 miliona tona (!) toksičnih materija. U tome su do sada prednjačile tehnološki najrazvijenije zemlje. U novije vreme ovom neslavnom rekordu značajno doprinose i manje razvijenije zemlje k o j e zaštitu sredine ne ulažu gotovo nikakva sredstva. Svakodnevno trovanje planete predstavlja najveći problem sa kojim se suočilo čovečanstvo od svog nastanka. A k o tome pridodamo i neke nesrećne slučajeve koji su se dogodili u hemijskoj i nuklearnoj industriji onda će svima biti j a s n o da je došao poslednji trenutak da se u svetskim razmerama preduzme akcija za spasavanje čitavog čovečansiva. Jer, ne treba zaboraviti, da tehnološki razvoj i superiornost ne znače mnogo a k o je u tom cilju potrebno žrtvovati zdravu prirodnu sredinu u kojoj živimo.
6
Pošlo je lema ove knjige proizv odnja hrane nećemo detaljnije ulaziti u opisivanje ekoloških problema koji nastaju kao poslediea s j a b o konirolisanih tehnoloških procesa ili ekoloških ekscesa poput Černobila. Pozabavićemo se detaljnije, međutim, ekološkim ugrožavanjima naše planete i ljudskog zdravlja koja nastaju u proccsu proizvodnje hrane. Da ta ugrožavanja životne sredine i zdravlja nisu ni n a j m a n j e naivna i bezazlena pokazuju i najnovija naučna israživan3aU novembru 19«« godine na sednici SSRN Jugoslavije izneti su zabrinjavajući podaci o stanju zemljišta. Navodi se d a j e ,,u proteklih deset godina za poljoprivredu naše zemlje izgubljeno 150 hiljada hektara, pretežno napkxinijcg tla". U zaključcima stručnjaka navodi se da je uzročnik takvog stanja zagađivanje zemljišta hemijskim sredstvima i primena veštačkih đubriva koja u svom sastavu imaju veoma šietne primese - hlor, sumpor, natrijum a fosforna đubriva i leške metale kao što su olovo, kadmijum i radioaktivne elemente! Opasnosti od primene ovih s r e d s t a v a povećane su nestručnom prmenom koja je vrlo česta kod naših proizvođača. U nekim krajevima često dolazi do preterivanja u doziranju veštačkih đubriva tako da ponekad dolazi do velikih zagađenja vode za piće što se katastrofalno odražava na ljudsko zdravlje. U nedavno sprovedenim istraživanjima o kvalitetu vode u Suboučko-horgoškoj peščari dobijeni su alarmantni rezultati u kojima stoji da je koncentracija nitrata u pijaćoj vodi čak O S A M N A E S T puta veća od dozvoljene! Najveći deo ovih nitraia dospeo je u vodu iz veštačkih đubriva koja se koriste u obližnjim voćnjacima. Početkom aprila ove godine T a n j u g je preneo vest u kojoj se kaže „tri o s o b e su umrle, a deset njih je sa teškim irovanjemprebačeno u bolnicu u italijanskom mestu Cićano kod Napulja. Svi su. kako je utvrđeno, otrovani pesticidom " P A R A K V A T " koji se koristi u poljoprivredi. Saniiarne vlasti u Napulju veruju da je pesticid dospeo u podzemne slojeve vode koja se koristi za navodnjavanje i zalivanje tafta, pa iak.u i u hranu. O k o 150 lica se u Napulju saUa nalazi pod kontrolom lekara, jer se veruje da su i oni izloženi riziku trovanja, budući da žive u istoj opasnoj zoni." „Ne treba biti stručnjak'' - kaže se u jednom izvešiaju - „pa uočiti da su nam poljoprivredne površine napadnute teškim metalima, kiselim kišama, psticidima, nitratima." Rezultat nekontrolisanog zasipanja njiva raznim hemikalijama ogleda se u naglom povećanju neplodnosti zemljišta i opasnom narušavanju zdravlja ljudi.
7 Britanska vlada uvela je nedavno oštre mere za kontrolu hrane jer je i u Britaniji postalo očigledno da će doći do problema širih razmera a k o se ne počne sa sistematskom kntrolom ispravnosti hrane i tehnoloških procesa povezanih sa proizvodnjom namirnica. Proizvođački trustovi pružili su veliki otpor ovim Ispitivanjima i predloženim merama ali su, na kraju, usvojeni predloži da se uvede oštra kontrola kvaliteta hrane. Povod kampanje u kojoj su prednjačile z d r a v s t v e n e ustanove i Štampa je iznenadna epidemija bacilom „listeriosis" koji je izazvao smrt nekoliko ljudi. U toku jedne godine prijavljeno je oko 40000 slučajeva trovanja salmonelom, takode u Britaniji. U toku nekoliko dana moralo je biti uništeno nekoliko miiiona komada j a j a i oko 50003 kokošaka! Probuđeno interesovanjc javnosti za procese proizvodnje j a j a i pilića do otkrivanja neverovatno brutalnih metoda uzgoja živine i tovne junadi. Kokoške nasilje ćeli život_provodc u tesnim kavezima a najveći deo njihove hrane sastoji Še od sopstvenog izmeta koji se melje i bezbroj puta vraća u proces ishrane uy dodavanje velikih količina antibiotika kako bi se sprečile infekcije i raznih hemikalija Loje ublažuju nesnosni smrad takve „hrane", uginule jedinke se, takode, melju i dodaju hrani. Takva hrana nalazi se i na jelovniku britanskih krava muzara, a na kraju sve hemikalije koje se dodaju hrali životinja dospevaju u ljudsko telo izazivajući nepredvidljive poslenice. Po rečima veterinarskog inspektora Miroslava Stojišića iz Beograda (objavljeno u „Politici" 9.4.1988. g.) u mesu i mesnim prerađevinama nalaze se, najčešće prevelike količine, raznih aditiva, h o r m o n a , p e s t i c i d a , a n t i b i o t i k a i d r u g i h toksičnih m a t e r i j a . Proveravanje zagađenosti hrane pomenutim materijama kod nas se ne sprovodi ili se to radi posve retko. Stojšić tvrdi da „sami po sebi, nitrati ( u p o t r e b l j a v a j u se u svim mesnim prerađevinama: prim. autora) i nisu toliko opasni po ljudsko zdravije koliko materije k o j e se posle toga s t v a r a j u . Nitrozoamini koji se produkuju u mesnim prerađevinama iz natrijum-nitrata direktno su kancerogeni" Uprkos tome što se ovakva definicija može naći u svakom relevantnom veterinarskom udžbeniku, 5 u » j e uče studenti humane medicine, što je utvrđeno i obelodanjeno u najeminentnijim svetskim istraživačkim centrima, upotreba na-nitrata je kod nas masovna i nekontrolisana. To je nonsens." Iz proizvoda mesne industrije na Zapadu izbačeni su nitrati dok se u nekim zemljama p o p u naše naučne i zdravstvene činjenice sporo probijaju i pored loga što je Savezni komitet za rad, zdravstvo i socijalnu zaštitu apelovao da se tim problemom pozabavi i Skupština
SFRJ. („Politika", 13.5.1987.g.). Miodrag Manđić, fiziko-hemičar Nuklearnog instituta „Boris Kidrič" u Vinči izvršio je nekoliko desetina superanaliza prehrambenih proizvtxla i, između ostalog, rekao u jednom intervjuu: „Kada su u pitanju polifosfati nalazio sam ih i u koncentraciji od 1 , 9 4 % što je suludo. Eksperimentalno je dokazano (opet u svetu) na životinjama, da je kod onih kojima je davano preko 1 % fosfata izazvano niz abnormalnosti: od oštećenja b u b r e g a , kalcifikacije mekog tkiva, nepravilnog rasta, skraćenja dužine života, pa do redukcije fertiliteta. Pesticidi deluju na centralni nervni sistem čoveka, izazivaju oštećenje bubrega, konvulzije, poremećaja disanja. U SAD priznat je kancer jetre kao profesionalno oboljenje za radnike koji rade u industrijskoj proizvodnji PVC-a, a pakovanje u P V C folije prehrambenih proizvoda z a b r a n j e n o / Nedavno je iz S A D vraćeno 19 tona praške šunke (Carneks) zbog prevelike koncentracije štetnih materija. Roba je, to je kod nas pravilo, završila na našem tržištu!!! Inspektor Stojšić uz zgražavanje da se takva roha d a j e i deci, kaže: „Pa se onda čudimo što su bleda, anemična, prozirna, plava, ne mogu da spavaju, imaju stomačne t e g o v e , učestalo p o s i a j u alergična, sa slabim zubima, kostima, obolelim bubrezima... Što rasle broj obolelih od raka, leukemije... To između ostalog zavisi i od toga Šta i koliko j e d e m o . " U S A D trenutno se vodi velika kampanja za proizvodnju zdrave hrane. Na udaru kritike nalaze se veliki trustovi proizvođača i prerađivača mesa, mleka, žitarica, voća i ptjvrća. Uveravanja da od upotrebe hernije u prehrambenoj industriji nema nikakve opasnosti deluju sve neuverljivije jer postoje mnogobrojni izveštaji koji na očiglednim primerima dokzuju baš suprotno. Među mnogobrojnim udruženjima koja se bore da istina o kvalitetu hrane prodre do .Široke javnosti u S A D je trenutno najaktivnije društvo koje nosi simboličan naziv ..Majke protiv pesticida" a okuplja mnoge ličnosti iz javnog života, filma i šou biznisa. Društvo je upozorilo američku javnost da je s a m o prošle godine „upotrebljeno više od dva miliona tona različitih pesticida da bi j a b u k e na tržištu izgledale privlačnije i lepše, te da ta činjenica može imati dramatične posledice po zdravlje ljudi, osobito po zdravlje dece." Vatrena pobornica ideja koje zastupa udruženje, poznata glumica Meril Strip izjavila je posle TV emisije o hrani koju je ona vodila: „Ne zanima me politika. Svejedno mi je ko će biti predsednik države, ali mi je i te kako važno zdravlje moje dccc, daleko važnije od bilo kakve i bilo čije politike." Ove reći odslikavaju jedan aspekt borbe
9
za bolju, zdraviju hranu. Nemogućnost da sc izbcgnu politički uticaji u stvarima gde glavnu rcć treba da vodi nauka i zdrav razum. Sa d r u g e s t r a n e , e k o n o m s k i interesi velikih proizvođača česio su glavna prepreka mnogim akcijama za poboljšanje kvaliteta vazduha, vode i hrane. Među mnogobrojnim pnmerima panične i bezobzirne odbrane profita pri čemu sc ne biraju sredstva niti se vodi računa o sveukupnom progresu, navešćemo jedan primer iz ne tako davne prošlosti. Amerikanac Luther Burbank genijalni genetičar i selekcionar, posmairao je kako u pustinjama širom Amerike neverovatno d o b r o uspeva kaktus opuncija. „Burbank je pristupio selekciji i ukrštajući opuncijc s mnogo i malo bodlji dobio je za 16 godina brzorastuću opunciju bez bodlji, zadiv ljujuću biljku koja služi kao stočna hrana a daje i vrlo ukusne plodove za ljudsku ishranu. Burbank je pisao o svom kaktusu: ,,()n će rasti na širokim prostranstvima u sadašnjim neplodnim delovima zemlje, uz minimalnu negu i obradu zemlje: u suvim polusiuvim predelima može da predstavlja izvanrednu stočnu hranu. Ova opuneia će napraviti i revoluciju u proizvodnji mesa i pretvoriti naše pustinje u plodna prostranstva." Njegova opuncija sadrži Šećer, najpotrebnije mineralne soli i, Što je naglavnije - 90 odsio vode. Z b o g toga stoku ne ireba pojiti. Prinos je velik i pri minimalnim uslovima dobija se 100 do 200 tona mase po hektaru. Poredtoga, Burbankova opuncija je i voće. Prinos ploda je 20 tona po hektaru. L u l h e r B u r b a n k j e m a š t a o d a o v o otkriće iskoristi z a povećanje blagostanja svoje zemlje. /Mi, saznavši za Burbankovu opunciju, trgovci stokom su sc zabranili. Nagli pad cenamcsa bi im uskratio unosne zarade. Novih sorti dočepala se firma „Fana D a u d a " i uništila ih. Ne obazirući se na mnogobrojne zahteve, rasadni materijal nije nikome isporučen." (citat iz časopisa „Dobro Jutro", 1. novembar 1979.g.). U savremenoj proizvodnji hrane, dakle, pored razumskih vladaju i zakoni profita a gde god je profit u pitanju be šire i stroge društvene kontrole nije moguće obezbediti stoproccntnu sigurnost. Dobar primer za to je kontrola proizvoda po pitanju sadržaja pesticida. Po pravilu, takve kontrole nalaze da je propisana doza uvek prekoračena. Jasno je da zdravlje potrošača ne može biti predmet ničije zarade. 18.5.1987. godine „Politika" je tom pitanju posvetila pažnju u članku pod nastavom „Opasnost vreba i sa plodnih polja" Na samom
10
početku kaže se: ,,IJ želji da zaštite poljoprivredne proizvode od štetočina, ljudi su izmislili pesticidc. Da li je ovaj izum ČoveČanstvu đoneo sreću?" U daljem nastavku, između ostalog stoji: ..lako, na žalost, nismo svetska poljoprivredna velesila, neracionalna i gotovo stihijna primena brojnih dostignuća agrarne nauke donela je izuzetno velike opasnosti i za zdravlje naših ljudi. Sve veće potrebe za hranom nametnule su upotrebu peslicida (sredstva za uništavanje Štetočina), kako bi se poljoprivredna proizvodnja zaštitila od ogromnog broja štetočina. Nije, stoga, preterano reći da pcsticidi ulaze u "lanac ishrane" i svojom se otrovnošću i nekontrolisanom primenom svrstavaju u jedan od ključnih problema sveta." U istom članku Dr Borivojc Jovanović, specijalista medicine rada i direktor doma zdravlja u Grockoj kaže: „Pcsticidi, kao sredsiva za uništavanje štetočina, relativno su novijeg datuma, upotrebljavaju se t e k od pedesetih godina. V i š e od 9« o d s t o ovih s r e d s t a v a upotrebljava se u poljoprivredi, što je čini ključnom granom po opasnosti po ljudsko zdravlje. Primena u našoj zemlji je u porastu, tako da sc 1986. godine upotrebljavalo čak 770 preparata sa 188 jedinjenja veli dr Jovanović i dodaje da se ovim sredstvima, prema podacima Svctske zdravstvene organizacije, godišnje u svetu otruje pola miliona ljudi! Veliki ekološki problemi koje je upotreba peslicida nametnula znatnim zagađenjem zemljišta, poljoprivrednih kultura i bvodotokova, preti sasvim ozbiljno da ugrozi zdravlje ljudi." Dr Jovanović tvrdi da je tokom prošle godine na teritoriji opštine Grocka upotrebljeno oko 2 7 0 tona pesticidnih preparata, najviše fungicida i insekticida. „Podaci dr Jovanovića kažu da trovanja povremeno dobijaju k a r a k t e r epidemije. Najčešće smrtni slučajevi su kod otrovanih sredstvom DNOC (dinitrcxirtokrezol ili "kreazan"). Na Klinici za toksikologiju V M A u Beogradu od 1982. do 1986. godine Icčene su 274 o s o b e otrovane pesticidima, koji „zauzimaju" drugo mesto na listi uzročnika trovanja, odmah posle leova. U Respiratornom centru Infektivne klinike od trovanja pesticidima prošle godine lečcno je 47 osoba, od kojih jc četvoro umrlo." I pored svega u našoj zemlji se ne v o d e zvanični statistički podaci o trovanjima pesticidima iako se zna da jc „učešće trovanja u ukupnoj smrtnosti na trećem mestu, odmah posle kardiovaskularnih i malignih bolesti." A k o imamo u vidu da pesticidi i herbicidi mogu biti eventualni izazivači malignih i drugih o b o l j e n j a onda m o ž e m o zaključiti da agrohemija zauzima čak prvo mesto kao uzročnik bolesti
U
sa najtežim ishodištem. U knjizi „Osnovne biološkog voćarstva" Dr. Krišković navodi da „prema podacima iz Instituta za zaštitu zdravlja SR Hrvatske količina kloriranih ugljikovodika u masnom tkivu čovjeka povećala se u nas u posljednjoj godini dana za 1 0 0 % (ovo je ustanov ljeno kod ljudi umrlih od malignih tumora)." 1 pored očiglednih opasnosti pri upotrebi pcsticiđa i drugih hemijskih preparata u poljoprivredi retko koji agronom bi se složio sa konstatacijom da treba prestati sa upotrebom ovih opasnih materija. Glavni adut pristalica upotrebe pcsticiđa jc da se bez njih jednostavno ne m o ž e tj. da se n a j e z d a Štetočina može sprečiti j e d i n o tim sredstvima. Stručnjaci nas uče d a j e otrovnost pojedinih materija u poljoprivredi regulisana zakonom i pod kontrolom i da se vodi računa 0 K A R E N C I - vremenu poslednje upotrebe preparata pre ubiranja plodova, TOLIiR ANCI - maksimalno dozvoljenoj količini preparata 1 R F Z I D U 1 - količini ostatka sredstva u zemljištu. Teorijski gledano ovde ne može biti nesporazuma i ćela teorija nam se čini vrlo stabilno i uverljivo. Ali da li je u praksi sve baš tako idealno? Ko nam može garantovati da se svi poljoprivredni proizvođači apsolutno pridržavaju propisanih normi? Moramo priznali da je ove uslove nemoguće kontrolisati. Kada se sazna za prekomernu upotrebu nekog sredstva u poljoprivredi onda je obično kasno za sprečavanje neželjenih posledica j e r jc proizvod već prodavan na tržištu ili su nastali problemi d r u g e vrste. U ..Politici ekspres" od 8.5.1989. godine našli s m o primer prekomerne upotrebe hernije u poljoprivredi, ovoga puta iz neznanja, u pomenutom članku se kaže: ..Uzrok pojave naglog sušenja pšenice na većim orančnim ptjvršinama u žitorodnoj Tamnavi ovih dana je razjašnjen. Pored štetočine žitnjaka do sušenja pšenice došlo je, kako navode stručnjacik i u sled većih ostataka herbicida A T R A Z I N A koji su nesmotreni ratari upotrebljavali bez odgovarajućeg stručnog nadzora."Daljc se kaže da „herbicid atrazin u prekomernoj količini značajno ometa ne s a m o razvoj pšenice već i drugih kultura Nije tako redak slučaj da ovo sredstvo protiv korova, kada se predozira, napravi goleme štete ratarima." Sve je više izveštaja koji upozoravaju na nekontrolisanu i prekomernu upotrebu hernije bilo da se radi iz predumišljaja ili neznanja. Praktično da nema dana kada u dnevnoj štampi (koja nam jc jedini izvor podataka, pošto zvaničnih statistika nema) ne osvane neki napis o tome. Ugroženi su ljudi, domaće i divlje životinje, usevi a kako pokazuju zadnje vesti i pčele. O značaju ovog korisnog insekta ne
12
treba ni govorili j e r pored meda, značajnog prehrambenog artikla (u zadnje v r e m e zagađen je vrlo često pesticidima) koji je glavni pčelinji proizvod, pčele vrše i oprašivanje voća koje bez njihovog prisustva uopšte ne bi rađalo. Nedavno je u leskovačkom kraju zabeležen slučaj (nije ni jedini ni usamljen) velikog pomora pčela do koga je došlo „zbog prevelike upotrebe raznih hemijskih sredstava na njivama društvenog sektora koje se nalaze u blizini pčelinjaka." (Politika, 18.4.1989.) Da jc kod nas s v e rede videti divljač poznalo je ne s a m o lovcima već i laicima. U malobrojnim analizama uginulih fazana i prepelica nađeni su herbicidi i pesticidi koje su ove ptice unele jedući s e m e z a p r a š e n o pre selve. Otrovane životinje se lako mogu naći na t r p e z i č o v e k a i t a k o proizvesti k a t a s t r o f a l n e posledice. Z b o g nekontrolisane upotrebe modernih sredstava u poljoprivredi divlji zec je s k o r o potpuno nestao iz naših šuma.
Slika 1. Mnogobrojni novinski članci koji upozoravaju na zagađenje prirode i hrane.
13
R a s p r a v e o štetnosti hemijskih preparata ( p o s e b n o pri prekomernoj upotrebi) svode se u javnosti na dva osnovna mišljenja. Prvo je mišljenje većeg broja agronoma i hemičara koji poručuju da nema razloga za strah i da su opasnosti mahom preuveličane. Sa d r u g e strane jedan broj lekara i veliki broj ljudi raznih profesionalnih profila zabrinut jc čestim izvcštajima o trovanjima hemikalijama i eventualnim opasnostima širih razmera. 1 dok prvi upozoravaju da se hernija mora koristiti kako ne bi nastupila glad drugi u prvi plan stavljaju zdravlje i podatke po kojima najrazvijenije zemlje proizvode ogromne viškove hrane koja se često baca iz ekonomskih interesa dok sc u m a n j e razvijenim povećanje prinosa mora potražiti u dobrim sistemima navodnjavanja, i mehanizaciji i si. a ne samo u primeni hernije (ovo zadnje najviše odgovara razvijenima koji u nerazvijene zemlje izvoze mnoge hemijske preparate). Mnogo jc žučnih rasprava sa pomenutim argumentima. Nepristrasni posmatrač mora, međutim, priznati da je i u jednim i u drugim argumentima dosta Istine - da glad preli ali i da je zdravlje ugroženo. Oba tabora slažu se samo u jednom - najopasnija je prekomerna i nekontrolisana primena hernije ali je očigledno da apclovati na savest proizvođača nema nekog velikog smisla jer takvi apeli, kod ljudi koji su u sialnoj trci za zaradom, obično, ostaju bez odjeka. Tom se problemu moram otvoreno i argumentovano suprotstaviti. Jedno pitanje u celoj stvari zaslužuje pažnju. Da li je, ipak, moguće zaobići upotrebu pesticida, herbicida i drugih sredstava? O d g o v o r savremenih poljoprivrednih stručnjaka bi, svakako, bio negativan sa jednim velikim NE! U isio vreme pobornici biološke poljoprivrede na isto pitanje odgovaraju pozitivno. Decenije iskustva stoje iza ljudi koji su se opredelili za tkz. čislu poljoprivredu i ta njihova iskustva nedvosmisleno govore da se bez veštačkih đubriva, herbicida, insekticida i si. mogu dobili i visoki prinosi i izvanredan kvalitet. Štaviše, uče nas biološki j>oljoprivrcdnici, njihovim načinom se dobijaju proizvodi koji su mnogo kvalitetniji po pitanju biološke vrednosti. Tu dolazimo do jednog sasvim novog pitanja koje glasi: šta se podrazumeva pod biloškim kvalitetom? Na to, na izgled jednostavno pitanje, nije lako odgovoriti. Moramo, pre svega, poći od kvaliteta uopšte. Danas se pri proccni kvaliteta gleda, pre svega, na dve stvari. To su izgled, koji treba biti što lepši, i ukus koji spada u pojmove bez j a s n e određenosti. Ova dva parametra su bitna i u biološkoj poljoprivredi s tim što se vodi računa i o j o š nekim stvarima. Pre svega bitan je hemijski sastav proizvoda, sadržaj proteina, ugljenih hidrala, masti i vitamina.
14
Proizvod ne smc, ni u kom slučaju, da sadrži ni najmanje količine ostataka pcsticida, herbicida ili nekog drugog sredstva. T a j yahtev se m o ž e ispuniti s a m o na jedan način - u proizvodnji nikako ne upotrebljavati pomenuta sredstva! Jedino na taj način možemo biti apsolutno sigurni da nam je hrana hemijski potpuno ispravna. Cilj poljoprivrede je, ne s a m o prozvoditi hranu u odredenoj količini, već pre svega, proizvoditi hranu koja ne može škoditi nego s a m o koristiti. A da se hrana i te kako može razlikovati, u zavisnosti na koji je način proizvedena pokazuje ogled u kome su dve grupe laboratorijskih životinja hranjene narazličiie načine. Jedna grupa je s v o j o j ishrani imala s a m o namirnice tretirane raznim hemijskim preparatima dok je druga grupa hranjena proizvodima biološke poljoprivrede. Životinje iz druge grupe su pokazale veću otpornost prema bolestima, daleko veću plodnost i bile su mnogo živahnije i dugovečnijc. Svakome je poznato kako sc g a j e pilići na velikim larmama. Gusto zbijeni u svojim kavezima ti pilići ili kokoške nosilje nikada neće ugledati sunčevu svetlost niti okusili ukus jedne obične kišne gliste poput svake kokoške iz soskog dvorišta. Životinje sa takvih farmi su dosia produktivne, ali im je vek vrlo kratak. Neotporne su prema bolestima pa im se u hranu dodaju velike količine raznih lekova. Na kraju sve to dospeva u organizam potrošača. Živina proizvedena na taj način nema nikakav biološki kvalitet a da bi se mogla jesti mora se pri pripremanju dobro začiniti raznim začinima. Sa tim problemom su posebno suočeni amerikanci koji troše najveće količine pilećeg mesa u svetu. Ujedno su i zemlja koja je na prvom mestu po broju gojaznih i nepravilno hranjenih ljudi. Očigledno je da nije sve u „koUčini. Svaka domaćica zna razliku između j a j e t a koje jc proizvedeno na prirodan način i jajeta koje je snela kokoška odgajena u tesnom kavezu mehanizovane farme. Ta se j a j a jasno razlikuju po boji, ukusu, mirisu, hemijskom sastavu i njihov kvalitet nikako ne može biti isti. U nekim monografijama navodi se slučaj koji sc dogodio u jednom američkom gradu. Desilo se da je kukuruz, zasićen raznim preparatima i preterano đubrcn vešlačkim dubrivima, doveo do oslobađanja Štetnih gasova i eksplozije silosa u kome je bio smešten. Tečnost koja se rasula okolo usmrtila jesve životinje koje su jc pile. Jedinstven primer ne s a m o otrovne nego i eksplozivne hrane! Moramo sc zapitali koje su istinske granice koje ljudski organizam maže podneti. Agronom C. A u b c n u knjizi ,.L' Agriculturc biologiquc" piše: ..Problem je vrlo komplikovan kada sc nastoji izmeriti opasnost koju
15 predstavljaju ostaci ili rezidue pesticida za ljudsko zdravlje. Između optimista, koji misle da su količine isuviše male osim u nekim izuzetnim slučajevima,da bi mogle izazvali primetnu Štetu, i onih koji larmiraju smatrajući da i najmanje količine mogu imati nepoželjne poslcdicc u dužem vremenskom periodu, ne može sc lako odrediti k o j e u pravu. Glavni argumenti optimista su sledeći: 1. Proizvodima za biljnu zaštitu stroge se kontrolišc otrovnost i regulisana jc upotreba - za škodljive proizvode zakonom je utvrđen najmanji rok od upotrebe u zavisnosti od vrste poljoprivrednog proizvoda. 2. Rezidue su male i slulajevi trovanja su retki. 3. Koristi koje se postižu upotrebom sredstava za zaštitu biljaka su takve (povišenje prinosa, uništenje prenosioca zaraznih bolesti itd.) da pojedini nesrećni slučajevi prouzrokovani njihovom upotrebom ne mogu umanjiti njihove prednosti. 4. U svakom slučaju sada jc nemoguće bez pesticida." Sa druge strane: „Pružene garancije propisane zakonom su iluzorne jer j c : - Nemoguće kontrolisrti proizvođače da li se pridržavaju vremena ograničene upotrebe pesticida, čega sc oni u praksi redovno i ne pridržavaju. - U Francuskoj (citat jc iz francuskog izdanja, prim. autora) za većinu pesticida ni jedan propis ne utvrđuje količinu rezidua koja se d o z v o l j a v a u namirnicama. U z e m l j a m a u k o j i m a p o s t o j e ograničenja nije retko da komercijalni proizvodi sadrže veće doze rezidua od dozvoljenih. - Što sc tiče utvrđene oirovnosti posredstvom životinja u odnosu na ljude, to je uvek opasno, kao što je to pokazao slučaj sa thalidomidom sa kojim sc eksperimentisalo na životinjama bez ikakv o g incidenta a koji, ipak, nije bio bezopasan za ljude i kod kojih jc izazvao'poznatu katastrofu (rađanje dcce bez udova i sa drugim teškim telesnim i mentalnim poremećajima, prim. autora). Neki proizvodi, relativno malo otrovni mogu izazvati u tlu ili kod živih bića rastvarajući se proizvode veće otrovnosti (na pr. aldrin koji se pretvara u dicldrin sa većom otrovnošću). - Redovno sc izučavanja ograničavaju na učinak jednog otrova (DDT, parathion, lindan itd.) ali sc pri tome zaboravlja da istovremena prisutnost više njih zajedno može biti škodljiva, i ako svaka doza uzeta ponaosob nije škodljiva.
16
• Nije redak slučaj da u p o t r e b a nekog proizvoda b u d e zakonom dozvoljena a kasnije povučena nakon više godina kad sc pri meli (svakako malo prekasno) da je opasan. T a k o na primer različiti proizvodi su dozvoljeni u nekim zemljama a u drugim su z a b r a n j e n i . Da li oni nekim č u d o m g u b e oirovnosi prelaskom granice?" Svakom razumnom čoveku jasna je prednost biološke poljoprivrede i neminovnost da se društvo kao celina pozabavi tim problemom. J a s n o je da nije moguće jednostavno prestati sa upotrebom agrohemije, jer bi to imalo katastrofalne posledicc ali je isto tako j a s n o da se argumenti bio-poljoprivrednika (kojih jc u svetu sve više) moraju objektivno razmatrati i njihova iskustva, posle provere, primeniti. Na to nas obavezuju savest i razum.
Tlo - osnova života llranljivc materije za život i razvoj biljke uzimaju najvećim delom iz zemlje. Ostatak svojih potreba biljke zadovoljavaju uzimanj e m iz atmosfere. Pošto je razumljivo da zdravlje zavisi, pre svega, od ishrane kako kod životinja tako i kod biljaka onda jc jasno koliku ulogu igra zdravo tlo. Pod zdravim ilom sc ne podrazumeva s a m o ono tlo koje ima potpun hemijski sastav već su od prvorazrednog značaja i fizički i biološki kvalitet zemljišta. Objasnićemo ukratko ova tri faktora: Hemijski sastav tla • Poznato je preko sto hemijskih elemenata a u sastavu zemljišta za ishranu bilja a najvažniji su: Ugljenik (C), Kiseonik (O), Silicijum (Si), Aluminijum (Al), Gvožde (l'e), Magnezijum (Mg), kalcijum (Ca), Natrijum (Na), Kalijum (K), Fosfor (P), Sumpor (S), Azot (N), Hlor(Cl) Jod (J). Bor (B). Mangan (Mn), Bakar (Cu), Kobali (Co), Niki (Ni) itd. Savremcna poljoprivreda sc posebno brine o tri elementa. To su azot, fosfor i kalijum. Ti sc elementi u velikim količinama dodaju u obliku tkz. N.P.K. đubriva. Ostalim đubrivima poklanja se daleko manje pažnje. U biološkoj poljoprivredi elementi sc ne dele na važne i manje važne već se smatra da i element koji se nalazi s a m o u t r a g o v i m a m o ž e imati v e o m a b i t n u u l o g u . B i o l o š k i m e t o d podrazumeva da o Prirodi, tlu i živim bićima znamo veoma malo pa
17
se nastoji da se održi onaj odnos koji jc sama Priroda postavila bez suvišnog uplitanja i drastičnog mcnjanja stvari koje poznajemo s a m o površno. Upotreba veštačkih đubriva počiva na l.ibigovoj teoriji usv a j a n j a jona. Potražimo li u nekom udžbeniku biljne fiziologije detaljnije podatke o tome naći ćemo da sc na ovom problemu dosia radi ali i podatak da .,ni danas mnoga pitanja fiziok>gijc mineralne ishrane nisu reSena, naročito ona koja se odnose na mehanizam usvajanja jona. Prema tome, dobijene predstave o ovom procesu uglavnom i danas su samo hipoteze. "(Dr Milojc R. Sarić: „Fiziologija biljaka"). Posmatrajuči kroz ovu prizmu vidimo da najsavremenija sredstva u poljoprivrednoj proizvodnji počivaju na teorijskim postavkama. Da li su te postavke potpuno ispravne ili nisu pokazaće vreme. Mzičkc osobine zemljišta: Zemljište se sastoji od čestica različitih veličina. Prema veličini izdvajaju se komadi koji su veći od 2 cm, zatim, čestice kamena od 0 , 2 - 2 cm, čestice peska veličine 0 , 0 5 2 cm i čestice ispod 0 , 0 5 cm. Prema količini glinenih čestica koje su vrlo bitne za opšlu plodnost tla, zemljišta delimo na: glinena, glinasia, i lovaši a, ilovastopeskovita zemljišta. IJ fizičke osobine se ubraja i nagib zemljišta. Biološke osobine zemljišta: Tlo nije s a m o s k u p fizičkih i hemijskih faktora v c ć j c to velika životna zajednica u kojoj egzistiraju mnogobrojne biljke i životinje. G r u b o ih možemo podeliti na m a k r o (vidljive) i mikro (nevidljive) organizme. U zemljištu je najviše mikroorganizama. Njihov broj može dostići i nekoliko milijardi u s a m o jednom gramu zemlje. Najvažniji ij. najbrojniji organizmi pripadaju sledećim taksonomskim kategorijama. - bakterije - alge - gljive - protozoe - insekii Bakterije: obuhvataju više od 7 0 % svih živih organizama u zemljištu. IJ jednom gramu ih može biti i više od dve milijarde. Jedan broj je patogen ali je veliki broj korisnih bakterija. Pomenimo s a m o bakterije truljenja bez kojih ne bi bio moguć kružni lok materije u Prirodi. Neke bakterijske vrste učestvuju u fiksaciji azota iz atmosfere. Aige: Veliki broj zemljišnih vrsta koje se naglo razvijaju poscb-
IH no u proleće kada jc najveća vlažnost zemljišta. Mogu sc prepoznati p o z e l e n o j boji j e r s a d r ž e hlorofil. O b o g a ć u j u tlo o r g a n s k m materijom. Neke alge vezuju atmosferski azot. Gljive: Izlučuju enzime koji su tesno vezani sa ostalim biljkama i stvaraju zajednice koje sc nazivaju simbioza. Razgranatim micelijumom doprinose poroznosti tla. Učestvuju u izgradnji humusa. Protozoe, insekti kao i neki drugi organizmi učestvuju u fizičkoj i hemijskoj transformaciji zemljišta i stvaranju humusa. Izuzetno važni organizmi su i kišne i ostale vrsie glista. Na površini od jednog hektara može ih biti i nekoliko milkma. U okviru hektara kišne gliste prerade oko osamdeset tona zemlje za godinu dana. Gliste su značajne jer mešaju tlo, čine ga rastresitim a hodnicima koje b u š e kroz zemlju omogućavaju prodiranje vazduha. Pored ovih čisto mehaničkih cfekaia gliste obogaćuju lio mikroclemeniima, fosforom, magnezijumom, azotom itd. 13roj glista jc u direktnoj proporciji sa plodnošću tla. Biološki zdravo tlo sposobno da pruži razvoj zdravih biljaka mora posedovati bogatu floru i faunu zemljišta. Metodama biološke poljoprivrede to sc postiže u potpunosti. Savremcna agrohemija, međutim, ima razorno dejstvo na mnoge mikro i makro organizme i lime uveliko narušava preko potrebnu ravnotežu. C. A u b e r l tvrdi da peslicidi i hcrbicidi ..menjaju postojeću mikrofloru u tlu, jer je njihov zadalak da eliminišu jednu ili više vrsta koje u tlu nalaze. Ova pnmcna može bili delotvorna a k o se ograniči na 10 da sc uništi s a m o nepoželjna vrsta, Što sc posiiže tek u retkom broju slučajeva." „Unoseći u tlo jednu toksičnu hemijsku materiju menja sc mikrobiološka ravnoteža u tlu, što može imati neočekivane posledice, a ponekad i katastrofalne. Učinak ovih proizvoda na mikrofloru tla je malo proučavan. Njihov učinak na faunu (makroskopsku i mikroskopsku) jc bolje poznat. Neki insekticidi iz temelja m e n j a j u makrofaunu tla. Na primer insketi iz roda Collcmbola (veličine par milimetara, prim. autora) su uništeni H C H preparatom dok na D D T nisu osctljivi. Njihovi predatori iz roda Acarina osctljivi su na oba ova insekticida. Jedno t r e t i r a n j e tla p r e p a r a t o m D D T imaće k a o posledicu izuzetno razmnožavanje Collembola, dok će njihovi predatori bili potpuno eliminisani." Na floru i faunu vrlo česio nepovoljno utiče i primena raznih
19
veštačkih mineralnih đubriva. Sve o v o tera nas da se zapitamo kako da održimo zemljište zdravim i sačuvamo potpunu b b l o š k u ravnotežu organizma u n j e m u . Pre svega m o r a m o potpuno ukloniti sve toksične materije. Ne dolazi u obzir nikakva upotreba pestieda ili herbicida. Takode se iz upotrebe izbacuju u veštačka đubriva. Kako sve to postići obasnićemo u sledećim poglavljima.
Slika 2. Bakterije, alge. g/ji\H iproiozoe, neophodni organizmi zdravog tla
k /
21
20
Đ u b r e n j e - kako i čime
Osnove biološkog đubrenja leže u primeni organskih đubriva. Ideja se sastoji u lome da se izbegne upoireba mineralnih đubriva koja su upotrebljiva isključivo višim biljkama a štetno deluju na mikrofloru i mikro faunu zemljišta. Cilj biološkog đubrenja je stvaranje humusa - plodnog pokrivača pogodnog za život širokog spektra organizama, čija je brojna ravnoteža ključ zdravog zemljišta i biološki ispravnih proizvoda. Osnovno i najpoznatije đubrivo je stajsko đubrivo. Iako je neosporna njegova vrednost nećemo se zadržavati na njemu j e r jc to dosta poznato đubrivo kao i način njegove upotrebe. turi.
stajskog đubriva koje može biti goveđe ili neko drugo a najkvalitetnije ' j c k o k o š j e . Na to se dodaje tanak sloj fino samlevenog krečnjaka. Sve sč~zatTm"poprska vodom. Ukoliko se koristi suvi materijal onda je potrebno prskanje većom količinom vode. Ceo postupak se ponavlja dok se ne dođe do visine od 1, 5 do 2 metra. Vršni sloj sc prekrije slojem zemlje debljine petnaestak santimeiara. Kompostiranje traje o k o mcscc dana. Posle loga se ceo sadržaj hrpe dobro prekopa i i ž m e š a . Z a t i m se osiavi joJ m c s c c dana da ceo p o s a o d o v r š e a n a e r o b n e bakterije .bez prisustva vazduha. Ceo proces stvaranja indorskog komposta traje oke dva mcscca.
Opisaćemo neke druge metode đubrenja u biološkoj agrikul-
Indorski kompost: Ime jc dobio po jednom mestu u Indiji gde je tehnologiju izrade razradu) engleski agronom Sir Alberi Hcnvard najpoznatiji p r e d s t a v n i k britanske škole agrikulture. Veliki d c o svog života Hovvard je p r o v e o u Indiji gde je, koristeći znanje stečeno od lokalnog stanovništva, razradio potpunu metodu izrade s u p e r kvalitetnih đubriva. Po povratku u Veliku Britaniju napisao je knjigu ,.An Agricultural Testament", u kojoj jc ostavio na svesti čovečanstva upotrebu savršeno čiste i zdrave poljoprivredne proizvodnje, llovvard je primetio revolucionarnu stvar na kojoj jc zasnovao svoje ideje: p r i zdravom, prirodnom, dubrenu biljke su zdrave i sam, bez dodatne, zaštite, (xiolevaju bolestima. Stoka hranjena sa „njegovih" parcela u Indiji nije obolevala od nekih bolesti koje su kao kuga harale i proređivale okolna stada. Ispravno hranjene životinje nisu obolevale uprkos činjenici da su se mcšafeT pasle z a j e d n o sa oblclim jedinkama. Postupak pravljenja komposta je sledeći: Postoje dve varijante izrade, kompostiranje u hrpama ili u j a m a m a . A k o je u pitanju veća količina materijala onda se o b a v e z n o kompostira u hrpama iznad površine tla. Visina hrpe je od 1, 5 do 2 metra. T r e b a l o bi paziti da širina ne prede jedan i po metar, dok dužina može biti po potrebi. Na svakom metru dužine neophodno je izbušiti po j e d a n otvor za vazduh kako bi se u prvoj fazi kompostiranja omogućio razvoj preko potrebnih aerobnih bakterija. Materijal koji se koristi pri kompostiranju mo?e biti najrazlićitiji: suva irava, slama, sveža trava ili svaki drugi organski otpad. Materijal se stavlja u sloju od _15 centimetara. Odozgo se d o d a j e oko 5 centimetara svežeg
Slika 3• Šctna kompostiranja Po isteku roka od dva meseca đubrivo se može koristiti. Drugi način izrade indorskog komposta je u j a m a m a ili specijalnim posudama. U' amaterskim uslovima možemo se poslužiti i običnim huretom. Postupak je isti kao i kod pravljenja hrpe s tim da treba ostaviti više oivora za vazaun. U tu svrhu može poslužili isprepletano pruće ili izbušene "plastične cevčice. O v a j način treba primenjivatTsamo u koliko nije moguće radili na drugi način. U buretu je z b o g malog prostora teško obezbediti potpunu biološku zastupljenost svih potrebnih organizama pa proces kompostiranja m o ž e poći u neželjenom pravcu. I pored cevčica za ventilaciju potrebno jc češće m e š a n j c materijala u b u r e t u što predstavlja d o d a t n o opterećenje.
22
Slika 4. Amatersko kompostiranje u buretu. O v a j metod jc dobar za one kojim nije potrebna veća količina komposia tj. za vlasnike manjih bašti. Biodinamički kompost: Proizvodnja ovog komposta rzvijena je u S A D j o š 1939. godine a pronašao je dr Pfeifer. Metoda se bazira na biodinamičkom učenju dr. Rudolfa Štajnera osnivača Antropozofije. Polazna ideja se sastoji u tome da hrana nije potrebna s a m o zbog hemijskih materija koje se u njoj nalaze već je korisna za organizam j e r p a s e d u j e J z v e s u vitalnu e n e r g i j u " . Pri pravljenju komposta stavlja se red biljnih red životinjskih otpadaka ah ne v i f c ixi I, 2 metra. I'osic toga se u hrpu utiskuju buketi lekovitog bilja, u prvom redu: kamilice, h a j d u č k e , koprive, preslice, maslačka i valerijane. U svrhu pospešivanja mikrobiološke aktivnosti kompost treba prskati čajem od navedenih biljaka. potrebno jc sve preliti kravljom balegom razmućenom u vodi. Kompost ne treba mešati već mu treba dodati kišne gliste koje će ga dobro izmcSall Kompost je potrebno povremeno prskati vodom. Detaljnija u p u t s t v a o p r i p r e m a n j u o b o g komposta biče data u
23
poglavlju o Biodinamičkoj poljoprivredi. Đuhrenje pepelom Pepeo spada u jaka đubriva o čijoj se primeni vodi malo računa. Sadrži kalijum i minerale i dobar je za popravljanje kvaliteta zemljišta", posebno kiselih. P e p e o treba upotrebljavati kasno u jesen i u toku zime. Površinu zemlje tanko" posipati. Najbolji je pepeo od tvrdih vrsta drveća. Đubrivo od kostiju Bogatstvo kostiju raznim mineralima čini ih vrlo podesnim za pravljenje đubriva. I )a bi to postigli potrebno je da stavimo red kostiju debljine petnaestak centimetara i preko njih 2-3 cm krčča. UvaEo napravljenu gomilu potrebno je d o b r o nakvasiti vodom ocl čega će se k r c č z a g a s j i r P o š l č d i c a toga je omekšavanje kostiju. Mora se voditi računa da uvčE ima dovoljno vlage. Posle nekoliko mesečn kost i" u buretu prelili klučalom vodom xl čega će se potpuno rastvoriti i t a j rastvor koristili kau izvanredno Jubrivo za sve kulture. Površinsko muli kompostiranje: Ideja ovog tipa kompostiranja se sastoji u tome da se površina zemljšta nikada ne ostavlja gola, bez pokrivača.. Tlo se prekriva tankim "slojem gotovog; đubriva, slame, svežih .biljaka itd. t o j e posebno važno u toku zime kako bi se omogućio nesmetan razvoj mikroorganizama. Mulc'irunje: spoj jeftinog i korisnog Mulčiranje je postupak pri kome se tlo pokriva raznim organskim materijama, najčešće s a m o m , suvom travom ili lišćem. Na ta način zemljište se đubri i obogaćuje humusom, ali lo nije jedini razlog zbog k o j e g se izvodi mulčiranje. Na tlu prekrivenom debljim s l o j e m s l a m e ne m o g u da rasi u korovi tako da nije p o t r e b n o upotrebljavati herbicide u cilju njihove eliminacije a nije potrebno ni okopavanje. Isušivanje tla je dosia s m a n j e n o što je posebno značajno tamo gde je otežano navodnjavanje. O v a k o ukratko opisana metoda ne može pokazati sve prednosti koje su tu prisutne. Zbog toga ćemo prikazali neke praktične rezultata. Gajenje krompira mulčiranjem: Tradicionalno krompir sc gaji o k o p a v a n j e m , z a g r i a n j e m , primenom peslicida a vrlo česio i herbicida. IJ biološkoj metodi pri s t đ c n j u krompira lio na kome se sadi može ali i ne mora biti posebno pripremljeno. U slučaju d a j e izrasla trava desetak santimetara ni to neće smetati j e r se gomolji kropira pripremljenog za setvu ne moraju zakopavati u zemlju. Dovoljno ih
24
jc položiti po površini zemlje! (slika 5.)
Slika 5. Površinsko polaganje krompira Krompir položen po zemlji se prekrije tankim slojem natrule slame pa se odozgo pospe malom količinom koštanog brašna. Preko svega se stavi sloj slame ili suvog lišća u debljini od 5 centimetara. Na TO sc može dodali stajsko dubrivo. p r e k o toga se d o d a j e suva slama debljine 25-30 centimetara, (slika 6.) Posle izvesnog v r e m e n a može doći do slagan ja ovog sloja slame pa ga treba dopuniti do visine od 30 centimetara. l / m e s t o slame mo?c se upotrebili natrulo seno Irnje nije p o g o d n o za drugu upotrebu ili s u v o lišće i trava. Kad se sve ovo uradi više nije potreban nikakav rad o k o krompira u vidu bilo kojih agrotehničkih mera. Pri ovoj površinskoj sadnji potpuno je izbegnuto okopavanje, grtanje, upotreba herbicida i priprema tla za sadnju. Krompir se prepušta samom sebi. Posle izvesnog vremena stabljika sc probije do vrha slame i i7ade na svctlost. "'" ~ ~~ Od sađenja do pojavljivanja stabljike iz slame protekne m e s c c
25 do m c s c c i po dana. Blcdunjava biljčica koja sc pojavi iz slame posle log vremena (SThaglo poprimiti intenzivno zelenu boju i dosta se d o b r o razviti za kratko vreme.
Slika 6. Krompir prekriven slamom Za razliku od klasično g a j e n o g krompira krompir o d g a j e n uz p o m o ć slame ostaje znaino du/e u vegetaciji, do kasno u j e s e n . Posebno važno pitanje u proizvodnji krompira jc zaštita od krompirove zlatice, štetočine koja je u stanju da napravi ogromne gubitke. O v a j insekt se dosta lešo suzbija ali praktičari biološke poljoprivrede tvrde da u optimalnim usloviam klimatskih priliko i ispravnom sastavu tla bogatim humusom biljke nalaze s a m e načina da se odbrane od najezde insekata koji, i pored Iskustva nisu u mogućnosti da naprave veće šlete. Trenutno se radi na proizvodnji bioloških sredstava za uništavanje krompirove zlatice. Prvi eksperimenti na tom polju dali su ograbrujuće rczultatae (videti poglavlje o zaštiti biljaka). B r a n j e ovako g a j e n o g krompira jc izuzetno jednostavno. Krompiri se nc stvaraju u zemlji već u slami na površini zemjje. Potrebno je s a m o razgrnuti slamu i pokupiti krompir koji je čist kao
26
da jc opran, (slika H.). Prinosi na oglednim parcelama su bili zadovoljavajući iako nešto manji od prinosa pri upotrebi modernih sredstava za d u b r e n j e i zaštitu, u ekonomskom pogledu, biološki sistem g a j e n j a krompira je isplativa metoda jer jc obrada svedena na minimum.
Sliko 7. Oglednu parcela na kojoj je krompir proizveden mutirunjetn slamom čime je it potpunosti izhcguuta obrada zemlje., okopavanje, zaptanje, prskanje hcrbicidima a takode i priprema tla pre sadenja. Mulčiranjem se postižu dobrijrezultati i u g a j e n j u kukuruza. Posle seTvc potrebno je prekriti zemljište slamom na isti način kao što je opisano k
27
Jedina slaba lačka ovog .nsiema na većim površinama je velika količina p o i r e b n e slame al ako uzmemo u obzir da se u našim velikim žitnicama slama i onako baca ili spaljuje onda i 10 nije nerešiv problem. Na manjim površinama o v o jc v s ć sada superirorna metoda.
Slika H. U razgnutoj stanu vidi se stvaranje krompira U inostranstvu postoje specijalni priključci za traktore koji vrše postavljanje podloge za mućiranje. Mučiranje se može u potrebiti i kod g a j e n j a bilo kojeg povrća ili voća. Kod gajenja, recimo^ paradajza ili paprike potrebno je da biljke k r a s t u desetak ccntimctnm i onda oko njih stavljamo .slamu ili UŠĆe, ispočetka u tankom sitiju a kako biljka rasle povećavamo i sloj materije 7a mulčiranje. D u b r e n j e se vrši slajskim dubliyon^ili kompostom u tankim slojevima. Ovaj metod je posebno poželjao kod krastavca^ lubenica i j a p r i k ć . Paradajzu v i š e p r i j a dubrenje_kompos;om kQji Jii;e_dozreo_ili n e z r e l i m j i a j s k i r o dubrivum. U novije vreme se umesto prir(xJnih materijala za mulčiranje koristi j plastična folija providna ili obojena. Takav način mulčiranja
28
d a j e dobre rezultate u borbi protiv korova i isušivanja zemljišta. Mana mu je što se na taj način ne vrši d u b r e n j e zemljišta. Z b o g toga na j e d n o j površini ne treba primenjivati o v a j metod duže od jedne godine bez pauze.
Sliku 9. Mulćiran paradajz U biološkom načinu proizvodnje poljoprivrednih kultura upotreba plastične folije nije opravdala očekivanja. I pored nekih korisnih osobina ni u jednom pogledu plastika ne može ozbiljno konkurisati prirodnoj mulč podlozi. Osim toga P V C folija je dosta skupa a k o se radi o većim površinama. Njena trajnost je, takode, vrlo ograničena. Moramo imati u vidu i podatak da je P V C materija koju su mnogi zdravstveni radnici optužili da je kancerogena pa je sloga to j o š jedan razlog da izbegnemo njenu upotrebu. Mulčiranje jc preporučljivo koristiti i u voćarstvu. I tu se na t a j način rešava problem đubrenja, okopavanja i b o r b e sa korovima. V o ć e o d g a j a n o na t a j načinje mnogo otpornije na najezde parazita, a prinosisu mnogo veći.
VT' i?
Slika 10. Zanimljiv melod za gajenje krompira - „rta sprat" U j e d n o m časopisu od pre nekolio godina našli s m o zanimljiv prikaz g a j e n j a j a g o d a u izbušenim cilindrima. Sistem su patentnom prijavom zaštitili bugarski stručnjaci i prodavali ga širom sveta. Cilindri v i s o k m k o j i meira, prečnikajedan do jedan ipc> metar, izbušeni su i u te r u p e su zasađene jagode. Ne treba ih okopavali. Zalivanje i b r a n j e su k r a j n j e jednostavni. Ceo p o s t u p a k m o ž e t e i sami isprobali. U m e s t o cilindra uzimate staro plastično burc : izbušite ga i zasadite jagode. IJ bure s t a r i t V l I o b r o n a d u brc n u zemlju j _ r e d o v n o zalivajtc. I to je sve, Prinosom čete sigurno biti zadovoljni. Bure možete šmestiti i na terasi. Posmairajuči j a g o d e koje su virile na sve strane iz j e d n o g bureta neko je u šali rekao: „Pustite jagode, bez njih se može. javite mi se kada odgajiie krompir u b u r e t u ! " Godinu dana posle toga odgajili smo ga iako se način s a d n j e i održavanja umnogome razlikovao od onog sa jagodama. Prinosi na maloj površini su bili neverovatni.
30
Sliku 11. Primena mukiranju slamom i suvom uuvttm u roćunuii. Mulčiranje je od i vlike koristi posebno u mladim voćnjacima gde je borba protiv korova najvažniji problem. Primatom mulćiranja u potpunosti se oslobađamo okopavanju voćki.
SI Jul 11
32
E v o kako sc na taj način gaji krompir: 1. Krompir sc zasadi u zemlju. 2. Kada izraste do visine oko l O c m oko njega sc stavi prsten dobijen sečenjem bureta (plastičnog). Visina prstena je oko 20 em. 31 tJ prsten se naspe dobro nadubrena rastresita zemlja i krompir zatrpa, jedino se ostavi da vire vršni listići. 4. Kada krompir u prstenu izrasle jod 10-15 cm na prvi prsten se stavi j o š jedan i ponovi zatrpavanje krompira finom zemljom i. dubrivom. 5. kako krompir raste dodavati prstenovc i zatrpavati ga (u zavisnosti od vrste krompira (sorte) je „visina" na koju se može podići). 6. Kada sc ujesen podignu prstenovi njihova unutrašnjost će bili puna krompira. U m e s t o prstenova sc oko stabljika krompira mcr/.c zabosti kolje i oplesti prućem a u unutrašnjost sipati zemlja i tako postićiTšji efekti. u^ T r e b a imati u vidu j o š jednu pojedinost. Krompir d o b r o uspeva kada je noćna temperatura nešto niža za razliku od paradajza k o m e jc noćni optimum između 16"°C - 24°C. Z b o g toga će retko kada podjednako dobro uspeti i krompir i paradajz. Neke sorte koje dobro rastu mogu se zatrpavati u više navrata i tako podići ..na veću visinu". O k o prstenova je, u cilju zalivanja potrebno razgrnuti zemlju u obliku žleba za /alivanjc. " TTnedostatku odgovarajućih prstenova može se pokušati sa improvizacijom tao što se oko stabljike krompira izrasle dvadesetak centimetara stavi posuda bez dna i biljka zaspe zemljom. Potrebno je povremeno vršiti zalivanjc, pre svega, oko posude a potrebno jc povremeno nakvasiti i zemlju u samoj posudi.
Slika 13. Improvizovan način gajenja krompira metodom ,podizanje na sprat"
34
BIOLOŠKO VOĆARSTVO Proizvodnja voća predstavlja važan d c o sveukupne poljoprivredne proizvodnje i zbog toga se u biološoj poljoprivredi voćarstvu posvećuje velika pažnja. Kao i svaka druga hrana voće mora imati pozitivan uticaj na ljudsko zdravlje, Sto je samo po sebi razumljivo. Sa druge strane m o r a m o se zapitati da li voće prskano i dubreno, često i nedozvoljeno velikim količinama, najraznovrsnijih hemikalija može biti apsolutno z d r a v o i neškodljivo za ljudsko zdravlje. Ne moramo biti veliki stručnjaci da bi shvatili Staje, u ovom slučaju, dobro a šta n i j e . Voćarska proizvodnja je suočena sanizom problema koje mora rešavati. Na prvom mestu nalaze se dubrenje i zaštita od štetočina. Današnja poljoprivreda tc probleme rešava upotrebom veštačkih đubriva i raznih hemijskih preparata za suzbijanje štetočina. Budući da biloška poljprivreda u svojim osnovnim principima Odbacuje primenu najvećeg broja modernih hemijskih sredstava u proizvodnji Ijudkse hrane, u biološkom voćarenju jc razvijen niz metoda koje garantuju proizvodnju zdravog voća a u isto vreme pružaju potpunu isplativost i ekonomičnost voćnog nasada. Dugogodišnja uspešna primena u mnogim evropskim zemljama, USA pa čak i kd nas, je osnovna garancija ovog sistema. Osnovne karakteristike biloškog voćarstva su: - Povećana rodnost - Smanjeni troškovi proizvodnje - Dobijanjc zdravih plodova pogodnih za dugo skladištenje - Mogućnost da se potpuno izbegne orezivanje - Izbegnite sve hemikalije za d u b r e n j e i zaštitu Pozitivni rezultati biloškog voćarstva prcdiavljaju rezultat primene niza metoda i razvojnih oblika uzgoja na čijem se usavršavanju neprekdino radi u mnogim naučnim institutima i farmama širom
35
sveta. U skraćenom pregledu nije m o g u ć e dati ni približan pregled svih načina koji se koriste u oiloškom voćarstvu, /.bog toga s m o nastojali da napravimo pregled najpoznatijih načina koji su i n a j pogodniji za praktičnu p r i m e n i . Pri t o m e su morale biti z a n e m a r e n e n e k e originalne metode. Gajenje voća po sistemu Bouche-Thomas Teorijske i praktične osnove o v o g vrlo atraktivnog načina o d g a j i v a n j a voća d a o je Francuz F.dmund Bouche-Thomas. Pre n e g o š t o je o b j a v i o s v o j e radove imao je već tridesetak g(xlina iskustva u o v o j metodi. ( B o u c h e - T h o m a s , P^. „I.a M c t h o d e B o u c h e - T h o m a s " , A n g e r s 1953.) Atraktivnost o v o g načina se ogleda u l o m e da je pri g a j e n j u voća p o t p u n o izbegnuto orezivanje! I uslov sistema Bouche-Thomas: S V L T L O S T Bez svetlosli nema života a k a o osnovni izvor Sunce je od n e z a m e n j l j i v o g značaja za zdravlje i plodnost s v a k e voćke. Z b o g toga s v a k o j biljci g a j e n o j ovim (i bilo k o j i m d r u g i m ) načinom t r e b a omogućiti maksimalno osvctljavanjc krođnje. U tom cilju r e d o v e v o ć a k a treba sadili u smeru Scvcr-Jug. Izvesna"odstupanja od toga pravila m o g u sc opravdati s a m o nepovoljnim nagibom zemljišta. II uslov: l i o O s n o v n o shvatanjc bilcške poljoprivrede leži u t o m e da se z d r a v e biljke m o g u odgajiti isključivo na zdravom tlu. V o ć n j a k je n a j b o l j e podizati na zemljištu na k o m e sc već p r i m e n j u j u biološki načini proizvodnje. Razmak pri sudnji R a z m a k između voća ne podleže nekim strogim pravilima. U s v a k o m slučaju to zavisi i od lipa tla i osvetljenosti površine na k o j o j sc voće nalazi. Tabela ruzmaka uulnje Vrsta Ra/mak između redova Razmak u redu 1. Jat>uKC 4-4,5 m 3.5-4m 2. breskve 3.5-4m 3. 5 4m 3. kajsije 4-4.5m 4-4.5m 4. kruške 3,5-4m 2.5-3.5m 5. šljive 3.5-4m 3,5-4m 6. orasi 4.5-5m 7-8m 7. dunje 3 . 4 4m 3-3,5m 8. viSnje 4-», Sm 4-5m 9. trešnje 4-4.5m 6-7m
36
S a d n j a voćnog materijala U ovom načinu odgajivanja treba upotrebiti voćne sadnice stare oko godinu dana. Glavna razlika od tradicionalnog sastoji se u tome da se voćka NE SADI U S P R A V N O VL-Ć K O S O , j o d uglom od 30 stepeni. Pre sadenja potrebno je koren zamočiti u rastvor j e d n o g dela g o v e đ e g đubriva i dva dela ilovače koji se d o b r o izmešaju. Dodamo vode taman toliko da se stvori retka kaša. U tu kašu dodaćemo i nekoliko grama fino lucanog stakla. Staklo ima zadatak da zaštiti koren novoposadene biljke od glodara i drugih štetočina. R u p e za sadnju su prečnika 30 cm. Dubina je, takode, 30 cm. R u p e Je"potrebno kopati neposredno pred sadnju kako ne bi došlo do sušenja zemlje.
Slika 14. Sađenje voćaka po sistemu Bouche-Thomas
37
V r h sadnice se uvek okreće prema j u g u . Mesto kalemljenja se obavezno zatrpava i na tom mestu ce sadnica, pored korena podloge, razviti bujan sopstveni koren. O k o korena se pospe fina usitnjena zemlja. Na tu zemlju se stavlja s t a j s k o đ u b r i v o ili kompost. Sve to treba blago pritisnuti rukom a nipošto ne treba gazili oko sadnica. Tek poste petnaestak dana treba tlo oko sadnica blago izgazili. ~ i r p r v o j " godini rast ovako zasađenih sadnica nije bujan. Početkom vegetazije počinje rast vršnog pupoljka i nekoliko pupoljaka u njegovoj blizini. A k o su i donji pupoljci bujni ireba ih otkinuti da ne bi poslali konkurentni vršnom pupoljku. U drugoj godini sa dna sadnice izrasta verikalna mladica. U ovoj godini takode vodimo računa da mladice odmah ispod vrha ne postanu isuviše bujne i ne ugroze vršni pupoljak.
38
Pri k r a j u druge godine veriikalno izrasla mladica obično dostiže po visini kost) položeni" vrh. T a d a je poirebno vertikalnu mladicu zakositi i pričvrstiti u suprotnom smeru tako da i ona sa tlom za klapa u g a o od 30 stepeni. o v o svijanje mladice treba raditi prc nego što počne da odrvenjava. Ostale mladicc ostavljamo da se slobodno razvijaju. Krajem d r u g e i početkom treće godine počinje nagla bujnost voćaka što je poslcdica dobro razvijenog sopstvenog korena voćke.
Slika 16. Savijanje izrasle mladice u pra\ cu scvera
3'J Pri korišćenju ovog načina nije potrebno nikakvo orczivanjc. K r o š n j u s a m i f o r m i r a m o s a v i j a n j e m mladica tako da na k r a j u d o b i j a m o v o ć k u Tčoja"nije visoka a r a s p o r e d grana je takav da o m o g u ć u j e nesmetan prodor sunčevim zracima u sve delove krošnje. Direktna posledica toga je ravnomernarazvijenost voćke i prilična ujednačenost u kvalitetu plodova. Potpuno razvijeno stablo, gledano odozgo, ima oblik barke. Z b o g toga se za ovaj način odgajivanja u literaturi kaže d a j e po sistemu ..Barka". (Slika 17.)
Slika 17. Šcmatski prikaz odgajate \-oćke po sistemu Bouche- Thomas, sistem ..Barka ", pogled odozgo. Ovim sistemom gajene su j a b u k e i šljive j o š Šezdesetih godina u o b j e k l u KukljaŠ-Našice, PIK Osijek na površini većoj od deset hekiara. U peioj godini od sadnje sorta Zlatni delišes dala je rod od 2, 5 vagona po hektaru. U šestoj godini urod je već bio 4, 2 vagona po hektaru. Sa sortom crveni delišes u šestoj godini je dobijeno 2, 5 vagona po hektaru. Troškovi branja ovih j a b u k a su bili za oko 5 0 % manji od troškova branja j a b u k a gajenih tradicionalnim načinom. S m a n j e n j e troškova je posledica nisog rasia stabala koje su sc zbog toga mogle daleko brže obrati.
42
Ovim načinom jc u Našicama zasađen i hektar Šljiva sorte Bistrica. O v a j voćnjak je u osinoj godini davat) više od jednog vagona a u desetoj 4 , 5 vagona ploda. Troškovi izdržavanja ovog voćnjaka su više nego upola manji odsusednog u kome se proizvodi naklasićan način. Detaljniji podaci o rezultatima koji se postižu biološkim načinom p r o i z v o d n j e mogu se naći u radovima Dr Kriškovića (..Prethodni rezultati uzgoja voćaka prema biološkoj mefodi", Z a g r e b 1965. god. i ..Desetogodišnji rezultati uzgoja voćaka po metodi Bouche-Thomas", Zagreb, 1971.) Diskutujući rezultate biloškog voćarenja sa mnogim voćarima primetili s m o da velika većina prihvata i odobrava postignute rezultate ali i to da mnogi nisu u stanju da prihvate činjenicu da sesve to postiže M i Z O R L Z I V A N J A Iskusnim voćarima je bilo najteže da priznaju da se može i bez veštine kojom su se oni i te kako ponosili. Najčešće postavljano pitanje j e : „Zbog čega izbegavati orezivanje?" Odgovor jc relativno prost. U vršnom delu mladice stvaraju se hormoni neophodni za cvetanje i donošenje ploda. Kada se odreže terminalni pupoljak biljka nastoji nadoknaditi hormonski deficit stvaranjem novih grana. (Slika 18.) l i m e se povećava broj grana ali ne i cvetova jer nema dovoljno hormona koji podstiču cvetanje. A k o postoji vršni pupoljak svi niže smešteni pupoljci se automatski pretvaraju u cvetne (Slika 19.). Z b o g toga voće gajeno bez orezivanja dolazi ranije do roda.
V o ć e p o s i s t e m u VVhite Tvorac ovog načina gajenja voća je Hcrbcrt Clarcnc White. Metoda je po njemu dobila ime a namenjena je prvenstveno voćarima amaterima koji imaju mogućnosti da se posvete pažljivoj pripremi za s a d n j u po, relativno, komplikovanoj metodi koja nije pogodna profesionalnim voćarima, ali koja daje izvanredne rezultate. Pripremne radnje su specifične i zahvataju dosta truda i vremena. Prvo je potrebno iskopati rupu za sadnju koja jc duboka 9<) cm (1) i isto toliko široka. Važno je da po kopanju j a m a nc čeka d u g o na sadnju: u protivnom ivice j a m e bi se sasušilc što ne bi bilo dobro. Na samo dno rupe koju s m o iskopali treba stavili keramičku cev dužine sedamdesetak centimetara i sa obe strane je začepiti
43
k a m e n j e m . Ta cev jc predviđena za drenažu suvišne vode. Cev treba zatrpati mešavinom ilovače i komposta dovisme 30 cm. Po vrhu tog sloja treba staviti red kamenja. Na o v a j sloj stavlja se sloj m e k e zemlje (takodc 30 cm). S a d a na s r e d i n u staviti j e d a n veći k a m e n . Z a t r p a t i ga m e š a vinom m e k e zemlje i komposta uz dodatak fino mlevenog kamena. Koren rasporedili da obuhvata kamen. Po vrhu stavili sloj komposta (oko 5 cm debljine). P r e k o komposta dodati desetak centimetara lišća ili izvršiti mulćiranje sa 30 cm slame. V o ć e o d g a j e n o po ovoj metodi odlikuje izuzetna bujnost u rastu i velika rodnost.
Stringfelhro" metodu O v a metoda d a j e izuzetno dobre rezultate iako je način sadnje k r a j n j e neuobičajen. Pronalazač ovog sistema je amerikanac Stringfellovv koji jc ovaj sistem razradio j o š u prošlom veku. Stringfcllow je primetio da sadni materijal nabavljen u profesionalnim rasadnicima ne n a p r e d u j e uvek n a j b o l j e . U slučajevima izuzetno oštrih zima taj je materijal redovno promrzavao. T a k a v ishod jc bio rezultat specifičnog načina proizvodnje sadnica. Pošto jc cilj odgajivača bio da za što kraće vreme dobiju što veće sadnice voće je obično bilo đ u b r e n o preteranim količinama azotnih i nekih drugih đubriva što jc imalo za posledicu dosta ubrzan razvoj ali sa d r u g e strane takav sadni materijal je imao dosta nadozrelo tkivo osetljivo na zimu. Te biljke su, pored toga, bile izložene oštećenjima velikog b r o j a štetočina prema kojima nisu upevale da rzviju ekvivalentne odbrambene mehanizme. Stingfelknv jc uy pomoć svoje metode uspeo da prcvaziđc n a v e d e n e nedostatke i da d o b i j e iA-anredne rezultate. N j e g o v a metoda se sastoji u sledećem: 1. Za sadnju se upotebljavaju j e d n o g o d i š n j e voćne sadnice. 2. Sadnica sc pripremi tao što se koren skrati NA S A M O 5 10 centimetara. Slabio sc isto tako skrati na istu dužinu. 3. Neposredno pred sadnju iskopa se rupa duboka dvadesetak centimetara. 4. Koren sadnice se premaže ilovačom koja nije preterano raskvašena i zasadi u pripremljenu rupu.
44
5. Površinu od pola k v a d r a t n o g m e t r a oko zasađene voćke nađubriti dobro pregorelim stajskim đubrivom. Dubrivo je potrebno staviti po površini bez mešanja sa zemljom. Ukoliko je p o t r e b n o (bar u p o č e t k u ) zalivati zalSS4žK>. stabljike. Rast ovako zasađenih sadnica je dosta spor u prvo vreme posle sadnje i to zbog toga što jc porebno vreme da se nadoknadi koren koji je odsećen pre sadnje. Kada sc to dogovi voće zasađeno na cjvaj način se razvija jako bujno. Trenutno ne postoji objađnjenje z b o g Čega jc o v a j sistem tako uspešan. Voće g a j e n o metodom koju je d a o Stringfellovv je otporno na većinu napada štetočina i parazita pa ga, u principu, ne treba štititi nikakvim hemijskim sredstvima. Dubrenje se vrši kompostom ili stajskim đubrivom stavljanjem po površini zemlje. Orezivanje ne treba vršiti, mada je Ispočetka potrebno ukloniti poneku granu koja smeta formiranju krune stabla. Praktičari koji koriste ovaj sistem koriste j o š jednu pojedinost za koju se može Činiti da jc suvišnaali praksa pokazuje da je i ta pojedinost j a k o bitna pri formiranju otpornih biljaka. Potrebno je, naime, travu pokošenu u voćnjaku ostaviti tu gde jc tj. ne iznositi je. Nije teško sagledati od kakvog je značajna ta radnja za kompletno ispunjavanje kružnog toka materije i elemenata u našem voćnjaku.
M e t o d a F.K. R o e d e n b e r g a Metoda nosi ime po svom osnivaču Franc Karlu Koedenbergu. Pogodna je, pre svega, u amaterskoj voćarskoj praksi. Prema Roedenbergu potrebno jc napraviti humku široku oko dva metra i oko 25 cm uzdignutu od tla. Nasredim humke treba zasaditi semenku divljake ili neke kulturne vrste. Sadenje obavljati u jesen da bi semenka prezimila i dabi koštica omekšala. IJ drugoj godini vršili kalemljenje sorte koju želimo. Ukoliko ne želimo čekati tako dugo ne moramo saditi voće iz semenke već možemo koristili i gotove sadnice. Pri tome sadimo, takođe, na humku. Kao u prethodno opisanoj mcttjdi i ovde treba izvršiti skraćivanje što bltfe mestu kalemljenja. To jc potrebno učiniti radi stvaranja potpuno novog tkiva koje će se razviti uz primenu bioloških metoda. Đ u b r c n j e se vrši površinski i to kompostom ili stajskim đubrivom mulčiranjem u tankom sloju.
45
IJspešnosi ovog metodi j o š nije zadovoljavajuće teorijski objašnjena mada je evidentno da povišena sadnja pomaže razvijanju bujnijeg korena. a sam l '.K. Rocdenburg je mišljenja da je za uspeh zaslužena i činjenica da jc smanjen upadni ugao sunčevih zraka koje padaju na zemljište oko voćke. (Slika 20.)
Biološki metodi primenjeni u voćarstvu pokazuju da je moguće odgajiti voće koje će biti otporno na većinu štetočina. Naravno ni jednim sistemom nije moguće postići stoproccntnc prinose. Izvesni gubici su neminovni, mada ih, naravno, pokušavamo smanjiti na minimum. Biološke metode računaju sa izvesnim guvicima ali je proračun troškova pokazao da je i pored napada štetočina protiv kojih ne koristimo pesticide voće proizvedeno biloškim načinom mnogo jeftinije, u svakom slučaju pretrpljeni gubitak nikada nije preterano veliki čak ni kod vrsta koje su tradicionalno osetljive. U biloškom smislu gubitak se može shavtiti kao prirodno proredivanjc u cilju kompletne ravnoteže. Mnogo puta s m o bili svedoci tog procesa u
46
k o m e je preostalo voće posle ..proređivanja" bilo m n o g o k r u p n i j e i kvalitetnije da bi konačan ekonomski račun bio i te k a k o pozitivan.
Slika 21. /.asad jabuke Crveni delišes u cvetu. Biološki način odgajivanja Stvorio jc od ove osetljive vrste otporne biljke koje sc mogu same nosili sa svim Štetočinama i parazitima bez koriščetija pesdc'ida
R a z m n o ž a v a n j e voća U klasičnim voćarskim priručnicima o b r a đ e n o je, najčešće, k a l e m l j e n j e k a o jedini isplativi način r a z m n o ž a v a n j a v o ć a k a . U biološkom voćarstvu sc pored k a l e m l j e n j a , koje sc dosta koristi, p r i m e n j u j e i jedan način vegetativnog razmnožavanja koji d a j e izvanredne rezultate. Pronašao g a j e i, u svom radu, često primenjivao Ivan Vladimirovič Mičurin. Postupak se sastoji u sledećem. pripremi sc
47
j e d n a staklena, prava ili zakrivlcna, cevčica i j e d n a g u m e n a sličnog p r o m e r a . Potreban je i j e d a n zapušač. Gumenu cevčicu treba raseći po sredini. A p a r a t u r a jc prikazana na slici.
Slika 22 Ma tat jal potreban M vegetativno razmnožavanje voća. Krajem m a j a ili početkom j u n a treba na o d a b r a n o j voćki skinuti s g r a n e koru u obliku prstena i na taj dco navući ć e m o staklenu cev a sa d r u g e začepiti z a p u š a č e m . U cev nasuti vodu k o j a jc p r o k u v a n a pa ohlađena. Cev treba uvezati likom ili kanapom t a o da sc spreči isticanje v o d e . Smisao cvog post upka nalazi sc u t o m e da d e o stabla sa koga jc oljuštena kora ostane vlažan k a k o se grana ne bi osušila. V o d u dosipati po potrebi a menjati j e d n o m nedeljno. K R O Z NF.KOI.TKO NliDF.I J A N A O V O M M l i S T U DOĆI ĆF/DO F O R M I R A N J A KORF.NA! T a d a ožiljenu grančicu treba zasaditi i, s obzirom da se to obično dešava u letnjim mesecima, obilno zalivati. O v a j način sc može primeniti kod bilo koje sorte s tim što treba
48
/.nali da s postupak kod jabuke neznatno razlikuje. Jabuka ne stvara novi koren u toku leta već na mcstu na kome će nastali koren dolazi s a m o do stvaranje kalusnog zadebljanja. U jesen bez obzira Sto nema korcna grančica sc odseče i zasadi, sa nje opadne lišće: u proleće, međutim, dolazi do formiranja korcna i normalnog razvoja mladice. Mičurin je razvio ovaj sistem da bi izbegao dejstvo podloge na kalem, koji u nekim slučajevima može biti negativan. Na o v a j način dobija se biljka ISTI \ I osobina kao roditeljsko stablo za isto vreme kao i primenom kalemljenja.
Slika 23. Vegetativno razmnožavanje
Slika 24. Ohtjctia reznica.
50
Borba protiv štetočina i bolesti
Znatan d e o ukupne poljoprivredne proizvodnje ugrožen jc danas najezdama insekata, napadima najrazličitijih vrsta gljiva i virusnim infekcijama. 1 dok najveći d a ) svetskog stanovništva, u Africi i Latinskoj Amcrici, oskudeva u hrani i živi na granici preživljavanja dotle hiljade tona hrane propada od gore navedenih nedaća. Današnja nauka koristi mnogobrojna moćna sredstva u borbi protiv svih vrsta štetočina ali praksa pokazuje da njihovi napadi ne j e n j a v a j u već da postaju sve agresivniji i opasniji. Sve jc veći broj insekata koji su otporni, il postaju otporni na naše najubojitije insekticide. Evidentno je da se danas broj tretiranja i jačina upoirebljenih pcsticida povećavaju ali je isto tako očigledno da ne dolazi do nekog vidljivijeg smanjivanja sveukupnog broja štetočina pto sc u samom početku primenc ovih sredstava očekivalo. Još jedna stvar učestvuje u ukupnom paradoksu savremene poljoprivrede. Genetičari širom sveta rade na proizvodnji vrsta k o j e su otporne na razne bolesti u tom pravcu su postignuti ogromni rezultati. A i pored toga ogromna armija štetočina nalazi načina da nadmudri najjače mozgove čovečanstva. Ponekad se pokaže da ono što savršeno delujc u laboratorijama i u teoriji brzo izgubi vrednost u praksi. Kao da nam Priroda po ko zna koji put daje do znanja da je j a k o malo poznajemo i da se dosta brzopleto uplićemo u procese koje nam nisu jasne ni u osnovi. „Postoje i brojni primeri promene otpornosti prema štetočinama, ' l a k o na primer neke linije kukuruza koje su otporne na kukuruznog plamcnca u SAD kod nas nisu ispoljile ovu osobinu. Ovo može da se eventualno objasni ontogenetskim razvićem biljaka i spoljašnjim ustavima. Kada govorimo o promenama otpornosti onda uglavnom imamo u vidu promene plodnosti, polnog odnosa i izmenj e n e aktivnosti. Stalne promene u tehnologiji proizvodnje gajenih biljaka dovode do promena odnosa štetočine i domaćina. Maosvna pojava lisnih vaši (Rhapalosiphan padi) seprimećuje pri povećanoj upotrebi azota, a sovice iz roda Agrotis u uslovima navodnjavanja, upotrebom b e r b i d d a uništavaju se orovi i insekti su primorani da počažu j a j a na g a j e n e biljke i naravno da ih napadaju. Na taj način štetnost (xi žičnjaka (Elotcriada) kad žitase može povećati i dva puta." (Dr Milojc R. Sarić: Fiziologija biljaka, strana 56«, Naučna knjiga, Beograd, treće
50
izdanje, 1979.god.) Od pre nekoliko godina u našoj zemlji počeli su da sc koriste fungicidi namcnjcni sprečavanju sive Iruleži vinove loze. Uspcsi koji su p<)stignuti su bili više nego kratkotrajni i preparati „bcnlcjt", „cnovit M" i „Derosal", iako prethodno hvaljeni i reklamirani nisu mogli da se u b r o j e u konačna rešenja o\og velikog vinogradskog problema. „ V e ć posle j e d n e sezor.e u p o t r e b e ovih preparata, k a k o naše iskustvo p o k a z u j e , parazit koji p r o u z r o k u j e sivu trulež p o s t a j e otporan na njih, - kaže Dr Stojan Vrabl.- M o g u se preporučili za v i n o g r a d e u kojima j o š nisu korišćeni, ali t a m o gde j e s u - više nisu efikasni." (revija „Dobro jutro", 1. j a n u a r 1984. god. strana 19.) Konačno sredstvo uz pomoć koga bi sc obračunali sa ovim parazitom moderna a g r o h e m i a j o š nije pronašla. Ipak, na biološki obrađivanim parcelama siva trulež vinove loze nc nanosi štete iako se nc koriste nikakva hemijska sredstva za n j e n u zaštitu. IJ č e m u je t a j n a ? Naravno, prc svega, u biloškim načinima proizvodnje ali i u o s n o v n o m s h v a t a n j u o parazitizmu u biloškoj poljoprivredi k o j e sc bitno razlikuje od tradicionalnog. Biološka poljprivreda polazi od stanovišta da nema a p s o l u t n o š t e t n o g niti apsolutno korisnog organizma, l'akođe. n i j e d n a vrsta nije niti merže biti izolovana od drugih. Sa gledišta ovog sistema svi organizmi su bitni u ravnoteži j e d n o g ekosistema. Štetočine, insekti, gljive, virusi i b a k t e r i j e imaju takođe svoje mesto u s v a k o j životnoj zajednici. Ti su organizmi neizbeftio prisutni svuda i na s v a k o m mestu. Mi se sa njima m o r a m o boriti ali m o r a m o i biti načisto sa tim da ih ne m o ž e m o uništiti. Ukoliko je organizam, biljni ili životinjski, otporan patogeni organizmi mu po pravilu ne m o g u naškoditi. U t o m e jc ključna istina biološke poljoprivrede. A orgaizam može biti zdrav s a m o a k o je hranjen dovoljnim količinama biološki zdrave hrane. Pri t o m e se p o d r a z u m e v a da hrana u k o j o j ima i najmanjih o s t a t a k a pcsticida i si. ne m o l e ni u kom slučaju biti izvor zdravlja. I a k o bojažljivo, medicina sve više javno priznaje o v e činjcnice. Z d r a v l j e biljaka zavisi, t a k o d e , od ispravne ishrane. Eksperimentima jc nedvosmisleno potvrđeno da su biljke l u a n j e i r u p o t p u n o veštački tehnikom hidropona izuzetno osetljive na najrazličitije bolesti. Ispitivanjima je utvrđeni) da su od svih insekata koji se nalaze na j e d n o j parccli s a m o 30 štetnih. 40 predstavljaju p o t p u n o in • diferentniinsekti dok su preosalih 30 izrazito korisni insekti. P o s l e p r s k a n j a insekticidima dolazi d o n a g l e p r o m e n e p r o c c n i n o g sastava insekata. Najosetljiviji na delovanje hemijskih
52 sredstava su korisni i indiferentni insekti dok Su oni Štetni po pravilu i najotporniji. I'oslc prskanja, zbog odsustva svojih tradicionalnih neprijatelja, oni če sc nesmetano razmnožiti u velikom broju.
Sliku
25.
Biljne
vaši
se jfonekad mogu
ruzinnciiu
do
nc\ crovatnog broju.
I're izvesnog vremena u j e d n o j šumi smo primetili nekoliko stabala divlje kruške. Pregledom s m o ustanovili da na tim stablima, koja su bila ti obilnom rodu, nije bilo ni jednog j f d i n n g oSfp.rtpnog ploda: nismo našli ni jednog crva. Stabla su bila zdrava iako na njih nije niko obraćao pažnju niti ih negovao. Niko nije ni pomišljao da tu sprovodi nekakvu zaštitu od štetočina i bolesti. A, i pored loga, biljke su bile izrazito zdrave i dobro rađale. Te su voćke same našle načina da se odupru svim napastima i da zahvaljujući urođenoj i stečenoj otpornosti doživc starost u zdraviju i dobroj plodnosti.
53
Slika 26. Leptir može biti koristan za cvet jer ga opraSujc dok su gusenice štetočine. Školski primer jedinstva suprotnosti
54
Život u prirodi podložan jc surovim ali opravdanim i vrlo efikasnim zakonima po kojima s a m o najsposobniji preživljavaju surove uslove životne sredine i donose potomstvo koje će nasledenim pozitivnim osobinama krčiti sebi put kroz život i prilagodavati sc novim iskušenjima. T a k a v je bio i životni put pomenutih krušaka. Od semena koje jc proklijalo nisu sve bilke izrasle u velika stabla. Neke su sigurno podlegle ćudima okoline dokazujući da njihov genetski materijal nije dorastao sredini. U svakom slučaju preživele su samo najsposobnije biljke. Ti aksiomi prirodnog odabiranja su kod savremene voćarske proizvodnje često zanemareni. Posmatrali s m o u jednom rasadniku tek iznikle sadnice višanja i primetili da je izvestan broj bio napadnut biljnim vašima. Napad štctotčina je bio takvih razmera da bi u prirodi t a k v e sadnice sigurno propale. Ali, pošto je u celoj ovoj stvari ekonomski interes bo veoma bitan \1asnik rasadika se odlučio za prskanje pesticidima Na taj način su napadnute voćke preživele ali to je i pored toga bio i ostao L O Š GliNETSKI M T E R U A L čije sc održavanje nikada neće dovoljno isplatiti. Zar nije bilo bolje, u cilju o d a b i r a n j a kvalitetnijeg materijala, ponekad pustiti loše i neprilagođene da propadnu i razmnožavati s a m o one najbolje. Problem je u tome što ekonomski razlozi tj. materijalna dobit, iako, ponekad, prividna može odigrati odlučujuću ulogu i tao naneti ncproccnjivu štetu gledajući na duže staze.
Kiološki n a č i n i z a š t i t e b i l j a k a Moramo još jednom poći od postavke d a j e životna sredina u kojoj gajimo neku klturu istovremeno i stanište miliona i miliona drugih organizama. Daleko s m o od toga da odnose tih organizama s m a t r a m o dovoljno proučenim ali kako istraživanja napreduju postaje sve j a s n i j e da se svako a g r o h e m i j s k o uplitanje završava teškim poremećajima i promenama sastava bioccnozc. U procesu zaštite, recimo pesticidima, uvek sc vodi računa o j e d n o j ili dve vrste i to one k o j e treba uništiti dok se ni malo nc misli na hiljade drugih vrsta od kojih jc veliki broj izuzetno koristan a koje će upotrebom pcsticida biti ugrožene. Prirodna evolucija je trajala izuzetno dugo, milionima godina. Živi svet koji danas vidimo rezultat jc tog polaganog procesa. Delovan-
55 j e m l j u d s k o g faktora u industriji i poljoprivredi današnji zivi svet je suočen sa naglim p r o m e n a m a i z a g a đ e n j i m a životne sredine. PosIcdicc toga d a n a s je teško predvide ti ali k a k o raste biloška svest i z n a n j e Ijudito je više prisutna ideja da se d o s a d a š n j a praksa mora menjati. Biološka poljprivreda jc dala d o b r o poznatu formulu da osn o v e e k o l o š k e zaštite nc leži u upotrebi hemijskih otrova v e ć u s t v a r a n j u i pospešivanju otpornosti životinja i biljaka a to se m o ž e postići s a m o kompletnim poštovanjem bioloških zakona i razumnim m e š a n j e m u prirodne lance ishrane. U svetu se d a n a s s v e više izučavaju uzajamni odnosi živih sistema u poljoprivrednoj proizvodnji. Rezultati do kojih se došlo u tim izučavanjima već nailaze na široku primenu, p o s e b n o u Z a p a d n o j RvropL U N e m a č k o j sc, na p r i n e r , otišlo dosta d a l e k o u izučavanju i grimeni saznanja o tome kako same biljke m e đ u s o b n o d e l u j u j e d n a n a driigii.Primcćeno je da krompir z a s a đ e n u b l i z i n i voća, naročito j a b u k a , dosta p o d b a c u j e u rodu- Istovremeno se m e n j a i kvalitet voća i to na gore. Obzirom na široko raširenu praksu sađenja krompira u mladim voćnjacima nije tećko shvatiti koliko se tim postupkom gubi. V r e m e je, možda, da sc preselimo prastare mudrosti ruskih mužik3-k«ji su u svojim žitnim poljima sejali i izvesnu količinu s e m e n a kamilice verujući da o n a p o s p e š u j e rast žita. S a v r e m e n a istrživanja u potpunosti potvrđuju o v o gledište. Ustanovljeno j e d a s a m o j e d n a biljka kamilice štiti površinu oc j e d n o g k v a d r a t n o g metra od p o j a v e belpg.crva! Sa takvim svojstvima kamilicu treba sejati g d e god je to će j e r ona pozitivno utiče n a m n o g e biljke. Za s u z b i j a n j e p o z n a t e štetočine belog-crva može se upotrebiti i n e v g a č i j a isparenja iz korcna ova štetočina izbegava. Neven s p a d a u lelćovitc b i l j k e k o j a se u p o t r e b l j a v a k a k o u n a r o d n o j t a k o i u medicinskoj farmakologiji. Cveta od j u n a do oktobra a cvetove ne treba pustiti da zrele i suše sc v e ć ih treba kositi i čuvati za d r u g u u p o t r e b u . Novcn sc p o s e b n o dobro p o k a z a o u , f s i m b i o 4 " _ s a J 9 r ^ a r e p o m ć l j e kriole, ukulikosu rasle u blizini n e v e n a , o s t a j u p o š t e đ e n e mnogih napasnika. Poput nevena i kamilice i k a d i f i c a s c m o ž e koristiti u borbi protiv b e l o g crva. Od kompleksnih j e đ i n j e n j a koje Isparavaju sa n j e n o g korena beže i mali gledari koji u p o v r t n j a k u m o g u naneti prilično štete. Kadifica jc široko primenjiva i može sc saditi p o r e d svih kulturnih vrsta. Posebnu pažnju z a s l u ž j j e biljka koja sc kao u k r a s n o eveće
56
ponegde sreće u velikom broju - dragojjuh (Tropacolum majus). To je jednogodišnja puzeća biljka duga do 3 meira. Cvetovi su žuli ili raznim nijansama do crvene. Spada u cenjene dekorativne biljke a prirodno je rasprostranjena u Južnoj Americi, od Perua do Nove Granadc, Scmc sc može naići u našim scmcnarama. D r a g o l j u b j e biljka koja ima izuzetno veliki procenat prirodnih antibiotika i kao takva korisna je u ljudskoj i stočnoj ishrani. Može se jesti presna u obliku salate. Pored voćaka je korisno zasaditi 1-2 s e m e n k e d r a g o l j u b a i n j e g o v o stablo omotali o k o voćke j e r se pokazalo daće na taj način uveliko biti smanjen rizik od napada biljnih vaši. Biljke napadnute biljnim vašimajc d o b r o prskati retkom kašom od zgnječenih listova dragoljuba.
Slika 27. Tropacohun majus
57 N e k e .štetočine i z k l a s e i n s e k a t a
Pored Štetočina iz ostalih biloSkih kategorija insekti su veoma značajni j e r se štete nastalenjihovim delovanjcm teško mogu proceniti obzirom na njihovu seprisutnost i brojnost. Pri tome, naravno, nikada ne treba zaboraviti da nisu svi insekti šieiočine. .Postoje i izrazito korisni insekti bez kojih bi svrcmenapoljopriv redna proizvodnja bila nemoguća."PrTiome, pre svega, mislimo na poznate oprašivače pčelu i bumbara. Sve više se javlja interesovanje i za korisne predatorske insekte koji se hrane drugim insektima, posebno štetnim. Od štetnih insekata, prvo moramo obratiti pažnju na red leptira (Lepidoptera). Do danas je opisano oko 100000 vrsta koje pripadaju ovom redu. Mnoge vrste su velike štetočine i u svom razvojnom obliku gusenice mogu pričiniti ogromnu štetu poljoprivredi i šumarstvu. Nabrojačemo nekoliko familijak ojc su se pokazale kao izuzetne štetočine: Familija Cossklae obuhvata leptire vrbotočce čije larve žive u drvetu zdravih biljaka. Najpoznatija vrsta jc Cossus cossus čije larve sc najčešće nalaze u vrbi. Familija Torticidae obuhvata veliki broj vrsta sitnih leptira. Neke vrste se nalaze u savijenom lišću, stablima ili u plodovima. Poznata jc vrsta I aspcyresia pomonella, uzročnik crvljivosti jabuka, u biološkom voćarstvu se pri gajenju jabuka posebno vodi računa o kretanju i razmnožavanju ovog insekta. O tome će tek bili reči. Opasna štetočina iz ove familije je i leptir koji napada vinovu lozu PoLschrosis botrana. Veliki broj opasnih štetočina jc karakterističan i za familiju Pyralidac. Posebno su poznate vrste Pvrausta nubilalis i Hphcstia kuhniella. Prva izaziva oštećenja kukuruza a druga egzistira u brašnu. Familija I.ymantiidac. U ovu familiju spada zloglasni gubar Porthctna dispar čiji je štetni učinak d o b r o poznat. Ženka ovog leptira u jesen polaže jaja na kori stabla drveta i prekriva ih dlačicama. U proleće dolazi do izlaganja gusenica koje sc hrane lišćem. D u d o v a c ( I l v p h a n t r i a c u n c a ) j e poznata vrsta familije Arctiidae. Prvi put je u Evropi primećen 1948. godine gde je prcnet sa Američkog kontinenta. Lako seprepoznaje po paućinastoj mreži koju pravi po drveću u kojoj sc nalaze mnogobrojne gusenice. U familiju Pieridae spada leptir kupusar - Pieris brassicae. Gusenice ovog leptira mogu da naprave veliku štetu u kupusištu. U redu tvrdoknlaca se, takodc, nalazi veliki broj štetočina. Tu
58
u prvom redu moramo pomenuti krompirovu /laticu čije je Stručno ime l.eptinotarsadecemlineata. U Evropu je nepažnjom preneta iz Amerike. Nanosi velike štete i vrlo je rasprostranjena.
Slika 28. Ponhetria dispar, gubar. U literaturi poznat i pod imenom Lymantria dispar.
59
Slika 2V. Krompirova zlatica: latinsco ime \Tste decemlineata dobila je po deset uzdužnih crnih pruga. Red pravokrilaca, Orthoptera, sadrži o k o 2(MXK) vrsta cxJ kojih su neke velika napast za useve. u tropskim krajevima se ponekad d o g o d e najezde skakavaca koji n
60
Slika 3Ctfanlis rcligiosa L. - bogomoljka. ProŽdrljivost ovog insekta je tolika da ženka posle parenja pojede mužjaka. „Među vrstama koje uništavaju biljnu vaš Acyrtosyphon destruetor nalazi se osa Trioxys koja je u Kaliformju uvezena sa Bliskog istoka." „Drugi slučaj prirodnog suzbijanja štetočina je koriščenje ose Polistes za s p r e č a v a n j e širenja štetočina duvana. Ose k o m a d a j u g u s e n i c e š t e t o č i n e P r o t o p a r c e s e x t a i o d n o s e ih da n a h r a n e potomstvo. Ovi prirodni neprijatelji štetnih insekata su mnogo efikasniji od hemijskih otrova, koji, a k o se pažljivo ne primenjuju, mogu da izmene miris i kvalitet duvana. Insekti .sc.koriste i za borbu protiv korova. Jedna vrsta insekata, preneta iz Fvrope u Ameriku 1940. godine, hrani sc j e d n o m vrstom korova koji je takodc slučajno uvezen iz Evrope. Pored toga, crveni moljac koji je nedavno prcnet iz Francuske u SAD, uništava j o š
61
j e d n o g evropskim doseljenika - veliko? kostriša (Scneci jacobea). ,.1'rits W. W e n l : ' T h e Plants", Time ine. 1968.) Iz već pomeriutog reda tvrdokrilaca (Colcoptcra) m o r a m o izdvojiti familiju Carabidae u koju spada rod Calosoma čiji se predstavnici hrane uglavnom gusenicama leptira pa su zbog toga j a k o korisni. Amerikanci su iz Evrope uvozili vrstu Calosoma sycophanta. Korisni predator ove familije je i Carabus cancellatus 111.
Sliku JI. Korisni insekti u rodo Ca/osoinu i Carubtis. Kodu Cicindela pripadaju hitri i proždrljivi insekti koji sc hrane drugim insektima i njihovim larvama, obično su lepih boja i aktivni su po sunčanom vremenu. Ove lepe insekte sa j a k o izduženim ekstremitetima je Iako prepoznati. Najčešća vrsta kod n a s j e Cicindela campcstris. U Zapadnoj F.vropi, SAD i Sovjetskom Savezu se korisnim insektima poklanja dosta pažnje, a u zadnje vreme se počinje i sa njihovom planskom eksploataci om. Pojedini eksperimenti pokazuju da sc ta eksploatacija i ekonormki isplati a da su takvi postupci Često efikasniji od primene hemijskih preparata. Početkom XTX veka u Australiju jc iz Argentine preneta bentonija, jedna vrsta opuncije. Biljka jc donosila jestive plodove a mogla se upotrebiti i za pravljenje živih ograda, zašto su je farmeri i koristili. Međutim, ta se biljka ubrzo otrgla kontroli i toliko namniržila da je počela opasno ugrožavati plodna polja širom celc Australije. Krajem X I X veka proglašena jc korovom broj jedan i počelo se sa
62
njenim sistematskim uništavanjem. Kako je vreme prolazilo pokazalo se dani j e d n o sredstvo nije bilo dovoljno moćno da savlada ovaj opasni k o r o v koji je australijska polja polako pretvarao u neprohodne bodljikave pustinje.
Slika JI Cicindela sp. Analiza jc pokazala da sc opuncija u Australiji raširila, pre svega, zbog nedostatka prirodnih neprijatelja koje je imala u A r g e n tini. U Australiju jc, potom, preneto o k o 3 0 0 0 gusenica jednog leptira koji je bio prirodni neprijatelj ovog korova, u d r u g o j generaciji laboratorijskog razmnožavanja v e ć je bilo o k o 2,5 miliona ovih leptira. U roku od par godina pošto su ovi insekti pušteni u prirodu uništili su desetine miliona tona opuncije i lako učinili o n o Što ljudi sa svojom tehnikom i tenologijom tog vremena nisu bili u stanju da učine. 1872. Godine u Kaliforniji se pojavila najezda insekata koji su uništavali nasade pomorandži i mandarina. U toku jedne decenije ovi su insekti toliko opustošili farme da se pomišljalo da treba napustiti i s a m u ideju o g a j e n j u pomorandži. Srećom, iz Australije jc prenet parazit ovih insekata tako da se njiov broj vrlo brzo smanjio na podnošljivu meru i farmeri su, konačno, mogli da odahnu. Borba protiv insekata se nastavlja nc samo uz pomoć drugih insekata već i uz pomoć gljiva. Frcdcrick Holbrook i Richard Sopcr, sa univerziteta Mcin, su utvrdili da supstance iz spora nekih vrsta gljiva m o ž e uništiti krompirovu zlaticu. D o s a d a jc pronađen veliki broj preparata na bazi spora gljiva
63
k o j e se m o g u upotrebni u Iprirodnim" načinima zaštite biljaka, posle l a b o r a t o r i j s k e provcre toksičnosti p r e m a ostalim organizmima većina tih p r e p a r a t a će se naći na tržištu.
Ptiee - potencijalni saveznici Primena insekata u zaštiti biljaka nije u p u n o j meri d o s t u p n a a m a t e r u koji se bavi biološkom poljoprivredom. Na biološkim farm a m a j c j s t i n a , moguće u detelini videti male drven'c kućice k o j e služe kao" g n e z d a b u m b a r i m a , glavnim oprašivačima dcteline_ Ali tu sc a m a t e r s k a primčna i završava. Ptice su drugi veliki potencijalni saveznik u zaštiti useva čije iskorišćavanje m o ž e bili dosta uspešno čak i u amaterskim uslovima. N e k e vrste ptica su veliki neprijatelji insekata i l a m a n e ih u velikom broju. Po enciklopediji Larousse velika scnica ( P a r u s m a j o r ) uništi za života o k o trideset miliona insekata. Za j e d a n dan ova živahna ptičica p o j e d e količinu insekata i do desel puta veću nego š t o je n j e n a vlastita težina. Lasta svakog dana preleti po 6 0 0 kilometara hvatajući insckie. P o s e b n o je aktivna u periodu ishrane mladih.
Slika 33. Panis major, velika muca. Vrlo korisna stanurica. Gnezda gradi u šupljim stablima a zadržava sc po granama, gdc se hrani insektima i njihoiirn lan-ama.
64
V r l o jc bitno da n a j e d n o m imanju obczbcdimo stalnu prisutnost korisnih ptica. Od proleća do jeseni one će uništavati insektc u velikom broju. Nevolje ptica počinju dolaskom zime. Tada jc potrebno pomoći njihovu prehranu a pre nailaska zime je potrebno napraviti male kućice od drveta u koje se ptive mogu skloniti i napraviti gnezda. U proleće, pred početak vegetacije, treba prestati sa hranjenj e m ptica da bi se aktivirale i počele same tražiti hranu. Iskustva biloških praktičara p o k a z u j u da se vrlo isplati ulaganje u g a j e n j e obične scnicc. Sa nešto hrane preko zime njihov broj sc može povećati i održati na zadovoljavajućem nivou što će rezultirati velikim koristima u borbi protiv štetnih insekata. Naša najčešća ptica, vrabac, može, takode, bili korisna pod uslovom da se ne namnoži preko merc. I Jz malo prakse i na lo se može uticati. Pticama jc potrebno obezbediti, ukoliko ne postoji, vodenu površinu na kojoj mogu piti. Okolinu treba očistiti od žbunja da bi se pticc zaštitile od prikradanja mačaka. Mcsto na k o m e se ptice o k u p l j a j u može postati lep ukras imanja (ako sc lepo osmisli i napravi) a cvrkut i pesma ptica izvor irajnog zadovoljstva.
Neki p r i m e r i s u z b i j a n j u Š t e t o č i n a V e ć s m o pomenuli insekta i z a z i v a ć a / c i ^ I v o s t i jabuka^""' I.aspcyrcsia pomonella. To je insekt koji može prepoloviti rod j a b u k a : Štete zavise i od prirodne otpornosti same sorTe ali ni jedna vrsta j a b u k a nije u potpunosti otporna i bez smišljene zaštite kvalitetna proizvodnja nije moguća. Osnovna razlika klasičnog i biološkog pristupa zaštiti sastoji se u tome da se u klasičnom načinu nastoji potpuno uništavanje štetočine dok biloški metodi, polazeći od postavke da to nije moguće, nastoje da štetočinu, pre svega, onemoguće u razmnožavanju i oteraju. Biološka metoda borbe protiv I.aspcyrcsia podrazumcva praćenje razvojnog ciklusa ovog insekta. Pnmećeno je da je b r o j leptira u voćnjaku proporcionalan sa promenama Mesečevih mena. Kako sc bliži pun Mesec njih je sve više da bi za vreme punog Mesccu nastalo polaganje jaja. Iskustvo je pokazalo da tn dana pre punog Mescca treba poćeti sa sprovodenjem zaštiic bilošldm preparatima. Laspevresia ne voli neke mirise kao što su mirisi mlcka, kravlje balege ili krvi i na lom
65
saznanju se zasniva odbrana prctiv o v o g Štetnog insekta. )Sredstvo za p r s ^ n j c j ^ e p r a v i naj^edJićLnačinjU posudu se stavi glina~fproizvoljna količina; i dobro nakvasi mlekom. SmeSu je potrebno ostaviti desetak sati da bi glina d o b r o upila mleko. Zatim se d o d a j e sveže mleko i meSa dok je sve ne pretvori u jednoličnu masu. U d r u g o j posudi treba skuvati čaj od preslice (liquisetum vulgare). Č a j sc pusti da vri o k o jedan sat. Posle toga se ostavi da stoji d o k se ne ohladi i uz mcSanjc mu sc d o d a j e kravlja balega d o k se ne d o b i j e retka kaSa. J e d n a k e količine smcSa K prve i druge posude treba pomešati uz m u ć k a n j e ili neprestano mešanje. Dobijena smeSa se može razrediti vodom.
Slika 34. postavljena papiran traka -ta stablu. Vabio je da traka ima što više šupljina da hi tako bila privlečnja insektima koji se tu skrivaju.
66
P r s k a n j e ovim s r e d s t v o m u m a n j u j e Štete k o j e nanosi Laspeyresia i do 90&, Sto je učinak ravan onom koji se postiže prime nom najotrovnijih pesticida. U zaštiti jabuka i drugog voća treba koristiti i neke fizičke metode. M n o g c / g u s c n i c c se p e n j u uz s t a b l o da bi se hranile i preobrazile u krošnji drveta ili voćke. Korisno je ako se ispod s a m e krošnje na stablo postave trake od talasastog i nagužvanog papira. Trake treba da budu široke dvadesetak santimetara. Treba ih stavljati od d r u g e polovine maja i svakih desetak dana menjati i spaljivati sa. sve gusenicama koje sc w skrivaju. Papirne trake je potrebno postaviti i početkom septembra i ostavili preko zime a spaliti ih rano u proleće, U novije vreme primenjuju se električni mamci za noćne leptire i ostale insekte. Njihov način dejstva se zasniva na dve stvari. Prva je. sijalica koja insekte privlači.a druga je mrežica pod visokim naponom koja ifi" ubija ako je dotaknu. Ispod uređaja se nalazi kutija u koju padaju ubijeni insekti. Na taj sc način tj. pregledom sadržaja kutije lako može pratiti pojava i brojnost određenih vrsta štetočina. Savremeni uređaji koji rade na ovom principu napajaju sc s t r u j o m iz akumulatora a napon se preko induktora podiže na nekoliko hiljada volti. I pored tako visokog napona ovaj uređaj nije opasan za ljude jer jc jačina struje mala a kondenzatorsko pražnjenje u vrlo kratkom vremenskom intervalu^ Uređaji se trenutno ne mogu naći na našem tržištu pa su zainteresovani upućeni na samogradnju.
Trulež plodova T r u l j e n j e plodova u skladištu ili čak na_granama pre branja izazvano jc parazitom iz roda\Mdnilia.' O v a j parazit podjednako napada jabuke, kruške, breskve, dunje i ostalo voće. Praktični rezultati govore u prilog tvrdnji da što je veći proccnabhumusa/u voćnjaku to je manji napad Monihje, " P o k a z a l o se, t a k o đ e , korisnim d a s c j ) j o d o v i uništeni monilijom sakupljaju i kompostiraju a da sc tim kompostom dub;: jtotie. Smisao ovog posi u pka nije razjašnjen ali mnogobrojni praktičari izveštavaju o uspešnosti tog sistema zaštite. Od predstava za prskanje preporučljivo je upotrebiti č a j od preslice (Equisetum vulgare).
67
Kovrdžavost lista može izazvati uginuće voćke a k o se na v r e m e ne sprggL. Biološko voćarstvo j o š nije pronašlo o d g o v a r a j u ć e s r e d s t v o kojim bi se m o g l o bitno uticati na o v o obolenje. Ipak, u voćnjacima o d g a j c n i m po sistemu B o u c h e - T h o m a s , Tapnrina cleforma as, izazivač kovrdžavosti nc nanosi statistički značajne Štete. Ukoliko do obotenja d o đ e onda jc neminov no p r s k a n j e bordoškom Čorbom. K a o rezime biološke zaštite možemo u v u ć i sleđeŽeT 1. Koristiti sorte koje imaju genetsku (urođenu) otpornost p r e m a bolestima i štetočinama, pri selekciji nikako ne zanemariti ovu značajnu osobinu. 2. Obogaćivati tlo h u m u s o m i l a k o stvarati „zdravo tlo". Otpornost biljaka je proporcionalna količini humusa. 3. Kofisijti biološke m e t o d e f n p r . B o u c h c - T h o m a s l Korisne biljke u zaštiti v o ć a ~ IJrtica dioica - kopriva. O v a svima poznata biljka našla je p r i m e n u u svim delovima biološke poljprivrcdc. predstavlja izvrsno s r e d s t v o protiv biljnih vašiju. Da bi se mogla koristiti za p r s k a n j e biljaka kopriva se isecka i stavi u k o f u (ili bure, zavisno od potrebne količine) i p r e l i j e hladnom, v o d o m . Ostavi se da odstoji dva dana. Posle toga se može koristiti u koncentraciji d o 5 & . Ecjuisetum vulgare - preslica, o v o je vrlo česta biljka u narodn o j medicini a s v o j ugled potvrdila jc i u biološkoj poljoprivredi.. Č a j od preslice se koristi u borbi protiv monilijc i krastavosli j a b u k a i krušaka."" Artemisia absithium - pelen. Izuzetno lekovita biljka k o j a se p o m i n j c i u narodnim pesmama. Poznata po svom izuzetno g o r k o m u k u s u („Gorak k o p e l e n " - narodna izreka). Č a j od pelena, pripremljen t a k o što sc određena količina prelije ključalom v o d o m , sc koristi k a o sredstvo protiv crvljanja. j a b u k a , protiv biljnih vašiju i gusenica. Allium schoenoprasum - luk vlašac. O v a j luk sitnih glavica sc kod nas još ponegde može naći. U j e d n o m bokoru sc obično m o ž e naći d e s e t a k glavica. Č a j od vlašca sc koristi k a o sredstvo protiv pepclnice na j a b u k a m a . Pri pripremanju čaja luk ne treba čistiti od ljuske već ga s a m o sitno iscckati i prelili v r u ć o m v o d o m . M n o g e biljke izlučuju isparljiva j e d i n j e n j a koja se jednim ime n o m nazivaju fitoncidi. Ta j e d i n j e n j a su smrtonosna za m n o g e mikroorganizme čak i u najmanjim koncentracijama.
68
Bogati izvor fitoncida je dobro poznati beli luk. Ćešnjevi bclog luka se upotrebljavaju u ljudskoj ishrani a predstavljaju važno sredstvo u makrobiotici i kineskoj medicini. M a n j e j c , međutim, poznato da beli luk zasađen u baš ti može imati višestruku korist. Njegovo prisustvo pomaže proterivanju belog crva. Ukoliko se sadi između redova j a g o d a onda će plodovi__biii čvršći, rieče tniliti i"bitT pogodniji_zg transport. U blizini ruža beli luk sprečava pojavu gljivičnih oboljenja. Ren je biljka koja se pokazala korisnom, pored svog prehrambenog elekta, u uzgajanju krompira. Posađen po obodu krompirišta uticaćc na dobijanje zdravih krtola. Primećeno je da prisustvo rena u nasadu trešanja sprečava pojavu monilije. TJbfizinMcrompira može se p o s e j a t i i m a l o kima. T o ć c uveliko poboljšati u k u s krtola. (irančicc kalinesu, ukoliko se njima pokrije zemlja ispod kupusa, d o b r o sredstvo protivj)ojave leptira kupusara. U blizini paradajza je dobro sejati peršun j e r bitno utiče na ukus plodova. Peršun je, takođe, koristan u blizini prisilu ka j e r deluje preventivno protiv nekih prazilukovih parazita. Na ogrozd, ribizlu i malinu dobro delujc ako jc u Jjlizjni zasađen đurđevak. U tom slučaju biljke će biti mnogo otpornije a samim tim ćc sc pazitivno uticati i na rodnost.
69
BIODINAMIČKA POLJOPRIVREDA A. Howard je osnivač biološke misli u poljoprivredi. Njegov rad započet o k o 1920. godine je posle punih dvadeset godina istraživanja krunisan knjigom „The Agriculiural Testament", kpjase može smatrati hiblijorn poljoprivrede. HowarcTJe dao najveći b r o f metoda koje se i danas koriste tačno onako kako ih je on opisao. Pm je_ukazao na uticaj okoline na domaće životinje i značaj humusa. On jc tvrdio da su i životinje i biljke prirodno c > t p o n K ^ b o i e s i i a k o su ispravno hranjene. Hovvardove radove jc nešto kasnije dopunio F. Sukes kga m o ž e m o smatrati za susosnivača biopoljoprivTcde. Otprilike u isto vreme kada jc Hovvard osnivao svoj sistem, u Nemaćkoj se rađala slična metoda koja je, ipak. imala značajan broj specifičnosti i razlika od Ilovvardovc. utemeljivač novog sistema bio jc dr Rudolf Steiner a svoje učenje n a z v a o j e B I O D I N A M I K A iz koga jc automatski proizaloškoj poljoprivredi. U zaštiti biljaka sc koriste iste biljke i sličnasredstva. Ipak, najvažnija stvar biodinamičke poljprivrede su preparati (ima ih devet) koji sc spravljaju po tačno utvrđenim rccepturama i imaju za cilj da uspostave prirodnu ravnotežu poljoprivredne proiz-
70
v o d i l j e . Preparati su obeleženi b r o j e v i m a od 5 0 0 do 508. Dva preparata služe za prskanje a ostali za pravljenje komposta. TJpisaćemo sastav i način izrade ovih preparata i pored toga §to za njihovo dejstvo n e m a m o uvek pravog o b j a š n j e n j a .
Sliku 35. Dr iiudolf Slcincr
Biodinamički preparat 500 U pripremanju ovog preparata pojavljuju se - neki pomalo neočekivani zahtevi u izboru materijala i tehnologiji izrade. Po dr Steineru o v a j preparat aktivira životne snage zemljišta i z a m e n j u j e upotrebu d u b o v a . Pravi se tako što se u goveđi rog naspe kravlja balega a j r o g zapuši svinjskim mehurom. ' I a k o napunjen rog je potrebno zakopati u zemlju. To treba uradili u septembru i ostaviti u zemlji sve do proleča k a d a s e rogovi vade iz z e m l j e . Preparat iz roga se naspe u tegle i dobro začepi, potrebno ga je čuvati u sanduku koji je napunjen tresetom. Poput načina izrade dr Steiner je preporučivao k o r i j e n j e preparata koje bismo, blago rečeno, nazvali čudnim ili neuobičajenim. Upotreba se sastoji u tome da se uzme 120 grama preparata i slavi u bure sa 60 litara vode. Preparat treba d o b r o izmešati. Posle toga
71
preparatom se pomoću prskalice meže vršiti prskanje zemljišta i l o j e preporučljivo raditi pre svake obrade neke parcele. Količina od 60 litara dovoljna jc za tretiranje jednog hektara.
Biodinamički preparat 501 O v a j tkz. mineralni preparat pravi se od ntvarca|(silicijum dioksid). Kvarcni kristal je potrebne staviti u avan h u č a t i dok se ne pretvori u prah. Fini prah se polagano sipa u posudu sa vodom i neprestano meša. Treba dodavati toliko praha dok se ne stvo/i srednje gusta smeša koju treba mešati još neko vreme. Smeša se naspe u pripremljen kravlji rog i zatvori sc na isti način kao t kod pripreme preparata 500. Rog se, takode, zatrpava u zemlju. Toje_potrebiK) učiniti u aprilu i ostaviti ga zatrpanog tokom celog leta. Početkom jeseni gotov preparat se vadi iz zemlje i sipa u tegle koje je potrebno čuvati na dnevnom svetlu a još bolje na mestu g d e će biti obasjane sunčevom svctkSću. I o v a j preparat se upotrebljava dosta razreden. Po rečima dr Steinera nerazreden preparat bi zbog svoje preterane koncentracije izazvao velike štete. Upotrebljava se 2-3 grama preparata na 10 litara vode. potrebno je intenzivno mešanjo u roku od najmanje pola časa. Preparat se upotrebljava kan sredstvo protiv napada nekih štetočina i posebno protiv gljivičnih oboljenja. Krastavce ovim preparatom nc treba prskati jer je to biljna vrsta kojoj ovaj preparat ne godi. Značajan jc utieaj ovog preparata na ukus voća jer se pokazalo da posle prskanja dolazi do stvaranja aromatičnijih plodova. Po dr Steineru preparat se dopunjuje preparatom 500 ali dok jc preparat 500 olčcnje „energije zemlje" preparat 501 je predstavnik „pobuđene energije Sunca". Prskanje treba sprovoditi iskjučivo rano ujutro. Treba koristiti prskalicu sa što finijim mlazom. Pn tome treba voditi računa da se ne prska direktno u biljke već nešto knad njih. Preparat se može u potrebiti i za prskanje voća u skladištu u c|lju dužeg čuvanja.
72
Biodinamički preparat 502 Preparati obeleženi brojevima od 502 do 507 su tkz. preparati za komponiranje.
r
i
5/ifcd J6 Hajdučki i trava Preparat 502 pravi se od biljke Achillea milefolium čije je narodno ime h a j d u č k a a t g v a . Potrebno jc uzeti samo cvetove ove biljke koji se b e f u u toku leta po sunčanom vremenu. Cvetove jc potrebno osušiti u hladu i spakovati u papirne kese. Kese se na suvom i hladnom mestu čuvaju do proleća. IJ proleće jc potrebno sakupiti mladu hajdučku travu. T r e b a sakupljati jtjš potpuno nerazvijene cvctovc. Staviti ih u sud i preliti ključalom vodom. Da bi čaj bio potpuno gotov "sud treba poklopiti i ostaviti da odstoji pola sata. tim Čajem preliti osušene cvetove koje s m o sačuvali od prošle godine. Sada je potrebno uzeti mehur jelena (!) i navlažene svetove staviti unutra. Mchur d o b r o zavezati i okačiti na sunčano mesto gde treba da ostane do početka jeseni kada se skida i zakopava u zemlju bogatu humusom. Preparat sc može smatrati gotovim tek početkom proleća. T a d a ga treba izvaditi iz zemlje. Do mehura jelena nije lako doći ali, po izveStajima nekih praktičara, može se zameniti m e h u r o m starijeg ovna.
73
Ukoliko se nekome ovakav način spravljanja preparata učini isuviše komplikovanim, Sto on u stvari, i jeste, onda se ceo postupak može uprostiti tako Sto sc ostavljaju osušeni buketi hajdučke trave. Umcsto da se prskanje komposta obavlja kompetnim preparatom 502 mogu se s a m o ti buketi stavljali u kompost i povremeno izraditi prskanje Čajem spremljenim od suve hajdučke trave.
Biodinamički preparat 503 1 preparat 503 spada u preparate koji služe za pripremanje k o m p o s t a . Glavna sirovina z a n j e g o v o d o b i j a n j e j e kamilica, Matricaria chamomilla. Cvetove treba sakupljati i sušiti kao i za upotrebu u medicini tj. brati krupne zdrave cvetove i sušiti ih u hladu na blagoj promaji. Osušeni cvetovi sc čuvaju do početka jeseni. T a d a se skuva blag čaj kojim se nakvase preostali cvetovi. Skuvanim čajem treba pokvasiti pripremljena i očišćena CTcva govečeta. U creva se natrpaju nakvašeni svetovi pa sc sve dobro uveže. Crevo je posle loga potrebno zatrpati u zemlju i ostaviti da prezimi. OOUJV preparat se vadi početkom proleća.
Biodinamički preparat 504 Kompost preparat 504 se pravi od/koprive (Urtica dioca). Beru se, a j o š je bolje kositi mlade biljke koje nisu izrasle više od d e s e t a k centimetara. Bitno jc da se upotrebe biljke koje nisu zapoČeiesa cvetanjem. Neki praktičari koprivu ne kose već je kopaju zajedno s a k o r e n o m . Ubrane ili košene biljke ostave se malo da počnu da venu a za 10 vreme se u plodnoj zemlji i s k o p a i a n a l d u b o l U D cm: širina kanala je proizvoljna i zavisi od količine materijala koji upotrebljavamo. Koprivu polažemo po dnu kanala a preko nje je potrebno slaviti sloj treseta i zasuti je zemljom. Biljke u zemlji ostaju celu godinu! Posle tog vremena biljke vadimo (ono što od njih ostane) i to je preparat 504. Posle vađenja na isto mesto stavljamo sledeću turu koprive. Preparat je moguće praviti i u drvenim sanducima dubokim oko pola metra.
74
Biodinamički preparat 505
O v a j , od strane biodinamičkih praktičara, m n o g o hvaljen preparat s e pravi od_kore h r a s t a j u ž n j a k a ( O u e r e u s robur). O v o j c najveći od svih hrastova, može porasli do 50 metara i imati u prečniku v i š e od 2 , 5 metara. Kora može bili deblja od 10 centimetara. I .istovi su od 8 do 20 centimetara dugi i 3 d o 8 cm široki. Nalaze sc na okruglim, dosta debelim, golim, 0 , 2 - 1 cm dugim p e t e l j k a m a . Plod (žir) jc d u g od 1 , 5 do 5 centimetara. 1 .užnjak uspeva na toplim i vlažnim zemljištima. Široko jc rasprostranjen i ima ga u g o t o v o celoj Evropi. Za pravljenje preparata 5 0 5 treba sakupljenu koru hrasta sitno izmlcti. Pripremiti jednu lobanju o c U o v e č e t a k o j u treba d o b r o očistiti. U lobanju nasuti mlevenu koru hrasta i glinom začepili s v e šupljine da strugotina ne bi ispadala. Napunjenu lobanju zakopati na mesto k j c jc u blizini t e k u ć e v o d e . To treba uradili n a j e s e n . a g o t o v preparat sc vadi u p r o l c ć c . U m e s t o l o b a n j e g o v e č e t a / m o ž e sč~ša p o d j e d n a k i m rezultatima, upotrebiti i lobanja k^aiaO v o je takode preparat za kom post i ra nje. Njegovu u p o t r e b u ć e m o objasnili u poglavlju „ P r a v l j e n j e komposta". U izradi preparata 5 0 5 dr Steiner je savetovao upotrebu š t o s v e ž i j e lobanje i preporučivao je da sc p r i čišćenju ne skida u n u t r a š n j a opna. "
Biodinamički preparat 506
O v a j sc preparat pravi od mladih cvctova m a s l a č k a ( T a r a x a c u m officinale). P o t r e b n o je užet? sasvim mlade i j o š neotv o r e n e cvetove. Posle branja cvetovi sc suše u hladu. _ P o č e t k o m jescni_sc pripremi kravlja trbušna opna, p r v o jc p o t r e b n o prati a posle toga potopili u č a j napravljen od suvih cvctova maslačka. Č a j e m jc potrebno oviažiti i ostale s v e i o v e i o d m a h p o s j e j o g a j h u v i i i i i o p n u . Sve to treha zašiti kudeljnim ili pamučnimk()ncem » z l o p a t i u vrtu. Preparat se može upotrebljavati od početka proleća.
75 Biodinamički preparat 507 Ovaj preparat, pored toga štosc koristi prilikom kompostiranja, ima j o š neke primene. Koristi se, pre svega, za prskanje voća u periodu kada postoji opasnost od promrzavanja. Takode, se može upotrebiti za tretiranje semena pred sctvu jer intenzivira Idi^nnje T r c p a r a t se pravi od biljke koja nosi stručno ime Valeriana offieianlis dok je u narodu poznata pod imenom/odoljen. Biljku ne treba sušiti već se od nje cedi sok odmah po branju. Iscedeni sok se razreddujc vcxlom u razmeri 1:1. Zatim ga treba staviti u boce od tamnog stakla i odložiti na hladno mešto. Preparat se pre same upotrebe razreduje vodom. Uzme sc 0, 5 dl soka odoljena i pomeša sa 10 litara vode.
Biodinamički preparat 508 O v a j preparat sc pravi od preslice (Rquisetum vulgare). Potrebno je napraviti čaj od ove biljke i njegovim pctoproccntnim rastvorom prskati protočne usevc.
Skladištenje preparata Biodinamička poljprivreda priznaje drvo, staklo i prirodne tkanine za najbolje materijale u kojima se može vršiti čuvanje preparata. Takode sc dobri i zemljani sudovi. Posude~oa~5lak[a~Ui pečene z e m l j e sc č u v a j u , u r e d n o poredane, u drvenom sanduku. Prostor između posuda treba popuniti tresetom.
76
PRAVLJENJE KOMPOSTA Za pravljenje biodinamičkog komposta koriste sc razni organski materijali kao Sto su: slama, trava, scno, životinjski otpad, stajsko d u b r i v o . d r v o j td. Jedan način pravljenja biodinamičkog komposta već je opisan u poglavlju „Dubrenje - kako i čime". Zajedničko za pravljenje komposta je stavljanje materijala na gomilu koja nikako ne bi trebalo da prclazi visinu od 1, 2 do 1, 5 metara. Širina hrpe jtfft bi trebalo da takodc zadrži slične vrednosiL Kada se napravi hrpa dovoljne visine p o č i n j c m o sa u p o t r e b o m spremljenih j>rc|wrata. Prvo sc u hrpi naprave otvori tako Sto se jiapštrehTcolac gurne Sto dublje u kompost. Na sredinu treba staviti prcparat"504. Čim se preparat stavi u rupu treba je zatrpati i preći na stavljanje sledećih preparata. L e v o i desno od_preparata 504 stavljaju sc bilo koja druga d v a . Postupak se ponavla naviše mesta u hrpi za kompostiranje s tom razlikom Sto oko preparata 504 stavljamo i d r u g e preparate. Količina preparata ne treba da prede 1 0 - 1 5 grama po jednom otvoru/GeluJirpii posle ovoga je potrebno »prskati preparatom 5 0 7 i prekriti tankim slojem zemlje. " K o m p o s t će bili p o t p u n o i z g r a đ e n za g o d i n u d a n a . Ubrzavanje proccsa kompostiranja sc može izvesti na laj način Sto se hrjxi raskopa i jzmeša a zatim sc ponovi kompletna procedura sa biodinamičkim preparatima. Na osnovu radovalcoje je izveoJB. Pfcffcr ustanovljeno je da preparati znatno u b r z a v a j u proces kompostiranja i da se neki materijali bez njihove upotrebe raspadaju i više od pet godina a uz primenu preparata t a j proces sc potpuno završi u roku od jedne godine. Tehnika kompostiranja se danas dosta usavršila i većina praktičara ima isproban i razvijen svoj sopstveni recept za n j e g o v o
77 pripremanje. Načela koja jc početkem veka dao dr Sieiner su oslala nepromenjena i njih sc svi praktičari pridržavaju a izvesne izmene odnose se na neke praktične detalje i nužne improvizacije. U pripremi komposta najčešća improvizacija sastoji se u tome da sc preparati ne koriste na klasičan način. Neki bidinamičkj farmeri ih nc stavljaju u isto vreme, već naraalu gomilu organskih otpadaka snivc "samo jedan preparat i sve poprskaju preparatom 507. Tada sve prekriju tankim slojem slame i kadsledeći put stave neku količinu organskog materijala upotrebe sledeći preparat uz obavezno prskanje preparatom 507. Proces se nastavlja >ve dok se ne postigne propisana visina hrper~~~~~
Upotreba komposta Dobro prerađen kompost jc tamne boje i bez mirisa ili sa blagi ni mirisom žemlje. To je vrlo vrednodubrivo u biološkom smislu i l r c b a ga racionalno koristiti. Voće se^dubri tako što se oko same voćke stavlja tanak sloj komposta i to jc dovoljna količina za jednu sezonu. — Od svih biljaka koje se đubre potpuno dozrelim kompostom jedini izuzejak je paradajz u čijem sc slučaju bolji rezultati postižu a k o s e d u b r i tek napola spremljenim kompostom. Preparati 502 - 507 koriste jc za pripremanje komposta k a o osnvnog sredstva za dubrenjc. Preparati 500 i 501 pored uloge u zaštiti biljaka imaju i dopunsku ulogu u dubrenju i koriste se uporedo sa kompostom. Preparat 500 se koristi za prskanje pre ili posle setve bilo k o j e kulture. Češća prskanja neće naškoditi. "Preparat 501 treba koristiti tek kad p r o đ e j v e t a n j e kulture koju tretiramo jer je dcjštvd preparata usmerenoha prestanak cvctanJa i zametanje plodova^ Kod tretiranja salate preparat se primenjuje pred početak formiranja glavice. Isto važi i za prskanje kupusa. "Jagode se prskaju preiposlecvetanja. Drvenasto voće se prska LLpočetku listanja, odmah po zametanju plodova i pred zrenje. Žitarice se tretiraju predjclasanjc i u toku klnsanja akrompir prc cvetanja i posle preevetavanja ješ nekoliko puta. Biodinamički praktičari predlažu da se jpreparat 500 koristi o b a v e z n o j j r i mladom mesecu a, u cilju potpuneliarmbnije, preparat
78
501 za v r c m c p u n o g meseca.
Biodinamička poljoprivreda je poreci praktičnih m e t o d a rada, i teorijsko-filozofski sistem. Zadnjih godina se taj pravac dosta raširio po svetu, najviše u Z a p a d n o j F.vropi i S A D . Preparati koje s m o o v d e opisali n e k o m e mogu izgledati č u d n o i više kao plod lakovernosti n e g o kao uspešna poljoprivredna metoda. Takva shvatanja prate biodinamiku od s a m o g početka ali i pored toga broj biodinamičkih farmi u svetu raste. Rentabilnost tih farmi je izuzetno visoka b e z obzira da li se radi o sasvim malim f a r m a m a o d s a m o nekoliko hektara ili o g r o m n i m površinama od par stotina hclčtara. Proizvodi biodinamičkih farmi su izuzetno cenjeni i i m a j u dosta visoku c c n u j i a tržištu. Potražnja je daleko veča od mogućnosti ponude.
W
HOMEOPATIJA Ova, kod nas malo poznata metoda, nalazi u svetu primenu pre svega u medicini ali i u biološkoj i biodinamičkoj poljoprivredi. Pod tim pojmom se, u principu, p o d r a z j m c v a „lečenje davanjem malih doza onih sredstava protiv neke bolesti koja bi, u zdravom ćoveku, izazvala tu istu bolest, npr. proliva sredstvima za čišćenje." (Milan Vujaklija: „Leksikon stranih reči i izraza", Prosveta, Beograd 1980. god.) Osnivač ove metode je nemački lekar dr l l a n e m a n . On jc primetio da mnoge supstancc pa čak i neki smrtonosni otrovi imaju sasvim suprotno de lova nje ako sc upotrebljavaju u homeopatskom rastvoru. Sa druge strane potpune bezopasne supstance u nekim r ^ r e d e n j i n i a ^ o g u pt^siaiLjaki otrovi. Homeopatija se bavi, pre s v e g a , p r o u č a v a n j e m d e j s t v a pojedinih supstanci i m e r e n j e m r a z r e d e n j a u kome dotična supstanca pokazuje karakteristično delovanje. Proces razredivanja supstance je u homeopatskoj praksi dobio naziv P O T R N T I Z A C I J A . Sastoji sc u sukcesivnom razredivanju npr. 1 grama neke supstance čime sc dobija prvo razredenje (1/10) u 9 grama vode. Zatim se 1 cm ovog rastvora meša sa 9 cm vode čime se dobija drugo razredenje, 1/100. Još jednom ponovljena procedura daće razredenje 1/1000 i td. IJ homeopatiji sc upotrebljavaju rastvori čija razredenja idu do fantastičnih 1/10000000000000( 10000000000000000. To znači da u tom rastvoru na jedan d c o aktivne jupstance dolazi IO d e l o v a v o d c i potpuno jc jasno da se supstanca u tom rastvoru nalazi u ekstremno malim tragovima. Trenutno nc post:)ji ubedljivo naučno objašnjenje kojim bi se moglo objasniti kako ovako mala količina materije može uĆpŠtcTmati nekakvo dejstvo. Za proučavanje tog problema posebnu zaslugu imaju dva istraživača - F.. i L. Kolisko. Njihova knjiga „Die I andwierachaft der
80
/ . u k u n f t " koja je prvi put izašla 1939. god. d a j e rezultate koje su ovi istraživači postigli u desetak hiljada homcopatskih eksperimenata radcnih tokom 30 godina. Njihov rad sc odnosi na d e j s t v o homcopatskih preparata na biljke i na životinje. Opisaćcmo nekoliko njihovih eksperimenata.
Dejstvo veštačkog đubriva KAN KAN jc danas najčešče korišćeno veštačko dubrivo. Praktično da nema poljoprivrednika koji ga nc koristi, izuzev, naravno, biološki orjentisanih, čiji je broj, iako u porastu, trenutno zanemarljivo mali. U eksperimentima je meren rast žita koje je d u b r e n o K A N om pripremljenim putem homeopatskih razredenja. I a k o je u pitanju isto dubrivo efekti se dosta razlikuju u odnosu na to koje je razredenic u pitani u..Zapaženo jc da izuzem^pozitivno deluju razredenja 1/10 J i 1/10 a da razredenje 1/10" ' 2 drastično usporava rast.
O z cr a. IO
20
3o
4o
5o
RAZRE-DENJE
Slika 37. (Jraftkon dejst\-a KAN-a na kJijanje i rast pšenice
8/
Dejstvo biodinamičkog preparata 5 0 7 n a pšenicu O v o jc po tipu eksperiment sličan prethodnom. Mercn je uticaj velikih razredenja ovog preparata na klijanje i rast pšenice. Rezultati su pokazali d a j e izrazito jak uticaj preparata počevši od razredenja 1/10 . Velika razredenja ovog preparata pojačavaju njegovu moć. Gledajući u ovom svetlu postaje nam jasniji smisao ra/redivanja biodinamičkih preparata. I
10
2o
30
4o
50
RAZREoeNj'e Slika M Grufik dejstva ra:rcdaityg preparata 507na klijanje pSaticc Uticaj homeopatskih rastvora na zdravije i razvoj laboratorijskih životinja Istraživači li i l- Kolisko su pratili menjanjc telesne težine laboratorijskih miševa u intervalu od 6 meseci. Eksperiment je sprovoden tako što su životinje dobijale hranu nakvašenu homeopatskim rastvorom neke supstance, recimo^plavog kamena. U tim eksperimentima se isnpstavik) da povoljno deiovanje p o k a z u j u neka razredenja kao 1/10 i 1/10 8 . Drastično g u b l j e n j e telesne težine, praćeno raznim fizičkim poremećajima zapaženo je kod životinja koje su u ishrani imaledodira sa razredeniem l / 1 0 r Najveća telesna težina zabeležena je sa razredenjem 1/10 x .
82
Sve iretirane životinje su se neprestano greble iza ušiju praveći rane. Takode, je povećano obolevanje od raka na tim mestima i oboienja bubrega i jetre. Zanimljivo jc primetiti da ljudi koji su u neprestanom kontaktu sa hcmikalijama na bazi bakra vrlo često, zbog trovanja ovim metalom, pate od problema na bubrezima i ekcema iza ušiju. Količina bakar sulfata (plavog kamena) upotrebljcnog u ovim eksperimentima je toliko mala da sc smatra da ne može imati nikakvog uticaja na zdravlje. Međutim, u praksi, ukoliko sc šire verifikuju rezultati F.. i I.. Kolisko-vih m o r a m o se iskreno zabrinuti j e r proizilazi
. 5
i 10
• 15
—i
20
i 25
1 R A Z R E f ) E N J E
Slika J9. Uticaj velikih razredatja plavog kamata na laltoralvrijskc rniSeve. U eksperimentima sa srebro nitratom ( A g N 0 3 ) primećeni su slični efekti kao i kod eksperimenata sa razređivanjem bakar sulfata ( C u S 0 4 ) . Maksimalna težina je i u ovom slučaju kod razredenja l/IO 1 8 . Najveće i/nenadenje eksperimenatora izazvali su rezultati primene razredenja 1/10 . Stalno se događalo da životinje koje se t r e t i r a j u tim r a z r e d e n j e m u g i b a j u pri starosti od d v a m c s c c a ! Nekoliko puta ponovljeni eksperimenti su potvrdili izuzetnu otrovnost ovog razredenja. Kod svih životinja koje su učestvovale u kesperimentu javljala sc patološka osetljivost na svetio i česta pojava čircva na raznim delovima tela. Z a p a n j u j u ć i j e p o d a t a k d a s e smrtnost životinja s t a l n o
83 11
ponavlja kod u p o i r e b c r a z r e d e n j a J/10 što znači d a j e d o z a o d s t o milijarditih delova g r a m a otrovnija i od nekih m a k r o d o z a !
Slika 40. Uticaj hotneopatskih razredenja srebru nitrata. Razredenje U10u jc toliko otrovno da izaziva ugjmtće laboratorijskih miševa u dobu od dva mcscca. Ovi rezultati nas teraju da sc zapitamo kakav uticaj i k a k v e poslcdice m o ž e m o očekivati od, danas već prevelike, u p o t r e b e raznoraznih hemijskih preparata u poljoprivredi. U s v a k o m slučaju, moru se priznati da o s v e m u t o m e j a k o malo z n a m o a dabi u interesu čovečanstva i n j e g o v e budućnosti bik) preko potrebno da se ispila i d e j s t v o hemijskih proizvoda u j a k o malim razredenjima j e r je j a s n o da sc s v a k a materija upotrcbljena, recimo, u poljoprivredi na k r a j u k r a j e v a r a z r e d u j c putem kišnicc i podzemnih voda do e k s t r e m n o niskih razredenja. Kako, u svetlu homcopatskih istraživanja i rezultata, gledati
84
na t v r d n j u da_pcsticidi ne m o g u biti štetni a k o sc „pravilno upotrebljavaju" jer su\,njihove količine u j i a m i m i r a m a izuzemo male da bi bile š k o d i l e " . "Ostaje još j e d n o otvoreno pitanje. Kako stimulisati institute da sc posvete ovim istraživanjima i, eventualno, potvrde, nepristrasnim radom, rezultate homeopata ili ih, na osnovu, takode nepristrasnog rada, opovrgnu i stave ad acta. O v o trenutno lebdenje „između neba i zemlje" nikome ne koristi i sigurno jc mnogo štetnije od istine. J a s n o je da je i novac velika prepreka jednom sveobuhvatnom istraživanju ali udruživanjem snaga više naučnih jedinica u zajednički program i to bi postalo ostvarljivo.
Nekoliko primeru iz h o m e o p t a s k e p r a k s e Homeopatija se može, pored upotrebe u Icčcnju ljudi, zašto se, najčešće koristi, upotrebiti i za uklanjanje štetočina u poljoprivredi. Zanimljivi su eksperimenti koje jc opisao dr Mcuris a koji se odnose na borbu protiv najezde biljnih vašiju. Njegov postupak se sastojao u sledećcm: Uzeo je nekoliko istova a kojima su sc nalazile biljne vaši u velikom broju. Te listove je stavio u alkohol i držao ih 15 dana uz povremeno mešanje i gnječenje. Posle toga jc proccdio rastvor i dobio bistro zelenu tečnost koju jc homeopatski razredio tako što je „jedan mililitar rastvora stavio u 9 mililitara destilisane vode (rastvor 1/10). Posle dobrog mešanja jedan ml novodobijenog rastvora je p o m e š a o sa nvih 9 ml destilisane vode i dobio rastvor l/10 Sledeće mešanje 1 ml rastvora sa 9 ml vode dalo je razredenje 1/10\ C-eo postupak je ponavljan do postizanja razredenja l/IO 1 * Ceo postupak je ponovljan do postizanja razredenja 1/10 1 8 ." Posle tri tretiranja
85
O b j a š n j e n j e ovog fenomena, izgleda, leži u homeopatiji j e r je sasvim moguće da scstvorilo pogodno razredenje koje su voćke upile preko korcna. Mctod jc zanimljiv ali, naše je mišljenje, da pre neke šire provcrc treba biti obazriv po ovom pitanju. Još jedna pojava j e v r l o zanimljiva. Primećcnoje, naime, da jc izvrsno sredstvo,"protiv pej)j]nicgjparadajza K O M P O S T N A P R A V L J E N OD B I L J A K A KOJE SU N A P A D N U T E PEPELNICOM! Slićni r e z u l t a t i s c p o s t i ž u i k o r i š ć e n j e m k o m p o s t a napravljenog cxl zaraženih biljaka krompira iako nije jasno kako takav kompost može imati učinak na suzbijanju bolesti.
J o š neke metode ekološke poljoprivrede Biološka i biodinamička poljoprivreda z a d o v o l j a v a j u sve k r i t e r i j u m e za naziv čiste ili e k o l o š k e p o l j o p r i v r e d e j e r , ne upotrebljavajući industrijske hemijske preparate i poštujući osnovne ekološke principe, ne zagađuju životnu sredinu i hranu koja se koristi u ljudskoj i stočnoj ishrani. Biološka i biodinamička poljoprivreda imaju mnogo međusobnih sličnosti ali i razlika, koje ipak, nisu suštinskog karaktera. I j e d n a i d r u g a oblast su, takode, otvorene za nova saznanja i usavršavanja. Pod okriljem ova dva osnovna pristupa u ekološkoj poljoprivredi razvio se niz novih metoda i originalnih načina proizv o d n j e koji značajno obogaćuju ukupni fond poljoprivrednog znanja. Pomenućemo ovom prilikom dva u svetu vrlo poznata načina koja su proistekla iz osnovnih načela biopo joprivredc.
Metoda dr Mulera Ova metoda nastala je u praksi dr Mulera u Švajcarskoj i ima dosta originalnih elemenata. Zanimljivo jc primetiti da je kod ovog uspešnog sistema kompostiranje pravljenjem hrpa potisnuto. Jedna od osnovnih ideja je da tlo nikada ne sme biti golo, bez organskog pokrivača. Dosta se koristi dubrenje kamenom prašinom koja se dobija mlevenjem kamena. Ta sc prašina smatra dobrim izvorom mineralnih materija.
86
i'raktikujc se upotreba kalijum magnczijum sulfata u tlima gdc jc ph veće cxl 7. U cilju aktiviranja biološke aktivnosti tla koriste sc specijalne kulture mikroorganizama. Tlo sc obraduje do dubine 10 - 1 2 centimetara i svako dublje obrađivanje se smatra nepotrebnim. Z b o g ovih i j o š nekih osobenosti metod dr Mullera sc smatra originalnim ogrankom biološke poljoprivrede.
Metod Lemaire - Bmicher Ime ove metode potiče od osnivača i najviše pristalica ima u Francuskoj. U potpunosti se nadovezuje na klasičnu biološku poljoprivredu čije je principe dao A. Hovvard. Osnovno dubrivo u ovom sistemu je kompost uz dodatak prirodnih fosfata. Značajna dopuna Howardovog sistema, koji neki nazivaju engleskm metodom, je upotreba morskih alga koje sc fino samlevene koriste u okviru komposta ili za folijarno zaprašivanje. Primećeno je da neke mrke alge predstavljaju dobru zamenu pcsticida a istovremeno pomažu u nastojanju da se održi visoka plodnost zemljišta.
Neke d o p u n s k e metode Biološka poljoprivreda je, poput svake ljudske delatnosti, otvorena oblast podložna izmenama i dopunama koje nastaju porastom sveukupnog znanja. Interes koji bio-praktićari pokazuju nije ničim ograničen i obuhvata sva saznanja koja bi se mogla primeniti u ostvarivanju tkz. čiste poljoprivrede u praktičnim i teorijskim aspektima. Naveščemo nekoliko oblasti interesovanja koja su već uveliko našla svoje mesto na poljoprivrednom imanju biološki orjentisanog farmera. Naravno, i tu važi nepisano pravilo da mnoge stvari koje se u mostranstvu praktično koriste kod nas još nisu počele ni da se teorijski razmatraju a za najveći deo tih znanja na ovim prostorima se još nije ni ćuk).
87
Voda Mnogima će zvučati čudno da voda može biti predmet nekog značajnijeg rada i razmišljanja iako je svima sasvima jasno d a j e , uy tlo i z e m l j i š t e , v o d a n a j v a ž n i j i f a k t o r o d r ž a n j a života. T a k o d e s podrazumcva značaj vode u poljoprivrednoj proizvodnji gde se bez navodnjavanja nc bi ništa moglo postići. IJ kojim joS aspektima voda može biti značajna? Od pre nekoliko godina posvećuje se dosta pažnje proučavanju jednog proizvoda morskih i rečnih talasa. Radi sc o morskoj (ili rečnoj) peni. Proučavanja ruskih naučnika, posebno, dr Zajceva ukazuju da ta nežna tvorevina morskih, jezerskih ili rečnih talasa „nije neka privremena ili kratkotrajna formacija". Ta neživa i, po sastavu najvećim delom, organska materija, ima funkciju hranljive podloge koja jc j a k o bitna za razvoj mikrcx>rganizama koja stimuliše razvoj embriona riba i ostalih vodenih organizama. U biološkoj poljoprivredi sc ova materija koristi u cilju poboljšanja klijavosti semena različitih biljnih vrsta i kao izuzetno vredan dodatak pri kompostiranju. l i v o j c d n o g p r i m e r a : „KM)zrna pšenice (poznate sorte "bezostaja") stavlja se u vodu s 0 , 1 - procentnim rastvorom morske pene i u njoj ostaje 24 časa. Zatim sc seme poscjc. Posle osam dana, izdanci pripremljeni u peni dostižu oko 85, a obični oko 65 milimetara." U toku su istraživanja koja će pokazati da li se morska i rečna nezagađena pena može koristiti i kao dodatak stočnoj hrani.
Dinamiziranje vode Ovo je postupak koji je razradio francuski istraživač M. Violet. Prvi put g a j e opisao 1968. godine u svojoj knjizi „ V c n e r g i e cosmiquc au scrvicc dc la sante et du progres". V i o l e t o p i s u j e k a k o j e h e m i j s k i čistu v o d u , d o b i j e n u sagorevanjem vodonika u struji kiseonika, stavio u mali akvarijum i u njega pustio punoglavca. Nije proteklo mnogo vremena a punoglavac jc već uginuo. M. Violet jc takvoj vodi dodavao kiseonik nadajući se d a j e to jedini razlog uginuća punoglavca ali seuginuće ponoviloiovog puta. Istraživač je posle toga vodu zatvorio u stakleni balon i okačio je na sunčanu terasu i tu ostavio oko mesec dana. Kada je, po isteku
88
log roka, u vodu slavio punoglavca on jc ostao živ i dalje je napredovao dok sc nije sasvim preobrazio u odraslu žabu. Na temelju ovih početnih zapažanja Violet jc izvršio mnoge eksperimente i na osnovu dugogodišnjeg rada utvrdio sledeće: 1. V o d a postaje biološki mrtva i ne podržava život ako se dugo zagreva iznad 6 5 ° C ili ako je u dužem kontaktu sa metalima. 2. V o d a koja provede na suncu oko mesec dana nazvana je „dinamizirana voda" i njen učinak za zdravlje biljaka, životinja i čoveka sc može lako dokazati. 3. Dinamizirana voda primenjena u poljoprivredi povećava prinose i dovodi do ranije rodnosti. U eksperimentima rod stočne repe je bio uvećan za 26% a krompira za 6 - 1 0 % . Ujedno sc sadržaj škroba povećao do 23%. U cilju dinamiziranja vode M. Violet jc konstruisao specijalan aparat za dinamiziranje koji o v a j postupak znatno ubrzava.
M a g n e t i s a n j e vode Za razliku od postupka dinamiziranja vode, ovaj, takode, nauobičajen melod, je naučno proveren i o tome postoji brojna stručna literatura, iako je praktična primena u poljoprivredi j o š u povoju. Na ovom polju najdalje su otišli sovjetski naučnici. I'rimećeno je da voda koja jc tekla između magneta, sekući pri tom magnetne linije sila, pokazuje neka specifična svojstva. U tehnici se takva voda koristi kod kotlova za grejanje jer ima svojstvo da nc ostavlja kamenac. Sovjetski naučnici su čak otkrili da nafta koja teče u magnetnom polju nc ostavlja naslage zbog kojih se ranije morala vršiti zamena cevi naftovoda. Najdrastičniji primer neverovatng uticaja magnetisane vode našli s m o u knjizi V. I. Klasscna „Omagničivanie vodnjih sistem", izdatoj u Moskvi 1982. godine. Na 176.-oj strani se nalaze dve fotografije obalskih dokova posle višegodišnje eksploatacije. Za panju je činjenica da su dokovi pravljeni od „običnog" betona potpuno propali usled vremenskih prilika a da dokovi u čijoj sc proizvodnji koristila magnetisana voda stoje neoštećeni! Eksperimentalno korišćenjc magnetisane vode u poljprivrcdnoj proizvodnji počelo je u SSSR još 1965. godine radovima I. V. Dardimova, 1.1. lirehmana i A . V . Krikjva. V e ć u prvim eksperimen-
89
tima, o kojima izveštavaju ovi naučnici, izmcrcn jc porast suncokreta za 2 1 % veći kod onih biljaka ovi naučnici, izmeren je porast suncokreta za 2 1 % veći kod onih biljaka Loje su zalivane magnetisanom vodom. Rast soje jc na o v a j način povećan za čitavih 4 0 % . 1967. godine V.V. Lisin i L.G. Molčonova izveštavaju da su pri korišćenju magnetisane vode povećali rast luka i šargarepe za oko 2 2 % a masu plodova paradajza 18%. 1973. godine N.A. Volkonski je objavio rezultate u kojima pokazuje da s prinos pirinča povećava upotrebom magnetisane vode. U principu, rad sovjetskih naučnika je pokazao da sc urod poljoprivrednih kultura povećava upotrebom magnetisane vode i da procenat tog povećanja uopšte nije zanemarljiv. Sovjetska literatura jc vrlo bogata radovima iz ove oblasti i vrlo Često sc publikuju nova otkrića. Kod nas, nažalost, nema ni jednog jedinog rada u kome se o b r a d u j e ovo pitanje. Magnetisana voda d a j e povoljne rezultate i u koliko se pre setve se me drži izvesno vreme u njoj. U našim, amaterskim uslovima, sistem za magnetisanje vode m o ž e m o napraviti (improvizovati) t a « ) što ćemo oko običnog creva za navodnjavanje staviti jedan ili dva jaka magneta poput onih koji sc nalaze u većim zvučnicima. U svetu se pravi veliki broj tipova aparata ali sc svi mogu svesti na dve osnovne vrste - sa stalnim magnetom li elektromagnetom. 1 jedan i drugi imaju neke prednosti i nedostatke. Nedostatak uređaja sa stalnim magnetima je u nemogućnosti promene jačine magnetnog polja a nedostatak upotrebe elektromagneta je potreba napajanja strujom.
90
Sliku -II. Najprostiji nadu mapietisunja vode.
Slika 42 Shematski pnkaz sovjetskog aparata za magnetisanje vode na bazi stalnog magneta, VI I-2.
91
Slika 43. Aparat za magnetisanje vode clcktromagietom, tratisformatorskog tipa.
Živa i mrtva voda Pod ovim nazivom krije se j o š jedan „sovjetski izum" koji u poslednje vreme u ovoj zemlji stiče veliku popularnost poput bioenergije i alternativne medicine. O tome su pisali i najugledniji sovjetski časopisi kao što jc „Himija i žiznj" koji izdaje A k a d e m i j a nauka SSSR.Mnogi časopisi s pretrpani pismima čitalaca koji sc interesuju za svojstva i način proizvodnje ovog novog „eliksira". Pominjc sc i amaterska primena pri uzgajanju nekih kultura, posebno cvcća. Najnovije informacijo govore da jc u SSSR došlo do sist e m a t s k o g naučnog proučavanja ovog popularnog sredstva. Prva otkrića su već potvrdila neke izuzetno pozitivne učinke „žive v o d e " na izlečenje nekih bolesti. Kako se dobija „živa v o d a " ? Sama proccdura proizvodnje nije
92
komplikovana ali se z b o g upotrebe stnije izniceže p r e p o r u č u j u maksimalnc mcrc opreza i saradnja sa elektrotehničarima. Najprostija aparatura sastoji se od staklene tegle kroz čiji poklopac od pleksiglasa su provučene dve elektrode,jedna od nerdajučeg čelika a_druga od g r a f i t - Grafitna elektroda predstavlja anodu a čelična katodu. Tegla ' s e napuni vodom a ancxla stavi u malu kesu od nepromočivog platna i uroni sa katodom u vodu. Aparatura sc preko ispravljačke diode s p a j a na mrežni napon 2 2 0 V . FJektroJiza t r a j e s v e dok temperatura vode ne dosiigne_vredn m u K i ^ o ^ C kada se proces prekida i aparatura isključuje iz mreže. U nepromočn'ojplainenoj kesici se nalazi tkz. „mrtva vodaTa ostatak u Tegli je „živa voda".
KATODA
^
•
TERMOMETAR
&
220 V
-0-
I MRTVA.VODA
L -J yŽIVA
VODA
Slika 44. Improvizovana aparaturu za dobijanje „Žive i mrtve vode". Treba obratiti pažnju na to da ispravljačka dioda ima naznačeni napon veći od 220V i mogućnost opterećenja I • 2 ampera „Mrtva v o d a " ima proverena antiseptička svojstva z b o g visokog sadržaja kiseonika a „živa v o d a " potpomaže rcgeneraciju tkiva i ima blagotvorniučinak kod gastritisa, čira želuca i povećane
93
stomačnc kiseline. Zapaženo je da ,,živa voda" stimulativno deluje na klijanje raznog semena a saksijsko cveće zalivano tom vodom više evetova i bujnije jc u rastu. Ostaje da se sistemtskim naučnim radom prouče sva polja primene ovog preparata Sto možemo očekivati u skoroj budućnosti. Teorijski aspekti mogućih objašnjenja baciće novo svetio i unaprediti teorijsku misao o, na izgled, potpuno običnoj uspstanei - vodi.
Elektromagnetizam u poljoprivredi Svuda oko nas dolazi do elektromagnetnih pojava i one mogu uticati na Živa bića. Sama planeta Zemlja predstavlja džinovski magnet a površina Zemlje vrši neprestanu emisiju slobodnih elektrona. U atmosferi čak dolazi do žestokih električnih pojava koje, prema naučnim Istraživanjima, mogu predstavljati potencijalni faktor koji utiče na živa bića. Suvremene tehničke naprave, takode. mogu biti izvori elektromagnetnih zračenja. D a n a š n j a m a g n e t o b i o l o g i j a bavi se čak i l a k o m a l i m clcktromagnctnim zračenjima kao što su ona koje proizvode biljke i životinje ili njihovi pojedini organi. Otkrića u toj oblati počinju da sc primenjuju u medicini a naziru se i neke mogućnosti primene u poljoprivredi. Od samog trenutka kada su ljudi zapazili svojstva magneta postoji interes za magnetne pojave i na načine kako magnetne sile utiču na živa bića. Još su drevni kineski medicinari zapazili da u nekim slučajevima magnet može ubrzati zarašćivanjc rana. U akupunkturi, takodc drevnoj Kineskoj veštini, magneti zauzimaju svoje mesto. Primcna magneta u poljoprivredi je oblast koja jc danas više u eksperimentalnoj fazi ali rezultati nagoveštavaju mogućnost šire primene. Poznati su eksperimenti u kojima je rađeno na uticaju magneta na klijanje pšenice. Pokazalo sc da uz prisustvo stalnih magneta jačine 5 0 0 (iausa klijavost pšcnicc postaje znatno veća, čak i do 5 0 % . F.kspcriment je vrlo jednostavan. U plitku posudu se stavi s e m c pšenice (ili neke druge biljke), prekrije zemljom i zalije. U posudu se, takodc, stavi nekoliko magneta._Potrebno je upotrebititkz. kcramićke_magnctc koji ne rdaju (recimo one koji sc koriste u akupunkturi a mogu sc nabaviti^po apotekama). Ukoliko nemamo
94
takve magnete onda možemo upotrebiti bilo kakve ali ih nc s m e m o stavljati direktno u zemlju zato Sto rdaju a pokazalo se da rda Štetno deluje na scmc. l J tom slučaju magnete možemo staviti pored posude ili ih možemo premazati J a k o m ili nekim antikorozivnim premazom posle čega ih možemo i kvasiti bez bojazni da će zarđati. Iž početka sc mislilo da jc u eksperimentima ovog tipa važno da jačina magneta b u d e Sto veća ali je praksa pokazala da i slabj magneti m o g u i m a t i dejstvo na biljke. To dejstvo jc uglavnom pozitivno kako su pokazali naSi eksperimenti sa pSenicom, k u k u r u z o m , krompirom, paradajzom i paprikom. Ogledi su pokazali da je pozitivno dejstvo magneta (upotrebljavali s m o male magnete za akupunkturu jačine 500 Gausa) izraženije ukoliko je zemlja u koju je s e m e posađeno plodnija - sa većim sadržajem humusa. Magneti nisu pokazali nikakvo d e j s t v o na s c m c pSenice koje jc bilo zasejano u pesku. Seme paprike s m o stavljah u vlažnu sredinu bez prisustva z e m l j e i pokazalo sc da uz prisustvo magneta jačine 5 0 0 Gausa s e m e dosta brže proklija. Upotrebom magneta može se ubrzati proces proizvodnje rasadnog materijala.
MAGNET
Slika 45. Izum jednog pronalazača, „magnetna saksija ~ sastoji sc od obične plastične saksije u koju su u procesu livenja utopljeni minijaturni magneti. Tvrdi se da je u ovoj saksiji moguće odgajiti lepic i naprednije cveće nego u „običnoj". Uz male modifikacije ideja se može iskoristiti u cilju proizvodnje rasdnog materijalu.
95
Pored magnetnog polja permanentnih (stalnih) magneta zanimljiva su i istraživanja elektromagnetskih z r a č e n j a . Izvori elektromagnetskih talasa se svakodnevno povećavaju a oni imaju uticaja na živu materiju. Kvalitet tih ulicaja se trenutno s a m o naslućuje jer još uvek nije obavljeno dovoljno naučnih eksperimenata ali i ono malo do čega se došlo pokazuje da dobijeni rezultati nisu za p o t c c n j i v a n j c . Po rečima A l e k s a i d r a Dorozinskog ( A l e x a n d r a Dorozynski) većina elektromagnetskih radijacija je „veoma slaba da bi izazvala primetan termički efekat, pa im se zbog toga d u g o vremena nije poklanjalo dovoljno pažnje. Međutim, elektromagnetski talasi mogu - kod ljudi, životinja i biljaka - izazvati lezije, čak sa ekstremnim poslcdicama. ( K a vrsta radijacije d e h j e čak i na mikroorganizme, k a o š t o s u planktoni, izvor života u morima i važan generator atmosferskog kiseonika." Izvora elektromagnetskih zračenjasu, pored prirodnih pojava, radio-stanice, radari, telefoni, TV aparati,industrija itd. Ovi veštački izvori zračenja obuhvataju frekventni raspon od 1 Hz do 3 0 0 MIlz. Grupa stručnjaka sa univerziteta u Ontariju u Kanadi je izučavala delovanje ovih zračenja i došla do vrlo zanimljivih rezultata. ,.Kad su izloženi veštačkom zračenju veoma slabog intenziteta ( 2 0 - 40 milivata), frekvencije od 16 -ncgaherca, ptice padaju i ostaju paralizovanc doklegod emisija traje. Eksperimenti s zračenjem j o š slabijeg intenziteta (između 1 i 400 nikrovata po 1 cm" pri frekvenci od 7 megaherca) nisu dali, u prvom momentu, nekakve vidljive efekte. Međutim, posle perioda od šest nedelja, u koloniji od 50 kokošaka leghorn registrovano je povećanje u proizvodnji j a j a za 14 odsto i, paralelno, povećanje smrtnosti za 100 odsto (odnosu na koloniju koja nije bila izložena zračenja)." Intenzitet opisanih zračenja jporcdljiv jc sa zračenjima koja sc mogu izmeriti u nekim gradskim a, u zadnje vreme, i u nekim seoskim sredinama. Neka zračenja mogu biti i korisna, kao što je V I I F zračenje od 30 MHz koje ubrzava zarastanje rana, ali pitanje je kako na živa bića deluju sva zračenja koja se nalaze oko nas. „Neosporno je da se broj izvora elektromagnetskog zračenja ogromno povećao i da ćc ih u budu6iosti biti još više. NaSa saznanja onjihovom dejstvu, međutim, veomasu mršava", zaključuju kanadski naučnici. „Svi metodi dozimetrije zasnivaju sc isključivo na termičkim reakcijama, a nc v o d e računa o specifičnim reakcijama izvesnih frekvencija na biološke sisteme..." Ovim istraživanjima predstoji budućnost tako da uskoro možemo očekivati preciznija objašnjenja koja su zračenja korisna a
96
koja sc mogu svrstali u Štetne. Kada b u d e m o imali tc podatke biće moguće konstruisati uređaje koji će sc i u poljoprivredi koristiti za najrazličitijc svrhe. U sadašnjem trenutku neznanja haotični svet elekt romagnetskih zračenja, koji s prostire svuda oko nas, pa čak i kroz naša tela, moramo shvatiti i kao mogućeg saveznika ali i latentnu opasnost. Trenutno nismo u mogućnosti daproecnimo u kojoj meri ta zračenja utiču ili su već uticala na sva živa bića, uključujući i poljoprivredne kulture. Nesumnjivo je da će sc elektricitet i razna clcktromagnetna polja jednog dana počeli masovno da koriste u poljoprivredi. To se može naslutili iz današnjih istraživanja. Pri tome moramo bili na oprezu da ne izazovemo nova zagađenja sredine koja mogu biti isto tako opasna kao i ova koja su nam danas poznata.
Kosniobiologija i poljoprivreda Naša planeta predstavlja otvoren sistem na koji d e l u j u mnogobrojne košmičke sile. Živa bića su prožeta raznim ulicajima čiji suTžvorl duboko u kosmosu. Neki od tih ulicaja su naučno provereni i potpuno je jasno da sc tu nc radi ni o kakvoj mistici ili astrologiji već 0 strogo naučnim proučavanjima. Najveće svetske akademije nauka ovom problemu posvećuju pažnju i izdaju zbornike radova iz kojih se može videti da Kosmos snažno deluje na ljudsko zdravlje, ponašanje 1 širenje epidemija. Takode je evidentna uloga kosmosa na životinje i biljke a povremeni nailazak rodnih i nerodnih godina može imati uzrok van naše planete. Uticaj Sunca: Sunca jc naša najbliža zvezda čija temperatura u središtu dostiže i 20000000 C. Sama površina je 10000 puta svetlija
97
su intenzivnim kratkotalasnim elektromagnetskim zračenjem. S u n č e v e p e g e s u f e n o m e n kji d o s t a z a o k u p l j a p a ž n j u heliobiologa, jer se pokazalo da njihov uticaj na biosferu zemlje nije zancmarljiv. Pege su prvi put u istoriji opisane 350. godine pre ntjvc ere ali sc tu radi o slučajevima kada sc pojavamoglaposmatrati golim okom. Naučna posmatranja pega počinju tek od 1611. god. a čast za prva eleskopska osmatranja pripada Galileju. 1908. god. je astronom Hcjl otkrio da se pojava pega pokl a p a s a i s i j a v a n j e m j a k i h magnetnih polja. U istoriji n a u k e jc zabeleženo da jc ovo prvo otkriće magnetnih polja van Zemlje. Još j e d n o zapažanje je veoma značajno. Primećeno jc, naime, da se pojava i neke osobine sunčevih pega javljaju u periodičnim intervalima. Učestalost pojavljivanja pega dostiže vrhunac u prošeku svakih 11 godina. Zanimljivo je da se ciklus od jedanaest godina može zapaziti i na poprečnom preseku drveća (godovima) i da se taj ciklus kod drveća savršeno poklapa sa ciklusom sunčevih pega! Zapravo, svake jedanaeste godine dolazi do formiranja šireg, lako prepoznatljivog goda što u k a z u j e na to da sc drveće više razvija u perodu povišene aktivnosti Sunca i to čak i u onim slučajevima kada vremensko temperaturne prilike nisu baš bile naklonjene takvom razvoju. Pre više od sto godina, slavni astronom William Herschcl je ukazivao na odredenu vezu između broja sunčevih pega i rodnosti žila. S a v r e m e n a statistička istraživanja su o v u tvrdnju u potpunosti potvrdila. 1920. godine jc dr l'aure je objavio nalaze svojih otkrića u kojima je pokazao da sc „smrtnost od tuberkuloze u Hamburgu, Kopenhagenu i Cirihu povećava u danima na vrhuncu solarnc aktivnosti." U jednom radu iz 1962. godine prikazana jc očigledna zavisnost b r o j a novoprimljenih p a c i j e n a t a u osam velikih neuropsihijatrijskih klinika u Njujorku od Sunčeve aktivnosti. U radu su obrađeni podaci u periodu između 1957. i 1961. godine. Profesor A.L. Čijevski je analizirao istorijske d o g a đ a j e u periodu od 500. god. pre n.e. do 1900. god. Po tom radu ..ratovi, revolucije i migracijc u 7 2 % slučajeva koincidiraju s vrhuncima u ciklusu sunčevih pega." lidvvard Deway, osnivač fondacije za izučavanje ritmova, je dosta oprezniji od prof. Čijevskog u interpretaciji podataka odclovanju sunčevih pega u jedanaesiogoišnjem intervalu, ali su njegova statistička istraživanja nedvosmisleno pokazala da „postoje mnogobrojni
98
prirodni ciklusi koji slede ritam sunčevih pega od 11 godina: količina godišnjih padavina na koje u k a z u j e debljina godova na drveću, vodostaj jezera Viktorija u Africi, broj ledenih bregova u Sevcrnom Atlantiku, nestašica hrane u Indiji uzrokovana sušom, rodne godine burgundskih i rajnskih vinograda, stepen godišnjih izliva Nila, migracije skakavaca i drugo." U herniji su poznate tkz. „aberantne reakcije" i pod tim pojm o m su svrstane sve reakcije koje, ponekad, bez uočljivog razloga ne d a j u rezultate iako su u praksi provcrcnc bezbroj puta. O d s t u p a n j a s u p r i p i s i v a n a n e m a r n o s t i e k s p e r i m e n t a t o r a s v e d o k s e tim problemom nije pozabavio Giorgio Piccardi, jedan od najpoznatijih italijanskih hemičara. On je ustanovio da jc Sunce isključivi „krivac" p o j a v e „aberantnih reakcija". „ A k o Sunce tako deluje na proste hcmijskcrcakcijc" - zaključio je dr Piccardi - „onda n j e g o v o delovanjc na žive sisteme, koji predstavljaju veliki s k u p složenih i osctljivih rcakcija, mora biti j o š očiglednije".
I88V
fGSO
/2G0
f310
Slika 4(x Širenje tifusa na arapskoj teritoriji Kurije, u periodu od 18H3. do 1917. god., u zavisnosti od broja sunčevih pega. (Po radu Jagodinskog, Konovalcnka i Družinina iz Sibirskog energetski/g instituta SO AN SSSR.) Uticaj Meseca: Mesec je nama najbliže nebesko telo (udaljen jc o k o 400000 kilometara). Opšte je poznat njegov uticaj na pojavu plime i oseke. 1959. godine, dr l 'rank 13rown, profesor biologije na Univerzitetu Ilinois, jc u Časopisu „Science" objavio članak u kome, na o s n o v u s v o g rada, tvrdi da su p o j a v e tkz. bioritmova p o t p u n o određene ritmovima Meseca i Sunca. Dr Brovvn jc eksperimentisao sa pasuljom, krompirom, pacovima, rakovima, muvama i ostrigama.
99 Češki psihijatar dr Eugcn Jonas j e o t k r i o da žena „može da. zatrudrii samo j i k o j e l A ^ e e ^ T š t o j ^ f a z ^ u j c o j o j j e bio kad je ona, rođena" Dr Jonassvojim pacijentkinjama izračunava ritam kada jc oplodnja moguća a kada nije. KorSćcna u kontraceptivne svrhe ova. informacija se pokazalagUkasnOm slučajšvfl. " J e d a n naučni tim iz M a j a m i j a ( S A D ) u s t a n o v i o j e , analizirajući 2000 ubistava, da se dani kada je počinjen zločin podudaraju sa mesečevim fazama. Ubistva su češća za vreme uštapa jjpjajiag.mes££a U poljopri\Tcdi je, takode, evidentan uticaj Meseca. Još je Plinije, koji je živco pre nove ere u svojim delima naglašavao njegov uticaj na useve. On je prcporuč:v ao Ja se drveće seče za vreme mladog meseca. ~1Po Pliniju rez voćaka treba vTšiti za vreme punog Meseca a šuhrenje. za .vreme mladog Meseca. Plodovi brani za v r e m e p u n o g Meseca su j a j z g j e d ^ j c p S i ali se slabije čuvaju. Po nekim eksperimentima rađenim zadnjih godina najveći prinos_žitaje_bio a k o j c sejanje izvodeno2-=J5dana pred p u n Mesec. Uopšte uzevši, za najveći broj biljaka j j j i a j ^ ' o h m i c j t j ž m e z a s e t v u 2 - 3 d a n a pred pun Mesec.Po radovima koje su izveli li. i L. Kolisko na taj način se ročTkod žitarica može povećati za 2 5 % , kod kukuruza 30 - 4 0 % . Kod graška i pasulja povećanjemože dostići i čitavih 8 0 % . (podaci i z J : Agriculture biok>gique") Berba pojedinih lekovitih i industrijskih biljaka može biti celishodnijaakose vodi r a č u n a o vremenu berbe. Utvrđeno je, recimo, d a j e sadržaj nikotina u duvanu najmanji u podne a najveći u ponoć. Sadržaj lekovitih sastojaka valrijane je najveći u podne kad je i treba brati. Sve u svemu, kosmički faktori deluju na živi svet ove planete i mi čak ni zbog nedovoljnog poznavanja, nc s m e m o potceniti ni zanemarili. Istraživanje tih faktora mora predstavljali stalan naučni izazov u kome čak i amaterska Istra? vanja mogu, ukoliko se korektno izvode, imati veliku vrednost. U incxstranim institutima za proučavanje alternativne poljoprivrede otišlo se daleko u proučavanju ove problematike. Pored ispitivanja klasičnih uticaja Sunca, Meseca i planeta izučava se i biohronologija koja se bavi izučavanjem najrazličitijih ritmova u živom svetu.
IOO
Biološki kvalitet proizvoda
Pojam kvaliteta poljoprivrednih proizvoda nije lako definisati j e r sc pod kvalitetom mogu podrazumevati razne o s o b i n e . U tradicionalnom smislu izgled i ukus su najcenjeniji dok jc odmah iza toga hemijski sastav i osobine pri transportu (mogućnost dužeg čuvanja i skladištenja). T'rebutno sc biološkom kvalitetu u proceni ove osobine. Izgled: Što se tiče prođe na tržištu ovo jc najvažnija osobina. Lcp i krupan plod je uvek lakše prodali a on postiže i višu cenu. Na našim pijacama je česta praksa da se neugledno i sitno voće prodaje pod etiketom „neprskano". To, naravno, može ali i nc mora biti istina. Praksa biloškog voćarstva jc pokazala da kržljavo i neugledno voće nije spojivo sa dobro sprovedenim bitoškim principima. Biofarmeri proim>dc voćjj3ryoklasnog i/gledajsto kao i ostali voćari. Ogledi izvedeni u S A D pokazali su da je rodnost j a b u k a na oglednom imanju približno ista bez obzira da li koristimo prirodne ili klasične sisteme proizvodnje. Jedino u nekoliko slučajeva đ u b r e n j a preko lista i upotrebe mikroclcmcnata uz intenzivnu zaštitu klasičnim načinom je dobijen prilično veći urod. Analiza plodova oglednih voćnjaka pokazala jc sledeće: Na parcelama gdc je dobijen najveći urod đubrenjem veštačkim dubrivima bilo je oko 3 0 % plodova prve klase. Na ostalim parcelama na kojima su se primenjivale intenzivne merc đubrenja i zaštite hemijskim sredstvima bilojc između 3 0 - 6 5 % plodova prve klase. U voćiijaku u k o m ^ s u s ^ o v ' o ^ n i biološki načini proizvodnje čak 7(T-"80% plodova s e m o g l o s v r s t a t i u p o ^ k l a s u šTo" jc potpuno načJStaiadllo „gubitak" na ukupnoj kilažT Ovi rezultati su nastali posle Ćetvorogodišnjih istraživanja na američkim farmama. I pored pojedinačnih ogleda ove vrste istraživanja ovog tipa ni izdaleka nisu zauzala mesto koje im pripada. Potrebno jc izvršiti oglede i sa ostalim voćem (ne samo sa j a b u k a m a ) i povrćem. U k u s : Kvalitet u k u s a j c d o s t a p o d r e đ e n individualnim sklonostima i tu nije lako dati neke određene standarde. Neki ljudi, recimo, više vole kisele a drugi slatke j a b u k e i pri tom se ne može raspravljati šta je bolje - slatko ili kiselo. Ali i tu postoje neke granice jer teško ćemo naći one koji vole kiselo grožđe. Bogatstvo ukusa i mirisa pojedinih biljnih vrsta zavisi, često, najviše od selekcije ali i način gajenja može, donekle, da utiče na o v a j kvalitet. Uverili s m o se mnogo puta da paprike, paradajz, rotkvice i d r u g o povrće ima intenzivniji ukus ukoliko je odgajano biološkim
101
metodama. Isto važi i kod proizvodnje mesa i jaja. Kvalitet u biološkom smislu: Pristalice biološkog i biodinamičkog pristupa poljoprivredi stalno traže dokaze koji bi potkrepili njihovu tezu da je hrana proizvedena njihovim sistemom kvalitetnija. U tom pogledu učinjena su neka istraživanja i razvijeno nekoliko eksperimentalnih metoda za očitavanje kvaliteta. Najjači dokaz kvaliteta proizvoda tkz. čiste poljoprivrede leži u činjenici da su namirnice proizvedene vez upotrebe hemikalija i da ne sadrže nikakve ostatke herbicida, pesticida i si. To je danas dosta j a k argument u korist prirodnih metoda proizvodnje jer s m o suočeni sa čestim prekoračenjima dozvoljenih doza hemijskih preparata u namirnicama. (Kao ilustracija može nam poslužiti delegatsko pitanje upućeno na raspravi o zdravstvu, objavljeno u Politici 19. novembra 1987. godine. Na raspravi je Nada Radmanović rekla: „Tražim da mi se kaže k o j e odgovoran za to što sc u našim proda vnicama prodaje vraćena roba, ona koju strani partneri nisu prihvatili zbog povećane količine pesticida i hemikalija u njima. Kako može da se dogodi da proizvođač tu robu prodaje ktxl nas i da jc čak reklamira kaojevtiniju? Da li to neko kontrolišc?") lako nam pojedini stručnjaci poručuju da jc zakonom regulisana upotreba hemijskih preparata i upotrebljenih količina (karenca, toleranca i rezidua), ipak, ostaje otvoreno pitanje da li se proizvođači striktno pridržavaju tih odredbi. Praksa ukazuje na to da jc zavladalo nepoštovanje zakona po ovom pitanju. Treba imati u vidu i činjenicu da kod nas zakoni nisu usaglašeni pa se tako može desili da dozvoljena količina pesticida u nekim našim krajevima bude znatno veća od vrednosti koja je dozvoljena u nekim drugim krajevima. Koliko to šarenilo zakona i razna nepoštovanja određenih normi narušavaju zdravlje ljudi teško je proceniti ali je izvesno da situacija nije ni mak) naivna. Sagledavajući ove činjenice moramo zaključiti da je samo hrana proizvedena bez. hemikalija apsolutno sigurna i da s a m o njoj ne preti opasnost od prckomerne akumulacije pesticida, fungicida, herbicida i drugih sredstava. Ispitivanja kvaliteta proizvoda biološke poljoprivrede vršena su i lako što su životinje hranjene biloškim ili biodinamičkim žilom a d r u g e grupe standardnim žitom proizvedenim uz pomoć savremenih sredstava. Rezultati koje jc objavio dr Pfeiffer su pokazali da postoji značajna razlika između ovih grupa laboratorijskih životinja, lako se dešavalo da u nekim serijama opita srednja težina bude veća u grupama koje konzumiraju standardno žito pokazalo sc da je u grupi hranjenoj „biološki čistim žitom" smrtnost u dobu od dva i po mcscca
102
D V O S T R U K O M A N J A nego u drugoj grupi. Dr Pfeifler navodi i sledeće rezultate koji su dobijeni na oglednoj farmi (rezultati citirani iz L* Agriculture Biologiquc). Pri ishrani slandardnim žilom
Ishrana biodinamičkim žilom
Proizvodnja 10 kokoSaka 1495 jaja 1916 jaja Za 9 ineseci Procenal izlejynja u grupi Proizvodnja 10 koko&ika 1495 jaja 1916 jaja /» 9 mcscci Procenat izlepanja u grupi 63% 35% po 40 jaja u inkubatoru Procenal kvarenja jaja 14% 20% poste dva meseca Proecnal kvarenja jaja 47% 20% posle 4 mcscca Procenat kvarenja jaja 60% 27% posle 6 meseci (jaja su bila konzervirana u drvenoj piijevini) Postoji čitav niz eksperimenata iz kojih sc može videti da je hrana proizvedena metodama ekološke poljoprivrede superiornija u ishrani laboratorijskih životinja. Mnogi od tih eksperimenata nisu i/vršeni pod strogim naučnim nadzorom pa sc nc mogu uzeti kao zvanični dokazi. Biološko ispitivanje kvaliteta namirnica je veoma značajni) jer nije dovoljn imati samo podatke o hemijskom sastavu bitno je kako te namirnice deluju na zdravlje živih bića koja se njima hrane u dužem vremenskom periodu. U tom pogledu potrebno je izvršiti oglede u cilju zvanične naučne verifikacije. Jasno je da to nije ni malo jednostavan zadatak i da su za to potrebna značajna materijalna sredstva. Rezultati bi, svakako, opravdali i isplatili uložen trud i novac.
M e r e n j e kvaliteta po biodinamičkoj školi Tvorci biodinamičkog pogleda na poljoprivrednu proizvodnju su stalno podvlačili da za živi svet nisu bitne s a m o hemijske materije već i nekakva životna sila koja je svojstvena živim strukturama. Na eksperimentalnom planu činjeni su pokušaji da se te sile učine
103
vidljivim. Kao rezultat tih nastojanja stvoreno jc nekoliko metoda koje mogu poslužiti za „merenje životne snage (vitalnosti) organizma". M e r e n j e vitalnostj_kristalizacijom bakar hlorida: O v o jc, relativno, prosta metoda koja j e ^ i z to, i vrlo osetljiva. Na staklenu pločicu se stavi nekoliko kapi bakar hlorida i nekoliko kapi materije koju ispitujemo, recimo, soka biljaka ili krvi životinje. Potrebno je sačekali da tečnost ispari i kristališe. A k o je na pločici samo bakćr hlorid posle kristalizacije dobiće sc gomila nepravilno raspoređenih kristala. A k o je dodat ekstrakt neke biljke ili životinjska krv slika će biti drugačija. Pojavljuje se pravilan raspored kristala i grupisanje u jedan ili više ccntara kristalizacije. Za analiziranje dobijene slike potrebno je određeno iskustvo i to jc jedini problem sa ovom metodom. Analiza zasnovana na iskustvu i autoritetu jc dosta subjektivna i diskutabilna. Autoriteti na ovom polju tv'dcda sc jasno razlikuje slika koju k n s L a l i ž ^ ^ o m _ j j ^ J ^ zaravOg č o v e k a i l i životinje od bolesnog ka ili bolesne životinje. Pojedina suioliko verzirani u primeni crve metode da su u stanju na taj način davali i vrlo. preciznejlijagnoze. liiljke koje se na ovaj način ispitaju imaju tačno određeni tip formiranja kristala u zavisnosti od vrste kojoj pripadaju. Ipak, ista vrsta može dati više različitih tipova kristalizacije u zavisnost i od načina na koji je odgajena. Biljke odgajene biodinamičkim metodama daju raznovrsnije slike kristalizacije od hiljaka koje su intenzivno dubrenc veštačkim đubrivima. Pošto ova metoda nije kornplikovana najbolje je da je svaki praktičar isproba i da na osnovu svog iskustva donese zaključak da li u njoj ima neke vrednosti li nc. Merenje vitalnosti papirnom hromatografijom: Hromatografija je jednostavna laboratorijska metoda koja se može sprovesti u svakoj laboratoriji ili kući. Potreban je komad hartijc za filtriranje i jedna manja posuda, papir se uroni u posudu u kojoj se nalazi ekstrakt koji ispitujemo. Tečnost se polako penje kroz. kapilarc u papiru. Kada se tečnost popne do određene visine papir se potopi u rastvor neke metalne soli, uajbolje u srebro nitrat. Takode sc može upotrebiti i hlorid zlata ali je to znaino skuplje rcšcnjc. P o š t o dolazi do reakcije između ispitivanog ekstrakta i metalne soli stvaraju se razne šare na papiru koje su raznovrsnije i specifične za biološki kvalitetnije namirnice. Sve u svemu, i ovo je kvalitativna metoda čije očitavanje zavisi dosta od prethodnog iskustva što je i glavna mana i prepreca širem prihvatanju.
104
Ispitivanje kvaliteta na principu ova dva opisana načina može doncti dosta zadovoljstva. Pošto jc to još neistraženo polje rada doprinos svakog pojedinca može biti značajan.
Selekcija u službi povećanja kvaliteta Smišljenom selekcijom dobijene su najrazličilije sorte voća, povrća i žitarica. Selekcija ima, takode, veliku ulogu u proizvodnji stoke i živine. U teorijskom pogledu savremenisclckcionari su u stanju da proizvedu vrstu tačno unapred određenih i svesno izabranih osobina. Z b o g toga je i odgovornost genetičara i sclckcionara veća jer eventualne greške na tom polju mogu naneti nesagledive štete. Današnje odabiranje kulturnih sorata opterećeno jc zahtevom za dobijanje što većih prinosa i to je ujedno i najvažniji kriterijum. Na biološki kvalitet se obraća manje pažnje. Poznato je da su neke hibridne sorte kukuruza siromašne j i t a m i n o m B12 dok nehibridne sorte imaju kompletan vitaminski s a s j a v . Iako sa biološkog stanovišta takav hibrid ne zadovoljava svoju svrhu u praksi sc upotrebljava zbog dobre rodnosti. Na podatak da ž i v o t i n j e h r a n j e n e tim k u k u r u z o m m o g u imati z d r a v s t v e n e poremećaje uzrokovane nedostatkom pomenutog vitamina malo ko obraća pažnju. U ovom slučaju korist od veće rodnosti je s a m o prividna jer se u praksi pokazalo d a j e potrebno utrošili veće količine tog kukuruza u tovu životinja nego a k o se koriste sorte sa kompletnim sastavom. Takode, važan faktor selekcionog rada mora biti otpornost biljke ili životinje na bolesti i uslove okoline. Posle propadanja voća zbog mraza u Rusiji početkom veka slavni genetičar i sclekcionar Ivan Vladimirovič Mičurin je pisao da pored mraza „dobra polovina krivice pada i na samog čoveka, a osobito, na sopstvenike nekih rasadnika, koji u žurbi da prodaju robu, pokazuju, kako se to kaže, robu spolja da primame kupca, prodaju brzo proizvedeni materijal sadnica, slabo otpornih protiv klimatskih nezgoda. Usled toga biljke gajenc i mažene u rasadniku dolaze kod kupca čija jc sredina manje pogodna i brzo uginu. Dalje, u katalozima nekih rasadnika ima dosta sorata, koje sc predstavljaju kao odlične a prećutkuje se njihova otpornost. Mcšutim na d e l u j e sasvim druga stvar, sorta je dobra, ali nije otporna na mrazu. M o j e j a b u k e o k a l e m l j e n e _ n a divljaci kitajske i sibirske j a b u k e sposobne su da podnesu sušu i mraz.Nijedno drvo nije maženo
_*
101
nepotrebnom hranom i veštačkom zaštitom zimi. Zato će bili otporne i kod kupca." Mičurin je proizveo veliki broj sorata najraznovrsnijeg voća i postavio osnovne principe svesne selekcije. Sve vreme isticao jc odgovornost selekcionara za budućnost voćarstva i važnost pravilnog osmišljavanja pravaca selekcije. Mičurin je roćen 1855. godine u selu Dolgoe u blizini grada Kozlova, čije je ime kasnije promenjeno u Mičurinsk. Oplemenjivanjem voćaka je počeo da se bavi od rane mladosti i do kraja života dao je o k o 3 0 0 sorti raznih voćaka. U vreme Mičurinove mladosti voćarstvo je bilo okrenuto problemima vezanim za prenos inostranih vrsta voća u Rusiju. Z b o g poznatih ruskih zima voćari u tom poslu nisu imali većih uspeha. Najveći voćarski autoriteti tog vremena su trdili da se može izvesti prenos voća iz Zapadne Evrope i propisivali mere koje pri lome treba preduzeti, kao što je zalivanje krečom okolne zemlje i slično. Te metode, međutim, u praksi nisu davale nikakve rezultate i postepeno je prevladalo mišljenje da se natom polju gotovo ništa ne može učinili. Sam Mičurin je utrošio dosta vremena pokušavajući da ovlada aklimatizacijom voća donetog iz toplijih krajeva. Na kraju je i on napustio ideju d a j e aklimatizaciju moguće izvesti sa voćem k o j e je doneseno iz inostranstva. IJ jednom radu Mičurin je zapisao: „Nikakva sorla inostranog porekla, a k o ona nije imala još u otadžbini sposobnost da izdrži nisku temperaturu, ravnu onoj kod nas. ne može se aklimatiziraii putem prenosa gotovih biljaka ili reznica, i svi opiti u tom pravcu u najvećem delu nisu postigli cilj. Dešava se, da neka sorta proživi godinu-dve ali nikako i nekoliko godina, i na kraju ugine. Svaka biljka imsa sposobnost da se menja u svoj razviću, da sc prilagođava novoj sredini, ali s a m o u prvom stadijumu svoga postanka i razvića, i ta sc sposobnost ispoljava u prvim danima klijanja iz semena, postepeno sc upotpunjuje u toku prve dve - tri godine davanja ploda, dok dobijena sorta voćke ne postane toliko otporna da j o j nisu potrebni nikakvi načini aklimatizacije." IJ borbi za dokazivanje svojih načela Mičurin je govorio: „Ostaje nam da saberemo i dovedemo do saznanja da ima slučajeva kod nekih ljubitelja voćarstva u našim mestima koji su dobili vrlo dobre sorte voćaka iz semena slučajno bačenog u zemlju, i već to nam kazuje kojim putem možemo postići cilj - a to je put kojim su išli voćari Zapada. On se sastoji u dobijanju novih sorata putem sejanja semena, uzetog od odabranih plodova boljih sorata, kako svojih tako i inostranih. Ponavaljam, sejati seme samo od dobrih kulturnih sorata za
106
postizanje cilja, a ne od divljaka iz naših šuma ili od podivljalih sorara.
Slika 47. Ivan Vladimirovič MiČunn (1855 • 1935)
107
A k o sc seje s c m c divljaka neće sc postići nikakva korist, biće glupo i uzaludno očekivanje n a d dobru sortu u sadnicama iz divljake, makar to bile i milionske sadnice. Priroda takve skokove ne vrši, poboljšanje ide postepeno, i zato iz sadnica divljake može se dobiti putem odabiranja s a m o malo poboljšanje i to s a m o divljake, a kad sc poseje scmc tih boljih divljaka, može se postići veće poboljšanje. Makar i takvim putem moglo bi sc vremenom doći do cilja, ali je takav put vrlo dugačak i onda zašto tako raditi? Zašto prolazili opet sitim putem kojim sc išlo do sada? Kod nas ima proizvoda progresivnog poboljšanja - to su dobre kulturne sorte. F.to vam njihovog semena i sejte ga koliko god možete i vaš će rad biti nagrađen. Nemojte mislili da je za dobijanjc dobre nove sorte potrebna masa semena. Nije u pitanju količina semena, već kvalitet. Posejte kako treba i odgajite kako treba stotinu, drugu stotinu od odabranog semena od najboljih sadnica od prve stotine. Ne obraćajte pažnju na mišljenja koja su sc pojavila u poslednje vreme u štampi, gde se govori da se nove sorte nisu mogle dobiti iz semena ni iz milionskih sadnica. Želim da obratim pažnju na to da milionske sadnice nisu bile odgajene u cilju dobijanja dobrih sorata, već isključivo za dobijanje divljaka podloga za kalemljenje, a scmc nije uzeto od dobrih sorata već od divljaka iz šume, o čemu pisci ćute. Izlažući svoje mišljenje ja znam da ću pobuditi mnoge protiv sebe ali kad se ide novim putem mora sc uvek na tom putu susretati sa izvanredno čvrstim slojevima sa zastarelim i glupim predrasudama k r a j n j e g neznanja i ukorenjene netrpeljivosti prema svemu novom. Ali u potvrdu izloženog za mene je noboriv fakat što sam proizveo, k a o i mnogi drugi ljudi, nove sorte jabuka, krušaka, višanja i šljiva, koje mogu izdržati poredenje sa mnogim inostranim sortama." Mičurin je doživeo svelsko priznanje kada je iznenadni nalet mraza uništio u Kanadi sve sorte višanja osim Mičunntrvih. l ađa je bilo jasno da je Mičurin dobio bitku sa mrazom koji u voćarstvu predstavlja stihiju koja može naneti katastrofalne posledice. U svojoj višegodišnjoj borbi za pomeranje južnih kulturnih s o r a t a na s e v e r Mičurin jc s h v a t i o i i s p r a v n o o c e n i o z n a č a j hibridizacije. Razradio je i načine ukršlanja hibrida koji baš nisu bili u srodstvu, čime je sebi stvorio dosta protivnika i neprijatelja, posebno među pristalicama teze da se živa bića nc menjaju i da su vrste vcčitc. Mičurin je s t v a r a o s v o j e hibride na osnovu bezbrojnih pokušaja, eksperimenata i grešaka voden neugasivom žeđu naučnog saznanja. „Uvrcmcnu od 1893. do 18%. godine kada je Mičurin u
108
rasadniku već imao hiljadu hibridnih sadnica trešanja, kajsija i vinove loze u video jc svoju grešku, koja ga je dovela do teških posledica. Otkrio jc da jc zemljište njegovog rasadnika moćna crnica, koja je debela i "mazi" hibridc te su m a n j e otporni. Za njega jc to znaćilo likvidiranje rasadnika i bespoštedno uništavanje svih hibrida sumnjive otpornosti i traženje novog, boljeg zemljišta. Dvadesetpetogodišnji rad, sredstva, zarada sa tim žrtvama - sve ima da sc prinese na žrtvu te greške. Drugog bi ncuspeh na Turmasovom zemljištu slomio, ali Mičurin, mada jc proživeo težak život, u tom neočekivanom udaru, koji je izazvao korenito preuređenje pogleda na uslovc g a j e n j a sadnica, nalazi u sebi dovoljno snage irešenosti da napravi novu etapu sa svojim ispitivačkim radovima.
Slika 48. Sorta kojom jc Mičurin stekao svetsko priznanje _ Plodorodna mićurina
109
V e r a n i, svojim idejama, oduševljeni naučnik on grešku prošlih godina uzjma k a o neoborivi dokaz o g r o m n o g uticaja ispoljenih klimatskih i zemljišnih uslova na fotmiranje novog biljnog organizma, novih sorata i njihovih osobina."(dtat iz knjige „Ivan Vladimirovič Mičurin - najveći sovjetski naučnik", Beograd 1944. god.)
Mičurinove praktične metode I pored toga što hibridizaeija i selekcija ne spadaju u metode k o j e s e opisuju u knjigama iz oblasti biološke i biodinamičke poljoprivrede smatramo da jc važno da biološki orjentisan proizvođač stekne uvid i u to polje rada bez obzira da li će se sam baviti selekcijom ili ne. Da bi se shavtili načini ukrštanja biljaka potrebno je obraditi osnovne elemente biljne morfologije. Cvct: Cvct jc organ bez koga nije moguće razmnožavanje voćke plnim putem. Sastoji se od čašičnih listića, kruničnih listića, prašnika i tučka.
Slika 49. Shematski Wk± c\-etova voćke
110
Čašični listići: Služe za zaštitu ostalih cvetnih delova u periodu razvitka. Posle cvctanja čašični listići obično opadaju ali se mogu zadržati čak i na zrelim plodovima (kod jabuke, kruške, dunje...). Zelene boje. Krunični listići: Listići su krupniji od čašičnih i mogu biti najrazličitije obojeni. Kod voćaka su obično snežnobeli. Glavna uloga im se sastoji u privlačenju insekata koji vrše oprašivanje. Cvetovi kod kojih se oprašivanje vrši uz pomoć vetra imaju neupadljive krunične listiće ili, čak, potpuno redukovane. Prašnici: Osnovna funkcija prašnika je s t v a r a n j e polena. Prašnik sc sastoji od filamentuma, prašničkog konca, i nathere, polenove kcsicc. Tučak: U tučku se vrši proces oplođenja. Sastoji se od tri dela. Donji, zadebljali, naziva se plodnik (ovarium). U njemu su smešteni semeni zameci iz kojih nastaje seme. Gornji dco plodnika nastavlja se u izduženi stubić (styllus) koji se na vrhu završava žigom (stigma). Da bi do oplođenja polen mora da dospe na žig tučka gde se uz pomoć tečnosti, koja je izlučevina tučka, zalepi i počne da klija u stubić, sve do plodnika gdese spajasa jajnom ćelijom. Na taj način dolazi do oplođenja. Prenošenje polenovog praha sc može ostvariti na najrazličitije načine a najčešće se događa uz pomoć vetra i insekata. Oprašivači voća su pčele koje prenose polen na mnogobrojnim maljama koje se nalaze na njihovim nogama. Na ovaj način dolazi do oplođivanja i ukrštanja u prirodi. T a k o nastaju vrste kojima sc ne mogu unapred predvideti osobine. IJ sclckcionom radu oplođivanje i ukrštanje sc sprovodi planski i obavlja se spccijalnm metodologijom. Selekcionar mora, pre svega, imati jasnu predstavu o tome šta stvara tj. koje osobine biljke želi da naglasi a koje da potisne. Prvi i najvažniji korak mora biti izbor parova koji će se ukrštati. Osobine koje poseduju te biljke imaće i novostvoreni hibridi ali, naravno, ne i sve osobine. Nešto će biti nasledeno od jednog a nešto od d r u g o g roditelja. Nckcsorte voća kvalitetnih plodova a vrlo otporne na hladnoću dobijene su tako što su ukrštane osetljive biljke koje rađaju dobre plodove sa divljim biljkama koje su imale loše plodove ali su bile otporne na hladnoću. Hibridizacijom su nastale voćke koje su sjedinjavale pozitivne osobine ovih dveju sorti. Praćenje i izbor osobina biljaka čije ćemo ukrštanje vršiti
111
predstavlja, dakle, delikatan zadatak kome moramo posvetiti dosta pažnje. Kad konačno izaberemo sorte prelazi se na sam čin ukrštanja. (O svemu jc potrebno voditi precizne beleške u dnevniku). Od alata jc potrebno pripremili sledeće: 1. Pincctu srednje veličine (ili nekoliko različitih) 2. Tcglioc za čuvanje polena 3. Zapušačc od plute ili gume (oprašivači) 4. Platno ili gazu za i z o i a b j j cvctova Dnevnik i etikete za obclcfcivanjc. Škopljenje cvetova: U poče'ku cvetanja voćaka (postupak važi i za druge biljke), 1-2 dana pre otvaranja cvetova vrši se njihovo Š k o p l j e n j e , tj. o d s t r a n j i v a n j e prašnika radi s p r e č a v a n j a samooplodivanja. Postupak se sasioji u sledećem: Razmaknu se krunični listići i pincetom uklone prašnici. Pri tome se strogo vodi računa da se ne povredi tučak koji je vrlo osetljiv na mehanička oštećenja.
Slika 50. Siadijum c\xta u kotnt se \rii Škopljenje: neotvoreni cvetovi se Skope a ot vreni odstranjuju.
112
Za škopljenje treba koristiti cvetove sa južne strane jer su bolje osvctljcni a cirklacija biljnih sokova jc brža. Izolacija uškopljenih cvetova: Posle Skopljenja cvetove treba izbrojati, opažanja pribeležiti u dnevnik i na granu navući kesu od gaze lako da sc pčelama onemogući prilaz cvetovima. Pupoljke i cvetove koje nismo škopili treba udaljiti. Sakupljanje polena: U cilju vešlačkog oprašivanja (oplodnje) potrebno je izvršiti prikupljanje polenovog praha sa cvetova biljke koju s m o odredili za ukrštanje. Uzimaju sc neotvoreni cvetovi i iz njih vade prašnici koji se stave na papir i ostave da sc suše. Sledećeg dana iz prašnika već ispada polen koga treba pažljivo sakupljati i zajedno sa osušenim prašnicima stavljati u p r i p r e m l j e n e teglice. Na tcglici mora bili k o r e k t n o o b e l e ž a v a n j e (sorta, dastum i id.). Pripremljeni polen se mora upotrebiti u roku od 2-3 dana. Oprašivanje: 2-3 dana posle škopljenja cvetova treba pristupiti oprašivanju. Prvo se skinu zaštitnici od gaze. polen se iz teglice uzima oprašivačem od plutc ili g u m e i nanosi na žig lučka. Posle oplodnje treba vratiti zaštitnu gazu. Sve podaike ireba pribeležiti. 2-3 nedelje posle toga treba izvršiti pregled oplođenih cvctova i utvrditi u kojoj je meri uspelo oprašivanje. Zaštitna tkanina treba da ostane sve do potpunog sazrevanja ploda. Na taj način sc sprečavaju eventualna oštećenja ploda vetrom, inskctima i si. Berba plodova: Zrele plodove koji su nastali ukrštanjem treba obrati i ostavili da odleže nedelju dve ako sc radi o letnjim sortama a kod zimskih dok potpuno ne sazru. Posle toga treba ptjvaditi scmc, prosušiti ga i skladištiti ili stratifikovaii. Seme se plitko seje u leju ili sandučiće. Sctvom sc rad selekcionara nc završava već je to početak novog zadatka koji se zove ODABIRANJA Biljke koje izniknu iz semena vremenom će doneti rod i takode stvoriti scmc. U tom, kod nekih biljaka, dugom peridu selekcionar brižljivo posmatra i beleži osobine koje zapaža. Iz nekog, naravno manjeg procenta, semena izrašće biljke poželjnog kvaliteta i njih treba O D A B R A T I i dalje razmnožavati kalemljenjem ili rcznicama. Rad na stvaranju nove sorte može potrajati i deccnijama (kod voća koje kasno dolazi do roda). U amaterskim uslovima sc i pored
113
dugotrajnog rada mogu dobili dobri rezultati ali je o v a j posao rczcrvisan s a m o za istinske entuzijaste. Uostalom, u početku, je i Mičurin bio s a m o jedan ambiciozni amater ali su iznjegovog rada proistekla otkriča koja stoje u temeljima moderne genetike i selekcije biljaka.Napomcnimo jo§ s a m o to da ovako skraćeno uputstvo nije dovoljno onima koji se žele ozbiljno upustiti u avanturu kreacije novih sorti. Svakome od onih koji se odluče nataj rad preporučujemo da pročitaju neki udžbenik genetike sa oplemenjivanjem biljaka (ili životinja). Rad l.V. Mičurina, takode, predstavlja osnovnu azbuku koja se mora naučiti.
114
Pogovor U knjizi ovog obima nije moguće reći sve Što se, možda, moglo i što je trebalo reći o bio-poljoprivredi. Ali za to ne bi bilo dovoljno ni nekoliko tomova j e r jc ekološka, čista, poljoprivreda o g r o m n o područje bogato mnogobrojnim saznanjima koja sc iz dana u dan naglo povećavaju. Naročito je evidentan porast interesovanja ljudi za čistu i zdravu hranu, kako u svetu tako i kod nas. Nedavno jc objavljen podatak da sc kod Knića sprema otvaranje prve biofarme ja Srbiji. Na taj korak odgovorni su se odlučili jer je to jedini način da se sačuva čista voda obližnjeg jezera koje ćc predstavljati rc/.ervoar za snabdevanje pitkom v o d o m Kraljeva i Kragujcvca. O v a j podatak ukazuje na to da se i sa zvaničnih nivoa može očekivati šira akcija za očuvanje životne i radne sredine koja je danas j a k o ugrožena, pored industrijskih zagađenja, i intenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom. Praksa pokazuje da jc biološka poljoprivreda ekonomski rentabilna što se ne bi moglo reći i za sam prelazak na bio-proizvodnju j e r se na površinama intenzivno tretiranim različitim hemikalijama ne mogu odmah dobiti maksimalni prinosi. To je osnovna stvar sa kojom treba računati. Nije dovoljno s a m o prestati sa upotrebom hemikalija i očekivati velike prinose. Da bi se zemlja pročistila i došla u novo ravnotežno stanje potrebno jc vreme. "laj podatak često koriste protivnici biološke proizvodnje „dokazujući' da se na ovaj način nc mogu postići vrhunski prinosi. Bio-farmer u-poćetku mora biti naoružan strpljenjem i poput lekara strpljivo lečiti svoju zemlju. Njegova osnovna razlika od klasičnih p o l j o p r i v r e d n i k a jc u prihvatanju činjenice d a j e tlo dinamična tvorevina u kojoj egzistiraju milioni najraznvrsnijih or-
115
ganizama i da tlo nije s a m o sredstvo za postizanje zarade već i izvor zadovoljstva. Ekološki orjentisan pojedinac mora pored strpljenja ^osedovati i solidno poznavanje bioloških nauka bez kojih nismo u stanju da Prirodu posmatramo kao cclinu u kojoj vlada savršen skald sve dok ga ml svojim neznanjem ne narušimo. Ovakva shvatanja prihvatili su, poslcdnjih godina, mnogobrojni amateri bio-proizvodači i na svojim parcclama uveliko proizvode z d r a v u i čistu hranu u solidnim prinosima a na s v o j e veliko zadovoljstvo.
116
Bibliografija
P f e f f e r li. ,,1'econdite de la terrc", pariš 1966 Claude A u b e r t „1/Agriculture biologiquc" Pariš 1960 Milora P. Zcčcvić „Ivan Vladimirovič Mičurin" Beograd 1944 pavao Krišković „Osnove biološkog voćarstva" Z a g r e b 1972 l.V. Mičurin „Itogi šcstidesjatiletnih rabot" Moskva 1934 Desimir Ivanović „Biodinamička poljoprivreda" Zaječar 1982 Dr P. Krišković i Mato Abramović „Proizvodnja kukuruza mulčiranjem" Z a g r e b 1972 Dr Petar D. Mišič ..Genetika" Beograd 1973 Dr Miloje Sarić „Filozofija biljaka" Beograd 1979 Dr Rudolf Steiner „Agriculture" I.ondon 1978 Klasscn V. I. „Omagničivanie vodnih sistem" Moskva 1982 Dr P. Krišković i Mato Abramović „Francuski način sadnje krom pira" Z a g r e b 1972 Marko Jclnikar: Mala enciklopedija vrtlarstva, Z a g r e b 1978 Dr Pavao Krišković: Bio-agrikultura, Zagreb 1989 Maurice Messegue Vratimo se prirodi, Opatija 1988 Baštovanski slogodišnjak, Novi Sad 1889-1989 Frits W. Went The Plants, New York, 1968 J a m e s D. Blair Organic Gardening, London 1986 Grupa autora Mora Sli Srbije, Beograd 1970 Dr Miloje Krunić Zoologija invertebrata, Beograd 1981
Ranija izdanja IZDAVAČKE ZADRUGE „ G E N E R A L P U B L I C EDICIJA ..MISTERIJE" KARTE SUDBINE - drugo prošireno izdanje - Proricanje budućnosti je oduvek važilo za vrlo cenjenu veštinu. Od mnogobrojnih načina kojima se može zaviriti ispod vela sadašnjosti, proricanje kartama spada medu najraširenije i najpopularnije. Tome jc najviše doprinda jednostavnost samog čina proricanja i širok spektar preciznih odgovora koji se tom prilikom d o b i j a j u . Katarina Mcdiči, Napoleon, Čarli Caplin, Vinston Čerčil, Ronald Rcgan kao i mnogi drugi ljudi konsultovali su gatare i karte. Knjiga „ K A R T E SUDB I N E " havi sc proricanjem budućnosti i metodama za otkrivanje prošlih dogadaja po „recepturi" gatare Natalije, Romskog porekla, koja jc svoju delatnost uspešno obavljala između dva rata na prostoru od Soluna do Beča. Jednostavnost uputstava i pristupačnost rekvizita (koriste se obične karte za igranje) čini ovu knjigu uvele primenljivom. Ova knjiga predstavlja zanimljivo štivo ne samo onima koji će iz nje učiti proricanje (mada je to njena osnovna namena) već i psiholozima pa i etnolozima koji u njoj mogu naći autentična iskustva nekoliko generacija romskih gatara koja su ovde prvi put zabeležena. ASTRALNA PROJEKCIJA - Izuzetna okultna tehnika i spada u oblasti koje su najduže bile pod velom misterije, čuvana strogim zakletvama ću tanja kod mnogih tajnih magijskih organizacija. Astralna projekcija jc veština svesnog napuštanja tcla (odv a j a n j e svesti) u cilju boravka u astralnom svetu. Najpoznatiji svetski autori okultnih spisa smatrali su ovu veštinu najvažnijom magijskom opcracijom. Alhemičari i okultni astrolozi su Astralnoj projekciji posvetili dosta pažnje u svojim delima a da znanje ne dođe u ruke nepozvanih, pisali su u šiframa. Deo tog blaga danas je, srećom, dostupan široj javnosti bez mistifikacijc. Vladanje ovom tehnikom dovodi do značajnih promena u svesti pojedinaca i otvara mu neograničene mogućnosti saznavanja. Autor, Michacl Dorfman, nije sc bavio doživljajima drugih, već poziva čitaoce da, uz pomoć datih tehnika, krenu u sopstvenu avanturu. Knjiga je zbornik praktičnih metoda, po receptu najvećih priznatih autoriteta ove oblasti: Olivcr l-bx, Muldoon, Poveli, Ophiel, Crookall, Mac Grcgor Mathers, Regardic i drugih, lako da svako može izabrati način koji mu odgovara.
KABALISTIĆKA MAGUA - Ova knjiga, delo iskusnog okultisie, daje celovit prikaz Kabale i obraduje mnogobrojne aspekte magijske primene navedenih znanja. Kabala, drevno herbejsko učenje, pored filozofskih osnova ima u svojoj pozadini i MAGIJSKI smisao u Sca su do prve polovine ovog veka bili upućeni malobrojni izabrani sledbenici. Kabalistička magijska znanja postala su dostupna javnosti posredstvom organizacije Golden Dawn, čiju orijentaciju zastupa i autor ove knjige, Michael Dorfman. Kao i većina Dorfmanovih radova i ovo je praktičan priručnik. I STORIJA MAGIJE - Jedinstvena knjiga u kojoj možete naći uzbudljive priče o ljudima koji su stvarali magiju. Od Apolonija, Mojsija, Paracelzijusa, srednjovekovnih alhemičara do Krolija. Ostorija magijskih organizacija i njihovi uticaji na svetske događaje i politiku. HIPNOZA - Kako postati hipnotizer - Knjiga Jeana Leclerka jc praktičan priručnik namenjen samoucima i svima onima koji se interesuju za hipnozu i žele sami postati hipnotizeri a nemaju mogućnosti da ih podučava profesionalni hipnotizer.
U cdiciji „TO" - Tematski odabrano UDOVICA KOMUNIZMA - Ko ćc odgovoriti na sva pitanja koja u slučaju Jovankc Broz traže odgovor? Njoj sc sudi kao da je ona bila kriva što je bila Titova žena i bez presude joj se dodaje i oduzima, dopisuje i otpisuje. Da li možda i zbog toga što je bila njegova supruga? Ili možda i zbog loga šio u jezgru tog ljudskog procesa i slučaja Jovanke Broz jeste jedan antidemokratski i nccivilizovan odnos?
Knjige možete naručili na adresu; Izdavačka zadruga ..Generalpublic" Biblioteka „KLJUČ" Postanski fah 44 11090 Beograd 75
Biblioteka „KLJUČ" Edicija „ T O " - Tematski odabrano BIOPOIJOPKIVKEDA Autor: Dragim
Vićanović
Izdaje: Izdavačka
zadruga
„GENERALPLBLIC"
Direktor i glavni i odgovorni urednik: Mirko Popov Urednik Edicije TO: Zoran Tatar Recenzent: Predrag Koslić Lektor: Anka Popov Korektor: Vesna Vićanović Likovno-tehnička obrada: Dragan Vićanović Fotografije: Dragan Vićanović Kompjuterski
slog:
MEGACOMP
1 izdanje Beograd, 1990. Tiraž: 2.000 Štampa: ŠDP„Kultura",
Bački
Petrovac
