FOTOGRAFIJE NA KORICAMA Autoblinda Jugoslovenske armije na paradi povodom godišnjice oslobođenja Beograda 20. oktobra 1945. (Foto centar lista Odbrana) Nemački oklopni voz br. 23, u Srbiji, jesen 1941. (kolekcija Aleksandar Smiljanić) Beograđani dočekuju sovjetske tenkiste, oktobar 1944 (Vojni muzej)
INSTITUT ZA SAVREMENU ISTORIJU
Biblioteka STUDIJE I MONOGRAFIJE
Izdavač INSTITUT ZA SAVREMENU ISTORIJU Glavni i odgovorni urednik Prof. dr Momčilo Pavlović
Recenzenti Prof. dr Predrag J. Marković Dr Košta Nikolić
Lektor i korektor Branka Kosanović
Likovno-grafički urednik Mladen Acković
_______________ ISBN 978-86-7403-154-4________________ Štampanje knjige sufinansiralo je Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije
Dr Bojan B. Dimitrijević Dragan Savić
OKLOPNE JEDINICE NA JUGOSLOVENSKOM RATIŠTU 1941-1945
Beograd 2011
SADRŽAJ UVOD...................................................................................................................................................................... 7 APRILSKI RAT 1941. Kraljevina Jugoslavija ulazi u Drugi svetski rat.................................................................................................. 11 Oklopne jedinice Jugoslovenske vojske.............................................................................................................. 14 Nemačke oklopne snage u Aprilskom ratu 1941................................................................................................. 34 Jugoslovenske jedinice bornih kola tokom rata u aprilu 1941............................................................................ 39 Italijanske oklopne snage u napadu na Kraljevinu Jugoslaviju........................................................................... 43 Mađarske snage ulaze u Jugoslaviju...................................................................................................................... 44 Ulazak bugarskih snaga u jugoistočne delove Kraljevine................................................................................... 45 USTANAK 1941. Oklopne jedinice sila Osovine na teritoriji Jugoslavije pre ustanka 1941........................................................... 47 Nemačke oklopne snage i ustanak u Srbiji 1941................................................................................................. 66 Ustanički tenkovi................................................................................................................................................. 70 Oklopne jedinice posle sloma ustanka u Srbiji 1941-1942.................................................................................. 73 Nemačke oklopne snage u borbi sa ustanicima u BiH 1942................................................................................ 79 Oklopne snage u nemačkom delu Slovenije 1942-1943...................................................................................... 84 ITALIJANSKE I HRVATSKE OKLOPNE JEDINICE 1941-1942. Italijanske oklopne snage 1941-1942................................................................................................................... 87 Ustanak u Crnoj Gori 1941-1942........................................................................................................................ 89 Na teritoriji NDH 1941-1942............................................................................................................................... 90 Partizani zarobljavaju italijanske tankete u Lici i Bosanskoj Krajini 1942......................................................... 92 Italijanske oklopne snage u Sloveniji 1942......................................................................................................... 94 Razvoj oklopnih snaga NDH 1941-1943............................................................................................................. 94 Upotreba oklopnih jedinica NDH na terenu tokom 1942.................................................................................. 113 Partizani zarobljavaju hrvatska oklopna vozila 1942........................................................................................ 114 OKLOPNE SNAGE U 1943. GODINI: DO KAPITULACIJE ITALIJE Nemačke oklopne jedinice u poduhvatima „Vajs“ i „ Švarc“ 1943.................................................................. Italijanske oklopne snage u 1943...................................................................................................................... Borbe u Ljubljanskoj zoni 1943........................................................................................................................ Dejstva na teritoriji NDH 1943......................................................................................................................... Nastanak T enkovske čete 1. korpusa NO VH.................................................................................................. Tenkovska četa 10. hercegovačke brigade i Vrhovnog štaba........................................................................... Borbe u Crnoj Gori............................................................................................................................................ Oklopne snage N DH u 1943............................................................................................................................
117 120 121 123 124 126 128 145
KAPITULACIJA ITALIJE: SUKOB OKO TEHNIKE I TERITORIJE Dolazak štaba 2. oklopne armije u Srbiju 1943................................................................................................. 149 Kapitulacija Italije............................................................................................................................................. 150 Razoružanje italijanske vojske septembra 1943................................................................................................ 152 Partizani zarobljavaju italijansku tehniku u Sloveniji....................................................................................... 153 Kapitulacija italijanskih snaga na teritoriji NDH.............................................................................................. 156 Formiranje Tenkovskog bataljona GŠ NOVH septembra 1943........................................................................ 157 Borbe oko Splita i Tenkovski bataljon 4. operativne zone NOVH................................................................... 158 Motorizovani bataljon kod 1. proleterske divizije............................................................................................. 160 Razoružanje italijanskih snaga u Crnoj Gori..................................................................................................... 177 Nemačka ofanziva u Sloveniji i Hrvatskoj........................................................................................................ 178 Odlazak glavnine oklopnih snaga sa jugoslovenskog ratišta i nastavak borbi.................................................. 184 Upotreba oklopnih snaga u Bosni u jesen 1943................................................................................................ 187 OKLOPNE SNAGE NA TERITORIJI NDH 1944. Tenkovi u borbama na području Bosne tokom 1944........................................................................................ Tenkovski bataljon NOVH 1944....................................................................................................................... Upotreba nemačke oklopne tehnike u Sremu i Slavoniji 1942-1944................................................................ Oklopne jedinice NDH posle kapitulacije Italije 1943-1945............................................................................ Partizani zarobljavaju tenkove hrvatskih snaga................................................................................................
191 214 217 222 228
Tenkovska četa (5. korpusa) „Lazo Marin“.......................... ........................................................................... 231 Oklopni vozovi na području NDH (Bosne i Hercegovine) 1943-1944............................................................ 233 NA PODRUČJU SLOVENIJE 1944. Nemačke oklopne snage u Sloveniji 1943-1944.............................................................................................. 237 Policijske oklopne jedinice......................................................................................................................... -37 Oklopni vozovi........................................................................................................................................... 257 Slovensko domobranstvo................................................................................................................................. 258 U borbama sa slovenačkim partizanima 1944.................................................................................................. 258 U okupiranoj nemačkoj zoni Slovenije.............................. ............................................................................. 260 Oklopne snage u borbama u bivšoj Ljubljanskoj zoni..................................................................................... 261 Oklopne snage u borbama u zoni OZAK......................................................................................................... 263 Partizanski tenkovi u Sloveniji 1944................................................................................................................ 265 PRVA TENKOVSKA BRIGADA NOVJ Formiranje brigade........................................................................................................................................... Severna grupa 1. tenkovske brigade u akciji.................................................................................................... Borba u Vukovom klancu................................................................................................................................. Južna grupa 1. tenkovske brigade u akciji........................................................................................................
269 270 272 289
BORBE U SRBIJI TOKOM DRUGE POLOVINE 1944. Oklopna sredstva u borbama u Srbiji 1943-1944............................................................................................. 293 Nemačko grupisanje u Srbiji septembra 1944.................................................................................................. 296 Prebacivanje nemačkih snaga u Banat i prihvatanje borbe sa Sovjetskom armijom........................................ 299 Borbe u zapadnoj Srbiji i Sremu septembar-oktobar 1944............................................................................... 301 Povlačenje nemačkih snaga iz Grčke............................................................................................................... 303 Nemačke snage u istočnoj Srbiji i prodor Sovjetske armije u Srbiju............................................................... 304 Beogradska operacija....................................................................................................................................... 307 Bugarske snage prelaze u Jugoslaviju.............................................................................................................. 315 Sovjetski prodor prema Kragujevcu i Kruševcu.............................................................................................. 318 Auto-škola (Oklopna jedinica) GS Srbije........................................................................................................ 337 Nemačke oklopnejedinice novembar 1944-maj 1945...................................................................................... 338 Borbe u Sremu novembar-decembar 1944....................................................................................................... 344 Nemačka ofanziva januara 1945...................................................................................................................... 347 OKLOPNE JEDINICE NA JUGOSLOVENSKOM RATIŠTU 1945. Prva tenkovska u borbama u Lici i Kvarneru 1945.......................................................................................... 351 Druga tenkovska brigada.................................................................................................................................. 355 Druga tenkovska brigada u proboju Sremskog fronta i napredovanju kroz Slavoniju aprila 1945............................................................................................................................... 357 Nemačke i hrvatske oklopne jedinica van zahvata fronta................................................................................ 360 Nemačke oklopne snage u Sloveniji krajem 1944. i tokom 1945.................................................................... 364 Druga tenkovska brigada u marševanju do Zagreba, maj 1945....................................................................... 387 Tenkovski bataljon GŠ NOVH 1945. godinei partizanske samohotke............................................................ 388 Tenkovska četa (5. korpusa) „Lazo Marin“ u 1945.............................................................................. 391 Tenkovska četa-odred 7. korpusa u 1945......................................................................................................... 391 TRŠĆANSKA OPERACIJA I KAPITULACIJA TREĆEG RAJHA Prodor ka Trstu, saveznici i kapitulacija nemačkog 97. korpusa..................................................................... 393 Britanski tenkisti dolaze................................................................................................................................... 396 Partizanski tenkovi „crtaju“ granice nove Jugoslavije maja 1945................................................................... 397 Partizani zarobljavaju nemačku oklopnu tehniku............................................................................................ 418 Plen od Like do Trsta i Celovca.................................................................................................................. 419 Plen od Zagreba do Austrije........................................................................................................................ 420 Oklopni vozovi................................................................................................................................................. 423 ZAKLJUČAK.................................................................................................................................................. 441 PRILOZI........................................................................................................................................................... 447 IZVORI I LITERATURA................................................................................................................................ 491 SKRAĆENICE................................................................................................................................................. 497 BELEŠKA O AUTORIMA.............................................................................................................................. 499
UVOD
Drugi svetski rat na prostorima Jugoslavije ostaće zabeležen ne samo po velikom broju ljudskih žrtava, višestrukom građanskom ratu u uslovima okupacije i komunističke revolucije, već i po raznovrsnoj vojnoj tehnici ko ju su u značajnoj meri koristile sve ratujuće strane. Jedna od najvažnijih teh ničkih osobenosti rata bila je upotreba oklopne tehnike: tenkova, oklopnih vozila samohodnih topova ili oklopnih vozova, na gotovo celokupnom jugoslovenskom ratištu bez obzira na prostor, vreme i pripadnost vojskama. Ovo ratište omeđili smo prostorom bivše socijalističke Jugoslavije, jer su i zaraćene strane čitav taj prostor tokom rata u znatnoj meri posmatrale kao jedinstven. Aneksije, okupacije pojedinih delova teritorije Kraljevine Jugoslavije ili stvaranje novih država, nisu remetili logiku upotrebe vojne tehnike. Po tipu ratišta, strateškoj važnosti i načinu vojnih sučeljavanja, jugoslovensko ratište je bilo sekundarno, ali ga tipologija naoružanja i način upotrebe čine neobično zanimljivim. Oklopnu tehniku u razdoblju 19411945. na ovom ratištu koristili su: Jugoslovenska vojska, vojnočetnički od redi i partizanske jedinice koje prerastaju u Jugoslovensku armiju na kraju rata, nemačka vojska, SS jedinice i policija, italijanska vojska pre i posle ka pitulacije Italije, Sovjetska armija, Britanska armija u okviru koje i posebne novozelandske jedinice, bugarska vojska kao deo sila Osovine i kao deo sa vezničkih snaga, mađarska vojska, Domobranstvo i Ustaška vojnica Nezavi sne Države Hrvatske i Slovensko domobranstvo. Već ovaj impresivan pre gled ratujućih strana ukazuje na daleko veći broj tipova i vrsta oklopnih vo zila koja su korišćena. Svaka od ovih vojski imala je svoju oklopnu tehniku u manjoj ili većoj meri, posebne načina korišćenja, tipologiju i druge osobe nosti. Sve ovo je bio prvorazredan istraživački izazov da se upustimo u de taljnu analizu oklopne tehnike na jugoslovenskom prostoru 1941-1945. go dine u obliku monografske studije. Istraživači problematike Drugog svetskog rata sa ovog prostora uoči li su u ranijim periodima značaj ove teme. Temelje naučnog saznanja o ovoj temi položio je krajem 1960-ih godina raniji pukovnik JNA Manojlo Babić u knjigama Oklopne jedinice u NOR-u i Tankisti prekomorci. Ovom temom u protekloj deceniji na jugoslovenskim prostorima bavilo se nekoliko istra živača. Najpotpuniji pristup na ćelom prostoru u novije vreme imao je Din ko Predoević u svoje dve iscrpno istražene i detaljno ilustrovane monografi-
je o oklopnim vozilima i jedinicama na području Hrvatske. U Srbiji se ovom temom u proteklim godinama bavio Aleksandar Radić koji je objavio više iscrpnih monoramskih studija o pojedinim tipovima vozila u časopisu Od brana. Znatniju pažnju istraživača privukla je oklopna tehnika Kraljevine Jugoslavije kojom su se bavili Dušan Babac u monografiji o elitnim vidovi ma Jugoslovenske vojske, Dalibor Denda u više radova na bazi arhivskih is traživanja objavljenih u Vojnoistorijskom glasniku, kao i Nebojša Đokić u ne koliko studija. Od ostalih kolega u Hrvatskoj, to su bili Velimir Vukšić u svojoj Militaria Croatica kao i specijalizovanom časopisu Husar, potom Nikica Barić u briljantnoj studiji o domobranstvu NDH, Tomislav Aralica u nezaobilaznoj i referentnoj seriji o hrvatskim ratnicima kroz vekove, kao i Siniša Pogačić i Krunoslav Mikulan u odličnoj studiji o oružanim snagama NDH. U Sloveniji, to je Iztok Kočevar sa delom iz obimne studije Oklep na Slovenskem. Da ova tema ima svoje poklonike svedoče i internet sajtovi, gde ona privlači značajnu pažnju entuzijasta, istraživača, maketara ili kolekcionara. Kako je jugoslovensko ratište bilo sekundarno po zahvatu i geostra teškom značaju, strani autori su se manje bavili ovom temom. U poslednjih deceniju i po, za nju su najviše bili zainteresovani italijanski autori: veteran, profesor Nikola Pinjato u više studija o italijanskoj vojsci i njenim borbenim i drugim vozilima, potom u novije vreme Danijele Đuljelmi sa odličnim ra dovima o italijanskoj tehnici u italijanskoj ili nemačkoj upotrebi na ovom prostoru i, konačno, Stefano di Đusto u nekoliko monografskih dela. Di Đusto je na arhivskim istraživanjima posebno briljantno obradio problematiku vojski i tehnike u Operativnoj zoni Jadransko primorje, koja se u većem delu nalazila na prostoru bivše Jugoslavije. Od nemačkih autora smatramo da su najznačajniji radovi profesora dr Valtera Regenberga. Ovaj nemački eks pert za oklopna vozila i motorizaciju objavio je više studija koje daju odli čan uvid u aktivnosti nemačkih oklopnih vojnih a pre svega policijskih sna ga na jugoslovenskom ratištu. Takođe, u Bugarskoj Kalojan Matev je počet kom protekle decenije objavio odličnu studiju o bugarskim oklopnim snaga ma, sa detaljnim pregledom njihovog angažmana na jugoslovenskom ratištu. Autori su na temelju sopstvenog višegodišnjeg istraživanja ali i šire osnove radova navedenih kolega pristupili izradi ove monografije. Osnovni motiv je bila zainteresovanost za vojnu tehniku i sam Drugi svetski rat, ali i više od toga: izazov sabiranja lepeze različitih podataka sa čitavog jugoslovenskog prostora u jedinstvenu priču. U priči koju nudimo čitaocu zastuplje na je celina jugoslovenskog ratišta i oklopne tehnike na njemu, sa obiljem detalja. Hronološki način izlaganja materije proistekao je iz prirode ove knjige: ona je prevashodno istoriografsko delo. U poznate istorijske epizode
ugradili smo rezultate naših istraživanja u težnji da ponudimo čitljivu i do padljivu celinu, sa mnogo novootvorenih pravaca za posebna istraživanja. Uložili smo trud da sve strane opišemo na ujednačen način i bez ideoloških komentara. Nijednu od strana nismo želeli da izostavimo, a obim predsta vljenog materijala je posledica istraženosti odnosno dokumentarne zasnova nosti te teme. Slika koju čitalac dobija je kompleksna. U toj „novoj“ kom pleksnosti, ipak smo nastojali da opišemo pojedine događaje na realniji na čin nego do sada. Takve epizode su posvećene upotrebi ustaničkih tenkova u Srbiji 1941, nemačkom učešću u razoružanju italijanske vojske posle njene kapitulacije u septembru 1943, sukobu sa borbenom grupom „Štetner“ oko Beograda oktobra 1944, pojedinim epizodama sa Sremskog fronta ili aktiv nostima partizanskih snaga u danima oko kapitulacije Trećeg rajha 1945. godine. Najbolje namere i veliki istraživački napori nisu lišeni pukotina: ni smo u potpunosti iscrpli temu sudbine dela oklopnih jedinica Kraljevine Ju goslavije u Aprilskom ratu, oklopnih jedinica NDH u periodu 1943-1945. Sudbina nekih partizanskih vozila na prostorima NDH i pojedina manja pi tanja nisu rešena i ostaju na pažnji drugim istraživačima. To je posledica ne dostatka građe kao i svojevrsnog dokumentarnog neprepoznavanja tehničke i tipološke strane oklopnih vozila korišćenih u Drugom svetskom ratu na ovim prostorima. Foto-materijal koji je predstavljen u knjizi prikupljanje dugo i na ra znim stranama, često uz znatne istraživačke ili finansijske napore. Objavlje ni foto-materijal je samo značajan deo iz obimne građe nejednakog tehnič kog kvaliteta koju smo prikupili. Svesni vrednosti fotografija kao istorijskog dokumenta, koristili smo ih u najvećoj meri. One „pokrivaju“ svojim sadr žajem najveći deo teksta monografije i dopunjavaju je na ilustrativan način. Ova monografija hronološki prethodi monografiji o jugoslovenskim oklopnim jedinicama posle 1945. godine, koju je napisao jedan od autora. Po načinu prezentiranja i vizuelnom izgledu, nadovezuje se na slična izdanja Instituta za savremenu istoriju. Autori se zahvaljuju na razumevanju upravi Instituta za ovu, reklo bi se, „egzotičnu“ istoriografsku temu. Zainteresovana publika je dobro prihvatila naše ranije radove sa sličnom tematikom i to je u velikoj meri uticalo da među kolegama u nauci i ovakve vojno-tehničke teme steknu afirmaciju i da se uvidi njihov značaj za ukupno sagledavanje događaja na jugoslovenskom prostoru u savremenoj istoriji. Kao i kod rani jih dela sa tematikom iz istorije vazduhoplovstva ili oklopnih jedinica, moli mo čitaoce koji prate ovakvu literaturu da razumeju daje relativno skroman izgled monografije posledica oskudnih sredstava koja država Srbija odvaja za naučne publikacije.
Želimo da se zahvalimo svima koji su nam pomogli da ova mono grafija bude što iscrpnija i detaljnija: Dinku Predoeviću iz Matulja kod Opatije, pre svega na gostoprim stvu, a potom na pomoći u prikupljanju materijala i zajedničkom radu. Takođe, dr Stefanu di Đustu iz Udina, koji nam je nesebično stavio na raspola ganje svoje materijale i istraživanja i sa kojim smo ostvarili odličnu naučnu komunikaciju. Našim starim prijateljima, koji su nam pomogli dajući svoje materi jale ili pomažući na druge načine: Branimiru Gajiću, Predragu Miladinoviću, Milanu Micevskom, Aleksandru Miloševiću, Dejanu Saviću, Aleksandru Radiću i Borisu Cigliću. Posebnu zahvalnost dugujemo Nemanji Deviću, mladom kolegi iz Smederevske Palanke. Našim prijateljima, poznatim beogradskim kolekcionarima Aleksan dru Smiljaniću i Milošu Jurišiću. Prijateljima i kolegama iz Hrvatske: dr Nikici Bariću, Tomislavu Aralici i Siniši Pogačiću. Takođe, kolegi iz Slovenije (Nemačke) dr Davidu Jelerčiću. Za prikupljanje foto-materijala, arhivske građe odnosno za gosto primstvo u njihovim institucijama zahvaljujemo se pukovniku Miroslavu Kneževiću i kolegi Vuku Obradoviću (Vojni muzej), Rliei Ivanuš (Hrvatski povijesni muzej), Branislavu Stankoviću (u ime Muzeja i Arhiva u Sapcu). Vladimiru Krivošejevu (Muzej u Valjevu), Srđanu Stojanoviću, Veroljubu Trajkoviću i Dragiši Kostiću (Muzej u Leskovcu), Draganu Draškoviću (Muzej u Kraljevu), Ljubici Ćorović i Aleksandri Vićentijević (Biblioteka grada Beograda), kao i Tomislavu Nikodijeviću (Železnički muzej) i kolega ma u kruševačkom arhivu, novosadskom i sarajevskom muzeju. Zahvaljujemo se kolegama iz Instituta za savremenu istoriju: direk toru prof, dr Momčilu Pavloviću, recenzentima dr Kosti Nikoliću i dr Pre dragu J. Markoviću, koji su svojom podrškom stali uz ovu monografiju, kao i Dragani Miladinović, Branki Kosanović i Mladenu Ackoviću za svu teh ničku pomoć. Posebnu zahvalnost dugujemo pomoćnici ministra nauke prof, dr Nadi Dragović za razumevanje i podršku. * Knjiga je deo projekta Instituta sa savremenu istoriju Konflikti i krize - Saradnja i razvoj u Srbiji i regionu u 19. i 20. veku (47030) koji finansira Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije.
APRILSKI RAT 1941. GODINE Kraljevina Jugoslavija ulazi u Drugi svetski rat Početkom 1941. godine Evropa, već zahvaćena ratom, nalazila se u svojevrsnom iščekivanju. Ratnih dejstava bilo je samo na prostoru Grčke, gde su nešto ranije italijanske snage iz Albanije počele neuspešnu ofanzivu. Britanci su uspeli da se odbrane od nemačke vazdušne kampanje nad njiho vim ostrvima. Njihove kopnene snage nosile su se uspešno sa italijanskim snagama u severnoj Africi. U ovom periodu Kraljevina Jugoslavija je vodila diplomatske pre govore o pristupanju Trojnom paktu. Prema jugoslovenskim granicama ni su bile orijentisane nemačke snage, ali su one počele da pristižu na teritori ju njenih istočnih suseda, u Rumuniju i Bugarsku. Jugoslovensko potpisi vanje protokola o pristupanju Trojnom paktu, 25. marta u Beču, predsta vljalo je za kratko trijumf nemačke jugoistočne politike. Ali, i jugoslovenske odbrambene politike, sa idejom da Kraljevinu sačuva od ulaska u rat. Takva situacija, međutim, nije potrajala ni 48 časova. Vojni puč u Beogra du, u ranim časovima 27. marta, korenito je promenio situaciju: zbačena je vlada koja je potpisala pakt i na presto je doveden maloletni kralj Petar II Karađorđević. Vođa Trećeg rajha Adolf Hitler, gnevan zbog iznenađujućih vesti iz Beograda, naredio je istog dana da se izvrši napad na Kraljevinu Jugoslaviju, kao mera odmazde za jugoslovensko (u njegovim očima: srp sko) neverstvo. Poduhvat ,,broj 25“, kojim je naređen napad na Jugoslavi ju, potpisan je tog popodneva. Još prvih meseci 1941. u Rumuniji, a potom i Bugarskoj sabrane su nemačke snage za vojnu operaciju prema Grčkoj, koja je u 1940. godini od bila italijansku agresiju i gde su se u međuvremenu iskrcale britanske trupe kao pojačanje. Posle pristupanja Bugarske Trojnom paktu 1. marta 1941, već sledećeg dana preko posebno izgrađenog mosta na Dunavu kod mesta Ruse počelo je prebacivanje nemačkih snaga 12. armije. Delovi ovih snaga su do 9. marta stigli do bugarsko-grčke granice, a 5. i 11. oklopna divizija (okd) i na 50 milja od turske granice. Početak napada na Grčku, prema planu Marita, planiranje za 1. april 1941, ali je sada moralo doći do izmena. Vojno-politički vrh Rajha dogovo rio je saradnju sa Italijom, Mađarskom, Rumunijom i Bugarskom u napadu na Jugoslaviju. Plan je predviđao da nemačke oklopne i motorizovane snage napadnu Kraljevinu sa više strana: iz pravca Štajerske - Austrije, odakle će
se snage spustiti kroz Sloveniju i Hrvatsku ka Beogradu, zatim, iz pravca zapadne Bugarske kroz Srbiju, prema Beogradu i Dunavu, kao i iz pravca jugozapadne Bugarske prema Skoplju sa idejom o odvajanju jugoslovenske 3. armije od spajanja sa grčko-britanskim snagama u Grčkoj. Deo snaga 12. armije je trebalo da prođe kroz deo Makedonije i kroz Vardarsku dolinu iz bije prema Grčkoj i Solunu. Od Italijana se nije puno očekivalo, jer njiho ve snage nisu bile dovoljno spremne za operaciju protiv Jugoslavije. Ostali balkanski saveznici Trećeg rajha ponudili su svoje teritorije za pokretanje napada. Kakav je bio raspored nemačkih snaga? Iz pravca Bugarske-Rumunije trebalo je da dejstvuje 12. armija sa 1. oklopnom grupom i snagama 11, 14, 18, 30, 40, 41. i 50. armijskog korpusa, u čijim sastavima su bile sledeće oklopne divizije: 2, 5, 9 11. i 16., zatim motorizovane (mt) divizije: SS „Rajh“ i 60., potom još osam pešadijskih divizija, tri brdske divizije, Lična garda SS „Adolf Hitler“ - jačina jedne motorizovane brigade, pukovi „Grosdojčland“, „Gering“ i 125. pešadijski puk. Sa severozapada, iz Austrije i Mađarske snage novoformirane 2. armije. U njenom sastavu bili su: osim 49. brdskog, 51. i 52. pešadijskog korpusa (šest pešadijskih divizija i jedna brdska divizija), nalazio se i 46. oklopni korpus, koji se prikupio u severozapadnoj Mađarskoj, oko Nađkanjiže, sastavljen od 8. i 14. oklopne divizije kao i 16. motorizovane pešadijske divizije. Pri 2. armiji bio je i 184. divizion jurišnih topova. Osnovno naoružanje nemačkih snaga koje su napale Kraljevinu Jugoslaviju činili su tenkovi tipa Panzerkampfwagen PzKpfw III i IV („Pancer“ III ili IV), potom nešto slabiji Pancer I i II, Panceri 35 od nosno 38 (čehoslovačke „Škode“ i „Präge“), zatim jurišni topovi-samohotke tipa Sturmgeshütz StuG-III (Štrumgešic), kao i veliki broj ti pova poluguseničara koji su služili za prevoz pešadije, vuču artiljerije i druge zadatke. Oklopni automobili korišćeni u kampanji bili su stan dardni Sd. Kfz 221/2/3 („Horh“), odnosno Sd. Kfz 231 ili Sd. Kfz 232 „6-rad“, „8-rad“, odnosno sa tri ili četiri osovine. Početkom aprila ne mačke snage su raspolagale između ostalog i sa 786 tenkova Pancer I, 1.019 Pancer II, 1.200 Pancer III, 514 Pancer IV, 189 Pancer 35 i 636 Pancer 38. Nemačke oklopne jedinice su posedovale veliku količinu različitih tipova oklopnih i motornih vozila, a razlike u brojnosti i sa stavu oklopnih divizija bile su posledica načina nastanka oklopnih di vizija, brojnosti oklopnih bataljona u sastavu puka, sastava pratećih pešadijskih jedinica i tipologije tenkova. Snage SS su bile potpuno motorizovane.
Potom, počelo je pregrupisanje nemačkih snaga za izvođenje ove operacije. Snage u Bugarskoj, predviđene za operacije prema Grčkoj, zauzi male su raspored u skladu sa očekivanom operacijom. Usledilo je hitno pomeranje jedinica na istok. Snage 12. armije na čelu sa 1. oklopnom grupom dobile su zadatak da se što pre prebace ka jugoslovenskoj granici, izvrše iz nenadan napad unutar Srbije i probiju se pravcem Niš-Kragujevac-Beograd. Prva oklopna grupa sastojala se od 14. oklopnog korpusa sa 5. i 11. okd, ali i 294. pešadijskom i 4. brdskom divizijom, odnosno 11. korpusa sa 60. mtd i drugim jedinicama koje nisu učestvovale u kampanji. Na drugoj strani 41. oklopni korpus, koji se prikupio u zapadnoj Rumuniji, trebalo je da izvrši odvojen napad iz rumunskog dela Banata prema području Beogra da. Hitler se u ovom slučaju lično umešao u planiranje i mimo Vrhovne ko mande Vermahta naredio da SS divizija „Rajh“ krene istim pravcem i da pr va uđe u Beograd. Potom je Vrhovna komanda protestovaia, pa je ta divizija ipak potčinjena komandi snaga Vermahta u toku operacije. Kako je Poduhvat br. 25 bio naređen iznenada, prikupljanje snaga na teritoriji nemačkog Rajha i Mađarske, odnosno Rumunije i Bugarske bio je poseban logistički i saobraćajni problem u danima pred agresiju na Jugosla viju. Snage koje su popunile 2. armiju na teritoriji Rajha bile su skupljene sa raznih strana Evrope, jer se na dan 27. marta 1941. na ovom području osim teritorijalnih snaga nalazila samo jedna brdska divizija. Tako su 8. okd, 16. motorizovana i 79. pešadijska divizija došle iz Francuske, a sa ruske grani ce: 14. okd, iz Čehoslovačke 101. laka pd, a ostale pešadijske divizije iz drugih krajeva Nemačke. Sve ih je trebalo prebaciti železničkim transporti ma koji su imali ograničene kapacitete, ako nisu koristile sopstveni tran sport. Pokret sopstvenim snagama dovodio je takođe do zastoja na komuni kacijama prema Jugoslaviji. Zato je u ovoj zoni deo snaga uključen u opera ciju tek kasnije. Iako je prebacivanje teklo po planu, jedinice 46. oklopnog korpusa bile su u rejonu Nađkanjiže tek između 7. i 9. aprila. I pored toga, ocenjeno je daje 46. oklopni korpus bio jedina potpuno pripremljena jedini ca 2. armije za angažovanje prema Jugoslaviji. Posebnu teškoću predstavljalo je snabdevanje snaga u Rumuniji i Bugarskoj, jer je prirodna komunikacija između Rajha i jugoistočne Evrope išla dobrim delom preko jugoslovenske teritorije. Pre svega, železnička pru ga preko Beograda za jug i jugoistok, kao i plovni tok Dunava. Uostalom, insistiranje na jugoslovenskom pristupanju Trojnom paktu olakšavalo je i rešavalo mnoge nemačke logističke probleme, pa je bilo previđeno da Jugo slavija dopusti prolaz nemačkim kopnenim snagama već u akciji na Grčku, od 1. aprila 1941. godine.
Oklopne jedinice Jugoslovenske vojske Kraljevina Jugoslavija je imala prilično veliku armiju, ali je ona sa mo manjim delom bila na modernizacijskom nivou nemačke vojske. Jugo slovenske jedinice „bornih kola“, kao deo kopnene vojske, bile su sa 50% raspoložive tehnike na nivou tadašnjih savremenih armija. Poseban pro blem, međutim, predstavljala je činjenica daje količina savremene jugoslo venske oklopne tehnike u odnosu na brojnost napadačkih tenkova bila sim bolična. Oklopne jedinice su rod vojske u Kraljevini Jugoslaviji nastao krajem dvadesetih godina 20. veka. Za razliku od drugih armija u Evropi, jugoslovenski oklopnici nisu imali tradiciju povezanu sa konjičkim jedi nicama. Konjica je predstavljala ofanzivnu komponentu srpske vojske u 19. veku i tokom Prvog svetskog rata, ali se oklopne jedinice nisu razvi jale kao produžetak ovog roda vojske već kao poseban rod: jedinice bor nih kola. Srpska vojska se sa oklopnim vozilima susrela na Solunskom frontu 1916-1918. godine. Od francuske vojske dobijeno je nekoliko oklopnih automobila tipa Reno koja su korišćena i po završetku rata. Iako su odmah posle okončanja Prvog svetskog rata preduzeti koraci da se nabave tenkovi, pa čak i obučeno izvesno ljudstvo, do planiranih nabavki nije došlo. U peri odu između dva svetska rata Jugoslovenska vojska (JV) se u tehničkom i svakom drugom smislu oslanjala na francusku vojsku. Pod njenim uticajem i prema njenoj oklopnoj tehnici razvila se i filozofija upotrebe bornih kola (tenkova) u JV. Takođe, nekoliko oficira koji su sačinjavali jezgro novog ro da prošli su obuku u Francuskoj. Veća količina bornih kola (tenkova) ulazi u sastav Jugoslovenske vojske tek 1929. godine. Tokom te godine Francuska je isporučila tenkove tipa Reno FT-17 i Reno-Kegres M-28. (21 komad). Tenk Reno FT-17 bio je osnovni tenk francuske armije poslednjih godina Prvog svetskog rata, a potom su ga posedovale i druge savezničke vojske, pa tako i vojske u okruženju Kraljevine Jugoslavije. Tenkovi Reno FT-17 su se razlikovali po naoružanju koje je moglo biti topovsko (37 mm) ili mitraljesko (8 mm), ili je mogla da bude verzija „TSF“, sa radio-aparatom. Takođe bilo ih je sa okruglom ili osmougaonom kupolom (razlika: stariji-noviji model). Drugi isporučeni tip, Reno-Kegres, bio je u osnovi isti tenk, samo što je kod nje ga hodni deo bio modernizovan, što je tom tipu davalo nešto drukčiji iz gled od osnovne varijante. Od ovih tenkova formirana je početkom aprila 1930. i tenkovska četa. Ovi tenkovi (10 ukupno i 2 oklopna automobila)
prikazani su na paradi 6. septembra 1930, na Banjici kod Beograda, prili kom svečanosti zamene starih srpskih pukovskih zastava novim jugoslovenskim. Tenkovi su do 1931. boravili u Kragujevcu, a potom su tenkovi tipa Reno-Kegres prebačeni u Kalinovik, gde su bili u sastavu Pešadijske i artiljerijske oficirske škole. Druga četa, naknadno formirana, bila je u Beo gradu. Prema istraživanjima N. Đokića i D. Dende, tokom 1932. godine iz Poljske je nabavljeno još 14 tenkova FT-17 poljske proizvodnje. Ovi ten kovi verovatno su bili u četi formiranoj kod Dopunske komande. U 1935. i 1936. godini kroz program pomoći nabavljeno je još 20 polovnih tenko va Reno FT-17 iz Francuske, pa je tako ukupna brojka tenkova u JV do stigla 55 komada. Od ukupnog broja, varijante Reno-Kegres bilo je 1011 komada. U 1936. godini od svih raspoloživih tenkova formiranje Bataljon bornih kola (bBK), sa sedištem u Beogradu. Prvi komandant bataljona bio je potpukovnik Pavao Begović. U tom periodu samo je jedna četa bila aktivira na, dok je ostatak tehnike držan u rezervi. Bataljon je aktiviran u toku 1937. godine. Prema pojedinim podacima, delovi bataljona trebalo je da budu raspoređeni po četama u sedištima armija: Sarajevu, Skoplju i Zagrebu. Tada su čete formirane po principu gde su tri voda imala tip FT-17 a četvr ti tip M-28. U ovom periodu, konjičke jedinice u drugim državama međuratne Evrope koristile su lake tenkove ili tankete, težine do 4 tone. U skladu sa evropskim vojnim trendovima, i u Jugoslovenskoj vojsci se razmišljalo o motorizovanju delova konjičkih jedinica. Shodno politici oslona na ze mlje Male antante (Cehoslovačku, Rumuniju) i Francusku, jugoslovenske vojne delegacije su u Čehoslovačkoj testirale pojedine primerke tanketa tipa Skoda S-1B i S-1C. Jugoslovenske kriterijume i zahteve zadovoljila je tek verzija S-1D, naoružana topom 37 mm i sa pojačanim oklopom. Naručeno je 8 ovih vozila koji su zvanično označeni kao T-32, a zbog imena Š-1D, u Ju goslaviji su bili poznati kao „Škoda Šid“. Tankete su isporučene u avgustu 1937. Sa ovim tenkovima je opremljen Eskadron bornih kola Konjičke škole, čiji je prvi komandant bio kapetan II klase Dušan Radović. Komanda se nala zila u Zemunu, ali su tenkovi bili smešteni u Beogradu. U toku njihove upotrebe uočene su slabosti hodnog dela, zbog čega je po nekoliko vo zila bilo stalno van stroja ili na opravkama. Daljih isporuka zbog okupacije Čehoslovačke nije bilo, ali je u međuvremenu fabrika „Škoda“ radila na savremenoj verziji za dalji izvoz u Jugoslaviju. Po nabavci vozila Š-1D, prema jugoslovenskim zahtevima napravljena je verzija Š-1J povećane mase, naoružana topom 47 mm i
mitraljezom, koja je bila završena do maja 1938. Vozilo je predstavljeno marta 1939. jugoslovenskoj delegaciji, koja je potom izrazila zainteresovanost za nabavku 108 komada ovih vozila. Prototip S-1J, označen kao T-l-D (dizel), poslat je decembra 1939. na ispitivanje u Jugoslaviju. Ipak, do nabavke nije došlo. Drugi tenk, razvijen na bazi Škode Š-II-A i nazvan T-12, rađen je takođe za Jugoslaviju. Njegov prototip predsta vljen je jugoslovenskoj vojnoj komisiji u proleće 1940, ali je kupovina takođe bila odložena. U Eskadronu Konjičke škole bili su od ranije i oklopni automobili: dva Automitrallese White (Berliet) i jedan „Spak“ (?), organizovani u Vod oklopnih automobila. Fotografije iz 1940. godine pokazuju i dva oklopljena kamiona u njenom sastavu. Kraljevina Jugoslavija je tokom 1940. vodi la pregovore u Italiji i naručila određenu količinu savremenih oklopnih automobila tipa Autoblinda AB-40, ali ta isporuka zbog početka rata nije ostvarena. Nabavkom u to vreme modernih tenkova tipa Reno R-35, Kralje vina Jugoslavija se svrstala u zemlje sa nešto modernijom oklopnom teh nikom. Istih tenkova je bilo u naoružanju Rumunije, Poljske, Turske i drugih zemalja. Ovaj tip je u Francuskoj menjao starije modele, među kojima i FT-17, pa je istom logikom i u Jugoslaviji ovaj tenk uveden u sastav njene vojske. Nabavka 54 komada ovog tipa izvršena je kompen zacijom, kroz izvoz bakra za Francusku, prema dogovoru iz decembra 1939, a isporučeni su u poslednjem momentu, tokom aprila 1940, jer je potom usledio nemački napad i slom Francuske. Dotadašnji Bataljon BK je preformiran 3. maja 1940. u dva bataljona: 1. i 2. bataljon bornih kola. Oba bataljona su bila u nadležnosti Inspekcije pešadije, u sastavu Gene ralštaba JV. Prvi je zadržao staru tehniku, a drugi je popunjen novim ten kovima R-35. To je omogućilo da se stariji tenkovi povuku iz prve linije i rasporede po četama (sa 16 vozila) pri komandama II, III i IV armije, iako su i dalje vođeni kao tenkovi 1. bataljona BK. Oba bataljona imala su po tri čete bornih kola sa po 4 voda, pomoćnu četu i slagalište. Njihov sastav nije obuhvatao druge jedinice (pešadije, artiljerije, itd.). U 2. bBK je bio i određen broj motornih vozila za prevoz i snabdevanje. Iako je ljudstvo ranijeg Bataljona bornih kola raspoređeno u oba nova bataljona, nešto više starog sastava je pripalo 1. bBK a deo starih i novi oficiri po punili su 2. bBK.'
Komandanti: 1. bBK Stanimir Mišić od Zobenica do 27. marta 1941, potom ađutant NJ. K.V. Petra II.
novembra
1940,
odnosno 2.
bBK Danilo
Jugoslovenska borna kola uzela su aktivno učešće u državnom prevratu od 27. marta 1941. i potonjim narodnim demonstracijama u Beogradu. Gore: tenk Reno R-35 iz sastava 2. bataljona bornih kola na raskrsnici kod Ministarstva vojske ujutro 27. marta. Dole: defile tanketa S-I-D preko Terazija tokom 27. marta pozdravljen je burno od građanstva (VM, 22939)
Im großen Heerlager von Nisch
Kiim/if lim Lnpnvn
18
Napredovanje nemačkih oklopnih snaga kroz Srbiju, april 1941. Gore: nemačke snage na zastanku ü Nišu; dole: sekvenca iz borbe sa jugoslovenskim snagama kod Lapova (Panzer am Balkan. Erlebnisbuch der Panzergruppe von Kleist, Wilfred von Oven & Jürgen Hahn-Butry, Berlin 1941)
Kolona tenkova Pancer III iz sastava 11. oklopne divizije napreduje na terenu u Srbiji (kol. Tomislav Aralica)
Nemačka motorizovana jedinica u Srbiji aprila 1941. U prvom planu poluguseničar Sd. Kfz 251 vuče haubicu 105 mm (kol. Aleksandar Milošević)
Nemačka motorizovana jedinica ulazi u razrušeni Beograd 13. aprila 1941 (VM, 24130)
General-pukovnik fon Klajst ispred Narodne skupštine u Beogradu vrši smotru nemačkih oklopnih snaga (Panzer am Balkan)
Nemačke trupe sprovode jugoslovenske vojne zarobljenike. Ovde: na čelu jedne takve kolone, poluguseničar Sd. Kfz 10 (VM, 742)
Tenkovi Pz. Kpfw 38 (Praga) iz sastava 8. oklopne divizije u zapadnoj Srbiji (eBay.de)
!
Oklopno vozilo Sd. Kfz 263 na čelu motorizacije nemačke 14. oklopne divizije probija se preko Jelačića placa, Zagreb 11. aprila 1941 (MRNH, OF 7071/362-27A)
Panceri Pz. Kpfw IIC iz sastava 14. oklopne divizije na Jelačića placu u Zagrebu. Levo od vozačevog otvora za osmatranje uočava se znak te divizije. Na tenku pripremljene isečene grane za slučaj izvlačenja iz blata. (MRNH, OF 6976/NDHOL 456-28/23)
Komandni tenk Pancer Pz. Kpfw IIIH u napredovanju kroz Jugoslaviju (kol. Dinko Predoević)
Francuski laki oklopni transporteri („šleperi“ u nemačkoj terminologiji) Reno UE iz sastava 132. pešadijske divizije napreduju u Bosni, april 1941 (kol. Dinko Predoević)
Oklopni automobil Sd. Kfz 222 imao je defekt u toku napredovanja, u hrvatskim krajevima Kraljevine, sudeći prema firmi „Gostiona Posavee“ u pozadini (kol. Dinko Predoević)
Kolona topova StuG 1IIB iz sastava 184. diviziona jurismh topova napreduje kroz Sloveniju 12. aprila 1941. u pravcu Zagreba (kol. Dinko Predoević)
Mađarske oklopne jedinice Brzog odreda u Bačkoj. Gore: kolona od sedam tanketa 35M Ansaldo mađarske proizvodnje na čijem je kraju jedan kamion Ford-Marmon. (VM, 13658). Dole: na zastanku: tenk 38M Toldi I sa posadom i komandujućim oficirima jedinice (VM, 13659)
Uništen jugoslovenski tenk M-28 „Reno-Kegres“ (BA, 146-1-973-035-12)
Onesposobljen tenk Reno FT-17, u istočnoj Makedoniji, snimljen 13. aprila 1941 (kol. Dinko Predoević)
U Eskadronu bornih kola JV bilo je svega nekoliko oklopnih automobila i oklopnih kamiona, koji su svi uništeni u toku borbenih dejstava na prilazima Beogradu 1941. godine. Gore: nagoreli oklopni automobil Vajt sa registracijom 1953. (eBay.de) Umetak: kadar iz filma Einmarch der Wehrmahct in Belgrad gde se vidi registracija 1952, drugog uništenog oklopnog automobila istog tipa. Dole: uništen lokalno oklopljen kamion (kol. Dinko Predoević)
Drugi bataljon bornih kola JV učestvovao je u borbama u bosanskoj Posavini sve do Doboja. Gore: napušten tenk Reno R-35, u nekom od gradova na ovom prostoru 15. aprila 1941. Dole: kolona nemačkih vozila pretiče jugoslovenski tenk Reno R-35, istog dana kada je potpisano primirje (kol. Dinko Predoević)
Italijanska oklopna divizija Litorio i njen 33. oklopni puk kreće se kroz Rijeku, neposredno pred prelazak granice sa Jugoslavijom 11. aprila 1941 (kol. Dinko Predoević)
Italijanska tanketa L-3 na ulicama Ljubljane, 11. april 1941 (VM)
Kolona tanketa L-3 u Splitu nekoliko dana posle ulaska italijanskih snaga u Jugoslaviju (VM, 19160)
Jedan od pet tenkova M-13/40 iz sastava italijanske oklopne divizije Litorio kreće se kroz Rijeku prema jugoslovenskoj granici, 11. april 1941 (kol. Dinko Predoević)
Susret nemačkih i italijanskih snaga. Gore: na pravcu prema Karlovcu, 12. aprila 1941. Na fotografiji tehnika 12. puka bersaljera divizije Litorio i vozila nemačke 14. oklopne divizije (kol.Dinko Predoević). Dole: susret nemačkih i italijanskih snaga na području Albanije, gde su nemačke snage oslobodile ove italijanske vojnike iz grčkog zarobljeništva. (Panzer am Balkan)
Posle završetka operacija i okupacije Kraljevine Jugoslavije, nemačke trupe započele su povlačenje. Ovde: motorizacija i tenkovi 14. oklopne divizije prevoze se preko Save kod Broda 20-30. aprila 1941. postoje most na Savi porušila jugoslovenska vojska. (kol. Dinko Predoević)
U izvorima, odnosno kod pojedinih autora koji su proučavali oklop ne jedinice Kraljevine, postoji zabuna u pogledu određivanja broja bataljona. Bataljon koji je postojao do 1940. nije nosio brojni naziv („1“), iako ga neki autori nazivaju 1. bataljon BK. Na novim tenkovima Reno R-35 ucrta na je oznaka: rasprskavajuća granata sa brojem „1“. Analizirajući upotrebu ovog tenka u drugim vojskama ustanovili smo da tenkovi R-35 nose istu oznaku u francuskoj i poljskoj vojsci. Na fotografijama se uočava da su ten kovi R-35 stigli u Jugoslaviju sa tom oznakom i očigledno je daje ona osta la na vozilima. Činjenica daje u oznaci ucrtan broj 1 izazvala je zabunu kod dela istraživača koji su tumačili daje oznaka ucrtana u Jugoslaviji, da pred stavlja oznaku bataljona, odnosno da tenkovi R-35 pripadaju 1. bataljonu BK a ne 2. bataljonu BK. Oklopne jedinice su viđene na nekoliko većih vežbi i manevara 1940, pred „dolazak“ rata u Jugoslaviju. Oba bataljona sa ranijom formaci jom ušla su u 1941. godinu. Bilo je planirano da oba bataljona uđu u sastav novoformiranog Puka bornih kola. U ovom periodu (u drugoj polovini 1940, odnosno početkom 1941) čete sa starijim tenkovima Reno dislocirane su iz Beograda u sedišta komandi armija: u Sarajevu, Skoplju i Zagrebu. U Beo gradu je ostao deo ove jedinice (štab, 1. četa i pomoćna četa). Eskadron bor nih kola Konjičke škole preselio se 12. februara 1941. iz Beograda u Zemun „na stalno stanovanje“. U vojnom puču izvedenom u Beogradu u noći 26/27. marta, protiv pristupanja Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu, učestvovali su i tenkovi 2. bataljona BK. Tenkovi ovog bataljona pod komandom majora Zobenice bili su u grupi koja je trebalo da posedne centar Beograda. Prema sećanju generala Bore Mirkovića, 16 tenkova je trebalo da se rasporedi na ulicama, a 19 da bude u rezervi kod Ministarstva finansija. Bataljon BK, kako navo di Mirković, pod komandom majora Stanimira Mišića sa dve čete trebalo je da opkoli žandarmerijski konjički eskadron kod spomenika Franše d’Epera (drugi izvor navodi samo sa tri tenka), posedne raskrsnicu kod To povskih šupa i ne dozvoli prolazak 2. ili 18. pešadijskog puka sa Banjice u Beograd. Prema generalu Simoviću. u sastavu „beogradske grupe“ pučista bio je bBK pod komandom majora Zobenice. Bataljon se jednim delom nalazio na Dedinju pred ulazom u Dvor, a drugim delom u varoši na raskr snicama ulica Kralja Milana, Kneza Miloša i Nemanjine. Ovaj deo je za tvorio ulaz u komandu Žandarmerije i blokirao kasarnu žandarmerijskog puka. Tenkovi majora Zobenice krenuli su na zadatak 27. marta 1941. u 2 časa po ponoći, nastupajući iz svojih objekata prema centru, preko Slavije.
Na uglu Nemanjine i Kneza Miloša kod Ministarstva vojske i Đeneralštaba, uz parkirane tenkove, od 2.40 časova bilo je komandno mesto pučista. Ten kovi 2. bBK (tri komada), koje je poveo major Zobenica sa raskrsnice u Kneza Miloša, tog jutra intervenisali su u Gardi na Dedinju, u toku privođe nja dvojice generala koji su se protivili puču. Tenkovi su poslati i radi spre čavanja eventualnog sukoba dve gardijske jedinice. Fotografije pokazuju da su 27. marta tenkovi Reno bili raspoređeni na nekoliko lokacija u gradu: is pred Đeneralštaba i Ministarstva vojnog, na početku Aleksandrove, itd. U zoni Autokomande bio je raspoređen bataljon BK majora Stanimira Miši ća. Ipak, tenkova ovog bataljona (1. bBK) nema na sačuvanim fotografija ma. Tankete Eskadrona BK prodefilovale su kroz Beograd u toku dana (27. marta), burno pozdravljene od građanstva. Potom, tenkovi su povuče ni u kasarne. Jugoslovenska vojska je 1. aprila stavljena u pripravno stanje. Rat je bio na pomolu.
Nemačke oklopne snage u Aprilskom ratu 1941. Nemački napad na Kraljevinu Jugoslaviju pokrenut je 6. aprila: iz nenadnim zauzimanjem Đerdapa, masovnim vazdušnim udarima na Beo grad i aerodrome jugoslovenskog vazduhoplovstva na istoku Kraljevine, kao i prodorom nemačkih oklopnih jedinica u Makedoniji. Nemačke oklopne snage 40. korpusa su pokrenute 6. aprila na pravcu preko bugarsko-jugoslovenske granice, prelazeći je na dva mesta prema Krivoj Palan ci. Na ovom pravcu jugoslovenske trupe su pružile jak otpor i unekoliko usporile njihove napredovanje: nemačkoj 9. oklopnoj diviziji kod Kumanova na Stracinu, gde je posmatrajući borbu nastradao i komandant 40. AK general Štume. Ove snage su sutradan, 7. aprila, ušle u Skoplje. U ovoj zoni, pored 9. oklopne divizije, bile su i 73. pešadijska divizija (Veles) i Lična garda SS „Adolf Hitler“. Njihove snage su se kretale iz prav ca Bugarske ka dolini Vardara, sa namerom da se probiju u Grčku. Ove jedinice su napredovale, iako su im desni bokovi prema Jugoslovenskoj vojsci ostali otvoreni. Ova grupacija je uglavnom sa manjim borbenim i izviđačkim elementima pratila stanje kod jugoslovenskih jedinica i izba civala manje snage prema Preševu, Kačaniku, Uroševcu i Tetovu. To je činjeno, jer su snage 1. oklopne grupe iz Bugarske na pravcu Niša krenu le u akciju tek 8. aprila. U toku 8. i 9. aprila, nemačke oklopne snage su zauzele Krivolak, Prilep i Bitolj i potom prešle u Grčku. Delovi 9. oklop
ne divizije, delujući iz Bitolja, povezali su se sa italijanskim snagama na albanskoj granici. Levo i južno od snaga 40. korpusa, snage 2. oklopne divizije prido date 18. brdskom korpusu prodrle su ujutro 6. aprila iz Bugarske strumičkim pravcem. Usput, divizija je nailazila na otpor Jugoslovenske vojske. Posle kraćih i oštrih borbi, već 8. aprila njene snage su prešle na grčku teritoriju i sutradan, 9. aprila, ušle u Solun bez borbi. U rano jutro 8. aprila snage 1. oklopne grupe pokrenule su se iz zone prikupljanja severozapadno od Sofije. Pravcem preko jugoslovenske grani ce, kroz Pirot i Niš, u koji su ušli 9. aprila, snage ove grupe, na čelu sa 11. oklopnom divizijom, kretale su se moravskim pravcem ka severu Srbije. Napredovanje ove grupe usporio je otpor jugoslovenskih snaga kod Jago dine, Lapova i Kragujevca. Jugoslovenska artiljerija raspoređena kod Veli ke Plane i Markovca uništila je nekoliko oklopnih vozila ujutro 10. aprila, pre nego što je i sama bila desetkovana vatrom iz nemačkih tenkova. Ipak, prethodnice ove grupe su već prepodne 12. aprila izbile na 60 km od Beo grada. Nemačke snage susrele su se posebno sa požrtvovanim otporom ju goslovenskih snaga u rejonu Oplenca i Topole, odnosno Mladenovca i Ra lje tokom 11. i 12. aprila. U tim borbama sa delovima jugoslovenskih sna ga sastavljenim, u zavisnosti od mesta borbe, od pešadije, konjice, protivtenkovske ili protivavionske artiljerije, kao i jedne čete bornih kola, ne mačke jedinice su imale značajnije gubitke. Navedeno je nekoliko unište nih vozila kod Topole, čak 7 tenkova kod Mladenovca, itd. Na drugoj stra ni, i jugoslovenske jedinice koje su pružale otpor bivale su u borbama uniš tene. Peta oklopna divizija nešto se sporije kretala zadržavši se oko Pirota, a potom joj je ispred Niša naređeno da skrene ka jugu. Krak ovih snaga se odvojio od Niša i prodro preko Prokuplja (11. aprila) ka Prištini, odnosno Skoplju (13. april). Drugi krak 5. oklopne divizije stigao je do Aleksinca. U drugom ešalonu na ovom pravcu nastupala je 60. motorizovana divizija. Po tom je 5. oklopna divizija prešla pod kontrolu 40. oklopnog korpusa i pri ključila se kampanji u Grčkoj. Nemačke oklopne snage iz Rumunije prešle su u nastupanje znatno kasnije od jedinica koje su krenule iz Bugarske. Krećući se iz Rumunije, snage 41. oklopnog korpusa su od 11. aprila prošle kroz Banat hitajući u pravcu Beograda. Na čelu ove grupe bio je motorizovani puk „Gros Dojčland“, a za njim i ostale oklopne i motorizovane SS snage. Ove snage su tokom naredna dva dana izbile do pred samu obalu Dunava, mahom ne nailazeći na jači jugoslovenski otpor. Tako je SS motorizovana divizija „Rajh“
bila 11. aprila u Alibunaru, a puk „Gros Dojčland“, prepodne 12. aprila, u Pančevu. Na severozapadnoj strani Kraljevine Jugoslavije takođe je pokrenut nemački napad. U prostor Dravske banovine - Slovenije, prve pešadijske snage prodrle su 6. aprila na pojedinim odsecima, ali ovde nisu korišćene oklopne jedinice. Snage 46. oklopnog korpusa prešle su tek 10. aprila, iz Mađarske preko Drave, na jugoslovensku teritoriju. Na ovom odseku skoro da nije bilo vojničkog otpora, pa su 8. oklopna i 16. motorizovana pešadijska divizija napredovale bez većih zastoja. Snage 8. oklopne divizije su to kom dana probile linije Slavonske divizije JV kod sela Pčelice i nastavile do Osjeka u koji su ušle 11. aprila, a potom i u Sremsku Mitrovicu u 2 časa po ponoći, 12. aprila. Odavde, 8. oklopna divizija je prešla Savu i stigla u zonu Lazarevca i potom Valjeva, a 16. motorizovana pešadijska divizija je prešla Savu i preko Zvornika se uputila u Bosnu, ka Sarajevu. Na drugoj strani, takođe iz Mađarske, ujutro 10. aprila nemačka 14. oklopna divizija, podeljena u dve napadne kolone, prešla je Dravu. Divizija je napredovala ka Zagrebu, u koji je ušla u toku večeri istog dana prevalivši 150 kilometara, reklo bi se: u jednom dahu. Zanimljivo je da jedinice 14. oklopne divizije u ovom prodoru nisu imale radio vezu sa komandom 2. ar mije, već je nemačka izviđačka avijacija potvrdila da je divizija pred ula skom u Zagreb. Na ovom pravcu, hrvatsko neraspoloženje za vođenje rata, a ponegde i slučajevi pobune slomili su svaki otpor jugoslovenskih snaga i nemački tenkovi su lako ušli u Zagreb, dočekani sa entuzijazmom od sta novništva, gde je već bila proglašena Nezavisna Država Hrvatska. Prema sećanju Vjekoslava Vrančića, oko 16 časova „dolazeći Maksimirskom ce stom, pojaviše se dva omanja njemačka tanka. Povorka pod zastavom po stavila se nasred ulice tako, da su se tankovi morali zaustaviti. Po ponaša nju manifestanata, posada je sigurno zaključila da se radi o prijateljskom dočeku, pa se na oba tanka otvoriše poklopci, izpod kojih izviri po jedan vojnik u crnoj odori. Mlađarija se penje na tankove, grli i ljubi začuđene vojnika. Nakon kratke stanke zatvoriše se poklopci i tankovi nastaviše svoj put“. Posle ta dva prva tenka, koji su moguće bili izvidnica, oko 18 časova u grad su ušle ostale snage. „Pućanstvo je izišlo na ulice, da pozdravi nje mačku vojsku, koja je počela ulaziti u grad. Radilo se o tankovskim i mo toriziranim jedinicama. Čitav grad bio je u zastavama. Vojnike se po zdravljalo poklicima, mjestimice i obasipanjem cviećem“, piše Vjekoslav Vrančić. U toku marša, deo 14. oklopne divizije upućen je ka Bjelovaru, koji su kontrolisali hrvatski pobunjenici. Kasnije, sa severozapadne strane u Za
greb su stigle snage 51. korpusa i omogućile 14. oklopnu diviziju da 11. aprila nastavi prodor na jug i jugoistok. (Tako je armijski 184. divizion jurišnih tipova napredovao kroz Sloveniju prema Hrvatskoj u koju je prešao 13. aprila.) U ovom trenutku, nemačke oklopne snage hitale su sa tri pravca ka Beogradu: iz centralne Srbije, iz Banata i iz Slavonije. Najbliži jugoslovenskoj prestonici bio je 41. korpus, koji je već bio u rejonu Pančeva, po tom 11. oklopna divizija u zoni južno od Beograda. U kasno popodne 12. aprila, jedinica iz sastava SS motorizovane divizije ,,Rajh“, pod koman dom oberšturmfirera Klingenberga, komandira 2. čete njenog motociklističkog bataljona, uspela je da na Dunavu preko puta samog Beograda pro nađe čamce i da se prebaci u grad. Na ovom odseku, Jugoslovenska vojska je prethodno srušila Pančevački most pa se u grad nije moglo prebaciti vo zilima. Klingenbergova jedinica je produžila unutar grada, imala je dva manje okršaja, uspela da zarobi nekakva vozila i upadne u sam centar na puštenog i razrušenog Beograda. Kako u jugoslovenskom Ministarstvu vojnom Nemci nisu nikog našli, Klingenbergova grupa je nastavila do nemačkog poslanstva gde je istakla nemačku zastavu. Potom, oko 19 časova Klingenberg je u prisustvu nemačkih diplomata oslobođenih iz pritvora, od gradonačelnika primio predaju grada. To je bila prva nemačka jedinica ko ja je ušla u Beograd 1941. Ostale snage su tek kasnije stigle. Klingenberg je tako postao nacionalni heroj kao „čovek koji je osvojio Beograd“, a ka snije je odlikovan najvišim vojničkim priznanjima. Tokom noći 13. aprila, deo snaga 8. oklopne divizije takođe je ušao u Beograd i postavio svoju zastavu u centru grada. Potom, 13. aprila oko 6.30 ušla je i l i . oklopna di vizija, na čelu sa generalom fon Klajstom, pa se tako sa tri strane završila trka ka Beogradu. General fon Klajst je gajio najviše ambicija da bude prvi koji će ući u srpsku pučističku prestonicu, ali su njegove snage bile suoče ne sa najvećim otporom na svom putu. Ipak, general je već sledećeg dana održao paradu svojih oklopnih snaga u Beogradu. Prva oklopna grupa je potom prešla iz nadležnosti 12. armije u nadležnost 2. armije, a 46. oklop ni korpus je stavljen pod komandu 1. oklopne grupe za nastavljanje progo na ostalih jugoslovenskih snaga u centralnom delu Kraljevine. Zanimljivo je daje kasnije ocenjeno da organizovanje snaga 1. oklopne grupe nije bilo primereno zbog velikog broja klasičnih pešadijskih jedinica u njenom sa stavu. Na drugoj strani, pošto su ujutro 11. aprila napustile Zagreb, oklopne snage 14. oklopne divizije su krenule u pravcu Karlovca i istog dana delovi ove divizije su se susreli sa italijanskim oklopnim snagama kod Delni-
ca. Italijani su napredovali iz pravca Rijeke prema Karlovcu. U ovoj zo ni linija razgraničenja delovanja nemačkih i italijanskih snaga bila je Novo Mesto-Slunj-Bihać-Livno i dalje na istok. Potom se veći deo ne mačkih snaga okrenuo na jugoistok, da definitivno slomi jugoslovenske snage koje su se prikupile u Bosni. Na ovom pravcu, osim drugih ne mačkih snaga, angažovana je i 14. oklopna divizija koja je krenula u tri pravca: prema Banja Luci (gde su njene snage ušle 13. aprila), prema Bihaću i Sarajevu i prema Slunju. Sa istočne strane kretao se još jedan broj divizija, sa 8. oklopnom divizijom na čelu. Snage 14. okd su se spuštale kroz severnu i centralnu Bosnu, gde su im 14-15. aprila jugo slovenske snage pružile otpor, pre svega u širem rejonu Doboja. Ovde su nemačke oklopne snage naišle na delove jugoslovenskog 2. bataljona BK. U izveštaju 2. armije za 14. april navedeno je daje izviđačka kolo na 14. oklopne divizije u jednom sukobu sa jugoslovenskim tenkovima uništila njih šest. Potom, oko 15. aprila nemačke oklopne snage su ušle u Sarajevo sa obe strane. Napredujući dalje, 14. oklopna divizija je sledećeg dana stigla u Mostar, a već 17. njeni delovi su ušli u Dubrovnik pre italijanskih snaga. U tom gradu je dočekana kapitulacija Kraljevine Jugoslavije. U nekoliko manjih borbi koje su jugoslovenske snage Kosovske di vizije sa ojačanjima vodile sa nemačkim oklopnim jedinicama 13-14. apri la u Metohiji, kod Suve Reke, uništeno je još nekoliko njihovih oklopnih vozila: tenkova i oklopnih automobila. Ostale nemačke oklopne snage su se u ovom periodu posvetile slamanju pojedinih tačaka otpora i zauzima nju srpskih varoši u centralnoj i zapadnoj Srbiji. Potom, od 15. do 17. us postavljeno je primirje. Konačno, u Beogradu je potpisana kapitulacija Kraljevine Ju goslavije i njene vojske. Nemačke snage, ukoliko nisu produžile borbe u Grčkoj, većinom su posle kapitulacije i nekoliko dana odmora i sre đivanja već u drugoj polovini aprila počele izvlačenje iz Jugoslavije: 14. oklopna divizija 20-30. aprila preko Sarajeva do rejona Slavon skog Broda i Novske, gde se divizija prikupila. Od 18. aprila snage 8. oklopne divizije prikupile su se na odseku Šabac-Valjevo, 11. okd u rejonu Beograd-Kragujevac, Komanda 1. oklopne grupe u rejonu Beo grada, itd. Nekompletni arhivski podaci navode da su nemački gubici u napa du na Jugoslaviju bili: 8 tenkova (1 Pz-IV, 2 Pz-III, 5 Pz-II), 2 jurišna to pa, 4 poluguseničara i 2 oklopna vozila nepoznate kategorije.
Jugoslovenske jedinice bornih kola tokom rata u aprilu 1941. Raspored sa kojim su jugoslovenske jedinice bornih kola ušle u Dru gi svetski rat, aprila 1941. godine, bio je sledeći: eskadron bornih kola nala zio se u Zemunu, 1. bataljon bornih kola sa komandom i delom u Beogradu, izdvojene su ranije čete sa tenkovima FT-17 i M-28 i dodeljene armijama: treća kod II armije u Sarajevu, prva kod III armije u Skoplju i druga kod IV armije u Zagrebu. Drugi bataljon bornih kola sa tenkovima R-35 bio je u Beogradu, ali je jedna njegova četa poslata kod III armije još ujesen 1940. Tenkovske snage su tako bile raspoređene na svim frontovima, ali nigde nije izraženo grupisanje ili težište. Osim delimično u Makedoniji, gde su bile dve čete bornih kola. Eskadron bornih kola nalazio se u Zemunu od 6. do 10. aprila, sa za datkom da brani aerodrom od vazdušnog desanta ili iznenadnog prodora nemačkih snaga. Desetog aprila eskadronu je naređeno da krene preko Beogra da ka Nišu bez određenog zadatka, ali sa idejom da se suprotstavi nemačkim snagama koje su nadirale iz pravca Bugarske. Potom na avalskom drumu eskadron dobija zadatak od komandanta Sremske divizije, kome je na licu mesta bio prepotčinjen, da krene pravcem Mladenovac-Topola. Eskadron je marševao nepopunjen pancirnom municijom, a zatim je u Mladenovcu bio popunjen gorivom. U toku noći, zanoćio je na pravcu Mladenovac-Aranđelovac/Topola, gde je od komandanta VI armije dobio naređenje da pređe u Topolu gde je raspoređen, zatvarajući put ka Mladenovcu i dalje ka Beogra du. Jedna patrola bornih kola upućena je tog jutra u izviđanje ka Kragujevcu. Od dva tenka, jedan se pokvario a drugi je produžio i potom naišao na kolonu nemačkih tenkova koja je otvorila vatru. Ovaj tenk se povukao, ali je usled kvara bio ostavljen. Potom gaje prošla nemačka kolona koja je prodr la u Topolu. U ovom napadu došlo je do sukoba sa ostatkom snaga eskadrona BK, u kojima su prema očevicima Nemci imali pogođena tri tenka i ko mandno vozilo, ali su i jugoslovenske snage pretrpele gubitke, pa je u borbi nastradao i komandir eskadrona, kapetan I klase Dušan Radović. Moguće je daje deo Eskadrona BK učestvovao u borbama kod Ralje. Prvi bataljon bornih kola. odnosno njegovi delovi koji su bili u Beo gradu, trebalo je da po naređenju odmaršuje prema Velikoj Plani. Ovaj deo bataljona je stigao u Veliku Planu, ali bez tenkova. Prema naređenju Vrhov ne komande JV, odnosno komandanta 6. armije, bataljon je trebalo da se vo zom uputi iz Miloševca do Vladičinog Hana 8. aprila. Međutim, 1. bataljon se nije prikupio po tom naređenju već je ostao u Velikoj Plani čekajući pri
stizanje ostalih delova. Kako se do 9. aprila bataljon nije prikupio, ovaj nje gov deo se povlačio ka Bosni, gde je kasnije zarobljen kod Užica. Šta se desilo sa ostalim četama 1. bataljona? Prva četa 1. bbk, pridodata 3. armiji, utovarena je na vagone u noći 6/7. aprila i krenula je u sastav Šumadijske divizije u Strumičkom polju. Če ta se ujutro 7. aprila iskrcala na stanici kod Udova u rejonu Strumice i odmarširala na položaje Stralište severno od puta Udovo-Valandovo. U ovom prebacivanju jedan tenk se pokvario i ostao na drumu, a ostali su zauzeli po ložaje za odbranu. Ispalo je da su jedinice Šumadijske divizije bile već ras pršene, pa je Nemcima na putu ka Đevđeliji jedino ostala ova četa kao pre preka. Tada je naišla iz pravca Valandova izviđačka kolona Lične garde SS „Adolf Hitler“, koja je osmotrila četu i vratila se prema glavnini. Prema ka snijim izjavama pripadnika čete, komandir čete nije želeo da se otvara vatra na Nemce pa je izbila prepirka sa jednim vodnim oficirom. U toku te raspra ve, po četi je dejstvovala nemačka jurišna avijacija, a potom je usledio na pad tenkovima i pešadijom. Četa je zatim uništena, jer je sa raspoloživim naoružanjem skoro bila neupotrebljiva protiv nadmoćnijih nemačkih snaga. Deo ove čete, jačine četiri tenka, odstupio je prema Grčkoj u sastavu Bregalničke divizije sa ciljem da nastavi borbu protiv Nemaca. Ove snage su 8. aprila prešle grčku granicu i produžile ka Lerinu. Potom, odlučeno je da se izvrši dalji pokret pravcem Vrbeni-Kožani-Greveni-Kalabaka, ali su u Le rinu potom zbog lakšeg kretanja preostali tenkovi Reno bili uništeni. Posle uspešnog nemačkog nadiranja i u Grčkoj i kapitulacije Jugoslovenske voj ske, i ova grupa se rasula. Druga tenkovska četa u Zagrebu, prema ranijim tumačenjima, nije izašla iz kasarne, ukoliko je uopšte bila tamo (?). Ako je bila u Zagrebu, četa se najverovatnije predala ili se ljudstvo razišlo pre zarobljavanja. Treća četa koja je pridodata II armiji u Sarajevu upućena je vozom prema Srbiji, gde je 9. aprila iskrcana u rejonu Aranđelovca i zatim upućena na položaj Unske divizije kod Orašca. Trećeg dana posle dolaska u ovaj rejon, tenkovska četa je noću odmarširala preko Aranđelovca u područje Lazarevca, gde je trebalo da štiti odstupanje jednog gardijskog puka. Četa je stigla do podnožja Rudnika i tu ostala bez goriva. Pošto popuna gorivom ni je bila moguća, komandir je naredio da se tenkovi onesposobe, a ljudstvo se prikupilo i povuklo sa namerom da se vrati u sedište armije u Sarajevu. Ova četa je kamionima i skinutim tenkovskim naoružanjem uspela da stigne do rejona Užičke Požege, gde je komandir zbog teške situacije raspustio ljud stvo. Četa je tako prestala da postoji. U toku dejstava ona nije ni imala bor benih kontakata sa protivnicima.
Drugi bataljon bornih kola (pod komandom majora Ljubiše Terzića) bio je u Beogradu. Jedna (1. ili 3.) četa od ranije se nalazila u Makedoniji. Glavnina bataljona bila je u Beogradu do noći 5/6. aprila, kad je prema nare đenju od 4. aprila bataljon upućen preko Srema u susret nemačkim snagama koje su se očekivale na pravcu kroz Slavoniju ka Beogradu. Prva (Treća) četa 2. bbk, koja se nalazila u Skoplju, izvršila je prema naređenju svog komandira popunu municijom i naoružanjem odmah posle 27. marta, štp joj je omogućilo da spremno dočeka rat. U toku 6. aprila ova četa je izvršila marš iz Skoplja u pravcu Štipa, gde se javila Bregalničkoj di viziji. Prema dobijenom zadatku, četa se rasporedila u rejon Ježevog polja (Ježevo Brdo-Lojzanski Rid) zajedno sa 23. pp i artiljerijom. Ovde je 7. aprila naišao prednji deo Lične garde SS „Adolf Hitler“. Posle prvih borbi Nemci su se povukli. U toku borbe došlo je greškom do dejstva jedne jugoslovenske brdske haubičke baterije po tenkovima 2. bbk. U popodnevnim časovima, ova četa se sa ostalim snagama prema naređenju Bregalničke di vizije povukla na desnu obalu Vardara kod Velesa. Raspoređena po vodovi ma, četa se našla u zoni sela Olujić, blizu Velesa. Nemačke oklopne snage, koje na tom pravcu nisu imale pancirnu municiju, dovukle su tenkovima svoje PT topove od 75 mm, i sa njima i pešadijom organizovale odlučan na pad. U ovoj borbi jugoslovenska četa je bila potučena a preživeli pripadnici su zarobljeni sa komandirom čete, kome je tenk takođe bio uništen. Nemač ke snage su zatim nastavile prodor na jug. Na drugoj strani fronta, delove 2. bataljona nalazimo u Đakovu kod komande II armije 9. i 10. aprila 1941. Posle proglašenja Nezavisne Države Hrvatske, u tom gradu je „počelo spremanje za razoružanje srpske vojske“. Međutim, ovi pokušaji hrvatskog stanovništva su „silom ugušeni“. Kako beleži jedan svedok: „Borna kola izašla su na raskrsnice i građanstvo je bilo naterano u svoje kuće ...“ Nije nam poznato da li je glavnina 2. bataljona stigla do Slavonskog Broda ili se po delovima prebacila u Bosnu (na primer, od Đakova prešla Savu prema Brčkom). Jasno je daje zbog stanja na frontu, rasula dela jedi nica i brzog prodora nemačkih snaga, komandant bataljona odlučio da pređe Savu. Bataljon (ili deo) po prelasku Save štavljenje pod komandu Vrbaske divizije. Deo bataljona se zatim, prema naređenju komandanta 2. grupe armi ja, izdvojio i 13. aprila stigao u Gračanicu, gde se nalazio štab II armije. Po tom naređenju, za rešavanje problematične situacije u zoni armije trebalo je osnovati tri motorizovana odreda jačine: po pet tenkova, pet kamiona sa pe šadijom i jedan sa brdskim ili poljskim topom i pratećim sredstvima. Ove
snage je trebalo da drže bosansku Posavinu, odnosno da intervenišu protiv „ustaških bandi“ u pojedinim varošima ove zone, pre svega u Derventi. Osnovan je, kako izgleda, samo jedan takav odred koji je nosio naziv Brzi odred 2. armije. U njegovom sastavu našlo se ljudstvo iz 41. i 72. pešadijskog puka, nešto žandarmerije, jedna polučeta tenkova, delovi armijske auto-čete, dva voda PAM-ova. Komandant Brzog odreda 2. armije bio je za stupnik načelnika štaba II armije, deneralštabni pukovnik Dragoljub - Draža Mihailović. Odred je 13. ili 14. aprila krenuo iz Gračanice. Prema hrvatskim izveštajima, imao je najmanje 3-4 tenka i 2 kamiona do najviše 8-10 borbenih i motornih vozila (u zavisnosti od pojedinih izjava). Odred je upućen u Derventu gde je intervenisao protiv hrvatskih pobunjenika. Posle ugušivanja otpora u tom gradu, pukovnik Mihailović je nastavio ka Brodu, a jedan deo (ili novi odred?) uputio ka Prnjavoru. U ovom nasilnom izviđanju, izbio je manji sukob sa nekom nemačkom motociklističkom prethodnicom. U rejonu Broda, odred je uočio pontonski most preko kojeg su Nemci prebacivali svoje snage, usledila je nova borba sa njima kao i sa hrvatskim pobunjenicima u toj zoni. U toku noći odred se povukao ka Doboju, gde je dobijena vest o primirju i očekiva noj kapitulaciji. (Za to vreme, u rejonu Doboja ostatak 2. bataljona sa komandantom kapetanom Terzićem napale su ustaše i pokušale da ga razoružaju, ali je napad odbijen.) Brzi odred II armije produžio je u pravcu Sarajeva, potom je kod Ševarlija naišao na nemačke snage. Po sle kraće borbe, borbena i motorna vozila odreda ostala su na drumu, delom uništena od protivničke vatre ili od samih posada. Ostali tenkovi bataljona su se nalazili u dolini reke Bosne, kada su se pojavile nemač ke snage 14. oklopne divizije koje su razoružale i uništile delove ovog bataljona i zaplenile tehniku. Veći broj sačuvanih fotografija pokazuje značajan broj napuštenih tenkova Reno 2. bataljona pored komunikacija na ovom pravcu. Tako se završio borbeni put jedinica bornih kola jugo slovenske vojske u aprilu 1941. godine. Pukovnik Mihailović je okupio preostalo ljudstvo Brzog odre da II armije i potom se peške sa njima probio do Srbije. Slučaj je hteo da ovaj odred bude jedina aktivna jedinica na teritoriji Kraljevi ne i posle kapitulacije. Odred se 11. maja smestio na Ravnoj Gori i potom prerastao u štab Vojnočetničkih odreda Kraljevine Jugoslavi je, kasnije Jugoslovenske vojske u Otadžbini (JVuO) ili Ravnogorskog pokreta.
Italijanske oklopne snage u napadu na Kraljevinu Jugoslaviju Italijanska vojska i njene oklopne jedinice nisu imale ulogu kakve su imale nemačke oklopne jedinice u slamanju otpora i brzom prodoru kroz jugoslovensku teritoriju aprila 1941. godine. Od tri postojeće oklopne divizije italijanske vojske, dve su bile angažovane za pohod u Jugoslaviji: 131. Cen tauro, iz pravca Albanije i 133. Litorio, iz pravca slovenačkog primorja. An gažovane su bile sve tri brze divizije (1, 2. i 3.) kao i dve divizije koje su no sile naziv motorizovane (Torino, Pazubio). Pred sam ulazak u Jugoslaviju sve te snage bile su koncentrisane na prostoru Trst-Idrija-Postojna-Rijeka. Osnovno naoružanje italijanskih oklopnih jedinica u napadu na Jugoslavije bila je tanketa Fiat-Ansaldo L-3. Divizija Ćentauro je prva dobila nove ten kove M-ll sa topom 47/32, čak pre oklopnih jedinica koje su bile raspore đene u Libiji, ali nemamo podataka o njihovom angažmanu ka Jugoslaviji. Divizija „Litorio“ je kao i ostale italijanske divizije imala samo je dan (33.) oklopni puk u svom sastavu. Ostale snage činile su puk bersaljera i artiljerijski puk. Po formaciji trebalo je da bude 117 tanketa L-3, a u diviziji je bilo i pet većih i tada najmodernijih tenkova M. 13/40 u sastavu italijan ske armije. Brze divizije pored konjice, motociklista i motorizacije imale su i po jedan bataljon lakih tenkova. Od 11. aprila, italijanske snage kreću u dejstvo i prelaze na teritoriju Kraljevine Jugoslavije. Jedan krak njihovih snaga krenuo je pravcem od Postojne ka Ljubljani, a drugi deo iz Rijeke na istok ka Karlovcu i na jug ka Splitu. Snage privremeno obrazovane Brze grupacije (Raggruppamento Ce lere), sastavljene od delova 1. brze divizije, pojačanih 3. grupom tenkova „San Đorđo“, krenule su sa granice unutar jugoslovenske teritorije i predveče istog dana, 11. aprila, ušle u Ljubljanu. Potom, ujutro 13. aprila ove sna ge su upućene prema jugu, ka Lici. Na severnom pravcu divizija Litorio je ušla u Jugoslaviju 11. aprila na potezu Rijeka-Sušak. Do tog dana stanje na tom delu fronta već je bilo rešeno: nemačke jedinice su porazile snage jugoslovenske vojske, a progla šena je i Nezavisna Država Hrvatska. Divizija Litorio je u narednom periodu napredovala: na istok do dogovorene linije razgraničenja sa Nemcima, gde se 11. aprila njen deo susreo sa jedinicama nemačke 14. oklopne divizije od nosno na jug sve dok se njene snage, 17/20. aprila u Dubrovniku, nisu spoji le sa divizijom Ćentauro koja je dolazila iz Albanije. U sastavu IX armije u Albaniji, oklopna divizija Ćentauro bila je u defanzivnoj poziciji. Pošto se situacija na ratištu u Jugoslaviji razjasnila, njene snage su krenule unutar ju-
goslovenske teritorije i preko Crne Gore izbile na jadransku obalu 17-20. aprila. Prodor italijanskih oklopnih snaga u Jugoslaviju protekao je bez ve ćih gubitaka.
Mađarske snage ulaze u Jugoslaviju U toku 5. aprila 1941, mađarski Ministarski savet je odlučio da se mobilišu 1, 4, 5, 7. i Brzi korpus, tako da se strategijski razvoj izvrši sa 12 pešadijskih i po 2 konjičke i motorizovane brigade, Dunavskom flotilom i jednom avio-brigadom. Brzi korpus je tokom dejstava u Jugoslaviji bio sa stavljen od 1. i 2. motorizovane brigade (svaka sa po tri motorizovana bataljona, izviđačkim i biciklističkim bataljonom) i od 1. konjičke brigade (tri konjička puka i dva biciklistička bataljona). Mađarske snage su dobile zadatak da izvrše napad na liniji Nova Gradiška-Novi Sad i zauzmu visove i zone severno od Dunava i južno od Drave. Napad je trebalo da usledi posle nastupanja nemačke II armije i 46. korpusa koji su se koncentrisali južno od Balatona. Ove snage su 11. aprila krenule u napredovanje na jugoslovensku teritoriju. Tog i sledećeg dana (11-12.), posle mestimično snažnog otpora, mađarske jedinice su ušle du blje u teritoriju Kraljevine Jugoslavije. Trinaestog aprila, razmatran je zahtev nemačke strane da se mađar ski Brzi korpus jačine dve motorizovane brigade upotrebi na kratko vreme preko Dunava i u prodoru ka Sarajevu u sadejstvu sa nemačkom oklopnom grupom. Vlada Mađarske se složila sa predlogom da se mađarske motorizo vane snage stave na raspolaganje Nemcima. Predviđeno je da se korpus pri kupi u rejonu Osijeka i od 16. aprila uključi i napredovanje. Ovaj korpus prikupio se u rejonu Vilanj-Batosek i 15. aprila u 11 časova sa čelom pro šao Osijek. Već 16. aprila je ustanovljeno daje rušenje komunikacija, pru ga i mostova izazvalo probleme u snabdevanju, pa je korpus mogao da se ograničeno angažuje. Ipak, 18. aprila 2. mtbr ovog korpusa dobila je zada tak da krene ka Sarajevu, gde bi smenila nemačku oklopnu diviziju. Ostali delovi Brzog korpusa trebalo je da ostanu u rejonu Vinkovaca, dok ne pri stigne glavnina korpusa. Sutradan, nemačka vrhovna komanda obavestila je da zbog povoljnog razvoja događaja u Jugoslaviji nije potrebno dalje angažovanje mađarskog Brzog korpusa i da se korpus sledeće nedelje može vratiti u Mađarsku. Potom, 23-24. aprila započelo je vraćanje i ostalih ma đarskih snaga preko granice u svoju zemlju, izuzev onih koje su posedale Bačku.
Ulazak bugarskih snaga u jugoistočne delove Kraljevine Bugarske trupe ušle su u Jugoslaviju 18. aprila 1941. iz više prava ca i zaposele delove Srbije i Makedoniju do kraja aprila, kada su se njiho ve snage susrele sa italijanskim snagama na zapadu Makedonije. U zoni Vardarske banovine (Makedonije) od 1941. bile su raspoređene snage V armije, jačine tri pešadijske divizije. Avgusta 1941, u Skoplju je formira na V armija, čije su pešadijske divizije u Makedoniji bile prvo dve, po tom tri: u Skoplju (14), Bitolju (15) a kasnije od 1943. i Štipu (17). U Vranju se nalazila komanda 29. pešadijske divizije sa tri pešadijska puka u jugoistočnoj Srbiji, raspoređenim od Pirota do Kumanova. Snage ove armije bile su pešadijske i osim uobičajenih armijskih jedinica (artiljerije i dr.) imale su konjičke snage i manje motorizovane delove radi pokretlji vosti. Ova kampanja pokazala je Nemcima sve mane njihovih (novih) koalicionih saveznika u Jugoistočnoj Evropi, jer su u stvari samo nji hove jedinice slomile otpor jugoslovenskih armija. Italijanske i mađar ske snage su za to vreme pokretom posedale delove jugoslovenske te ritorije i nisu se upuštale u borbe, čekajući da nemačke snage svojim dejstvom utiču na demoralizaciju snaga na njihovom pravcu. Bugarske snage nisu učestvovale u kampanji nego su tek po njenom završetku ušle u njima naznačene oblasti Jugoslavije i Grčke. Rumunske jedinice nisu učestvovale u ovoj kampanji niti u zauzimanju jugoslovenskih te ritorija. Čitava nemačka operacija protiv Jugoslavije aprila 1941. bila je u stvari improvizacija, jer je napad započet sa jedne strane u vreme dok su se napadačke snage još uvek prikupljale na drugoj strani Jugoslavije. Ipak, pokazao se značaj oklopnih i motorizovanih snaga koje su probijale jugoslovensku odbranu i omogućavale nemačkim snagama brz pokret i zauzimanje velikih područja. Motorizovane snage su se posebno dobro pokazale jer su prevaljivale velike distance, po lošim putevima i kroz brdske terene. Na drugoj strani, gotovo potpuna nepripremljenost Jugoslovenske vojske za rat, zastarelost vojne doktrine Kraljevine, nebriga vojno-političkog vrha, odsutnost volje za odbranu kod nesrpskog sastava, bili su verovatno presudni činioci za njenu brzu propast i vojni slom Kraljevine. U upotrebi i iskustvima jugoslovenskih jedinica bornih kola ogledao se ukupan učinak vojske Kraljevine Jugoslavije: deo je pružio herojski otpor, deo je ostao ne
aktivan, a deo je zarobljen bez borbe iz mnoštva razloga. Nesrazmera u bro ju, tehničkim i borbenim mogućnostima sa nemačkim snagama bila je oči gledna. Aprilski rat 1941. odneo je sa političke i istorijske scene Kraljevinu Jugoslaviju i njenu vojsku, koje je manjim delom nastavila borbu na Sred njem istoku kod britanskih saveznika, a većinom delom u gerilskoj organi zaciji generala Dragoljuba-Draže Mihailovića poznatoj kao Jugoslovenska vojska u Otadžbini. Rat je odneo sa scene i njene malobrojne i delom potpu no zastarele jedinice bornih kola. Posle nekoliko istaknutih sukoba u aprilu 1941. sa nadmoćnijim nemačkim snagama, ove jedinice su prestale da po stoje. Ljudstvo je ukoliko je bilo srpskog ili slovenačkog porekla odvedeno u zarobljeništvo, a preostalu oklopnu tehniku od gotovo 80 tenkova zaplenile su nemačke snage.
USTANAK 1941. GODINE Oklopne jedinice sila Osovine na teritoriji Jugoslavije pre ustanka 1941. Posle jugoslovenske kapitulacije, nemačka vojska je već od 18. apri la počela sa izvlačenjem svojih snaga van Jugoslavije. Već posle zauzimanja Beograda, 13. aprila, izdvojena je oklopna grupa general-pukovnika fon Klajsta (41. AK, SS divizija „Rajh“ i puk „Gros Dojčland“) iz sastava XII armije. U toku operacije u Grčkoj, zadržana je 9. oklopna divizija i izvučena iz borbi. Tokom maja i juna 1941. u Rajh su na brzinu povučene, radi popune i pripreme napada na Sovjetski Savez, i ostale snage koje su učestvovale u napadu na Jugoslaviju: 2, 5. i 16. oklopna divizija, 60. motorizovana pešadijska divizija, Lična garda SS „Adolf Hitler“ (LSSAH) i pet pešadijskih di vizija. Deo snaga trebalo je da odmaršuje samohodno, a deo je prebačen vo zovima. Iz sastava 1. oklopne grupe, kao posadne jedinice na prostoru Srbi je, ostale su snage: 60. motorizovane pešadijske, 4. brdske, 294. pešadijske divizije i puka „Grosdojčland“. Ostale njene snage (8, 11. i 14. okd, 16. mt pd i SS divizija „Rajh“), trebalo je da se od kraja aprila do sredine maja 1941. prebace u Austriju. Najveći deo snaga 8, 11. i 14. oklopne divizije pri kupio se u Srbiji, a SS divizije „Rajh“ u Rumuniji za pokret. Tokom maja u „Staru Srbiju“ posiate su tri novoformirane posadne pešadijske divizije (704, 714, 717. pd) koje su od sredine do kraja maja smenile 60. motorizovanu pd i pešadijski puk „Grosdojčland“. Četvrta posadna divizija (718. pd), bila je u isto vreme prebačena na teritoriju NDH. Tih dana, kroz Makedoniju i Srbiju prošla je i 5. oklopna divizija koja je do tada bila u Grčkoj. Pod komandom XII armije u Grčkoj je ostao jedan armijski korpus sa dve brdske, pešadijskom divizijom i ojačanim pešadijskim pukom. Kasni je su izvršene još neke izmene kod jedinica u Grčkoj. Na području Jugosla vije koje je potpadalo pod odgovornost komandanta Srbije bile sa Viša ko manda br. 65 za naročitu upotrebu i četiri posadne pešadijske divizije. Ove divizije (704, 714, 717, 718) popunjavala su ljudstva starijih godišta, a ko mandiri i komandanti su se borili u Prvom svetskom ratu. One jesu bile oku pacione snage, ali za službu u mirnodopskim uslovima. Njihova materijalna sprema bila je nedovoljna, nedostajalo je motornih vozila, teškog naoružanja i druge modeme tehnike. Radi popune ovih divizija bilo je planirano formi ranje protivtenkovskih i oklopno-izviđačkih jedinica opremljenih tehnikom
iz plena. Raspoređen je, osim toga, veći broj landesšicen bataljona za obezbeđenje komunikacija i veći broj manjih jedinica najrazličitijeg profila radi obavljanja okupacijskih poslova. Ovakve nemačke snage u Srbiji neće moći da se izbore sa komunističkim ustankom koji je počeo da se razvija posle napada na SSSR, 22. juna 1941, a koji je potom, uključenjem vojnočetničkih snaga pukovnika Mihailovića od 31. jula, prerastao u sveopšti ustanak u Srbiji. U okupiranoj Kraljevini Jugoslaviji, Nemci su formirali štabove za prikupljanje napuštene oklopne tehnike jugoslovenske vojske. Tako je Štab br. 2 bio u Sarajevu i Višegradu, a Štab br. 3 u Kragujevcu. „Pronađene ten kove treba pojedinačno dopremiti K-di armije (2), naznačivši garnizon i na cionalno područje.“ Do 5. maja 1941. prikupljeno je 47 oklopnih vozila. Do leta 1941, ukupno je sakupljeno 78 tenkova Jugoslovenske vojske. Ovako veliki broj govori daje bilo prikupljeno dve trećine predratnog fonda oklop nih vozila Kraljevine Jugoslavije, od oko 120 koliko je ona imala na raspo laganju. Sačuvane fotografije sa tog sabirališta govore o relativno komplet nom spoljnom izgledu ovih vozila. Za pretpostavku je da je oko 40 vozila bilo uništeno odnosno zatečeno u stanju, gde se Nemcima nije isplatilo prevoženje. Takođe, prema sačuvanim podacima i fotografijama verujemo daje svega nekoliko tenkova predato oružanim snagama NDH. To su jedan R-35 ijedan FT-17, kako to dokumentuju fotografije koje su prikupili hrvatski is traživači Dinko Predoević, Tomislav Aralica i Siniša Pogačić. Jugoslovenskim tanketama tipa Škoda-Šid, Nemci su dodelili ozna ku Pz. Kpfw 732(j). Tenkovi tipa Reno već su bili u nemačkom naoružanju, označeni kao Pz. Kpfw.l7R ili 18R 730(f), odnosno Pz. Kpfw.35R 731(f). Ove tenkove je trebalo transportovati van Srbije do kraja 1941. godine. Na području Jugoslavije gde su od maja bile smeštene četiri nemačke posadne divizije i veći broj manjih jedinica, nije bilo novih oklopnih jedinica. Ipak, neposredno posle napada na Sovjetski Savez Nemci su 29. juna 1941. premestili u Beograd komandnu grupu (Führungsgruppe) 12. tenkovske čete za naročitu upotrebu (Panzer Kompanie zur besonderen Verwendung 12) sa šest trofejnih (beute) tenkova. Ova četa je bila podređena Višoj komandi br. 65 za naročitu upotrebu. Takođe, od zaplenjenih tenkova tipa Reno FT-17 formirano je šest vodova. Tenkovi tog tipa iskorišćeni su za formiranje i naoružavanje pomoćnih oklopnih vozova. Zanimljivo je da nismo identifikovali korišćenje tanketa Šid na jugoslovenskom ili bilo kom drugom evrop skom ratištu od strane nemačke vojske. Po logici stvari, moguće daje bio formiran i Štab br. 1, ali o tome nemamo podataka.
Nemačke snage, koristeći poluguseničare, odvlače jugoslovenske tenkove na sabiralište, Natalinici, kraj aprila maj 1941 (kol. Nemanja Dević)
Sabiralište jugoslovenske oklopne tehnike, Srbija, kraj aprila-maj 1941 (kol. Dinko Predoević)
Iako je u Jugoslaviji zaplenjeno nekoliko tanketa Š1D, njihova upotreba u okviru nemačkih snaga i dalje je nepoznanica. Ovde: dve tankete Š1D sa nemačkim oznakama, sa leve i desne strane su tenkovi tipa Panzer I, što može da indicira da su tankete Š1D korišćene van teritorije Jugoslavije u nekoj od jedinica za obuku {Beograd koga više nema, via B. Gajić)
Ljudstvo hrvatskog Domobranstva pored tenka Reno FT-17, proleće 1941 (kol. Tomislav Aralica)
Vozni park nemačke motorizovane jedinice u kasarni u Topčideru, Beograd, maj 1941. Desni niz sastavljen od vozila veze Kfz 17 (kol. Miloš Jurišić)
Pošto su jugoslovenske snage srušile most na Savi između Beograda i Zemuna, nemačke jedinice su tokom maja koristile dva pontonska mosta preko kojih je prebacivana i teža tehnika (Beograd koga više nema, via M. Jurišić)
Komandant italijanske 2. armije, general Vitorio Ambrozio, vrši smotru sastava grupe San Đusto naoružane tenkovima L-3, 17. maja u Karlovcu (kol. Stefano di Giusto)
Tankete L-3 u podršci italijanske pešadijske jedinice na maršu u Dalmaciji (HPM Zagreb via D. Predoević)
Po izbijanju ustanka u Srbiji leta 1941, a u nedostatku adekvatnih oklopnih vozila, nemačke posadne snage su koristile improvizovano naoružane automobile, mahom proizvedene u Holandiji i Belgiji po američkoj licenci. (eBay.de)
Podršku nemačkim snagama na terenu Srbije u borbama sa ustanicima u toku septembra 1941, davali su oklopni vodovi sastavljeni od zaplenjenih tenkova Reno FT-17, (eBay.de)
Podršku nemačkim snagama na terenu Srbije u borbama sa ustanicima tokom septembra 1941. davali su oklopni vodovi sastavljeni od zaplenjenih tenkova Reno FT-17. Gore: tenk sa br. 112 (eBay.de), dole: tenk sa br. 114 (kol. Aleksandar Smiljanić)
Tenkovi koje su zaplenili ustanici izazivali su veliku pažnju građanstva. Gore: tenk Hočkis u vožnji kroz Gornji Milanovac. Dole: pripadnici vojnočetničkih odreda JV na tenku Hočkis. Vozač tenka nosi kapu sa oficirskom kokardom. (M. Timotijević/G. Davidović)
Partizanske snage na zaplenjenom tenku tipa Somua S-35. O njegovom korišćenju od strane ustanika, nema podataka (Muzej Valjevo, 534)
Ustanici u Srbiji koristili su i nekoliko zaplenjenih vozila. Ovde: partizani poziraju pored kamiona Ford F60 S CMP (VM, 18403)
U slamanju ustanka u Srbiji, nemačke snage su angažovale i oklopne vozove. Obe fotografije pokazuju oklopni voz br. 23. Gore: borbeni deo posade oklopnog voza vrši pešadijski napad. Dole: smotra borbenog dela posade ispred voza na terenu u Srbiji, jesen 1941. Na oklopljenim vagonima vidi se ucrtan znak: mrtvačka glava sa ukrštenim topovskim cevima (kol. Aleksandar Smiljanić)
Nemačka 342. pešadijska divizija u protivustaničkoj akciji, Srbija, jesen 1941. Napredovanje divizije podržavao je 1. bataljon 202. oklopnog puka. Ovde jedan tenk tipa Somua sa vojskom, na zastanku (Volfgang Bidinger, AJ, 36-193)
Nemačka motorizovana jedinica u akciji odmazde u srpskom selu u Mačvi s jeseni 1941. Fotografija otkriva šarolikost opreme ovih snaga. U prvom planu vojnik naoružan puškomitraljezom Zbrojovka. U prvom planu kamion tipa Mercedes-Benc, a iza njega od Britanaca zaplenjen Dodž (VM, 24435)
Nemačka jedinica u popaljenom mestu (moguće u okolini Majdanpeka). Podršku pešadiji i ovde daju tenkovi Reno R-35 (VM 1034)
Nemačka motorizovana jedinica opremljena kamionima Ford F60 S CMP zaplenjenim od britanske armije, zaustavljena diverzijom na drumu (Muzej Kraljevo)
Napredovanje nemačkih snaga potpomognuto je tenkovima tipa Reno R-35. Jedan vod ovih tenkova zaustavljen u toku akcije. U drugom planu, minirana kompozicija čiji su vagoni sleteli na drum (Muzej Kraljevo)
Vod tenkova Reno R-35, na zastanku, okružen tenkistima i pešadijom. Uočava se izmenjen luk (otvor) komandira, prilagođen nemačkim standardima (VM, 20832)
Nemački vojnici izvlače poginulog druga u toku borbe sa ustanicima. U pozadini dva tenka tipa Reno R-35 koji su podržavali dejstva jedinice (VM, 20833)
Ukrcavanje tenkova Reno R-35 na vagone Srpske državne železnice. Uočava se , jugoslovenski“ broj tenka 4988.
Snage srpske Vlade za prebacivanje svojih oružanih odreda nisu imale nikakva druga sredstva osim na terenu rekviriranih vozila. Ovde: jedinica snaga srpske Vlade pored autobusa, u toku akcije, Obrenovac, 8. decembar 1941 (kol. Nemanja Dević)
Deo snaga 1/202. oklopnog bataljona postrojen uz snage Ruskog zaštitnog korpusa, Beograd 1942. Raznovrsna motorizacija i arhaičan izgled pripadnika Ruskog korpusa otkrivaju šarolikost angažovanih snaga u Srbiji i posle slamanja ustanka.
Vešanje komunističkih rukovodilaca Svete Popovića i Dragoljuba Simića 27. marta 1942. na Ubu obezbeđivao je i deo snaga 1/202. oklopnog bataljona. Uočavaju se tenkovi Hočkis postrojeni paralelno sa zgradama (Arhiv Šabac)
Ustanici Viluske i Lastvanske čete sa zaplenjenom tanketom L-3, istočna Hercegovina 27. novembar 1941 (VM, 11952)
Napuštena italijanska tanketa L-3 kojoj su spale gusenice. Na prelazu 1941/42. godine, partizanske snage na području na kojem su operisale italijanske jedinice nisu imale tehničkih mogućnosti da koriste neke od napuštenih tanketa. (kol. Mario Raguž, via D. Predoević)
Za komandovanje italijanskim okupacijskim snagama na teritoriji zapadnog dela Jugoslavije bila je određena komanda II armije (prvo u Kar lovcu, potom na Sušaku). Ova komanda je imala veći broj potčinjenih kor pusa i divizija tokom rata. Najstarija italijanska vojna komanda u Ljubljan skoj zoni (srednje-zapadnoj Sloveniji) bila je komanda 11. korpusa, dok su se na „italijanskom delu“ NDH nalazile komande 5, 6. Brzog i Motorizovanog korpusa, kao i snage garnizona Zadar. Okupacija prostora južnog Jadra na, Crne Gore, Kosova, Metohije i zapadne Makedonije bila je u nadležnosti Više komande oružanih snaga Albanije. Snage oklopnih i motorizovanih italijanskih divizija su se potom po vukle. U maju su otišle motorizovane divizije i oklopne divizije Litorio, u junu oklopna divizija Ćentauro, a u julu 2. i 3. brza divizija. Ove jedinice ubrzo su se našle delom na severnoafričkom, a delom na ruskom frontu. U Jugoslaviji je ostala 1. brza divizija, a kao ojačanja i delovi oklopnih snaga brzih divizija: dve grupe lakih tenkova mahom raspoređenih na teritoriji NDH. Tu je bila i četa zadarskog garnizona. Italijanske snage u Ljubljanskoj zoni nisu imale oklopne snage. Od maja na području Jugoslavije koje su okupirali Mađari, ostao je 5. korpus sa 12, 13, 14. i 15. brigadom, 2. konjičkom brigadom. 66. granič nim pukom i manjim jedinicama, koje su „pokrivale“ Bačku, odnosno delo vi 4. korpusa u Baranji i manje jedinice u Međimurju i Prekomurju. Od oklopnih snaga mađarske snage su imale oklopni bataljon 2. konjičke briga de u Senti i izvesne motorizovane vodove u Novom Sadu. Ove snage su ka snije navedene (odnosno, njihov naziv je tako preveden) kao „oklopnomotorizovani vod“ biciklističkog bataljona 5. korpusa. Oklopni bataljon u Senti boravio je bez promena u periodu 1941-1943. godine. Na prostoru okupira ne Bačke povremeno su se pojavljivali i mađarski oklopni vozovi. Jedinice 2. konjičke brigade (navedene u prevodima kao: motomehanizovana ili motorizovana četa) učestvovale su u akcijama protiv partizana tokom januara 1942. u južnoj Bačkoj. Mađarske oklopne snage jačine ,,dvoja oklopna kola“ bile su prisutne u Čurugu. u događajima koji su prethodili velikom masakru srpskog i jevrejskog stanovništva, počev od 5. januara 1942. U toku 1943, Bačku su i dalje posedale jedinice 5. (segedinskog) do mobranskog korpusa, sa 13. pešadijskom divizijom u Subotici i 13. briga dom u Novom Sadu. U njenom sastavu pored niza pešadijskih snaga identifikujemo i 13. izviđački divizion, (jedinicu prevedenu negde kao „odsek“), koji je korišćen kao „brzopokretna rezerva“, što navodi na pretpostavku da je u njemu bilo oklopnih vozila. Shodno razvoju situacije na jugoslovenskom i okolnim ratištima u srednjoj i istočnoj Evropi, mađarske snage 5.
korpusa su se povukle 4. oktobra 1944. Potom su to učinile i ostale mađar ske žandarmerijske i policijske snage sa teritorije Jugoslavije. Sa tim se i za vršila upotreba mađarskih oklopnih jedinica na jugoslovenskom ratištu.
Nemačke oklopne snage i ustanak u Srbiji 1941. Ustanak koji je u Srbiji izbio svega nekoliko meseci po okupaciji Kraljevine, ponovo je uveo oklopne snage na jugoslovensko ratište. Pojava ustanika na terenu Srbije i prvi sukobi sa njima doveli su do toga da Viša komanda br. 65 naredi 11. avgusta 1941. svojim snagama da formiraju poterna odeljenja na nivou bataljona ili „jagd-komando“ jedinice, naoružane kamionima i automatskim naoružanjem za borbu protiv ustanika (ova ode ljenja „ne smeju dozvoliti da bande dođu do odmora“, navedeno je 12. av gusta). Dodeljene kamione iz sastava: „transportne kolone iz Atine (ma nja)“, „transportne auto-kolone od 30 kamiona sa srpskim vozačima“ ili „878. transportne auto-kolone (manja)“ trebalo je oklopiti na najjednostav niji način, uz saradnju sa grupom tenkovskih vodova u Kragujevcu. Kao zamena za oklopna izviđačka kola divizijama je dodeljeno desetak putničkih automobila na kojima su bili ugrađeni mitraljezi. Sva ova vozila trebalo je upotrebiti radi povećanja pokretljivosti. („Svim sredstvima treba povećati pokretljivost jedinica“). Iako je ovaj metod pokretljivosti počeo da se primenjuje, general Bader (komandant VK-de 65) tražio je već krajem avgusta da mu se dodeli određen broj oklopnih automobila. Takođe, naređeno je da se vozila na terenu kreću u kolonama jačine ne manje od pet vozila sa posta vljenim automatskim naoružanjem. Krajem avgusta Višoj komandi br. 65 dodeljena je tenkovska četa / kolona iz ratnog plena. („Tenkovski vodovi i borna kola iz plena treba svuda da izazovu strah i užas“, prema naredbi od 12. avgusta 1941). U avgustu, 12. oklopna četa se nalazila u Beogradu. U Kragujevcu se nalazila Operativ na grupa tenkovskih četa pri Višoj komandi br. 65. Deo ovih tenkova je po četkom ustanka upućen kao pojačanje garnizonima u Srbiji Tako je, na pri mer, 6. vod stacionirao u Kraljevu od 20. septembra 1941. U Srbiju je krajem avgusta, kao pojačanje nemačkim snagama, sti gao iz Grčke 220. pt divizion (Pz. Jag. Abt), jačine dve PT čete i biciklistič ka četa. Dolazak ove jedinice u Beograd je dobro primljen, jer je divizion kao motorizovana jedinica povećao borbene mogućnosti i pokretljivost jedi nica u Srbiji. Ipak, komandant Jugoistoka general-feldmaršal List zahtevao je 8. septembra nova i adekvatnija pojačanja. Po njegovom mišljenju, nije se
smelo više otezati sa uvođenjem tenkova i drugih oklopnih vozila „iz ruskog plena“. Naime, još 20. avgusta je sačinjen plan o pojačanju snaga na Jugoi stoku sa 140 raznih oklopnih i izviđačkih vozila ruske proizvodnje iz plena. „Do sada dodeljeni tenkovi Reno većinom su se pokazali kao neupotrebljivi ili pak kao takvi kojima je potrebna reparatura.“ Ipak, tenkovi 12. oklopne čete koristili su se na raznim lokacija ma u toku borbi sa ustanicima. Mahom dodeljivani snagama posadnih divizija u celinama od po nekoliko komada (na primer kod 3. bataljona 749. pp u rejonu Kragujevca 14. septembra; kod 1. bataljona 749. pp kod Žiče, gde su bila četvora oklopna kola 16. septembra, kod Kruševca od 24. septembra četvoro oklopnih kola kod 2. bataljona 749. pp i dve čete 737. pp). U pojedinim dokumentima oni se striktno nazivaju „tro fejni“ tenkovi. Prema podacima od 18. septembra, oklopna četa za naročitu upotre bu br. 12 imala je tenkove Reno FT-17/18 odnosno Reno R-35 u svom nao ružanju, prema sledećem rasporedu: -kod 704. pd: 4 R-35 i 8 R-17/18, -kod 714. pd: 4 R-35 i 3 R-17/18, -kod 717. pd: 4 R-35 i 4 R-17/18, - kod 718. pd (na teritoriji NDH): 4 R-17/18, - kod Stražarskog puka (Wachtregiment 734) u Beogradu: 2 R-35 i 5 R-17/18, što je bilo ukupno 14 tenkova Reno R-35 i 24 starijih Renoa. Za ukrcavanje na pomoćne oklopne vozove (Befehlsmassige Panzer Zuge) na stanicama Niš, Sarajevo i Slavonski Brod, kao i u „arsenalu“ u Kragujevcu, predviđena su još po 2 tenka R-17/18, što je bilo ukupno 8 ten kova tog tipa. Na dovršavanju u zavodu „Herman Gering Verke“ u Mlade novcu nalazilo se još 8 tenkova R-35. Daljih 20 tenkova R-17/18 trebalo je da bude prebačeno iz Soluna za obezbeđenje železnica. Od svih pomenutih tenkova R-17/18 (32+20) dve trećine je bilo u voznomstanjuaostatak u „reparaturi“. Svih 14 tenkova R-35 bili su u voznomstanju, adaljih 8 u Mladenovcu je upravo završavano. Prema ovim nemačkim podacima može se zaključiti da su iz plena Jugoslovenske vojske tada korišćena 24 tenka Reno R-35 odnosno 52 Reno FT-17/18, od kojih je deo mogao biti plen od francuske ili grčke vojske. Tih dana iz Grčke je stigao 125. ojačani pešadijski puk, koji je od mah angažovan u zapadnoj Srbiji. Puku su bili pridodati vod tenkova iz ple na, oklopni voz i PT divizion sa zadatkom deblokade komande 704. pešadijske divizije u Valjevu. Puk je stigao u Valjevo 21. septembra, ali se talas ustanka ponovo zaklopio za njim. Takođe, iz Francuske je 20-24. septembra
u Srbiju stigla 342. pešadijska divizija i potom iz Šapca krenula u Mačvu gušeći ustanak strahovitim represalijama. U isto vreme kada i 342. divizija, iz Francuske je u Srbiju prebaziran 1. bataljun 202. tenkovskog puka (1/202. Panzer Abteilung) 100. oklopne brigade, pod komandom potpukovnika fon Gejza. Ova jedinica je formirana od zaplenjene tehnike francuske vojske, sa oko 40 tenkova Hočkis i oko 20 Somua. Tenkovi Hočkis predstavljali su osnovno naoružanje, dok su ten kovi Somua mahom bili komandni tenkovi četa. Tenkovi oba tipa pripadali su takozvanoj zaplenjenoj (ili beute) tehnici. Nemci su na tenkovima Hoč kis (varijanti H-35 i H-38) izmenili luk komandira tenka ugradnjom dvodelnog poklopca, kao i radio stanice Fu-5. Sa druge strane, osnovna razli ka za prepoznavanje na fotografijama varijanti H-35 i H-39 jeste dužina i oblik cevi topa topa od 37 mm. Ovaj bataljon je od 27. septembra bio potčinjen 342. pešadijskoj diviziji u Šapcu i uzeo je učešće u borbama sa ustanicima u zapadnoj Srbiji. Odmah po uključivanju u borbe krajem septembra izgubljena su dva tenka u severozapadnoj Srbiji: jedan zbog rušenja mosta a drugi naletanjem na minu (prema izveštaju od 28. sep tembra 1941). Tri čete 202. oklopnog bataljona bile su kod 342. divizije, kao i 1. baterija 220. pt diviziona bile su angažovane u šabačkom kraju u borbi pro tiv ustanika. Komanda 342. pešadijske divizije koristila je ovu jedinicu po delovima i u okviru poduhvata (Šabac, Valjevo, Tamnava itd.) u kojima je preuzimala akciju protiv ustanika. Komanda 1/202. okb sa pet vodova tenkova, motociklističkim izvi đačkim vodom i vodom protivavionskih mitraljeza bila je smeštena u Valjevu. Prema sačuvanim izveštajima, nemačka XII armija imala je na dan 15. oktobra 1941. kod 12. čete 45 tenkova Hočkis (?), a kod 1/202 okb: 18 So mua i 41 Hočkis. Kod samostalnih vodova bilo je 31 FT-17, 14 R-35, 10 Hočkisa, još 15 FT u vodovima koji su se formirali i 8 R-35, sve ukupno 78 tenkova. U ovom delu Jugoistoka bila su ukupno 182 nemačka tenka, ali u celini trofejnih francuskih tipova. U početku dejstava, jedna četa 202. bataljona je deiovaia sa Uba, a druge dve iz Valjeva. Nekoliko dana kasnije jedna četa 1/202. bataljona vo zovima je prebačena iz Klenka na jugozapad Srbije, da se „ponovo zauzme gornji deo doline zapadne Morave“. Kasnije, u novembru, bataljon je podeljen: jedna četa pridodata je novopristigloj 113. diviziji za dalje borbe protiv ustanika, a druge dve čete 342. pd. Potom nailazimo na ovu jedinicu sa pet vodova i drugim delovima u Valjevu. Odatle se dve čete angažuju u borba ma oko Požege i Užica.
Prema jednom nemačkom izveštaju iz oktobra 1941, „3 sopstvena tenka Hočkis su onesposobljena i izbačena iz stroja.“ Navedeno je sledeće: - 10. oktobra: gubitak 1 tenka, „bei Kozjak, (Jadar brucke)“ u akciji sa 3. bataljonom 697. puka 342. pd. Tenk Hočkis je imao broj 233. - 22. oktobra: u akciji sa 3. bataljonom 749. puka 717. pd kod Gor njeg Milanovca „3 eigene Pz /Hotchkiss/ ausgefallen, unbrauchbar ge macht“ (učinjeni neupotrebljivim). Krajem oktobra snage u Srbiji su pojačane kontingentom od 23 „pa trolna automobila“ za opunomoćenog komandujućeg generala, dvoje „sani tetskih pomoćnih kola“ za Višu komandu br. 65 i deset kamiona za 342. pešadijsku diviziju. Sva vozila su dopremljena iz Atine. U Srbiji su bili angažovani i oklopni vozovi (okv). Jedan od njih (identifikovan kao br. 28) upućen je početkom avgusta iz Požarevca u Ću priju kao pojačanje tamošnjim snagama Vermahta. U avgustu bio je to oklopni voz br. 25. Na teritoriji svake od četiri posadne divizije trebalo je da bude po jedan od njih. Radi upotrebe protiv ustanika i zaštite komunikacija u Srbiju su stigli oklopni vozovi br. 23 i br. 24. Reč je o kompozicijama ko je su bile čehoslovačke proizvodnje i zaplenjene u toj zemlji. Tri ovakve kompozicije aktivirane su za kampanju u Francuskoj i potom vraćene u re zervu. Oklopni voz br. 23 reaktiviran je 19. juna 1941. i poslat za Srbiju. Ovaj voz je bio naoružan sa dva topa tipa Škoda, a njegovu posadu činilo je oko 170 ljudi (artiljerci, pešadija, izviđači, pioniri). Oklopni voz br. 24 takođe je bio angažovan. Nemci su formirali i pomoćne oklopne vozove, koji su već od druge polovine septembra bili u akciji na terenu. Tako su u Srbiji to kom jeseni 1941. korišćeni pomoćni oklopni vozovi br. 201, 202 na širokom i br. 106 na uskom koloseku. Identifikovali smo sledeće akcije oklopnih vozova u Srbiji: 8. septembar - pola kompozicije okv br. 23 osiguravalo je popravku razo rene pruge kod Male Krsne; 15. septembar - oklopni voz br. 23 izvršio je akciju kod Lozovika kao od mazdu za ranije opljačkani teretni voz. Streljano je 50 „pljačkaša“, verovatno od ljudstva iz voza; 16. i 19. septembar — pomoćni okv i poterni odred iz Niša sukobili su se kod Niša sa ustanicima; 24. septembar - okv br. 24 je bio u akciji kod Kruševca sa poternim odre dom u kome su bila i 4 trofejna tenka; 26. septembar — u borbi protiv ustanika koji su tada napali Kruševac; 27. septembar - pomoćni okv se sukobio sa ustanicima kod Zeoka (severoistočno od Lazarevca);
28. septembar - oklopni voz br. 23, sa poternim odredom 661. artiljerijskog diviziona, sukobio se sa ustanicima kod železničke stanice Glibovac; 1. oktobar, „prema izveštaju nemačkih vojnih vlasti blindirani voz koji je pošao iz Kragujevca prema Lapovu iskliznuo ceo, na km. 7 između Gradca i Batočine“; 2. oktobar - „udarno odeljenje“ oklopnog voza br. 23 učestvovalo je u bor bama sa ustanicima u rejonu Rudnik-Topola; 11. oktobar - „Noćas oko 2 časa izjutra na km. 9/200 po prolasku pancir voza za Stubline razrušeno je oko 130 m. koloseka i pri povratku pancir voz naleteo na razrušenu prugu.“ 18. oktobar - pucano je na okv br. 202 u rejonu Kraljeva; 18. oktobar - „oklopni voz br. 4861 stao je u 10.47 na km. 16/900 između Milatovca i Badnjevca, jer je pruga bila prekinuta“; 19. odnosno 30. oktobar-jedan okv koji je bio u podršci 714. pd vodio je borbu sa ustanicima jugoistočno od Požarevca; 22. oktobar-kod stanice Iverak na pruzi Lajkovac-Valjevo napadnut je je dan okv. Za jednog ranjenog pripadnika 6. čete 724. pp koja je bila u vozu, strelja no je 50 „Jevreja i komunista“; pre 7. novembra - kod Badnjevca, na pruzi Kragujevac-Lapovo, partizani su razmakli šine usled čega se „srušio“ oklopni voz koji je bio naišao; 14. novembar - „Stanica Kragujevac depešom br. 19 od danas obaveštava da vojne vlasti ne dozvoljavaju više prevoženje putnika oklopnim vozom“; 27. novembar - „Na km. 269.400 između stanica Brestovac-Pečenjevci is kliznuo je oklopni voz br. 25 u 6 sati 55 min“; 21. decembar - „Na žel. stanici Gramada od 17.30 do 23 sata zadržan je voz M 4960 vojni transport do dolaska pancir voza zbog pojave partizana“.
Ustanički tenkovi Srpski ustanici su uspeli da zarobe nekoliko tenkova u borbama ok tobra 1941. Iako je do današnjih dana ostala iskrivljena verzija o tome da su ove tenkove koristili samo partizani, istraživanja u protekloj deceniji su po kazala presudnu ulogu vojnočetničkih snaga, odnosno aktivnog vojnog sa stava JV, u korišćenju ovih tenkova. Devetog septembra kod sela Vraćevšnice u sukobu ustanika (Cačanski i Kragujevački partizanski odred) sa nemačkim snagama ostao je jedan ispravan tenk na terenu. Nedelju dana ka snije zarobljen je u istoj zoni, na drumu Kragujevac-Gornji Milanovac, na mestu Rapaji i drugi tenk. Povlačeći se od Gornjeg Milanovca 16. oktobra napuštena su još dva tenka. Napad su izvršile iste partizanske jedinice, a ten kovi su bili u podršci 3. bataljona 749. puka 717. divizije koji je izvršio na
pad, paljevinu Gornjeg Milanovca i odvođenje talaca prethodnog dana. Pre ma jednom partizanskom sećanju, 17. oktobra u široj zoni Kraljeva, u rejonu sela Kruševija, partizani su uspeli da onesposobe jedan tenk. O njemu se ništa više ne govori. Od ovih zarobljenih tenkova formiran je tenkovski vod sa tri tenka, mešovitog sastava koji su činili vojni četnici i partizani. Sudeći po usmenim izvorima i na osnovu nekoliko retkih fotografija zarobljeni su bili tenkovi Hočkis, Reno i Somua. Tenkovi su bili oštećeni u borbi ili su to učinile nji hove posade. Dva tenka su popravljena u Vojno tehničkom zavodu Čačak, koji je bio pod komandom Vojnočetničkih snaga JV. (Sa druge strane, u sta tistici partizanske Fabrike oružja u Užicu takođe se navodi popravka dva tenka). Nema sumnje da su od tri tenka u borbama protiv Nemaca korišćena samo dva. Vojnočetničke snage imale su još jednu jedinicu sa vozilima u ovom periodu: u selu Brajići od „pokupljenih i zaplenjenih vozila“ stvorena je Motorizovana kolona, pod komandom poručnika Dušana Teodorovića (u originalnim dokumentima pominje se i kao „Motorizovani odred por. Teo dorovića“). Ova jedinica je bila pod neposrednom komandom pukovnika Dragoljuba - Draže Mihailovića, komandanta Vojnočetničkih odreda JV. Jedinica je služila za prebacivanje snaga u rejone gde je pojačanje bilo neop hodno. Prema jedinom savremeniku, tada poručniku Jakši Đeleviću, ova je dinica je bila sastavljena od „dva naša kamiona, jednog pancirnog auta „En gleza“, kako smo ga zvali, koga su Nemci zaplenili u Grčkoj od engleskih trupa, a mi od Nemaca i dva mala putnička automobila...“ Kod Jeličkog vojnočetničkog odreda koji je u drugoj polovini okto bra 1941. delovao u okolini Čačka nalazili su se automobil Kadilak (reg. br. 5526), koji je služio „kao sanitet“, kao i poluteretni automobil marke Sevrolet, koji je odred zaplenio od Nemaca početkom oktobra. Dana 24. oktobra komanda Vojnočetničkih odreda odobrila je upo trebu tenkova u opsadi Kraljeva. Postojala je ideja da se jedan tenk uputi na Vardište koje bilo opsednuto više dana i gde su ustanici tražili da se prebaci jedan tenk, ne bi li se tako uništili bunkeri odakle su se Nemci branili. Oba tenka su korišćena u zajedničkom napadu vojnih četnika i partizana na Kra ljevo 31. oktobra 1941,2 gde su bile jedinice nemačke 717. posadne divizije. Nemci su tokom oktobra u više ispada iz grada koristili svoje tenkove (12. čete). Ustanički tenkovi su se prethodno, od 25. oktobra, nalazili u Samailskim šumama. Po jednom podatku bili su to jedan Reno („ima magnetno paOvaj datum je 1994. određen kao dan oklopno-mehanizovanih jedinica VJ.
ljenje“) i jedan Hočkis („pali se pomoću akumulatora“). Nemački izvori su zabeležili da su ustanici prvi put koristili tenkove, da ih je u napadu bilo dva (tipa Hočkis) i da im je pošlo za rukom da sa njima prodoru u grad. U ovom napadu tenkovima su komandovali poručnik Dragomir Topalović u Hočkisu i potporučnik Žarko Borišić u Renou. Posade su bile mešovite (partizanski komandir Srećko Nikolić, upravljao Franjo Čerpinšek). U ovom napadu fi gurira veći broj imena - tenkista, učesnika u njemu. Tenkovi nisu imali arti ljerijsko naoružanje: Nemci su skinuli zatvarače a nije bilo ni granata. „U kupoli su bili ugrađeni puškomitraljezi Brno sa dosta municije. Pored toga, posada je imala u ručne bombe.“ Tenkovi su prevarili Nemce na prvim po ložajima i prodrli u grad do same zgrade Gimnazije, a jedan do trga. Pošto su Nemci uspeli da zaustave prateću pešadiju od 50 vojnih četnika, a drugih ustaničkih snaga nije bilo na vidiku, tenkovi su ostali izolovani i potom se povukli iz grada. Njihova upotreba, u suštini neuspešna, obeležila je ujedno i poslednji veći napad na Kraljevo. Opsada grada je napuštena. Za pokazanu hrabrost u borbama oko Kraljeva poručnik Topalović je, ukazom kralja Pe tra II, br. 1153/42, odlikovan ordenom Belog orla IV reda sa mačevima. Usledio je sukob partizana i vojnih četnika, koji je već započeo na drugim delovima ustaničkog ratišta i koji se pretvorio u građanski rat. Su kob partizana i vojnih četnika u Samailama oko tenkova dogodio se 4. no vembra. Vojni četnici su tada, za odmazdu zbog napuštanja opsade Kraljeva od strane partizanskih snaga, ubili partizanskog komandira Srećka Nikolića. Tenkovi su na kratko postali vojnočetnički i upotrebljeni su u borbi partiza na i vojnih četnika 7. novembra u Čačku. Iz jednog je dejstvovano, ali se on potom zaglavio, a drugi tenk nije ni pokrenut. Potom su partizani zarobili te tenkove. Nisu nam poznati detalji događaja koji je upisan u biografiju tadaš njeg poručnika Topalovića na sledeći način: „Polovinom novembra po izbi janju sukoba sa komunističkim jedinicama, zarobio u Mrsaću jedan tenk od komunista“. Tenkovi (samo 1 tenk?) prebačeni su na partizansku teritoriju oko Užica. Potom, u navali nadmoćne nemačke kaznene ekspedicije, ustanički tenkovi su uništeni. Posle povlačenja partizana jedan tenk je evakuisan na Zlatibor gde je kod Čajetine bio izbačen iz stroja. Nemački izvori konstatuju daje u Poduhvatu Užice krajem novembra uništen i jedan tenk. Izveštaj 3. bataljona 697. pešadijskog puka 342. pešadijske divizije, datiran 29. novem brom, konstatuje: „zwei ausgebrannte Deutsche Panzer auf dem Weg nach Stolica aufgefunden“. Nije poznato šta se desilo sa ostalim tenkovima i vo zilima koje su ustanici koristili. Organizacija JVuO generala Mihailovića, potom do kraja svog organizovanog postojanja u Srbiji, a ni partizanska ge
rila u Srbiji, do ulaska Crvene armije i partizanskih snaga sa teritorije NDH i Crne Gore, odnosno proterivanja nemačkih snaga 1944, nisu dobile priliku da zarobe bilo kakvo teže oruđe. Sa partizanskim pokretom van Srbije je bilo drukčije. Ove snage pod vodstvom predratnog šefa Komunističke partije Jugoslavije, Josipa Broza Tita, prešle su na teritoriju Nezavisne Države Hrvatske, odnosno od Italijana okupirane Crne Gore. U potonjem revolucionarnom putu ovog pokreta, obeleženom elementima građanskog rata i antifašističke borbe u isto vreme, for mirano je više jedinica naoružanih oklopnim sredstvima.
Oklopne jedinice posle sloma ustanka u Srbiji 1941-1942 Od 25. novembra iznenadnim prodorom snaga nemačke 342. peša dijske divizije iz Valjeva na partizansku teritoriju počeo je poduhvat Užice protiv glavnine partizanskih snaga, koje su za nekoliko dana izbačene iz Sr bije u italijansku okupacionu zonu. Iz 1/202. okb bili su kod ove divizije štab, 2. i 3. četa. Druga u sastavu grupe Sever A, a treća u sastavu grupe Se ver B koje su formirale jedinice 342. pešadijske divizije sa ojačanjima. Jed na četa (1.) bila je kod 113. pešadijske divizije, po grupama na pravcu Kruševac-Kraljevo-Cačak. Posle sloma partizanskih snaga kod Užica, 1/202. okb sa štabom i 2. četom bio je smešten u tom gradu. U poduhvatu Užice, u kojem je razbijena i iz Srbije proterana glavnina partizanskih snaga, identifikujemo u nemačkom plenu i jedan uništen tenk. Potom. 6. decembra 1941. započet je poduhvat Mihailović, protiv Vojnočetničkih snaga u zoni Ravne Gore, u kojem je razbijeno sedište tih snaga, ali u tom poduhvatu nije korišćena nemačka oklopna tehnika. Tako su obe ustaničke grupacije u okupira noj Srbiji bile poražene početkom decembra 1941. godine. Na dan 20. decembra 1/202. oklopni bataljon je imao: štab (2 Somua, 1 Hočkis), sa rezervnom četom (1 Somua, 4 Hočkisa). Glavnina bata ljona bila je u tri čete (sve sa po 5 Somua i po 12 Hočkisa). U rezervi bata ljona bilo je 4 Hočkisa i 3 (ili 5) Somua. U ovom periodu kod 12. oklopne čete obrazovano je 18 tenkovskih vodova. Već u ovom periodu vodovi sa brojevima 7-11. bili su na području 718. pd, odnosno na teritoriji NDH u Bosni. Tako u ove dve jedinice ukupno bilo više od 150 tenkova. Drugog ja nuara 1942, vozom se preko Čačka i Lajkovca do Valjeva vratio iz akcije 1/202. oklopni bataljon. Na dan 6. januara 1942. ovaj bataljon je imao: štab,
motociklistički izviđački vod, vod PA mitraljeza, 2. i 3. četu (po formaciji sa 13+6 tenkova). Ostala tehnika bila je i dalje na terenu. Prema pregledu od 20. decembra 1941, raspored oklopnih vozova bio je sledeći: - pod komandom Komandanta Srbije bili su sledeći pomoćni oklop ni vozovi: (Befehls. Pz. Zuge) E-102, E-105 i E-l 14, svaki sa po dva Renoa FT-17, ukupno 6 komada; - pod komandom 704. pd bili su A-105, A-204, W-102, W-103, W203, W-209 svaki sa po dva Renoa FT-17, ukupno 12 komada; - kod 714. pd bili su „regularni“ okv br. 23, kao i „pomoćni“ B-104. B-105 B-112, B-204, B-205 i B-206 svaki sa po dva FT-17, ukupno 14 ko mada; - kod 717. pd bili su „regularni“ okv br. 24 kao i „pomoćni“ vozovi C-201, C-202, C-207 i C-210, svaki sa po dva tenka Reno, ukupno osam FT-17; - kod 718. pd bili su vozovi: D-107, D-108, D-l 10 D-l 11, D-l 13 i D-208 sa po dva tenka Reno, ukupno 12 tenkova FT-17. Iz ovih statistika se vidi da su bila 2 oklopna voza i 25 pomoćnih oklopnih vozova, označenih slovima A do E i W, u zavisnosti kojoj koman di su pripadali, odnosno brojevima na 100 ili 200. što može da indicira razli ke u sastavu kompozicije. Ukupno je na oklopnim vozovima bilo 59 tenko va Reno FT 17. Posle sloma ustanka u Srbiji, decembra 1941, a prema dogovoru sa bugarskim vojnim vlastima, posebno obrazovani bugarski okupacioni kor pus od tri pešadijske divizije trebalo je da uđe na teritoriju Srbije. Korpus je u istočnom, centralnom i južnom delu Srbije trebalo da preuzme kontrolu te ritorije. Još u novembru 1941, identifikujemo delove bugarskih jedinica na teritoriji Srbije pod nemačkom kontrolom (Niš, Bela Palanka, Doljevac, Leskovac). Ove snage su korišćene za zaštitu pruge kao i za borbe sa ustanici ma. Deo snaga bio je motorizovan, a prema nemačkim podacima te snage su pripadale bugarskom „4. tp AG“. Ovakvu jedinicu nismo uspeli da identifi kujemo. Bugarske snage koje su ušle u Srbiju bile su nadležnosti nemačke Više komande br. 65, odnosno njihovu upotrebu su koordinisale nemačke vojno-teritorijalne komande. Njihove snage ulaze u Srbiju 30. decembra 1941. i u toku prve nedelje januara 1942. godine i posedaju pojedine garni zone. Na ovaj način oslobođene su nemačke snage dovedene za slamanje ustanka: komanda 18. AK koja je rukovodila slamanjem ustanka prva je prebačena u Austriju, 113. pd takođe je napustila Srbiju, 220. protivtenkov-
ski divizion u februaru odlazi na Istočni front, a 342. pešadijska divizija (sa 1/202. okb) angažovana je u borbi protiv ustanika u istočnoj Bosni, na teri toriji NDH. Posle završetka operacije protiv ustanika u istočnoj Bosni, 24. januara 1942. naređeno je povlačenje 342. pd van Jugoslavije, odnosno 1/202. okp u Srbiju, u zonu Valjevo-Obrenovac-Ub. Nemački komandant Jugoistoka je obavestio Vrhovnu komandu daje angažovanje 1/202. okb i dalje potrebno za borbu protiv ustanika u Srbiji i Hrvatskoj, pošto su nemač ke snage smanjene na najmanju meru i ne raspolažu nikakvim izviđačkim ni protivtenkovskim jedinicama. Ulazak Bugara rasteretio je i posadne divizije (704, 714, 717. pd) koje su izmenile teritorijalnu nadležnost, a neke kasnije i napustile Srbiju. Nemačke snage koje su ostale u Srbiji imale su zadatak da, osim Beograda i komunikacija, osiguraju i rudnike: u Boru, antimona u za padnoj Srbiji (Krupanj, Loznica i Ivanjica). Ostalo je predato na osigu ranje snagama Srpske vlade generala Milana Nedića i bugarskim okupa cionim jedinicama. Snage nekoliko preostalih posadnih i landesšicen bataljona pojačane su dodatnim jedinicama Policije poretka: jedan bataljon prvo, a kasnije u 1942. formiran je i 5. policijski puk (motorizovan). Snage tri posadne pešadijske divizije nastavile su sa posadnim ak tivnostima, ali su njihovi delovi ubrzo bili angažovani u operacijama na teritoriji NDH (u avgustu 1942. čak cela 714. pd). Prema odluci od 19. februara 1942, štabovi Više komande 65 i Opunomoćenog komandanta Srbije spojeni su ujedan, pod nazivom „Komandujući general i koman dant u Srbiji.“ Tenkovske čete i vodovi bile su pokretne rezerve nemačke komande Srbije. Oklopne snage u Srbiji ostale su, po tipologiji, na nivou angažovanih snaga kao i u 1941 : to su bili trofejni tenkovi i pojedini oklopni vozovi. Naj veći deo ove tehnike pripadao je 12. četi kojom je komandovao natporučnik Bojdenbaher. Na dan 9. marta 1942. stanje oklopne tehnike pod komandom Srbije bilo je sledeće: - kod 704. pd: 1, 2, 12. i 13. vod 12. okč, sa po 5 tenkova Hočkis. Ukupno 20 komada; - kod 717. pd: 5. i 6. vod 12. okč, sa po 5 tenkova Reno R-35. Ukupno 10 tenkova, kao i 1. četa 1/202. okb (Čačak) sa 5 tenkova Somua i 12 tenkova Hočkis, ukupno 27 tenkova; - kod 714. pd: 3. i 4. vod 12 okč sa po 5 tenkova Reno R-35, ukupno 10 tenkova, kao i Štab sa 2. i 3. četom 1/202. okb sa 13 tenkova Somua i 29 Hočkisa, ukupno 52;
- kod 718. pd, (koja je bila u Bosni, na teritoriji NDH): 7, 8, 9, 10. i 11. vod 12. okč sa 20 Hočkisa a kod 1 1. i 12. voda i po jedan tenk Reno 35. Ukupno 22 tenka.
Direktno potčinjeni Komandujućem generalu i komandantu Srbije bili su 14. i 15. vod 12. čete sa po 5 tenkova Hočkis. Kao materijalna rezer va bilo je: 8 tenkova Reno FT- 17 kod štaba 12. okč. Ovaj štab je imao po dva tenka tipa Reno R-35 i Hočkis. To je bilo ukupno 2+2+8 tenkova. Sve u svemu, početkom marta 1942. u štabu, u 15 vodova i rezervi 12. čete kao i u tri čete 1/202. okb bila su na raspolaganju 143 tenka: 93 Hočkisa, 24 Renoa R-35, 18 Somua i 8 Reno FT 17. U majskom izveštaju iste godine primetno je da 12. četa ima 14 vodova, a da materijalna rezerva obuhvata po 4 tenka Reno 35 i Hočkis, kao i 6 tenkova Reno FT-17 na ras polaganju. Stanje i raspored oklopnih vozova, odnosno tenkova na njima, bili su sledeći: - Bugarski okupacioni korpus: oklopni vozovi: B-206, B-207 i B- 208, svaki sa po dva Renoa FT-17, ukupno 6 komada; - pod komandom 704. pd: oklopni vozovi A-106, A-202 i A-203, svaki sa po dva Renoa FT 17, ukupno 6 komada; - kod 714. pd: oklopni vozovi B-101, B-107, B-108 i B-109, svaki sa po dva tenka FT 17, ukupno 8 komada; - kod 717. pd: vozovi C-102 i C-205, svaki sa po dva tenka Reno FT-17, ukupno 4 FT-17; - kod 718. pd (na teritoriji NDH): vozovi D-103, D-104, D-105 i D-209 sa po dva tenka Reno FT-17, ukupno 8 tenkova FT-17.
Ukupno je bilo 16 pomoćnih vozova sa 32 ukrcana tenka Reno FT17. Tokom marta 1942, svi pomoćni vozovi su dobili standardnu oznaku „B-“ (Befehlsmässige Panzerzug). Osim pomoćnih oklopnih vozova, na te ritoriji pod komandom komandujućeg generala i komandanta Srbije bila su i dva formacijska oklopna voza: okv br. 23 koji je bio kod 714. pd, odnosno okv br. 24 kod 718. pd. U martu 1942. Komandujući general i komandant u Srbiji predložio je da se na njegovom području ostave dva voda 12. čete i 1 četa 1/202. okb i pridodaju 714. diviziji. Krajem aprila štab 1/202. okb i njegova 3. četa angažovani su u zatvaranju obruča na Drini kod Ljubovije. Na dan 1. maja 1942, kod 704. pešadijske divizije bile su sledeće oklopne jedinice 12. čete: 1. i 2. vod u Požarevcu, 11. vod u Belom Potoku i 12. u Beogradu. Pored toga, pri diviziji su se nalazili oklopni vozovi A-106, A-202 i A-203.
Zanimljivo je daje naređenjem Vrhovne komande Vermahta, od 26. juna 1942. komandi snaga Zapad bilo prekomandovano kompletno ljudstvo 2. čete 1/202. okb. Ovu, 2. četu kasnije nalazimo na garnizoniranju u Šapcu kod 714. pd a takođe i delove štabne čete, lake kolone i 3. i 4. vod lakih ten kova. Posadna 704. pd je na dan 31. jula 1942. imala pod svojom koman dom 12. okč sa komandom u Boru (sa 2 tenka) i 1. i 2. vod u Požarevcu, kao i oklopni voz A-202 u Beogradu, odnosno A-203 i A-106 u Požarevcu. - kod 714. pd, bio je okv br. 23 (bazirao u Sunji), a kod borbene gru pe „Zapadna Bosna“ bili su Štab, 1. i 3. četa 1/202. okb. Preostali sastav ovog bataljona nalazio se u Srbiji: 2. četa u Šapcu, 3. laki oklopni vod (leic hte Pz. Kpfvv.Zug) u Valjevu i 4. laki okv u Gornjem Milanovcu;3 - kod 717. pd, bili su sledeći vodovi 12. okč: 5. u Mitrovici (kasnije, u oktobru 1942. u Lajkovcu), 6. u Kraljevu, kao i pomoćni oklopni vozovi 102 i 205 u Kraljevu; - kod 718. pd, nalazili su se sledeći vodovi 12. okč: 7. u Sarajevu, 8. u Tuzli, 9. u Slavonskom Brodu i 10. u Sarajevu. Kasnije, u oktobru 1942, bili su 9. i 10. okv u Turbetu. Pod komandom ove divizije, bio je i okv br. 24 sa baziranjem u Slavonskom Brodu, odnosno pomoćni okv: 103. u Sara jevu, 104. u Slavonskom Brodu, 105. u Doboju i 208. u Zagrebu. U ovom periodu prvi put se pojavljuje i oklopna jedinica (četa) no voformirane SS divizije „Princ Eugen“, koja se vodila u mestu Veliki Bečkerek (Gross Betschkerek, danas: Zrenjanin). Još početkom 1942. najavlje no je formiranje jedne SS divizije od domaćeg nemačkog stanovništva u Ba natu i susednim oblastima. Formiranje ove divizije, nazvane SS dobrovo ljačka (brdska) divizija „Princ Eugen“, trajalo je duže od predviđenog roka. Tek sredinom leta delovi te divizije lociraju se u pojedinim banatskim mestima. Za razliku od uobičajenih brdskih ili SS divizija sličnog tipa, ova di vizija je imala i oklopnu / tenkovsku četu (Pz. Kp 7). Njeno ljudstvo se to kom leta 1942. obučavalo u Vajmaru. Iako je ova oklopna jedinica opre mljena trofejnom francuskom oklopnom tehnikom, to je bila značajna vatre na i mobilna podrška diviziji koja je bila namenjena borbi sa ustanicima i iz vršavala zadatke gotovo identične nameni jedinica policije. Očekivalo se da ova SS divizija, posle obuke, pređe u Srbiju i zauzme zonu odgovornosti 717. pešadijske divizije. Tek tokom septembra SS divizija „Princ Eugen“ je stigla u zonu zapadne Srbije, gde je boravila do početka januara 1943. pro goneći ravnogorske gerilske snage.
Nismo utvrdili kakvom tehnikom su raspolagali laki oklopni vodovi ovog bata ljona.
Na dan 15. oktobra 1942, stanje je bilo sledeće: - direktno pod štabom Komandujućeg generala u Srbiji: štab 12. čete, sa 4. i 14. vodom; - u sastavu SS brdske divizije „Princ Eugen“: jedna četa sa 17 tenkova i 2 oklopno-izviđačka automobila. Podređeni ovoj diviziji bila su i dva pomoćna oklopna voza, br. 102 i 205; - podređeni komandi 1. kraljevskog bugarskog okupacionog korpusa: okv br. 101,206, 207 i 208. - podređeni komandi 704. divizije: vodovi (1. i 2.) iz 12. čete kao i oklopni vozovi br. 106, 202 i 203; -komandi 714. divizije bio je potčinjen 1/202. okb sa štabom, štabnom če tom, 1, 2. i 3. okč, kao i okv br. 209. Potčinjen ovoj komandi bio je i (formacijski) okv br. 6 („Standort Ruma“, potom Lapovo, pod komandom Komandujućeg gene rala i komandanta Srbije); - kod 717. divizije: 3, 5, 6, 11, 12. i 13. vod 12. oklopne čete; - kod 718. divizije bili su 7, 8, 9. i 10. vod iz 12. oklopne čete, kao i oklop ni vozovi br. 103, 104. i 105. Oklopni voz br. 103, koji je bio u stanici Turbe i Jaj ce, imao je dva tenka Reno FT. Pod ovom divizijom bio je i okv br. 24 u Okučanima. Uz oklopne vozove br. 6 i 24, u ovom periodu pominju se i oklopna motor na kola: Panzer Treibwagen 15.
Na dan 15. decembra, 12. oklopna četa kod 704. pešadijske divizije je imala šest vodova: 3. u Valjevu, 5. u Lajkovcu, 6. i 12. u Sapcu, 11. u Obrenovcu i 13. u Loznici. Takođe, ovoj diviziji su bili pridodati oklopni vozovi B-107 u Loznici, B-108 u Valjevu i B-109 u Lajkovcu. Krajem de cembra 1942, u pogonima u Nišu počela je izrada dva nova pomoćna oklop na voza (Befehlmassige Panzerzug) sa brojevima 209 i 210. Oni su trebali da zamene oklopne vozove br. 202 i 208 koji su prebačeni u Solun. Novi okv br. 209 trebalo je da se dodeli 704. pd, a okv br. 210 bugarskom okupa cionom korpusu. Kasnije, u januaru 1943. u Šapcu nalazimo okv br. 107, dok u Maloj Krsni u to vreme bazira okv. br. 203. U zbirnom podatku za period od 15. novembra 1942. do 25. februara 1943, pod komandom Komande Srbije (Kom. Gen. und Bef. Serbien) bili su: - neposredno potčinjeni: štab 12. okč sa delom 1. okv i 7, 8. i 14. okv; - kod 704. divizije: deo 1. okv, 2, 3, 4, 5. i 6. okv; - potom okv br. 6, kao i pomoćni okv br. 106, 107, 108, 109 i 203. svaki sa po dva tenka Remo FT-17 (sa ukupno 10 tenkova). Kod 1. bugarskog okupacionog korpusa bili su okv br. 101, 102, 205, 206. i 207 (svaki sa po dva tenka Reno FT, ukupno 10 komada).
Kako je Srbija u dobroj meri bila pacifikovana represalijama, a kon trola terena prepuštena snagama Srpske vlade, bugarskim i nemačkim posadnim i policijskim snagama, došlo je do smanjenja nemačkih vojnih snaga i napuštanja njene teritorije. U Srbiji su tokom 1943. godini od nemačkih snaga bile stacionirane samo 704. pd (preimenovana te godine u 104. lovač ku diviziju), pojedine čete specijalne jedinice ..Brandenburg“, 5. SS policij ski puk (motorizovani), vojno-teritorijalne i vojno-upravne jedinice. Identifikovali smo tokom 1943. postojanje: Štaba za osiguranje železnice za po sebnu namenu (z. b. V.) br. 5. U sastavu tog štaba osim landesšicen, ruskih i srpskih dobrovoljačkih snaga, nismo identifikovali oklopna sredstva. Osim pomoćnih oklopnih vozova na šinama širokog i uskog koloseka, čije su posade činile nemačke i srpske dobrovoljačke snage, ne registrujemo upotrebu oklopnih jedinica ili motorizacije u većem obimu. Kratko vreme u Srbiji su bile snage 297. pešadijske divizije (samo do jula) i 1. brd ske divizije. Ova druga divizija bila je raspoređena u zoni Raška-Novi Pazar-Kosovska Mitrovica tokom aprila 1943. Iz ove zone, ona je u maju uče stvovala u operaciji Crno („Schwarz“) protiv četnika i partizana na području van Srbije.
Nemačke oklopne snage u borbi sa ustanicima u BiH 1942. Posle slamanja ustanka u Srbiji, snage 342. pešadijske divizije sa ojačanjima prešle su iz pravca Užica u rejon Višegrada i počele borbe protiv srpskih ustaničkih (partizanskih i četničkih) jedinica na ovom području Ne zavisne Države Hrvatske. Na ovoj teritoriji, već u toku 1941, a zbog kontro le železničkih pravaca, bilo je raspoređeno nekoliko oklopnih vozova. Jedan od njih bio je upućen u Srbiju, radi slamanja ustanka 1941. godine. Nemački opunomoćeni general u Zagrebu već je sredinom septembra 1941. tražio dodeljivanje jednog oklopnog voza ili povratak voza koji je bio prepotčinjen Višoj komandi br. 65 u Srbiji. Tokom septembra 1941. iz Doboja je delovao „oklopni vlak sa nje mačkim tenkovima i 60 domobrana“. Ovaj voz se koristio u akcijama zaštite popravke pruge ili mostova koje su srpski ustanici počeli da miniraju ili uništavaju od 11. septembra nadalje. Na pružnom pravcu od Tuzle takođe je korišćen oklopni voz sa domobranskom posadom. Baza ovog oklopnog vo za bila je u Karanovcu, odakle je dejstvovao do područja delovanja drugog voza iz Doboja. U ovom periodu, u upotrebu je uveden „mješoviti vlak br.
132“ koji je imao nemačku posadu i natovaren tenk, domobransku posadu i jstali deo kompozicije sa putničkim i teretnim delom. U ovom periodu bilo je nekoliko ustaničkih napada na oklopne vo dove na teritoriji Bosne: 24. novembra aktivirana je mina na pruzi između Caranovca i Boljanića u toku prolaska „njemačkog oklopnog vlaka koji je )io ukopčan uz borni vlak br. 412“ koji je teže oštećen, kao i pruga. Slede;eg dana minirana je pruga Doboj-Simin Han, sa namerom da se uništi ,vlak br. 412“. Od posledica eksplozije mina iskočila su dva vagona. Drugi e imao natovarena borna kola, koja su spala i prevrnula se u jarak. Nemačca posada je odbila napad, ali je saobraćaj uspostavljen tek dva dana kasnije. J ovoj zoni hrvatski izveštaji pominju „borni vlak 412 uz pranju oklopnog /laka“. Potom, 4. decembra miniranje kolosek između Simin-Hana i Bosan skog Suhopolja. Mina je aktivirana pod oklopnim vagonom (br. 4842) u koem je bilo nastradalih domobrana. Oklopna kola i pruga su potom popra vljeni. U decembru jedan (hrvatski) oklopni voz delovao je kod Bosanskog Novog, gde je naleteo na minu i iskočio iz šina (5. decembra); drugi je delovao u zoni Vareša gde je 13. decembra 1941. iskliznuo iz šina, a potom je posada vodila borbu sa ustanicima. Nešto kasnije, 20. januara 1942, na pruzi Bosanski Novi-Bihać napadnut je oklopni voz br. 1. Njemu je iz Bosanskog Novog u pomoć krenuo oklopni voz br. 2, ali je i ovaj voz iskliznuo iz šina. Vozovi su posle borbe sa ustanicima (partizanima) bili evakuisani 26. januara. Posle slamanja ustanka u Srbiji nemačke snage prešle su iz pravca (Jžica u rejon Višegrada i počele borbe protiv srpskih ustaničkih snaga, na predujući u pravcu Rogatice i Zvornika. U sastav divizije (kod 697. pp) pri dodate su 2. i 3. tenkovska četa 1/202. oklopnog bataljona sa ukupno 19 ten kova. Ustanak na ovom području takođe je slomljen. Nemački komandant Jugoistoka je obavestio Vrhovnu komandu daje angažovanje 1/202. okb i dalje potrebno za borbu protiv ustanika u Srbiji i Hrvatskoj, pošto su nemač ke snage smanjene na najmanju meru i ne raspolažu nikakvim izviđačkim ni protivtenkovskim j edinicama. Zanimljivo je da nemački podaci u periodu između 15. i 18. januara 1942. navode daje kod ustanika/četnika pod komandom žandarmerijskog majora Dangića zarobljen jedan tenk „nemačkog porekla“. Nijedan drugi iz vor ne daje više detalja o ovom ustaničkom/četničkom tenku. U istočnoj Bo sni ustaničke (četničke) snage raspolagale su kamionima, zatim sa nekoliko topova većeg kalibra, pa čak i sa 1-2 kompozicije vozova. Ova vozovi su korišćeni i za prebacivanje lokalnih i ravnogorskih snaga koje su prešle iz Srbije u istočnu Bosnu decembra 1941. godine. Sa druge strane, u zoni
Ozrena postavljen je jedan (nemački, hrvatski) oklopni voz u periodu januar-februar 1942. Nemački dokumenti navode da je Komandant oružanih snaga na Ju goistoku raspolagao, „osim 1/202. okb (59 tenkova) i sa 40 tenkova angažovanih na Kritu, još i sa 105 trofejnih tenkova, uključujući i tri trofejna izvi đačka tenka. Sva ta oklopna vozila su stalno angažovana u tekućim akcijama čišćenja.“ Takođe je konstatovano da „Stalno ispada iz upotrebe veliki broj tenkova zbog oštećenja materijala.“ U periodu 15. maj-15. jun 1942. godine 1/202. oklopni bataljon je prijavio gubitak dva tenka Hočkisa. Ukupan ma njak ove jedinice od dolaska u Jugoslaviju bio je 6 tenkova Hočkis i 2 tenka Somua, za ceo period od oktobra do juna 1942. Nova operacija protiv ustanika u Bosni pod nazivom Trio pokrenuta je 15. aprila 1942. Ova velika operacija je izvedena na području srednje i is točne Bosne, uz angažovanje nemačkih, hrvatskih i italijanskih snaga. U njoj su korišćene nemačke oklopne snage iz sastava 12. oklopne čete za na ročitu upotrebu i delovi 1/202. oklopnog bataljona. Vodovi 12. oklopne čete za naročitu upotrebu bili su borbeno angažovani kod 718. divizije u Bosni od aprila do decembra 1942. U početku nji hovog angažmana navedeno je da su kod 718. pešadijske divizije angažova na četvora oklopna kola „iz Sarajeva“, kao i tri vozila 8. voda 12. čete. U maju kod 718. pd bili su: „vod oklopnih kola Sterr“ (nismo identifikovali da lije reč o oklopnim automobilima tipa Štajer (Steur)?) i oklopni voz, (Eisen bahn Panzerzug) EP-103 sa bazom u Sarajevu. Na dan 28. maja kod 718. pd bili su 7, 8, 9. i 10. vod 12. oklopne čete raspoređeni: u Sarajevu (7, 10), Tu zli (8) i Slavonskom Brodu (9). Od oklopnih vozova ovoj diviziji su bili potčinjeni okv br. 24 i improvizovani oklopni vozovi br. 104 i 209 u Slavon skom Brodu, br. 103 u Sarajevu i br. 105 u Doboju. Iste oklopne snage bile su pri diviziji i na dan 31. jula. U avgustu u borbama sa ustanicima u rejonu Sekovići-Vlasenica bio je angažovan 10. vod 12. oklopne čete. Ovaj vod je 30. septembra u rejonu Donjeg Vakufa potčinjen jednoj borbenoj grupi 718. divizije. Divizija je dobila zadatak da preotme Jajce od partizana, koji su u taj grad ušli 25. septembra. U akciji na ovaj grad pridružio se početkom ok tobra i oklopni voz br. 103. Ovaj voz je bio angažovan u novembru na pruzi u rejonu Travnik-Vakuf-Jajce. U istom rejonu nalazio se i 9. vod 12. oklop ne čete. Prema naređenju komande 718. pd, od 7. novembra ova četiri voda (7, 8, 9. i 10) nalazila su se i dalje pod njenom komandom i bila su raspore đena po borbenim grupama, u zoni srednje Bosne zapadno od Sarajeva (7. i 10. vod) odnosno u Tuzli (8) i Bijeljini (9). Krajem novembra, 10. vod je učestvovao u teškim borbama sa partizanima u Jajcu i okolini.
U istom periodu na prostoru Bosne bio je angažovan i 1/202. oklopni bataljon. Dvadesetog maja 1942, komandant Jugoistoka naredio je komandujućem generalu i komandantu Srbije da formira borbenu grupu „Zapadna Bosna“ radi angažovanja u tom delu NDH protiv ustaničkih - partizanskih snaga. Za ovu operaciju angažovana je glavnina 1/202. okb (kda, 2, 3. tč) kao i deo pešadijskih snaga iz Srbije. Ove snage su početkom juna bile u zo ni Bosanske krajine. Tokom juna angažovane su kao borbena grupa „Fon Gejzo“ (potpukovnik baron von Gejzo, komandant 1/202. oklopnog bataljona) čiju je osnovu činio taj bataljon (bez 2. tenkovske čete i jednog voda, ka ko je navedeno, „lakih tenkova“) sa dva pešadijska bataljona, inžinjerijskom četom i vodom brdskih topova. Ova grupa bila je angažovana u borbama sa partizanima kod Prijedora. Nedelju dana kasnije, dve čete 1/202. okb prido date su 721. pešadijskom puku u borbama u zapadnoj Bosni, a deo je ostao kao rezerva u grupi „Fon Gejzo“. Ovaj bataljon, odnosno njegove 1. i 3. ten kovska četa, nastavio je angažman u operaciji „Zapadna Bosna“ tokom jula i avgusta 1942, tada u sastavu grupe „Borovski“, koju su činile snage nemač ke 704. pešadijske divizije i hrvatske snage. Početkom juna očekivalo se angažovanje oklopnih vozova iz Zagre ba, za zaštitu pruga u zoni NDH. U borbama protiv partizana u zapadnoj Bosni, tokom juna 1942, zarobljena je jedna improvizovana oklopna loko motiva i osam oklopnih vagona. Za obezbeđenje pruge Zagreb-Beograd u julu 1942, osim landesšicen bataljona i hrvatskih snaga, bio je angažo van i oklopni voz br. 24. Kasnije, krajem jula oklopni voz br. 23 iz sasta va Komande Srbije (714. pd) nalazio se u sastavu borbene grupe „Zapad na Bosna“. Naredbom od 20. jula 1942. komandant 1/202. oklopnog bataljona, potpukovnik fon Gejzo, postavljen je za komandanta Štaba za osiguranja pruga za naročitu upotrebu, sastavljenog od svih snaga angažovanih na osi guranju železničke pruge Beograd-Zagreb. On je u toj funkciji bio potčinjen direktno Komandujućem generalu i komandantu Srbije. Pored landesšicen bataljona i pešadije, kao i hrvatskih jedinica, ovaj štab, smešten u Slavon skom Brodu, imao je pod komandom okv br. 24, a trebalo je da svoj štab osigura sa svim potrebnim snagama 1/202. oklopni bataljon. Ovoj komandi bile su potčinjene nemačke i lokalne folksdojčerske snage koje su štitile folksdojčersko stanovništvo i obavljanje žetvenih radova u Sremu (InđijaRuma), gde su bili angažovani 13. i 14. tv/12. oklopne čete. U isto vreme u Sremu na prugama identifikujemo dva okv. Ta dva voda sa baziranjem u Rumi ušla su u sastav nove borbene grupe „Borovski“ 704. pd, koja je preš la iz zapadne Bosne u prostor Srema u zonu Ruma-Fruška gora. Ove snage
su bile potom angažovane u borbama sa partizanima koji su koristili Frušku goru kao bazu za svoje aktivnosti. Srem je, kako je ocenjeno, predstavljao jedno od najvećih žarišta nemira u Hrvatskoj. Štab za osiguranje pruga ras formiran je 24. avgusta 1942. Osiguranje na ovom prostoru preuzeo je 741. pp koji je pored landesšicen snaga imao i oklopni voz D 209 i 23 tenka (ne navodi se pripadnost jedinici ovih tenkova, ili je reč o lošem prevodu okv br. 23). Sedam dana kasnije ovu dužnost preuzeo je novi Štab za osiguranje formiran u Novskoj. Od ovih snaga voz D-209 nalazio se u Banja Luci (Kozarcu), dok je ranije angažovani okv br. 23 bio teško oštećen „usled neprija teljskog dejstva“ između Capraga i Blinjskog Kuta i nalazio se na opravci. Naime, u partizanskim akcijama 29-30. avgusta na pruzi Zagreb-Novska kod Kutine izbačen je oklopni voz iz koloseka, napadnuta je posada i preki nut saobraćaj. Doveden je pomoćni oklopni voz, ali je i na njega otvorena vatra čim je stigao. Ipak, posle teške borbe partizanski napadi su odbijeni. Krajem avgusta komanda 1/202. oklopnog bataljona bila je u Banja Luci (ali sa mestoni stalne lokacije u Šapcu). Štabna četa je prešla iz Šapca u Bosanski Novi, a laka kolona i dalje je ostala u Šapcu. Delovi 1/202. okb bili su u septembru angažovani u borbama oko Cazina 3. septembra i kasni je. Snage bataljona su angažovane u borbama koje je vodila 714. divizija sa partizanima u zoni Sanski Most-Ključ. Po delovima učestvovale su 1. i 3. tenkovska četa 1/202. okb u prvoj polovini oktobra. Potom 6. oktobra, štab 1/202. oklopnog bataljona prešao je iz Bosanskog Novog u Kostajnicu. Je dan vod 1/202. okb bio je početkom i sredinom decembra 1942. angažovan sa 714. pešadijskom divizijom u čišćenju doline Vrbanje od partizanskih snaga. U isto vreme snage 718. pd angažovane su u zoni Jajca. Iz sastava 12. oklopne čete ovde su bili angažovani 7, 9. i 10. vod kao i oklopni voz br. 103. Dana 30. oktobra 1942, nemački komandant u Hrvatskoj izvešten je da će u Slavonski Brod biti poslat oklopni voz br. 27. Po dolasku ovog voza trebalo je da se oklopni voz br. 24 povuče preko Slavonskog Broda u Bordo, u Francuskoj. U oktobru iz sastava 714. pd izašao je oklopni voz br. 23, sa celokupnim sastavom od 160 ljudi. Iz depeše od 28. decembra 1942. vidi se daje okv br. 24 povučen u rejon Beč-Semering ,,u cilju pregleda kočnica“. Komandant Jugoistoka uputio je molbu Vrhovnoj komandi Vermahta da po izvršenom pregledu ovaj oklopni voz vrati u Hrvatsku pod raniju ko mandu pošto je „hitno potreban za zadatke osiguranja pruga i borbu protiv bandi.“ U drugoj polovini decembra 1942, komandujućem generalu i ko mandantu Srbije je naređeno da „na brzu ruku popuni (12.) tenkovsku četu za naročitu upotrebu“. Komandantu nemačkih trupa u Hrvatskoj takođe je
izdato naređenje da iz borbe povuče 1/202. okbi da ga „po mogućstvu na br zu ruku popuni u sadašnjim rejonima angažovanja“.
Oklopne snage u nemačkom delu Slovenije 1942-1943 Posle sloma Kraljevine Jugoslavije, Dravska banovina (Slovenija) podeljena je na nemački i italijanski deo. Nemci su „svoj“ deo anektirali i priključili državnoj teritoriji Trećeg rajha. Okupirani „italijanski“ deo Slove nije sa Ljubljanom formiran je u Ljubljansku zonu. Na ovaj način, Italijani su dodali svojoj državnoj teritoriji još jedan deo teritorija sa slovenačkim stanovništvom. Prva oklopna jedinica koja je stigla u od Nemaca okupirani deo Slo venije bila je policijska jedinica od četiri (tri?) oklopna automobila tipa Ta tra i 25 motornih vozila. Ovaj sastav je iz Praga preko Graca i Maribora sti gao u Kranj 22. decembra 1941. Tu je stavljen pod komandu policijskog šta ba „Pol-E Stab Sudost“. Potom je od ovih vozila i pridodatih motocikala formiran jedan oklopno-izviđački vod (Panzerspäh Zug) pri štabnoj četi ovog štaba. U januaru 1942, vod je organizovan po oklopno-izviđačkim patrolama/odeljenjima (Pz. Sp. Trupp) koji su bili označeni rimskim brojevima I-III-V kao i rezerve koja je nosila broj VII. Svaki trup imao jedan oklopni automobil Tatra, određen broj motocikala i drugih vozila. Četvrta Tatra bila je u rezervi. Vod je tada bio pod komandom 181. rezervnog policijskog ba taljona. Ova jedinica je podeljena po mestima na terenu. Na primer, oklopni trup III u Kranj u odnosno rezerva VII u Gornjoj Vasi, dok su se ostali delovi voda nalazili u Koruškoj koja je i bila operativno područje tog policijskog bataljona. Krajem jula 1942. dokumentovana je upotreba nemačkih oklopnih automobila kod Lučine na Gorenjskem. Takođe, identifikovan je napad na oklopno vozilo Vermanšafta (Wehrmannschaft, vojni obveznici u rezervi) 17. jula u Tuhinjskoj dolini. U avgustu 1942, u Rudnom je registrovana po java osam oklopnih automobila u akciji podrške rekvizicije na terenu. To kom 1943. na terenu se pojavljuju: oklopna kola „SS poštanske zaštite“ (mart), oklopno-izviđačka odeljenja u nadležnosti komandanta „Policije po retka Alpenland“ (april) i oklopno-izviđačko odeljenje „Kamnik“ (avgust), za koje možemo da pretpostavimo da su vozila voda oklopnih automobila Tatra, samo pod drugim komandnim instancama. Ovaj vod je kasnije ušao u
sastav 14. policijske oklopne čete kao njen 1. vod, u periodu jul-oktobar 1943. kada je ova četa bila formirana. Od jula do novembra 1942. u nemačkom delu Slovenije angažovan je 18. policijski brdski puk4 u čijem sastavu je bilo oklopnih vozila. Puk je od formiranja imao oklopni bataljon (Polizei PzKw Abteilung) po formaciji sa dva voda oklopnih automobila Štajer i dva voda tenkova Reno R-35 (6 OA i 10 tenkova, veći broj motornih vozila i motocikala, 150 ljudi). Iako u stvari ojačana četa, ova jedinica je nazvana „abteilung“ (bataljon/divizion). Jedinica je formirana i obučena u policijskoj školi u Beču,5 a potom u julu 1942. uključena u 18. puk i smeštena u Kranju. Uključena je u potere za par tizanima na Gorenjskoj (Oberkrain), koje nisu uspele da unište partizanske snage, ali su sprečile razmah njihove akcije. Puk je sa svojim oklopnim bataljonom u oktobru-decembru 1942. prešao u Austriju i napustio jugoslo vensko ratište. Kasnije, ostatak ovog oklopnog bataljona, odvojen od celine 18. puka, posle boravka na Istočnom frontu vraćen je jula 1944. i preformiran u policijsku oklopnu četu u sastavu policijske škole u Beču. Tokom 1945. u zoni Gorenjske (Oberkrain) ova jedinica je preformirana u 1. poli cijsku oklopnu četu, koju je 26. april 1945, odnosno kraj rata, zatekao sa snagama Grupe E, uz 14. policijsku oklopnu četu i delove drugih jedinica. Od decembra 1942. i tokom 1943, nosilac antipartizanske aktivnosti u Gorenjskoj bio je 19. policijski puk (od proleća 1943. dodat naziv „SS po licijski“). U sastavu puka, koji je bazirao u zoni Kranj-Radovljica i okolini, nismo identifikovali oklopna sredstva. U nedostatku motorizacije puk je iz najmljivao „vozila na drveni gasni pogon“ od Vermanšaft odeljenja u Celju (jul), odnosno sarađivao je sa oklopno-izviđačkim odeljenjem „Kamnik“ (avgust). U ovom periodu (april) 1943. sa železničke stanice Jesenice operisao je i oklopni voz. Sredinom jula 1943. očekivanje dolazak 14. SS policijskog puka u Gorenjsku. Za njegovo baziranje bili su određeni Kamnik, Šenčur, Domžale i manja nasilja. Puk je, međutim, stigao znatno kasnije, jer je učestvovao u dejstvima posle kapitulacije Italije na teritoriji NDH. U njegovom sastavu bili su 13. policijska oklopna četa kao i policijska protivoklopna četa (pancerjager), artiljerijska baterija i vod bacača plamena. Kod 13. čete, 2. vod je bio sa guseničarima a 4. vod je označen kao „teški“. Ovaj puk sa oklopnom Puk nije nosio brojnu oznaku u periodu maj - jul 1942. Kasnije, kao 18. SS poli cijski brdski puk. Pominje se pod nazivima: Polizei Kraftfahrschule, pa Kraftfahr und Panzerschu le der Ordnungspolizei, zatim Die Polizei Panzer Ersatzabteilung-Wien i na kraju Polize ischule für Kraftfahrwesen Wien.
četom stigao je u Sloveniju tek krajem novembra 1943. Njegov dolazak tre balo je da dovede do delimične izmene baziranja 19. SS policijskog puka. Pomenuta 13. oklopna četa je stacionirana u Ljubljani i operisala je na dva područja istovremeno: u sastavu 14. SS policijskog puka u tada već bivšoj italijanskoj Ljubljanskoj zoni, odnosno sa 19. SS policijskim pukom, severno i severoistočno od Ljubljane, u zoni ranije okupiranoj od Nemaca, koordinisana od strane Štaba za borbu protiv bandi.
ITALIJANSKE I HRVATSKE OKLOPNE JEDINICE 1941-1942 Italijanske oklopne snage 1941-1942 Posle okupacije Jugoslavije, italijanska vojska je na ovom prostoru od oklopnih snaga imala: u sastavu Brzog armijskog korpusa (sa komandom u Lovranu) 1. brzu diviziju (celere) „Euđenio di Savoja“, sa sedištem u Kar lovcu. i snagama u širem rejonu. U njenom sastavu osnovna je 1. grupa la kih tenkova San Đusto (1. gruppo carri L San Giusto). Na jugu u sastavu di vizije Marke („Marche“) nalazila se 2. grupa lakih tenkova San Marko (iz 2. brze divizije „Emanuele Filiverto Testa di Fero“, koja nije bila u Jugoslavi ji), bazirana u Trebinju i Dubrovniku. Ove grupe bile su adekvatne oklop nom puku i imale su po formaciji: 4 eskadrona sa 61 tanketom i drugim mo tornim vozilima sa oko 300 ljudi. Obe su bile naoružane tanketama L-3. Ko načno, od ranije u italijanskom garnizonu u Zadru bio je raspoređen vod oklopnih automobila, potom preformiran u Mehanizovanu četu Zadar (Com pagnia Meccanizzata di Zara). Kao posledica ustaničkih aktivnosti, tokom leta 1941. u Jugoslaviju je poslato pojačanje u oklopnim jedinicama, pa je tako krajem jula stigao 31. puk tenkovske pešadije (31. regimento di fanteria carrista), iz oklopne divizije Ćentauro, sastava 1. i 3. bataljon. Ova jedinica takođe je imala tankete L-3. Snage su bile raspoređene u Dalmaciji (1.) i Crnoj Gori (3.). Prvi bataljon je kasnije bio baziran u Splitu, Šibeniku i Kninu, pri diviziji Sasari (Sassari) i komandi VI korpusa. Ove italijanske snage dočekale su ustanak i međuetničke sukobe u leto 1941. godine. U delu Slovenije koji su okupirali Italijani nije bilo oklopnih snaga. Italijani nisu računali sa prilično jakim slovenačkim otporom, koji je pod vodstvom komunista počeo posle 22. juna 1941. Radi zaštite svojih snaga komanda divizije Izonco naredila je već 11. jula 1941. postavljanje automat skog naoružanja na kamione, naoružanje posada i druge mere. U pregledu italijanskih snaga na dan 10. februara 1942. na području Jugoslavije bile su: kod V korpusa: 1. brza divizija sa 1. grupom San Đusto u Karlovcu i če tiri eskadrona u Karlovcu, Vrhovinama, odnosno: Topuskom, Dugoj Resi i Vrgin Mostu, kao i u Perušiću i Karlobagu. Potom 2. četa bacača plamena (lanciflamme, LF) bila je u Otočcu i dva voda kod Vrhovina;
-kod VI korpusa: 1. bataljon 31. puka u Šibeniku sa eskadronima u Kupresu, Drvaru, Livnu-Sinju, odnosno 2. grupa San Marko, sa komandom i jednim eskadronom u Trebinju i eskadronima u Mostaru-Nevesinju-Jablanici, Bileći i Du brovniku.
U toku 1942. organizacija italijanskih snaga je izmenjena. U Jugoslaviju je stigla komanda 18. korpusa, pa su snage na teritoriji NDH (Dalmacija, Krajina, Hercegovina) preraspodeljene između 5, 6. i 18. korpusa. Sve snage u ovoj zoni uključujući i zapadnu Sloveniju bile su potčinjene Višoj komandi Slovenija-Dalmacija (poznatoj kao Supersloda). Ove snage su tokom proleća 1942. učestvova le u širokoj antiustaničkoj operaciji na području Bosne pod nazivom Trio. Pored standardne verzije tankete CV L-3 33/35 kojom su italijanske snage u Jugoslaviji bile naoružane, u 1942. pojavljuju se na prostoru okupira ne Jugoslavije i tankete - plamenobacači L-3LF (lanciflamme). Njihovo bor beno korišćenje registrovano je u partizanskim izvorima (Korenica, januar 1942), a poznate su jedinice sa ovim vozilima (2. četa, 7. četa, 2. b/4. p. meh) i njihova baziranja u garnizonima srednje Dalmacije. Tokom godine, u sastav 1. grupe San Đusto uvedene su i nove tankete L-3/38, koje se razlikuju od standardne verzije po hodnom delu. U sačuvanoj dokumentaciji za period 1941. nismo identifikovali korišćenje oklopnih automobila od strane italijan ske armije. Izuzetak je pominjanje 43. odreda oklopnih automobila u rejonu Sušaka sredinom decembra te godine. U toku 1942. godine, radi zaštite svojih pokreta po terenu, italijanske snage u Jugoslaviji dobijaju oklopne automobile (carro profeto) i oklopne kamione (camion corazzato). Reč je o oklopnim vo zilima Fiat AS 37 i oklopljenim kamionima Fiat 626/665NM, kao i kamioni ma drugih tipova oklopljenim na terenu. Kasnije, u ovu zonu stižu i oklopni automobili tipa Autoblinda AB-41. Ova tehnika pridodavana je postojećim automobilskim jedinicama pri komandama-štabovima (na primer: 259. sekci ja oklopnih kamiona pri 5. korpusu, zatim u sastavu divizija Re, Murđe, itd.). Ovakva vozila dobila je i 1. grupa San Đusto tokom 1942. U njenom sastavu bilo je nekoliko oklopnih vozila AS 37 i kamiona Fiat 665NM. Ovakva oklop na vozila su korišćena kao ojačanje kolona motornih vozila, za zaštitu napadnih operacija, obezbeđenje saobraćaja na važnim komunikacijama. Pojedina od ovih sredstava su uništena u borbama sa partizanima na teritoriji NDH (izbrojano 7 uništenih oklopnih kamiona-vozila sredinom 1942). U Sloveniji su takođe organizovana u čete teških motornih vozila (npr. 11. teška auto-sekcija). Italijanske snage su na području Jugoslavije koristile i oklopne vozove (itreno blindato ili samo TB). Prema popisu iz maja 1942, u Jugoslaviji su bila četiri oklopna voza: br. 7 u železničkoj stanici Perković za prugu Split-Knin, potom br. 8 u Ljubljani za prugu Ljubljana-Postojna, br. 9 u Sušaku za prugu
Sušak-Delnice i br. 10 u Ogulinu za prugu Ogulin-Delnice. Iz dokumenata se vidi da su italijanske snage dodavale kompozicijama pojedine oklopne vagone za zaštitu i prevoz pratećeg vojnog ljudstva. Od 1942/43, na područje Jugosla vije stigla su i oklopna kola (littorine blindate) proizvedena u fabrici AnsaldoFosati pod nazivom Ansaldo Fossati Littorine blindate ALn56. Ova kola, koja su bila naoružana topovima 47 mm (tenkovska kupola), topovima 20 mm, kao i mitraljezima, mogla su da dejstvuju samostalno ili su pridodavana klasičnim oklopnim vozovima. Osam ovakvih oklopnih kola bilo je organizovano u 1. sa mostalnu četu oklopnih železničkih kola (1 cp. Autonoma littorine blindate). Osim oklopnih vozova u ovom periodu koriste se i oklopni automo bili AB-40 (starija verzija Autoblinde, sa dva mitraljeza u kupoli) prilagođe ni za kretanje po šinama. Oni su bili u formacijama jačine vodova (po pet vozila) u sastavu 2. grupacije mobilne železničke inžinjerije (2. raggruppa mento genio ferrovieri mobilitato) sa komandom u Sušaku. Ovi vodovi korišćeni su od kraja leta 1942. u široj zoni zapadne Slovenije, Primorske, Gorskog Kotara, Like, Krajine i Dalmacije radi osiguranja železničkog sao braćaja. Po nekim podacima, četa železničkih autoblindi (7 komada) koja je stigla u maju 1942. bila je iz sastava Škole Pinerolo (Scuola di Pinerolo). U Sloveniji, grupe oklopnih vozila korišćene su na pruzi Rakek-Ljubijana, Ljubljana-Grosuplje-Metlika i Grosuplje-Kočevje. Oni su štitili komunika ciju, mostove, važnije konvoje. Za veće železničke konvoje i na prugama u Sloveniji upotrebljavani su oklopni vozovi. Već prve antiustaničke akcije pokazale su prenapregnutost italijan skih jedinica: veliki broj garnizona, utvrđenih mesta ili otpornih tačaka, do veli su do usitnjavanja i razvlačenja jedinica II armije na terenu. To je imalo za posledicu smanjivanje rezervnih snaga, pokretljivosti i borbenih moguć nosti. Snabdevanje tako razvučenih jedinica bilo je veoma komplikovano. Veliki broj usitnjenih snaga nalazio se na brdskom području sa slabim ko munikacijama i sveprisutnim ustanicima, različitih ideologija, nacionalnosti i ciljeva. To je dodatno pojačalo potrebu za angažovanjem oklopnih snaga.
Ustanak u Crnoj Gori 1941-1942 U Crnoj Gori je 13. jula 1941. izbio sveopšti ustanak kao odgovor na italijansku ideju o proglašenju nezavisne Crne Gore. Za Italiju, ustanak je značio ozbiljan vojno-politički problem. U angažovanim snagama Više ko mande oružanih snaga Albanije, tačnije 14. korpusa, bilo je više divizija, ali bez većih oklopnih snaga. Identifikujemo samo četu tenkova Fiat 3000 pri-
dodatu diviziji Mesina. Odnosno, tenkovsku četu „granične straže koja je sta jala na raspolaganju na skadarskom području“. Ova četa je iz Skadra otišla za Podgoricu. Angažovana je i II grupa lakih tenkova (početkom jula jedna četa bila je u Risnu). Italijanski tenkovi su korišćeni u akcijama slamanja ustanka od 15. jula nadalje na više lokacija (Kotor-Cetinje, Njeguši, itd.). U jednoj od njih uništen je jedan tenk (17. jula). Kasnije, u dejstvima divizije Taro na tom prostoru sredinom avgusta identifikujemo 5. četu lakih tenkova u akciji čišće nja rejona Krivošije-Orijen. Na kraju, tokom avgusta II grupa bila je sa ko mandom i dve čete u Trebinju i po jednom četom u Dubrovniku i Budvi. U borbama sa italijanskom vojskom oko Pljevalja crnogorske ustaničke/partizanske snage zarobile su tenkove. Jedna italijanska kolona krenula je iz pravca Trebinja i Bileće u pomoć opkoljenom garnizonu u Pljevljima. U borbi sa partizanima i lokalnim ustanicima, u rejonu sela Vilusi, 26. novembra 1941, ta kolona je izgubila deo tehnike i naoružanja, među kojima i tri tankete. Već tokom noći 27/28. novembra, partizanske snage su upotrebile ove tenkove u na padu na selo Lastva, važnu raskrsnicu puteva kod Trebinja. Partizani su u ovoj akciji na hrvatske snage upotrebili tenkove koje su vozili italijanski vozači-zarobljenici. Upotreba tenkova kao podrška ustanicima bila je uspešna, kako zbog mitraljeske vatre, tako i zbog brze demoralizacije posade u ovom uporištu. Ne ma daljih tragova o upotrebi ova tri tenka, pa možemo pretpostaviti da su oni potom negde sklonjeni. Na ove tenkove nalazimo znatno kasnije: u avgustu 1942, u zoni Viluse u akciji italijanskih snaga „povraćena su tri tenka izgublje na 26. novembra (1941) od strane kolone pukovnika RafaelijaRegistrujemo takođe daje početkom aprila 1942. jedan italijanski bataljon tenkova iz Risna učestvovao u pročešljavanju prostora okolnih delova Crne Gore.
Na teritoriji NDH 1941-1942 U međuvremenu, u severnoj Dalmaciji u širem rejonu Knina buknuo je srpski ustanak protov vlasti NDH, koje su donele nezapamćen talas etnič kog nasilja. Italijanske snage su ubrzo angažovane za smirivanje prilika u ovoj oblasti. U ustaničkoj akciji razorena je pruga, gde je kod Plavna potom doživela udes kompozicija koja je prevozila komandu 31. puka iz pravca Gračaca prema Kninu. Krajem jula 1941, iz Splita je u Kistanje upućena jedna četa sa 16 tenkova za podršku 152. pešadijskom puku divizije Sasari. Ove oklopne snage bile su u podršci ostalim italijanskim jedinicama koje su počele da preuzimaju vlast u ovoj zoni od hrvatskih vlasti. Tako je do sredi ne oktobra okupirana teritorija NDH između tzv. demilitarizovane zone i te
ritorije pod nemačkom nadležnošću. U akciji su učestvovale snage 1. i 2. br ze divizije sa ojačanjima. Prvi bataljon 31. puka 6. korpusa iz Splita sa svojim snagama angažovan je od leta 1941. u borbama sa ustanicima na širem području Dalma tinske i Bosanske krajine. U oktobru 1. bataljon/31. puka nalazimo u Bosan skom Grahovu. Tankete su bile angažovane u borbama kod Drvara (kraj septembra), kod Bosanskog Petrovca (23. novembar 1941, gde je uništena jedna tanketa), Bihaća i drugde. Bataljon je po četama bio raspoređen u Kupresu, Bugojnu, Livnu, Drvaru, Sinju i u drugim mestima. Takođe, sa svo jim tanketama bio je angažovan u borbama sa partizanima na području od Drvara do Mostara i šire prema Dalmaciji. Osim u borbama oko naseljenih mesta, bataljon je učestvovao u obezbeđenju konvoja i antipartizanskih akci ja italijanske vojske na ovom području, a u dva navrata tankete ove jedinice su pratile italijanske snage u intervencijama na ostrvima Hvar i Brač. Bata ljon je izgubio nekoliko tanketa u svojim akcijama. Druga grupa tenkova San Marko ostala je na prostoru južne Dalma cije i Hercegovine, u sastavu divizije Marke, bazirajući u Trebinju i Dubrov niku. Mehanizovana četa Zara, naoružana od pre rata tanketama L-3, tako đe je angažovana u akcijama na području Dalmacije. Posle pripravnosti pre ma jugoslovenskim snagama u Aprilskom ratu 1941, četa je prebačena u Trogir, a tokom jeseni uzela je učešća u akcijama preuzimanja vlasti od hr vatskih organa: u Gacku-Avtovcu krajem septembra, u rejonu Drvara sa di vizijom Sasari, osiguranju železničke pruge u rejonu Splita, itd. Oklopna grupa San Dusto iz Karlovca bila je angažovana i to podeljena na eskadrone, vodove, čak i u manje sastave: u ojačavanju garnizona, praćenju kolona, antigerilskim akcijama. Tankete ove jedinice pridodavane su diviziji Re ili, kasnije, direktno 5. korpusu, u operacijama protiv partiza na u Lici (Korenica, Vojnić, itd.). U borbama od 22. januara 1942. partizani su uspeli da unište jednu tanketu, a sledećeg dana i da zarobe tanketu L-3 iz sastava ove jedinice. Potom, grupa je angažovana u borbama u Lici oko Korenice tokom marta, kao i u više borbi u periodu jun-avgust, odnosno u Gor skom Kotaru. Tankete su bile angažovane u praćenju i zaštiti konvoja, kao i u obezbeđenju drugih akcija italijanske vojske na ovom prostoru. U ovim akcijama je izgubljena još tanketa. 1
Posle sloma ustanka u ovom delu Jugoslavije, grupa je trebalo da bude prebačena u Rijeku. Komanda ove divizije bila je u Ilirskoj Bistrici, a ostale jedinice u širem području. Međutim, delovi ove grupe nalazili su se u Hercegovini i tokom decembra 1941.
U 1942. godini Mehanizovana četa Zara je boravila u Dubrovniku, a potom je angažovana u Hercegovini. Četa je imala komandu u Mostaru a vodovi su bili raspoređeni u gradovima širom Hercegovine, sve do Kalinovika, na severu. Potom u maju četa je vraćena u prvobitnu zonu odgovorno sti, u rejon Zadar-Trogir. Početkom avgusta došlo je reorganizacije zadar skog garnizona. Mehanizovana četa je trebalo da bude uključena u sastav 1. bataljona 31. puka kao njegova 4. četa, ali se četa sve do kapitulacije Italije pominje u dokumentima kao zasebna jedinica pod imenom Zara. U toku juna 1942. godine 1. grupa San Đusto (4. eskadron i 2. četa tenkova bacača plamena) učestvuju u deblokiranju Bihaća, čišćenju terena u zoni Otočac, Škare i drugde. Deo ove jedinice istovremeno je vodio borbe sa partizanima u Gorskom Kotaru. Tokom jula u operaciji Aurea na Biokovu, u borbenim grupama Bergamo i Murđe učestvuju tri eskadrona, nekoliko sa mostalnih vodova, ali i šest autoblindi koje su korišćene u parovima uz lake tenkove, kao i vod plamenobacača. U toku leta 1942. na više lokacija u ovom području se iđentifikuje upotreba tenkova, kao i oklopnih vozova br. 9 i br. 10 (Košare, Ogulin, itd.). U jesenjem pretresu Velike Kapele od 18. do 30. septembra, učestvovala je ijedna četa tanketa iz 1. grupe San Đusto, sa divizijom Re. Ova akcija je nastavljena u Lici tokom oktobra. Konačno, ten kovi jedne čete u sastavu divizije Re učestvovali su u evakuaciji uporišta Udbina sredinom decembra 1942.
Partizani zarobljavaju italijanske tankete u Lici i Bosanskoj Krajini 1942. Partizanske jedinice su uspele da u borbi sa italijanskim snagama za robe nekoliko tenkova i u Lici krajem januara 1942. godine. Partizanske snage deblokirale su italijanski garnizon u Korenici gde je bio deo 21. pešadijskog puka divizije Re. Komandant garnizona molio je za pomoć, pa je 23. januara krenula grupa od šest tanketa. Ova grupa je tokom dana upala u par tizansku zasedu na visoravni Ljubovo i bila odbačena. Jedan tenk, koji se u okretanju zaglavio na ivici druma, bio je zarobljen. Borbe su nastavljene i tokom noći i 24. januara, jer je nova i znatno veća kolona krenula u deblokadu i napad ka Korenici. I ova grupa je odbijena u teškoj borbi pod snegom pokrivenom terenom. Italijani su se posle partizanskog kontranapada povu kli ostavljajući deo opreme i naoružanja, kao ijedan tenk. Posle toga usledila je improvizovana popravka jednog tenka kome je motor bio zaribao.
Od ovih tenkova formiran je tenkovski vod u sastavu 1. ličkog parti zanskog odreda, odnosno štaba Grupe odreda za Liku. Partizanski tenkovi su korišćeni u napadu na ustaški garnizon u Prijeboju u Lici, 27. aprila, gde je postignuto pravo iznenađenje. Potom su angažovani 28/29. aprila u selu Plitvice, ponovo protiv hrvatskih snaga. Tenkovi su korišćeni i u borbama sa hrvatskim snagama kod Podlapca 2/3. juna i u dva napada na Udbinu: 35. juna i kasnije u avgustu. U prvom napadu na Udbinu, jedan od tenkova je oštećen i ostao je na poprištu borbe, okružen hrvatskim snagama. U toku no ći tenk je više puta napadan, ali nije zaplenjen jer su posada i partizani oko njega otvorili vatru. Posada se potom izvukla, a ustaše su zapalile tenk. Sledeće noći teško oštećeni tenk je uz pomoć drugog tenka odvučen iz neprija teljskog okruženja, a od daljeg napada se odustalo. Zanimljivo je da su u ovom napadu tenkovi na prednjoj strani nosili pričvršćene parole „Zivilo bratstvo i jedinstvo“ i „Dole fašizam“. Oštećeni tenk je potom popravljen i vraćen u stroj. U drugom napadu 21/22. avgusta, kao i kod Prijeboja, radi štednje tenkovi su dovučeni volovskom zapregom do polaznih položaja. Tenkovska podrška napadu bila je neuspešna. Jedan partizanski tenk je upao u rupu i zaglavio se, a drugi se zatim vratio njemu u pomoć. Sve u svemu, napad je propao i druge noći 22/23. avgusta. U ovom napadu se ispoljio niz nedostataka partizanskih snaga u sadejstvu sa tenkovima: od nepoznavanja njihovih mogućnosti do potcenjivanja neprijatelja. Sa druge strane, i pored entuzijazma, održavanje tenkova u tom periodu kod ličkih partizana bio je veliki problem zbog nestašice goriva, rezervnih delova i alata. Kasnije, u toku partizanskih borbi sa italijanskim snagama na Baniji, zaplenjena je još jedna tanketa 16/17. oktobra 1942. u zoni sela Poloj-Perjasica od strane 2. ličke brigade. Ovaj tenk je odmah prihvatila jedna posada iz „ličkog voda“ koja je pratila borbe i bila prisutna upravo da bi koristila tankete, ako bi bile zarobljene. Nedelju dana kasnije ova tanketa je korišće na u borbi kod Tušilovića 23/24. oktobra gde se posada dobro pokazala u noćnoj i dnevnoj borbi i prilikom upada u mesto. Ovaj tenk je bio angažovan u napadu na Rakovicu 28. oktobra, ali bez uspeha zbog odsustva sadejstva pešadije u njegovom prodoru. Takođe, kamionom je dovezena jedna tanketa ali ni ona nije imala uspeha u napadu na mesto koji je preduzet iz drugog pravca. Pristizanjem hrvatskih pojačanja, partizani su se povukli. Kako pojedini partizanski izveštaji ili izvori ne prave razliku unutar hrvatskih snaga (domobranstvo, ustaška vojnica, lokalne snage ili druge formacije) već ih u pojedi nim situacijama generalno nazivaju ustašama, da bismo izbegli pogrešnu konotaciju koristi mo izraz „hrvatske snage“, za koji smatramo da terminološki ne remeti kontekst događaja niti pogrešno locira pripadnost pojedinih snaga NDH.
Tenk koji je došao iz Like tamo je i vraćen, a tenk zaplenjen na Baniji nije mogao da se povuče, pa je ostao na Kordunu. Partizani su u Rakovicu ušli 4. novembra, posle povlačenja hrvatskih snaga. Tu su se tenkovi kompletirali u vod jačine tri tenka, od tada pod neposrednom komandom 1. operativne zo ne NOV Hrvatske. Jedan tenk je bio angažovan u neuspešnom noćnom napadu 2. ličke brigade 6/7. novembra na Slunj. Tenk je korišćen i u uspešnom napadu na Cetingrad 10/11. novembra. Dalje, kako se širila partizanska akcija na ovom prostoru vod je angažovan u borbama/zaposedanju sledećih mesta: Skakavac, Lasinje, Cemernica i Bučica tokom decembra. Potom su tenkovi povu čeni sa Korduna u Korenicu na zimovanje.
Italijanske oklopne snage u Sloveniji 1942. U Ljubljanskoj zoni u 1942. registrujemo stvaranje manevarskih gru pa na motornim vozilima u više garnizona (Ljubljana, Logatec, Rakek, Bo rovnica, Kočevje, Novo Mesto itd.). U takve mobilne grupe su početkom 1942. spajani, na primer, nekoliko četa pešadije sa vodom topova 47/32 i dva automobila sa mitraljezima. U partizanskim izveštajima iz šireg prostora oko Ljubljane, primećujemo od maja 1942. aktivno korišćenje tenkova (tan keta) u borbama sa partizanima u grupama od 4-5 komada, pa čak i do 15 tanketa, a takođe i oklopnih automobila. Sredinom maja 1942, prvi put regi strujemo i pojavu većih tenkova „M“ (vod) u rejonu Ljubljane i Velikih Bloka (praćenje kolona, uklanjanje blokada). Početkom juna 1942, beležimo upotrebu oklopnih automobila kod divizije Izonco u širem rejonu Novog Mesta, oklopnih kamiona (borba kod Tanče Gore, gde su bila 4 oklopna ka miona) krajem septembra, odnosno tenkova u zoni oko Ljubljane u oktobru 1942. godine.
Razvoj oklopnih snaga NDH 1941-1943. Iako su vojne vlasti nove hrvatske države još od kraja aprila 1941. potraživale deo plena zarobljenog naoružanja Jugoslovenske vojske, Nemci nisu bili voljni da najvrednije primerke tehnike i oruđa predaju novoj save znici. Obećano je da će se opremanje hrvatske vojske težim naoružanjem realizovati kasnije. Deo lakšeg naoružanja iz ratnog piena sa teritorije Hrvat ske i Slovenije predat je tokom 1941. za naoružanje snaga NDH. Oklopna
sredstva Jugoslovenske vojske su, međutim, bez obzira na mesto zaplene upućivana na sabiralište tehnike u Srbiju, gde su ih 1941. koristili isključivo Nemci. Počeci stvaranja oklopnih jedinica u oružanim snagama NDH mogu se vezati za naredbu Zapovedništva Kopnene vojske NDH od 1. jula 1941. u kojoj je stajalo da se ljudstvo aktivnog i rezervnog sastava, a koje je u JV služilo u jedinicama bornih kola, odmah uputi u 1. automobilski bataljon u Zagrebu. Od ovog ljudstva krajem novembra 1941. formiranje u Zagrebu Oklopni vod. Sačuvana dokumentacija, fotografije ili sećanja za period ustan ka 1941, nigde ne navode korišćenje tenkova na području NDH. Prema istra živanjima Dinka Predoevića, postoji mogućnost daje deo tenkova Reno FT17 zaplenjenih na teritoriji ranije IV armijske oblasti predat domobranskim snagama za postavljanje na improvizovane oklopne vozove. Jedna sačuvana fotografija pokazuje i tenk Reno R-35 u naoružanju hrvatskih snaga u ranom periodu rata. Nemački general u Zagrebu (der Deutsche General in Agram), Glez fon Horstenau, tražio je još 1. jula 1941. da se odobri predaja 25 tenko va iz plena Jugoslovenske vojske za oružane snage NDH, ali bez uspeha. Na drugoj strani, i paralelno Domobranstvu, Ustaška vojnica, oruža ne snage ustaškog pokreta, razvijala je oklopne snage u svom sastavu mimo domobranske vojske. Oklopne jedinice formirane su u elitnim formacijama kakva je bila Poglavnikova tjelesna bojna, kasnije Poglavnikov tjelesni sdrug, koji je pored zaštite poglavnika Ante Pavelića bio angažovan i kao elitna borbena jedinica. Prve tenkove iz inostranih nabavki upravo su dobile ustaške jedinice. Hrvatski vojni predstavnici tražili su tokom druge polovine 1941. u Italiji isporuku većih količina naoružanja, među kojima i 10 tenkova tipa M13 i 10 oklopnih automobila AB-41. Prema italijanskom istraživaču Ninu Areni, isporučeno je samo 10 tenkova Fiat L-3: 6 podverzije L-3/35 i 4 podverzije L-3/33, krajem 1941. godine (u pojedinim izvorima se navodi 15 tanketa L-3). Iz italijanske 1. brze divizije u Karlovcu stigao je u Zagreb je dan broj instruktora za ove tankete. Ovi tenkovi su predati jedinici u okviru ustaškog PTS-a. Tankete su bile predstavljene hrvatskoj javnosti na paradi u Zagrebu 5. decembra 1941. Domobranstvo NDH je tek na prelazu iz 1941/42. godine dobilo pr va oklopna vozila. Od Nemaca su nabavljena 4 laka tenka tipa Pz. Kpfw I, poznatiji u Hrvatskoj kao „Krup“, prema njihovom proizvođaču. U hrvat skim vojnim glasilima i na fotografijama iz te godine dominiraju samo ovi ten kovi. Njima su nešto kasnije dodeljene registracije sa brojevima 2501-2504. Prema podacima hrvatskog vojnog izaslanika u januaru 1942, pored ovih
tenkova Panzer I dobijeno je 12 oklopnih kupola francuske proizvodnje sa topom 47 mm za ugradnju na oklopne vozove, 40 komandnih motornih vo zila tipa Štajer, ali i „15 oklopnih automobila tipa Autounion (Sd. Kfz 222)“. Ove automobile nismo identifikovali ni u kasnijim dokumentima o brojnim stanjima, niti na bilo kakvim fotografijama. U maju iste godine nabavljeno je od Nemaca, iz poljskog ratnog ple na, 16 kompletnih i 4 nekompletne tankete tipa TKS. Ove tankete poznate su kao „Ursus“, prema praksi prepoznavanja vozila po proizvođaču. Vozila su preuzeta u Vitenbergu, a dodeljene su im registracije HV 2505-2520. (Prema drugom arhivskom podatku, trebalo je da bude primljeno 18 Ursusa i dvoja komandna kola Krup). U Domobranstvu, četiri tenka Krup su formirala tenkovski vod, a sa pristizanjem tanketa Ursus u proleće 1942, moguće je bilo formirati četu (la ku oklopnu satniju). Četa sa tanketama Ursus formirana je kod 1. gorske di vizije i smeštena u Daruvaru kod 4. gorskog zdruga, dok je drugi deo ovih tenkova upućen u Sarajevo kod III zbornog područja. U drugoj polovini oktobra 1942. vođeni su pregovori o nabavci teh nike u Budimpešti. Iz Mađarske, oružane snage NDH su dobile 10 tanketa Ansaldo L-3, ali mađarske licencne proizvodnje (mađarski naziv bio je: 35MAnsaldo Kis harckocsi). Tankete su preuzete 3. novembra 1942. na Čepelu. Ove tankete se razlikuju od italijanskih po naoružanju. Uz tankete, na bavljeno je i 15 motora Kovač (Kovacs) i 500.000 komada municije za nji hovo naoružanje. Ovi tenkovi su takođe ušli u sastav Ustaške vojnice. Od tanketa L-3 italijanske proizvodnje formirana je još krajem 1941. Tenkovska satnija (četa) PTS. Deo tanketa je učestvovao na terenu u opera cijama protiv ustanika, i to 1-2 voda, dok su ostale bile u sastavu obezbeđenja hrvatskog poglavnika. Po prijemu mađarskih tanketa L-3, 1942. godine, formirane su dve čete (1. i 2.) u okviru PTS. Tokom jeseni 1942, obrazova na je jedna četa, koja je prebačena u Gospić i prepotčinjena tamošnjoj naj starijoj hrvatskoj komandi. Ova jedinica se pominje i kao 3. tenkovska satni ja PTS, a u njenom naoružanju bilo je 5-6 tanketa tipa L-3. Početkom decembra 1942, u sastavu kopnene vojske Domobranstva NDH bila su ukupno 534 motorna vozila svih tipova: 195 putničkih automo bila, 4 autobusa, 20 sanitetskih vozila, 290 teretnih i poluteretnih vozila, 1 cisterna, 1 traktor sa prikolicom, 2 terenska komandna vozila. U ovaj broj uključeno je i 16 tanketa Ursus, 4 Pancera Pz. I/Krup i jedan oklopni auto mobil Womag. Kod vazduhoplovnih, pomorskih snaga i Oružništva bilo je još 251 motorno vozilo, što je davalo ukupnu brojku od 785 različitih vozila u hrvatskim oružanim snagama.
Mađarske oklopne i motorizovane snage u Bečeju. Gore: mađarski tenkista na tenku tipa 38M Toldi. (AJ-RZ-II 1360). Dole: u prvom planu putnički automobil Štajer Dajmler Puh tip 50/55, poznat kao „Bebi-Štajer“, u pozadini tenk Toldi i kamioni Ford-Marmon od 2,5 tone, kao i terensko vozilo, moguće Mercedes G-5 (AJ-RZ-II 1361)
Mađarski oklopni voz 101 ili 103 (visoka kompozicija - magas szerelveny) pored srušenog železničkog mosta kod Bačkog Gradišta na pruzi Bezdan-Bečej, jesen 1941 (Muzej Vojvodine 8999/10436)
Sa defilea mađarskih trupa u Subotici: poluguseničar Hansa-Lloyd 37M (le Zgkw 3t) bio je po nemačkoj licenci u Mađarskoj izrađen Sd.Kfz.l 1 (kol. Aleksandar Smiljanić)
Defile tanketa L-3, iz sastava 4. eskadrona grupe San Đusto u Gospiću, 13. maj 1942 (kol. Stefano di Giusto)
Ljudstvo grupe San Đusto sa komandirom poručnikom Đakomom Kordom (u sredini sa lulom) pozira pored jedne tankete L-3 koja je u toku opravke (kol. Stefano di Giusto)
Tri tankete L-3 u podršci italijanskim alpijskim i pešadijskim snagama, u mestu Crni Lug, avgust 1942 (kol. Nicola Pignato)
Levo: kolona tanketa L-3 u Dalmaciji leta 1942. Na čelu kolone komandna tanketa, koja se prepoznaje po radio-uređaju. Desno: takođe komandna tanketa u akciji sa pešadijskom jedinicom u Dalmaciji. (HPM Zagreb via D. Predoević)
Tankete L-3/35 u akciji negde na Balkanu (kol. Nicola Pignato)
Levo: tanketa L-3 u vožnji. Desno: tanketa L-3 sa registracijom RE 318(3) i sa oznakom pripadnosti 4. četi - eskadronu jedne italijanske oklopne jedinice. (HPM Zagreb via D. Predoević)
Italijanski garnizon u Gerovu 1942. Prikupljanje vozila za deportaciju dela stanovništva iz zone Gorskog Kotara i Slovenije u logore u Italiji. Gore: pored galerije kamiona raznih italijanskih marki, vide se jedna Autoblinda i tanketa L-3. Dole: u sprovođenju civila angažovan je i oklopni kamion neutvrđenog tipa (MGR Rijeka via D. Predoević)
Kolona italijanskih oklopnih automobila Autoblinda AB-41, 1942. (BA Koblenz 101/1)
.......
___ —
W.'
Autokolona divizije Kaćatori dele Alpi na drumu ka Rijeci, avgust 1942. U pratnji kolone jedno vozilo Fiat S. 37 Autoprotetto. (Nicola Pignato, Filipo Cappellano, Gli autoveicoli da combatimento dell esercito Italiano, vol. see.)
Italijanski oklopni vagoni koji su pridodavani za zaštitu kompozicija na teritoriji Ljubljanske zone. Ovde: kompozicija oklopnog voza br. 3 (TB 3) u Novom Mestu. (N. Pignato, F. Cappellano, vol. see. 574-575)
Prva isporučena motorna kola tipa Libli (Litorine Blindate) sa oznakama 556-1390, na poligonu kod Torina septembra 1942. pre prebacivanja na jugoslovensko područje. (N. Pignato, F. Cappellano, vol. see., 549)
Početak defilea hrvatskih snaga u Zagrebu: rukovodstvo defilea u Mercedesu (AJ 14-90)
Hrvatski poglavnik Ante Pavelić obilazi jedinicu opremljenu motociklima (via N. Barić)
Hrvatski Panceri Pz.Kpfw.I s proleća 1942. (MRNH, FR-7005)
Svečani defile na dvogodišnjicu proglašenja NDH. Na čelu između dvojice motociklista tanketa L-3 proizvedena po mađarskoj licenci kao 35M Ansaldo kis harckocsi. Mađarske tankete razlikuju se od italijanskih po dva mitraljeza koji su mađarske proizvodnje tipa 34/A M-8 mm (HDA)
Najmanje jedan tenk Reno R-35 iz plena Jugoslovenske vojske ušao je u sastav snaga NDH. Za razliku od onih koje su Nemci koristili, ovaj tenk nema tipične „nemačke“ modifikacije luka komandira i on je i dalje originalan (HPM via S. Pogačić)
Kolona tanketa L-3 ustaškog Brzog sklopa na smotri u Žumberku januara 1943. Uočavaju se ustaške oznake na telu tanketa (HPM via D. Predoević)
Hrvatski tenkovi tipa Ursus (TK-3) angažovani su u antiustaničkoj akciji tokom 1942. kao podrška 1. bataljonu (djelatnoj bojni) Ajnzacstafela (Einsatzstaffel) Princ Eugen, sastavljenom od pripadnika nemačke narodnosne grupe u NDH i u sastavu Domobranstva. Sa dva tenka Ursus u akciji učestvuje i nemačko improvizovano oklopno vozilo, zaplenjeno krajem rata 1945, na napuštenom vozu u rejonu Sent Vid-Medvode sa drugom nemačkom oklopnom tehnikom. (kol. Tomislav Aralica)
Ustaška oklopna jedinica 1942, u širem rejonu Jajce - Donji Vakuf. Ovde: na zastanku (MRNH, F-142/16A)
Jedinica ustaške Crne legije prolazi pored kolone vozila na čijem je čelu jedan tenk Pancer I sredinom 1942 (HPM via D. Predoević)
Improvizovani oklopni kamion (samovoz) iz sastava ustaških snaga u Kupresu 1942. Naoružanje teškim mitraljezom Švarcloze u obrtnoj kupoli. (HPM via D. Predoević)
Drugi improvizovani oklopni kamion. Oklopljen i naoružan na isti način kao i kamion ìa gornjoj fotografiji, ipak ima nekoliko razlika u prednjem delu. Na ovom kamionu uočava se ustaški znak na kupoli i iznad hrvatske šahovnice na boku (HDA via D. Predoević)
Zaplenjeni ustaški oklopni kamion u Livnu, ispred mehaničarske radionice novoformiranog 8. korpusa NOVJ, oktobar 1943 (MRN-JUG, inv. br. 5133, A655/8)
Partizansko oklopno vozilo napravljeno u Ljubiji, tokom juna 1942, zarobile su nemačke snage i koristile ga u akcijama na Kozari. Na vozilu nedostaju štitnici za prednje točkove. (BA Koblenz via D. Predoević)
Dva pogleda na oklopni vagon oklopnog voza br. 3 „Lisac“ koji je izbačen sa pruge Donji Vakuf- Jajce u diverziji 4. avgusta 1943. Vagon je naoružan tenkovskom kupolom francuske proizvodnje sa topom od 47 mm i spregnutim mitraljezom od 7,5 mm dok se na bokovima vagona nalaze pozicije sa teškim mitraljezima tipa Švarcloze M-07/12, cal 7,9 mm. Na fotografiji dole uočava se oznaka na oklopnom vagonu OVT 5, odnosno broj HDŽ Lm 45331 koji se vidi na obe fotografije (Železnički muzej)
Upotreba oklopnih jedinica NDH na terenu tokom 1942. Najraniju akciju hrvatskih tenkova identifikujemo krajem 1941. go dine. Vod sa tenkovima nepoznatog tipa učestvovao je u antiustaničkoj akci ji domobranskih snaga na Ozrenu 3-11. decembra 1941. U prvoj borbi srp ski ustanici su zarobili jedno vozilo, ali pošto niko nije znao da upravlja nji me, pokupljeno je naoružanje nemačke proizvodnje i onda oštećeno i osta vljeno. Sutradan, ostatak ovog voda evakuisao je vozilo. Loš teren i slabo naoružanje, kako je ocenjeno, bili su glavni uzroci neuspeha hrvatskih tenki sta u toj operaciji protiv srpskih ustanika. U isto vreme, protiv ustanika na Kordunu je korišćen jedan vod od tri tenka L-3 iz sastava PTB-a. U jednom partizanskom izveštaju iz aprila 1942. identifikovano je da hrvatske kolone na drumu Sarajevo-Sokolac prate dva tenka. Prema opisu, to su bili stari „jugoslovenski“ tenkovi, sa posadom od tri čoveka i jednim mitraljezom u naoružanju. U Sarajevu, takođe u 1942, nalaze se tankete L-3 kod ustaških jedi nica. Ovaj vod sa do 5 tenkova postoji i krajem 1944. godine. Takođe, u 1942. deo domobranskih tenkova Ursus koristi se u zoni Sarajeva kod III zbornog područja. Tokom aprila i maja u operacijama na Kordunu korišćena je jedinica sastavljena od 5 tanketa L-3 i 14 motocikala sa prikolicom, sve iz sastava Ustaške vojnice. Potom u operacijama oko Kozare, tankete PTS-a su angažovane u podršci snagama ustaške Crne legije. Bilo ih je sedam, kao i više motocikala. U pokušaju prodora prema Prijedoru, 3. juna uništene su dve tankete L-3 sa posadama. U julu i avgustu 1942, u zapadnoj Hercegovini angažovane su oklop ne snage PTS i Domobranstva u jačini čete: tankete L-3, tenkovi Krup, ali i jedan tenk R-35 a kasnije ijedan oklopni kamion. Ove snage učestvovale su u borbama oko Šuice, Duvna, Livna, Kupresa i Bugojna. U tim borbama identifikovana je upotreba nekoliko lokalno oklopljenih kamiona od strane ustaške vojnice (ukupno 4 komada?). Prvi put su registrovani u junu kod Jajca i okolini, potom početkom avgusta u borbama oko Kupresa. Tokom septembra na više tačaka u Bosni se koriste ovakvi improvizovani oklopni kamioni: kod Ključa, Bugojna, Jajca, Kupresa, a jedno vozilo partizani su zaplenili 24. septembra u Jajcu. Ustaške snage su upotrebljavale ova vozila i tokom 1943. širom Bosne. Kod ustaške posade u Topuskom 23. novembra 1942, bila su jedna borna kola. Potom u decembru, oklopnih vozila bilo je u borbama na Kalni
ku (deo PTS), Klanjcu, Kordunu, u akciji prema Slunju i kod Tušilovića. Prilikom posete jednog ministra u vladi NDH Glini, njegovu oružanu prat nju činilo je četvoro bornih kola i dva oklopna automobila. Na drugoj strani NDH, u široj zoni zapadne Slavonije, odnosno Da ruvara i Pakraca, angažovana je tokom druge polovine 1942. četa sa tenko vima Ursus. Ona je vodila sporadične borbe sa partizanima, zajedno sa sna gama 1. gorske divizije. U borbi za ponovno zauzimanje sela Voćin, 20. de cembra 1942, angažovan je jedan vod tenkova Ursus. Vod je upao u parti zansku zasedu, a jedna tanketa je sletela sa druma. U napadu partizana, po bijena je posada tankete (pet „Nemaca-kulturbundovaca“). Tanketa je zaplenjena ispravna, ali je sa nje samo skinut mitraljez i partizani su je zatim uništili. Iz ove jedinice, gde je očigledno postojala ćelija komunističkih sim patizera, dve posade su 16. januara 1943. pokušale bekstvo sa dve tankete na partizansku stranu. Kako je akcija loše organizovana, poterà je uspela da ih stigne. Begunci su ostavili tankete, četvorica su uspeli da umaknu, jedan je ubijen, a poterà je zarobila jednog tenkistu.
Partizani zarobljavaju hrvatska oklopna vozila 1942. Partizanske snage su u borbama sa nemačko-hrvatskim snagama to kom maja u Bosanskoj Krajini (rejon Kozare) zaplenile dve tankete. To se dogodilo u borbama 2. krajiškog odreda sa hrvatskim snagama kod s. Klekovci, Bosanske Dubice, 24. maja. Hrvatske posade likvidirao je bombama partizan Mile Mećava, koji je i sam zatim stradao. U daljem toku ofanzive juna 1942 (Kozara), partizani su izgubili ove tankete. Takođe, partizanske snage u Bosanskoj Krajini su tokom maja izra dile nekoliko improvizovanih oklopnih vozila. Improvizovanje je izvršeno oklopljavanjem kamiona u radionici rudnika Ljubija. Ova vozila nisu upotrebljena, jer su ih u ofanzivi na Kozari zaplenile hrvatske snage koje su za uzele i rudnik Ljubiju. Zanimljivu epizodu predstavlja i stvaranje partizanskog „tenka“ mar ta 1942, u selu Nebljusi, prema ideji partizana Stevana Brozovića iz bataljo na „Marko Orešković“. Pripremajući se za napad na Srb, tada italijansko i četničko uporište, od delova vagona-cisterne, točkova i osovine betonske mešalice improvizovanje „partizanski tenk“. Bilo je to oklopno vozilo na tri točka, sa pločama, na pogon energije sopstvene posade. Iako je vozilo bilo napravljeno, od njegove upotrebe se odustalo. „Tenk“ je ostavljen u južnoj
Lici, ali je preživeo rat i posle bio prebačen u Muzej narodne revolucije u Zagrebu. U decembru 1942. godine, snage 4. crnogorske partizanske brigade su u napadu na uporište hrvatskih snaga u Livnu zaplenile jedan oklopni automobil. Ovo vozilo je u toku napada bilo oštećeno zapaljivom flašom, pa je motor teško stradao. Partizani su zatim skinuli motor sa jednog kamiona i namontirali ga na ovaj oklopni auto. Takođe, formacijsko naoružanje od jed nog mitraljeza pojačano je dodavanjem 4 puškomitraljeza koji su mogli da dejstvuju kroz proreze vozila sa strane. Vozilo je sa odabranom posadom i pojačano streljačkim naoružanjem i bombama, bilo angažovano za upad u selo Malovan pravcem od Kupresa. Iako su štabovi brigada 2. proleterske divizije polagali velike nade da će iznenaditi hrvatski garnizon u tom mestu, to se nije desilo. Pod upaljenim svetlima i sa „crvenom proleterskom zasta vicom na blatobranu“ vozilo je prošlo prve linije odbrane hrvatskih snaga, koje su odmah otvorile vatru. Vozilo je produžilo đo prepreke koja gaje za ustavila i tu se razvila borba. Iako je zaustavljeno vozilo uništeno, posada je posle višečasovne dnevne i noćne borbe uspela da se živa izvuče iz hrvat skog okruženja i vrati se svojim snagama na položaje ispred sela.
OKLOPNE SNAGE U 1943. GODINI DO KAPITULACIJE ITALIJE Nemačke oklopne jedinice u poduhvatima „Vajs“ i „Švarc“ 1943. Od decembra 1942. i januara 1943, nemačke snage u Hrvatskoj su pojačavane, shodno planu za veliku operaciju protiv pokreta otpora na teri toriji NDH u zahvatu mogućeg novog fronta, ukoliko bi se saveznici iskrcali na Balkanu tokom 1943. godine. Iz Srbije je prebazirana SS brdska divizija „Princ Eugen“. U Hrvatskoj se formiraju/popunjavaju 187. rezervna i 369. pešadijska divizija (poznata kao legionarska i hrvatska). Definitivno je ceo 1/202. oklopni bataljon prešao na teritoriju NDH iz Srbije. U toku 1943. ne mačke snage se radi borbe sa partizanskim ustanicima dalje pojačavaju, pa na tom području identifikujemo baziranje tri lovačke divizije: 100, 104 (ra nije 704), 118 (718), formiranje još dve legionarske/hrvatske divizije: 373. i 392. pd. dolazak 173. rezervne divizije. 92. grenadirskog motorizovanog pu ka, jedinica SS policije i druge sastave. Prepuštajući garnizone bugarskim jedinicama, SS dobrovoljačka di vizija „Princ Eugen“ napustila je Srbiju 6-16. januara 1943. i prešla na teri toriju NDH. To je bio slučaj i sa posadnom 717. pešadijskom divizijom. Ove jedinice su učestvovale u operaciji protiv partizanske glavnine, nazva noj Vajs (tzv. IV neprijateljska ofanziva). Divizija „Princ Eugen“ došla je u Karlovac, a nova 369. pd u zonu Sisak-Kostajnica, ranije posadne 714. i 717. pd bile su u široj zoni Banja Luke. Tri italijanske divizije II armije na lazile su se u zoni Ogulin-Gospić-Gračac. Nemačka vojska je krenula u ofanzivu na partizane sa tri osnovne oklopne jedinice, koje su bile veterani protivgerilske borbe: 1/202. oklopni bataljon i 12. oklopna četa, kao i nova, oklopna četa SS divizije „Princ Eugen“. U toku 1943. jedinice 1/202. oklopnog bataljona nalazimo na terito riji Bosne (NDH). Kako je odavno izgubio vezu sa matičnom jedinicom iz koje je došao u Jugoslaviju septembra 1941, a prema naredbi od 5. februara 1943, 1/202. okb (Pz. Abt) preimenovanje u 202. okb (Pz. Abt). Bataljon je i dalje imao tri čete sa tenkovima Somua i Hočkis. Tokom januara u rejonu Teslića jedan vod je bio pri 718. pešadijskoj diviziji. Od 18. februara ceo 1/202. okb (-1 četa) pridodat je 717. pešadijskoj diviziji u Ključu, dok je iz dvojena četa bila u sastavu 737. puka iste divizije. Potom krajem marta, ,,ra-
di popune“ 1/202. okb se prebacuje sa komandom i jednom četom u Saraje vo, odnosno sa preostale dve tenkovske čete u Bugojno (1) i Tarčin (2). U službenom pogledu ove tenkovske čete su bile potčinjene teritorijalnim ko mandantima, a pravo naređivanja za angažovanje zadržao je komandant ne mačkih trupa u Hrvatskoj. Treća četa 202. okb angažovana je u borbenoj grupi „Ludviger“ 369. pd od 6. juna 1943, a učestvovala je u borbama sa partizanima na Sutjesci i u rejonu Pljevlja već 8. juna. Preostale jedinice 12. oklopne čete nalazile su se u Srbiji do februara 1943. Tada su Srbiju napustila i poslednja dva tenkovska voda ove čete, kao i njen pomoćni vod. Ovaj odlazak, kako je smatrao komandujući general u Srbiji, predstavljao je dalje smanjenje odbrambenih potencijala nemačkih snaga u Srbiji. Prema naređenju od 14. marta sve vodove 12. čete trebalo je uputiti u Zenicu, gde bi se potčinili 718. pešadijskoj diviziji. Jedinice 12. oklopne čete zatičemo aprila 1943. u Zenici pri 718. pd. Dva voda te čete od 5. juna nalaze se pri 369. diviziji, gde učestvuju u borbama sa partizanima (Sutjeska). Oklopna četa (PzKp) sa četiri voda SS divizije „Princ Eugen“ bila je u januaru 1943. u Karlovcu. Od 20. januara, ova jedinica je angažovana od Karlovca, preko Korane i dalje na jugoistok. Tenkovi su bili raspoređeni po vodovima i dodeljeni borbenim grupama divizije „Princ Eugen“ zajedno sa dva voda 12. oklopne čete koji su počeli napad na partizanske snage. „U po gledu discipline, jedinica se ponašala nadmeno... Borcima SS divizije Princ Eugen nikako nismo mogli da objasnimo da oni ne operišu u neprijateljskoj zemlji, već daje Hrvatska naš saveznik“, piše general Glez fon Horstenau. U februaru ova jedinica napreduje pravcem prema Petrovcu odnosno Drva ru. Pored tenkova u njenom sastavu su bili i oklopni automobili (februar 1943). Potom nalazimo je u rejonu Drvara. Početkom marta, divizija se sa tenkovima raspoređenim po vodovima u borbenim grupama nalazila u zoni Grahova, nastupajući u pravcu Livna (njena oklopna četa je u tom gradu 8. marta), i Hercegovine. Do sredine marta oklopna četa divizije „Princ Eugen“ stigla je u rejon Mostara, gde je smeštena u selo Lise, u divizijsku rezervu. U ovoj ofanzivnoj operaciji nemačke oklopne snage su pretrpele gu bitke u tehnici. Dva nemačka tenka tipa Hočkis su evidentno pala partizani ma u ruke u početku operacije Vajs. Identifikovali smo nekoliko događaja u kojima su ti tenkovi mogli biti zaplenjeni: — 25. januara, 1/202. okb gubi jedan tenk u toku napredovanja od protivtenkovske mine u rejonu Podgrmeča;
- 27/28. januara, 1. krajiška brigada 5. partizanske divizije noću je napala Ramiće i na spavanju iznenadila snage 749. pp i 202. okb. Sutradan, nemačke sna ge su izvršile kontranapad na Ramiće. U toj borbi, partizani su uspeli da unište čel ni tenk u kojem je bio komandant 1/202. okb (potpukovnik fon Gejzo). U noćnom napadu ranije, izgleda da sii partizani zaplenili 4 tenka (?) ali nisu ih uništili jer ni su imali sredstva; - 5. februara, izgubljen ! tenk u neuspešnom napadu na partizane; - na drumu Bosanska Krupa-Petrovac i Bosanska Krupa-Bihać napadnute su kolone SS divizije „Princ Eugen“, pri čemu je uništeno nekoliko vozila među kojima: 1 tenk i 1 oklopna kola.
Prema podacima 6. krajiške brigade, posle povlačenja snaga 369. di vizije 28. februara iz Lušci Palanke partizani su našli 1 tenk, 1 polublindirani auto i 1 sanitetski auto, koje su potom uništile jedinice 1. bataljona ove brigade. Sledećeg dana, dve motorizovane kolone SS divizije „Princ Eugen“, koje su se kretale od Bosanskog Petrovca odnosno od Bosanske Krupe, upa le su u zasede ove partizanske brigade kod Risovca i Vranjske Mosure. Po red ostalih gubitaka u ljudstvu i tehnici, partizanski izvori beleže da je od oklopne tehnike uništeno: 1 tenk, 1 oklopna kola kao i 10 motornih vozila. Prema izveštaju na dan 31. maja 1943, Komanda Jugoistoka imala je kod 202. okb 8/8 (ispravni/neispravni tenkovi) tenkova S-35 i 28/13 tenkova Hočkis. Kod 12. čete bilo je 21/1 Reno R-35 (u izveštaju greškom navedeno „S-35”) i 30/6 Hočkis kao i još 4 tenka Hočkis za koje se očekivao prijem. Kod SS divizije „Princ Eugen“ bilo je 16/2 tenkova tipa Šar B-2. Snage SS divizije „Princ Eugen" borbeno su angažovane i u sledećoj operaciji, nazvanoj Švarc (Schwartz - crno, partizanskim rečnikom: V ne prijateljska ofanziva), koja je predstavljala objedinjeni napad na četničke i partizanske snage na prostoru Bosne i Hercegovine i u jadranskom zaleđu. Snage ove divizije su prvog dana operacije 15. maja prodrle kroz italijansku zonu, istočno od Neretve, koristeći „osam srednjih“ tenkova i krenule u ofanzivu na četničke jedinice koje su bile nominalno pod italijanskom komandom (MVAC). Osnovni cilj je bio zarobljavanje i razoružanje snaga JVuO u ovoj zoni i njihova eliminacija, i pored protesta italijanskih vojnih vlasti. Početkom jula jedinice SS divizije „Princ Eugen“ napreduju kroz is točnu Bosnu da bi do 20. jula zauzele većinu mesta preko zone Han Pije sak—Vlasenica, sve do Olova i Kladnja, odnosno Zvornika na severu. U julu 1943, SS divizija „Princ Eugen“ bazira na širokom prostoru centralne Bosne i Hercegovine. U to vreme ima i formiran Protivtenkovski lovački divizion, koji tada bazira u Nevesinju. Međutim, u njenom sastavu ne nalazimo mesto baziranja njene oklopne čete (SS Pzkp 7).
Italijanske oklopne snage u 1943. Na prelazu 1942/43. godine, italijanska vojska je na prostoru Jugo slavije angažovala i dalje značajne snage. Generalno, kod oklopnih snaga ostao je najveći broj istih jedinica, osim stoje počela da pristiže i novija teh nika. Prema popisu sastava snaga komande SUPERSLODA na dan 1. no vembra 1942. od oklopnih jedinica bile su: - kod 11. korpusa: 1. četa II bataljona 4. puka oklopne pešadije, -kod 5. korpusa: 1. grupa tenkova San Đusto sa 4 eskadrona u Karlovcu, - kod 6. korpusa: 2. grupa tenkova San Marko sa 4 eskadrona u Dubrovniku, i2. bataljon (sa 3 tč) 4. puka oklopne pešadije (sa bacačima plamena, u Srebrnom), - kod 18. korpusa: 1. bataljon 31. puka (sa 3 tč) u Solinu i mtč Zar a u Ben kovcu.
Bilo je ukupno 40 oklopnih automobila namenjenih za ojačanje: devet kod 5. korpusa, jedanaest kod 6. korpusa, trinaest kod 18. korpusa, pet kod 11. korpusa i dva kod komande pozadine. Kao „hemijske trupe“ označene su dve čete bacača plamena: 6. četa kod 6. korpusa i 7. četa kod 18. korpusa. Šest oklopnih vozova je bilo u tom trenutku angažovano kod koman di pomenutih korpusa: br. 1. i br. 8. u Ljubljani, br. 2 i br. 10 u Ogulinu, br. 1. u Kninu, br. 9. u Delnicama, a u pripremi su bili oklopni vozovi br. 3, 4, 5. i 6. Od ovih dva je trebalo da budu dodeljena 11. (3. i 6. u Novo Mesto) a dva 18. korpusu (4. i 5. u Karlovcu i Kninu). Konačno, u sastavu inžinjerije na Sušaku bila je četa sa ukupno 20 oklopnih dresina-automobila. Komanda ikomandni vod nalazili su se na Sušaku, dva voda kod 5. korpusa, i po je dan vod kod 11. i 18. korpusa. Ovom popisu dodajemo i pregled snaga na području IX armije u Al baniji, iz sredine 1943. Grupacija brzih jedinica obuhvatala je: jedan odred oklopnih automobila, jednu četu i jedan vod lakih tenkova, a u junu 1943. stigao je i 1034. vod oklopnih kamiona, namenjen za zaštitu auto-kolona. Krajem novembra 1942. naređeno je da 1. bataljon/31. puka pređe u sastav 5. korpusa. Ova jedinica se razmestila u garnizonu Karlovac i tu je učestvovala u više akcija ograničenih razmera tokom 1943. godine. Sa druge strane, u decembru, čitava 1. brza divizija je iz rejona Karlovca prebačena u Šibenik. Komanda 1. grupe tenkova San Đusto takođe je bazirala u ovom gradu, a njene jedinice bile su razmeštene u garnizonima Split, Knin, Sinj i drugim gde su pridodavane divizijama Bergamo, Sasari i Zara.
Početkom 1943. iz sastava SUPERSLODA preuzete su pojedine sna ge za pojačavanje drugih frontova, pa je došlo do reorganizacije snaga i pregrupisavanja. Opterećujući faktor je bila neprestana prisutnost partizana u zoni njene odgovornosti, kao i angažovanje u protivustaničkoj operaciji Vajs. Već krajem maja 1943. naređeno je novo prebaziranje 1. brze divizi je na sever Jadrana, gde je u Sušaku bila smeštena njena komanda. Eskadroni 1. grupe San Đusto su tokom leta pomereni u ovu zonu pojedinačno. Do kumenti pokazuju daje od 1. jula započeto formiranje „Oklopne divizije Cr nih košulja M“, ali osim naznačenog komandnog osoblja vidi se da je ova divizija trebalo da bazira na području Balkana. Za avgust je bilo planirano upućivanje u Grčku kod XI armije: 9. čete oklopnih transportera i „tenkov ske čete M. 42“. Podatak o tome kada su se tačno tenkovi tipa L-6 pojavili u Jugosla viji nije poznat. Njihovo prisustvo se može videti prema razlikovanju u par tizanskim dokumentima tokom 1943. („mali“ ili „veliki“ tenkovi). Njihovo prisustvo pokazuju i fotografije zarobljenih tenkova tog tipa u septembru 1943. godine. Prema nekim podacima, jedinica iz IV oklopne grupe (coraz zati blindati Alessandria) bila je u sastavu 1. brze divizije sa 13 tenkova L6/40 i 9 samohotki tipa Semovente 47/32, razvijene na tipu L-6. U zoni severno od Gorice, u avgustu i septembru 1943, bila je 13. grupa (XIII Grupo squadroni semoveniti Cavalleggeri di Alessandria) takođe sa tenkovima L-6 i samohotkama L-40 47/32. U toku prve polovine 1943. uvedena su u upotrebu na prugama i oklopna motorna kola Litorina blindata (poznata kao Litorina ili Li-bli, „ve liki“ ili „pružni tenk“). Ukupno je uvedeno 8 komada. Formirana je Oklopna četa železničke inžinjerije (Compagnia Li-Bli del genio ferrovieri) u sastavu inžinjerijske grupacije (Raggruppamento) II armije na Sušaku. Ova sredstva su korišćena zajedno sa pružnim Autoblindama na prugama u zapadnom delu Slovenije: Ljubljani i Novom Mestu, kao i u Hrvatskoj, delujući sa stani ca Sušak, Ogulin, Karlovac, Split (pruge Rijeka-Karlovac-Ogulin-Knin). Litorina br. 1 je oštećena oktobra 1942. kod Splita od mina, dok je Litorina br. 3 uništena 12. februara 1943. u patroli na pruzi Ogulin-Karlovac.
Borbe u Ljubljanskoj zoni 1943. Tokom 1943. italijanske oklopne snage nastavile su praksu praćenja svojih snaga u pokretima po terenu. Ta praksa uzimala je znatan deo aktiv nosti usitnjenih oklopnih snaga od Slovenije do Crne Gore. U Sloveniji,
oklopne snage su korišćene u akcijama zaštite pokreta jedinica, ali i u toku pojedinih odmazdi, februara 1943. Tenkovi/tankete iz garnizona Ribnice i Kočevja su bile angažovane u borbama marta 1943. Posebnu aktivnost to kom marta 1943. imala je „Jurišna grupacija crnih košulja 21. april“, koja je operisala iz Ribnice. U njenom sastavu, osim 10 motornih vozila, bila su i 2 oklopna voza i 2 železnička oklopna automobila. Od 18. marta uključena su i 4 oklopna automobila, a kasnije i vod tenkova bacača plamena. Sva ta teh nika bazirala je u Ribnici i bila je angažovana u borbama sa partizanima 2228. marta 1943. U akciji divizije „Kaćatori dele Alpi“ u toku prve polovine aprila u zoni Mokrec protiv dve partizanske brigade angažovani su jedan vod oklopnih automobila i tenkovska/mehanizovana četa Zara. Početkom juna divizija Izonco je sa svojim snagama vršila čišćenje zone Čatež, u čemu su učestvovali 2. četa tenkova bacača plamena i 2. vod oklopnih automobila. Krajem jula u operaciji Gorjanci jugoistočno od No vog Mesta, angažovane su značajne italijanske snage u borbama sa partiza nima: u sastavu divizije Lombardija tri tenkovske čete, a u sastavu divizija Izonco i Kaćatori, po jedna četa. Kod divizije Lombardija raspored je bio sledeći: komandi korpusa bila je potčinjena 2. tenkovska četa bacača plame na, a divizija je bila podeljena na kolone: dve čete 1. bataljona 31. puka u koloni „Roko“, i jedna četa 1/31 u koloni „Besta“. U rezervi korpusa bila je jedna tenkovska četa (meh. četa Zara). Divizija Izonco je angažovala svoje snage protiv partizana u Gorjanicima, gde su u grupaciji „Pelaci“ bili tenko vi bacači plamena, iz voda 2. čete tenkova bacača plamena. U ovoj akciji identifikovali smo uništenje jednog oklopnog automobila od partizanske protivtenkovske mine 26. jula 1943. godine Partizanski dokumenti svedoče da su tokom leta 1943. italijanske snage pokazivale „novu ofanzivnost“ koja je bila posledica „svih znakova demoralizacije“ pa su se, osim opreznog kretanja po terenu, u više akcija ko ristile oklopne snage radi praćenja, podrške ili izvlačenja njihovih snaga iz Ljubljanske zone. U borbama sa slovenačkim partizanskim snagama 25-26. jula u široj zoni Trebnja kod Dobriniča bila je angažovana jedna tenkovska četa/eskadron sa 12-13 tenkova. Partizani su u tim borbama onesposobili je dan „mali“ i potpuno uništili jedan „veliki“ tenk postavljajući protivtenkov ske mine. U napadu na železničku kompoziciju 13. avgusta na pruzi St. Janž-Trebnje uništena je kompozicija u kojoj su bila i dva oklopna vagona za smeštaj pratećih italijanskih i slovenačkih vojnika antikomunističke mili cije (MVAC). U akciji deblokade mesta samog napada, u večernjim časovi ma tog dana pojavila se tenkovska četa sa 10 tenkova, ali su partizani već bili napustili poprište.
Od podmetnute mine na pruzi noću 22. avgusta blizu Novog Mesta teško je oštećen oklopni voz br. 3 koji je patrolirao zajedno sa jednim pru žnim oklopnim automobilom. Od eksplozije prevrnuli su se lokomotiva, ten der i nekoliko vagona kao i prateća oklopna kola. U noći 23/24. jula, parti zanske snage su minirale prugu Ljubljana-Trst kod Goričice. Kada je naišla kompozicija sa ljudstvom i tehnikom nemačke obnovljene 24. oklopne divi zije koja se prebacivala u Italiju, mine su izbacile deo kompozicije. Partizani su potom zapalili ostatak kompozicije. Na njoj je bilo 15 (ili 17) „sasvim novih transportnih (oklopnih) automobila“ koji su takođe zapaljeni. Jedna od poslednjih akcija italijanske vojske protiv partizana u Sloveni ji sa upotrebom oklopnih jedinica organizovana je od 3. septembra u zoni Krva va Peč-Mačkovec. Akciju je sprovela divizija Kaćatori dele Alpi. Tu su bili angažovane sledeće snage: vod tenkova iz 2. čete 1. bataljona 31. puka, vod oklop nih automobila i 4 zaštitna automobila (kamiona?) koji su prebačeni vozom iz Ljubljane do mesta V. Lašče odakle su potom dejstvovali u pomenutoj zoni.
Dejstva na teritoriji NDH 1943. Grupa tenkova San Đusto je od januara bila angažovana u akcijama u zoni Like i Bosanske Krajine, a učestvovala je i u operaciji Vajs tokom proleća 1943. U ovoj operaciji marta i aprila 1943. angažovani su i delovi 1. bataljona 31. puka u prodoru italijanskih snaga na pravcu Karlovac-Slunj. Kod divizije Lombardija bile su dve, a kod divizije Re jedna tenkovska četa. Italijanske snage nisu imale veće dodire sa partizanskim snagama koje su odstupale na jugoistok i stigle do Korenice. Sa juga, napredovala je divizija Sasari sa tri eskadrona 1. grupe San Đusto, sa namerom da se spoji sa osta lim snagama koje su dolazile sa zapada i napredovale ka Bihaću i Bosanskoj Krajini. U ovim borbama Italijani su 24. januara kod Udbine izgubili dve tankete, a 31. januara kod Mazina još tri su bile oštećene, od kojih je jedna ostavljena i zarobljena. Potom 2. februara oštećena je jedna, 13. još jedna i 15. prema Kulen-Vakufu još jedna tanketa. Napredovanje je bilo sporo zbog snega i snažnog partizanskog otpora. U partizanskom kontranapadu kod Do njeg Lapca uništena je ili zarobljena veća količina ratne tehnike, među ko jom su zaplenjene tri tankete L-3, od kojih jedna ispravna. Ove tankete su ušle u sastav novoformirane Tenkovske čete 1. korpusa NOVH. U isto vreme, na drugoj strani, partizanske jedinice su se probijale prema istoku. U zoni njihovog proboja bile su snage divizije Murđe sa dva eskadrona tanketa L-3 i četom L-3 plamenobacača. Partizanske snage su
prodrle do Prozora gde se noću 15/16. februara razvila velika bitka. Grad je, pored ostalih snaga, branila četa tenkova L-3, pa je prvi partizanski napad propao. Sledećeg dana partizani su na drumu Mostar-Jablanica uspeli da za ustave i poraze italijansku kolonu koja je išla kao pojačanje. Pored 23 mo torna vozila, zarobljene su i dve tankete iz pratnje kolone. U drugom napadu na Prozor 16/17. februara partizani su bili uspešniji: porazili su italijanske snage iz grada. Manji deo snaga se izvukao iz grada sa šest tanketa, a deo snaga je zarobljen u gradu sa većom količinom motornih vozila, artiljerije kao i pet tanketa L-3. Snage koje su se povukle iz Prozora uspele su da stig nu do Rame, odakle su ih 20. februara isterale partizanske snage. U pokuša ju izvlačenja, ova kolona je delom uništena a delom zarobljena: partizani su zarobili četiri ispravne tankete a dve uništili. Tako su u ovim borbama itali janske snage izgubile čitav eskadron tanketa L-3. Drugi eskadron dodeljen diviziji Murđe nije se angažovao u ovim borbama i ostao je u Širokom Bri jegu u zapadnoj Hercegovini. Od zarobljenih tanketa partizani su formirali Tenkovsku četu pri 10. hercegovačkoj brigadi, koja je potom preuzeta di rektno pod komandu partizanskog Vrhovnog štaba.
Nastanak Tenkovske čete 1. korpusa NOVH Nova 1943. godina i početak snažne ofanzive („IV neprijateljska“, poduhvat „Belo“ ili Weiss) zatekli su tenkovski vod 1. operativne zone NOV Hrvatske sa tri tankete u Korenici na zimovanju. Po otpočinjanju ofanzive na partizansku teritoriju, stigla je naredba da se tenkovi unište. Ipak, parti zanski tenkisti su na svoju odgovornost odlučili da tenkove prebace u selo Frkašić i sakriju u široj zoni sela. Veoma niske temperature i sneg koji je pa dao pomogli su da sakrivanje bude obavljeno u konspiraciji. U toku borbi na ovom odseku, gde je prošao glavni talas ofanzive i otišao ka jugu, ostale su partizanske snage 6. ličke i 8. kordunaške divizije. U nekoliko borbi tokom januara-februara 1943, ove snage su zaplenile ukupno 7 tenkova: 2 tankete 24. januara kod Tušice, 3 tankete 30. januara kod Zuleševaca, jedan nemački Hočkis 6. februara na Drnovači i još jedan nemački Hočkis na Bandinom mostu kod Cvitivića krajem februara. U zoni Like su ostale snage tri partizanske divizije, organizovane u 1. korpus NOVH. One su ubrzo krenule da zauzmu Gacku dolinu sa gradom Otočcem kao sre dištem. U tu svrhu revitalizovan je tenkovski vod, koji je započeo prikuplja nje postojećih i novozarobljenih tenkova. Ukupno ih je bilo 10. Tankete nisu bile problem i one su koncentrisane, kao i ranije, u selu Frkašić. Problem su
predstavljali tenkovi Hočkis, koji su zaplenjeni sa znatnim oštećenjima. Po sle višednevnog napora, u radionici u Belim Potocima jedan od Hočkisa je osposobljen: zamenjen je patos, popravljen potporni točak i izrađen improvizovani zatvarač za top! Usmeno naređenje za formiranje Tenkovske čete 1. korpusa NOVH od ove tehnike stiglo je krajem februara. Četa je formirana oko 5. marta, dok je zvanično naređenje GS NOVH bilo datirano sa 7. (od nosno 15.) martom, kada je i obavešten Vrhovni partizanski štab daje u Lici formiran tenkovska četa. U četi je bilo 10 tenkova, od kojih 9 ispravnih. Drugi neispravni Hočkis ostao je na Kordunu. Kasnije je kao 11. tenk po spisku vođena i oštećena tanketa koja je stajala na drumu Korenica-Bunić, i sa koje su skidani delovi. Tenkovska četa je potom angažovana u borbama na ovom prostoru. Italijanske snage su u isto vreme započele povlačenje iz ove zone i njeno pre puštanje hrvatskim domobranskim ili ustaškim snagama, odnosno lokalnim četničkim snagama. Ovi tenkovi su pomagali partizanske napade i akcije. Od mah po formiranju, Tenkovska četa je bila angažovana u borbama sa Italijanima u rejonu Gackog polja i Vrhovina protiv divizije Re. Prva borba vođena je u selu Babin Potok protiv četničkih snaga, gde su tenkovi sadejstvovali snaga ma 8. kordunaške divizije i 6. primorsko-goranske brigade. Uslovi za dejstva su bili teški. Sneg je otežavao pokret, a deo tenkova je imao tehničke proble me. Ipak napad je uspeo, a četnici su se povukli ka Vrhovinama. Prvi napad na sledeće uporište u selu Crna Vlast nije uspeo 7. marta, već tek 20/21. marta uz pregrupisavanje partizanskih snaga. Desetak dana kasnije Italijani su evakuisali svoj garnizon u Vrhovinama. Tenkovskoj četi je bilo naređeno da sa mostalno goni italijanske snage koje su se povlačile ka Otočcu. I pored dva napada: na zaštitnicu i čelo kolone, Italijani su izmanevrisali partizanske ten kove, koji nisu imali prateću pešadiju i uspešno se povukli ka Otočcu. Otočac je bio snažan italijanski garnizon divizije Re, dobro utvrđen, sa kontrolisanim prilazima i pojačan domaćim snagama koje su se povukle iz okoline (hrvatske ustaške/domobranske, srpski četnici kao antikomuni stička milicija). Partizani su bezuspešno pokušavali sa napadima, sve do od lučnog prodora koji je počeo 15. aprila. U ovoj akciji partizanskih snaga 8. divizije bila je angažovana i Tenkovska četa, koja se nalazila na polaznim položajima dan pre početka napada. Potom je sa šest ispravnih tenkova uče stvovala u napadu na italijanske snage koje su se izvlačile ka Senju 17. apri la. U početnom delu napada ostvarenje uspeh i deo italijanskih snaga je ras pršen. Partizanski tenkisti su zatim pohitali ka čelu italijanske kolone. Podeljena na tri voda sa po dva tenka - tankete, i bez prateće pešadije, partizan ska četa je uletela u zasedu kod sela Brloga. Italijanske snage, koje su se bile
dobro organizovale za povlačenje, dočekale su partizanske tenkove sa oklopnim automobilima koji su svojim topovima uništili jedan a oštetili tri tenka. Stradalo je četiri, a ranjena su dva od ukupno 11 partizana u tenkovi ma koji su gonili italijansku kolonu. Posle ovog neslavnog duela, partizanska četa je ostala na četiri is pravna tenka L-3, od kojih su tri mogli da se koriste u borbi, a potom je i če tvrti bio naoružan i spreman za akciju. Ostali tenkovi bili su: pet uništenih ili oštećenih kod Brloga, neispravni Hočkis i „rashodovani“ L-3 koji se na lazio na pomenutim drumu. I pored velikog gubitka i naglog pada broja ispravnih tenkova na ja činu jednog voda, partizanska četa se dalje angažovala već od 19. aprila u borbama protiv hrvatskih snaga na Širokoj Kuli, kasnije kod Bilaja, Brušana, do kraja aprila. Potom je 2. maja napadnut Gospić, najveće hrvatsko voj no uporište u Lici. Grad je bio posednut sa 3.000 hrvatskih vojnika koji su imali i protivtenkovska oruđa i tenkovsku četu (3. oklopna satnija PTS). Iz sastava partizanske tenkovske čete 1. korpusa angažovano je ukupno pet tanketa. Napad, međutim, nije uspeo. U borbama je uništena jedna tanketa sa dvočlanom posadom, a još nekoliko ih je ranjeno u borbi. Četa je potom povučena preko Ličkog Osika u selo Kovačice. Tokom ovih borbi ispoljile su se teškoće u upotrebi tenkova: nerazumevanje njihovih mogućnosti, česti nedostaci goriva, municije, rezervnih delova, itd. Potom četa je tokom maja-jula izvučena iz akcije i preduzete su me re da se tenkovi poprave, nabavi gorivo i primi novo ljudstvo za popunu. Kra jem maja, četa je imala 7 tanketa i 1 tenk Hočkis. U julu je popravljen još je dan tenie koji je duže vreme stajao neispravan u Frkašiću, a iz Drženice je do vezen jedan oštećen tenie koji je zarobila partizanska 13. divizija kod sela Prokika. U avgustu je četa zbog nedostatka vode stacionirana u selo Vrpile. Na vest o očekivanoj ofanzivi, tenkovi su bili ponovo zakopani i sakriveni oko 15 dana. Na toj lokaciji sa 11 tenkova (8 ispravnih i 1 neispravan 1,-3, odnosno 1/1 Hoč kis) i dva motocikla, dočekana je kapitulacija Italije septembra 1943. godine.
Tenkovska četa 10. hercegovačke brigade i Vrhovnog štaba Posle uništenja delova italijanske divizije Murđe u dolini Rame i u zoni zapadne Hercegovine, partizani su u periodu 17-22. februara 1943. za robili više italijanskih tenkova. Posle borbi u Prozoru, organizovana je zaseda za italijanske snage u dolini Rame: 17. februara motorizovane snage italijanske vojske povlačile
su se iz Prozora pred snagama partizanske 10. hercegovačke brigade. Grupu je obezbeđivalo 11 tenkova: 6 ispred i 5 pozadi kolone. U dolini Rame grupa je naletela na jedan bataljon 10. hercegovačke brigade, koji je preprekama bio zatvorio put. U ovoj borbi, pravom masakru Italijana, bilo je 210 mrtvih i 280 zarobljenih njihovih vojnika. Zaplenjeno je 5 is pravnih tenkova, 12 kamiona i 2 motocikla. Sledećeg dana u Rami, posle borbe zaplenjena su između ostalog još 4 tenka. Od ovih 9 tenkova for mirana je Tenkovska četa 10. hercegovačke brigade. Četa je angažovana u napadu na Konjic, a potom je upućena u Gračanicu, kod Prozora u doli ni Rame, gde je trebalo da se oformi tenkovska četa Vrhovnog štaba par tizanskih snaga. U ovim borbama i 5. crnogorska brigada je zaplenila 5 tenkova (2 is pravna). Naime, posle pada Rame, dva tenka su preko Ostrošca krenula u proboj ka Konjicu. U velikoj brzini probila su obezbeđenje i sa druma uleteli u štab partizanske jedinice. Razvila se borba, u kojoj su partizani 5. briga de uspeli da savladaju - pobiju posade i zarobe tenkove. Od svih zaplenjenih italijanskih tanketa odlučeno je da se formira Tenkovska četa Vrhovnog štaba. U četu su uvršteni svi partizani sa bilo ka kvim tehničkim ili tenkovskim iskustvom i nekoliko vozača - zarobljenika Italijana. U četi je bio i kamion tipa OM kojim je prevoženo gorivo za tan kete. Ova četa je učestvovala u (novom) napadu na Konjic, iz pravca Ostroš ca. Uporište u ovoj varoši bilo je pripremljeno za napad partizana tenkovi ma, a otežavajuću okolnost predstavljao je jedan put u kamenjaru koji je išao prema mestu i otežavao manevar. U borbi protiv bunkera oštećeno je više tenkova (jedan se prevrnuo, jedan je uništen, jednom je otkazao motor, itđ.), deo posada se borio bombama, jer mitraljezima nije moglo da se do skoči protivnicima. Iako se kolona partizanskih tanketa probila do prvih ku ća, napad je ubrzo obustavljen jer su se pojavile i nemačke snage kao poja čanje. Četa se vratila u selo Gračanica gde joj je bila baza. Početkom marta dobila je zadatak, direktno od partizanskog vođe i vrhovnog komandanta Ti ta, da od četnika preuzme Jablanicu, odakle su oni prethodno proterali parti zane. Naređenje pokret preko doline Rame i Neretve. Tankete su bez ikakve pratnje prošle četničke predstraže, ušle i prošle kroz celu varoš, a da četnici nisu primetili da je reč o partizanima. Kolona tanketa je izašla iz grada, okrenula se i ponovo ušla u Jablanicu. Na sred mesta iz tanketa je otvorena vatra na iznenađene četnike. Pobijen je veći broj njih, dok se drugi deo po vukao iz mesta prema Neretvi i porušenom mostu; u Neretvi se udavio još jedan deo njih koji nisu uspeli daje pređu. Četnička vatra koja je otvorena
na tenkove sa druge strane Neretve nije nanela nikakve gubitke. Jablanica je tako potpuno samostalno osvojena, bez prateće pešadije! Tek kasnije u gra dić je ušla jedna partizanska jedinica, a tenkovi su se vratili u Gračanicu. Tu je četa dobila novi zadatak, da odmaršira na severozapad i izvede protivudar na pravcu Makljen-Gornji Vakuf, severno od Prozora. Na ovoj liniji Ten kovska četa VŠ se pojavila 3. marta, gde se potom uključila u borbe 2. pro leterske brigade sa Nemcima. I ovde je iznenađenje predstavljalo odlučujući momenat, jer su Nemci mislili da su tankete italijanske sve dok one nisu otvorile vatru na njih. Nemačke snage su se posle toga povukle. Partizan ski publicisti su smatrali daje ovaj protivnapad Tenkovske čete VŠ na gru pu „Fogl“ nemačke 717. divizije uticao da partizanske snage dobiju vre mena i forsiraju Neretvu, razbiju četničke snage i prebace svoje ranjenike na sigurno. U povratku ka Prozoru, Jablanici, Tenkovska četa je stigla do Nere tve, tu je čak uključena u transport i prebacivanje težih ranjenika 7. partizan ske divizije do mesta evakuacije. Tu u Jablanici, noću 8. marta stiglo je na ređenje da se tankete unište da ne bi pale u ruke partizanskim protivnicima. Tako je i postupljeno: tankete su sa upaljenim motorima strmoglavljene u nabujalu Neretvu, ljudstvo je zatim vraćeno u jedinice, a četa je prestala da postoji.
Borbe u Crnoj Gori Italijanske oklopne snage od prve nedelje maja 1943. sadejstvuju sa nemačkim snagama u borbama u Crnoj Gori. Na sektoru divizije Taurineze vodovi tenkova i oklopnih automobila dodeljeni su 3. maja nemačkim sna gama u Foči. Deo oklopnih snaga 6. korpusa bio je angažovan u borbi sa partizanima u zoni Grahovo-Vilusi, iz pravca Hercegovine. Snage 1. prole terske brigade su 11. maja napale motorizovanu kolonu koja je iz Priboja iš la ka Beranama kod Dobrakova, uništivši 18 motornih vozila. Deo nemač kih tenkova kao prethodnica 369. divizije, kretao se 17-18. maja iz pravca Goražde-Cajniče prema Pljevljima, potom se uputio prema Nikšiću 21. ma ja. Italijanske snage divizije Ferara koristile su tenkove 22. maja u borbama sa partizanima u rejonu reke Zeta-Kličevo. Deo ovih oklopnih snaga vratio se 24. maja u garnizon Dubrovnik. Prema naređenju od 1. juna, jedna četa lakih tenkova prešla je iz Nikšića u Šavnik zajedno sa komandom divizije Ferara.
Tenkovi Reno R-35 iz sastava 18. brdskog policijskog puka, u od Nemačke anektiranom delu Slovenije 1942. Gore: u akciji tokom 1942. godine. Dole: Na kupoli se uočava znak Policije poretka (Odmungs Polizei). Zabeleženo je daje fotografija nađena u „Gestapo Bled — Kranj“, kao i da su je snimili nemački vojni dopisnici Wiesebach i Ittner (MNZS)
Od formiranja 18. brdski policijski puk u svom sastavu imao je oklopni bataljon (Polizei PzKw Abteilung) po formaciji sa dva voda od šest oklopnih automobila Štajer i dva voda sa 10 tenkova Reno R-35. Jedinica je formirana i obučena u policijskoj školi u Beču, a potom u julu 1942. bila smeštena u Kranju.
Uništeni policijski automobili „Bebi-Štajer“ nemačke Policije poretka (Pol-6513) na drumu kod Bistrice pri Podbrezjah (takođe nađeno u Gestapo Bled - Kranj, Wiesebach i Ittner). (MNZS)
Tenk Somua S-35, iz sastava komandnog voda 1/202. oklopnog bataljona (na to ukazuje oznaka 1-11 na kupoli) u akciji, 1942 (kol. Dinko Predoević)
Kolona tenkova Hočkis iz sastava 1/202. okb, predvođena tenkom „325“ prolazi pored ustaške pešadijske jedinice, u toku akcije na Kozari, jun 1942. (kol. Dinko Predoević)
Tenk Reno R-35 12. čete pruža podršku u evakuaciji ranjenog nemačkog vojnika tokom borbe u Bosni 1942. godine. Tenk je zadržao raniji jugoslovenski broj 4985, a u nemačkoj upotrebi nazvan je „Wien“ (BA)
Četvrtasto organizovan logor dela 1/202. oklopnog bataljona radi zaštite od eventualnog napada, u Bosanskom Novom pre početka akcije na Kozari leta 1942. (BA, via D. Predoević)
Na većem broju improvizovanih nemačkih pomoćnih oklopnih vozova na prelazu 1941/42, tenkovi Reno FT-17 naoružani topom od 37 mm predstavljali su najjače naoružanje. (kol. Dinko Predoević)
Za razliku od uobičajenih brdskih ili SS divizija sličnog tipa, brdska dobrovoljačka divizija Princ Eugen imala je od formiranja u svojoj formaciji i oklopnu/tenkovsku četu (Pz.Kp 7). Za vreme boravka divizije u Srbiji u toku druge polovine 1942, četa je bila opremljena francuskim beute tenkovima Char B.2 sa bacačem plamena (Flammwagen auf Pz.Kprfw B-2(f). Na kupolama su bili ucrtani dvocifreni brojevi.
Gore: U naoružanju izviđačkog bataljona SS divizije Princ Eugen u prvoj polovini 1943. bili su oklopni automobili ADGZ Štajer (Austro-Dajmler). Takođe, u sastavu ove jedinice nalazio se ijedan zaplenjeni sovjetski automobil BA-20. Dole: Zaplenjeni britanski oklopni automobil tipa Marmon Harrington MK II koristile su nemačke snage u istočnoj Bosni tokom proleća 1942 (MNZS, via D. Predoević)
i
Obuka vojnika SS divizije Princ Eugen u Deliblatskoj peščari u Banatu. Vojnici sede na oklopnom vozilu Sd Kfz 251 (Muzej Vojvodine 7110/8537)
Komandant divizije Princ Eugen, general Artur Fleps, na osmatračkom poluguseničaru Sd.Kfz 253
Tenkovi 1/202. oklopnog bataljona angažovani su u borbama protiv partizana tokom maja 1943. sa delovima novoformirane 369. legionarske divizije. Gore: tenk Hočkis H-39 sa brojem „315“. Dole: tenkovi Hočkis u akciji u planinskom selu Gotovuša (MRNH, 1-7987 i 1-7989)
Smotra nemačkih i hrvatskih jedinica koje su učestvovale u operaciji „Vajs“ na aerodromu Rajlovac kod Sarajeva, marta 1943. Smotru vrši general Domobranstva Vilko Begić, zajedno sa komandantom 369. legionarske divizije, u štabnom vozilu Stajer (Horh) 1500. Vozilo ima šahovnicu na blatobranu, koja je bila oznaka ove divizije. U drugom planu stroj tenkova komandnog voda 1/202. oklopnog bataljona (MRNH, F-315/12A)
Tenk Hočkis „222“ iz sastava 1/202 oklopnog bataljona, upao je u jarak za vreme akcije u Bosni, februar 1943 (BA, via D. Predoević)
Tenkovi Hočkis u sastavu SS divizije Princ Eugen tokom zimskih operacija 1943, prolaze pored kolone ostalih motornih vozila divizije.
Tenkovi Hočkis iz sastava 1/202. oklopnog bataljona 1943: na defileu u Banja Luci, proleće 1943. Broj na kupoli je teško uočljiv usled prefarbavanja. (HPM via D. Predoević)
Motorizacija SS divizije Princ Eugen u toku 1943. Gore: poluguseničar Sd.Kfz vuče haubicu na defileu u Mostaru. Dole: motorizovana pešadija ove divizije u dejstvu. Na kamionu u prvom planu dva teška mitraljeza Zbrojovka. (VM)
U leto 1943. i na na jugoslovenskom ratištu uvedeno je novo bojenje nemačkih tenkova u oker žutu boju. Gore: tenkovi 1/202. oklopnog bataljona, gde je tenk u drugom planu sveže prebojen u oker žutu, dok je tenk u prvom planu ostao tamnosive boje. Dole: defile jedinica SS divizije Princ Eugen u Mostaru, gde su se pojavili oker žuto obojeni tenkovi Hočkis (VM)
Partizanski Hočkis u selu Babin Potok, 21. marta 1943, neposredno pre napada na četničko uporište u mestu Crna Vlast. Na drugoj fotografiji, posle zauzimanja tog uporišta, partizani pregledaju oštećenja na svom tenku (HPM via D. Predoević)
Partizani na zaplenjenoj italijanskoj tanketi, krajem februara 1943. u rejonu Rama-Jablanica (VM, 4408)
Italijanska tanketa L-3, teško oštećena u dolini Rame, pala je partizanima u ruke (HPM via D. Predoević)
Savo Kovačević, istaknuti komandant partizanske 3. divizije, razgleda zaplenjenu tanketu L-3, kraj februara početak marta 1943 (VM)
Pošto tankete nisu mogle da budu prebačene preko Neretve u istočnu Hercegovinu, partizani su ih sa upaljenim motorima survali u reku (VM, 4607)
U borbama sa partizanskim snagama na prostoru Surdup-Javorak, u Crnoj Gori, 2. maja 1943, italijanske snage divizije Ferara (deo 42. pešadijskog puka i Nikšićki četnički odred) pretrpele su veliki poraz. Prema italijanskim podacima divizije Ferara, bila je to „autokolona sa municijom pra ćena od voda tenkova“. U partizanskom napadu zarobljeno je više stotina vojnika, a zaplenjeni su pored artiljerije, municije i drugog vojnog materija la, i 7 tanketa (2 uništena), 17 kamiona (7 uništenih) i 4 motocikala (2 uniš tena). Zaplenjena tehnika je uvrštena u sastav 2. proleterske brigade, kako fotografije pokazuju. Izgleda, međutim, da nije bilo uslova za korišćenje ove tehnike, pa je dalji tok događaja u stvari tok ponovnog preotimanja te tehni ke od strane italijanskih snaga na širem području Crne Gore. U kasnijim borbama sa partizanima u toku operacije Svare (tzv. V neprijateljske ofanzive) deo ove tehnike je preotet od partizana ili pronađen na terenu. U borbama sa partizanima od 10. maja do 21. maja zaplenjeno je (povraćeno) ukupno 7 tenkova (i 6 motornih vozila, 3 motocikla). Divizija Venecija je u zoni Brodareva 21. maja našla deo ove tehnike u uništenom stanju, potom 21-24. maja divizija Ferara je „spasila jedan tenk“ izgubljen 2. maja u široj zoni Savnika. Ista divizija je 30. maja u zoni V. Zupa-Lipva Ravan našla još 3 tenka i 6 automobila. Početkom juna, tri tenka izgubljena 2. maja dovezena su u Savnik, gde je tada bila divizija Ferara sa jednom pridodatom tenkovskom četom. Divizija Venecija je u mestu Metanac u zoni puta, 4. juna 1943. godine, našla „zakopan materijal koji je pripadao autokoloni uništenoj u Dobrakovu“. Tako se završila epizoda sa italijanskim pie noni iz kolone divizije Ferara.
Oklopne snage NDH u 1943. Hrvatske oklopne snage nisu bile određene za angažovanje u toku velikog nemačkog poduhvata Weiss (partizanskim rečnikom: IV neprijatelj ska ofanziva) od januara 1943, već su ostale u mestima svog baziranja Za grebu (1-2. tč PTS), Gospiću (3. tč PTS) i Daruvaru (laka okč). Ove oklop ne snage su izlazile na teren prema potrebi i razvoju situacije. Početkom januara 1943. u borbi sa 17. slavonskom partizanskom brigadom kod sela Hum, od tri tankete koje su učestvovale u napadu dve su oštećene i zarobljene, a njihove posade su prethodno nastradale. Tankete us taškog PTS iz Zagreba su početkom godine angažovane u zoni Žumberka, u zahvatu puta Zagreb-Karlovac i u borbama oko mesta Krašić, rodnog mesta kardinala Alojzija Stepinca, koje je više puta prelazilo iz ruke u ruku parti-
zana i hrvatskih snaga (januar, odnosno april), potom u Pokuplju i oko Samo bora (februar). Ovi tenkovi angažovani su u poduhvatu protiv partizana u za hvatu pruge Križevci-Koprivnica 27. februara-8. marta 1943. u sastavu do mobranske 1. pešadijske divizije. Dve tankete sa posadama su uništene u bor bi sa partizanima 13. hrvatske brigade, 23. aprila kod sela Tomaševca. Potom se tenkovi nalaze u Virovitici (jun) kod 1. gorske divizije i kod Kalnika (jul). Jedna četa je u Zagrebu a druga u Krapini (avgust 1943), a bile su angažovane u zonama: Varaždina, Koprivnice, Ludberga, itd. (septembar-decembar 1943). Ustaška tenkovska četa (3. satnija/PTS) u Gospiću imala je mnogo više borbi sa partizanskim snagama u Lici. Italijanske snage su početkom i tokom proleća 1943. napustile ovu zonu (zona br. 2) i prepustile je snagama NDH na obezbeđenje. Partizanske snage iz Like su posebno napadale Go spić tokom proleća 1943, kao jako hrvatsko uporište u ovoj zoni. Ipak, nisu uspeli da zauzmu tu varoš i pored više napada i stalnih borbi u široj zoni Li ke. U tim borbama su angažovane i tankete iz Gospića: kod Medaka, Lovinca, Široke Kule itd. Registrujemo i sledeće gubitke ove jedinice: 16-20. marta na pravcu Medaka, tri su bile oštećene, ali su odvučene u matični gar nizon i popravljene. Tankete su korišćene i u obezbeđenju improvizovanog letelišta, na koje su sleteli avioni koji su dopremali pomoć opkoljenom gar nizonu u Gospiću. Početkom juna, tankete su sa italijanskim oklopnim auto mobilima učestvovale u deblokadi Gospića pravcem ka Karlobagu. Partizani su u julu procenili daje od ukupno 10 tanketa u garnizonu, 6 ispravno. Domobranska laka oklopna četa u Daruvaru kod 1. gorske divizije, bila je u samom gradu gde je koristila raniji vatrogasni dom za smeštaj. Nje ne tankete angažovane su u borbama sa partizanima u rejonu Pakraca (1/2. februar 1943) i Garešnice (23. februar), u kojima je lakše oštećena jedna tanketa a ranjeno više pripadnika čete. U domobransko-nemačkom podu hvatu na partizanske snage na Papuku i Psunju krajem marta i početkom aprila angažovane su i snage ove čete. U partizanskom prepadu kod Kamenskog zarobljena je jedna tanketa, kamion sa natovarenom drugom tanketom i još nekoliko vozila. Pošto nisu mogli da ih odvuku ili koriste, partizani su zapalili i uništili ovu tehniku. Potom, zbog reorganizacije domobranskih oklopnih jedinica, četa je povučena iz Daruvara u Zagreb. Ministarstvo oružanih snaga naredilo je 9. marta 1943. da se domo branske oklopne jedinice preformiraju, pa je od 1. aprila trebalo da se formi raju 1. oklopna satnija i jedinica nazvana Osnutak doknadne satnije oklop nih četa, koji je trebalo da vodi brigu o svim rezervistima, kao i svom ljud stvu koje je služilo u oklopnim jedinicama. Ove snage su se nalazile u Za grebu, podređene Nadzorništvu pješaštva.
Dva meseca kasnije, naredbom od 24. maja 1943, dotadašnja 1. oklopna satnija i Osnutak doknadne satnije oklopnih četa preformirani su u Zapovjedništvo oklopnih četa i osam oklopnih vodova, po jedan za svaki lo vački i gorski zdrug. Ova komanda je bila u Zagrebu i trebalo je da počne sa radom 1. juna, kada je planirano da bude rasformirana 1. oklopna Četa a „Osnutak“ da pređe u novu komandu. Od kompletne raspoložive tehnike do mobranstva trebalo je formirati oklopne vodove u sastavu zdrugova: 1, 3. i 4. lovačkog zdruga, 1. i 4. gorskog zdruga do 25. jula, a 2. i 3. gorskog zdru ga do 25. septembra 1943. U vrhu Domobranstva je uviđana potreba da više združenih jedinica na terenu imaju oklopne snage, pa makar i manjeg sasta va; deo oklopnih vozila već je bio izgubljen u borbama sa partizanima do sredine 1943, pa je i ta činjenica zahtevala valjanu reakciju. Takođe, i preraspodelu u okviru oklopnih jedinica kod Ustaške vojnice. Očekivala se po moć i veće angažovanje od strane Nemaca: nedostajuće naoružanje i tehniku trebalo je obezbediti preko nemačkog opunomoćenog generala u Zagrebu ili preko tehničkog organa Upravnog stožera Oružanih snaga. Tokom leta i jeseni 1943. počelo je formiranje ovih snaga kod zdru gova. Četa kod 1. gorske divizije sa lakim tenkovima rasformirana je avgusta 1943, a od nje su formirani vod kod 1. gorskog zdruga i vod kod 4. gor skog zdruga. U septembru 1943, za oklopni vod 3. gorskog zdruga „prema postrojbenom pregledu dodieljena je 1 (hrv.) oklopna sat.“. Još ranije, po svemu sudeći, kod 5. gorskog zdruga na području Ba nije i prema Banja Luci bio je formiran oklopni vod izuzimanjem tenkova iz drugih jedinica. U februaru on se identifikuje kao oklopni vod 1. samovozne bojne iz Gline. Kasnije se ovaj vod, naoružan tanketama, prepoznaje kao oklopni vod 5. gorskog zdruga. U periodu od marta do kraja avgusta vod iz Gline je angažovan u borbama sa partizanima u zoni Banije i Velike Kladuše. U isto vreme u ovoj zoni se pojavljuju ponekad i tankete preko uobičaje nog brojnog stanja voda. U borbi 19/20. jula 1943, jedna tanketa je oštećena kod sela Prekop od protivtenkovskih mina, ali je odvučena nazad u Glinu. Prvog aprila formiranje Brzi zdrug, sastavljen od konjičkih i bicikli stičkih jedinica, uglavnom lociranih u Bosni. U njegovom sastavu trebalo je formirati samostalni oklopni vod (sa 5 vozila). Kasnije, po izvršenoj motorizaciji vod je trebalo da dostigne brojno stanje čak do 23 borbena vozila. U 1943. godini pojačan je i stroj oklopnih vozova Domobranstva. Naime, na teritoriji NDH bila je veoma razvijena železnička mreža sa 2.760 km normalnog i 1.200 km uskog koloseka. Na normalnim kolosecima bilo je 306 km dvostrukog koloseka. Kako je veći deo saobraćaja obavljan železnicom i kako su ustaničke i komunističke grupe od početka svoje aktivnosti
bile usmerene prema ometanju i prekidanju pružnog saobraćaja, NDH je odvojila značajan deo svojih snaga za njihovu zaštitu. Ubrzo su, osim stražarskih jedinica, formirane i jedinice oklopnih vozova. Kao što smo videli, nemački oklopni vozovi bili su na ovim prugama prisutni od početka okupacije. U Zagrebu je u ovom periodu izrađeno nekoliko garnitura oklopnih vozova, odnosno oklopnih vagona. Na te vagone su ugrađivane tenkovske kupole francuske proizvodnje sa topovima od 47 mm. Prema dokumentu da tiranom 19. junom 1943, a kojeg u svojoj monografiji o Oružanim snagama NDH navodi Tomislav Aralica, bilo je ukupno 72 oklopne lokomotive i 69 oklopnih kola na raspolaganju. U sastavu snaga NDH nalazile su se 24 oklopne lokomotive i 55 oklopnih vagona; pod nemačkom komandom bile su 2 lokomotive i 7 oklopnih vagona, odnosno pod italijanskom kontrolom još 5 lokomotiva, dok ostale nisu bile u vojnoj službi. Stepen oklopljavanja i tipologija lokomotiva i vagona je različita. Oklopni vagoni nose oznake OVA. AVA i OVT, sa dodeljenim brojem iz niza. Tokom 1943, formirane su tri domobranske čete oklopnih vozova, i to za svako zborno područje po jedna. Kao primer može da posluži 3. četa oklopnih vozova u Sarajevu. Za njenu popunu, u Zagrebu je početkom 1943. završena izrada šest oklopljenih „strojničkih“ i šest oklopnih „topnič kih“ vagona za uskotračne pruge. Svi vagoni su bili naoružani sa po 4 mitra ljeza, a topnički vagoni i topovima 47 mm (francuske tenkovske kupole, dobijene 1942. iz Nemačke). Po završetku ove vagone je trebalo prebaciti u Sarajevo i formirati tri kompozicije sledećeg sastava: lokomotiva, po dva topnička i strojnička vagona, kao i dva zaštitna vagona. U četi je trebalo da bude 169 ljudi, a ona je bila pod komandom III domobranskog zdruga, od nosno kod njegovog 7. pešadijskog puka. Komandir čete mogao je biti jedan od komandira oklopnog voza. Kod pojedinih železničkih stražarskih bojni ili ostalih domobranskih jedinica postojali su i drugi pomoćni oklopni vozo vi. Radni vozovi za popravku pruga takođe su bili ojačavani oklopnim vago nima.
KAPITULACIJA ITALIJE: SUKOB OKO TEHNIKE I TERITORIJE Dolazak štaba 2. oklopne armije u Srbiju 1943. Prema odluci vođe Trećeg rajha Adolfa Hitlera od 26. jula 1943, od nosno naredbi Vrhovne komande Vermahta od 3. avgusta 1943, u Beogradu je formirana Komanda snaga F (kod nas odomaćeno kao komanda „ Grupe armija“ F). Njen komandant je bio baron fon Vajks, koji je preuzeo koman du Jugoistoka, izuzetu od komande Grupe snaga E do tada u Grčkoj. Ko manda Grupe F preuzela je komandu nad celim Balkanom zaključno zapad no sa starom granicom Italije i Jugoslavije/NDH, kao i komandama Grupe E i preformirane komande 2. oklopne armije. U leto 1943. u Kragujevac je stigla sa Istočnog fronta komanda 2. oklopne armije (Panzer Armee). Njen zadatak je bio da objedini nemačke snage pred očekivane događaje na Balkanu: izlazak Italije iz rata i eventual no iskrcavanje saveznika na Balkanu. Od 18. avgusta imala je pod koman dom snage na području NDH i okupirane Srbije: 3. SS oklopni korpus, 15. i 21. brdski korpus, 69. rezervni korpus, kao i trupe van njihovih sastava. Ko manda 2. oklopne armije se prebacila potom u Vrnjačku Banju i bila je angažovana u sprovođenju planova za razoružanje italijanske vojske Osovina („Achse“). U nemačkoj praksi jednom dodeljen „oklopni“ naziv jedinici nije se menjao bez obzira na njenu faktičku popunjenost oklopnim snagama. Ta ko je i 2. oklopna armija zadržala naziv „oklopna“ do kraja rata, iako je u njenom sastavu bilo tek nekoliko manjih oklopnih jedinica. Ova komanda do kraja svog boravka u Jugoslaviji nije nikada bila više popunjena oklop nim jedinicama, već je kontrolisala razne vojne ili SS, pešadijske, brdske, rezervne i druge korpuse ili divizije. U ovom periodu od novih oklopnih snaga na jugoslovensko ratište stigao je 3. SS oklopni korpus. Ova jedinica, čija je komanda formirana neš to ranije u proleće 1943, stigla je na područje NDH, u Zagreb, leta 1943. go dine. Korpus je bio u toku formiranja. U ovom talasu prebacivanja snaga na Balkan za popunu ovog korpusa stigla je SS Pancergrenadirska divizija Nordland (u rejon Karlovca), ali su pristigle i druge snage za ojačanje korpusa: 14. SS policijski puk, kao i SS policijski pancergrenadirski pukovi 1. i 2. namenjeni za ulazak u sastav 4. SS (policijske) divizije koja je trebalo da bude prebačena u Grčku. Ova dva puka preuzela su osiguranje severozapadne Sr
bije, kao i Đerdapa i Bora sredinom avgusta 1943. Kako su ove snage otišle u Grčku, to područje je zatim dodeljeno 173. rezervnoj diviziji sa delovima u Srbiji, odnosno u Sremu. U toku leta na teritoriju NDH (u Bosnu) stiže 92. grenadirski motorizovani puk. Ova motorizovana jedinica bila je uništena prehodno kod Staljingrada, ali je obnovljena marta 1943. u južnoj Francuskoj pod istim nazivom. U sastavu 14. SS policijskog puka tokom jula 1943. u Hrvatsku je stigla i 13. ojačana policijska oklopna četa (verstarkers Polizei panzer Kompanie), koja će do kraja svog postojanja ostati na jugoslovenskom ratiš tu. Četa je formirana početkom 1943, sa dva voda oklopnih automobila Štajer-Austrodajmler, vodom tenkova Pancer II malobrojne serije VK-1601, vodom tenkova Pancer IV verzije F-l, kao i vodom poluguseničara-plamenobacača Sd. Kfz 251.16. Jačina čete gledana po vodovima bila je: 3—3—6— 4-2, odnosno ukupno 18 borbenih vozila. Četa je prethodno boravila u Fran cuskoj, u sastavu pomenutog puka. Od 14. jula do 5. avgusta 1943. bila je angažovana u borbi sa partizanima na Fruškoj gori i potom u zoni Bilogore. Tokom leta 1943, došlo je do značajne popune tehnikom nemačkih snaga na prostoru okupirane Jugoslavije: nova motorna vozila predata su na upotrebu 118, 114. i 100. lovačkoj diviziji, a potom i 92. grenadirskom mtp. Navedeno je da su pre svega uvedeni gusenični šleperi tipa „Ost“, a konstatovan je nedostatak goriva i guma. Predviđeno je da 100. lovačka divizija i 92. puk budu prebačeni u Grčku. Ove snage je trebalo da reaguju ukoliko dođe do kapitulacije Italije i bilo je predviđeno da prethodno baziraju u rejo nu Skoplja.
Kapitulacija Italije Kapitulacija Italije 8. septembra 1943. otvorila je novo poglavlje u ratu na Balkanu. Italijanske snage su u vremenu pred kapitulaciju na prosto ru Jugoslavije bile organizovane na sledeći način: 2. armija kontrolisala je tri korpusa od Slovenije do reke Neretve i u njenom sastavu je bila 1. brza divizija. Grupa armija „Istok“ sa dva korpusa i delovima 9. armije pokrivala je oblast Dubrovnika, Hercegovine, Crne Gore, Kosova, Metohije. Deo sna ga u Slovenačkom primorju i Istri potpadao je pod komandu VIII armije. Od oklopnih snaga pred kapitulaciju u Jugoslaviji su bile: kod 11. korpusa (Ljubljana): tenkovska četa Zara i četa OA u Lju bljani; kao ojačanje kod divizije Lombardija bio je 1. bataljon/31. puka ten kovske pešadije sa 2. četom u Jastrebarskom i 3. četom u Črnomelju, kao i 2. četom bacača plamena;
- kod 5. korpusa (Crikvenica): bataljon tenkova San Đusto raspore đen u Ogulinu, Delnicama i selu Vratnik; - kod 18. korpusa (Zadar i Split): jedan bataljon tenkova (bez 1 čete) iz 1. brze divizije u Splitu. Ova divizija je sa ostatkom snaga bila sa koman dom u Sušaku, a sa delovima na širem prostoru ove zone do Knina i Splita; - kod 6. korpusa (Dubrovnik): 2. grupa lakih tenkova (takođe, u Du brovniku); -kod 14. korpusa (Crna Gora): 3. bataljon 31. puka. Objava kapitulacije dočekala je nespremne italijanske jedinice u Ju goslaviji. Italijanska Vrhovna komanda se nadala da će te snage postepeno izvući u Italiju pre očekivanog izlaska države iz rata. Već 6. septembra 1943. naređeno je delimično povlačenje i pregrupisavanje snaga italijanske armije (divizije Izonco, Lombardija) iz Slovenije. Nemačke vojne snage bile su u pripravnosti za zauzimanje teritorija pod italijanskom kontrolom i razoružavanja njihovih snaga još od kraja jula 1943. Šifra akcije bila je Osovina („Achse“). Sa Istočnog fronta bila je prebače na komanda 2. oklopne armije sa zadatkom da objedini sve snage na jugoslovenskom prostoru i izvrši tu operaciju. Nemci su na ključnim pravcima (pre svega u Sloveniji i pravcima prema Italiji) još od avgusta bili u pripravnosti. Njihove snage su se pod raznim izgovorima (odmor, prebaziranje, transport, itd.) postepeno koncentrisale u prostoru sa kojeg su mogle da deluju na itali janske vojne snage. Nemci nisu poslali samo borbene trupe nego su stigle sna ge i osoblje koje je trebalo da preuzme (železničke) komunikacije. Jugoslo venske partizanske snage takođe su bile u pripravnosti i čekale su priliku da razoružaju Italijane. da bi se tako domogle vojne opreme i teškog naoružanja. Kada je oglašena kapitulacija, italijanske jedinice su se našle u kon fuziji: najveći deo je hteo da odmah napusti Jugoslaviju, ode kućama i tako napusti rat. Manji deo je želeo da nastavi borbu uz Nemce. Jedan deo tih snaga, shodno instrukcijama koje su se čule sa savezničkih radija, nastojao je da se pridruži partizanima ili četnicima. Zadatak nemačkih snaga bio je da se italijanske snage hitno razoružaju. Takođe, trebalo je preuzeti svo njihovo naoružanje, pre svega teško oružje, municiju, motorna vozila, gorivo i ostali ratni materijal koji je bio Nemcima bitan. Tom tehnikom trebalo je popuniti sopstvene snage, a posebno motorizacijom. Nemci su u većini slučajeva, ta mo gde bi se odmah pojavili, uspeli da stave stanje pod svoju kontrolu, čak i sa svojim malobrojnim ljudstvom. Pre svega u Ljubljani i okolini, kao i na pojedinim komunikacijama. I pored munjevite akcije Osovina razoružanja italijanskih snage od Slovenije do Grčke, Nemci nisu uspeli da „pokriju“ u prostoru sve italijan-
ske snage na jugoistočnom vojištu. Prema njihovim podacima, oni su razo ružali 10 divizija u Jugoslaviji i 15 u Albaniji i Grčkoj. To, međutim, nisu bile sve italijanske snage. U međuprostor između garnizona italijanskih sna ga, pre nemačkih snaga ulazile bi partizanske jedinice, koje su na više mesta u Sloveniji i Hrvatskoj zarobile veći broj italijanskih snaga. Gotovo kom pletno su razoružane divizije Izoncu, Murđe, Macerata, zatim po delovima Bergamo, Euđenio di Savoja, Kaćatori del Alpi, Lombardija, Torino, Julija, Taurineze, Firence i manji delovi još šest divizija. Takođe, razoružane su korpusne i samostalne jedinice na ćelom prostoru od Slovenije do zapadne Makedonije. U svim tim jedinicama zarobljene su nešto veće količine oklopne tehnike: tanketa, tenkova, samohotki, oklopnih automobila i kamio na. Partizani su imali jasnu ideju: da opreme svoje snage svim što se moglo zapleniti - do cokula do teškog naoružanja. Posle razoružavanja oni se nisu mnogo brinuli za italijanske snage koje bi se onda otišle svojim putem, uglavnom ka Italiji. U dva ili tri garnizona, i snage NDH su uspele da se domognu nešto krupnije tehnike od italijanskih jedinica.
Razoružanje italijanske vojske septembra 1943. Sa stanovišta dinamike i tehnike posebno interesantna situacija vla dala je tokom septembra 1943. u Sloveniji, koja je bila poprište borbi u vre menu neposredno posle italijanske kapitulacije. U mnogo slučajeva partizani su razoružavali italijanske snage, u drugim Italijani su bili razoružavani od Nemaca. Najveći broj italijanskih vojnika hitao je da što pre pređe na terito riju svoje države i tako napusti ratna zbivanja. Na drugoj strani, slovenačke partizanske snage su nameravale da prikupe što više naoružanja i tehnike od Italijana, eliminišu lokalne slovenačke antikomunističke snage MVAC-a ili malobrojne snage JVuO (u partizanskom rečniku: Bele odnosno Plave gar de), i da zauzmu teritoriju, gde su počeli da uspostavljaju svoju vlast. Pogo tovo je bila interesantna slovenačka etnička teritorija između stare jugoslovenske granice i reke Soče, koja se nalazila pod italijanskom državnom upravom pre 1941. godine. Na prostor Slovenije i severne Italije još u avgustu 1943. stigla je ne mačka 71. pešadijska divizija, u čijem sastavu se nalazio protivoklopni divizion (Pz. Jg. Abt.171) sa samohodnim topovima Marder III. Delovi ove di vizije kao i 2. bataljon 19. SS policijskog puka razoružali su 9. septembra u Ljubljani komandu italijanskog 11. korpusa i diviziju Kaćatori dele Alpi. Nemci su razoružali sve snage koje su zatekli u Ljubljani, od komande 11.
korpusa preko jedinica ostalih rodova ili službi, do paravojnih snaga polici je, finansa i drugih snaga, kao i snage na ljubljanskom aerodromu. Deo oklopne tehnike zaplenjen tih dana od Italijana Nemci su odmah uvrstili u svoje jedinice. Tako je izviđački bataljon 71. divizije (Aufkl. Abt. 171) bio opremljen sa nekoliko Autoblinda i Proteta S.37. Kasnije, protivoklopni di vizion je popunjen italijanskim samohotkama M-42 /75 mm. Na italijanskoj teritoriji od Udina do Verone bila je 44. pešadijska divizija koja je razoružavala italijanske jedinice u toj zoni. Izviđački bata ljon (Aufkl. Abt.44) te divizije odmah je popunjen zaplenjenom italijanskom oklopnom tehnikom. U Trst je 10. septembra stigao 1. bataljon 1. oklopnog puka iz 1. oklopne divizije sa tenkovima Pz-III i Pz-IV, koji je već sledećih dana izvršio prodor prema Puli i Postojni. Posebno su se snage nemačke Policije odmah pojačale italijanskim oklopnim vozilima, koje su plenili od razoružanih italijanskih jedinica. Tako je nekoliko vozila Autoblinda AB41 i Fiat S 37 ušlo u sastav štabne čete Po licijskog štaba Jugoistok. Kod Rezervne žandarmerijske motorizovane čete Alpenland 3 pojavljuje se vod od četiri oklopna automobila, najverovatnije AB-41, sa kojima je ova jedinica učestvovala u akcijama sa 19. SS policij skim pukom septembra 1943. Prema naredbi Generalnog inspektora oklop nih trupa Vermahta od 28. septembra 1943, od zaplenjenih italijanskih oklopnih automobila trebalo je formirati oklopno-izviđačke vodove, jačine pet vozila kod svih policijskih pukova u zoni Komande Jugoistoka. U tom trenutku na tom prostoru su bili: 1, 2, 14. i 18. SS policijski puk.
Partizani zarobljavaju italijansku tehniku u Sloveniji Prilikom kapitulacije Italije, partizanske snage u Sloveniji takođe su zarobile veći broj tenkova, oklopnih kola, šinskih oklopnih motornih kola, kao i ostalih motornih vozila. Prema podacima iz oktobra 1943, partizani su razoružali divizije Izonco sa sedištem u Novom Mestu, Savoja „sa sedištem verovatno u Grosuplju“ i delimično Maćerata sa sedištem u Črnomelju. Vi dljivo je da su partizani imali problem sa ljudstvom za njihovo korišćenje. Bilo je slučajeva da su oni odmah uništavali oklopnu i drugu tehniku, ali je ona većinom zarobljavana. Drugi problem koji otežava identifikaciju ratnog plena, odnosno ti pova u upotrebi jeste neprepoznavanje tipologije, pa se za tenkove koriste termini: „mali“, „veliki“, „stari“, „novi“, identifikuju po tonaži, itd. Sa dru-
ge strane, vidljivo je da u prvim nedeljama - mesecima posle italijanske ka pitulacije, partizanske snage nisu raspoznavale jedinice koje su u prolazu kroz Sloveniju ili kraće borave na terenu od onih koje su imale zadatak da se bore sa njima. Formiranje partizanskih tenkovskih snaga u Sloveniji usledilo je 9. septembra, odmah po proglašenju kapitulacije Italije. Prema naredbi Glav nog štaba partizanskih snaga Slovenije, formiranje Tenkovski odred čije je sedište trebalo da bude u Trebnju. Bilo je predviđeno da se u ovom mestu sabere celokupna zaplenjena tehnika. Kako su, međutim, kapitulaciju Italije počele da prate veće borbe, u tom odredu sabrana je tehnika koja je zaple njena samo u zoni loške, kočevske i ribničke kotline. Prilikom formiranja taj odred je imao 30 tenkova, 15 oklopnih automobila, 12 oklopnih kamiona, poznatih kao „Proteta“. Prema partizanskim podacima, tenkovi su bili razli čiti: tipa SPA od 9 t, Reno od 6 t i Ansaldo od 4 t. Svi oklopni automobili bili su marke Fiat „sa dva upravljača“. Oklopljeni kamioni su pripadali tipu Fiat, 3 tone nosivosti, sa oklopom od 10 mm na kabini i konstrukciji. Ljud stvo su činili pripadnici partizanskog pokreta, sa adekvatnim znanjem (voza či, mehaničari itd.), a deo je popunjen italijanskim vojnicima koji su izrazili želju da nastave rat u partizanskim redovima ili su bili zarobljenici. Fragmentarni partizanski podaci navode da je zaplenjena sledeća tehnika: pet oklopnih automobila i lakih tenkova (8-11. septembar rejon: Primorske odnosno Gorice), šest tenkova (11. septembar, Kočevska reka), potom dva oklopna automobila (pre 20. septembra, rejon Gorice), jedan oklopni automobil (23. septembar, Cerknica) i jedan oklopni automobil na Krasu (do 25. septembra). Partizani su u zoni Novog Mesta zarobili i dve Litorine. Koristili su ih u nameri da unište italijanski bunker na pruzi Metlika-Grosuplje 14-16. septembra, a Litorine su potom uništene da ne bi pale u ruke Nemcima. Kao što pokazuje ranija partizanska praksa korišćenja oklopne tehni ke, njen deo je posle zaplene od Italijana odmah učestvovao u borbama. Vo zila, po svemu sudeći, nisu upućivana u Tenkovski odred već su korišćena pri jedinicama koje su ih zaplenile. Već 12. septembra jedinice 15. partizan ske divizije angažovale su tenkove u borbi protiv Nemaca u Mršečoj Vasi. Dan kasnije, 13. septembra, u napadu na Pudob 14. divizija je upotrebila oklopni automobil na drumu Turjak-Ig protiv slovenačkih antikomunistič kih snaga, zatim kod Mokara protiv nemačkih tenkova i protivavionskih to pova; 15. septembra oklopni automobil iz brigade „Ivan Cankar“ vodio je borbu na Ižanskom putu sa nemačkim tenkovima. Tada je jedan nemački tenk oštećen i prevrnuo se, a drugi se povukao u Ljubljanu. Istog dana (15.
septembra) posle zaposedanja Ilirske Bistrice, u dnevnim borbama sa ne mačkim tenkovima koji su došli iz pravca Rijeke, upotrebljeni su zaplenjeni tenkovi i druga tehnika iz Kočevske reke. U borbi su uništena tri nemačka tenka, ali su gubici partizana bili veći: po jedan tenk i oklopni automobil i šest kamiona koji su bili uništeni, oštećeni ili napušteni pod nemačkim priti skom. Tenkovski odred je po formiranju bio raspoređen na sledeći način: jedna četa se nalazila pri Glavnom štabu NOV i PO Slovenije sa 10 tenkova, 6 oklopnih automobila i 6 oklopnih kamiona sa tri voda mešovitog sastava (po 2 tenka, 2 oklopna automobila i 2 oklopna kamiona). Ostatak tehnike podeljen je prema istoj formaciji po četama: 14. i 15. partizanskoj diviziji, odnosno njihovim brigadama (mešoviti vodovi). Odmah po formiranju, četa pri GS NOV Slovenije je podeljena po vodovima i upućena na teren. Sve ove tenkovske snage su bile predate pomenutim partizanskim divizijama, odnosno njihovim brigadama i odmah uključene u borbe protiv slovenačkih antikomunističkih snaga čije su jedinice ostale aktivne i posle odlaska italijanskih snaga iz Ljubljanske zone. Partizanski tenkovi su prvi put bili angažovani u borbama oko tvrđa ve Turjaka, gde se nalazila grupacija slovenačkih snaga. U ovoj borbi 13. septembra, partizani su se uz pomoć jednog voda lakih tenkova probili u tvr đavu i zarobili veći deo ovih snaga koje nisu imale protivtenkovsko naoru žanje i nisu mogle da spreče ovaj upad. Drugi tenkovi upotrebljeni su kod 2. i 3. slovenačke partizanske brigade, sledećih dana, u borbama protiv slove načkih snaga u nekoliko njihovih uporišta širom Ljubljanske zone: Bloke, Begunje, Podbo, Dobec i Bezuljak. Tenkovi su imali presudnu ulogu u li kvidaciji ovih uporišta gde su se nalazile slovenačke MVAC snage bez teš kog naoružanja. Kako se partizanski talas širio prema obodima ove zone, ali i na područje gde je od ranije bila italijanska uprava, dakle prema Ilirskoj Bistrici i Sušaku, tako su se koristili i partizanski tenkovi. Jedna grupa je po državala partizansku brigadu ,,Ivan Cankar“ na sektoru Litija-Radeč. Glav na mete su bile slovenačke snage u pojedinim uporištima, koja bi uglavnom padala posle napada i upotrebe tenkova. U ovim borbama izgubljena su dva borca i samo jedna tanketa. Deo sredstava koji nije bio ispravan ostao je u Trebnju. Posle prvih borbi partizanski izvori su ocenili daje najveću poteško ću predstavljao nedostatak ljudstva koje bi tim sredstvima upravljalo i ruko valo. U Glavnom štabu NOV Slovenije obrazovane su sekcije za artiljeriju i motorizaciju, slično i u divizijama, a formirane su i prve jedinice takvog na oružanja. Već tada je GŠ NOV Slovenije odlučio da se tenkovi i oklopni
automobili sklone u pozadinu „da se borci, pre svega vežbaju tim oružjem za eventualne kasnije napade na utvrđene gradove i slično“. Očekujući nemačku ofanzivu 13. oktobra, Glavni štab je naredio da se sva partizanska motorizacija sakrije u šumama, „na tajnim mestima“. Ratna sreća za partiza ne se brzo preokrenula budući da su Nemci sa svih strana krenuli u snažnu ofanzivu na njihovu teritoriju. Partizansko rukovodstvo je naredilo da se vo zila sklone i maskiraju. Za vreme jesenje nemačke ofanzive protiv partizan ske teritorije, čak dve trećine od Italijana zaplenjenog materijala uništile su nemačke snage ili su to učinili sami partizani, kako vozila ne bi bila zaro bljena.
Kapitulacija italijanskih snaga na teritoriji NDH Posle kapitulacije Italije u delovima Hrvatske gde su bile italijanske jedinice nastala je trka da se te snage razoružaju. Italijanske jedinice su to kom leta 1943. počele delimično pregrupisavanje i privlačenje svojih snaga, koje su bile bazirane u NDH, bliže teritoriji Italije. Kao primer može poslu žiti oklopna grupa San Đusto. Ova grupa je na dan kapitulacije bila sa ko mandom i 2. eskadronom u Sušaku, gde se povukla iz Dalmacije. Ostala tri eskadrona pridodata su drugim jedinicama: diviziji Maćerata u Gorskom Kotaru, diviziji Murđe južno od Rijeke i diviziji Zara u rejonu Knina. Parti zani su zarobili tehniku 1. eskadrona (divizija Maćerata) u rejonu Delnica 12. septembra. Treći eskadron se vratio u Rijeku i tu prestao da postoji, a ni je poznato da li su Nemci razoružali i zarobili 4. eskadron, 10. septembra u širem području Zadra. Aktivan, pod italijanskom komandom, ostao je samo 2. eskadron grupe San Đusto, koji se uključio u odbranu grada i dočekao ne mačke snage koje su deblokirale grad. Ova jedinica nastavila je svoj ratni put pod nemačkom komandom. U Dubrovniku je italijanski komandant, general Amiko, 13. septem bra organizovao otpor nemačkoj SS diviziji „Princ Eugen“, koja je krenula da zauzme grad i razoruža njihove snage. Dva sata su vođene ulične borbe u obodu grada. U borbama je stradalo „više desetaka Talijana i četnika. Gene ral Amiko je od fašista streljan“, naveo je hrvatski izveštaj. Na prostoru Like-Banije-Korduna-Gorskog Kotara-severnodalmatinskog primorja, partizanske jedinice su zarobile jedan broj oklopnih vozila od italijanske vojske. U sastavu NOVH postojala je od ranije tenkovska četa. Ona je bila u selu Vrpile, a na dan italijanske kapitulacije prešla je u Otočac.
Jedinice partizanske 13. primorskogoranske divizije zauzele su od 10. do 15. septembra prostor Hrvatskog primorja, Istre i Gorskog Kotara, bez gradova Rijeke i Pule. Osim velikog plena u ratnoj tehnici i naoružanju zarobljeno je: 17 tenkova, 10 oklopnih automobila i oko 200 motornih vozi la svih tipova. Partizani su evakuisali deo tehnike van domašaja nemačkih snaga koje su ubrzo počele da intervenišu. Neposredno pred kapitulaciju Italije, 13. proleterska brigada koristila je u zoni Gornje Vasi (rejon Ozalj) dva partizanska tenka u neuspelom napa du 8. i 9. septembra. Nismo ustanovili o kojim tenkovima je reč. Tu je ove snage zatekla vest o kapitulaciji. Međutim, u Ozalj su već 14. septembra sti gli Nemci sa 30 motornih vozila i 20 tenkova razne tonaže, koji su sprečili planirani napad partizana. Potom, 20. septembra u napadu na drumu Zagreb-Karlovac uništen je jedan oklopni automobil od dva koja su je pratila.
Formiranje Tenkovskog bataljona GŠ NOVH septembra 1943. Prema naredbi Glavnog štaba NOVH, na bazi postojeće čete (u tom trenutku pod GŠ NOV Hrvatske) i od zaplenjenih vozila trebalo je formirati tenkovski bataljon. U širokoj zoni Like, Kvarnera, severne Dalmacije ukup no su zaplenjena 22 borbena vozila: 1 4 ( 1 neispravna) tanketa, 1 tenk SPA, 3 oklopna automobila SPA, 4 „oklopna transportera“ (2 neispravna) kao i 3 kamiona. Ostala vozila je preuzeo novoformirani Auto-bataljon GŠH. Ten kovski bataljon je povećao broj sa početnih raspoloživih 10 na 32 borbena vozila, kao i 3 kamiona i 2 motocikla. Bataljon je trebalo da ima tri čete, sa ravnomerno raspoređenom teh nikom: tanketama, sa po jednim većim tenkom, oklopnim automobilom, transporterom i kamionom, i da deluje u tri zasebne zone. Prema naređenju od 24. septembra formalno je formiran Tenkovski bataljon GŠ NOV i POH, od ranije tenkovske čete 1. korpusa NOVH, kao i Auto-bataljon sa tri auto mobilske čete. Tenkovski bataljon je formiran sa lokacijom četa: 1. u Plavša Dragi, 2. u Vrhovinama i 3. u Delnicama. Kako je međutim odmah započela nemačka akcija razoružavanja italijanskih snaga, a potom i ofanziva na teri torije gde su partizani preuzeli vlast, do formiranja nije došlo prema planu. Na predviđeno mesto za formiranje nije se sabrala potrebna tehnika zato što se oskudevalo u vozačima, pa su oni koji su bili na raspolaganju morali da voze i po više vozila. Veći deo novozaplenjenih borbenih vozila bio je neis pravan, pa ih je trebalo popravljati na mestima gde su zaplenjena, što je bila
dodatna komplikacija. Bataljon su činile samo dve čete, sa po sedam tenko va i jednim kamionom (12 tanketa Fiat, 1 tenk Hočkis, 1 „SPA-ku“). Bilo je ukupno 96 ljudi u njegovom sastavu. Tek u novembru 1943, formirana je 3. tenkovska četa, kao i mehaničarske radionice na nivou bataljona i četa. Sva vozila u bataljonu su numerisana. U tom periodu bataljonska radionica se nalazila u Otočcu, 2. četa je prešla iz Babinog Potoka i Crne Vlasti u Vrhovine, i sva vozila su bila „pod krovom“. Treću četu je trebalo otpremiti u Dabru, ali to zbog snega nije učinjeno.
Borbe oko Splita i partizanski Tenkovski bataljon 4. operativne zone NOVH U Splitu su partizanske snage posle kapitulacije Italije zaplenile veću količinu italijanske oklopne tehnike: tenkove L-6, tankete L-3, kao i oklop ne automobile AS-37 i autoblinde. Nemačke snage za intervenciju, čiju je osnovu sačinjavala uglavnom SS divizija „Princ Eugen“, nisu mogle odmah da se probiju do samog grada, što su partizani iskoristili. Iz Imotskog je kre nula kolona divizije „Princ Eugen“, ali je zaustavljena u borbama sa partiza nima. Snage divizije su imale gubitke (2-4 oštećena ili uništena oklopna vo zila). Na sinjskom i imotskom pravcu, partizani su prebacili iz Splita osam ispravnih tenkova i dva oklopna automobila za angažovanje prema nemač kim snagama. Za to vreme u Splitu je od zaplenjene oklopne tehnike osposobljavan Tenkovski bataljon. Prema naređenju od 19. septembra na ovom području formirana je partizanska IV operativna zona. U njenom sastavu obrazovanje Bataljon tenkova IV operativne zone NOV i POH. Bataljon je trebalo formi rati u Kaštelima kod Splita, a tenkove i potrebno ljudstvo sabrati iz dalma tinskih partizanskih jedinica koje su ih zarobile prilikom kapitulacije Italije. Sva tehnika je prikupljena u Splitu 20-21. septembra. Prilikom formiranja bataljon je imao 16 tanketa L-3 („Fiat“), 2 oklopna automobila i nekoliko kamiona. Činile su ga dve čete i jedna pozadinska četa. Partizani su imali ideju da tenkove upotrebe u priobalnom pojasu i pri eventualnom iskrcava nju nemačkih snaga sa mora. Partizanske snage, sa osnovicom oko 1. proleterske divizije i pojača ne tenkovima novoformiranog bataljona, dobile su zadatak da napadnu Sinj već 22. septembra. Taj garnizon, gde je do kapitulacije stacionirao italijanski 25. pešadijski puk divizije Bergamo, posele su snage SS divizije „Princ Eugen“. Jedan bataljon te divizije prebačen je avionima iz Mostara da bi od
mah razoružao italijanske snage. Potom je na pravcu Sinj-Split došlo do su koba sa partizanskim snagama, koje su uspele da spreče prodor prema Spli tu. Partizanske snage su stigle kao pojačanje iz Bosanske Krajine i zapadne Hercegovine, sa zadatkom da napadnu Sinj. Prema planu napadu, tenkovi su trebali da prodru u grad u dve kolone posle pripremne artiljerijske vatre. Po red običnih tenkova L-3 učestvovali su i tenkovi ovog tipa, ali sa bacačima plamena, koji je trebalo da se „bave spaljivanjem bunkera“. Pošto su u gra du bila 2-3 protivnička tenka, znak za raspoznavanje partizanskih tenkova bila su 2-3 kratka svetla iz farova. U teškim borbama učestvovali su tenkovi bataljona IV zone, ali je njihovo angažovanje bilo neuspešno. Za planirani napad 22. septembra par tizanski tenkovi su kasnili. U napadu na grad, tokom noći 22/23. septembar partizanski tenkisti su imali gubitke. Zbog nepoznavanja terena, noćne bor be, neiskustva, kvarova tenkova i drugih nedostataka, nemačke snage su u borbama uništile dve, a oštetile 11 tanketa bataljona. Napad partizana tako nije uspeo. U isto vreme, na ovom pravcu 22. septembra iz Imotskog ka Sinju krenule su snage 92. grenadirskog motorizovanog puka i deo SS divizije „Princ Eugen“. Bataljon 13. SS puka ove divizije u Sinju, koji je bio nemač ka osnovica ovog uporišta, uspeo je da izdrži partizanske napade i nanese im gubitke. Posle borbi, 24. septembra u Sinju, spojile su se nemačke snage iz grada i one koje su došle iz Imotskog. Posle određenog vremena, ove snage produžavaju ka Splitu. Kako su nemačke snage počele da potiskuju parti zanske jedinice dalje od Sinja, odustalo se od napada na to mesto. Doneta je odluka da se partizanske snage povuku. Svi oštećeni tenkovi bataljona su gurnuti u reku Cetinu. Prva proleterska brigada je napala nemačke snage ko je su išle ka Splitu kod Lovreča, gde je navodno 25. septembra uništeno če tvoro njihovih bornih kola. Sledećeg dana partizanske snage su štitile preba civanje svoje motorizacije na levu obalu Cetine. Borbena grupa SS divizije „Princ Eugen“, na čelu sa oklopnom če tom, četom protivtenkovskih oruđa i drugim elementima, kao i delovi 92. grenadirskog puka, ušli su u Split 27. septembra u 9 časova, posle manjeg sukoba sa preostalim italijanskim snagama koje su zatekli u gradu. U me đuvremenu, italijanske snage su se po delovima evakuisale brodovima za Italiju, dok su teško naoružanje ostavile partizanima. U Splitu, Nemci su zarobili snage divizije Bergamo kao i drugih sastava sa ukupno oko 9.200 ljudi. Posle su izdvojeni oficiri, koje su pripadnici divizije „Princ Eugen“ postreljali. Ukupno je streljano 55 italijanskih oficira ove divizije ili ko mandi splitskog garnizona, zbog pružanja otpora nemačkim snagama. Pre-
ma italijanskom istraživaču Danijele Guljelmu, pripadnici ove divizije su u sastav svojih snaga uvrstili u Splitu zaplenjenu italijansku oklopnu tehni ku, ali osim Autoprotete S. 37, nismo naišli na fotografske potvrde ovog podatka.
Motorizovani bataljon kod 1. proleterske divizije U okviru snaga 1. proleterske divizije koje su se povukle prema unu trašnjosti bila je i motorizacija svih tipova i vrsta zaplenjena u Splitu. Od ove tehnike formiranje Motorizovani bataljon, čiji je komandant bio kape tan V. Sekulić. Borbena vozila su organizovana u formaciju koja je u doku mentima nazvana Tenkovska grupa. Bataljon je postojao od septembra do prve polovine decembra 1943. godine. Prva proleterska divizija je posle povlačenja iz splitskog zaleđa kre nula u akciju na drugoj strani, prema garnizonima Livno, Duvno i Kupres. Sa snagama 1. proleterske brigade bila je Tenkovska grupa koju su činila če tiri tenka i jedna borna kola. Ova borna kola se samo pominju na početku dejstava i nismo ustanovili šta je bilo dalje sa ovim vozilom. Ova tehnika je korišćena u borbama oko Duvna i zatim u napredovanju ka Kupresu, uz sna ge 3. krajiške proleterske brigade. U Kupresu je posada mislila da su tenko vi nemački, pa su oni dobili povoljnu priliku i uspešno dejstvovali. Partizani su zauzeli Kupres 4. oktobra, a potom su delovi 1. proleterske divizije upu ćeni u akciju u srednju Bosnu. Tenkovska grupa 1. proleterske divizije anga žovana je 15. oktobra u napadu na Travnik, kao podrška u dve napadačke kolone. Na vest da tom garnizonu stiže pomoć sa tenkovima iz Sarajeva, na pad je obustavljen. U novi napad, 16. oktobra, krenula je 7. krajiška brigada (u sastavu 1. proleterske divizije) sa dva tenka. U toj akciji sa pravca TurbeTravnik, partizani nisu uspeli da uđu u varoš. Jedan tenk „od 12 tona“, iz grupe od dva tenka pridodata na ovom pravcu, teško je oštećen od nemačkog PT-topa i pao je u ruke gradskoj posadi. Partizani su odustali od akcije na grad i okrenuli svoje snage u odbranu teritorije i zatvaranje pravaca odakle su došli. Jedan tenk je otišao ka Turbetu, a druga dva ka Rankovićima. Dva tenka koja su bila u Zubićima (kod 1. proleterske brigade) bila su na raspolaganju 1. proleterskoj diviziji. Hrvatski izvori navode: „Po priča nju seljaka iz sela Bučića jedan tenk je uništen u samom selu.“ Preostali tenkovi su tih dana dobro maskirani i držani van dometa neprijateljske arti ljerije.
Tanketa L-3 na Balkanu u toku primirja, oznaka bela vertikalna linija, (kol. Nicola Pignato)
Italijanski oklopni kamion francuske proizvodnje ADR od 3,5 tone u akciji, 1943. (MRN JUG, inv. br. 3994, A-268/3)
Italijani i četnici u zajedničkoj akciji u Dalmaciji 1943. godine. Svi su ukrcani u vozilo Autoproteto S.37, koji na čeonoj ploči ima oznaku kozoroga (HPM via D. Predoević)
Autoblinda AB-40 ferroviariae prilagođena za kretanje na železničkim prugama. Prvi vodovi ovih vozila formirani su tokom 1942. godine i upotrebljavani samo u Jugoslaviji, kao pratnja standardnim oklopnim vozovima, za patroliranje i izviđanje. (MNZS via D. Predoević)
Italìjanski komandant, general Amiko, organizovao je u Dubrovniku, 13. septembra 1943,
otpor nemačkoj SS diviziji Princ Eugen koja je krenula da zauzme grad i razoruža italijanske snage. Fotografije prikazuju italijansku tehniku posle uličnih borbi na obodu grada. Gore: napuštena tanketa L-3/38 (VM, 15395), dole: nemački vojnici razoružavaju italijanske snage. U masi tehnike uočavaju se tanketa L-3 i Autoproteta S.37.
SS divizija Princ Eugen ulazi u Split 26. septembra 1943. Gore: nemački vojnici kite svoj oklopni, automobil tipa Sd.Kfz 222 partizanskom zastavom. U sredini: oklopno vozilo Sd.Kfz 233 prolazi pored zgrada u Splitu koje su ispisane partizanskim parolama. (BA). Dole: Ljudstvo SS divizije Princ Eugen, potpomognuto tenkovima tipa Hočkis, ulazi u Split 26. septembra 1943. (MRN JUG, 4779, A-875/15)
Tenkovi 1/202. oklopnog bataljona tipa Somua i Hočkis u akciji zajedno sa snagama 114. lovačke divizije na pravcu od Knina ka Zadru, septembar 1943. Sudeći po početnom broju na tenkovima, oni pripadaju 2. četi ovog bataljona. Vidi se šarolika grupa štabnih i putničkih vozila, motocikala i ljudstva od kojih deo nosi tropske uniforme. (HPM FR 4413-25)
Tenkovi 1/202. oklopnog bataljona u akciji u Dalmatinskom zaleđu s jeseni 1943. Dva tenka Somua i jedan Hočkis obojeni su u oker-žutu boju.
Nemačke snage sa zaplenjenom italijanskom tehnikom: tanketama L-3 i Autoblindama, u akciji na pravcu Crne Gore (BA, 101/1 203)
Posle kapitulacije Italije oklopna tehnika u Splitu pala je u ruke partizana. Na fotografiji zaplenjena tanketa L-3 (VM, 8044)
Zaplenjeni tenk L-6 na ulicama Splita, 16. septembar 1943. Tenk RE 5153 nosi znak jedinice: glavu Miki Mausa (MRN JUG, 880, A-132/29)
Oklopni automobil Autoblinda zaplenjen u Crikvenici posle kapitulacije Italije. Vozilo sa registracijom RE 5768 i amblemom na kupoli (MRNH, FR-301)
Od partizana zaplenjeni tenkovi L-6 (prvi je RE 5219), u hangaru u Splitu, septembar 1943. Tenkovi nose znak Miki Mausa (MRNH, FR 1956)
Partizani na zaplenjenoj italijanskoj Autokareti u rejonu Podgora-Makarska, septembar 1943 (VM, 7842)
Zaplenjeni italijanski kamion tipa Bjanki na ostrvu Hvar, jesen 1943 (VM, 14553)
Đorđe Milutinović, zamenik komesara i Milenko Nikitović, komandant 1. bataljona 2. proleterske brigade NOVJ, na zaplenjenom tenku, Prijepolje, oktobar 1943 (VM, 20226)
Zaplenjena italijanska tanketa L-3, u sastavu 2. proleterske brigade NOVJ, na defileu u Pljevljima, jesen 1943 (MRN JUG, 11507, B-932/11)
Parada povodom dana Oktobarske revolucije u Pljevljima. Defile motorizacije 2. korpusa NOVJ (VM, 12198 i kol. Aleksandar Smiljanić)
Kamioni i tanketa L-3LF Mehanizovanog bataljona 1. proleterske divizije NOVJ na pravcu prema Kupresu i Livnu, oktobar 1943 (VM, 4707)
Popravka zaplenjenog OA tipa AS 37, 2. proleterska brigada, Pljevlja, jesen 1943. (MRN JUG, 6597, B-155/8)
Tenkovi L-6 Mehanizovanog bataljona 1. proleterske divizije NOVJ na pravcu prema Kupresu i Livnu, oktobar 1943. Gore: kamuflirani tenk sa registracijom RE 5163 i još uvek vidljivim simbolom italijanske jedinice, Miki Mausom, dole: tenk sa oznakom RE 5229 i jasno vidljivim ucrtanim petokrakama (VM, 4668)
••*
--
«H '
- .
j?*-
<*
4f-
--
______. W*
Autoblinde iz sastava 1. tenkovske brigade NOV Hrvatske 1943/44. Gore: kamuflažno obojena, u rejonu Otočca. Dole: žuto obojena, sa brojem 62, u toku popravke (MRNH, F-2603/7-18 i 2602/88-26a)
Tankete L-3 iz sastava 1. tenkovskog bataljona NOVH, rejon Otočca. Uočava se natpis sa oznakom pripadnosti: „NOVH Tenk. bataljon“ (MRNH, 2603/7-16 iVM)
Tanketa L-3LF - bacač plamena u sastavu tenkovskog bataljona NOVH. Na tenku se vide ranije italijanske oznake: mrtvačka glava i naziv „Chiedo“
Tanketa L-3 iz sastava 1. tenkovskog bataljona NOVH u Lici 1944 (MRNH, 2603/14 a)
U okviru Moto rizo vanog bataljona, u drugoj polovini oktobra 1943. organizovan je kurs za vožnju motocikala, automobila i tenkova, učena je tehnika, motori, itd. Nedostatak benzina je i ovde ometao upotrebu, ali su kursevi predstavljali pokušaj da se prevaziđe oskudica u stručnom ljudstvu. Poslednji aktivni pomen ove jedinice bio je 5. decembra 1943, kada se sna ge 1. proleterske brigade prebacuju kamionima (kojih ima u „potrebnom broju") u zoni Bugojno-Kupres-Šuica-Duvno. Preostali tenkovi su sakrive ni i zakopani. Tokom decembra 1943, ljudstvo ove jedinice je prikupljeno kod VS i upućeno potom na kurs kod Britanaca (od kojih je kasnije formira na 1. tenkovska brigada). Tenkove koji su bili zakopani uključio je u svoj sastav 5. korpus kod svoje tenkovske čete tek ujesen 1944. godine.
Razoružanje italijanskih snaga u Crnoj Gori Od svih jugoslovenskih krajeva, u Crnoj Gori je položaj italijanskih snaga u vreme kapitulacije bio najkomplikovaniji. Ova teritorija je bila naju daljenija od matične teritorije, tako da su italijanske snage bile prinuđene da se snalaze na terenu. Posle kapitulacije deo je pristupio partizanima (divizija Taurineze), a deo je sarađivao sa crnogorskim četnicima (divizija Venecija). Kada je potom naišao talas nemačke ofanzive deo se uključio u borbe (uz partizane ili četnike), deo se razbežao po terenu, a deo su zarobili Nemci. Sami Italijani nisu mnogo marili za sopstvenu tehniku, koja se od mah našla na meti partizana. Kod divizije Taurineze (i drugih sastava) od „ostavljenog“ materijala sačuvano je oko 50 vozila: kamiona, motocikala i automobila među kojima i dva blindirana automobila, navedeno je u izvešta ju Lovćenskog partizanskog odreda. Ovaj izveštaj opisuje gotovo neverovatnu situaciju i loš odnos prema zaplenjenoj tehnici: „Dobar dio materijala ko ji je bio ostavljen nijesmo mogli sačuvati, jer su seljaci i partizani koji stražarče zajednički pljačkali i uništavali. Ovih 50 vozila čuvaju naše straže ali i to teško ide.“ Sačuvane fotografije pokazuju daje deo italijanske tehnike bio uvrš ten u jedinice 2. proleterske brigade (partizanskog 2. korpusa). Deo tanketa L-3 je snimljen u Prijepolju, dok je oklopni automobil AS-37 fotografisan u Pljevljima tokom oktobra i novembra 1943. godine. Detalji o njihovom korišćenju ili potonjoj sudbini nisu poznati. Nemci su na teritoriju Crne Gore prodrli iz pravca Hercegovine u poslednjoj nedelji septembra 1943. Njihovi tenkovi su stigli u Bileću (3 ten ka, posle 17. septembra), odatle u Podgoricu i u Nikšić (24. septembra,
80-100 motornih vozila i 8 tenkova). U Podgorici je uspostavljen nemački garnizon sa oko 100 motornih vozila, gde je bilo i oklopnih vozila („oko 12 većih tenkova“). U Nikšiću je takođe bilo „nekoliko tenka". U toku 14-16. oktobra nemačke snage su sa artiljerijom i tenkovima napale jedinice parti zanske 3. divizije, u širem rejonu Stubica-Krstac-Ostrog. U borbi 17. okto bra sa kolonom od pet lakih tenkova L-3, na drumu kod Jabuke, jugozapad no od Mateševa, snage partizanskog 2. korpusa su uništile dve nemačke tan kete, a tri su se zatim povukle. Konačno, u Albaniji u vreme kapitulacije bile su sledeće oklopne je dinice: II gruppo Cavalleggeri Guide u Tirani sa tenkovima L-3/35 i L-6/40, kao i IV gruppo Monferrato u Beratu sa tenkovima L-60/40. Ova poslednja se sa oružjem suprotstavila nemačkim snagama. Najveći deo ove tehnike, po svemu sudeći, zaplenile su nemačke snage.
Nemačka ofanziva u Sloveniji i Hrvatskoj Prostor italijanske provincije Friuli (Udine), zapadne Slovenije, rani je Ljubljanske zone, delovi Kvarnera i Istra biće objedinjeni u Operativnu zonu Jadransko primorje (Operationszone Adriatisches Küstenland. OZAK), koja će početi da funkcioniše septembra 1943. i postojaće sve do kraja Drugog svetskog rata. Ova zona, sastavljena od delova italijanske teri torije i delova teritorije Kraljevine Jugoslavije, biće pod kontrolom nemač kih vojno-policijskih vlasti. U ovom prostoru, pored navedenih nemačkih vojnih snaga, bile su angažovane i nemačke policijske snage, zatim razne snage formirane od italijanskog ljudstva ali sada kao nemačke vojne forma cije, snage italijanske Socijalne Republike (RSI), koju je fašistički vođa Mu solini obrazovao na severu Italije i druge lokalne jedinice. Pojedini policij ski SS pukovi (9, 10, 15. i Bocen), koji su bili u ovoj zoni 1944-1945, imali su u svom sastavu i oklopne jedinice. Prema naredbi od 19. septembra, u ovu zonu je prebačena komanda 2. SS oklopnog korpusa sa zadatkom da objedini nemačke snage koje su odranije uzele učešće u operaciji razoružanja italijanske vojske, odnosno su zbijanja partizanske teritorije i njihovih snaga koje su počele da se dramatič no šire posle kapitulacije Italije. Korpus je u narednim mesecima na ovom delu ratišta komandovao iz Ljubljane snagama nekoliko divizija i manjih je dinica: 44, 71. i 162. (turkestanskom) pešadijskom divizijom, pukovskom grupom 1. SS oklopno-grenadirske divizije Lična garda „Adolf Hitler“, sna gama iz 24. oklopne divizije i drugim manjim sastavima. Nešto kasnije, 20-21.
septembra u Sent Peter na Krasu (danas: Pivka) pristigao je 901. oklopnogrenadirski /nastavni/puk (Panzergrenadier Lehr Regiment 901), koji je po svojoj strukturi i naoružanju bio jedinstven na jugoslovenskom ratištu. Pre ma jugoslovenskoj vojnoj terminologiji, ovaj puk se može nazivati i mehanizovani. Naime, ova jedinica raspolagala je sa dva bataljona mehanizovane pešadije (1-8. četa), opremljene poluguseničarima Sd. Kfz 251, kao i sa dve čete (9, 10. četa) samohodne artiljerije za podršku i protivvazdušnu odbranu.1 Tokom leta 1943, puk je nazivan i „opitni“ (Versuchs). Ova jedinica se potom uključila u borbena dejstva. Dan kasnije u Ljubljanu stiže 162. divizi ja, koja se 23. septembra iskrcala u Udinama. U njenom sastavu je bio 236. izviđački bataljon (Aufkl. Abt) koji je imao četu/vod sa oklopnim automobi lima Autoblinda. Bataljon je verovatno popunjen tim tipom po dolasku u Sloveniju. Nemačke snage preuzele su i italijanske oklopne vozove u ovoj zoni, odnosno prebacile takve sastave iz svoje zone u nemačkom delu Slo venije (okv „Laibach“, sa posadom iz 19. SS pol. puka). Ove snage biće an gažovane na širem prostoru Slovenije i dela NDH do decembra 1943. u bor bi sa partizanima. Vrhovna komanda Vermahta naredila je 19. septembra 1943. da se unište ustaničke snage u Istri i slovenačkom primorju i posedne jadranska obala. Ova akcija nazvana je Prolom oblaka („Volkenbruh“), odnosno kod slovenačkih partizana je bila označena kao VI ofanziva. Prva etapa trajala je od 22. septembra do 2. oktobra u zoni slovenačkog primorja, zatim od 2. do 15. oktobra u Istri. Gorskom Kotaru i hrvatskom primorju, treća faza od 15. oktobra do 12. novembra i četvrta faza od 6. do 12. novembra, u ranijoj LjuPrema organizacionoj šemi od 4. decembra 1943, 901. puk je imao: 36 (po for maciji 40) oficira, 191 (289) podoficira i 1.309 (1.715) vojnika (i još 12 ostalih pripadnika). U puku je bilo više varijanti oklopnih transportera tipa Sd Kfz 251 : Sd. Kfz 251/1—89 (standardni oklopni transporter za 12 vojnika) Sd. Kfz 251/2-12 (minobacačka verzija) Sd. Kfz 251/3-33 (vozilo veze za više nivoa komandovanja) Sd. Kfz 251/4-29 (transporter municije) Sd. Kfz 251/7-12 (inžinjerijsko-pionirsko vozilo) Sd. Kfz 251/8-2 (sanitetski oklopni transporter) Sd. Kfz 251/9-24 (vozilo za podršku sa oruđem 75 mm) Sd. Kfz 251/10-20 (vozilo sa PT topom od 37 mm, za komandire vodova) Sd. Kfz 251/11-9 (vozilo veze) Sd. Kfz 251/16-6 (bacač plamena) Ukupno 236 vozila ovog tipa, sa dnevnom ispravnošću od oko 195. U sastavu pu ka bilo je oko 25 drugih poluguseničara: tipa Sd. Kfz-3 (Malutier-kamion), -7, -8, -10, -11 (tegljači od 1, 3, 8 ili 12 t, neki i kao PA oružja ili u drugim modifikacijama) Sd. Kfz-70 (?), Sd. Kfz-250 (laki oklopni transporter ili u modifikacijama).
bljanskoj zoni i okolnim oblastima, uz okončanje operacija u Gorskom Ko taru. U operaciji je bilo angažovano više hiljada nemačkih vojnika, sa neko liko stotina oklopnih vozila svih tipova. U prvoj fazi od oklopno-mehanizovanih snaga učestvuje Lična garda „Adolf Hitler'' koja je delovala iz zone Trst-Monfalkone, potom 901. puk iz zone Rijeka-Ilirska Bistrica, dok su delovi 24. okd bili su u zoni Kanal-Tolmin i odatle su napali partizanske snage. Na ostalim pravcima nalazile su se pešadijske divizije. Ove snage bile su angažovane u Primorskoj sa delimičnim uspehom. Nemačke oklopne jedinice koje su se u drugoj polovini septembra pojavile na čitavom obodu partizanske teritorije, sa respektivnom oklopnom tehnikom, odmah su krenule u njeno suzbijanje. Partizanske procene od 21. septembra govorile su o brojci od oko 200 oklopnih vozila samo na prostoru Postojna-Rijeka-Gorica-Trst. Nemačke snage su se kretale od mesta do mesta i preuzimale vlast. U više slučajeva došlo je i do borbi nemačkih oklopnih snaga sa partizanima, pre svega u rejonu Ljubljana-Skofijica 15. septembra, potom u zonama: Rakek-Postojna-Cerknica (19, 23, 25-26. sep tembra) i Razdrto-Vipava-Ajdovščina (24-25, 29. septembra), kod dvorca Lanišče južno od Ljubljane (2. oktobra, gde je 19. SS pol. puk koristio tri „drumska tenka tipa Tatra“), na drumu kod Bregane (4. oktobra), itd. U ovim borbama prema partizanskim podacima uništeno je: jedan oklopni voz sa 6 oklopnih vagona sa PA mitraljezima, 5 oklopnih automobila, 4 tenka (sve do 20. septembra u rejonu Gorice), zatim dva oklopna automobila i jed na tenk (20. septembar: Krmelj, Tržišče), jedan oštećen tenk (27. septembar na drumu Rakek-Postojna), kao ijedno oklopno vozilo sa vojnicima (2. ok tobar kod G. Ležeče). U ovom periodu, partizanski izveštaji iz Slovenije konstatuju da nji hova „nova i mlada vojska“ nije mogla da zaustavi nemačke snage, pa čak i u slučajevima kada je njihove oklopne snage pratilo malo ljudstva. Tako su Nemci uspeli da već u trećoj nedelji septembra ovladaju svim važnijim mestima i većim delom komunikacija na prostoru Slovenije zapadno od Lju bljane, sve do Gorice i Trsta. Zanimljivo je da pored većeg broja oklopnih automobila partizanski izvori beleže na više lokacija pojavu nemačkih ten kova koje zovu „Tigar“ (ili „veliki tenkovi Tigar“). Nemačke snage nastavi le su kruženje oklopnim jedinicama u široj zoni tršćanskog zaleđa do stare granice Kraljevine i početkom oktobra. Pored česte izmene baziranja, one su tokom dana dejstvovale po partizanskim snagama u udaljenim selima. Pre ma partizanskim procenama, „približno pola (tenkova) je nemačkih, novih, dok su svi ostali stari italijanski“.
Na teritoriji NDH u ovom periodu su takođe vođene borbe uz upo trebu oklopne tehnike. Nemački tenkovi su u isto vreme bazirali i dejstvovali iz Ogulina, Oštarja, kao i u mestu Hrvače (Cetinska dolina). Iz Gospića su uključeni i efektivi 3. satnije bojnih kola PTS. U borbama kod Klisa 13/14. septembra uništen je jedan tenk; 16. septembra u zoni Slunja dva ustaška tenka; sledećeg dana u borbama kod Porta-Portona u Istri uništen je jedan nemački tenk. U borbama 27. septembra oko Žumberaka i Krašića pojavio se veći broj nemačkih tenkova (25), određen broj „blindiranih kamiona“, tenkova veće tonaže itd. U ovoj zoni od posledica avio-bombardovanja kod Krašića uništen je jedan partizanski tenk italijanske proizvodnje od 12 tona. U Benkovcu je bilo još tenkova koji su došli iz Šibenika, takođe i u Zemuni ku, kao i na pravcu Zadar-Obrovac. Paralelno sa formiranjem Tenkovskog bataljona GŠH, krajem sep tembra, njegovi tenkovi su pridodati partizanskim snagama angažovanim u borbi sa nemačko-hrvatskim jedinicama koje su krenule na njihovu teritori ju. Jedan od prvih angažmana bio je napad na nemačko-hrvatski garnizon u Ogulinu. Prema naređenju od 25. septembra, partizanska 8. divizija je sa ojačanjima (i jednom četom bornih kola) pokušala da drži u blokadi Ogulin i napadne uporište Oštarje (tada u njemu: tri tenka i dvoja borna kola). U planiranom napadu na Ogulin 26. septembra, 8. divizija je angažovala i četu bornih kola. Partizanski napad je odbijen. Pojavom protivničkih tenkova na ovom sektoru 28. i 30. septembra partizani su se značajno pokolebali. U borbi 30. septembra nemačke (i hrvatske?) snage odgovorile su na tenkovski napad partizana protivnapadom svojih tenkova iz uporišta, prošli kroz parti zanske redove i uništili jedan PT top. Na drugoj strani, u protivničkom ispa du odbačeni su partizani kojima je jedan od dva tenka bio oštećen. Narednih dana stiglo je pojačanje iz Ogulina. Ovaj napad jačim tenkovima bio je sig nal da se partizanski tenkovi ne angažuju u borbi, odnosno da se u drugom slučaju izvuku iz borbe, posle teškog oštećenja i ranjavanja jedne partizan ske posade. Blokada Ogulina je okončana 3. oktobra, a partizanska četa se povukla u Plavča Dragu, a potom u Gacku dolinu, nazad, u sastav bataljona. U ovoj zoni zatim je sa svojim snagama delovao nemački 901. motorizovani puk. Sredinom oktobra borbe su se odvijale na pravcima od Karlovca prema Generalskom Stolu i Tounju. U drugoj akciji jedan tenkovski vod, koji je stigao u Senj, dodeljen je partizanskoj 13. diviziji. U Senju je vod ukrcan na ribarski brod: tenkovi su vezani u lađama užadima a u potpalublje je ukrcano nekoliko tona kame na radi ravnoteže. Vod je trebalo da bude angažovan u borbi sa snagama JVuO (četnicima) koji su bili na ostrvu Lošinju. U međuvremenu, druge
partizanske snage su savladale Mihailovićeve snage na tom ostrvu, pa ti ten kovi nisu upotrebljeni. Posle pet dana provedenih na brodu tenkovi su vra ćeni u luku Jablanac, a odatle su angažovani u napadu na ustaško uporište u Karlobagu, 3. oktobra 1944. Po uspešno izvedenom zadatku, vod je vraćen u sastav čete. Početkom oktobra tenkovi su korišćeni sa partizanskim snagama u zoni Gospića, i to u borbama protiv hrvatskih uporišta u Perušiću. Iste nemačke (oklopne) snage angažovane su i u drugoj etapi u dejstvima u Istri i delovima NDH na partizansku teritoriju. U ovom periodu 2. SS oklopni korpus je sadejstvovao sa 3. SS oklopnim korpusom koji je nešto ranije stigao u Hrvatsku. Komanda ovog korpusa se nalazila u Zagrebu, a njene divizije bile su raspoređene po sledećem: 5. SS oklopno-grenadirska divizija „Viking“ u zoni Karlovac-Ogulin, zatim 11. SS oklopno-grenadir ska divizija „Nordland“ u oblasti Sisak-Petrinja-Glina-Ozalj i 4. SS briga da „Niderland“ u Zagorju. Ove dve poslednje bile su u toku formiranja. Korpus je kao ojačanje imao 14. SS policijski puk u rejonu Ogulina, koji je kasnije prešao pod komandu 2. SS korpusa u Sloveniji. U ovoj zoni NDH tokom oktobra bilo je nemačkih tenkova u Oguli nu, Oštarju, koji su postali stalni garnizoni za njihovo baziranje, ali i u Delnicama i Kolvama odakle je kontrolisan put Karlovac-Sušak, popularno na zivan „Lujzijana“. Napad partizanskih snaga na hrvatski garnizon u Gospiću u noći 8/9. oktobra odbijen uz pomoć tenkova. U borbama oko Josipdola i Skardnika 11. oktobra, na koje su Nemci krenuli sa 18 tenkova, uništenje jedan tenk. Nemci su potom 16. oktobra krenuli na partizansku teritoriju: jedna kolona 901. puka iz Ogulina, druga iz Mrkoplja u pravcu Jasenka, tre ća od Ravne Gore ka Jasenku i četvrta od Josipdola preko Modruša i Jezrena. Ove snage uništile su partizansku teritoriju u zoni Istra-Hrvatsko primorje-Gorski Kotar, nanevši veće gubitke u ljudstvu i posebno tehnici, koja je najvećim delom prethodno zarobljena od Italijana. U analizi borbe sa nemačkim oklopnim i motorizovanim kolonama koju je sačinio GS NOV Hr vatske ocenjeno je daje osnovna nemačka taktika bio iznenadan prodor mo torizovanim snagama frontalno, kao i preko zaobilaznih pravaca gde se nije očekivalo napredovanje. Među tenkovima bilo je obično onih veće tonaže prema kojima partizansko protivtenkovsko oružje nije bilo efikasno. Ne mačke snage su postizale potpuno iznenađenje prodorima u pozadinu. „Ne prijatelj je brzo uočio da nemamo protivsredstvo za njegove teške tenkove radi čega je bezobzirno i drsko upadao i još upada u dubine našeg oslobođe nog teritorija“. Krajem oktobra i u novembru nemački tenkovi i oklopni automobili bili su koncentrisani u Josipdolu, Petrinji i Jastrebarskom. U Gospiću je sta-
cionirala 3. satnija bojnih kola PTS koja je imala delove u Medaku i Grača cu, odakle su vršeni napadi na partizanske snage. Na ovom području, u bor bama sa partizanima Nemci su izgubili: jedan tenk („od 35 t“) 7. novembra kod Mrkopolja, koji je uništen minom, sa ćelom posadom. Potom 8. novem bra uništen je u zasedi na putu Ogulin-Jasenak jedan od četiri tenka („Ti gar“, teške tonaže sa topom od 75 mm i više mitraljeza) sa ćelom posadom. Konačno, 18. novembra na putu Mrkopalj-Lokve uništen je još jedan tenk sa tri člana posade. U međusobno prepletenoj trećoj i četvrtoj fazi operacije u Sloveniji, nastavljen je napad na partizansku teritoriju u ranijoj Ljubljanskoj zoni sa istim snagama kao i delom policijskih i drugih jedinica koje su od ranije bili u Sloveniji. Nemačke snage, koje su napale tu zonu sa svih okolnih pravaca, iz Slovenije i Hrvatske, nanele su partizanima velike gubitke u ljudstvu i tehnici. Nemačke jedinice su započele ofanzivu iz više pravaca 12. oktobra, a tokom druge polovine oktobra, sve do 2. novembra, uspele su da suzbiju partizanski zamah i smanje teritoriju pod njihovom kontrolom. Prema parti zanskim procenama, Nemci su angažovali preko 300 tenkova i oko 70 oklopnih automobila. Njihove snage napale su partizansku teritoriju sa juga, iz Gorskog Kotara i iz zone Karlovca, zatim od Save, kao i iz pravca Lju bljane. Tenkovi i oklopna vozila su u većem broju korišćeni u borbama oko Kočevja i Prezida krajem oktobra 1943. U pojedinim borbama u ovom periodu partizanske snage su uspele da oštete ili unište deo protivničke tehnike. „Računamo da su naše trupe oš tetile neprijatelju 6 tenkova, oko 50 automobila i čak jedan tenk „Tigar“, na vodi se u jednom izveštaju. Partizanski izvori beleže ove protivničke gubit ke: 21. oktobra, kod Broda na Kupi uništeni su jedan tenk ijedna blindirana kola pogocima partizanske haubice 149 mm iz 9. slovenačke brigade; zatim na „Mašunu“ dva tenka; 25. oktobra, kod Komena u Primorskoj, uništena su dva oklopna automobila, odnosno jedan kod Benete od strane 19. brigade; zatim 28. oktobra, Gorenjski odred je oštetio jedna oklopna kola u Poljanskoj dolini; sutradan, 29. oktobra ispod Kozjeg vrha 14. divizija je uspela da uništi jedan tenk od 35 tona; 3. novembra uništen je jedan blindirani auto u zoni Kobarida. U mnogo slučajeva partizanske snage su se povlačile bez borbe uko liko bi oklopna kolona bila veća. Nemačke snage su ovladale „svojom motorizacijom svim putevima“, na celoj zoni bivše ljubljanske provincije i u zoni Primorske. U pojedinim mestima bivše Ljubljanske zone Nemci će us postaviti stalne garnizone, sa promenljivim brojem tenkova do kraja rata (Kočevje, Ribnica, Novo Mesto). Na komunikacijama koje su vodile iz tih
mesta pojavile su se njihove motorizovane snage i kolone koje su patrolira le, pojačane pojedinim oklopnim vozilima. Nemci su prema svojim podacima u operacijama protiv partizana u Sloveniji i Hrvatskoj, završenim 14. novembra 1943, od partizana zaplenili između ostalog: 6 tenkova, 7 oklopnih automobila, 54 vozila, itd. U drugim nemačkim podacima navodi se da je u borbama od 9. septembra do 22. no vembra zaplenjeno 15 tenkova i oklopnih automobila.
Odlazak glavnine oklopnih snaga sa jugoslovenskog ratišta i nastavak borbi U toku velike jesenje antipartizanske operacije, nemačke oklopne snage su sukcesivno napuštale sekundarno jugoslovensko ratište. Tako je Lična garda „Adolf Hitler“ krajem oktobra transportovana van ovog bojišta. Potom, prema naređenju nemačke Vrhovne komande od 3. novembra 1944, naređeno je premeštanje snaga celokupnog 3. SS oklopnog korpusa, zatim 44. pešadijske divizije, kasnije i komande 2. SS korpusa. Od angažovanih snaga u protivustaničkim borbama, 71. pešadijska divizija i 901. oklopnogrenadirski puk, iz sastava 2. SS oklopnog korpusa, prešli su pod komandu Jugoistoka i angažovani su na teritoriji NDH. U Sloveniji su ostale snage 162. turkestanske divizije kao i 14. SS policijski puk. Sredinom novembra naređeno je da 3. SS oklopni korpus „Germa nia“, sa korpusnim jedinicama, kao i 11. SS okd Nordland, 5. SS divizijom (preformiranom od SS brigade Viking) i 4. SS brigadom Niderland, napusti sastav 2. oklopne armije, odnosno jugoslovensko ratište i da pređe na Istočni front. Ove snage na delu teritorije NDH smenile su: 1. kozačka divizija (u sastavu 15. korpusa) i 367. pešadijska divizija (u sastavu 69. korpusa). U drugom delu Hrvatske uvedena je 373. (hrvatska) pešadijska divizija „Ti gar“. Ova jedinica se smestila u Bihać „sa tenkovskom posadom“. Hrvatski general u Zagrebu, Glez fon Horstenau, u komentaru boravka 3. SS oklop nog korpusa u svojoj zoni odgovornosti, ocenjuje da „čitav njihov boravak u Hrvatskoj nije bio ništa drugo nego jedan veliki pljačkaški pohod... Kad su dobili prekomandu, sa sobom su poneli sve što nije bilo zakovano ili zakucano“. Zanimljivo je da su od 2. oklopne armije, za popunu SS pancergrenadirske brigade Niderland 3. SS korpusa, pozajmljeni italijanski tenkovi, i to ako su bili ispravni i samo dok je brigada na teritoriji Hrvatske. Komanda armije je naredila: „Izričito se zabranjuje da Komanda III germ. SS oki. kor
pusa, ili njene potčinjene jedinice, uzmu sa sobom italijanske tenkove van prostora Hrvatske.“ Kratkotrajnu nadležnost komande 2. SS oklopnog korpusa nad nemačkim jedinicama u delu Slovenije, Kvarnera i Istre (zone OZAK), preuze la je komanda korpusne grupe Kibler (Kiibler), odnosno Grupa armija C ko ja je imala nadležnost u Italiji. Iako je nemačka ofanziva postigla cilj u suzbijanju partizanskog po kreta na širokom prostoru Slovenije i dela NDH, borbe su nastavljene u ma njem obimu i kasnije. Uglavnom, to su bile borbe van važnih (za Nemce) komunikacijskih pravaca. U njima su angažovane drugorazredne pešadijske snage koje su zamenile snage 2. i 3. SS oklopnog korpusa, kao i snage NDH ili slovenačke nacionalne snage. U ovim borbama učestvovali su preostali partizanski tenkovi slovenačkih i hrvatskih partizana. Tenkovi Tenkovskog bataljona NOVH su korišćeni po četama ili vo dovima koji su bili na velikoj razdaljini, na širem području Like, Banije, Korduna Kvarnera i Gorskog Kotara, i to u vremenu dok se bataljon formi rao i sabirao tehniku i ljudstvo. U više mesta partizanski tenkisti su iskoristi li protivnikovu zavedenost činjenicom da partizani ranije nisu upotrebljavali tenkove. Dva tenka Tenkovskog bataljona GŠ NOVH su korišćena u napadu na Belaj 5. novembra. Sredinom novembra partizani su planirali napad na Cazin sa 3. četom istog bataljona od četiri tenka. Snage 7. i 8. partizanske divizije sa tenkovskom četom napale su Cazin 14/15. novembra. Jedan par tizanski tenk ušao je u grad pa se povukao, izazvavši zabunu u partizanskim redovima. Ipak, komanda je taj napad tri tenka ocenila uspešnim. Njihova upotreba planirana je i desetak dana kasnije u napadu na Glinu („ukoliko blagovremeno stignu“). U ovoj borbi 23. novembra bataljon je izgubio jedan tenk, pogođen PT topom od 47 mm, a posada je uspela da se izvuče pre dru gog pogotka koji je zapalio tanketu. Kako je 3. četa imala najmanje sposob nih tenkova, jer su se svi neispravni tenkovi vodili kod nje, ovo je bio težak gubitak. Upotreba tenkova, kako je ocenjeno, nije bila adekvatna jer se nije znalo da neprijatelj ima PT oruđa. Sa uništenog tenka je skinuto sve što nije izgorelo. Partizanski tenkisti NOVH imali su i gubitke u ovom periodu, o če mu svedoče hrvatski izvori. U borbama na području Biokova oko 19. no vembra partizani su zarobili četiri „oklopna samovoza“ i druga vozila i arti ljeriju. U izveštaju za sledeći dan navedeno je da su zarobili još tri „oklopna samovoza“. U borbama sa partizanima, kozačke snage zauzele su 3. decem bra Topusko, gde su zaplenile četvora partizanska borna kola.
U borbama 14. decembra oko Vojnića, na Baniji, partizani su zaplenili jedan (nemački) tenk od 30 tona („malo oštećen, sa tri teška mitraljeza i jednim topom 47 mm“), odnosno 8. divizija je uništila dva tenka (oštećen jedan) od 30 tona. Deset dana kasnije prilikom zauzimanja Vrbovskog za plenjena su dva tenka i nekoliko drugih vozila. Potom, u toku zime nije više bilo akcija Tenkovskog bataljona NOVH. Na području Slovenije, krajem novembra i početkom decembra vo đene su u široj zoni Novog Mesta borbe partizana 15. divizije sa Nemcima, koji su koristili tenkove i oklopne automobile. U borbama oko Kočevja takođe su angažovani tenkovi. U decembru registrujemo sledeće nemačke gu bitke: 1. decembra, 10. brigada/l8. partizanske divizije uništila je jedno oklopno vozilo koje je došlo iz Sušaka u rejon Lokava; 6. decembra na putu Novo Mesto-Mali Slatnik jedan oklopni automobil naišao je na minu. Ošte ćeni automobil je uz pomoć dva tenka i još tri oklopna automobila odvučen u Novo Mesto. Dalje, 13. decembra oko Kočevja su uništena tri tenka (po drugim izvorima: tenk, oklopni automobil i oklopni „vagon“) iz veće kolone od 25 oklopnih vozila koja je došla iz Ljubljane. Šest dana kasnije u Dolenjskoj su uništena - oštećena dva oklopna automobila. Turkestanska 162. di vizija je učestvovala u upadu na partizansku teritoriju od Notranjske do Ko čevja u decembru 1943. I pored ovih gubitaka, partizanske tenkovske jedinice su uspele da opstanu, iako sa manje tehnike nego u vremenu odmah posle kapitulacije Italije. Od zarobljene italijanske oklopne tehnike u septembru 1943, formi rano je nekoliko tenkovskih bataljona ili odreda: GŠ NOV Hrvatske, GŠ NOV Slovenije / 7. slovenačkog korpusa, 4. operativne zone NOVH, moto rizovani bataljon kod 1. proleterske divizije, tenkovska jedinica kod 2. pro leterske, itd. Partizani su ih odmah uključili u borbe protiv neprijatelja, a preostala vozila koristili su tokom 1943-1944. godine u borbama. U više navrata, borbena vozila su zbog izuzetne nadmoći nemačkih snaga na tere nu bila sklanjana, zakopavana ili maskirana, da bi se sačuvala do sledeće prilike za njihovu upotrebu. Deo ovih jedinica uspeo je da preživi do kraja rata i da učestvuje u završnim borbama protiv nemačkih i drugih snaga. Čak i da bude osnov za formiranje novih mirnodopskih tenkovskih brigada Jugoslovenske armije (JA) u leto 1945. godine. U celini gledano, kapitula cijom Italije povećanje broj tenkova na obe strane i oni su postali prisutni ji na terenu.
Upotreba oklopnih snaga u Bosni u jesen 1943. Van operacija na području Slovenije i Hrvatske, koje su bile uslovljene italijanskom kapitulacijom, na delovima NDH se i dalje vodila aktiv na antipartizanska borba u kojoj su nemačke snage angažovale svoje snage. U Bosni su se u ovom periodu nalazile snage 202. oklopnog bataljona i 12. oklopne čete. Ove jedinice su pridodavane snagama pešadijskih divizija koje su delovale u tom periodu na području Bosne i Hercegovine. Na dan 1. oktobra 1943. godine, 12. oklopna četa je imala sledeći sa stav: 13/-2/ tenkova Reno R-35, 20/4 tenkova Hočkis i 8/3 tenkova Šar B-2 sa bacačima plamena. Tenkovi Sar B-2 su primljeni u avgustu te godine iz SS brdske divizije „Princ Eugen“, radi zamene 9 Hočkisa koji su predati za popunu čete te divizije. Prema ovom izveštaju 12. četa je bila organizovana u grupe, svaka sa po dva voda tenkova Hočkis i Reno. U četi je nedostajao tehnički (radionički) vod, ali i motorna vozila, specijalizovano ljudstvo. I sa ma obuka je ocenjena nedovoljnom. U istom periodu, u sklopu formiranja 5. SS brdskog korpusa, reorganizovan je deo nemačkih snaga. Prema naređenju od 22. oktobra 1943, doš lo je do reorganizacije SS brdske divizije „Princ Eugen“, koja je dobila broj „7”. U njenom sastavu više nije bila oklopna četa, koja je predata za korpusni nivo i preformirana u divizion jurišnih topova (Stug. Abt) 5 / 105. Izvi đački bataljon (Aufkl. Abt) takođe je izdvojen i predat 5. SS brdskom kor pus kao SS Gbr. Aufkl. Abt. 5, kasnije 105, dok je formiran novi izviđački bataljon (Aufkl. Abt) od motociklističke čete i konjičkog eskadrona. Kod ove divizije na dan 20. novembra 1943. bilo je i 8/—1/ jurišnih (samohodnih) topova. Jurišni topovi su bili određeni za diviziju još juna 1943, ali je ispo ruka kasnila. Ovim sredstvima bio je naoružan protivoklopni divizion (Panzerjager Abteilung). Ove jedinice takođe uzimaju učešće u borbama na prelazu 1943/44. u Bosni i Hercegovini. Deo nemačkih tenkova učestvovao je u borbama sa partizanima u okviru 370. puka 369. legionarske divizije, oko Goražda i Ustikoline. Ovaj puk je trebalo da preuzme oklopne vozove br. 103 i 106, koje je SS divizija „Princ Eugen“ prebacila u Sarajevo. U septembru, štab 202. okb sa 3. četom prepotčinjen je 373. pešadijskoj legionarskoj diviziji, sa štabom u Banja Lu ci, dok je 3. četa bila u Bosanskoj Krupi, gde je izašla iz sastava 369. divizi je i 11. septembra se prepotčinila 373. diviziji. Vidi se daje 202. okb bio an gažovan po manjim jedinicama, do nivoa tenkovskih vodova, na skoro će lom prostoru Bosne i Hercegovine (u rejonu: Travnik-Zenica i Goražde-Sa-
rajevo). U sastavu 202. okb u ovom periodu bio je ijedan „teški tenk“, koji je 12. septembra 1943. trebalo da stigne u Zenicu, kod 369. divizije. Tu je organizovan kurs protivtenkovske borbe, ali protiv teških tenkova, pa je sledećeg dana trebalo dodeliti taj tenk 369. puku ove divizije. Nemački tenkovi su iz Doboja, tokom 10-11. septembra, vršili deblokadu Teslića. U zoni Tuzle bilo je istog meseca 5 tenkova u samoj Tuzli i 2 u Lukavcu. Ovi tenkovi su odbili partizanski napad na Lukavac 29. sep tembra. Već sutradan partizani su zauzeli to uporište. U samoj Tuzli zauzi manje grada otežavali su tenkovi koji su „stalno krstarili po ulicama“. Po tom, u napadu i osvajanju grada uništena su pored većih nemačkih i hrvat skih gubitaka i tri tenka i oklopni voz. Tenkova je bilo kod hrvatskog garni zona u Sokolcu (24. oktobra: 2 tenka), zatim na pravcu napada PrijedorSanski Most (nemačko-hrvatska kolona, prvo 2 tenka, zatim u pomoć stiže 4 tenka težine 14-15 t), zatim u prodoru iz Sarajeva ka Sokolcu 27. oktobra sa 20 tenkova i 100 motornih vozila u kojem je 30. oktobra evakuisan garnizon Sokolac. Tankete registrujemo i u Kiseljaku 31. oktobra. Tokom novembra beležimo dalju upotrebu tenkova na drugim stra nama Bosne. U sukobima na širem području Prijedora (8. novembra: dva oš tećena tenka odvučena sa druga dva), potom na pravcu iz Travnika preko Turbeta ka partizanskoj teritoriji sredinom novembra. U Zenici kod 369. pešadijske divizije bili su tenkovi i oklopni automobili, koji su delovali ka Travniku i dalje ka partizanskoj teritoriji. Od 7. novembra snage 187. brdske divizije (130. rezervnog grenadirskog puka, ojačane sa 10 tenkova) vršile su akciju iz Brčkog, gde je jedna kolona prodrla do Tuzle. U tim dejstvima uništen je jedan tenk. U Tuzli su stigli tenkovi (koje su partizani zvali „Ti ger“) i oklopna kola. Tenkova je bilo u Derventi i Doboju. Jedan tenk iz Brč kog je 27. novembra naišao na minu i potom je odvučen nazad u Brčko. U zo ni istočno i severoistočno od Sarajeva delovao je tada 92. grenadirski motori zovani puk. U Kiseljaku je bilo nemačkih tenkova. Iz Sarajeva su povremeno vršeni ispadi ka Kasidolu tokom novembra. Takođe, preduzimane su akcije iz Sarajeva ka Zenici, odnosno iz Mostara prema istočnoj Hercegovini. Naime, posle delovanja u Dalmaciji, u Hercegovinu se prebazira SS divizija „Princ Eugen“ (od tada nosi brojni naziv „7“). Njeni tenkovi i oklopni automobili na laze se u Nevesinju tokom novembra 1943. godine. Krajem novembra parti zanske snage vode borbe sa nemačkim snagama koje dejstvuju tenkovima iz Prijedora. Prema partizanskim podacima, po jedan tenk je uništen 27. novem bra, 3. i 10. decembra (poslednji sa ćelom posadom). Tenkovi su bili pridodati 373. pešadijskoj diviziji. U decembru 1943. godine, 2. i 3. četa iz sastava 202. okb nalaze se kod 718. divizije u borbenoj grupi „Zapadna Bosna“.
U decembru 1943, usledila je široka ofanziva jedinica 2. oklopne ar mije (5. i 15. brdskog korpusa) na partizansku teritoriju u Bosni i Hercego vini. Jake nemačke snage započele su operaciju od Une do Lima i na terito riji Dalmacije. Ova operacija imala je niz regionalnih poduhvata: Kugelblic i Šneštrum u Sandžaku odnosno istočnoj Bosni, zatim na Kordunu, Baniji i Cazinskoj krajini (Panter) i na Dinari i dalmatinskim ostrvima (Citen). Ove operacije prenete su januara i februara 1944. u srednju i zapadnu Bosnu (Jajce), srednju Dalmaciju, Liku, Gorski Kotar i hrvatsko primorje. Oklopno-motorizovanim snagama, Nemci su ispresecali partizansku teritoriju i iz bacili partizane iz pojedinih zauzetih varoši. Operacije Kugelblic i Šnešturm u istočnoj Bosni izvodio je 5. brdski korpus. Prema planu operacije: snage 187. i 369. pešadijske divizije, 1. re zervnog lovačkog puka, 92. i 901. grenadirskog puka trebalo je da deluju iz Sarajeva, Tuzle i Zvornika do linije Sarajevo-Han Pijesak-Vlasenica-Srebrenica-reka Drina. Sa druge strane, iz istočne Hercegovine i Sandžaka delovale bi 7. SS i 1. brdska divizija ka severu. Iz Tuzle i Zvornika 3. decembra krenule snage 187. divizije i 901. puka. Zanimljivo je da su napad partizanske 2. brigade 16. vojvođanske di vizije na Zvomik 3-5. decembra sprečili tenkovi i ,.tankete“ (901. puka, najverovatnije), koji su se iznenada pojavili na pravcima ka tom gradu i razbili partizanske snage nanoseći im veće gubitke. Snage 369. divizije, 92. grena dirskog i 1. rezervnog lovačkog puka preko Ozrena i Romanije prodrle su ka Han-Pijesku do komunikacije Sarajevo-Srebrenica. Na svim drumskim pravcima pojavile su se jake motorizovane i oklopne snage ovih jedinica, pred kojim su partizanske snage morale da se povlače. Sa juga, delovale su 7. SS i 1. brdska divizija. Prema hrvatskim podacima, u toku ove operacije do 7. decembra zauzeti su Nova Varoš i Brodarevo. Kao plen od partizana su identifikovana čak četvora oklopna kola. Konačno, u završnim izveštajima posle prestanka ove operacije 18. decembra, hrvatski izvor, osim većeg broja nastradalih partizana i raznog zaplenjenog naoružanja, navodi i „4 oklopna kola, 97 teretnih samovoza, 2 izviđačka oklopnjaka, 2 motorkotača“ na širokom prostoru gde je izvedena operacija. (Kad je reč o navedenih če tvoro oklopnih kola, moguće je da su u pitanju oklopna vozila koja su pret hodnih meseci bila kod 2. proleterske brigade.) Dva grenadirska puka, po završetku operacije u istočnoj Bosni, trebalo je da se povuku po sledećem planu: 92. puk da ode u Tuzlu, a 901. u Brčko. Van ove operacije, bilo je manjih poduhvata na drugim pravcima gde su korišćena nemačka oklopna sredstva. U decembru 1943. korpusni 105. SS oklopni bataljon (5. SS brdskog korpusa) nalazio se u zapadnoj
Hercegovini, a potom je po delovima (1. četa, grupe tenkova, itd.) bio odre đen za akciju protiv partizanske 9. divizije u zoni Livno-Imotski-Posušje. Isti bataljon je bio predviđen i za akciju zauzimanja dalmatinskih ostrva kra jem decembra 1943. godine. U ovom periodu, u akcijama se pominju i 105. baterija (kasnije divizion) jurišnih topova, ali i oklopno-izviđačka četa kod 369. pešadijske divizije. U ovom periodu, 369. divizija je dobila deset tenkova L-3, dva tenka L-6, pet samohotki na bazi tenka L-6 i dvoja italijanska oklopna kola. Ovom tehnikom popunjen je Protivoklopni divizion divizije (Pzjag. Abt.369). Sredinom decembra, u zonu Duvna prodrle su jake nemačke snage iz 114. lovačke divizije, od partizana nazvana „Trolist divizija“, prema znaku koji je divizija počela da upotrebljava. Divizija je koristila i tenkove u jačini jedne čete. Dana 12. decembra nemačke snage su prodrle od Livna u Šuicu sa 12 tenkova, a na taj teren su pristigle i snage iz Duvna i krenule ka Malovanu (13 tenkova) i Kupresu. Tokom decembra 1943, deo snaga 105. SS oklopnog bataljona (1. četa sa pet oklopnih automobila) učestvovao je u operaciji Herbstgeviter sa snagama 118. divizije, divizije Brandenburg i 7. SS divizije, u dejstvima na ostrvima Brač, Hvar, Šolta, Korčula i Mljet. Snage 105. SS oklopnog bata ljona bile su u akciji na ovom prostoru i januara 1944. u toku operacije Morgenvind. Krajem decembra iz pravca Šamca u Modriču su ušli tenkovi, a deset ih je produžilo za Doboj. U istom periodu, tri tenka 3. čete 202. okb bila su angažovana u sastavu borbene grupe Ristov 383. puka 373. legionarske divi zije u čišćenju terena u zoni Bosanski Novi-Prijedor.
OKLOPNE SNAGE NA TERITORIJI NDH 1944. Tenkovi u borbama na području Bosne tokom 1944. godine Novu fazu borbi na prostoru Bosne otvorio je ambiciozan partizanski napad na Banja Luku na samom prelazu 1943/44. godine. U Banja Luci je postojao jak nemačko-hrvatski garnizon sa 4.000-5.000 ljudi. Prema parti zanskim procenama, u drugoj polovini decembra 1943. u gradu je bilo od 6 do preko 10 tenkova, lakših ili težih po tonaži, kao i „stanoviti broj oklopnih kola“ kod domobranskog 4. lovačkog zdruga. Dana 27. decembra 1943. štab partizanskog 5. korpusa odlučio je da zajedno sa snagama 1. proleterskog korpusa „zada jedan od odlučujućih udaraca u razbijanju VI njemačke ofanzive i da napadne i likvidira njemačko-ustaški garnizon Banja Luku i Gradišku“. Jake partizanske snage napale su Banja Luku 31. decembra 1943, a borbe su trajale sve do deblokade gra da 2. januara 1944. U deblokadi grada učestvovale su snage 901. oklopnogrenadirskog puka. Ova jedinica je poremetila plan partizanskog napada i njihove snage su počele sa povlačenjem odmah posle pojave prvih oklopnih vozila (tenkova) u gradu. U borbama sa tom grupacijom partizani su naveli daje bilo uništeno 2 tenka PT oruđima, a još 3 tenka bombama i zapaljivim flašama u toku uličnih borbi. Posle deblokade grada, u Banja Luku je upuće na 1. četa 202. okb na garnizoniranje. Tokom januara 1944, nemačke motomehanizovane snage (901. i 92. puk), koje su iz istočne Bosne preko Slavonskog Broda prebačene u Banja Luku, posle deblokade grada su delovale sa tog područja na partizanske sna ge jugoistočno od tog grada. Akcija je krenula u dva pravca, prema Glamoču i Livnu. Snage 92. puka su prodrle iz Banja Luke u Mrkonjić Grad i Jajce 12. januara. Deo puka se zatim vratio u Banja Luku, a u borbama 11-14. ja nuara partizani su naneli ovoj koloni određene gubitke. Ipak, 92. grenadirski puk je iznenadio partizanske snage svojim daljim prodorom u rejon Dalma tinske krajine. Od snaga 5. SS brdskog AK registrujemo dejstva 105. SS iz viđačkog bataljona u istoj zoni. Operacija je nazvana Waldraush i bila je na stavak operacije Šnešturm. Posle ove akcije, 901. puk je napustio zonu dejstava u Bosni i krajem januara je prebačen van jugoslovenskog ratišta, u Mađarsku. Prema proceni nemačkog Komandanta Jugoistoka iz januara 1944, i dalje su bila moguća iskrcavanja saveznika u zoni Jadrana, Trakije ili Alba-
nije. Pod njegovom komandom od stalnih oklopnih snaga na jugosloven skom ratištu u to vreme bili su samo 12. četa (bataljon) i 202. bataljon. Izveštaj o brojnom stanju 12. čete na dan 31. decembra 1943. poka zuje da je četa raspolagala i sa prvim kontingentom zaplenjene italijanske oklopne tehnike. U brojnom stanju, naime, pominju se prve samohotke tipa L-6/47 (12/4 komada). Na dan 1. januara 1944. četa je imala 7 vodova i 300 ljudi, a bila je raspoređena na širem prostoru jugoslovenskog ratišta. Predala je neadekvatne tenkove Šar B-2, a nastavila da koristi tenkove Hočkis (19/5) i Reno R-35 (13/2). Primila je italijanske tenkove L-6/40 (1) i M-13/40 (4), kao i samohotke na šasiji tenka L-6. označene u nemačkoj službi kao Stug L-40 (12/2), i oklopne automobile neutvrđenog tipa (3). Mesec dana kasnije, 1. februara 1944, četa je imala iste tipove u svom naoružanju: tenkove Hoč kis (18/5), Reno (14/1), L-6 (1). M-13 (16/1), samohotke L-40 (2/2) i oklop ne automobile (3/1). Na dan 1. marta 12. oklopna četa je preformirana u bataljon (Pz. Abt zbV 12) sa novom formacijom od štabne i tri tenkovske čete. Kako je vlada la nestašica dizel goriva, italijanski tenkovi M-13/40 zamenjeni su (benzin skom) verzijom M-15/42. Tada je brojno stanje bilo sledeće: tenkovi Reno 15/1, Hočkis 23/1, L-6 samo 1. Tenk L-6 je nestao iz formacije sledećeg meseca, a potom samohotke StuG L-40 10/3, novi M-15/42 3 i oklopni automobili (3 komada). Takvo brojno stanje zadržalo se do juna bez veće promene, ali se uočava nedostatak motornih vozila u jedinici. Na dan 1. aprila 1944, 12. bataljon je bio raspoređen na više lokacija na jugoslovenskom ratištu: 1. četa je bila u Zagrebu i Bjelovaru; 2. četa (l.i 2. vod sa devet tenkova Reno R-35, i 3. vod sa pet italijanskih samohotki) prebačena je u Kraljevo, a odatle u akciju protiv partizanskih snaga u rejonu Ušća; 3. četa se nalazila u zoni Dolići Uglo u Crnoj Gori. Sa druge strane. 202. oklopni bataljon bio je isključivo naoružan ten kovima. Na dan 1. februara 1944. godine, ovaj bataljon je sa svoje tri čete bio potčinjen 15. brdskom korpusu, a jedinice su mu bile kod 114. lovačke divizije (2. tč) odnosno kod 373. pd (ostale snage). U bataljonu je bilo: 33/1 tenkova Hočkis i 11/2 tenkova Somua. U toku je bio remont italijanskih ten kova koji su određeni za prenaoružanje ovog bataljona. Sledećeg meseca na dan 1. marta 1944, u bataljonu je bilo 15 borbeno spremnih italijanskih ten kova Ml5/42. Deo bataljona je bio angažovan tokom marta u poduhvatu Margarete, odnosno nemačkoj okupaciji Mađarske. Ovaj bataljon je na dan 1. aprila 1944. imao sledeće brojno stanje: 4/7 tenkova M-15/42, 8 Somua i 16 Hočkisa; i dalje je bio potčinjen 373. pešadijskoj diviziji.
Nemački oklopni voz tipa BP 42. U sastavu ovakvog oklopnog voza na obe strane bili su po jedan vagon sa haubicom od 100 mm, PA vagon, na otvorenim vagonima nalazili su se tenkovi Pz.Kprfw38 (t.) poznatiji kao Praga, a mogao se ukrcati i oklopni automobil tipa Panar, koji je po potrebi imao i točkove montirane za kretanje na pruzi. Oklopni vozovi br. 64 i 65 bili su angažovani na prugama na jugoslovenskom ratištu tokom 1944.
Nemački oklopni voz u patroli na jugoslovenskom ratištu. U prvom otvorenom vagonu tenk Reno FT17, dok je na vagonu ispred prepoznatljiv tenk tipa Hočkis. Ljudstvo voza zbog vrućene ne nosi delove uniforme ili je u tropskim uniformama.
Na prelazu 1943/44. godine na jugoslovenskom ratištu bio je angažovan 901. nastavni oklopno-grenadirski puk naoružan poluguseničarima tipa Sd.Kfz.251. Puk je potom prebačen u Mađarsku i ušao je u sastav Nastavne oklopno-grenadirske divizije. Ovde, defile poluguseničara te divizije u Budimpešti, proleće 1944.
Nemački oklopni automobil Autoblinda, podržava nemačke i hrvatske snage u okolini Banja Luke 1944 (MRN JUG, 7096, B-45/12)
Kolona tenkova 13. policijske oklopne čete u Zagrebu, leto 1943. (kol. Dinko Predoević)
Nemačke snage na PA-poluguseničarima Sd.Kfz. 10/5 za vreme operacije Kugelblic, u istočnoj Bosni decembra 1943, u mestu koje su prethodno napustili partizani.
Vežba nemačkih tenkista i hrvatskih domobrana, najverovatnije u rejonu Siska 1943. ili 1944. godine. Tenk je britanski plen Kruzer (Cruiser) Mklll (A.13). Nismo uspeli da utvrdimo kojoj jedinici je pripadao ovaj redak gost na jugoslovenskom ratištu. (kol. Tomislav Aralica)
Napuštena Somua S-35 na putu Bosanski Novi — Prijedor. Tenk je oštetio partizanski protivtenkovski top, 27. novembra 1943 (MRN JUG, 3228, A-177/10 PA-313)
Delovi 202. oklopnog bataljona bili su angažovani sredinom 1944. u podršci snagama 6. puka Prve kozačke divizije u Slavoniji, u zahvatu pruge Beograd-Zagreb. U borbi sa lokalnim partizanskim snagama, tenkovi su imali dosta iskušenja zbog brdovitog terena. Karakteristično je bojenje tenkova M-15/42: dominira oker žuta boja i pored mrlja nanetih sa ostale dve boje iz seta za kamufliranje. Trocifreni brojevi su ucrtani na zadnjoj strani kupole (Francis de Lannoy, Les Coasques de Pannwitz, 70)
Hrvatski oklopni voz u patroli na terenu Bosne. Najbliži oklopni vagon sa tenkovskom kupolom i topom 47 mm, označen je kao OVT 503. U kompoziciji ima ukupno četiri oklopna vagona, dva u prvom planu i dva ispred lokomotive.
Oklopni voz u patroli na pruzi Sisak-Sunja-Kostajnica. U prvom planu oklopni vagon sa tenkovskom kupolom i topom 47 mm, kao i u sastavu hrvatskih oklopnih vozova. (kol. Dinko Predoević)
Oklopni vod u sastavu III zbornog područja Domobranstva NDH u Sarajevu, 27. maja 1944. Posle kamiona Mercedes postrojeno je sedam tenkova Ursus (kol. Siniša Pogačić)
Hrvatski tenk Ursus, sa kojeg je potpuno skinut gornji deo tela - kupola, uništen kod Bučja na putu Slavonska Požega-Pakrac krajem marta 1943 (MRNH, Fr-1070)
Posle kapitulacije Italije, u sastav oklopnih jedinica Domobranstva i Ustaške vojnice ušla je određena količina italijanske tehnike. Gore: Autoblinda AB-41 najverovatnije iz Oklopnog sklopa PTS u Varaždinu 1944 (kol. Tomislava Aralice). Dole: tenkovi tipa L-6/40 takođe su ušli u stroj Oklopnog sklopa PTS tokom 1944.
Hrvatski tenkisti na obuci u Nemačkoj na tenkovima Panzer IV. Deo ljudstva Oklopnog sklopa PTS tokom 1944. godine prošao je obuku na savremenoj nemačkoj oklopnoj tehnici. Desetorica hrvatskih tenkista nose domobranske uniforme sa ustaškim oznakama. (BA, via S. Pogačić)
Ljudstvo ustaške jedinice pored tenka Hočkis (S. Pogačić)
Hrvatski tenkisti u novim crnim uniformama, prema pravilu o odevanju donetom 1. novembra 1943. Ovde, pored tenka tipa Reno R-35 (S. Pogačić)
Partizani 1. bataljona Udarne brigade „Braća Radić“ 32. hrvatske divizije pored ustaškog tenka L-6, koji su zaplenili 21. aprila 1944. u selu Zajezda, kod Podruta. U delu odsečene kolone zarobljena su i dva topa 75 mm marke Škoda, dva kamiona i jedan automobil. Tenk, koji su partizani nazvali „Grga“, korišćenje u borbama za Ivanec 23. aprila. U borbi kod Novog Marofa 28. aprila 1944. tenk je uništen (MRNH, 2080/762)
Dva tenka tipa H-35 čije su posade prešle kod Daruvara 10. septembra 1944. na stranu 6. korpusa NOVJ, selo Borke. Ovde, navodno, pre „akcije na Podravsku Slatinu“ (Muzej Vojvodine, 321/712 i 714)
Tanketa L3/38 - jedan od zaplenjenih tenkova u Pitomači i Kloštra Podravskom 5. oktobra 1944. Tada su zaplenjena dva tenka tipa Hočkis i tri tankete koje su potom korišćene za podršku snaga 7. i 33. divizije NOVH (MRNH PA, 69)
Partizanske tankete ijedan kamion u Pitomači, jesen 1944.
Partizani 32. divizije NOVH pored uništenog hrvatskog tenka L-6 sredinom oktobra 1944. Hrvatske jedinice su napale partizanske snage (32. i 40. divizije) kod Ferdinandovca na Dravi. U napadu sa osam tenkova od kojih su dva bila od 12 t, a ostali od 5 ili 7 t uništeno je pet tenkova (MRNH, 2080/367)
Uništen nemački tenk Hočkis, Slavonija leto 1944 (VM, 8090)
Proslava trogodišnjice ustanka u Dalmaciji, Vrdovo avgust 1944. Tenk tipa L-4 sa brojem „413“ nosi standardnu kamuflažu sa petokrakama. Vozilo je prethodno zarobljeno u Vilici, u Lici (VM, 8555)
Tankete L-3, zarobljene od nemačkih snaga: jedna u prvom planu i druga na kamionu Fiat na kojoj se vide nemačke oznake. Obe su bez naoružanja. Sa strane, kolona partizanskih kamiona na čijem je čelu kamion tipa Mercedes. Na terenu u Bosni, zima 1944/45 (MRNH, 2601/48-7-158)
Tenkovi L-6 („SPA“) i Hočkis iz sastava partizanskog 5. korpusa u jesen 1944 (VM, 5339)
Tenkovi tenkovske čete 5. korpusa tipa Hočkis H-35 Prema potpisu fotografije, zajedno sa 6. krajiškom brigadom napuštaju Travnik 19. januara 1945 (VM, 22098)
Nemačko-hrvatska 373. divizija imala je protivoklopni divizion (PzJag. Abt 373) u čijem sastavu su bile samohotke - jurišni topovi na bazi tenka L-6 /47 mm (9) ali i tenkovi L-3 (1) i L-6 (1). Do kraja 1944, ova jedi nica će dobiti za popunu još dvanaest tanketa L-3, šest tenkova L-6, četiri italijanska oklopna vozila (Autoprotete S. 37 i oklopne automobile). U ovom periodu ulazak italijanske oklopne tehnike doveo je do šire nja formacije borbenih vozila kod snaga na jugoslovenskom ratištu. Formi rani su oklopni sastavi jačine vod-četa/baterija kod više pešadijskih divizija ili pri višim komandama. Tako je, na primer, formiran Oklopno-izviđački vod 69. armijskog rezervnog korpusa (zatim 19. januara 1944. preimenovan u 69. korpus za naročitu upotrebu). Vod je formiran 10. januara 1944. u Vu kovaru sa šest oklopnih automobila Autoblinda, italijanske proizvodnje. Ka da je korpus prešao u Zagreb i ovaj vod je prebaziran 5. februara 1944. Pre ma planu, vod je trebalo da ima tri oklopna automobila Autoblinda i tri vo zila istog tipa ali sa radijom (Fu). Ljudstvo ovog voda je 12. februara, vo zom iz Zagreba preko Beograda i Bitolja, stiglo do Tirane. Tu je preuzeto šest Autoblindi od lokalne remontne čete (Instandsetzungs Kompanie 189). Posle nedelju dana obuke kompletiran vod se vratio vozom istim putem do Zagreba. U aprilu 1944, vod je imao 6 Autoblindi, od kojih su 4 bile ispravne. U ovom periodu je, verovatno na istom principu i sa istom tehnikom, formirana i 468. oklopno-izviđačka četa, koja je bazirala i delovala na terito riji NDH (moguće u Zagrebu). Prema partizanskim podacima, u februaru 1944. na prostoru Bosne tenkova je bilo u garnizonu Jajce („desetak“) i u Donjem Vakufu (2). Na ovom području nalazila se 369. pešadijska (Vražja) divizija, koja je vršila povremene akcije protiv lokalnih partizana. Tenkova i oklopnih kola (7+6, odnosno u martu 5+3) bilo je i u Brčkom, gde se nalazio nemačko-hrvatski garnizon. U ovom periodu, za reagovanje i pojačavanje ovih oklopnih snaga u varijantama savezničkog iskrcavanja bili su predviđeni, između ostalog, 4. SS policijska oklopno-grenadirska divizija - tada u Grčkoj, zatim, 201. divi zion jurišnih topova i druge manje tenkovske snage. Međutim, u proleće 1944. izvedena je akcija u Mađarskoj, bivšoj saveznici Rajha, posle povla čenja njenih snaga sa Istočnog fronta i otvorenih dilema u ishod rata. Deo snaga za ovu akciju, nazvanu Cannae, poticao je sa jugoslovenskog ratišta. Početkom marta, radi priprema ove operacije, u Srem su prebačene pojedine nemačke snage. Zadatak ovih snaga bio je dvostruk: javno, to je bilo čišće nje od partizana zone između Drave i Save. Tajno, to je bilo grupisanje sna ga za upad i okupaciju Mađarske, što je i izvedeno od 19. marta te godine.
U toku marta kod 22. brdskog korpusa sa sedištem u Rumi bile su organizovane sledeće snage za operaciju u Mađarskoj: 92. grenadirski motorizovani puk, 4. puk Brandenburg, 201. brigada jurišnih topova, 202. oklop ni bataljon, tri standardna oklopna voza: br. 23, br. 64 i br. 65, kao i laki oklopni voz br. 301. Početkom marta, iz Bihaća je u rejon Novske-Okučana prebačen železnicom 202. oklopni bataljon bez jedne tenkovske čete. Ova četa odmaršovala je samohodno iz Banja Luke u isti rejon. Na železničku stanicu Topčider stigao je 1. divizion 201. brigade (ranije diviziona) jurišnih topova (6. marta), prebačen je 92. grenadirski puk. Ovaj puk je iz rejona Knina samohodno došao do Mostara, a odatle železnicom stigao do Bosan skog Broda, odakle je upućen u Vinkovce. Puk je 8. marta trebalo da stigne u Veliki Bečkerek. U Vinkovce je došla i jedna baterija 201. brigade/diviziona jurišnih topova. U istoj zoni su se nalazili i pomenuti oklopni vozovi. Za njihovu zamenu komanda 2. oklopne armije je iz Kragujevca u Bosanski Novi trebalo da prebaci jedan štab Motorizovanog puka za naročitu upotre bu ijedan oklopno-grenadirski jurišni bataljon. Ove, izgleda ad hoc i privre meno prikupljene snage, dejstvovale su u drugoj polovini marta 1944. u zoni Prijedor-Banja Luka. Početkom aprila „Vražja“ divizija je vodila borbe sa partizanima u rejonu Stoca, u Hercegovini. Tada su onesposobljena dva njena tenka. Divi zija je inače u Stocu raspolagala sa 10 tenkova i to najviše italijanskih od 3 tone, ali i sa nekoliko tenkova koje su partizani identifikovali kao „Tigar“. U isto vreme, 7. SS divizija se nalazila u zoni Jajca, gde je pored drugih sna ga imala i tenkove i borna kola (identifikovan je po vod od svake vrste). U manevru divizije, radi prikrivanja stvarnog rasporeda, izvršenom krajem aprila identifikovano je čak 18 tenkova. U ovo vreme u istočnoj Bosni poja vljuje se i 13. SS brdska divizija „Handžar“, u čijem će sastavu takođe biti raznovrsne tehnike. Od 11. maja snage nemačke 92. grenadirskog motorizovanog puka i Jurišnog bataljona 2. oklopne armije učestvovale su u akciji Kastanie protiv 4. krajiške divizije u rejonu Prijedora. Oko 35 borbenih vozila bilo je na ras polaganju kod Jurišnog bataljona, a oko 50 borbenih vozila i 200 kamiona kod 92. puka. Potom, 12. maja u Bihać je stigao 92. puk i počeo pripreme za nove operacije protiv partizana. Nemačke snage su učestvovale u operaciji Šah (22-28. maja 1944) protiv partizanskih snaga na području Banije i Korduna. Angažovane su sle deće jedinice: 92. brigada koja je dejstvovala iz Bihaća, oklopno-izviđački vod 69. korpusa, koji je delovao iz Karlovca prema Tounju i Generalskom stolu, kao i jedna grupa sa 7. policijskim bataljonom, sastavljena od delova
hrvatskog PTS i ojačanog oklopnog voda za koji nije precizirano da lije ne mački ili ustaški. U potonjoj operaciji Morgenstern nemačke snage: 92. puk, 1. puk Brandenburg, kao i delovi 373. i 392. legionarske divizije, u čišćenju prosto ra Krbavskog polja, 23. maja 1944, od poraženih partizanskih snaga (8, 13. i 35. divizija) zarobile su veću količinu tehnike. U popisu te tehnike nalaze se i 4 italijanska tenka i 66 različitih motornih vozila! (U jednom partizanskom izveštaju navodi se da su tenkovi bili iz 2. čete Tenkovskog bataljona, „11. korpusa“). U tim borbama nemačke snage su izgubile: jedan tegljač RSO, jednog guseničara i dva kamiona, a oštećena su četiri tenka, jedan tegljač i pet motornih vozila. Najveća operacija u kojoj su se 1944. godine angažovale nemačke snage na ovom području bila je Konjićev skok („Rösselsprung“), odnosno napad na partizanski Vrhovni štab u Drvaru 25. maja. U ovoj, pre svega vazdušno-desantnoj akciji, učestvovale su i nemačke kopnene-oklopne snage: 92. grenadirski puk, ojačan 468. oklopnom izviđačkom četom i drugim sna gama. Ovaj sastav delovao je na pravcu Bihać-Krupa-Bosanski Petrovac; prema partizanskim procenama imao je 55 tenkova, 17 bornih izviđačkih kola i 234 kamiona. Zatim, delovi 7. SS divizije na pravcu od Banja Luke preko Ključa, Jajca, Mliništa do rejona Petrovac-Drvar, kao i ojačani 105. SS izviđački bataljon na pravcu Livno-Grahovo-Drvar. Angažovan je i oklopno-grenadirski jurišni bataljon komande 2. oklopne armije, pridodat 7. SS diviziji. Ovom bataljonu se prepotčinila 1. četa 202. okb iz Banja Luke. Ova grupacija je trebalo da dejstvuje na pravcu Banja Luka-Ključ-Bosanski Petrovac. Kasnije, radi deblokiranja nemačkih padobranskih i desantnih sna ga u Drvaru, iz pravca Srba krenula je 373. divizija kojoj su sadejstvovali delovi 202. oklopnog bataljona. Ova ambiciozna operacija nije ostvarila cilj: zauzimanje partizan skog Vrhovnog štaba i zarobljavanje vođe jugoslovenskih partizana Tita. Kao posledica ovog neuspeha, smenjen je komandant 2. oklopne armije ge neral Lotar Rendulic. U kasnijoj analizi operacije, komanda 15. brdskog korpusa ocenila je da rukovodstvo 92. motorizovanog puka „nije zadovolji lo“. Puk je „nerado“ napuštao komunikacije i „nerado zalazio na teren, pa zbog toga nije ni zahvatao neprijateljske snage“. Usled stalne upotrebe ljud stvo puka je „bilo ogrubelo i lako se upuštalo u represalije na terenu“. Ovaj puk je 5. juna 1944. preformiran je u 92. oklopno-grenadirsku brigadu (Pz. Gren. Brigade 92), moguće dodavanjem oklopno-grenadirskog jurišnog ba taljona komande 2. oklopne armije. Ova jedinica je tokom jula angažovana severozapadno od Knina i Benkovca, a pojavljuje i u rejonu Šibenika.
Nemački gubici u toku operacije bili su: 98 motornih vozila, 4 oklopno-izviđačka automobila, 1 oklopni transporter, 1 komandna kola. Te že je oštećeno 46 motornih vozila, 2 oklopno-izviđačka automobila i 1 tran sporter. Prema drugim podacima, izgubljeno je sledeće: 1 samohodni četvorocevni PA top, 2 jurišna topa, 89 motornih vozila, 1 tenk, 4 oklopno-izvi đačka automobila, 1 oklopni transporter, 1 štabna kola. Oštećeno je 54 mo tornih vozila, 1 oklopni transporter i 3 oklopno-izviđačka automobila. Parti zani su, prema nemačkim podacima, izgubili 2/4 tenka. U posebnom izveštaju, navedeno je daje 373. legionarska divizija uništila 4 partizanska tenka, (odnosno po drugoj verziji: 1 uništen, a 2 predata SS diviziji). Ova divizija je sama imala uništen 1 tenk i oštećenih 15 motornih vozila. Kod 1. puka Brandenburg divizije uništeni su po jedan samohodni četvorocevni PA top i oklopno-izviđački automobil. Prema sačuvanim podacima, stanje nemačkih oklopnih jedinica na prostoru Jugoistoka u ovom periodu bilo je sledeće: na dan 31. maja kod Komande Jugoistoka bilo je: 19 Pancera II, 12/9 Pancera III, 25 Pancera IV i čak 165/47 samohotki. Ova statistika nije navodila zaplenjene tenkove, ta kozvane beute panzere, a koji su činili osnovu nemačkih oklopnih snaga u Jugoslaviji. Takođe, bilo je na raspolaganju: 119/40 oklopnih automobila, 40/12 lakih poluguseničara i 12/1 srednjih poluguseničara. Krajem jula bilo je 133/51 oklopnih automobila, 26/22 lakih poluguseničara i 13/1 srednjih poluguseničara. Kod standardnih oklopnih jedinica 12. i 202. oklopnog bataljona, nao ružanih upravo beautepanzer tehnikom, stanje u ovom periodu bilo je sledeće: Na dan 1. juna 1944, 12. okb je imao sledeće stanje oklopne tehnike: tenkovi Reno R-35: 12/2, Hočkis: 24/5 i M-15/42 1/3, odnosno jurišni topo vi StuG L-40 11/4 i oklopni automobili: 6 komada. U bataljonu je i jedno vozilo za prevoz ljudstva (,,Mannshafts-Transprt Wagen“ ili MTW). Na dan 1. jula 1944, 12. bataljon ima 800 ljudi. U međuvremenu je formirana 4. tenkovska četa ovog bataljona. Pored nje, bataljon je za potrebe viših komandi formirao dva voda oklopnih automobila (Panzerspah Zug): jedan kod komande Grupe snaga F sa 4 oklopna automobila, a drugi kod Komande Jugoistoka (Mil. Bef. Sudost) sa 5 oklopnih automobila. Ove sta tistike ne navode koji su tipovi oklopnih automobila u pitanju. U samom ba taljonu na dan 1. jula bilo je: tenkova Reno 14/1, Hočkis 24/5, italijanskih M-15/42 21/2, jurišnih topova StuG L-40 13/3, oklopnih automobila 4 i transportera MTW 2/1. Pada u oči popuna italijanskim tenkovima M-15. Sledećeg meseca (1. avgusta 1944) bilo je sledeće stanje: tenkova Reno 14/2, Hočkis 22/3, M-15/42 21/6, jurišnih topova StuG L-40 11/2,
oklopnih automobila 3/1, transportera MTW 3 i kao i vozila za prevoz mu nicije (Munitions Wagen) 2 komada. Pri bataljonu na dan 1. avgusta bio je samo jedan vod pri višim komandama. Ovaj vod sa 5 italijanskih oklopnih automobila (najverovatnije Autoblinda) bio je oklopni vod Komande Jugoi stoka (Pz Sp. Zug Mil Befh Sudost). U istom periodu, 202. oklopni bataljon imao je na dan 1. jula 1944: štab, štabnu četu, 1. i 2. tč sa italijanskim tenkovima M-42, na kojima se u tom trenutku vršila obuka. Treća četa bila je i dalje naoružana francuskim tenkovima. Bilo je ukupno: 24/8 tenkova M-42, 29 Hočkisa i 4/5 Somua. Veći broj M-42 na raspolaganju, objašnjenje činjenicom daje bio potreban zbog rezervnih delova ili dugotrajnih popravki pojedinih primeraka. Sledećeg meseca bilo je 30/10 tenkova M-42 ali sada samo po dva francuska So mua i Hočkis, pa možemo zaključiti da je bataljon kompletno preoružan na italijanski tip M-15. Krajem jula i tokom avgusta 1944, preformirane su i neke druge ne mačke jedinice sa oklopnom tehnikom. Kod 105. diviziona jurišnih topova (Stug Abt): 1. baterija (1/Stug. Abt. 105) postala je novi 1007. divizion ju rišnih topova (Stug. Abt. 1007). Ovom divizionu koji je bio u sastavu 7. SS divizije priključenje („angeglideret“) dotadašnji protivoklopni divizion (Pz. Jag. Abt. 7). Preostala 2. baterija (2/Stug. Abt. 105) preformirana je, odno sno postala je 105. divizion jurišnih topova (Stug. Abt. 105(B). Korpusni 105. okb preformiran je po sledećem: 1. oklopna četa preformirana je u divi zion jurišnih topova (Stug. Abt) „Skanderbeg“, predviđen za istoimenu 21. SS diviziju. Njegova 2. oklopna četa preformirana je u 105. okč (B). Prema italijanskom istraživaču D. Guljelmu samohodna jedinica di vizije „Skadenberg“ dobila je sedam tenkova L-6 (M-40), jedan M-13 (M41) i dva samohodna topa M-41 75/18, „sve u jadnom stanju“. Zahvaljujući ulasku veće količine italijanske oklopne tehnike u nao ružanje nemačkih jedinica, tokom 1944. kod nemačkih divizija na jugoslo venskom ratištu identifikujemo formiranje divizijskih oklopnih jedinica u različitom broju i sastavu. Ono što je neobično jeste da nisu formirane ten kovske (panzer) jedinice, već je nova tehnika uglavnom pridodavana divizij skim izviđačkim ili protivtenkovskim divizionima (Aufkl. Abt. ili Pz. Jag. Abt.). Postojanje ovakvih snaga potvrđuju i partizanski podaci, koji navode da su u tom periodu manje oklopne delove imale SS ili legionarske divizije angažovane na jugoslovenskom ratištu.1 — 8. SS konjička divizija (april 1944: imala izvesnu količinu oklopnih automobila i jurišnih topova), - 13 . SS brdska divizija (u rejonu Tuzla-Brčko 1944: kod 13. art. puka ima 4
U nizu manjih jedinica u Istri avgusta 1944, identifikujemo po neko liko borbenih vozila: kod Luftwaffe Jager Abteilung zbV 4 (1 oklopni auto mobil), zatim jedinice u Medulinu (1 oklopni automobil, 1 tenk). U široj zo ni Karlovca se od 1944. godine nalazio 1. lovački dopunski puk (Jager Er satz Rgt) koji je imao jednu blindu i dva tenka od 3,5 tone. Konačno, Ko manda 2. oklopne armije imala je svoj oklopno-izviđački vod (Pz. Spahzug PzAOK 2). U Kostajnici, u „tvornici Tihića“ u ćelom ovom periodu 1944—1945. nalazila se radionica/četa za popravku oklopnih vozila (Pz. Trup Werkstat Kp.) koja je popravljala tenkove sa ovog područja. Broj tenkova u njoj je varirao, kako ispravnih (20/70, sredinom 1944), tako i neispravnih u čita vom ovom periodu. Deo ove jedinice u septembru 1944. navodno je otišao za Beograd. Posebna komanda, poznata po skraćenici RUK Kroatien (Rüstungs und Kriegsproduktion Stab), bila je odgovorna za organizaciju opravki, remonta i distribuciju motornih vozila i oklopne tehnike. Ista ko manda postojala je za područje Italije (RUK Italien), a pretpostavljamo daje i komanda u Beogradu imala sličan tehnički organ.
Tenkovski bataljon NOVH 1944. Tenkovski bataljon GŠ NOV Hrvatske bio je jedina jedinica ovog nivoa u sastavu partizanskih snaga i predstavljao je značajnu podršku njiho vim snagama na ovom delu Jugoslavije. Bataljon je u svom stroju na kraju 1943. godine imao 118 ljudi, 21 (-1) tanketu, 2 (-1) tenka Hočkis, 1 tenk tenka). Registrujemo takođe daje u borbama 8. juna 1944. sa jedinicama 13. SS divizije u zoni Brčko-Tuzla, kod Lopara, pored druge tehnike, 16. vojvođanska partizanska divizija zaplenila „50 velikih kamiona sa gusenicama... i 5 tanketa“. - 369. pd (krajem 1944, ima 14 tenkova: 4 teža (30-35 t), a ostalo su „mali“ italijanski Fiat). - 373. pd (u 1944, Otoka), 4-8 tenkova, ima ok kod Aufkla abt, pominje se i Pz Kp, kod Pzjag abt ima 5 malih italijanskih i 7 italijanskih od 7 t i 2 blinde (12.44/ 1.45). - 392. pd (1944: ima 4 tenka od 7 t kod 3. čete Izviđačkog bataljona. U diviziji je bilo više tenkova, ali su uništeni u akcijama. U avgustu 1944: raspolaže sa 10-12 tenkova i oklopnih automobila u rejonu Tounj, Generalski Stol, Josipdol, itd. Septembra 1944. u Brinju 9 tenkova. Ista jedinica, januara 1945, ima 7-8 tenkova, od kojih dva teža. U borbama 1945: kod 846. i 847. puka ukupno 4 tenka, 6 OA; odnosno u martu i aprilu 1945: tankete 3,5 t i samohotke. Divizija je koristila i tenkovsku radionicu u Kostajnici (1944). - 71. pd (Udine, decembar 1944: kod Pz. Jg. Abt ima 24 tenka od 14 t čehoslovačke proizvodnje i 8 tenkova od 10 t nemačke proizvodnje, u tri čete zajedno uz PT topove ti pa PAK 75 mm. Četvrta četa je imala OA i oklopne kamione).
„SPA“, 3 oklopna automobila, 4 (-3) oklopna transportera, 3 kamiona i 1 motocikl. Početkom januara 1944. bataljon je ponovo bio u akciji. Cela 1. četa je angažovana u akciji 8. divizije u rejonu Oštarije i Ogulina 11. januara. Uporište u Oštarju je likvidirano, a četa se 12. januara vratila u Josipdol. Tankete su se dobro pokazale i to je ocenjeno kao specifičnost ove akcije. U toku akcije kod Ličke Jasenice, tenk SPA se pokvario i ostavljen je na dru mu. Kasnije su sa tog tenka skinuti svi vitalni delovi, a vozilo su uništile ne mačke snage u aprilskoj ofanzivi na tom pravcu. Oklopni automobili su bili korišćeni za vuču partizanskih topova bliže prednjim krajevima protivničke odbrane. Sve u svemu, četa je bila uspešna u ovim dejstvima. Potom je usledila ofanziva nemačko-hrvatskih snaga radi odbacivanja partizanskih jedini ca od linije Karlovac-Ogulin. U ovim borbama Tenkovski bataljon, (ni nje gova 1. tenkovska četa koja je bila na ovom pravcu) nije učestvovao. Angažovan je samo vod oklopnih automobila sredinom januara. Ovo je bilo oce njeno kao odlična taktika, primerena situaciji, dok su tenkovi čuvani u rezer vi. Početkom februara, posle prolaska ofanzive i prestanka borbi, 1. tenkov ska četa je povučena u sastav bataljona. Tokom januara, odnosno u martu 1944, prema naređenju partizan skog Vrhovnog štaba, deo ljudstva bataljona upućen je u dve grupe kod bri tanskih snaga na obuku za tenkiste, koji će tokom leta ući u sastav 1. ten kovske brigade. Zbog nedostatka ljudstva u bataljonu ukinuta je 3. četa. Za popunu bataljona tokom marta i aprila organizovan je kurs za vozače i ko mandire; instruktor je bio jedan italijanski kapetan koji je pre kapitulacije Italije prešao partizanima sa dva tenka. U isto vreme započet je novi poduhvat protiv partizanskih snaga na ovom prostoru. Aprila meseca nemačko-hrvatske snage (392. legionarska divizija i druge hrvatske snage) krenule su u akciju uništenja partizanske grupacije i otvaranja puta Otočac-Split. Bataljon je bio sa 1. četom u Sabor skom, gde je održavan kurs, dok se 2. četa nalazila u Babinom Potoku uz Glavni štab NOV Hrvatske. Deo tenkova je u učestvovao u nekoliko sukoba sa protivničkim snagama. Zbog snažnog nemačko-hrvatskog pritiska, u pr voj polovini maja odlučeno je da se tenkovi sklone i sačuvaju od mogućeg uništenja. Veliki problem za funkcionisanje ove jedinice bio je nedostatak goriva. Usledilo je sklanjanje tenkova, zakopavanje i maskiranje na širem prostoru Like i Banije: 1. četa u zoni Velike Kladuše, na padinama Petrove gore, u zoni sela Plavša Draga-Močila, 2. četa u zoni Plitvičkog LekovcaPlitvičkih jezera i Plješevice, dok je 3. četa sakrivena u šumi na Petrovoj go ri. Deo ljudstva je poslat u jedinice odakle su i došli u sastav bataljona a tri
desetak ljudi, kao jezgro, boravilo je u jednom selu kod Topuskog. U na stavku nemačko-hrvatske ofanzive otkriven je jedan partizanski tenk u šumi kod Homoljca, koji je odmah uništen. To je bila poslednja veća ofanziva u ovom prostoru NDH protiv par tizana. Po prolasku ofanzive, ljudstvo Tenkovskog bataljona se prikupilo oko svojih borbenih vozila. Krajem maja naređeno je aktiviranje jednog vo da od tri tenka i jednog oklopnog automobila. Taj vod je zatim upućen u Bu zetu na Baniji, gde je promenio više mesta baziranja. Krajem jula prešao je u Topusko i smestio se uz Glavni štab NOV Hrvatske, kao i rukovodstvo KP Hrvatske. Vod, u sastavu Pratećeg bataljona, trebalo je da brani hrvatsko komunističko rukovodstvo od mogućeg vazdušnog desanta. U pitanju je bila predostrožnost posle nemačkog desanta na Vrhovni štab partizanskog po kreta u Drvaru maja 1944. godine. Vod je ostao na toj lokaciji do kraja fe bruara 1945, kada je vraćen u sastav 2. čete Tenkovskog bataljona. U julu i avgustu 1944. reaktiviranje veći broj skrivenih tenkova. Pri Glavnom štabu NOVH, 20. juna je odlučeno da se formira Auto-tenkovski bataljon sa dve automobilske i jednom tenkovskom četom. Za popunu ove čete iskorišćeni su skriveni tenkovi. Četa sa 8 tenkova i 2 oklopna automo bila formirana je u Topuskom. Ova četa obuhvatila je i vod angažovan kod GŠ NOVH. Deo ljudstva angažovan je u obilasku lokacija sa sakrivenim tenkovima i njihovom održavanju. Tokom avgusta jedan vod sa 2 tenka i oklopnim automobilom bio je angažovan kod 35. ličke divizije u zašiti parti zanskih „aerodroma“ u Lici, gde je dopremana saveznička pomoć. Ovaj vod je tokom avgusta učestvovao u odbrani od nove nemačko-hrvatske akcije u Lici, a kada je ofanziva prošla vratio se na isti zadatak. Bio je angažovan sve dok 26. novembra jedan od tenkova nije naišao na minu postavljenu na dru mu Korenička Kapela-Ličko Petrovo Selo. Tenk je tom prilikom oštećen, vozač je poginuo, a dva člana posade su ranjena. Tenkovi su posle toga po vučeni u Slunj u bataljon, dok je kod partizanske aero-baze ostao samo oklopni automobil. Ovaj automobil je bio aktivan u borbama sa nemačkim snagama 15-26. decembra, a kada su nemačko-hrvatske jedinice napustile Korenicu vraćen je 26. decembra 1944. u sastav bataljona. Glavnina tenkovske čete iz sastava Auto-tenkovskog bataljona anga žovana je u napadu na Cazin i osvajanju ovog mesta 13. septembra, odnosno napadu na nekoliko drugih uporišta: Sunju, Donji Hrastovac i Graboštane, gde je bilo manje uspeha i ta nemačko-hrvatska uporišta nisu bila zauzeta. Ponovo su ispoljene manjkavosti u načinu upotrebe i sadejstvu sa pešadijom, kao i loše procene neprijatelja. U oktobru su dejstva partizanskog 4. korpusa preneta na zonu Pokuplja i Turopolja. Sredinom oktobra napadnuto
je hrvatsko uporište Žažina, koje je zatvaralo prilaze pruzi Sisak-Zagreb, ali uspeh akcije je izostao. U toj borbi uništen je jedan tenk, a jedna iskusna partizanska posada je zarobljena. Tenkovi i oklopni automobili su bili angažovani i u novom napadu na Cazin 7/8. novembra, koji je rezultovao ponov nim zaposedanjem mesta.
Upotreba nemačke oklopne tehnike u Sremu i Slavoniji 1942-1944. Prostor Slavonije i Srema bio je poprište većih sukoba sa (srpskim) ustanicima već od 1941, kao i kasnije narastanjem komunističkog - parti zanskog pokreta u ovim krajevima. Nemci su bili vitalno zainteresovani za očuvanje funkcionalnosti i neprekidnosti rada železničke pruga Zagreb-Beograd, kojim je vršen transport snaga u oba pravca. Stoga su njihove snage u različitim formacijskim oblicima bile prisutne na ovom prostoru od 1941. godine pa do kraja rata. Takođe, vlasti NDH su na ovom području angažovale svoje vojne snage da bi umirili pobunjene oblasti i zaštitili vitalne ko munikacije, prevashodno železnice kojom je ova oblast bila premrežena. Korišćenje tenkova (oklopnih vozila) na ovom području registrujemo od sredine avgusta 1942, kada su angažovani u borbama protiv partizana u zoni Ruma-Ležimir. Potom, u januaru 1943, u borbama na području IlokFruška gora. U jesenjim borbama tokom 1943. protiv partizana u Sremu prvi put je na ovom prostoru angažovana i veća oklopna formacija, nemačka 6. poli cijska oklopna četa (6. Polizei Panzer Kompanie). Ova četa je formirana u jesen 1942. kod policijske škole u Beču i bila je naoružana oklopnim auto mobilima Štajer (Austro-Dajmler) i tenkovima Hočkis. Četa je 22. juna 1943. određena za policijsku službu na području NDH i upućena u Osijek. Od 16. septembra 1943. bila je angažovana u poduhvatu protiv partizana u zoni Fruška gora-reka Sava, sa nemačkim vojnim, policijskim i SS snaga ma. Vodila je dejstva iz Rume i sa „šest lakih tenkova i pet guseničara“. Do prvih borbi protiv partizana došlo je 19. septembra u zahvatu Rume, Prnja vora, Besenova i okolnih mesta. Od 4. oktobra četa je bila potčinjena ko mandi nemačke 173. rezervne divizije. U tom sastavu nastavila je dejstva protiv partizana na nekoliko lokacija u NDH: krajem oktobra na području Osijeka, 7. novembra kod Virovitice - gde su dva tenka bila deo snaga za deblokadu jednog uporišta i oba izgubljena u borbi. Potom, četa je marta 1944. učestvovala u nemačkoj akciji (poduhvat Cannane) u Mađarskoj.
Krajem septembra 1943, na drugoj strani Slavonije, u rejonu Čačina:a, nemačke snage su u svojim dejstvima koristile tenkove. Ove snage su pokušale prodor u Zlatar 26. oktobra, gde im je Udarna brigada„Braća Raiić“ uništila dva tenka. U borbama sa 17. partizanskom brigadom vođenim 16. oktobra u Zlataru oštećenje još jedan tenk. Nemci nisu uspeli da zbog jorbe i zaglavljivanja izvuku taj tenk, pa su ga iz drugog tenka onesposobili granatom i potom ostavili. Bio je to tenk italijanske proizvodnje „od 25 t sa opom 47 mm i 3 mitraljeza“. U oktobru 1943, osam tenkova 12. oklopne čete učestvovalo je u iejstvima u Slavoniji i severnoj Bosni: oko mesta Županja, Vrpolje i Brčko, jadejstvujući 1. kozačkoj diviziji, koja je stigla i posela delove Slavonije. Sredinom oktobra, ova jedinica je sa kozačkom divizijom bila angažovana u operaciji Arnim: uništenju partizanskih grupa u Sremu i na Fruškoj gori. U jvom poduhvatu, osim regularnih nemačkih snaga i policije, učestvovala su dva oklopna voza. U isto vreme, u operaciji protiv partizanskih snaga sa iruge strane Save u Bosni koju su sprovodili nemačke i hrvatske snage poninjano je učešće tenkova oklopno-grenadirskog puka 1. oklopne divizije.
SSSR-u, stigla nemačka 3. SS oklopna divizija „Mrtvačka glava“ („Toten kopf‘). Divizija je došla na odmor. Partizanski obaveštajci procenili su da divizija broji 10.000-11.000 ljudi i daje naoružana sa oko 60 tenkova koji su prepoznati kao „Panter“ i „Tigar“. Partizani su zaključili: „Prave namere gde ide ova divizija nisu nam poznate“. U ovom periodu na više mesta na prugama napadnuti su oklopni vo zovi; pre svega na pruzi Beograd-Zagreb: - 13. januara 1944, kod Stupnika, uništeni lokomotiva, tender i va gon, kao i borna kola koja su bila na vozu, - 22. januara, na pruzi Banova Jaruga-Pakrac, - 26. januara, na pruzi Zagreb-Beograd kod Turopolja, - 25/26. februara, na pruzi Banova Jaruga-Pakrac, - 3. marta, na pruzi Osijek-Donji Miholjac miniran oklopni voz, - 14/15. marta, na pruzi Križevci-Bjelovar, itd. U februaru 1944. u Sremskoj Mitrovici su bili tenkovi i oklopni automobili (do 10 komada), odakle su delovali u akcijama protiv partizana u Sremu. U Borovu, pored fabrike obuće „Bata“, nalazila se nemačka radioni ca za opravku tenkova i motornih vozila. Nemačke i hrvatske snage bile su u drugoj polovini aprila 1944. an gažovane u borbama protiv partizana u zapadnoj Slavoniji, na Papuku, Psu nju i okolnom prostoru, pod nazivom poduhvat Ungevitter. U toj akciji angažovan je 12. oklopni bataljon u čijem sastavu je bilo 5 italijanskih samohotki i 8 francuskih tenkova. U akciju je bila uključena i 11. policijska oklopna četa. Od hrvatskih snaga registrujemo vod lakih tenkova 4. gorskog zdruga. U poduhvatu su uzela učešće i dva nemačka oklopna voza, a traženo je prepotčinjavanje lakog oklopnog voza br. 301. U isto vreme, aprila 1944, na području Srema, aktivan je bio jedan oklopni voz, koji je u više navrata sprečavao partizanske snage da prelaze prugu Beograd-Zagreb ili se sukobljavao sa njihovim grupama u blizini pruge. Inače, u periodu april-jul 1944. u Sremu identifikujemo oklopne vo zove br. 23, 64. i 65, kao i laki oklopni voz br. 301. Laki oklopni voz je bio sastavljen od motornih kola tipa „Stajer“. U pitanju su bila oklopna motorna kola, koja su mogla da deluju samostalno ili da se od njih formiraju oklopni vozovi. Takav voz bi se sastojao, po nemač koj formaciji, od 12 ovakvih kola „Leichte/schwere Schinenpanzerzug Steyr K2670”, koja su identifikovana u Jugoslaviji kao „Štajer“, od kojih su neka imala tenkovske kupole sa topom 75 mm, neka samo mitraljeze, neka FLAK-ove, a neka su bila komandna. Njima bi se dodavali vagoni na koje bi, sa prednje i zadnje strane, bili ukrcani tenkovi ili oklopni automobili. U
lakoj varijanti takav oklopni voz je imao samo 10 mitraljeskih kola. Bez ob zira na naoružanje, sva ova vozila imala su iste Stajerove motore od 76 KS. Mitraljeska kola su dostigla brzinu i do 70 km/č, a topovska do 40 km/č. Prednost ovakvih vozova bila je mogućnost kombinovanja, veća izdržljivost i autonomnost, jer su sva kola imala sopstvene motore i naoružanje. Ulazak ovih oklopnih vozova smanjio je brojnost pomoćnih oklopnih vozova, od kojih se jedan deo više nije pojavljivao na prugama. Sredinom aprila oklopne snage su korišćene u borbama protiv parti zana u rejonu Morovića. Iz partizanskih izvora saznajemo detalje ovih borbi. Na stanici u Adaševcima, 13. aprila, sa oklopnog voza, sastavljenog od šest oklopnih i četiri niska vagona, iskrcana su tri tenka. Dva tenka su krenula ka Moroviću, a treći je ostao na stanici. Partizanske snage, nadmoćnije i pripre mljene za odbranu mesta, oštetile su ili uništile u borbi jedan tenk koji je za tim odvučen prema oklopnom vozu. Drugi tenk je bio oštećen, ali posada je uspela da ga popravi i da se „jedva odvuče“ do voza u Adaševcima. Kompo zicija je zatim otišla prema Šidu. Potom 18. aprila, u toku dana, dva tenka su iz pravca Sida krenula ka Moroviću. U zoni mosta na Bosutu partizani su postavili nagazne mine, pa je jedan od tenkova naleteo na njih i uništen. Drugi tenk se povukao, ali se za pola sata vratio i pod zaštitom dima zakačio oštećeni tenk i odvukao ga prema Sidu. „Od uništenog tenka, na cesti ostalo je lanac (gusenica), jedan točak i jedna osovina, koje smo bacili u Bosut“, završavaju izveštaj o toj borbi partizani 6. vojvođanske brigade. Pretposta vljamo daje, zbog činjenice daje korišćen oklopni voz sa mogućnošću tran sporta tenkova, ovde reč o nemačkim tenkovima. Naime, nijedan partizanski dokument ne navodi pripadnost napadačkih snaga. U borbi koju je vodila ista partizanska jedinica 6-8. juna 1944. u rejonu Morovića ponovo je ošte ćen jedan tenk, u pokušaju da sa pešadijskim snagama prodru u ovo mesto. Bila su angažovana 3 tenka, 300 vojnika i nekoliko kamiona. Nemačke policijske čete bile su angažovane i na drugim delovima NDH koji su gravitirali prema Zagrebu i gde je bilo partizanskih snaga. Še sta policijska oklopna četa je krajem maja, prema naredbi 69. korpusa za na ročitu upotrebu, učestvovala u poduhvatu Šah („Schach“) na prostoru: Voj nić—Barilovi-Korana-Bukovac-Miholjsko. Deo njenih tenkova angažovan je od 26. do 28. maja sa 7. policijskim dobrovoljačkim bataljonom. U julu 1944, ova policijska oklopna četa ušla je u sastav novoformiranog 1. policij skog dobrovoljačkog puka „Kroatien“. U njenom sastavu bilo je i odeljenje minotragača (Minensuchtrupp), a četa je tada bazirala u Đakovu. Zajedno sa drugim nemačkim policijskim jedinicama u NDH, 11. policijska oklopna četa je angažovana uglavnom u zoni zapadne Slavonije
protiv partizana. Od 12. do 17. marta 1944, ona je bila u poduhvatu Falke u zoni: reka Drava-Valpovo-Đakovo, u zoni Bilogore i Papuka. Tu operaciju je koordinisao nemački 69. korpus. Četa je zatim angažovana u poduhvatu Osterhase, u zoni Podravske Slatine i srednje Drave, zatim u poduhvatu Ungeviter (zona Papuka i Bilogore) sa snagama nemačke 42. lovačke divizije, nemačkim policijskim i hrvatskim jedinicama, od 26. aprila do 20. maja 1944. godine. Potom, u poduhvatima Kornblume u zoni Sida i Kornblume II, u borbi sa partizanima na Fruškoj gori juna 1944. godine. U junu 1944. u njenom sastavu bilo je i odeljenje minotragača (Minensuchtrupp). Isti doku ment navodi daje 11. policijska oklopna četa bila stacionirana u Zagrebu. Prema naređenju od 28. juna 1944, formirana je i treća po redu nemačka policijska oklopna četa za upotrebu na prostoru NDH: 16. policijska okč (16. Polizei Panzer Kompanie). Ova jedinica je u svom naoružanju ima la tri tenkovska voda i odeljenje minotragača. Naoružana je bila tenkovima Škoda (2 komada), L-6 (2) koji su se nalazili u 1. vodu i tanketama L-3/35 (8) u 2. i 3. vodu. Po tipologiji tehnike, bila je najslabija među policijskim četama na području Jugoslavije i raspoloživom tehnikom je bila gotovo identična partizanskim tenkovskim četama u drugim delovima Hrvatske. Četa je u svom sastavu imala 20 nemačkih policajaca i oko 70 hrvatskih do brovoljaca. Sredinom jula 1944. bila je na rasporedu u NDH i bazirala je u Samoboru kod Zagreba. Registrujemo daje četa na toj lokaciji bila i oktobra 1944. Potom, učestvovala je u kraćoj akciji na banjalučkom aerodromu. Če ta se nalazila u Hrvatskoj i tokom 1945. godine, ali nismo naišli na potvrdu o njenoj aktivnosti ili konačnoj sudbini maja 1945. godine. U toku leta 1944, registrujemo 3. četu 202. oklopnog bataljona u Ko stajnici pod komandom 69. korpusa. Ovaj korpus je u isto vreme imao svoj 69. oklopno-izviđački vod u rejonu Varaždina, gde je bila smeštena koman da korpusa. U avgustu 1944, na pruzi u Sremu, oklopni voz br. 64 transportovao je pešadijske jedinice u zoni Ruma-Sremska Mitrovica. Voz je kasni je korišćen i za osiguranje žetve u Sremu. Prema detaljnim partizanskim obaveštajnim podacima iz avgusta 1944, u Sremu su bile sledeće oklopne snage: - u Zemunu: 6 „malih tenkova“ kod Einsatzkommando 3; - u Rumi: baza oklopnog voza („pancera“) sa 2 manja tenka i dvoje borbenih kola; - u Šidu: troja „borna kola“ koja su pripadala ili „panceru na pruzi Vinkovci-Ruma“ ili PA bateriji u Šidu; - u Indiji: 3 mala tenka;
- u Vinkovcima: deo 13. SS divizije i radionica sa voznim parkom, gde je identifikovano 2 tenka i troja borna kola; - u Vukovaru: nemačka jedinica sa 2 tenka i dvoje bornih kola, kao i 50 motornih vozila. U skladu sa novom organizacijom od 15. avgusta 1944, u sastavu Štaba za obezbeđenje železnica Hrvatske (Eisenbahnsicherungsstab Kroa tien) nalazilo se šest odseka za osiguranje (A-F) pruge sa oklopnim vozovi ma 6 , 23, 64, 65 i pomoćnim vozom br. 206 kao i oklopnim kolima PT-15, odnosno oklopnim kolima italijanske proizvodnje „Litorina“ sa oznakama PT-22 i PT-23. U ovom sastavu se nalazio i određen broj pešadijskih i dru gih nemačkih i hrvatskih snaga, sa kojima je obezbeđivana neprekidnost funkcionisanja železničke komunikacije na pravcu Zagreb-Beograd. Litorine br. 32 i 33 su dodeljene oklopnom vozu br. 302 na teritoriji NDH. Sa njime je često bio i oklopni voz br. 64, koji je operisao sa žele zničke stanice Indija. Kada je bila pridodata oklopnom vozu br. 65, Litorina br. 32 je oštećena 7. oktobra 1944. kod Volodera. Posle popravka u fabrici „Štore“ vraćena je u funkciju aprila 1945, sada kao oklopni voz br. 4. Litorina br. 33 bila je sa oklopnim vozom br. 203 na liniji ZagrebLjubljana, a Litorina br. 34 sa oklopnim vozom br. 204 na liniji Sunja-Bosanski Novi. Ova motorna kola (34) prebačena su zbog incidenta u transpor tu u Beč na popravku. U novembru 1944, stigle su Litorine broj 35 i 38 u upotrebu. Kola br. 38 su bila sa komandnom konfiguracijom. Litorina br. 35 se maja 1945. nalazila uz oklopni voz br. 23 u zoni Dravograd-Klagenfurt.
Oklopne jedinice NDH posle kapitulacije Italije 1943-1945. Poseban istraživački izazov jeste detaljno praćenje i identifikovanje hrvatskih oklopnih snaga posle septembra 1943. godine. Pored nedostatka relevantne građe, ili fragmentarnosti raspoložive građe, nepostojanja detalj nije analize upotrebe oklopnih snaga NDH, više problema čini ovu temu skliskim terenom za istraživače: pre svega, njihova relativna malobrojnost i usitnjenost, upotreba u formacijama jačine grupa-vod-četa, njihova upotre ba u okviru većih - združenih pešadijskih jedinica koje ih tretiraju kao ojačanje, upotreba nemačkih oklopnih jedinica u podršci hrvatskih jedinica, i obratno, postojanje nemačkih snaga na istom prostoru sa sličnom tehnikom, partizansko nerazlikovanje hrvatskih od nemačkih oklopnih vozila i uopšte, snaga u celini, njihovo često svođenje na prostu definiciju „neprijatelji“. Pri
svemu tome, loša identifikacija i slabo prepoznavanje korišćenih tipova iz gledaju najmanji problem. Kapitulacija Italije, septembra 1943, jedan je od presudnih vojno-političkih trenutaka za oružane snage NDH. Hrvatske (ustaške) snage učestvo vale su u razoružanju garnizona Karlovac, Jastrebarsko i manjim lokacijama oko Karlovca, gde je razoružana divizija Lombardija. U ovoj akciji bilo je i sukoba sa italijanskim snagama, pa su hrvatske snage imale i nekoliko pogi nulih pripadnika. Na drugim mestima, njihove jedinice su pomogle Nemcima da razoružaju italijanske snage, ali su samo Nemci prisvajali italijansko naoružanje i tehniku, pa tako i oklopna vozila, kao svoj ratni plen. Prema svim raspoloživim podacima, snage NDH su zarobile tada svega nekoliko oklopnih vozila (Autoblinda, oklopni kamion Fiat, tenkovi L-6 ). Septembra 1943, hrvatske oklopne snage angažovane su u tri zone u borbama sa partizanima: u Zagorju, u širem prostoru zapadno od Zagreba i u Lici. Njihove oklopne snage bile su i dislocirane u ovim područjima. U Ko privnici se nalazilo 10 lakih i 2 teža tenka, kao i jedan oklopni voz koji se tu „stalno zadržava“ (nemačko/hrvatski garnizon). U zoni Garešinice 12. sep tembra hrvatske snage su koristile 3 tenka. U borbama protiv Zagorskog partizanskog odreda, 16. septembra, ustaše su upotrebile 8 tanketa. U rejonu Novog Marofa, koji su poseli partizani, beležimo intervenciju 8 ustaških tenkova u drugoj polovini septembra. Na terenu oko Varaždina krstari jedna ustaška bojna sa 500 vojnika i 8 tenkova. U borbama 26. septembra u široj zoni od Našica kod Čenkovca i Čaglina, partizanska 12. brigada napala je (hrvatsku) tenkovsku kolonu. Partizani su oštetili jedan tenk (od 12 t, sa to pom 37 mm i dva mitraljeza), probivši mu rezervoar, i pobili deo posade. Partizanski izveštaj je karakterističan po detaljnom opisu situacije: „Naši borci kad su došli do tenka nisu ga mogli krenuti pošto nije niko znao sa istim upravljati, a u prvi mah nisu imali stoku za vuču, te dok su istu pronaš li udarila je kiša, te je isti postao još nepokretniji radi raskvašenog terena, i banda je ponovo počela nastupati s namjerom da tenk otme, te su naši istoga zapalili“. U nekoliko kasnijih dana, prema partizanskim izveštajima, na ovom prostoru su oštećena još tri tenka i dvoja bojna kola. Početkom oktobra 1943. u okolini Ludberga partizane su napale ne mačke i ustaške snage sa tenkovima. Kod ustaških snaga PTS bilo je 6 ten kova. Blizu sela Štefaneca jedan tenk je oštećen. U zoni Varaždina je delovala Poglavnikova tjelesna bojna, koja je tada, prema partizanskoj proceni, imala 8 tanketa. Jedna je uništena u akciji na Varaždinske Toplice, a drugi deo od četiri hrvatske tankete bio je uništen u zasedama od partizanske Udarne brigade „Braća Radić“. Dana 19. oktobra iz Samobora ka partizani-
ma su dejstvovala 3 tenka od kojih dva „teža“. U daljim borbama u Zagorju registrujemo korišćenje tenkova od nemačkih i hrvatskih snaga krajem okto bra: kod Ivaneca, 5 tanketa, itd. Iz Varaždina je delovao hrvatski oklopni voz. U tom gradu i početkom novembra ima 8 tenkova. U decembru, izveštaj pravi razliku pa se navodi daje bilo 6 manjih i 2 teža tenka. U Kutini se u isto vreme nalazilo nekoliko tenkova, od kojih dva od 7,5 tona. Posebna teškoća za identifikaciju hrvatskih oklopnih snaga i razliko vanje od nemačkih vezana je za period jeseni 1943, kada na teritoriji Hrvat ske borave snage 3. SS oklopnog korpusa, odnosno kada se tokom oktobra sprovodi veća protivpartizanska akcija na području koje su kontrolisali par tizani. Tako u zoni kod Globornice, 10 km od Ogulina, hrvatski izvori beleže da njihove snage koriste „teške pancere“, ali znamo da je od njihovih sna ga u toj oblasti bila samo četa naoružana tanketama L-3. Pojava tenkova ko ji se označavaju kao teži može svedočiti o tome da su kao podrška hrvat skim snagama korišćeni nemački tenkovi ili da su u naoružanje uvedeni ten kovi iz italijanskog plena. Tek kasnije u toku 1944. godine u naoružanju oklopnih snaga NDH pojavljuju se u većoj količini vozila italijanske proizvodnje: tenkovi L-6 od nosno samohotke na istom oklopnom telu sa topom 47 mm. U isto vreme, ovakva tehnika se uvodi i u nemačke oklopne jedinice koje su bile na pro storu NDH, kod 12. i 202. oklopnog bataljona. Povlačenjem ili preraspodelom tehnike u okviru nemačkih snaga na jugoslovenskom ratištu, u naoruža nje NDH ušli su i tenkovi tipa Hočkis H-39 /Reno R-35?/. Na pojedinim fo tografijama do kojih je u svom istraživanju došao istoričar Dinko Predoević, vidi se nekoliko ovih tenkova u Zagrebu. Ovi tenkovi se često identifikuju u dokumentima po svojoj tonaži kao tenkovi ili borna kola „od 12 tona“. Ulazak novih tipova u naoružanje oklopnih jedinica NDH omogućio je da se oklopna sredstva pojavljuju u određenom broju i kod jedinica Do mobranstva ili Ustaške vojnice, koji do 1943. nisu imali oklopnu tehniku. Na ovaj način je, po svemu sudeći, sprovođen plan o formiranju oklopnih vodova iz 1943. godine. Značajno pojačanje motorizacije usledilo je maja 1944, kada je u Za greb iz Nemačke stiglo 50 novih motocikala sa prikolicama. Njih je trebalo podeliti po lovačkim i gorskim zdrugovima. U ovom periodu, u Zagrebu je pripremljen vod sa 12-14 novih kamiona Ford 3 t za prebacivanje u Mostar. U Vinkovcima i Sremskoj Mitrovici formirani su autovodovi od po 20 mo tornih vozila (sve kamioni, po jedan sanitetski auto i motocikl po vodu). Takođe, primljeno je 20 novih kamiona, predviđenih za prebacivanje Oružništva iz Zagreba u okolinu.
U periodu 1944. godine identifikovali smo sledeće aktivnosti oklop nih jedinica oružanih snaga NDH: Kod Ustaške vojnice stanje je bilo sledeće: u januaru 1944, obe čete Poglavnikovog tjelesnog sdruga prebazirane su iz Zagreba u Varaždin i reorganizovane u jedinicu nazvanu Oklopni sklop PTS. Od početka 1944. u njoj se pojavljuje i nekoliko tenkova L-6 , pored od ranije prisutnih L-3. Izveštaji iz januara i februara identifikuju sastav te jedinice: 7-8 „malih“ i 4 „velika“ tenka, kao i jedan oklopni automobil." Posle reorganizacije PTS, u njegovom sastavu bio je Brzi zdrug sa Oklopnim sklopom. Tokom 1944, ove dve jedinice su se razdvojile, pa Brzi sklop nalazimo posebno od Oklop nog sklopa koji je tada bio u Varaždinu. Na dan 1. juna 1944, Oklopni sklop ima u svom sastavu: 1. četu sa 15 srednjih tenkova, 2. četu sa 7 tanketa, dve motorizovane i štabnu četu. U okviru Brzog sklopa bile su: 1. i 2. motociklistička, 3. tenkovska (u Gospiću), 4. motorizovana i 5. štabna četa. Sredinom juna PTS je imao 26 tenkova L-6 , od kojih samo 4 ispravnih. Sa Nemcima su u to vreme vođeni razgovori o njihovom snabdevanju i popravci. Oklopni sklop je učestvovao u borbama na području Koprivnice i Varaždina. Krajem avgusta 1944. pojavljuje se i 3. četa u Markuševcu, sa 11 tanketa L-3/35. U septembru u ovoj zoni se nalaze Oklopni sklop sa dve če te u Varaždinu i Brzi sklop sa jednom četom tanketa u Sv. Ivanu Zelini. Obe jedinice su učestvovale u borbama oko Koprivnice 7-13. oktobra, gde je iz gubljeno 6 tenkova iz čete Brzog sklopa. Četa je posle toga povučena na oporavak i popunu u Zagreb, ali su na istim lokacijama kasnije bile dve ten kovske čete sa po 10 tenkova kod Oklopnog sklopa i jedna sa 15 tenkova kod Brzog sklopa. U ovom sastavu ušle su u reorganizaciju snaga NDH s je seni 1944. godine. U Gospiću je u ovom periodu bila raspoređena 3. četa PTS, koja po stoji od sredine 1942. Ona funkcioniše i u 1944, sve do kraja rata 1945. go dine. Prema nekim podacima, ova četa je od leta 1944. bila potčinjena ko mandi 4. ustaškog zdruga. Njena borbena vozila često su bila raspoređena na više mesta i pridodavana drugom sastavima, pa je teško pratiti aktivnosti te jedinice, odnosno vršiti njeno prepoznavanje. Na dan 4. avgusta 1944. tenkova ima: u Ogulinu 2 mala tenka (i oklopni voz), u Donjem Lapcu 4 2
Prema partizanskim podacima: — 20 januara 1944. u Daruvaru ima 4 tenka od 15 t i 1 mali. tenk; — u februaru 1944. u Varaždinu 4 velika tenka i 7 malih i 1 OA; u Kutini hrvatski oklopni voz, a u Popovači nemački oklopni voz; u Bjelovaru 1 tenk i 2 tenka od 7 t; u No vom Globovčecu 1 tenk od 7,5 t. Kasnije u Varaždinu 4 tenka od 15 t, 4 tenka od 7,5 t, dok je u Donjoj Stubici bio Brzi zdrug sa 8 malih tenkova.
tenka (pri 2. bataljonu 10. lovačke pukovnije), u Doljanima 2 mala tenka, u Otočcu 2 tenka. Prethodno, u julu, bilo ih je i u Ostaju ali promenljive broj nosti. Potom, prema drugom podatku u Ogulinu se nalaze 3 tenka od 3,5 t kod 23. stajaće bojne III djelatnog zdruga iz Karlovca. Postojali su i samostalni oklopni vodovi, kao i u sastavu Domobran stva. Ovakve oklopne vodove registrovali smo kod Brzog sklopa 1. ustaškog odbrambenog zdruga u zoni Jasenovca. Kasnije, u Sarajevu je na prelazu 1944/45. godine, kod 1. ustaškog stajaćeg zdruga bio oklopni vod jačine tro ja oklopna kola. U okviru Domobranstva funkcionišu tokom 1944. samostalni ten kovski vodovi dodeljeni združenim jedinicama. Prema jednom podatku, na dan 15. maja Domobranstvo NDH imalo je 20 tenkova, 227 automobila, 237 kamiona, 54 specijalna kamiona, 237 motocikala i druga sredstva. Oba oklopna voda kod 1. i 4. gorskog zdruga postoje do kraja 1944, i evidentirano je njihovo delovanje protiv partizana. Ova dva voda su bila opremljena tenkovima francuske proizvodnje. Vod kod 4. gorskog zdruga bio je naoružan sa 4 tenka tipa Hočkis još februara 1944. godine. Vod kod 1. gorskog zdruga (Kutina, potom N. Gradiška), izgubio je jedan tenk u suko bu sa partizanima kod Garešnice. Oklopni vodovi postoje i kod: 3. gorskog zdruga u Banja Luci, koji ima tenkove Hočkis, zatim kod 2. i 3. lovačkog zdruga. Fotografija načinje na 27. maja 1944. pokazuje stroj od 7 tenkova Ursus iz sastava (samostal nog oklopnog voda) III zbornog područja. Avgusta 1944, čete oklopnih vozova su izašle iz organskog sastava zbornih područja i prešle pod komandu Hrvatskog štaba za vezu kod nemačkog štaba za bezbednost železnica (Eisenbahnsicherungsstab zbV). Krajem 1944. godine, bile su na raspolaganju: 1. četa oklopnih vozova u Brodu na Savi, 2. četa u Zagrebu i 3. četa u Sarajevu (Kaknju). Tokom 1944, na pod ručju I zbornog područja delovale su 4. i 5. četa oklopnih vozova. Ova poslednja, 5. četa, imala je četiri oklopna voza koji su u periodu avgust-septembar koristili baze na stanicama Karlovac, Duga Resa i Ogulin i dejstvovali pod komandom II posadnog zdruga iz Karlovca. Kada je marta 1944. započelo formiranje rezervnih (doknadnih) zdrugova, Zapovjedništvo oklopnih četa je preformirano u 1. rezervnu oklopnu četu (doknadnu oklopnu satniju), koja je bila u sastavu 1. doknad nog zdruga. U nastavnom pogledu, bila je pod komandom Nadzomištva br zih četa. Potom 1. septembra 1944. godine, 1. rezervna oklopna četa je preformirana u Rezervna oklopnu komandu (Doknadno oklopno zapovjedniš tvo), sastavljenu od: komande, oklopne čete, mešovite čete i radionice, sa
226
u Zagrebu. Ova formacija je bila namenjena za odbranu grada Za greba i u njenom sastavu su se našla oklopna vozila koja nisu bila sposobna za pokret. Ona su u takvom stanju dodeljena pojedinim odsecima odbrane grada, po grupama sa neobičnim nazivima: - „Heia“ sa dvoja oklopna kola (sektor zapad, kod IV doknadne gor ske bojne, zastavničke škole i drugih jedinica na ovom sektoru), - „Odin“ sa jednim oklopnim kolima (sektor istok, kod III doknadne gorske bojne), - „Nora“ sa dvoja oklopna kola (sektor jug, kod zagrebačke ustaške posadne bojne). U ovoj jedinici, kao što se vidi, bilo je 5 nepokretnih oklopnih vozi la. „Ova kola se imaju upotrijebiti kao stalni bunkeri na vanjskoj crti odbra ne, osiguranja prvenstveno za zaprečavanje cesta i osobito važnih pravaca.“ Prema jednom partizanskom obaveštajnom izveštaju iz Zagreba, u ovom periodu u gradu se stalno nalazilo oko 10 tenkova, nekoliko oklopnih automobila i nekoliko specijalnih oklopnih automobila, koji su bili u dvoriš tu između JAZU i Gimnazije u Križanićevoj ulici. Za „specijalne“ oklopne automobile navedeno je da mogu da se „pokreću unapred-unatrag sa oklop nom kupolom“. Bilo je, navodno, 7-10 takvih kola koja su tu smeštena „od proljetos“. U sklopu transformacije kopnenih snaga NDH, septembra-oktobra 1944, ustaške i domobranske snage su objedinjene u nove divizije. Prva tako stvorena 1. hrvatska udarna divizija trebalo je da ima u svom sastavu Brzi sklop sa dve oklopne satnije, ali se zbog nedostatka tehnike odustalo od nje govog formiranja. Kod 16. hrvatske rezervne (doknadne) divizije bila je predviđena ugradnja Rezervnog bataljona (Doknadne bojne) brzih četa. Oklopnu tehniku smo identifikovali kod 4. hrvatske divizije, (kod 7. lovač kog zdruga u Bosanskom Novom III bataljon ima 14. (oki) satniju - ?). Kod 5. hrvatske divizije u Bjelovaru januara 1945. bila su 2 tenka - tankete. U decembru 1944, novoformirana 7. divizija je imala 8 tenkova, koji su ranije pripadali 4. gorskom zdrugu u Slavonskom Brodu. Kod Poglavnikovog tjelesnog sdruga zadržan je Oklopni sklop. Na dan 1. oktobra 1944, Oklopni sklop PTS u Varaždinu posedovao je 4 tanke te, kao i 11 tenkova od 7,5 tona. Dva meseca kasnije, 1. decembra 1944, Br zi sklop PTS je raspolagao sa 4 tankete u zoni Donja Zelina—Bjelovar. Prema nemačkim podacima od 1 . decembra 1944, oružane snage NDH su imale 85 oklopnih vozila na raspolaganju (od čak 224 (!) predviđe nih po formaciji). Kod PTD bilo je 35, kod ostalih ustaških jedinica daljih 26, a ostalih 24 se nalazilo u Domobranstvu. sedištem
Hrvatsko Ministarstvo oružanih snaga je 8 . decembra zatražilo od nemačkih vojnih vlasti da za novoustrojene divizije i druge jedinice isporu če veću količinu naoružanja i opreme, među kojima i 600 kamiona i 50 ten kova. Nemci su dali načelno obećanje, ali je to zbog ratnih prilika bilo teško ostvarivo. U daljoj reorganizaciji, 17. februara 1945, predviđeno je formiranje 1 . tjelesne divizije u čiji bi sastav ušla Oklopna četa (satnija) Samovoznog sklopa. Na dan 30. decembra 1944, PTS je imao oklopni sklop u Varaždinu i Varaždinskim Toplicama, kao i Brzi sklop u Sv. Ivan Zelini. Pominju se, ta kođe, Brza oklopna satnija Ustaške vojnice u Gospiću i oklopna satnija Sa movoznog sklopa PTS. U januaru 1945. aktivan je 1. ustaški odbrambeni zdrug u Jasenovcu koji je raspolagao izvesnim oklopnim vozilima. U sasta vu Brzog sklopa nalazila su se 4 tenka „Tiger“ i 6 tenkova od 3,5 tone. U Varaždinu, kod PTS bilo je 9 tenkova od 8 tona i 3 mala tenka, kao i druga motorizacija.
Partizani zarobljavaju tenkove hrvatskih snaga Kao i na drugim mestima u NDH, partizani su i u oblasti Slavonije došli do tenkova, bilo zarobljavanjem, bilo aktivnošću njihovih pristalica u hrvatskim oružanim snagama. Najviše ovih bilo je u borbama protiv jedinica 32. partizanske divizije u široj zoni severoistočno od Zagreba, između Save i Drave. Tokom novembra 1943, delujući iz Varaždina, hrvatske i nemačke oklopne snage napadale su partizanske snage Udarne brigade „Braća Radić“ u rejonu Ludberga. U borbama 6 . januara 1944. protiv partizana u Zlataru korišćeni su tenkovi. Dana 8 . februara angažovane su snage oklopnog sklo pa PTS sa tenkovima iz Varaždina i Novog Marofa. U istoj zoni, hrvatske snage su koristile tenkove i u borbama tokom marta i aprila. Partizanske je dinice su u najmanje dva slučaja oštetile po jedan od ovih tenkova. U borbi kod mesta Budinščine-Novog Marofa, Udarna brigada „Braća Radić“ zaplenila je od Oklopnog sklopa PTS, 21. aprila 1944, jedan tenk od 7,5 tone sa posadom. Tom prilikom još tri tenka su bila oštećena. Partizani te brigade nazvali su zaplenjeni tenk „Grga“, odnosno „Jurek“. Tenk je već 23. aprila korišćen u uspešnom napadu na Ivanec. Sutradan, 22. aprila, veće hrvatske snage iz Varaždina i Lepoglave uz upotrebu tri tenka napale su partizane. U tim borbama jedan hrvatski tenk je uništen („1 velika borna kola su naišla na minu i izgorila“). Partizanski tenk je bio angažovan i
27. aprila u napadu na uporište Novi Marof. „Vrlo tešku situaciju kod ova dva naša bataljona spasio je naš tenk, koji je pravovremeno stigao na mjesto borbe i svojim dejstvom uspio da pokoleba neprijatelja. Tenk je prodro do samih artiljerijskih položaja neprijatelja, rastjerao poslugu topa i naletevši na neprijateljski top slomio mu lafet. Prisustvom tenka omogućeno je (parti zanskim) jedinicama... da se povuku sa relativno malim gubicima... Za vri jeme borbe sa neprijateljem tenku je spala gusjenica tako da isti nismo mo gli više izvući. Tenkisti su uspjeli da se izvuku i ponesu sobom teški mitra ljez“. Hrvatski vojni izvori konstatuju pod tačkom „plien“, da su „povraćena 1 borna kola koja su 21. IV bila izgubljena.“ Sredinom maja na istom prostoru snage NDH su vodile borbe protiv partizanskih jedinica, u kojima su korišćeni tenkovi u manjim grupama za podršku. Na drugoj strani, u borbama oko uporišta Hercegovac 11. maja uništen je jedan hrvatski tenk. U ovoj široj oblasti korišćen je i nemački oklopni voz koji je delovao iz stanice Popovača. Sa tog voza su silazila oklopna vozila i pomagala nemačkim ili hrvatskim snagama u akcijama. U junu u napadu na hrvatsku kolonu kod sela Dautan i Patkovica, partizani su u borbi prsa u prsa pokušali da otmu tenkove od hrvatskih snaga. „Teško je prosuditi da li je bio žešći napad bataljona (brigade „Braća Radić“) ili borba na život i smrt neprijatelja koji je nastojao spasiti veliki dio kolone u okru ženju i svoje tenkove“, pišu partizanski izvori. Nemačke snage 69. korpusa su tokom jula 1944. organizovale protivpartizansku operaciju Rouen na planini Kalnik. U ovoj akciji angažovane su određene oklopne snage, među kojima identifikujemo i oklopno-izviđački vod 69. korpusa, tada baziranog u Varaždinu. U partizanskim napadima na železničku komunikaciju PopovačaKutina 1 . septembra 1944, od strane 7. divizije „zaplijenjen je i potpuno uniš ten jedan oklopni vlak s posadom i 2 tenka“. Ovo potvrđuju i hrvatski izvori koji navode daje oklopni voz iz Popovače, koji je bio upućen u pomoć sna gama napadnutim na osiguranju pruge, „naišao... na minu, a osim toga u borbi vrlo oštećen.“ Deo hrvatskog garnizona u Daruvaru, koji je držao zasedu kod sela Doljana, prešao je na stranu partizanskog 6 . korpusa (koji je delovao u Sla voniji) početkom septembra 1944. Ove snage su osim kompletnog naoruža nja u selo Sirač dovezle i tri tenka: 2. septembra jedan Fiat-Ansaldo L-3 i 9. septembra dva Hočkisa (sa 300 granata za topove i 7.500 metaka za mitralje ze). Od ova tri tenka formiranje potom Tenkovski odred 6. korpusa NOVH. Iako je bilo planirano, ovaj odred nije učestvovao u napadu 12 . divi zije na Slavonsku Požegu 5. septembra. Nešto kasnije, odred je pridodat 40.
diviziji i upućen u daruvarsku kotlinu. Tu je pripremljen napad na Pakrac u kome su bile garnizonirane hrvatske snage. Napad je počeo 13. septembra predveče. Tenkovi su maskirani slamom i vučeni volovskom zapregom radi neopaženog privlačenja i uštede goriva. U noćnoj borbi do jutra, hrvatski domobrani su savladani i partizani su zaposeli grad. Napad su pomogli par tizanski tenkovi. U toku napada, hrvatska artiljerija je uništila jedan, a teže oštetila drugi tenk. Partizanske tenkovske posade nisu imale iskustvo u nji hovoj upotrebi, pogotovo u borbi u naseljenom mestu. Tenkovi su napadali razdvojeni, bez čvrstog sadejstva sa pešadijom. U odredu je tako ostao samo jedan tenk, koji je angažovan u napadu na Daruvar 16. septembra. Posle po pravke oštećenog tenka prilikom napada na Pakrac, oba tenka su korišćena u napadu na uporište Čađavica u Podravini, kao i u napadu na Podravsku Sla tinu 25. septembra. U ovom napadu uništen je jedan od dva partizanska ten ka. Preostali tenk korišćen je u napadu na garnizon u Našicama novembra 1944. godine. Posle te akcije jedini preostali partizanski tenk na ovom pod ručju nije više bio u upotrebi. Partizanske snage 7. i 33. divizije zaplenile su u borbi kod Kloštra 4— 5. oktobra 1944. veću količinu hrvatskih tenkova. Navedeno je daje pet hr vatskih tenkova zarobila 7. divizija, odnosno još dva 33. divizija. „Tenkovi su se u bijegu zaglavili u jarcima, pa su i oni zarobljeni, a njihove posade unište ne“. Da lije posredi bila zabuna u brojanju i pripadnosti piena ili se dva tenka nisu više koristila, tek na kraju u partizanskoj upotrebi je bilo ukupno pet tenkova. Dva tenka su bila od „12,5 t“ a tri tankete od „2,5 t“, kao i nekoliko kamiona, motornih vozila i drugog naoružanja i opreme. Od ovih tenkova for mirana je Tenkovska četa, sastava pet tenkova, a od vozila Autobataljon 6 . korpusa sa sedam vozila. Ova tenkovska četa se kasnije tokom oktobra pominje kao tenkovska četa X korpusa. Definisano je: „Tenkove uz potrebno nepo sredno osiguranje upotrijebiti prvenstveno za pariranje neprijateljskog mane vriranja unutar uporišta. Uvesti ih u borbu onda kada su ispitani i osigurani pravci njihovog nastupanja, kada se točno utvrdi gdje se nalaze neprijateljske snage i eventualna protukolska oružja. Drugi zadatak im je gonjenje.“ Hrvatske snage su i pored velikog gubitka nastavile da koriste oklop nu tehniku na ovom području. Kod Ferdinandovca na Dravi, 11. oktobra 1944, u napadu hrvatskih jedinica na partizanske snage 40. divizije korišćeno je čak osam tenkova (šest od 7,5 t i dva od 12 t). U borbama su tri tenka bila izbačena iz stroja, a potom su izgubljena još dva. Sledećeg dana, 12. ok tobra, u napadu izvršenom iz Koprivnice na partizanske snage u selima Mlove i Novigrad-Podravski, 7. i 32. partizanska divizija zaplenila je hrvatskim snagama 4 tenka i 12 komada druge tehnike. I pored neuspeha u napadu na
Koprivnicu,
ovaj
period
„predstavlja
najbriljantniju
etapu
NOR-a
između
Save i Drave“, zaključuju partizanski savremenici.
Partizani su zaplenjene hrvatske tenkove koristili sporadično, jer „nije bilo benzina, a bilo je i nekih drugih smetnji“. Tri tankete su počet kom decembra učestvovale u napadu na hrvatska uporišta V. Korenovo i Gudovac sa 1. zagorskom brigadom i 33. divizijom. Tenkovi su kod Gudovca korišćeni neuspešno, jer su partizani smatrali da je sama njihova pojava dovoljna za zaposedanje ovih mesta. Hrvatske snage u tom upo rištu su uspele da jakom i preciznom vatrom mitraljeza, usmerenom na proreze na oklopu odakle je posada osmatrala, nateraju partizane da zau stave napad tanketama. Od šest tenkista, u sve tri tankete čak pet je bilo ranjeno. Iako je mesto zauzeto, kasnije je vođena prepiska između ko mandi i štabova o odgovornosti za pogrešnu procenu i način upotrebe tenkova u napadima. Hrvatski izvori navode da su partizani zaplenili jedna oklopna kola italijanske proizvodnje u napadu u rejonu Kalinovca 14—15. decembra. Pre ma listi naoružanja partizanskog 10. korpusa na dan 31. decembra 1944, u njegovom sastavu bila su samo 2 tenka kategorisana kao „laki do 10 t“, kao i preko 20 motornih vozila.
Tenkovska četa (5. korpusa) „Lazo Marin“ U nekoliko situacija tokom leta 1944. partizanske jedinice 5. korpusa zaplenile su dva tenka označena kao Fiat ijedan Hočkis. Od njih je formiran Tenkovski vod ovog korpusa. Međutim, tokom septembra vod je spao na sa mo jedan tenk, a ostali su napušteni kao neispravni. Tenk tipa Fiat je korišćen potom u napadu na Banjaluku. U samom gradu tada su bila 3 (hrvatska) tenka. Partizanski obaveštajci su početkom septembra kontaktirali koman dira I tenkovskog sklopa (jedinice od 3 tenka) kao i neke druge hrvatske oficire, koji su izjavili da bi sa svojim tenkovima prešli na partizansku stranu. U napadu na Banjaluku, tenk je nastupao od Saračice u pratnji jed nog kamiona sa gorivom i alatom. Obilazeći kolonu pešadije, naleteo je na minu i bio oštećen tako da je zakasnio za noćni napad na grad. Od koman danta 5. korpusa dobio je zadatak da pravcem od Lauša nastupa sa 6 . krajiš kom brigadom, ka centru grada. Komandir voda, Lazo Marin, lično vozeći tenk upao je u grad, ali se zaustavio kod gradske bolnice kada mu se ugasio motor. Uz pomoć partizana tenk je pokrenut i Marin je nastavio vožnju, sti
gao ispred stroja i stvorio pometnju u redovima hrvatskih snaga. Pored pani ke koju je izazvao, Marin je iskoristio svoj drski upad da ubedi posade dva hrvatska tenka da pređu partizanima. Posle kontranapada nemačkih snaga iz pravca Gradiške partizani su počeli povlačenje, a Marin je doveo na sopstvene položaje svoj tenk i dva hrvatska tenka tipa Hočkis. U ovom napadu zaplenjeno je i nekoliko kamiona, a potom su aktivirana tri sakrivena tenka iz sastava ranijeg Motorizovanog bataljona 1. proleterske divizije. Tako je u okviru 5. korpusa formirana Tenkovska četa. U istom periodu u mestu Ivanjsko, u koje su partizanske snage ušle 15. septembra, osim većeg broja hrvatskih i nemačkih vojnika zarobljen je i nemački tenk „od 32 tone“ sa petočlanom posadom. Nemački zarobljenici su streljani, a tenk je odvezen na Kozaru. Vozio gaje vojnik, kako je nave deno: folksdojčer. Nije poznato šta je dalje bilo sa ovim tenkom, koji po procenjenoj tonaži (iako nepreciznoj) i petočlanoj posadi odgovara tenku tip Pancer III ili IV. Tenkovska četa 5. korpusa bila je angažovana u napadu na Travnik u drugoj polovini oktobra 1944. godine. Za napad na grad u kome su bile hrvatske jedinice angažovane su značajne partizanske snage jačine nekoli ko krajiških brigada. Radi njihove podrške iz tenkovske čete 5. korpusa dodeljena su dva „banjalučka“ Hočkisa. Ovi tenkovi su angažovani na pravcu Kruščica-Travnik, gde nije bilo protivtenkovskih oruđa i gde su tenkove u stopu pratile partizanske jedinice kojima su ova oklopna vozila jačala moral. U toku celodnevnih borbi za grad došlo do neobične epizode: jedan od partizanskih tenkova se odvojio i ušao u raspored branilaca, ali mu je motor stao. Hrvatske snage su opkolile tenk, pobile posadu i okrenu le tenk prema partizanima. Tenk je napredovao i upao u partizanske redo ve, ali se tu ponovo pokvario. Partizani su sada zarobili hrvatsku posadu. Borba je nastavljena, a hrvatske snage su se povukle u kasarnu i nastavile da pružaju otpor. Na ulazu u kasarnu, jedan partizanski tenk sa komandi rom Marinom i borcem Petrom Mećavom bio je pogođen. Hrvatske snage su opkolile tenk i likvidirale dvojicu partizanskih tenkista. U nastavku napada, koncentrisanjem akcija pešadije, artiljerije i preostalog tenka, došlo je do predaje travničkog garnizona. Posle ove akcije tenkovska četa ostale je pri komandi 5. korpusa, ali nije više angažovana do proleća 1945. godine.
Oklopni vozovi na području NDH (Bosne i Hercegovine) 1943-1944. Jedno od značajnih oklopnih sredstava za borbu protiv ustanika na jugoslovenskom prostoru bili su oklopni vozovi. Njihova upotreba bila je posebno intenzivna u NDH, na prostoru Bosne i Hercegovine. Brdsko-planinski teren i mreža pruga pogodovali su upotrebi oklopnih vozova. Nemci su osim svojih redovnih oklopnih kompozicija, koje su delovale na širokotračnim prugama, na ovom prostoru uveli i improvizovane - pomoćne oklopne vozove. Uvođenje hrvatskih oklopnih vozova u 1943. godini poja čalo je kontingent raspoloživih oklopnih vozova. Tokom prve polovine 1943. u Bosni su korišćeni nemački (i hrvatski) oklopni vozovi u napadu na Teslić i borbama u okolini; takođe, tokom maja u borbama kod Prijedora i Bosanskog Novog. U tom periodu identifikovali smo pomoćni oklopni voz u Banja Luci i ojačani vagon u Bosanskom Novom. U poslednjoj fazi italijanske okupacije, nekoliko njihovih oklopnih vozova dignuti su u vazduh: 12. avgusta, jedan italijanski voz na pruzi Karlovac-Sušak kod Duge Rese, pri čemu su uništeni lokomotiva i dva oklopna vagona. Potom, 17. avgusta kada je u napadu na italijanski oklopni voz, na istoj pruzi kod Generalskog Stola, uništena lokomotiva sa dva vagona. Prenosimo dramatičan hrvatski vojni izveštaj o napadu partizana na njihov oklopni voz u septembru 1943, koji se završio potpunim uništenjem kompozicije: „Oklopni vlak koji je pratio osobni vlak iz Vinkovaca za Brč ko, naišao je kod stajališta Spačve na minu, postavljenu od strane komuni sta, te je tom prilikom dignut u zrak. U isto vrieme izvršenje i napad komu nista na vlak, te je poslie borbe od preko jednog sata posada podlega nad moćnijem neprijatelju. Posada oklopnog vlaka (iz III bojne 8 . 1. p) junački se borila, sve dok komunisti nisu odkopčali lokomotivu sa osobnog vlaka i pustili je punom brzinom na oklopni vlak, pri čemu su vagoni oklopnog vla ka najašili jedni na druge. Zarobljena preživjela posada oklopnog vlaka je strijeljana od komunista, a osobni i oklopni vlak su zapaljeni.“ Ukupno je stradalo ili streljano 55 hrvatskih domobrana. U Štabu za osiguravanje železnica početkom oktobra 1943. bila su tri oklopna voza, br. 6 , br. 23 i br. 24 (poznat i kao „Maks“). Za njihovu po punu su bili dodeljeni francuski oklopni automobili tipa Panar (sa topom od 25 mm) i češki tenkovi Pz. Kw 38 („Praga“, sa topom od 37 mm). Oklopni voz br. 23 imao je ukrcan jedan oklopni automobil Panar i dva tenka Pz. Kw 38. Oklopni voz br. 24, sa dva tenka Pz. Kw 38, napustio je tada teritoriju NDH. Ovaj voz je 17. februara 1944. ponovo stigao na jugoslovensko ratiš
te, bazirajući u Gorici. Početkom januara 1944. u NDH su stigli: oklopni voz br. 65, na kojem su bili po dva Panara i dva tenka Pz. Kw 38; pomoćni okv br. 206 sa dva OA tipa Panar; okv br. 64 takođe sa 2 OA Panar; pomoć ni vozovi br. 104 i 105, kao i tri hrvatska pomoćna voza. Kod komande Grupe snaga F, u januaru 1944, postavljenje pukov nik Beker za Komandanta oklopnih vozova. Kasnije, njegov štab je ptrevoren u komandu l.puka oklopnih vozova (Der Panzerzug-Regimentsstab Nr.l). Puk je bbio odgovoran za upotrebu oklopnih vozova na teritorije ko mande snaga F, i imao je svoj komandni voz (Kommandozug Nr.l). Nemci su koristili oklopni voz i na krajnjem jugu NDH. Jedan takav voz na pravcu Dubrovnik-Ravno onesposobljen je 5. oktobra u borbama sa partizanima. Na pruzi Zagreb-Karlovac, 6 . oktobra 1943, dignut je u vazduh domobranski oklopni voz, pri čemu su uništeni lokomotiva i jedan oklopni vagon a četiri su oštećena. Dana 20. oktobra napadnut je nemački oklopni voz: uništeni su lokomotiva, četiri oklopna vagona, a šest vagona je ošteće no ili „zglajzano“. Četiri dana kasnije, 24. oktobra, naišao je oklopni voz (hrvatski?) na minu koja je oštetila lokomotivu. Potom, 10. novembra dignut je u vazduh hrvatski oklopni voz, pri čemu su uništeni lokomotiva i dva oklopna vagona. Kasnije, 18. novembra na pruzi Zagreb-Beograd kod stani ce Garčin Topole uništenje „pancer“. Prema partizanskim statistikama, u to ku 1943. godine na pruzi Beograd-Zagreb uništene su 3 oklopne lokomotive i 6 oklopnih vagona. U statistici i popisu uspeha u toku cele 1943. godine, GŠ NOVH je naveo da su njegove snage: zaplenile 13 tenkova (IV ko) i 2 tenka (operativni štab za Istru), uništile 9 tenkova, 1 oklopni automobil, 5 „pružnih tenkova“, 25 oklopnih lokomotiva (IV korpus), odnosno 22 tenka, 15 oklopnih lokomo tiva i 43 oklopna vagona (VI korpus), 8 tenkova i 28 bornih kola (10. korpus). Na drugoj strani, u Bosni i Hercegovini u drugoj polovini 1943. beležimo porast upotrebe oklopnih vozova. Zbog prirode sukoba sa partizani ma i konfiguracije terena, njihova upotreba je bila prilično raširena. Počev od 3. oktobra 1943. raspored nemačkih i hrvatskih oklopnih vozova na pod ručju Bosne i Hercegovine, prema hrvatskim dokumentima, bio je sledeći: Oklopni voz Z. okv Lisac/Fuchs Z. okv Vuk/Wolf Z. okv Ris/Luchs Pom. oklopni vlak Bistrica Pom. oklopni vlak Neretva Pom. oklopni vlak Zenica I
Osigurava prugu Posadno mesto Sarajevo-Visoko Podlugovi Sarajevo-Stambulčić Stambulčić Sarajevo-Rama Konjic Podlugovi-Breza Breza Rama-Mostar Jablanica Zenica — 3 km zapad Zenica no od Begov-Hana
Posada 3. satnija oki. vozova 3. satnija oki. vozova 3. satnija oki. vozova Niemci 2. gorska pukovnija XVII želj. str. bojna
Pom. oklopni vlak Zenica II Ž. okv Lav / Lowe Ž. okv Tigar/ Tiger
Lašva Kakanj Zepče
Ž. okv Panter/ Panther Pom. oklopni vlak Travnik
Maglaj Travnik
Lašva-Zenica Lašvca-Visoko 3 km zapadno od Be gov Hana-Zavidovići Zavidovići-Rječice Lašva-Travnik
XVII želj. str. bojna Niemci Niemci Niemci ?
Ovi oklopni vozovi bili su potčinjeni raznim komandama na terenu. To su, prema hrvatskim podacima, bile: 3. satnija oklopnih vozova, odnosno III zborno područje (Lisac), oružnički vod „Goražde“ na Palama (Vuk), 2. gorska pukovnija (Ris, Neretva), „Niemcima“ (Bistrica), 369. pukovnija (Tigar, Travnik), „stožeru za osiguranje željeznica D“ u Doboju (Panter, Ze nica I, Zenica II). Oklopne vozove su mogli da upotrebe i najbliži koman danti jedinica na terenu, u slučaju potrebe. Oklopni vozovi: Ris, Vuk i Lisac mogli su da se podele i koriste na obe strane svog posadnog mesta u isto vreme. Potčinjenost oklopnih vozova na terenu se menjala. U decembru 1943, odnosno u januaru 1944, vozovi Ris i Neretva su bili potčinjeni 2. gorskoj pukovniji. Partizanske snage su u ovom periodu izvele vise uspešnih napada na oklopne vozove širom Bosne. Početkom septembra uništen je jedan oklopni voz na pruzi Doboj-Derventa. Partizani su napali drugi oklopni voz 22. sep tembra kod Travnika, a od mine voz je odleteo u vazduh i potom bio opljač kan. Na pruzi Doboj-Teslić kod Jelaha, 8 . oktobra, minirana je pruga i „sru šen“ jedan oklopni voz. Sledeće noći „srušen“ je na istoj pruzi drugi oklopni voz koji je krenuo u pomoć, a treći koji je bio u Jelahu uništenje u borbi 10. oktobra. Osmog oktobra kod Ustiprače oklopni voz je naleteo na minu i tom prilikom su se prevrnula dva vagona. Oklopni voz na pruzi Jelah-Vrelo na leteo je na minu 31. oktobra: lokomotiva i oklopni vagon su iskliznuli, jedan vagon je izgoreo, dok je posada zarobljena. Pojava oklopnog voza omela je 5. novembra 1943. napad partizana na Otoku gde je bila stacionirana 373. divizija. U rejonu Dervente, oklopni voz naišao je na minu 6/7. novembra. Drugi oklopni voz naleteo je na minu kod Rudanke blizu Doboja 26/27. novembra. Sutradan, 28. novembra, na pruzi Otoka-Bosanska Krupa uništen je oklopni voz sa lokomotivom, jed nim oklopnim vagonom i običnim vagonima. Na pruzi Prijedor-Kozarac, 26. januara 1944, „srušen“ je oklopni voz sa većim brojem žrtava. Potom, 19-20. marta 1944. uništenje oklopni voz koji je došao iz Prijedora kod Hadžimethića (voz je imao lokomotivu, jedan oklopni vagon i šest otvorenih vagona, samo sa mitraljeskim naoruža njem). Snage 4. krajiške divizije uništile su ovaj voz u celosti. Napadi na
oklopne vozove na teritoriji Bosne produženi su i u drugoj polovini 1944. godine. Reč je o većem broju napada sa raznovrsnim oštećenjima nanetim nemačkim i hrvatskim oklopnim vozovima. Navešćemo samo neke od ka rakterističnih slučajeva za ovaj period: - saveznički lovci napali su 29. maja oklopni voz sa domobranskom posadom na železničkoj stanici u Travniku; - 29. jula između mesta Rogotin i Komina na pruzi Gabela-Ploče oklopni voz („Bahnhofuberwachung Gabela“) naleteo je na minu; istog dana na pruzi Brod-Sarajevo, između Nemile i Vranduka, na minu je naleteo oklopni voz „Lašva“; - početkom avgusta na prugama istočno od Sarajeva napadnuti su oklopni vozovi Lisac i Vuk. Oklopni voz Lisac oštećenje 8 . avgusta u stani ci Renovica pošto su partizani na njega otisnuli jedan transportni voz. Oklopni voz Narenta (označen I kao okv br. 51) napadnut je 6 . avgusta na pruzi Šaraj evo-Mostar; - 1. oktobra, na pruzi Višegrad-Sarajevo, napadnut je kod tunela br. 97 oklopni voz Vuk, koji je bio u obezbeđenju običnog voza. Kako se oklopni voz usred napada zaustavio, na njega je naleteo obični voz koji je išao iza njega; - u toku oktobra i novembra, meta partizanskih napada i postavljenih mina bio je „oklopni domobranski vlak br. 2 “ koji je patrolirao na pruzi Brod-Sarajevo. Ovaj voz je imao oklopnu i potisnu lokomotivu, oklopne i obične vagone. Kao što se vidi iz ovih izveštaja, partizanske snage su prilično inten zivno napadale na oklopne vozove. Stepen nanetih oštećenja je varirao, od oštećenja tzv. štitnih vagona, preko oštećenja ili uništenja delova kompozi cije do potpunog uništenja cele kompozicije. U više navrata partizanski iz vori govore o uništenju pojedinih oklopnih vozova, ali prateći izveštaje vidi mo da su oni u najvećem broju slučajeva popravljani i vraćani u upotrebu. Usled toga, osim činjenice da je izvršen napad na oklopni voz, često se ne može realno zaključiti o stepenu njegovog oštećenja.
NA PODRUČJU SLOVENIJE Nemačke oklopne snage u Sloveniji 1943-1944. Slomom Italije, celokupna etnička teritorija Slovenije potpala je u potpunosti pod nemačku kontrolu. Ona je od oktobra 1943. postala tranziciona zona u kojoj su Nemci prevozili svoje snage na relaciji italijanski front/jugoistok Evrope - centralna/istočna Evropa. Izveštaji partizanskih obaveštajaca svedoče o većim pokretima njihovih jedinica na drumskim i železničkim pravcima od Ljubljane prema Trstu, Gorici, Istri i Rijeci, odno sno na drugoj strani od Ljubljane prema austrijskoj granici. Pruga Ljubljana-Rakek, koja je bila u prekidu u vremenu italijanske kapitulacije, popra vljena je i već od 10 . oktobra pojavio se na njoj nemački oklopni voz sa za datkom da kontroliše ove komunikacije. U prvo vreme posle kapitulacije Italije, karakteristično je korišćenje većih oklopnih snaga radi slamanja partizanske teritorije. Oklopnih nemač kih snaga bilo je u Rijeci, Trstu i Gorici na stalnijem baziranju, odnosno u prolazu, u Ljubljani. U nemačkoj zoni Slovenije bilo ih je u Sevnici, Krškom, odnosno u Klani, ali i na teritoriji Hrvatske, u uporištima Delnice, Ozalj i Samobor odakle se prelazilo na teritoriju Slovenije. Kako je suzbijena partizanska teritorija na ovom području, a najveći deo oklopnih snaga prebačen na druga važnija bojišta, u Sloveniji su od de cembra 1943. nemačke jedinice koristile manje oklopne sastave. U protivpartizanskim akcijama one angažuju pojedinačna pridodata vozila ili manje jedinice sve do nivoa ojačane čete. Sve te snage su pridodate raznim jedini cama na terenu ili u manjim garnizonima - uporištima. U ovim operacijama oklopne snage su izmešane po tipovima: koriste se tenkovi (nemački i zaplenjeni italijanski), oklopni automobili, oklopni kamioni („blinde“ raznih veli čina i tipova), kao i obična motorizacija.
Policijske oklopne jedinice Verovatno je najkarakterističnija upotreba oklopnih snaga u Sloveni ji bila kod nemačkih policijskih jedinica. Ove jedinice su stigle u prostor Ranije, krajem oktobra 1943, u Primorskoj su korišćena i „oklopna kola sa baca čima plamena“.
Slovenije tokom jeseni 1943, sa oklopnim snagama u svom sastavu. Delovale su i na prostoru bivše Ljubljanske zone, odnosno zone OZAK, sve do kra ja Drugog svetskog rata. Policijska 13. ojačana četa bila je od 10. septembra 1943. angažova na u akciji razoružanja italijanskih snaga u Hrvatskoj. Četa je učestvovala u borbama oko Ogulina i Oštarja u drugoj polovini septembra i početkom ok tobra, a zatim neko vreme je bazirala u Oštarju. Iz ove zone, od 20. oktobra do 13. novembra 1943, učestvovala je u poduhvatu Volkenbruh (Wolken bruch) sa jednom pešadijskom divizijom, na pravcu bivše Ljubljanske zoni u Sloveniji. Krajem novembra, 13. ojačana četa prelazi definitivno na terito riju Slovenije. Krajem oktobra 1943. u Ljubljanu stiže 14. policijska oklopna četa (14. Polizei Panzer Kompanie), potčinjena direktno Štabu za borbu protiv bandi u Ljubljani. Četu je sačinjavao vod holandskih oklopnih automobila (3 komada) i vod šinskih motornih oklopnih kola (4 komada). Po dolasku u Sloveniju, u njen sastav je ušao vod sa tri oklopna automobila Tatra. Taj vod pratimo od ranije, kao vod oklopno-izviđačkih automobila kod policijskog štaba Jugoistok u Ljubljani. Ova prilično slabo naoružana četa dobila je to kom 1944. u naoružanje italijanske samohotke tipa Semovente L-40 47/32. Prema naredbi od 19. septembra 1944. godine, 14. policijska oklopna četa je preformirana u ojačanu okč (verstarkers kompanie), sastava: 1. vod sa OA Tatra, 2. vod sa OA Autoblinda AB41, 3. vod sa „holandskim“ OA, gde su sva tri voda imala po tri oklopna automobila. Zatim su formirani: 4. i 5. vod, svaki sa po osam samohotki 47 mm na bazi italijanskog tenka L-6 , odnosno rezervni poluvod sa četiri ovakve samohotke. Ukupno je bilo dodeljeno 20 samohotki. Konačno, bio je Šinski oklopni vod sa oklopnim motornim koli ma (4 komada). Četa je popunjena ljudstvom koje se obučilo na italijansku tehniku kod Nastavnog oklopnog bataljona Jug (Pz. Ausbildungs. Abt. Sud) u Lonigu kod Vićence. Kasnije, u ovoj četi se pojavljuju i italijanski oklopni automobila Linee. U Ljubljani je bila formirana radionica „za reparature SS policijskih oklopnih vozila“, u kojoj su popravljana oštećena policijska vozila sa tog prostora sve do kraja rata. Postoji mogućnost da je u delu Slovenije jedno vreme tokom 1944. delovala i 4. policijska oklopna četa sa oklopnim auto mobilima Štajer (Austro-Dajmler) i tenkovima Hočkis. Četa je došla sa Is točnog fronta zajedno sa 13. SS policijskim pukom u 18. vojno područje u Austriji s proleća 1944. godine. U Operativnoj zoni Jadransko primorje (OZAK) od februara do kraja 1944, delovao je i 1. bataljon SS policijskog puka Bozen sa sedištem u Rije-
ci i Opatiji. Bataljon je bio potpuno motorizovan i imao je u svom sastavu nekoliko oklopnih vozila: po jedan oklopni automobil Autoblinda AB-41 i Lanča IZM, a kratkotrajno i dve tankete L-3/33, sa kojima je delovao u zoni Istre i Kvarnera kao i na pravcu prema Krasu u Sloveniji. U zoni OZAK kod 1 . bataljona 15. SS policijskog puka delovala je jedna oklopna četa. Ova je dinica je kasnije bila na lokacijama u Italiji. Posle odlaska komande 2. SS oklopnog korpusa iz Ljubljane i dela oklopnih snaga iz zone Jadransko primorje, komandu nad nemačkim vojnim jedinicama preuzeo je štab generala Kiblera. Pod njegovom komandom bile su brdske i pešadijske jedinice sa manjim brojem divizijskih jedinica opre mljenim oklopnim sredstvima: protivoklopni divizioni (Pz. Jag. Abt) i izvi đački bataljoni (Aufkl. Abt.) kod 71. i 162. pešadijske divizije. Kasnije, sa mo protivoklopni divizion kod 278. pešadijske divizije. Kiblerova komanda potom je preimenovana u 97. armijski korpus za posebnu namenu (97. AK zu b. V.). Direktno pod komandom tokom 1944. godine bile su i dve oklop ne jedinice: nemački 208. oklopni bataljon i italijanski oklopni eskadron 7oneguti. Oklopni bataljon br. 208 nastao je spajanjem tri samostalne tenkov ske čete. Naime, u zonu OZAK Nemci su septembra 1943. prebacili dodatne oklopne snage sa namerom da tu stalno baziraju. U Trst je 17. septembra sti gla 3. oklopna sigurnosna četa (Pz. Sich. Kp. 3), sa 15 tenkova Pancer III. Potom i 35. namenska oklopna četa (Panzer-Einsatz Kp. 35), sa 18 tenkova Pancer III—IV. Ove snage su tokom jeseni 1943. pridodavane pešadijskim divizijama koje su delovale u zoni. U januaru 1944, ove dve čete nalaze se u rejonu Ilirske Bistrice: 3. u Podgradu, odnosno 35. u Rupi. Tada je 35. četa preimenovana takođe u oklopnu sigurnosnu četu (Pz Sich. Kp). U februaru 1944, od ove dve čete, ali i 2. oklopne sigurnosne čete (Pz Sich. Kp. 2), koja se od septembra 1943. nalazila u drugom delu Italije, formiranje pod nefor malnim nazivom Oklopni bataljon (Pz. Abt) „Adria", koji je od 1. aprila 1944. nosio naziv 208. oklopni bataljon (Pz. Abt. 208). Ovaj bataljon je bio direktno potčinjen komandi generala Kiblera. Sa dve čete i oko 30 tenkova dejstvovao je protiv slovenačkih partizana iz Gorice na pravcu Vipavske do line, sve do kraja 1944. kada je napustio zonu Jadransko primorje i jugoslovensko ratište. Na prostoru „jugoslovenskog“ dela zone OZAK u periodu 1944— 1945. delovala je samo jedna italijanska oklopna jedinica. Naime, ostatak grupe tenkova San Đusto prebačen je februara 1944. iz Rijeke u Goricu, gde je preformiran u eskadron (Squadrone) San Đusto, odnosno prema nemačkom nazivu: Italijanski oklopni skvadron (Italienische Panzer Schwadron)
Toneguti (prema nemačkoj praksi, nastao je davanjem imena jedinici po nje nom komandantu). Jedinica je u Gorici bila popunjena novom tehnikom i proširena u Grupu oklopnih skvadrona San Đusto. Grupa je imala tri eska drona: komandni (sa oklopnim automobilima: AB-41, Autoprotetama AS37 i oklopnim kamionima Fiat 665NM i drugim motornim vozilima), eskadron „M“ (tenkovi i Ml3/40, M-14/41, samohotke na osnovi tenka: M-41 75/18diesel, M-42 75/18-benzina M42: 75/34 i L-40 47/32) i eskadron „L“ (sa tanketama L-3, u svim verzijama pa i bacači plamena) ukupno 34 vozila. Kasnije se ova jedinica pominje i kao oklopni bataljon (Panzer Abteilung) Adria. Ona nije značajnije angažovana na prostoru Slovenije, osim u nekoli ko navrata. Italijanski tenkisti su imali jednu akciju na pravcu Gorica-Ajdovščina 31. maja 1944, koju je vodila nemačka 188. brdska divizija. Od angažovanih devet različitih oklopnih vozila, u partizanskom napadu ispred Ajdovščine jedinica je izgubila tenk M-14, dva oklopna kamiona Fiat 665NM i dve Autoblinde. Potom, do proleća 1945, italijanski tenkisti ne za laze u područja koje kontrolišu slovenački partizani. Sredinom jula 1944. iz Poljske u Goricu stigao je 10. SS policijski puk koji je u svom sastavu imao i 5. ojačanu policijsku oklopnu četu (5. verstarkes Polizei Panzer Kompanie). Deseti policijski puk će do kraja rata sa 5. oklopnom četom biti angažovan dejstvujući iz garnizona Gorica i Trst, odnosno uporišta Ajdovščina, Vipava, Idrija i Col. Peta policijska četa je formirana tokom jeseni 1942. u policijskoj školi u Beču, sa oklopnim auto mobilima Štajer-Austrodajmler i tenkovima Reno R-35. Potom je poslata na Istočni front gde je preoružana sa zaplenjenim sovjetskim tenkovima T34/76. Zatim je preko Poljske i Austrije, sa 10. SS policijskim pukom, sada pod nazivom 5. ojačana policijska oklopna četa, stigla u zonu Jadransko pri morje gde je stacionirana u Gorici. Tokom boravka u Sloveniji bila je opre mljena tenkovima T-34/76, raznih proizvodnih podvarijanti (čak i jednim bez kupole) i tenkovima Hočkis, odnosno oklopnim automobilima StajerAustrodajmler, a u naoružanju je primećen i jedan sovjetski oklopni auto mobil BA-64. U slovenačkom delu zone OZAK partizani su krajem novembra 1944. identifikovali sledeće snage: 2. četu/208. okb, tada raspoređenu u Moši, Ločniku i Gorici, tenkovski bataljon „Adria“, ,,u koji ulazi sva motorizacija u Primorskoj“, kao i 258. tenkovsku nastavnu četu u Postojni. O ovoj četi nismo našli nikakvih drugih potvrda ni podataka. Nemački podaci iz istog perioda ukazuju daje njihov 705. bataljon za osiguranje u akciji u re jonu Pivke (Št. Petar na Krasu) imao i tenkovski-oklopni vod.
Slovenije (MRN JUG, 6063, B-46/6) (VM 11125)
Tenkovski odred GŠ NOV Slovenije, na putu kod Semiča, leto 1944. Tenkovi L-6 (br. 32) i tenk L-3. Vidi se i zastava odreda (MRN JUG, 5718, B-154/13)
Italijanski tenkovi koje su zaplenili slovenački partizani: L-6/40, sa karakterističnim kamuflažnim bojenjem i brojem 32. Tanketa L-3 na kojoj su preko formacijskih oznaka pripadnosti ucrtane petokrake zvezde (VM 11001,11092)
Kolona tenkovskog odreda na putu kod Semiča, leto 1944. U prvom planu tenk L-6 sa brojem 31, a ispred njega još četiri tankete (MRN JUG, 5717, B-141/12)
Obuka u vožnji tankete L-3. Tenkovski tečaj GS Slovenije (MRN JUG, 6064, B-465)
Od partizana zaplenjen oklopni kamion tipa Fiat 665NM, Slovenija 1944 (VM, 11086)
Kolona partizanskog tenkovskog odreda na putu kod Semiča, leto 1944. Drugi ugao posmatranja otkriva da čelna tanketa L-3 nosi ime Iva, a da se na bokovima svih tanketa nalaze brojevi u opsegu 30+ , isto kao i na tenkovima L-6 koji nose brojeve 31 i 32 (VM)
Zakletva jedinica Slovenačkog domobranstva u Ljubljani 20. aprila 1944. Smotru domobranaca vrše general Rupnik (u civilnom odelu sa bradom), general SS i Policije Rezner i pukovnik domobranstva Franc Krener. U pozadini, parkirana samohotka L-6/40, moguće dodeljena domobranstvu od strane SS Policije poretka
Levo: Slovenački domobranci u samohotki L-6/40. U odnosu na originalnu italijansku verziju ove samohotke su modifikovane ojačanom pozicijom (štita i klizeće rampe) za mitraljez Breda 38, radio-stanicom i oklopnom pločom na bokovima. Samohotke istog tipa i sa istom modifikacijom koristile su i jedinice nemačke SS policije u Sloveniji. Desno: Slovenački domobranci u improvizovano oklopljenom kamionu tipa OM Taurus, italijanske proizvodnje. Fotografija otkriva način označavanja i izgled registarske tablice Slovenačkog domobranstva (MNZS)
Četnici Dobrosava Jevđevića ili slovenački domobranci u akciji 1944. U pozadini Autoblinda iz sastava 1. bataljona SS policijskog puka Bocen (BA, 101 /I)
Na Notranjskoj u leto 1944: Austro-Dajmler (Štajer ADGZ) iz sastava nemačke policije sa reg. brojem 20443 vuče Škodin top 100 mm čiju posadu čine slovenački domobranci. (MNZS, 2377)
Nemačka 162. (turkmenska) divizija bila je angažovana u borbi oko Kočevja 9-12. decembra 1943. U prvom planu njen komandant general-major Oskar Riter fon Nidermajer sa saradnicima prolazi pored zaglavljene Autoblinde AB-41, moguće iz 13. ojačane policijske čete (MNZS)
Nemačke policijske snage, na maršu u rejonu Ribnice, u toku borbe kod Kočevja, decembar 1943. Kolonu policajaca, najverovatnije iz 19. SS policijskog puka, prolaze tenkovi Pancer IVF. 1 i L-6/40.
Nemačke snage u Kočevju sa tenkovima L-6/40, u borbi protiv partizanskih snaga decembra 1943 (MRN JUG, 7676, B-34/1)
Oštećeni tenk tipa L-6 zaplenjen u Zdenskoj Vasi, Slovenija 1944. (MRN JUG, III 14457, B-935/13)
Slovenačke partizanske snage su u borbi 31. maja 1944. kod Dobravlja na putu Gorica-Ajdovščina uništile ovaj tenk tipa M-14/41 (reg. br. 3631) iz sastava italijanske grupe San Đusto. Uništeni tenk razgleda komandant 19. slovenačke brigade Anton Sibelja. (VM, 11176)
Oklopna sredstva 13. ojačane policijske oklopne čete u akciji. Slovenija, maj 1944. Tenk Pancer IV verzije F1 prate najmanje četiri samohotke Semovente L-40 47/32 (MNZS, 2394)
Ljudstvo i motorizacija 1. bataljona SS policijskog puka Bocen u akciji, rudarsko selo Raša kod Labina u Istri 1944 (BA, 101/1)
Pripadnici 1. bataljona SS policijskog puka Bocen razgledaju zaplenjeni italijanski tenk L-3, dodeljen ovoj jedinici u Opatiji 1944. Sudeći po oznaci iznad vrata objekta u pozadini, tu je ranije bio smešten italijanski 152. pešadijski puk divizije Sasari (dr W. Regenberg)
Autoblinda Ab-41 iz sastava 1. bataljona SS policijskog puka Bocen. Bataljon je bio potpuno motorizovan i opcrisaoje 1944. godine iz Opatije. Sa desne strane vozila general Globočnik, viši vođa SS i policije u zoni OZAK. (BA, 101/1)
Oklopni automobil Lanca 1ZM na čelu kolone nemačkih policajaca iz 1. bataljona SS policijskog puka Bocen, tokom protivpartizanske akcije u Operativnoj zoni Jadransko primorje (BA, 101/1)
Zajednička fotografija nemačkih i italijanskih tenkista u Gorici, leto 1944. godine. Između dva Pancera III verzije N iz sastava nemačkog 208. oklopnog bataljona nalazi se L-3 iz sastava Grupe San Đusto (kol. Stefano di Giusto)
U sastavu 5. ojačane policijske oklopne čete koja je operisala 1944/45. bio je ijedan tenk T-34 bez kupole. Na desnoj strani vidi se deo oklopnog automobila Austro-Dajmler /Stajer ADGZ, koje je takođe imala ova jedinica. Ovde u rejonu Dobrova, februar 1945. (kol. Stefano di Giusto)
Srpskom dobrovoljačkom korpusu je dodeljeno nekoliko, od Nemaca adaptiranih, motornih vozila holandske proizvodnje za laki trupni transport: kamuflažno obojeni Ford VB sa posadom od šest dobrovoljaca, naoružanih karabinima Karkano M1891/1938 kalibra 6,5 mm (MG Beograda)
Pripadnici Ruskog zaštitnog korpusa ukrcani na kamion Mercedes Bene L-3000 u akciji na terenu Srbije, 1943/44 (Arhiv Šabac)
Dvojica pripadnika Srpske državne straže poziraju na tenku tipa Reno Ft-17 sa brojem 43. Kako stražari nose tamnozelene uniforme i engleske puške Enfild, fotografija je snimljena posle leta 1942, kada su ovi tenkovi bili van standardnog naoružanja 12. oklopne čete. Moguće daje tenk pripadao nekom od pomoćnih vozova korišćenih u Srbiji. (Arhiv Šabac)
Nemački vojnik, pripadnik posade jednog pomoćnog oklopnog voza, u Srbiji 1942-1944. Iza vojnika uočava se kupola tenka Reno Ft-17, ukrcanog na kompoziciju (Arhiv Sabac)
Snage JVuO u akciji, u zoni Sandžak-sevema Crna Gora. Ljudstvo je ukrcano u kamione tipa NAG Bising 500 od 4,5 tone, odnosno Mercedes Bene L3000 od 3 tone. (kol. Aleksandar Smiljanić)
Dogovor pred polazak u akciju 4. grupe jurišnih korpusa JVuO, leto 1944. U prvom planu, komandant grupe major Račić sa načelnikom štaba kapetanom Nedićem (bez kape), primaju raport jednog potčinjenog starešine. U pozadini autobus tipa MAN E 3000. (Arhiv Šabac)
Autoblinda, obojena standardnom fabričkom italijanskom kamuflažom iz sastava 468. oklopno-izviđačke čete, u Beogradu. Ova četa je prebačena sa teritorije NDH u Srbiju cao ojačanje nemačkim snagama za borbu protiv Sovjetske armije, u Beogradu, sredinom oktobra 1944 (kol. Aleksandar Milošević)
Sfemačke snage napuštaju Kruševac, 13/14. oktobra 1944. Ovde šarolika nemačka posada na poluguseničaru Sd.Kfz 10 (Arhiv Kruševac)
Oklopni vozovi Nemci su, radi osiguranja železnice, nastavili da angažuju oklopna sredstva koja su preuzeli od Italijana. Oni su i dalje koristili pruge „uprkos našim akcijama“, kako su se jadali partizani ujesen 1943. godine. Preko ove zone su povremeno prolazili veliki transporti njihovih snaga, pa i oklopnih jedinica. U operacijama protiv partizanske teritorije krajem oktobra 1943. na pojedinim pravcima korišćeni su oklopni vozovi u sadejstvu sa oklopnim i pešadijskim snagama. Na primer, na pruzi Gorica-Podrbdo upotrebljen je jedan blindirani voz sa 2 topa i više mitraljeza (25. oktobar 1943), za koji se može pretpostaviti da su ga ranije koristili Italijani. U bivšoj Ljubljanskoj zoni, Nemci su tokom 1944. angažovali dva oklopna voza. Oklopni voz u Grosuplju nosio je broj „2“, a voz koji je operisao iz Ljubljane (prema Skofijci) bio je broj „1“. Oklopni voz je imao na čelu dva štitna vagona natovarena šinama, oklopni vagon, lokomotivu, tri oklopna vagona i na kraju jedan štitni vagon. Nemački oklopni voz br. 24 „Max“ došao je u ovu zonu iz srednje Italije, 17. februara 1944. Pored sopstvenog naoružanja od dve haubice 100 mm, dva topa 76 mm, dva 4X38 20 mm FLAK-a, u naoružanju voza bila su i dva tenka Pz-38 (Praga) na vagonima. Voz je bio angažovan do kraja meseca u zoni Gorice i Tolmina, a potom je napustio zonu. U julu 1944. pono vo je bio u zoni Jesenica, da bi zatim otišao u Rajh. Na njegovom mestu u zoni OZAK pojavio se oklopni voz br. 73, koji je do kraja rata delovao iz stanice Gorica-Kormons. Osim sopstvenog naoružanja: haubica 105 mm, dva vagona sa tenkovskim kupolama sa topom 75 mm (kao na tenku Pancer IV), flakovima, voz je imao dva tenka Pz-38 i najverovatnije i dva oklopna automobila u svom sastavu. U zoni OZAK bilo je još oklopnih vozova. Jed na ranije italijanska Litorina je operisala na pruzi Gorica-Pjedikole, a druga na pruzi Udine-Tarvizo. Te dve italijanske Litorine koristio je bataljon bersaljera „Benito Musolini“. Impro vizo vani oklopni voz (Behelfsmäßiger Panzerzug) „Peter", poznat i kao Pz. Zug. San Pietro, od avgusta je operisao iz Sent Petera (Pivke), a improvizovani voz (Behelfsmäßiger Panzerzug) Adria, tokom 1945. godine, preduzimao je operacije sa stanica Divača i Ko zina. Na bazi jedne zarobljene italijanske Litorine, Nemci su u toku 1944. obnovili proizvodnju tih oklopnih šinskih vozila. Osam novih Litorina pro izvedeno je u fabrici Ansaldo-Fosati. Nemci su ih nazivali oklopno poterno vozilo (Panzertreibwagen Typ 062). Jedan broj ovih Litorina je korišćen na prugama na jugoslovenskom ratištu. Ova kola su dejstvovala samostalno ili
ju pridodavana klasičnim oklopnim vozovima, odnosno oklopnim vozovima sastavljenim od kola „Štajer“.
Slovensko domobranstvo Stvaranjem Slovenskog domobranstva stvorena je veća antikomuni stička formacija za borbu protiv partizanske gerile na prostoru Slovenije. 3 ve snage su bile naoružane isključivo streljačkim naoružanjem i pratećim jružjem, upravo kao i Srpski dobrovoljački korpus u okupiranoj Srbiji. Njilovu osnovnu organizaciju činile su čete, od kojih je deo bio samostalan a ieo uključen u ukupno pet formiranih bataljona. Slovensko domobranstvo je i akcijama usko sarađivalo sa nemačkim jedinicama i oslanjalo se na njiho/u tešku tehniku. Ipak, fotografije snimljene u najmanje tri odvojene istorijike situacije pokazuju da je Slovensko domobranstvo koristilo samohotke L-6/47 i oklopljene kamione. Prema jednom partizanskom podatku iz 1944, Slovensko domobranstvo je imalo na raspolaganju šest tenkova u Ljubljani.
U borbama sa slovenačkim partizanima 1944. U ovoj fazi rata, upotreba oklopnih vozila na području Slovenije mo že se podeliti prema tri zone: - u zoni jugoistočno od Ljubljane (ranija Ljubljanska zona): na prav cima i u garnizonima Ljubijana-Grosuplje, Ribnica-Kočevje, ŽužemberkCrnomelj, Metlika, Semič, Žužemberk-Novo Mesto. Ovde je delovao parti zanski 7. korpus; - u Primorskoj (državna teritorija Italije, od septembra 1943. kao □ZAK) na pravcu od Udina i Gorice ka Vipavskoj dolini i mestima Trnovo, Ajdovščina, Vipava, Col, Podnanos i Postojna, kao i na jugu prema Sežani, Pivci i Ilirskoj Bistrici odnosno Cerknici. Ovde su snage nekoliko partizan skih divizija bile organizovane u 9. korpus, dok je deo snaga i dalje funkcionisao samostalno organizovan u odrede; - u zoni okupiranoj od Trećeg rajha još od 1941 : sevemo i severozapadno od Ljubljane i u prostoru od Kranja do Celja, na sever prema staroj iugoslovensko-austrijskoj granici i preko nje. Ovde su partizanske bile orgatiizovane u 4. operativnu zonu, dok je kao i na Primorskoj deo snaga i dalje funkcionisao organizovan u samostalne odrede.
Poprište sukoba bile su komunikacije, a najviše železničke pruge ko jima su nemačke snage išle iz Italije ka severu i severoistoku i obratno. Naj važnija je bila pruga Trst-Ljubijana- Zidani Most odakle se odvajao pravac ka Zagrebu i Balkanu, odnosno pravac ka Mariboru, Beču i srednjoj Evropi. Druga po važnosti bila je pruga Trst-Gorica-Jesenice, na samom obodu jugoslovenskog etničkog prostora. Teritorija Slovenije je bila i područje za odmor ili formiranje pojedi nih nemačkih jedinica. U periodu decembar 1943-januar 1944, u Ljubljani je formirana 16. SS oklopno-grenadirska (Pz. Gren. d) Reichsfuhrer SS, u to vreme sa 35. SS oklopno-grenadirskim pukom i 2. bataljonom 36. SS oklopno-grenadirskog puka. Divizija je sredinom marta 1944. napustila Sloveniju. Takođe, u Sloveniji je u februaru 1944, boravila/formirala se 18. SS oklop no-grenadirska divizija. Njene snage učestvovale su u manjim borbama sa partizanima. Izveštaji slovenačkih partizana, iako tehnički precizniji nego kod partizana u drugim delovima Jugoslavije, uglavnom ne omogućavaju da se precizno identifikuje tipologija oklopne tehnike. Pošto tipologija nije poznavana, korišćena su razna objašnjenja: „tanketa“, „laki“, „srednji“ ili „teški“ tenk, rede „jurišni top“. Navodi se tonaža tenkova: „od 15 t“, „od 35 t“, itd. Nemački tenkovi, za razliku od italijanskih, identifikuju se kao „Tigar“ ili „Panter“. Iako se koriste termini „blinda“ „blindirana kola“, oni često podrazumevaju širok dijapazon oklopnih vozila raznih tipova, a ne samo italijansko vozilo Autoblinda, koje je inače bilo vrlo često u ovoj zoni. Ako se pogledaju partizanski izveštaji, posebno iz borbi u bivšoj Ljubljanskoj zoni, primetno je da se navodi veliki broj uništenih tenkova. Najverovatnije daje u stvari reč o pogođenim ili oštećenim oklopnim vozi lima, koja su zatim ponovo evakuisana i vraćana u upotrebu, kako pokazu ju i nemačke statistike. Postoje primeri da se u pojedinim brigadnim izveštajima o borbama navode tenkovi i oklopni automobili, a da se na višim ni voima (divizija, korpus, zona) sve spaja u kategoriju „tenkovi“. Bilo je slu čajeva da ni sami partizani nisu odmah raspoznavali o kakvom je vozilu reč, pa je to dodatno dovodilo do konfuzije u izveštajima. Januara 1944, kod Kočevja, izveštaj 5. brigade 15. divizije konstatuje sledeće: „Juče smo javili daje razbijena 1 blinda, a danas smo konstatovali daje to bio tenk“ ili u drugom izveštaju izvesne slovenačke partizanske jedinice kaže se: »Prema izgledu i dimenzijama tenk je bio tipa Panter i sigurno je imao pre ko 30 tona“.
U okupiranoj nemačkoj zoni Slovenije Na području okupirane nemačke zone Slovenije od 1941. godine, partizanske snage su u periodu 1943-1945. progonile razne landesšicen, vermanšaft, SS policijske, posadne i druge nemačke drugorazredne snage. U jvoj zoni manje su korišćeni tenkovi u poređenju sa bivšim italijanskim zolama, zato što su Nemci znatno ranije uspostavili kontrolu teritorije i sprečili razvoj komunističke akcije. Zanimljivo je da su snage 14. SS policijskog puka u decembru 1943. bile angažovane u borbama u ovoj oblasti, ali bez 13. policijske oklopne čete. U ovom periodu na tom području nalazio se i lutomobilski SS odred „Zeesen“ (?) radi zaštite prevoza pošte u Mariboru i Celju. Sevemo od Ljubljane u zoni Kamnika, u borbama sa partizanima 1. brigade slovenačke 14. divizije, nemačka SS policija je 21. aprila izgubila ,blindu“, u kojoj je posadu činilo čak 12 ljudi (moguće daje reč o oklopiom kamionu, ili vozilu iz familije Sd. Kfz). Sledećeg dana vatrom iz PT pušaka uništen je jedan tenk u proboju prema Šmartnom. Potom, 27. aprila ìa putu Ljubljana-Celje, kod Krašnje, 6 . slovenačka brigada je postavila zasedu motorizovanoj koloni i uništila jedan njen tenk. U ovoj zoni tokom proleća i leta 1944. nemačke oklopne snage su pperisale iz Ljubljane, Mozirja, Domžala i Skoije Loke. Krajem oktobra dentifikuje se i korišćenje raketnih bacača „Nebelwerferi“ koji su montirani ìa tenkovima (?). Sredinom 1944, u borbama sa partizanima i prema njiho/im podacima u 4. operativnoj zoni uništeni su tokom maja tri tenka i auto blinda, potom u avgustu: 1 tenk/oklopno vozilo i tri oštećena tenka, kasnije edan još jedan oklopni automobil na putu Domžale-Litija, a 28. oktobra iva tenka i jedan oklopni automobil kod Kamnika i Črneleca. U borbama oko Šmarja pri Jelšah vođenim 10. avgusta protiv snaga 1. brigade 14. divizije intervenisao je oklopni voz sa „tenkom koji je mogao la se kreće prugom, iako je ona bila razorena“. Oklopni voz je takođe inter/enisao u zoni Celja. Baza oklopnog voza na ovom sektoru bila je u Zidalom Mostu.
Oklopne snage u borbama u bivšoj Ljubljanskoj zoni Početkom 1944. godine SS policijske snage prešle su u raniju Lju bljansku zonu. U Kočevju se nalazio deo 19. SS policijskog puka sa tenko vima (tri srednje tonaže i jedan od 35 tona) i većim brojem oklopnih auto mobila. U ovoj zoni uništen je jedan tenk 9. januara 1944, a u borbi 11. ja nuara partizani su se morali povući jer su procenili da se nemački srednji tenk ne može uništiti raspoloživim oružjem. Isto se desilo i kod druge parti zanske jedinice dve nedelje kasnije na putu Kočevje-Ribnica. U pitanju je takođe bio tenk od „35 tona“. U ovoj zoni je tokom januara korišćen i oklopni voz. Na pruzi od Kočevja ka Ljubljani, u rejonu Račna-Zdenska Vas, 7. i 8 . februara 1944. vođena je borba između partizana koji su rušili prugu i nemačkih snaga. U borbama su učestvovali oklopni voz iz Račne, kao i veća grupa tenkova i oklopnih automobila (4/2 odnosno 7/4) koja je stigla iz Kočevja. U akcijama protiv partizana u ovoj zoni pojavljuje se u to vreme i deo 18. SS oklopno-grenadirske divizije (16?) koja je bila van strukture ne mačkih snaga na ovom prostoru i nalazila se na odmoru i u procesu reorga nizacije. Iz ove divizije angažovana je jedna oklopna ili tenkovska četa za zatvaranje pravca Zidani Most-Rimske Toplice. U istoj zoni, Nemci su korišćenjem tenkova i oklopnih automobila obezbeđivali većinu kolona na pravcu Ljubljana-Kočevje. U noći 23/24. fe bruara 1944, partizani 15. brigade 15. divizije napali su patrolu od dva oklopna voza na ovoj pruzi kod Čušperka, južno od Grosuplja. Iz prvog oklopnog voza, (sastava lokomotiva, četiri oklopna vagona i četiri niska va gona), izbačena je lokomotiva i uništena su dva oklopna i dva obična vago na. Drugi voz je štitio povlačenje i odvukao preostala dva oklopna i dva ni ska vagona. Prva kompozicija je ostavljena na pruzi (lokomotiva, 2 oklopna vagona i 2 niska vagona). Potom su partizani uništili kompletno ostavljeni deo kompozicije. Pet dana kasnije u napadu delova 12. brigade 15. divizije na uporište Zdenska Vas na ovoj pruzi, posle povlačenja nemačkih snaga, zaplenjen je jedan tenk „neoštećen i sposoban za akciju“, kao i druga tehni ka. Tenk je bio kod ove brigade i početkom marta. U izveštaju o borbama na tom pravcu u periodu 27. februar - 2. mart 1944, navedeno je daje reč o „9 tonskom tenku P. K.W I“. U tim borbama uništena su 3 oklopna voza na pruzi, 1 tenk, 2 blinde, a oštećena 2 tenka i druga tehnika. Zanimljivo je da su u jednoj akciji Nemci iskoristili svoje tenkove da odvuku haubicu od 100 mm koju su zarobili partizani!
U ovoj zoni nemačke snage su i tokom proleća angažovale oklopna vozila iz svojih uporišta Kočevje, Veliko Lašče i Ribnica, odnosno oklopne vozove na pruzi. Jedan izveštaj od 5. aprila 1944. identifikuje u Ribnici dva tenka PZKW 4 ijedan tenk PZ KW 1; od 13. aprila: dva tenka PZ KW MK3 , odnosno 17. aprila: dva tenka PZ KW. Na ovom sektoru partizani su u borbi sa sedam tenkova i jednim oklopnim automobilom, koji su dolazili iz Ljubljane ka Pijavi Gorici, uništili dva tenka dejstvujući iz PT topa, dok je blindirani automobil ostavljen od posade i uništen. Partizani su se povukli kada su drugi tenkovi naišli u pomoć. Sledećeg dana od mina koje je posta vila partizanska 18. divizija kod Ribnice oštećen je jedan tenk, ali gaje dru gi odvukao u bazu. Prema statistikama partizanskog 7. korpusa, u borbama od 10. do 27. aprila 1944. u zoni južno i jugozapadno od Ljubljane uništeno je 5 tenkova i jedna autoblinda, a oštećeno takođe 5 tenkova. Uništen je i oklopni voz na pruzi Ljubljana-Grosuplje, kako je navedeno u statistici. U borbama 1. maja na putu Dobrnič-Trebnje, 12. brigada je uništila jedan tenk ijedan oklopni automobil u akciji blokade uporišta u Žužemberku. U narednim danima, borbe su intenzivirane i partizani 7. korpusa su oko ovog mesta uništili ukupno pet tenkova. Nešto kasnije, 11. maja u napadu 10 . brigade 18. divizije na kolonu koja je išla ka Zužemberku oštećena su tri tenka, koja su se zatim povukla. Četiri dana kasnije kolona koja je išla iz Novog Mesta za Trebnje izgubila je od mine jedan tenk kod Mirne. Kasnije, u borbi 18. maja oko Mirne Peči izgubljen je još jedan tenk. Prema podaci ma 7. korpusa, u prvoj polovini maja uništeno je čak sedam tenkova i jedna „blinda“. Tridesetog maja u napadu snaga 10. brigade 18. divizije na uporiš te Sv. Jurij in Tršiče uništena su dva tenka i blindirani automobil. Nemačke oklopne snage operisale su protiv partizana u drugoj polo vini 1944. iz garnizona Novo Mesto i Kočevje. Ovi tenkovi su korišćeni u borbama sa partizanima 7. korpusa. U maju su nemačke snage sa oko 4.000 vojnika i 40 tenkova zaposele komunikacije Ljubljana-Novo Mesto i Trebnje-Zužemberk. U ovoj zoni tenkovi su korišćeni na više pravca u borbama sa partizanima do kraja godine. U ovu oblast dolaze i oklopna sredstva iz Sevnice (krajem maja) i Rakek („mali“ tenkovi, OA). Tenkovi koji se koriste u ovoj zoni (uglavnom) su tenkovi 13. oklop ne čete iz sastava 14. SS policijskog puka. Četa je tada bila naoružana oklopnim automobilima Štajer, tenkovima Pz Ppfw II (inače retke verzije: Ausf J, VK1601) i Pz Kpfw IV verzije Ausf Fl. Ovaj nemački puk posedao je garnizone Ljubljana, Novo Mesto, Ribnica, Kočevje i manja uporišta. Sredinom oktobra, prema partizanskim podacima ova četa je imala po 4 ten ka (lakše tonaže) stacioniranih u Novom Mestu, Ljubljani i Kočevju. U isto
vreme u akciji u zoni Novo Mesto-Trebnje, osim „autoblindi“, identifikuju se i „dva tenka tipa Ferdinand“. Prema podacima partizanskog 7. korpusa, Nemci su izgubili 2 ten ka i 5 oklopnih automobila (jedan tenk označen kao „PZKW 2“) u borbi za Trebnje sredinom maja. U borbama 30. maja partizani su zaplenili 1 tenk i 1 oklopni auto, dva 6 -tonska kamiona u nemačkom ispadu iz No vog Mesta ka Šmarjetima, odnosno 1 tenk, 1 oklopni automobil i dva 6 tonska kamiona u ispadu iz Sevnice. Prema drugim partizanskim podaci ma, u istim borbama 30. maja kod Novog Mesta uništena su 2 tenka i 1 blinda a kod Sevnice 4 tenka i 2 blinde. Bez obzira na razlike u podacima i nepreciznosti u tome da li je reč o uništenoj ili zarobljenoj tehnici, sva ta vozila dalje nisu korišćena jer u jednom od ovih izveštaja stoji za svu tehniku „kar je bilo kasneje uničeno“. I kasnije u partizanskim izvorima često se ne raspoznaje stanje vozila: uništen - teško oštećen - oštećen, kao ni načelna tipologija. Tako jedan izvor navodi za slučaj od 2. avgusta na drumu Ljubljana-Kočevje, „jedno neprijatelj evo vozilo (tenk ili ka mion) u toku borbe je naišlo na nagaznu minu i bilo oštećeno“. Kasnije, na nivou korpusa ovo vozilo je uvedeno u neprijateljske gubitke kao „tenk“. Dodajmo i podatak da su partizanski izvori naveli kako su u pr voj polovini jula nemačke snage izgubile još 4 tenka i 5 oklopnih auto mobila (!?). U istom periodu tokom leta 1944, nemački oklopni voz je delovao iz Grosuplja. Na razorenoj pruzi Ljubljana-Škofijica, 4. septembra 1944, isko čio je oklopni voz br. 2 sa tri vagona, odnosno sutradan na pravcu Grosuplje-Skofijica, oklopni voz sa dva vagona.
Oklopne snage u borbama u zoni OZAK Sredinom januara 1944, u rejonu Krasa i Vipavske doline ponovo je preduzeta nemačka ofanziva protiv partizanskih jedinica. U ovoj zoni, ne mačkih oklopnih jedinica bilo je na povremenom ili stalnijem baziranju u Idriji, Škoijoj Loki (februar) i Ajdovščini (mart). Kada je 15. aprila na prav cu Valselo-vila Blankiša, Briško-beneški partizanski odred napao kolonu od 8 nemačkih tenkova od postavljenih mina jedan tenk „od 20 tona“ je potpu no uništen, a drugi oštećen. Partizani su potom oterani vatrom iz preostalih tenkova. U zasedi na drumu Gorica-Ajdovščina 17. partizanska brigada je uništila 30. maja tenk, dva oklopna kamiona i autoblindu iz sastava Grupe San Đusto. Olupina tenka M-14 dugo je stajala na drumu i pored nje su se,
kako sačuvane fotografije pokazuju, slikali svi prolaznici: Nemci, partizani i slovenački civili. Zapadno od Ljubljane sedišta za oklopni voz bila su u Rakeku, Bo rovnici i Ljubljani. Na ovom prostoru oklopni vozovi iz baze u Rakeku bili su korišćeni na pruzi od Ljubljane ka Sežani. Na drugoj strani na pruzi Jesenice-Radovljica, Gorenjski odred je 11. maja izvršio diverziju na pruzi na koju je naleteo oklopni voz i gde je iz pruge izbačena lokomotiva sa tri oklopna vagona, a saobraćaj bio u prekidu 20 sati. Sredinom februara 1944. u široj zoni Sevnica-Planina nemačke poli cijske snage su, uz upotrebu oklopnih automobila i protivoklopnih sredsta va, vodile borbu protiv partizanske 14. divizije. U istoj zoni, 9. februara, na putu Planina-Pilštanj partizani su u borbi uništili 1 teški tenk, 1 tanketu i drugu tehniku. Tenkovi su angažovani i u oblasti Rakeka, Cerknice, odnosno na pravcu Gorica-Vipavska dolina tokom maja, juna i jula 1944. godine. U partizanskim akcijama, 5. juna 1944, na pruzi na Krasu, uništena su 2 oklop na voza, sa 2 „brzostrelna topa“. U toku leta i rane jeseni 1944, u borbama protiv Nemaca, prema par tizanskim podacima uništena je sledeća njihova tehnika: dva tenka i jedan oklopni automobil od strane Gorenjskog odreda, (jul), zatim: jedna autoblin da (16. avgusta, u rejonu Ajdovščine) i jedan oštećen oklopni automobil (26. avgust, drum Gorica-Ajdovščina) u avgustu. Dana 12. septembra 1944, jedna auto-kolona, koju su obezbeđivala dva oklopna automobila, upala je u partizansku zasedu na drumu Gorica-Ajdovščina. Šest tenkova i dva oklopna automobila, koji su stigli iz Gorice kao pojačanje, uspeli su da deblokiraju kolonu. Potom dva tenka „PzKw-3“, 8 . oktobra u Vipavskoj dolini, kao ijedan oklopni automobil 30. oktobra na drumu Gorica-Ajdov ščina. Sredinom jula 1944. u Goricu je stigao 10. SS policijski puk koji je u svom sastavu imao i 5. ojačanu oklopnu četu. Ta četa će biti angažovana dejstvujući iz garnizona Gorica i Trst, odnosno isturenih uporišta Ajdovščina, Vipava, Idrija i Col. Od kraja septembra 1944. do kraja januara 1945, ova četa je učestvovala u više poduhvata protiv partizana u oblastima Tolmina, Gorice, Ajdovščine i Vipave: 8-22. oktobra, 25. oktobra-1. novem bra, 27. novembra, 19-23. decembra 1944, odnosno 19-21. januara. Konač no, i krajem marta i početkom aprila 1945. Peta oklopna četa je izbacivala manje snage na pravcu iz Gorice, takođe i radi osiguranja pokreta i podrške akcijama 10 . policijskog puka, ali i drugim snagama koje su delovale protiv partizana u toj zoni.
Na ovom prostoru, tokom leta 1944. godine nemačkoj 188. rezervnoj brdskoj diviziji su povremeno dodeljivani pojedini oklopni delovi: po neko liko tenkova, oklopnih automobila, ili oklopni voz. Takođe, u drugoj polovi ni godine u ovoj zoni boravio je jedan broj nemačkih divizija, koje su tu do lazile radi odmora (71, 159. pešadijska divizija itd.). Deo ovih snaga angažovan je i u borbi sa partizanima. U akciji na ovom pravcu u podršci delovima 188. brdske divizije uzela je učešće sredinom oktobra i 1 . četa 208. oklopnog bataljona. Prema drugom partizanskom izveštaju, u istom perio du u toj zoni korišćeni su tenkovi koje partizani prepoznaju kao PzKw-2 i PzKw-3 kao i autoblinde. Odnosno, prema drugom izveštaju i tenkovi od 24 tone, „kojima se naše jedinice ne znaju sasvim pravilno i odlučno su protstaviti.“ Nekoliko takvih tenkova je oštećeno 8 . oktobra u borbi sa par tizanima. Na sektoru Trnova (kod Gorice), u prvoj nedelji novembra ponovo je organizovana antipartizanska akcija sa „obilnom“ upotrebom oklopnih sred stava: 7 bornih kola/tenkova različite tonaže i 5 oklopnih automobila. „Bor na kola za svoje dejstvo nisu imala konvenirajući teren po kome bi mogla nesmetano da dejstvuju, već su morala da se drže puta i sa njega da dejstvuju. Njihovo polje dejstva bilo je jako ograničeno i nije im se pružila prilika probijanja položaja i dejstva u dubini istih“, beleže partizanski izvori. U bor bi 10. decembra na drumu Gorica-Ajdovščina teže je oštećen jedan tenk, a od nagaznih mina lakše još dva tenka.
Partizanski tenkovi u Sloveniji 1944. Posle velike nemačke ofanzive ujesen 1943, slovenačkim partizani ma je u potpuno ispravnom i upotrebljivom stanju ostalo samo: tri tenka od 9 t (sa naoružanjem) i 2 tenka od 3 t (sa naoružanjem), 8 teretnih, 2 putnička automobila i 6 motocikala, kako navode podaci sa kraja januara 1944. godi ne. „Sva ta vozila sada su zakonspirisana na sigurno mesto. Ta vozila su za sada čuvana i izvan upotrebe, jer su ceste porušene, zasečene ili miniranjem a ne raspolaže se ni sa pogonskim materijalom.“ Nešto pre toga, na kurs za tenkiste kod britanske vojske u Italiju upućeno je 37 partizana iz ranijeg tenkovskog odreda. Kako je zbog toga početkom 1944. godine nedostajalo i ljudstvo koje bi pokrenulo tehniku, Glavni štab NOV Slovenije organizovao je od januara sopstveni kurs obuke na tenkovima koji su preostali u upotrebi. Kurs je organizovan kod 15. divi zije, potom premešten kod oficirske škole Glavnog štaba Slovenije u Metli
ku, a zatim u Čmomelj. Za obuku su korišćene dve tankete ijedan tenk od 9 tona (nazivan: SPA) koji su bili sakriveni u toj zoni. Posle toga je određeno da se tenk SPA upotrebi u napadu na Ribnicu. U napadu snaga 7. korpusa na ovo mesto 19. aprila pored šest partizanskih brigada i tri odreda, više topo va, učestvovala su i dva tenka, od kojih Jedan dvotonski“. Tenkovsko odeljenje je trebalo da dođe pravcem Kočevska reka-Travnik-Petrinci. „Veći tenk do dolaska na mesto ima vući manji radi uštede benzina.“ Prethodno je bilo potrebno poslati benzin i osigurati put. Međutim, blizu Ribnice na ovom tenku je spala gusenica, pa je morao da bude povučen iz borbe. Zbog ovako slabog angažmana više nije došlo do upotrebe tenkova. Benzin je bio problem i kasnije tokom proleća 1944. godine. Date su instrukcije da se benzin upotrebljava „izključno za pogon tankov pri akcijah“. Maja i juna 1944. obnovljenje rad Tenkovskog odreda u Otavecu. Ljudstvo je angažovano za izvlačenje i opravljanje tenkova. Sredinom ju na Tenkovski odred GŠ NOV Slovenije imao je na raspolaganju 7 lakih i 4 poluteška tenka. Uspešno je učestvovao u nekoliko akcija, ali u ma njem obimu zbog nedostatka benzina. Sa pomenutom tehnikom i 17 ljudi u ovom periodu odred je bio uključen u sastav 3. bataljona 20. slovenačke brigade. Sredinom juna naređeno je da se odred angažuje u akciji na uporište Kriška Vas. Tankete su prevezene kamionima do uporišta, a potom su angažovane u napadu. U borbama oko Kriške Vasi (odnosno uporišta Višnja Go ra i Grosuplje) uključene su dve tankete od 3 tone kao podrška 15. brigadi, ali se nisu dobro pokazale. U toku napada jednoj je nestalo goriva, a drugoj su se pokvarili mitraljezi. Loš učinak tanketa, zajedno sa dejstvom nemačke artiljerije iz Grosuplja, demoralisao je partizane koji su počeli da se povlače. Uporište Kriška Vas je tek kasnije palo u partizanske ruke. Odred je potom popunjen i prebačen u drugo područje, ali i dalje na teritoriji 7. korpusa. Zbog prethodnog iskustva odlučeno je da se odred ne angažuje kao celina, već po delovima i prema potrebi. U noći 4/5. jula, tri čete slovenačkih domobranaca upale su iznenada iz Kitnog Vrha u zonu Drašče Vasi gde su bila sakrivena dva partizanska tenka sa posadama. „Ne prijatelj je na gerilski način iznenadio i napao posadu koja je čuvala tenko ve“. U ovoj akciji, osim određenog broja nastradalih boraca, partizani su iz gubili i oba tenka, koje su domobranci u napadu uništili. U daljem periodu Tenkovski odred nije uzimao učešća u akcijama zbog nedostatka goriva. U isto vreme održavani su tenkovski kursevi radi stvaranja stručnog kadra, jer se računalo na prijem novih tenkova bilo od sa veznika bilo kroz ratni plen. U avgustu su dva tenka angažovana u napadima
u Škofiju i Radanoj, zajedno sa snagama 6 . i 9. slovenačke brigade. Tenko ve je pratio jurišni pešadijski bataljon. Krajem septembra u sastavu Tenkovskog odreda bila su tri tenka od 6,5 t i pet tanketa od 3 t u upotrebi. „Deponovani“ su bili jedan tenk od 6,5 t, dve tankete od 3 t, dva oklopna automobila naoružana topom i sa po jednim mitraljezom (u Brkinima) i jedan tenk od 18 t (na teritoriji Dolomitskog od reda). Sudeći po tonaži, ovaj tenk je verovatno bio nemački i to tipa VK1601. U isto vreme Auto-kolona, koja je bila na teritoriji 7. korpusa, imala je sledeće kamione: dve tipa Tatra od 3 t (pogon: generatorski plin), tri SPA od 1 t (benzin), jedan Mercedes od 2 t i jedan Krup od 4 t (nafta). „Deponovan je veći broj teretnih automobila kojima ne dostaju rezervni delovi, a ko je već prikupljamo. Mnogo automobila je i na teritoriji IX korpusa“. Oktobra 1944, prema naređenju 7. korpusa Tenkovski odred je premešten na područje Zagorice, radi sprečavanja ispada nemačkih snaga iz Ljubljane na partizansku teritoriju. Odred je 25. oktobra bio u zoni Sela pri Žužemberku, u osiguranju pravca Marinče Vasi-Čmihela i Žužemberka. Tenkovi su upotrebljeni u akciji prema Šent Vidu pri Stičini u borbama 25/26. oktobra, ali su zbog pojave nemačke kolone iz Ljubljane sa 4 tenka i 25 kamiona punih vojnika morali da se povuku. U novembru odred je prebačen u novu zonu i podeljen u tri grupe: prema Novom Mestu, Kočevju i Črnomelju, gde su bila nemačka uporišta. U novembru je pet tenkova odreda trebalo da sadejstvuje 18. diviziji u nje nim akcijama. Kako partizanske snage nisu uspele da zauzmu Kočevje, Ten kovski odred je dobio naredbu da se odmah povuče u zonu Tajčbirta, severno od železničke stanice Semič (između Metlike i Črnomelja). U novembru Tenkovski odred je bio angažovan ukupno tri puta: kod Kočevja, kod Sent Vida pri Stičini i kod Rigelja. U ovom periodu, odred je imao sastav od 38 ljudi, tri tenka od 6,5 t i pet tanketa od 3 tone. Zbog nedostatka goriva tenkovi nisu izvodili akcije. Auto-kolona je imala troja vozila na pogon sa naftom, troja sa pogonom na drveni gas i sedam sa benzinskim pogonom. Zbog oskudice goriva bilo je u upotrebi samo vozilo sa pogonom na drveni gas, a očekivala se popravka još dva takva vozila dovezena iz Primorske. Stajanje vozila sakrivenih u šuma ma veoma nepovoljno je uticalo na njihovu ispravnost. U ovom periodu u odredu je organizovan i tenkovski šoferski kurs. U decembru 1944, Tenkovski odred je reorganizovan u tenkovsku četu i iz direktne nadležnosti Glavnog štaba Slovenije prešao je u sastav 7. korpusa (prema naredbi od 1. decembra 1944). Mada nedovoljnog sastava i za četu, naziv „Tenkovski odred“ ostao je u upotrebi. Tokom decembra
1944, zbog velikog snega, naređeno je da se vozila sakriju i maskiraju u ši rem rejonu (reke) Črmošnjice. Zbog niskog snega deo tenkova je bio neade kvatno maskiran, pa su nemačke snage pronašle tenkove u Crmošnjici i na licu mesta ih uništili. Tenkovski odred je u to vreme imao 6 tenkova, 4 tan kete i 3 oklopna automobila (nije jasno, međutim, da li pre ili posle nemačkog napada?).
PRVA TENKOVSKA BRIGADA NOVJ Formiranje brigade Okretanje zapadnih saveznika partizanskom pokretu u Jugoslaviji, od kraja 1943, kao i sve veća pomoć u njihovom naoružavanju uticali su na postepeno preoblikovanje partizanskog pokreta u značajnu ratujuću silu na Balkanu. Britanci su počeli da isporučuju partizanima širok asortiman oruž ja i opreme: od streljačkog naoružanja do aviona. U toj pomoći od ljudstva jugoslovenskog porekla koje se zateklo na širem prostoru Mediterana, kao i dela koje je upućeno iz Jugoslavije (ljudstvo tenkovskih bataljona 4. opera tivne zone NOVH i Glavnog štaba NOVH i drugih sastava) dogovoreno je stvaranje jedne tenkovske brigade. Ovo ljudstvo je stiglo u Italiju, odakle je tek u aprilu 1944. upućeno u Egipat gde je trebalo da otpočne školovanje i obuka. Grupa partizanskih tenkista bila je smeštena u logoru Kataba, lociranom 45 km jugozapadno od Kaira. Tu joj se pridružila grupa Slovenaca i Hrvata iz bataljona (kraljevske) Jugoslovenske vojske, a koji su još ranije bili zarobljeni kao pripadnici italijanskih snaga. U Katabi je organizovana obuka posle koje su Britanci, krajem juna 1944, ovu grupu partizanskih ten kista (pod nazivom Tenkovska škola ili nastavni bataljon) prebacili u južnu Italiju, u mesto Gravina, 50 km od Barija. Ovde je prema sporazumu britan ske i partizanske strane formirana 1. tenkovska brigada NOVJ (1. tbr) 16. ju la 1944. godine Brigada je po formaciji imala štab sa pomoćnim osobljem i ambu lantom, četiri tenkovska bataljona (svaki bataljon imao je po dve tenkovske čete, protivtenkovsku bateriju i pozadinsku četu), inžinjerijski bataljon, četu bornih kola, mehaničarsku četu, radni vod i školu za obuku koja je potom izašla iz sastava brigade. Brigada je bila kompletno opremljena i naoružana od Britanaca. U njenom sastavu u tom periodu bilo je od borbenih vozila: 56 tenkova američke proizvodnje tipa Stjuart M3/M5, 24 oklopna automobila britanske marke AEC mk II i 2 oklopna izviđačka automobila američke pro izvodnje tipa M3 Al Skautkar namenjena za komando vanje. Pored toga bilo je po spisku još: 21 kamion od 3 t Ford, 21 kamion od 3 t Ševrolet, 2 kamio na od 1,5 t, 8 terenskih vozila od 3/4 t, 6 cisterni za vodu-gorivo, 8 terenskih vozila tipa Džip i 9 motocikala. Ovaj uobičajeni spisak je sasvim sigurno dopunjen još po nekim sredstvom. Kako je dodeljeni broj vozila, tenkova pre svega, bio nedovoljan za popunu četiri bataljona, odlučeno je potom da se brigada preformira u tri tenkovska i jedan bataljon oklopnih automobila, takozvanih „Blindi“. Ovaj bataljon nije nikad upotrebljavan kao celina u
borbi, već su oklopni automobili AEC sa topom 57 mm pridodavani tenkov skim sastavima. U bataljonima su bile protivtenkovske baterije sa vučnim topovima 57 mm koje su vukli kamioni i dva „tegljača guseničara“ nepozna tog tipa (Bren Carrier - ?). Inžinjerijski bataljon je motorizovan tek kasnije, u toku dejstava na tlu Jugoslavije, popunom zarobljenim motornim vozili ma. Ljudstvo koje nije popunilo sastav 1. tenkovske ostalo je u Italiji, a on da je oko 600 njih upućeno u Sovjetski Savez, gde je kasnije formirana 2. tenkovska brigada NOVJ. Prva tenkovska brigada je posle formiranja nastavila obuku ljudstva svih potrebnih specijalnosti, tokom jula i avgusta. Stručnog ljudstva, pogo tovo za održavanje tenkova, gotovo da nije bilo. Brigada je u septembru po delovima bila prebačena brodovima do Visa. U ovom periodu tehnička slu žba brigade uspela je da popravi još 3 tenka Stjuart pronađena na obližnjem otpadu, pa je na brojnom stanju bilo ukupno 59 tenkova. Nađeno je i 16 mo tocikala: sa dobijenih 10 to je iznosilo ukupno 26. Brigada je do 8. oktobra bila pod direktnom komandom Vrhovnog štaba NOV i POJ, a potom pod komandom 26. dalmatinske divizije. Kako je odmah uočeno da najugoslovenskom ratištu nije moguće koristi brigadu kao celinu, odlučeno je da se ona podeli na dve grupe. Ove grupe, kasnije poznate kao „severna“ i „ju žna“, pridodate su po iskrcavanju na kopno partizanskim divizijama: 26. dalmatinskoj i 29. hercegovačkoj.
Severna grupa 1. tenkovske brigade u akciji Prva akcija 1. tenkovske brigade bila je na ostrvu Braču 16. septem3ra 1944, još dok se brigada prikupljala na Visu. Tenkovi 2. tenkovskog ba:aljona (tb) prebačeni su britanskim desantnim brodovima, a kasnije i delovi 3. tb i četa oklopnih automobila. Ovo je bila osnova Severne grupe 1. ten kovske brigade. Za akcije na južnom Jadranu, u rejonu Dubrovnika, na Visu e obrazovana Južna grupa od 1. tb, delova 3. tb i oklopnih automobila. Radi •ukovođenja ovim grupama, komanda brigade je podeljena na dva dela. U predstojećim partizanskim akcijama, Severna grupa je imala zadaak da sadejstvuje sa snagama 8. partizanskog korpusa u zoni srednje Dalnacije i Kninske krajine. Južna grupa je dobila isti zadatak u zoni južne Dalmacije i Hercegovine sa snagama 2. partizanskog korpusa. Severna grupa 1. tbr iskrcana je sa ostrva Brača na dalmatinsko kop10 i uključena u borbe oko Splita krajem oktobra. Posle teškoća oko preba civanja preko bračkog kanala, deo Severne grupe je krenuo prema Splitu i
kod Žrnovnice 26. oktobra prvi put se sukobio sa nemačkim snagama. Pret hodno, jedan od tenkova je imao udes: sleteo je sa druma i upao u more (pre 23/24. oktobra) Potom se, posle povlačenja nemačkih snaga, u Split preba cio i ostatak Severne grupe. U daljim borbama na pravcu Trogira, kod Bor ja, izgubljen je u borbi 28. oktobra jedan tenk, što je dovelo da povlačenja i konsolidacije redova za dalje akcije. Severna grupa je posle toga angažova na u zaposedanju Šibenika. U toku okružavanja snaga u Šibeniku 3. novem bra preko komunikacije ka Drnišu, došlo je do težih borbi u zoni Konjevrata. Snage 1. tbr razbile su i jednu četničku jedinicu u zoni puta Skradin-Lozovac. U narednoj borbi sa drugim protivničkim snagama koje su imale vod tenkova (nismo identifikovali njihovu pripadnost ni tipologiju) i protivtenkovska sredstva, izgubljena su tri tenka Stjuart sa posadama, a jedan tenk je sa druma sleteo u ponor. U ovoj borbi ukupno su izgubljena četiri tenka. Ka ko je ocenjeno, osim drugih teškoća i sadejstvo sa pešadijom bilo je veoma slabo. Ipak, nemačke i druge domaće antikomunističke snage su se povukle iz ove zone i ubrzo je na ovom prostoru samo Knin ostao u nemačkim rukama. U Kninu su osnovu nemačkih i hrvatskih snaga činile jedinice 15. brd skog korpusa: 264. pd i 373. pd, veći broj manjih nemačkih i hrvatskih jedini ca svih profda, kao i snage Dinarske četničke divizije. Procenjeno je da je u gradu bilo i oko 20 tenkova, navodno tipa Hočkis i Fiat. Severna grupa 1. ten kovske brigade se nalazila u rejonu Drniša, južno od Knina, i trebalo je da po država akciju snaga 19. i 26. partizanske divizije, pa su tako tenkovi i oklopni automobili (ukupno njih 25+11) bili raspoređeni po manjim celinama pri bri gadama pomenutih divizija. Napad, u kome su korišćeni tenkovi, počeo je 25. i trajao je do 27. novembra. U ovoj fazi iz 1. tenkovske brigade uništena su dva tenka, a jedan je oštećen. Uništenje ijedan oklopni automobil. Neprijatelj nije bio iznenađen upotrebom tenkova, mada su partizani to očekivali pa su tenkove organizovali u manje grupe. Došlo je do povlačenja tenkova iz borbe. Tenkovi su uključeni 1. decembra u napad zajedno sa 1. dalmatinskom prole terskom brigadom, odnosno od 3. decembra, manji deo njih bio je kod 14. bri gade/l 9. divizije. Učestvovali su u okruženju grupacije koja je tog dana poku šala izvlačenje iz grada na severozapad, gde je potpuno uništena nemačka 264. pešadijska divizija kao i delovi 373. i 392. pešadijske divizije. U ovoj operaciji ukupno su izgubljena četiri tenka i jedan oklopni automobil, a ošte ćena su četiri tenka i dva oklopna automobila. Sa druge strane, uništen je ili zaplenjen jedan broj oklopnih vozila. Sve tri divizije su imale manje jedinice sa oklopnim vozilima italijanske proizvodnje u svom sastavu. Ova borba je bila dragoceno iskustvo za partizanske tenkiste; kako je konstatovano, i u ovoj operaciji sadejstvo sa pešadijom bilo je neadekvatno.
Borba u Vukovom klancu
Početkom oktobra 1944. na prostoru Metković-Dubrovnik-deo ju žne Hercegovine nalazila se, pored ostalih nemačkih i dela hrvatskih snaga, kao glavna formacija: 369. pešadijska divizija (legionarska, hrvatska). U njenom sastavu bila je veća količina motorizacije svih topova i namena, me đu njima 10 tenkova u Blagaju i 4 u Dubrovniku. Ove snage su obezbeđivale i branile pravce kojima su se nemačke snage provlačile kroz Crnu Goru i Bosnu. Partizanske jedinice angažovane u napadu na ovu formaciju iz 26. i 29. divizije krenule su u napad 15/16. oktobra. Nemačko-hrvatske snage su angažovale iz Metkovića osam tenkova i dvoja borna kola u borbi 19. okto bra. U sukobu na pravcu Gradina-Radež, na drumu oivičenom brdskim okruženjem, partizani su pogodili prvi i pretposlednji tenk i tako blokirali kolonu, koja nije mogla da se izvuče. U teškoj borbi koja je usledila, unište no je 7 tenkova sa oko 100 vojnika. U isto vreme grupacije nemačko-hrvatskih snaga se prikupila iz zone Dubrovnika i okoline u rejonu Štrikovac-Rudine, sa ciljem da se probije na severozapad. Sa ovom kolonom od oko 4.000 ljudi bilo je oko 200 motornih vozila i četiri tenka. Sutradan, u borba ma kod Ošlja dva tenka su uništena nailaskom na mine. Nemačko-hrvatske snage su nastavile povlačenje, uprkos gubicima i sve većem partizanskom okruženju. U rejonu Vukovog klanca, severozapadno od Neuma, partizani 26. divizije su zarušili brdski drum kojim su nemačko-hrvatske snage treba le da se izvlače. U akcijama 22-23. oktobra ove snage su pretrpele poraz od partizanskih snaga 26. divizije. Delovi ljudstva su uspeli da se izvuku prema Mostaru, ali prema partizanskim procenama većina sastava bila je likvidira na u borbama. Ono po čemu je ova borba karakteristična jeste velika količi na motorizacije koju su partizani zaplenili. Ukupno je bilo uništeno ili zaplenjeno: 11 tenkova, od kojih je jedan nađen ispravan, dve „blinde“, 231 motorno vozilo, 65 topova svih vrsta. Bilo je preko 2.000 ubijenih, odnosno 1.265 zarobljenih nemačkih ili hrvatskih vojnika. Nemamo pouzdane podat ke o tome kako je tako veliki ratni plen korišćen. Ono što je zanimljivo jeste da su prilikom nemačko-hrvatskog napada i osvajanja Metkovića 29-30. ja nuara 1945. partizani zarobili „9 oklopnih kola, a više ih je uništeno“. Prema podacima partizanskog V pomorskog obalskog sektora, na pro storu gde se odigrala bitka neispravna tehnika je ostala i u narednim mesecima. To su iskoristili pripadnici ove jedinice da delom tehnike pojačaju obal sku artiljeriju. Krajem novembra 1944, u naoružanje tog sektora je dodato ne koliko topova od 20 mm skinutih sa uništenih vozila, a krajem januara 1945, i tri topa 47 mm bez postolja koji su „skinuti sa tenkova“ u Vukovom klancu.
Ljudstvo 1. tenkovske brigade NOVJ pored oklopnih automobila AEC u Italiji, leto 1944. Vozila su obojena standardnom britanskom dvobojnom kamuflažom: pustinjsko žuta sa sivomaslinastim mrljama (VM, 9893)
Iskrcavanje tenkova Stjuart 1. tenkovske brigade na ostrvu Visu 1944. (MRN JUG, 12063, B-932/13)
Tenkovi Seveme grupe 1. tenkovske brigade, u pokretu ka Kninu, prolaze napušten poluguseničar Sd. Kfz. 7 (VM, 8445)
Tenkovi Stjuart u Splitu, na rivi, oktobra 1944, posle prebacivanja sa ostrva Visa. Tenkovi još uvek nose bočne štitnike, koji su kasnije bili uklonjeni kao nepraktični. (VM, 10037)
Tenkovi Stjuart, Južne grupe 1. tenkovske brigade. Gore: na defileu povodom godišnjice Oktobarske revolucije u Nikšiću, 7. novembar 1944 (VM, 12678). Dole: u Nevesinju krajem 1944. Prvi tenk u nizu nosi natpis „Beograd“ (MRN JUG, 12842, B-935/20)
Posle partizanskog zauzimanja Šibenika u gradu je uspostavljena radionica 1. tenkovske brigade. Gore: ispred radionice: zarobljeni tegljač RSO, oklopni automobil M3A1 iz sastava brigade, automobil Sitroen i britanski tegljač. Šibenik, zima 1944/45. )ole: stroj tenkova Stjuart Seveme grupe 1. tbr na odmoru u radionici brigade u Šibeniku, zima 1944/45 (MRNH, OF-2603/14a, 37a)
Postoje kalibar topa na tenku Stjuart bio nedovoljan za uspešnu protivoklopnu borbu, za tu svrhu u brigadi su korišćeni oklopni automobili tipa AEC poznati kao „Blinda“, a kasnije i tenkovi Stjuart modifikovani ugradnjom zaplenjenog topa PAK 75 mm. Gore: dve „blinde“, jedna obojena kamuflažno u dve boje, a druga samo u tamnozelenu (MRN BiH, 18237-9). Dole: prepravljen tenk Stjuart u radionici brigade u Šibeniku, zima 1944/45 (F-3911)
Zastanak Seveme grupe 1. tenkovske brigade u Imotskom u njenom napredovanju prema Širokom Brijegu i Mostaru, februar 1945. U sastav jedinice uvrštena je motorizacija zaplenjena posle zauzimanja Knina (VM, 6311)
Tenk Stjuart izvlači zaplenjeni štabni automobil tipa Horh iz sastava nemačke 369. legionarske divizije, istočna Hercegovina krajem 1944. (MRN JUG, 12199, B-935/16)
Snage 1. tenkovske brigade u Mostaru sredinom februara 1945. Gore: brigada na defileu kroz Mostar, na čelu kolone komandni oklopni automobil M3A1. Dole: popravka tenka Stjuart sa natpisom „Ljubljana“ (MRN BiH, 18233 i 18235)
U borbama kod Mostara zarobljena je jedna samohotka 47/32. Vidimo je na začelju kolone tenkova Stjuart 1. tenkovske brigade, Mostar, 13. februar 1945. (2370/2684). Ranije po iskrcavanju Seveme grupe u selu Borje, kod Trogira, 28. oktobra 1944. zaplenjenje nemački tenk Somua („313“). O upotrebi trofejnih tenkova u brigadi postoji vrlo malo podataka (MRNH, OF-26Q3/43-25a/27a)
Prva tenkovska brigada učestvovala je krajem marta 1945. u teškim borbama za zauzimanje Bihaća. Gore: dejstvo iz PAK-Stjuarta kod Drenovače posle 20. marta (VM, 8445) Dole: jedan od tenkova Stjuart dejstvuje u toku gradskih borbi u Bihaću (VM, 6498)
Jedna „Blinda“ je bila teško oštećena za vreme borbi na mostu u Bihaću 23. martal945. Ovde njen izgled posle završetka borbi (VM, 6572)
Početkom aprila 1. tenkovska brigada je bila angažovana u napadu na Gospić, koji je zauzet 5. aprila 1945. Ovde: posada tenka Stjuart dejstvuje iz PA mitraljeza tokom borbi u Gospiću (VM, 6727)
Tenkovi Stjuart starije verzije M3A1 iz kontingenta naknadno isporučenih tenkova za 1. tenkovsku brigadu. Gore: u toku borbe u rejonu Senja (8.) aprila 1945. Dole: odmor i prikupljanje brigade u Otočcu sredinom aprila. (VM, 15212, 9507)
Tenkovi Stjuart 1. tenkovske brigade obilaze partizansku jedinicu u napredovanju prema Rijeci krajem aprila 1945 (VM, 10165)
Ostaci potpuno uništene samohotke tipa Stug III, posle duela sa partizanskom blindom iz sastava 1. tenkovske brigade, 13. april 1945. kod Tounja
Tenk M3 Al prelazi preko brigadnog improvizovanog mosta, postavljenog preko Riječine, druga polovina aprila 1945 (VM, 10204)
Prva tenkovska brigada u pokretu ka Trstu poslednjih dana aprila 1945. Ispred kolone tenkova Stjuart, u prvom planu tenk modifikovan ugradnjom četvorocevnog PA topa FLAK 4 x 20 mm. Dva ovako modifikovana tenka učestvovala su u borbenim operacijama 1. tenkovske brigade i korišćena su i posle rata (VM, 10227)
'lemačka tehnika koja je napuštena u raznolikom stanju posle borbi kod Vukovog klanca, krajem oktobra 1944. Gore: traktor-šleper Vickers Armstrong Utility Tractor, označen u nemačkoj službi kao Art.Schl VA 601 (b). Dole: uništen PA top na poluguseničaru Sd.Kfz 10/5 sa registracijom WL 447451 (VM, 8511, 8520)
Nemačka tehnika koja je napuštena u raznolikom stanju posle borbi kod Vukovog klanca, krajem oktobra 1944. Gore: uništeni tenk L-6/40 ili samohotka 47/32. Dole: zaplenjena motorizacija, u ispravnom stanju. U prvom planu vozilo veze Kfz. 17, teretna vozila Krup, kamioni sa PA topovima, jedan Opel Blic i druga vozila (VM, 8516, 9867)
Nemačka tanketa L-3 napuštena u Kotom novembra 1944. postala je plen 1. bokeljske brigade NOVJ (VM, 12440)
Od partizana uništeni nemački oklopni automobili AS 37 na putu Imotski-Sinj-Split, kod sela Stobreč, jesen 1944 (MRN JUG, 6950, A-858/40)
Posle velikog poraza nemačkih snaga u rejonu Vukovog klanca, Ju žna grupa 1. tenkovske brigade je iskrcana u dubrovačkoj luci 3. novembra 1944. Ova grupa je imala na raspolaganju 25 tenkova, 12 oklopna automobi la, 2 Skautkara i 33 ostala vozila, organizovanih kao 1. tb, 1. četa/2. tb i re zerva pri štabu Grupe. Tenkovi i oklopni automobili su integrisani u čete, koje su tako imale po dva tenkovska i jedan vod oklopnih automobila ili „Blindi“. Oklopni automobili su zbog topova većeg kalibra bili ubojitiji ne go tenkovi, a sa druge strane tenkovi Stjuart bili su pokretljiviji i brži, pa je to bio spoj na koji se računalo.
Južna grupa 1. tenkovske brigade u akciji Posle iskrcavanja snaga Južne grupe u Dubrovniku, pet tenkova Stju art je upućeno u Nikšić radi učešća u paradi povodom proslave dana Oktobar ske revolucije. Ubrzo posle kompletiranja svih snaga, grupa je razmeštena u Trebinju (1. tb) i Stocu (3. tb, inžinjerija). Sa tog prostora trebalo je obezbediti delovanje partizanskim snagama na sever ka Bileći i na zapad ka Mostaru. Na ovom pravcu, 12. novembra, uključeni su tenkovi u borbi kod Bune. Krećući se van druma, kao i tokom noćnog napada, dva tenka su se zaglavila i jedan se prevrnuo, a šest članova posade je ranjeno. Tenkovi su potom pod borbom iz vučeni iz akcije sa oštećenjima i nisu korišćeni naredne dve i po nedelje. Na ovom pravcu je 5. decembra iz Čapljine upućena jedna četa, koja se posle od bacivanja neprijateljskih snaga odvojila od pešadije, upala u zasedu i izgubila jedan tenk. U borbama u rejonu sela Domanovići-Stolac, nemačko-hrvatske snaga koriste tenkove koje partizani prepoznaju kao „Fiat“. Krajem novembra, tenkovi Južne grupe bili su angažovani na pravcu od Imotskog ka Mostaru, odnosno u borbama za zauzimanje ustaškog upo rišta u Širokom Brijegu, zapadno od grada. Napad 27. novembra nije uspeo kao ni sledeće noći, kada je protivtenkovskim oruđima uništen jedan parti zanski tenk Stjuart u kojem je stradao vozač. Ostali tenkovi i blinde su se posle kraće borbe povukli u nemogućnosti da unište protivtenkovsku zase du, ali ni da prodru okolnim pravcima. Na dan 29. novembra, u nemačkim vojnim izveštajima se prvi put registruju partizanske jedinice sa tenkovima u rejonu Lise, u Hercegovini. Tenkovi Južne grupe bili su u akciji 30. novembra, dejstvujući zajed no sa 29. divizijom na pravcu Gacko-Kifino Selo, iznad kojeg je postojao prolaz za povlačenje nemačkih snaga koje su išle pravcem jug-jugoistok. U ovoj borbi, poneseni početnim uspehom, partizanski tenkovi i blinde
su krenuli u gonjenje neprijatelja koji se povlačio. U dubini neprijatelj skog rasporeda naišli su na šest neprijateljskih (nemačkih ili hrvatskih) tenkova, prepoznatih kao dva „Pantera“ i četiri „Fiata“, ojačanih protu tenkovskim oruđima. Prvi put su se snage Severne grupe 1. tenkovske brigade našle u borbi sa protivničkim tenkovima. U toku borbe uništenje jedan partizanski Stjuart i oštećen jedan oklopni automobil, koji se izvu kao iz borbe. Od vatre partizanskih tenkova stradao je jedan tenk Fiat. Tenkovi ove grupe korišćeni su do kraja 1944. samo još jednom, u borba ma oko Čitluka 19. decembra. Tada je uspostavljena linija fronta: Nevesinje-Buna-Čitluk-Široki Brijeg. Južna grupa je izvučena iz borbe to kom zime 1944/45. godine. Prema izveštaju od 31. decembra 1944. kod 8. korpusa vođena je 1. tenkovska brigada sa 23 srednja tenka, ali i sa „dva laka sa 100 metaka municije... i tri teška tenka sa 270 granata za to pove“. O ovim tenkovima, zaplenjenim u prethodnim borbama, nemamo detaljnijih podataka. Južna grupa je ponovo angažovana krajem januara 1945. Tada su ne mačko-hrvatske snage (369. divizija, 9. hrvatska divizija) izvršile ispad iz Mostara i zauzele teritoriju prema Čapljini koju su držali partizani. Deo 3. tenkovskog bataljona upućen je iz Stoca u Čapljinu, 28. januara. Narednog dana, 29. januara, usledile su teške borbe sa nemačko-hrvatskim jedinicama u okolini i samoj Čapljini, u kojoj su se nalazile samo slabije partizanske snage. U toku borbe za most na Neretvi u gradu, uništen je jedan tenk va trom iz nemačkih protivtenkovskih oruđa. Potom su upućena još dva tenka u pomoć, od kojih se na mostu pokvario jedan, a drugi koji se zaustavio iza njega uništenje vatrom iz protivtenkovskih topova. Protivničke snage su po sle toga ovladale ovom zonom grada i odbacile partizane. U ovom prodoru miniran je most, zajedno sa dva partizanska tenka koja su ostala na njemu. Partizanske snage su se povukle i pregrupisale van grada, a Čapljinu su po vratile tek u akciji 1. februara, ovaj put bez gubitaka oklopnih vozila. Iako su partizanski i nemački izveštaji o borbi kontradiktorni, sasvim je jasno da su u Čapljini zarobljena čak četiri partizanska tenka Stjuart, u različitom stepenu ispravnosti. Ovi tenkovi su zatim prebačeni u Mostar i uvršteni u odbranu grada. (Ukazujemo na podatak daje prilikom nemačko-hrvatskog na pada i zauzeća Metkovića 29-30. januara 1945. zarobljeno od partizana „9 oklopnih kola, a više ih je uništeno“.) Karakteristično je da je Južna grupa delovala na ćelom prostoru istočne Hercegovine u podršci snaga 29. divizi je, uglavnom čuvala svoje tenkove za akciju ka Mostaru i angažovala samo manje sastave u borbama. Ta praksa je dovodila i do gubitaka i neuspeha, kao u slučaju Čapljine.
Mostar je sa okolnim uporištima na prelazu 1944/45. predstavljao ja ko nemačko-hrvatsko uporište koje je obezbeđivalo povlačenje snaga Grupe E sa juga (Albanija, Crna Gora, Srbija) kroz Bosnu, dalje na zapad. Grad su pored legionarske 369. pešadijske divizije držale i znatne hrvatske snage, posedajući liniju odbrane dvadesetak kilometara od grada: Široki Brijeg južno od Mostara i dalje do Nevesinja. U odbrani Mostara bila je angažovana jedna tenkovska četa ili vod, za čije detalje nismo pronašli dodatne po datke. U međuvremenu, krajem januara partizanskim snagama 8. korpusa naređeno je da iz zone Knina prebace svoje snage (sa Severnom grupom 1. tenkovske brigade) i sa zapadne i južne strane priđu i počnu opkoljavanje grada, zauzmu spoljnu liniju odbrane i potom osvoje mostarsku varoš. Snage Severne grupe su takođe bile van borbe tokom zimskog perio da. Tenkovi su razmešteni u zoni Šibenik-Drniš-Skradin. Kao što smo na veli, grupa je 29. januara dobila zadatak da odmaršuje do Imotskog i uključi se u operaciju zauzimanja Mostara. Tokom trodnevnog marša pređena su 184 kilometra; pet tenkova koji su se pokvarili kasnije su priključeni svojim snagama. Ove snage su angažovane 6-7. februara u napadu na Široki Brijeg. Tenkovi su dejstvovali kao neposredna podrška pešadiji. Neprijateljska PT oruđa su oštetila pet partizanskih tenkova Stjuart, a više tenkista je poginulo ili ranjeno. U nastavku napada, koji je započeo u jutarnjim časovima 13. fe bruara, uključene su obe grupe 1. tenkovske brigade: Severna iz zone Širo kog Brijega, a Južna sa istoka, na pravcima Čitluk, Buna, Nevesinje (iz Stoca). Prvi delovi 1. tenkovske brigade prodrli su u Mostar oko 15 časova 14. februara, izbivši na reku Neretvu. Tu je zatečen jedan ispravan neprijateljski tenk, sa upaljenim motorom. Do kraja dana Mostaru su prišle i jedinice Ju žne grupe, koje su sporije napredovale zbog težeg ovladavanja Blagajem, a sutradan 15. februara, jedna četa je učestvovala u akciji prema Belom Polju gde je došlo do borbe sa motorizovanom kolonom kod Drežnice. U samom Mostaru 1. tenkovska brigada je zaplenila veći broj motor nih vozila i druge tehnike. Kasnije je taj plen morao da bude podeljen sa je dinicama 9. divizije. U centru Mostara, u jednoj garaži, nađena su i tri tenka Stjuart, ranije zaplenjena od 1. tenkovske brigade tokom borbi za Čapljinu. Ukupno su u Mostaru zaplenjena četiri tenka (odnosno 1+3 Stjuarta izgu bljenih u Čapljini, a fotografija pokazuje jedan uništeni Stjuart), 67 motor nih vozila i druga tehnika. Osim ljudskih gubitaka, 1. tenkovska brigada je ostala bez jednog tenka, a još pet je oštećeno. U narednom periodu obe gru pe su spojene i brigada je reorganizovana. U bataljone su uključeni i oklopni automobili, jer je ustanovljeno da sadejstvo tenkova i oklopnih automobila daje najbolje efekte. Pošto je brigada u realnosti imala kod obe grupe po dva
tenkovska bataljona (Sevema grupa: 2, 3. tb; Južna grupa: 1, 3. tb), odluče no je da se 3. tb Severne grupe preformira u 4. tb. Ova jedinica se u toku borbi u kninskoj i mostarskoj operaciji popunila vozilima iz plena, kao i sa nekoliko neprijateljskih tenkova, a potom formirala protivavionsku bateriju, pozadinsku četu i mehaničarsku radionicu. Takođe, Britanci su najavili novu popunu brigade tenkovima, pa je ovo proširenje imalo i ulogu stvaranja po trebnog broja jedinica za prihvat nove tehnike. Od zaplenjene motorizacije, popunjeni su inžinjerijski bataljon (vođen kao „5. bataljon“) 1. tenkovske brigade, kao i mehaničarska radionica. Prva tenkovska brigada je tako izra sla u snažnu tenkovsku formaciju, sa kojom su partizanske snage mogle da izvode ofanzivne operacije na jadranskom ratištu u osvit kraja Drugog svetskog rata.
BORBE U SRBIJI TOKOM DRUGE POLOVINE 1944. GODINE Oklopna sredstva u borbama u Srbiji 1943-1944. Na teritoriji okupirane Srbije od jeseni 1943. pa do sledeće jeseni 1944. nije bilo većih nemačkih snaga. Okupatorske snage u većini činio je 1. bugarski okupacioni korpus, čije su jedinice raspoređene na širem prostoru Srbije. Glavna nemačka jedinicu za borbu protiv pokreta otpora bio je 5. SS policijski puk (motorizovani). Takođe, na terenu su se nalazile snage Ru skog zaštitnog korpusa, kao i vojne snage Srpske vlade: Srpski dobrovoljač ki korpus i Srpska državna straža. Kod svih ovih snaga nije bilo oklopnih sredstava. Nemačke snage i jedinice Srpske vlade su uglavnom za prebaci vanje svojih snaga koristile vozove i, rede, motorizaciju. Kod snaga Srpske vlade identiflkovali smo samo ograničenu upotrebu motornih vozila: moto cikala, putničkih automobila, autobusa i kamiona. Ovim snagama nije bilo dozvoljeno da poseduju teško naoružanje. Snage pokreta otpora: Jugoslovenske vojske u Otadžbini (ravnogorci, četnici) i Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije {partizani, komunisti), na prostoru Srbije bile su naoruža ne samo lakim pešadijskim naoružanjem. Samo u jednom slučaju identiflkovali smo da bugarske okupacione snage koriste tenkove u Srbiji. Sredinom novembra 1943, bugarske snage su sa pet tenkova iz Užica došle u Kremnu. U napadu partizanske 5. krajiške divizije, noću 17/18. novembra, od pet tenkova tri su bila oštećena. Preosta la dva tenka iskorišćena su da ih odvuku do Užica, piše u izveštaju Zlatiborskog korpusa JVuO. U Makedoniji su takođe bile raspoređene značajne bugarske policij ske snage koje su tokom okupacije dobijale značajnu motorizaciju za pove ćanje pokretljivosti (vozila tipa Ford, Adler-Union, Opel, motocikli, itd.). Deo ove tehnike donirali su bugarskoj policiji Nemci u 1943. godini, za po većanje njene efikasnosti. Prema izvesnim podacima bugarska vojska je po četkom 1944. od Nemaca dobila tenkova 19 tenkova Hočkis i 6 tipa Somua, koji su korišćeni prethodno u Jugoslaviji. Nismo naišli ni na jednu drugu po tvrdu za ove podatke. Prema podacima iz zaplenjene bugarske vojne građe, njihovim oku pacionim snagama su u leto 1944. pridodate značajne jedinice ojačanja, me đu kojima su navedeni „3. tenkovski bataljon“ i „7. motorizovani-oklopni
bataljon“. O ovim jedinicama u raspoloživoj bugarskoj literaturi nismo naiš li ni na kakvu potvrdu. Još od druge polovine 1943. godine Nemci su u Nišu organizovali Borbenu školu (Kampfschulle Niš) u kojoj su bugarski tenkisti prolazili pre obuku na tenkovima Panzer IV i jurišnim topovima StuG III. Prva ovakva vozila oni su dobili maja 1943. Bugari su posle jednomesečne obuke na ovim borbenim vozilima preuzimali dodeljenu tehniku i odvozili je u svoju zemlju. U 1944. godini vršena je obuka na tenkovima i jurišnim topovima; prema bugarskim podacima, njihova obuka zajedno sa isporukom kompleti rana je marta 1944. sa 97+55 oklopnih sredstava oba tipa. Tokom proleća 1944, pojedini nemački divizioni jurišnih topova preformirani su u brigade. Dve takve novostvorene brigade: 191. i 201. pojavile su na jugoslovenskom ratištu u leto 1944. Upotreba i povećana proizvodnja jurišnih topova bila je delom i odraz nemačke ratne ekonomije, jer su ova oklopna vozila mogla da se brže i jeftinije proizvedu i tako zadovolje potre be za oklopnim vozilima na ratištima. Iako bez kupole, koja je davala pred nost u gađanju na sve strane, jurišni topovi su imali uspeha na ratištima ka kvo je bilo jugoslovensko, gde su mogli da se koriste bez bojazni od PT arti ljerije ili tenkova, u podršci pešadije i upotrebi protiv vatrenih tačaka. Takođe, u Mladenovcu je uspostavljena tenkovska radionica (Her man Gering Werke), u kojoj je vršen remont borbenih vozila. Deo oklopnih sredstava korišćenih u Srbiji bili su i oklopni vozovi. Oni su potpadali pod nemačku komandu, ali su njihovu posadu mogli da či ne i pripadnici Srpskog dobrovoljačkog korpusa. Tako su pripadnici 1. puka dobrovoljačkog korpusa u prvoj polovini 1944. koristili dva (nemačka) oklopna voza. Jedan je bio u Lajkovcu i kontrolisao je prugu za Čačak. Dru gi se nalazio u Valjevu i kontrolisao je prugu Beograd-Valjevo. Izuzetno, jedan od ova dva voza mogao je da bude prebačen na prugu ka Mladenovcu. Voz u Lajkovcu činilo je pet vagona, od kojih su prvi i poslednji bili platfor me za tenkove i imali su reflektor. Tenkovi su bili „sa topom 37 mm“. Jedan ravnogorski izveštaj navodi: „Iza prvog vagona je mašina, iza mašine dolaze oklopljena kola. Jačina oklopa takva da sigurno štiti od mitraljeza i bacača granata. Pozadi ovoga su kola obložena džakčićima od peska sa nastrešnicom.“ Oklopni vozovi nisu imali stalno naoružanje. Jedinica koja je dolazila u sastav posade je, pored tenkova, činila naoružanje voza. Uobičajena jačina posade iznosila je jedan vod od 30 do 40 ljudi. Za period 1943-1944, u dokumentima koja se čuvaju u Železničkom muzeju pronašli smo samo tri podatka o korišćenju oklopnih vozova u Srbiji:
- 15. novembra 1943, oko 2.00 časa čula se detonacija između Latkovića i Babajić Ljiga. Pancirni voz ispao je iz šina na km. 90.800; - 10. februara 1944, uvedeni su vozovi br. 772 pancir voz i voz br. 772/11... U selu Darosava pancir voz je iskliznuo i otvorena je borba; - 14. februara 1944, oko 22.30 časova pancir voz je ispao na km. 27/100 između Prokuplja i Vojvode Bojovića... Uzrok ispada: rašrafljene šine. Tokom 1944. godine Litorine br. 30 i 31 pridodate su oklopnom vo zu br. 303 koji je bio u južnoj Srbiji i operisao sa stanica Grdelica, Doljevac, Žitkovac, Bagrdan, itd. Ova pružna vozila su se kretala na pruzi BeogradNiš-Skoplje do Vranja, odnosno na pruzi Niš-Sofija do Pirota, kao i na za pad do Kruševca. Oklopne vozove ponovo identifikujemo tek u vremenu oktobarskih borbi sa partizanima u rejonu Beograda. Pojava partizanskih snaga sa prostora istočne Bosne i severne Crne Gore i njihovi pokušaji prodora u Srbiju u proleće 1944, doveli su do ogra ničene upotrebe nemačkih oklopnih snaga u zapadnoj Srbiji. Krajem aprila u akcijama protiv partizana u severnoj Crnoj Gori korišćeni su nemački jurišni topovi. U martu, aprilu i maju, u borbama protiv partizana u Srbiji, koje su vodile nemačke, bugarske i snage Srpske vlade, na pravcu južno i jugoza padno od Užica i Ivanjice, na Javoru kao i u zoni Tare korišćeni su nemački tenkovi 12. bataljona, a u rejonu Prokuplja i samohodni jurišni topovi. Za borbe sa partizanima krajem marta u rejonu Ivanjice stigli su tenkovi iz Uži ca, sa kojima su sadejstvovale snage SDK i SDS. Sredinom aprila ove snage su sadejstvovale sa tenkovima „starijeg tipa, sposobnih mahom za poljsku a ne brdsku vojnu“ (ocena komande 1. bataljona 4. puka SDK) u borbama sa partizanima u zahvatu puta Ivanjica-Sjenica. Ova oklopna jedinica nastavila je učešće u borbama sa jednim nemačkim motorizovanim bataljonom. Osim tenkova korišćena su i vozila sa četvorocevnim PA mitraljezima. Krajem juna i tokom jula, delovi 12. okb učestvovali su sa snagama 5. SS policijskog puka, SDK, RZK i bugarskim snagama u operacijama pro tiv partizanskih snaga u centralnoj i jugoistočnoj Srbiji. Druga četa je anga žovana u borbama sa partizanima od 10. jula na pravcu Kruševac-Aleksinac, zajedno sa jedinicama 5. SS policijskog puka i drugim snagama. Po tom, ove snage su povučene ka Leskovcu, gde su angažovane u akciji Ke hraus. Treću četu 12. okb u ovom periodu nalazimo na maršu za Prijepolje i kasnije u borbama sa partizanima, zajedno sa 1. brdskom, 7. SS brdskom, 21. SS brdskom divizijom i drugim manjim snagama u severnoj Crnoj Gori (tzv. Andrijevička operacija, u kojoj je posebno stradala 21. SS divizija). Podaci o korišćenim tipovima tehnike pokazuju da je u ovu zonu stigla i je
dinica jurišnih topova. Od 8. jula se pojavila 201. brigada jurišnih topova. Postoji mogućnost daje korišćen i nemački deo Borbene škole iz Niša. Pre ma podatku od 31. jula 1944, 201. brigada je zamenjena 191. brigadom ju rišnih topova koja je dovedena u Leskovac. Od početka jula 1944, 201. brigada je vodila borbe sa partizanima severozapadno od Leskovca. Ova jedinica se nalazila sa 1. brdskom divizi jom u rejonu Florina-Bitolj-Prilep kao rezerva Komandanta Jugoistoka. U borbama sa partizanima u rejonu Leskovca, krajem jula, osim 5. policijskog puka učestvovala je i 2. četa 12. okb. Krajem jula komanda 2. oklopne armi je naredila je snagama 1. brdske divizije, 7. SS divizije, divizije Branden burg, kao i snagama 201. brigade jurišnih topova, da se angažuju u borbama sa partizanima l.i 12. korpusa, na pravcu iz Crne Gore. U ovim borbama na prostoru severne Crne Gore i Sandžaka, u toku avgusta, bile su angažovane i snage 3. čete 12. okb kao i 2. divizion 201. brigade jurišnih topova. U Srbiju je tokom avgusta, sa Istočnog fronta preko Austrije, stigla 191. brigada jurišnih topova i smestila se u prostor južno od Niša. Ova bri gada je bila angažovana na Balkanu u toku Aprilskog rata 1941, na pravcu iz Bugarske direktno ka Grčkoj.
Nemačko grupisanje u Srbiji septembra 1944. Kraj avgusta 1944. doneo je Trećem rajhu iznenadnu komplikaciju vojno-političke situacije u jugoistočnoj Evropi. Sa severoistoka su prodrle sovjetske snage i neočekivano brzo dovele u pitanje savezništvo Rumunije i Bugarske. Zbog pogoršavanja stanja u Rumuniji nemački komandant Jugoi stoka naredio je pripravnost najvećeg stepena na ćelom području svoje nad ležnosti i prebaziranje pojedinih snaga prema istočnim granicama Jugoslavi je, gde se očekivao nailazak Sovjetske armije. U Srbiju su, radi zaustavljanja sovjetskog napredovanja i obezbeđenja planiranog povlačenja snaga iz Grčke, prebačene snage 117. lovačke di vizije. Ova jedinica je stigla u Beograd između 18. septembra i 2. oktobra. Iz drugih delova Jugoslavije nešto kasnije došle su 7. SS i 1. brdska divizija. Obe divizije su prebačene u istočnu Srbiju, gde su zauzele dugačku odbrambenu liniju od Dunava sve do južne Srbije. Naređeno je ojačavanje oklopnih snaga u Srbiji. Tokom leta se u Srbiji prikupio kompletan 12. oklopni bataljon za naročitu upotrebu. U borbama sa partizanima angažovane su bile 2. i 3. četa ovog bataljona, a prethodno se na teritoriji Crne Gore nalazila njegova 1. če
ta. Prema sačuvanim podacima, 12. okb za naročitu upotrebu na dan 1. sep tembra 1944. imao je čak 94 tenkova na raspolaganju: 20/14 tenkova M-15, 9/6 jurišnih topova L-6/47, 21/8 tenkova Hočkis i 11/5 Reno R-35. Neis pravni tenkovi bili su na kraćoj ili dužoj popravci. Nemačka komanda Srbije ocenila je (kasnije) 12. okb kao jedinicu pune jačine, popunjenu ljudstvom mlađih godišta i oduševljenog za borbu. Jedinica je bila namenjena samo za borbu protiv bandi i za održavanje reda; za veće borbene zadatke nije bila predviđena. Osim toga, nije bila u celini najednom mestu, već je korišćena po četama širom Srbije pridodata drugim jedinicama. Nemačka komanda na prostoru Jugoslavije nije raspolagala većim oklopnim snagama, ali su i one postojeće stavljene u pripravnost. Prema na ređenju od 23. avgusta 1944, sa prostora NDH iz rejona Bihaća (ili iz mesta Bribriske Mostine) stigli su 202. okb, odnosno iz Zagreba, 468. oklopno-izviđačka četa. Ova četa je od aprila 1944. bila u Zagrebu pod komandom 69. korpusa. Po formaciji trebalo je da bude opremljena sa 33 oklopno-izviđačka vozila, dve samohotke sa topovima 75 i devet samohotki sa 20 mm. Kako ovih sredstava nije bilo na raspolaganju, predviđeno je bilo da se upotrebi 16 nemačkih vozila i 9 italijanskih, dok se ukupno 16 italijanskih očekivalo. Četa je 25-26. avgusta prebačena iz Zagreba u Beograd. Obe jedinice (202. okb, 468. četa) stigle su železnicom u Beograd, a 468. četa je odmah nastavila prema Požarevcu gde je iskrcana i raspoređena kao svojevrsna rezerva Komande Jugoistoka. Poslednja kompozicija 202. okb stigla je u Beograd 10. septembra. Veteran jugoslovenskog ratišta, 202. oklopni bataljon, prema ovom naređenju došao je u Srbiju i prepotčinjen je Vojnom komandantu Srbije. Bataljon je početkom septembra imao 36 (13 - neispravnih) odnosno nešto kasnije 36 (-6) tenkova M-42. Neispravni tenkovi bili su na kraćoj ili dužoj popravci. Prethodno su svi tenkovi francuske proizvodnje predati drugim sa stavima. Na dan 1. oktobra, bataljon je imao na raspolaganju 37 tenkova (28/9), po sledećoj formaciji: kod štaba: 2 tenka, štabne čete: 3 tenka, 1. tč: 10 tenkova, 2. tč: 9 tenkova i kod 3. tč: 13 tenkova. Ocenjeno je da su mo gućnosti tenkova M-15/42 italijanske proizvodnje kojima je bataljon bio na oružan „bez velikog efekta“, ali da su njegove trupe dobro uvežbane i isku sne u borbama sa bandama. Ipak, bataljon je imao uslovne borbene moguć nosti za veće operacije. U Nišu je od ranije bila angažovana Borbena škola Niš. Jedan njen deo bio je angažovan krajem avgusta u borbama u rejonu Leskovca. Oklop na vozila iz ove škole predata su Bugarima, tako da je škola na dan 24. av gusta imala samo 5 jurišnih topova (StuG). Radi pojačanja ili namere da se
razoružaju bugarske oklopne jedinice, bilo je predviđeno da glavni inspektor nemačkih oklopnih jedinica iz Krakova u Niš uputi 800 specijalista po hit nom postupku do 28. avgusta. Ova grupa tenkista je nazvana Specijalna ko manda Guderijan. Nemci su planirali da upotrebe jednog „okretnog“ oficira iz ove komande „koji bi u prijateljskom objašnjavanju sa pripadnicima bu garske oklopne brigade mogao da izdejstvuje dobrovoljnu predaju tenkova“. Nije jasno da li se u tom trenutku u Nišu nalazila neka bugarska oklopna je dinica ili njen deo. Bugarski izvori su izričiti u tvrdnji da njihove snage nisu učestvovale u akcijama u Jugoslaviji pre prelaska Bugarske na stranu save znika. Takođe, i da su sva oklopna sredstva Nemci isporučili znatno pre ovih borbi. Bilo kako bilo, Borbena škola Niš je 6. septembra prepotčinjena 1. brdskoj diviziji. Naređeno je da se komanda 191. brigade jurišnih topova prebazira u Leskovac, a da se 2. divizion 201. brigade juriših topova prebaci iz Raške u Niš. Takođe, bilo je predviđeno da se Borbena škola iz Niša prebaci u Zemun. Tako je u Niš železnicom poslata 2. baterija 201. brigade jurišnih to pova, kao i II (divizion) 109. lakog artiljerijskog puka opremljeni tegljačima tipa Štajer RSO. Jurišni topovi 2/201. brigade trebalo je da se potčine Školi za borbenu obuku u Nišu, a da i dalje bude pod komandom 191. brigade ju rišnih topova, koja je bila u zoni Leskovac-Vranje. Ocenjeno je daje 191. brigada jurišnih topova bila popunjena ljudstvom mlađih godišta, pune jači ne, ali neznatnog borbenog iskustva. Borbene vrednosti i uvežbanosti su bile nejednake. Brigada je bila opremljena i jurišnim topovima kalibra 105 mm, ali bez durbina za osmatranje. Prema izveštaju od 15. septembra na ćelom Jugoistoku bilo je i 4 Pancera II, 3 Pancera III, 15 Pancera IV i 78/11 različitih jurišnih topova. Na raspolaganju je bilo, dakle, oko 110 tenkova i jurišnih topova. Potpuno motorizovane snage na prostoru Srbije bile su jedinice divi zije Brandenburg, 5. SS policijskog puka i 92. grenadirske brigade. Prema planu, 5. policijski puk trebalo je opremiti dodatnim količinama teškog oružja, kao i četom jurišnih topova od 15 „Škoda“. Prema drugim podacima, planirano je da se iz policijske škole u Beču u Srbiju radi ojačanja 5. SS po licijskog puka uputi 12. policijska oklopna četa sa 14 italijanskih tenkova ti pa M-15 odnosno jurišnih topova Semovente, ali kako je četa bila spremna tek u oktobru, to se odustalo od njenog slanja u Srbiju i ona je prebačena na front u Mađarsku. U Srbiji je bio i oklopni voz br. 303. sa dva velika i pet malih italijanskih oklopnih motornih kola. Pregrupisavanje nemačkih snaga, sa težištem na odbrani od Sovjeta u Srbiji, izvedeno je na brzinu. Po prebacivanju u Srbiju, nemačke oklopne
jedinice bile su u periodu septembar-oktobar raspoređene u podršci svojih snaga, usitnjenih na čete i vodove na širokom prostoru njene teritorije. Poseban problem bile su bugarske jedinice koje su krajem avgusta počele da se povlače ka svojoj teritoriji. Naime, bugarske okupacione snage u Srbiji na dan 14. avgusta 1944. bile su organizovane u Okupacioni (1.) korpus sa četiri pešadijske divizije u garnizonima: Niš, Požarevac, Aranđelovac, Zaječar, Užice, Požega, Prokuplje, Lebane i Kuršumlija. Dana 29. av gusta naređeno je povlačenje svih okupacionih snaga iz Srbije i Grčke. Ova odluka bugarske vlade doneta je još 25. juna 1944, ali tada nije precizirano vreme kada će biti realizovana. Povlačenje je trebalo izvršiti kada to situaci ja bude zahtevala. Povlačenjem nije bio obuhvaćen kontingent snaga sa pod ručja Makedonije, koja se smatrala integralnim delom bugarske teritorije. Nemci su pomno pratili njihovo ponašanje i pripremili su operaciju pod na zivom Judas za iznenadno razoružavanje bugarskih jedinica. Deo tih snaga se bio pokrenuo ka Bugarskoj, ali je početak septembra dočekan kod Bugara u priličnoj konfuziji. Njihovu konfuziju iskoristili su i partizani i Nemci da se dočepaju dela njihovog naoružanja. Deo komandi i snaga 1. okupacionog korpusa u Srbiji (22, 24. divizija i štab 6. divizije) Nemci su zarobili 5-6. septembra, dok je glavnina 6. pešadijske divizije uspela da se izvuče ka Bu garskoj. Slično je bilo i u Makedoniji, gde su deo (delovi 14, 29. divizije) razoružali partizani, deo Nemci (15. divizija), dok je manji deo 5. armije (delovi 14. i cela 17. divizija) uspeo da se povuče u Bugarsku.
Prebacivanje nemačkih snaga u Banat i prihvatanje borbe sa Sovjetskom armijom Zbog ubrzanog prodora Sovjetske armije i činjenice da su sile Oso vine izbacile Rumuniju iz rata, od 23. avgusta 1944. prostor Banata je po stao novi nemački front prema Sovjetima. Krajem avgusta, u prostor Banata stigao je deo 92. motorizovane grenadirske brigade. Iz Grčke je hitno u Ba nat i okruženje Beograda poslata 4. SS policijska oklopno-grenadirska divi zija sa (4.) oklopnim bataljonom, kao i 18. SS policijski brdski puk. Obe je dinice imale su oklopnu tehniku u svom sastavu. Ranije angažovan u Slove niji, 18. SS policijski puk je imao oklopni vod, formiran u Grčkoj od itali janske zarobljene tehnike. Pre prebacivanja u Banat, ovaj vod je raspolagao sa dve Autoblinde i pet samohotki/tenkova L-6/StuG 47 mm. Pokret 4. SS policijske divizije iz Grčke izvršenje železnicom. Divizija se prebacivala sa juga, uz istovremeno osiguravanje pruge kojom se transportovala, pa je to
odnelo dosta vremena za dolazak na front. Da je bilo potrebe za predostrožnost nemačkih snaga koje su se prebazirale na sever govore i podaci Glav nog štaba partizanskih snaga u Makedoniji. U tom periodu izvršeno je više napada na nemačke kolone: 28. avgusta minirana je pruga Solun-Skoplje, 2 km od Velesa: bačen je u vazduh jedan nemački vojni transport, koji se sru šio u reku Vardar, uz više žrtava. Potom sledećeg dana, 29. avgusta, gde su navodno uništena 4 tenka, a oštećeno je 30 motornih vozila, odnosno 31. av gusta na putu Prilep-Gradsko, kada su uništena četiri tenka i dvoja oklopna kola, a zarobljena između ostalog dvoja oklopna kola (?!). Prvi delovi 4. SS policijske divizije došli su u Banat 9. septembra. Drugi bataljon 92. grenadirske motorizovane brigade stigao je istog dana u Sremske Karlovce, a sledećeg dana prešao je u Belu Crkvu. Ova brigada je potom prihvatila borbu sa Sovjetima na teritoriji Rumunije. Iz zone TopolaAranđelovac u zonu Vršac-Bela Crkva, prebačeni su krajem septembra 1. puk Brandenburg i 191. brigada jurišnih topova („ohne eine Kp.“ odnosno bez jedne čete, koja je bila kod 1. brdske divizije). U istoj zoni u borbu je uveden i Jurišni puk Rodos (Sturm Regiment. Rhodos), prebačen avionima, bez teškog naoružanja. Na ovom pravcu prodrle su snage sovjetskog 2. ukrajinskog fronta. Početkom oktobra njihove snage 46. armije sa 10. i 31. gardijskim streljač kim korpusom, prešle su iz Rumunije u jugoslovenski deo Banata i odbaci le nemačke snage ka zapadu i severozapadu, u Bačku, Srem i na mađarsku teritoriju. U Banatu, na dan 1. oktobra bile su: 4. SS policijska divizija (manjim delovima severno od Bečkereka a ostalim delovima dalje u Rumuniji), divizija Brandenburg, 18. SS policijski brdski puk, deo 191. bri gade jurišnih topova, kao i oklopni voz br. 6 koji je bio u rejonu Jaša Tomić (Modoš) i potom u Vršcu. Deo ovih nemačkih snaga bio je desetkovan u teškim borbama sa Sovjetskom armijom. Ostaci 18. SS policijskog puka, jedinice divizije Brandenburg, delovi 92. brigade i druge snage, pod bor bom se povlače i prebacuju se preko Pančevačkog mosta u Beograd do 12. oktobra, kada most biva srušen. Sovjetske snage 10. gardijskog korpusa iz bijaju na Dunav u rejon Beograda, ali tu i ostaju zbog nemogućnosti da forsiraju reku i uđu u jugoslovensku prestonicu. Upravo kao i Nemci aprila 1941. godine. Deo nemačkih snaga koji se povukao iz Banata u Beograd odmah je angažovan i narednih dana učestvovao je u borbama od Beogra da u Šumadiji. Prvo protiv partizanskih, a zatim i protiv snaga Crvene ar mije. Drugi deo iz Banata biva odbačen na zapad i povlači se u zonu Bač ke i Srema, zajedno sa rekom nemačkog stanovništva koje je bežalo pred Sovjetima.
U međuvremenu, a posle Rumunije, Bugarska je takođe napustila si le Osovine i 9. septembra 1944. prešla na savezničku stranu. Ulazak sovjet skih snaga 3. ukrajinskog fronta i ovde je imao presudan značaj. Prešavši Dunav, sovjetske motorizovane snage ubrzo su se našle i na ulicama Sofi je, pozdravljene od bugarskog građanstva sa oduševljenjem. Bugarske snage bile su izbačene iz ratnih događaja na jugoslovenskom ratištu na kratko. Za nekoliko nedelja njihove jedinice će se pojaviti ponovo na jugoslovenskoj teritoriji, samo sada pod sovjetskom komandom, kao save zničke snage.
Borbe u zapadnoj Srbiji i Sremu septembar - oktobar 1944. Partizanske jedinice, koje su ušle u Srbiju sa jugozapada i porazile snage JVuO u nekoliko presudnih bitaka na Kopaoniku i Jelovoj gori, na predovale su do Valjeva u koje su posle teških borbi sa nemačkim i snagama Nedićeve vlade ušle 14. septembra. U gradu je ostao odsečen garnizon sa ljudstvom nemačkog 5. SS policijskog puka, kao i deo snaga SDK. Potom, iznenadnim prodorom nemačkih snaga: 1. puka Brandenburg i jedne čete 202. okb, 16. septembra opkoljene snage u Valjevu su deblokirane. Te snage su se potom povukle severnije ka Savi, od 18. septembra prepuštajući taj prostor partizanima. Njihovi izvori navode da su u toj akciji pored ostalog uništili dva tenka i veći broj vozila, ali da su te tenkove Nemci odvukli ,,vezujućih za (druge) tenkove“. U zoni Šabac-Obrenovac, uspostavljen je ne mački mostobran. Glavno uporište nalazilo se u garnizonu Sabac, u kome su bili i tenkovi 202. okb (bez 2. tč) sve do povlačenja iz Srbije. U ovom periodu tenkovi 202. okb prebacivani su u nekoliko navrata iz Sapca u Srem, radi pomoći nemačkim snagama kada bi bile napadnute od sremskih partizana. Početkom oktobra 1944. u zoni Krušedol-Irig i okolini, partizanski izvori navode da tenkovi i borna kola patroliraju i „tuku naše po ložaje“. Tako su uporištu Grabovci, koje su 20. septembra opkolile 6. i 7. vojvođanska partizanska brigada, poslati tenkovi u pomoć. Tri tenka su na išla iz pravca Klenka ka Grabovcima, koje su partizani u međuvremenu zaposeli. U borbi partizani su uništili (oštetili?) jedan tenk protvitenkovskom puškom. Opkoljenom uporištu Bečmen, 10. oktobra 1944, pritekla su u po moć tri tenka i naterala partizane da se povuku. Sledećeg dana, 11. oktobra, iz Šapca je drumom Klenak-Ruma krenula veća kolona, prema partizanskim podacima: sa oko 200 kamiona, 36 motocikala, 36 bornih kola i tenkova.
Sremske partizanske snage sačekale su kolonu i posle kraće borbe uništile im dva tenka, jedno motornih vozila i nekoliko motocikala. Tenkovi 202. okb korišćeni su iz Šapca u više ispada prema partizani ma u širem rejonu Šabac-Ub-Obrenovac. Evidentirani su napadi 20. i 23. septembra kod Uba, potom napad 1. oktobra iz Šapca ka Bogosavcu sa 15 tenkova i pratećim snagama Ruskog zaštitnog korpusa. Tada je uništen jedan tenk, a drugog koji je pogođen iz PT puške odvukli su preostali tenkovi do Šapca. Sledećeg dana, 2. oktobra, angažovana su tri tenka na pravcu ŠabacDebrc, odnosno istog dana u zoni Uba takođe tri tenka. U ovom slučaju, u to ku napada 1. proleterske divizije na Ub oko 16 časova intervenisali su tenkovi iz Obrenovca. U napadu i kasnijem odstupanju ka Obrenovcu, uništena su dva tenka. Partizani su 5. oktobra procenili da se u Šapcu nalazilo „12 tenkova... (i) oko 20 bornih kola“ i ostale pešadijske snage RZK, SDS, SDK. Nemci su bili samo posada na oklopnim sredstvima. Narednog dana (6. oktobra) uništen je jedan tenk na drumu Obrenovac-Šabac. Partizanske snage (11. krajiške di vizije) nisu uspele da 9. oktobra ovladaju Obrenovcem „zbog slabe tehničke pripreme za borbu sa tenkovima“. Tada je ocenjeno: „Naše jedinice su se du go vremena borile protiv četničkih bandi i domobranske vojske, i tek na putu za Srbiju sukobljavale su se sa ozbiljnim neprijateljem, njemačkim i SS trupa ma, sa kojima nisu u toku našeg putovanja uspjele polučiti potpuni uspjeh, kao što je to slučaj u borbi protiv domobrana i četnika. U ovoj akciji pred na ma je stajala njemačka jedinica na čiji otpor se oni nisu još dovoljno navi kli...“ Zaključeno je da postoji „manjak tehničkih sredstava za borbu protiv tenkova“, kao i da su se partizanske snage „pokazale slabo prodorne kad je trebalo izbiti na cestu gdje su tenkovi“. Ista divizija napala je 10. oktobra Barič, ali je napad propao posle intervencije tri nemačka tenka iz Obrenovca. U borbi oko Male Moštanice 11. oktobra, Nemci su angažovali dva oklopna voza za deblokadu i pojačanje svojih snaga. Borba je bila dramatič na ali su nemački oklopni vozovi, i pored presecanja i uništavanja delova pruge, uspeli pod borbom da se izvuku prema Umci. Jedan oklopni voz iz vukao se otkačivši delove sopstvene kompozicije. Partizani su uništili pa za palili četiri otkačena vagona obložena peskom koji je služio kao oklop i je dan tenk (na vagonu). Nemci su ipak prethodno oštetili sredstva i odneli po jedine delove, pa i sa ostavljenog tenka. Konačno, nemačke snage su napustile Šabac pre 26. oktobra kada su u grad ušle partizanske jedinice. Nemačke jedinice su se prebacile preko Save. Dokumenti sremskih partizanskih jedinica navode daje u Šid 26. oktobra došlo „sa juga“ oko 2.500 Nemaca i 15-20 tenkova. Od tada se glavnina snaga 202. okb stacionirala u Sremu i kasnije ponovo uključila u borbe sa partizanima.
Povlačenje nemačkih snaga iz Grčke Zbog napredovanja saveznika u zapadnoj Evropi i Italiji, odnosno sovjetskog prodora duboko na Balkan i izbacivanja Rumunije i Bugarske iz rata, 3. oktobra 1944. odlučeno je da se nemačke snage povuku iz Grčke. Naređeno je povlačenje preko Makedonije i Albanije kroz Srbiju i Bosnu na sever. Noću 4/5. oktobra iz Beograda je u Osijek prešla Komanda Jugoisto ka. Ova komanda je 1. novembra stigla u Zagreb i smestila se u ispražnjene hotele. U Grčkoj, Komanda Grupe snaga E imala je u nadležnosti tri korpusa (68, 91. i 22. brdski) i nekoliko manjih komandi, uglavnom na egejskim ostrvima. Ove snage brojale su preko 10 divizija i više drugih manjih sastava. Kao i u većini jugoslovenskih pokrajina, oklopne snage na prostoru Grčke bile su slabije razvijene, namenjene za održavanje reda, popunjene većim delom trofejnom tehnikom (beaute panzer). Identifikovali smo od tih sastava: 122. oklopno-izviđački i 212. oklopni bataljon. Oklopno-izviđački bataljon 122, (Pz. Aufkl. Abt. 122), tada u sasta vu 22. pešadijske lovačke divizije, nastao je preformiranjem oklopno-izviđačke čete br. 13 (Pz. Spahw. Kp 13), na Kritu. Ova jedinica je u naoružanju imala oklopne automobile Sd. Kfz 221/222 odnosno Sd. Kfz 231 i Sd. Kfz 232, jurišne topove tipa Marder III, kao i nešto vučnih protivtenkovskih oru đa. Na dan 1. jula 1944, u jedinici je bilo čak šest četa ukupne jačine 569 ljudi (778 po formaciji). Brojno stanje oklopnih automobila bilo je: 35 po četkom jula, odnosno 32 krajem avgusta. Takođe i oko 18 jurišnih topova. Devetog septembra 1944, jedinica je prebačena sa ostrva Krit na grčko kopno. Oklopni bataljon br. 212 (Pz. Abt. 212) bazirao je takođe na Kritu. Bataljon je na dan 28. juna 1944. imao sledeći sastav: Štab (sa 5 PzKpfw, 1 Bef. Wag, 4 kwk), tehničku četu, 1. laku tenkovsku četu (leichte Pz. Kp) sa 22 tenka (Pz. Kpfw), 1 vozilom veze (bef wg) i 21 (kwk) i 2. laku tenkovsku četu iste formacije. U bataljonu je bilo ukupno 440 ljudi po formaciji, a u re alnosti 199 na licu. Bataljon je imao na raspolaganju znatno veći broj vozila svih tipova što se vidi iz pregleda sastava vozila u ovom periodu, i to: Tip Panzer I Panzer II Panzer III Panzer IV Bef Wae 265 Hočkis H-38 Somua Pkw
Na dan: 28.6.1944 3/3 ispravna 10/8 ispravnih 6/6 10/10 3/3 15/14 5/4 169/102
Na dan: 28.7.1944 3/1 10/9 6/4 10/8 3/3 15/15 5/4 110+76-186
Kräder
251/150
250/151
Na dan: 28.8.1944 3/1 10/9 6/5 10/9 3/3 15/13 5/5 Pkw.Gel.(119/50)+82 isp =201(132isp) 282/148
Trinaestog septembra 212. oklopni bataljon prebačen je na grčko kopno. Zanimljivo je daje prebačena samo oklopna tehnika nemačke proiz vodnje. Od trofejnih tenkova, neperspektivnih tenkova nemačke proizvodnje i dela ljudstva 212. okb oformljena je jedna oklopna četa koja je ostala na ostrvu Krit. Tu je ostavljeno 29 tenkova nemačke proizvodnje (po deset Pancera II i Pancera IV, šest Pancera III i tri Pancera I) odnosno 20 francu skih trofejnih tenkova (5 Somua, 15 Hočkis). Nešto kasnije, od te čete for miranje Oklopni bataljon Krit (Pz. Abt. Kreta). Ovako reorganizovane snage 122. i 212. bataljona počele su sa po kretom na sever oko 10. oktobra. Tako je 122. okb krenuo prema severu i učestvovao u borbama u Makedoniji, u prvoj polovini oktobra, a do kraja tog meseca u borbama sa srpskim partizanskim i bugarskim snagama na Ko sovu. Bataljon 212. bio je angažovan delom u Makedoniji 3. novembra 1944. Nešto kasnije, ljudstvo 212. bataljona je podeljeno, pa je veći deo pre bačen u severnu Italiju (zonu OZAK). U narednom periodu i kod 122. protivoklopnog diviziona 22. divizije (Pz. Jag. Abt.122), pored vučene artiljerije, pojavljuje se oklopna tehnika.
Nemačke snage u istočnoj Srbiji i prodor Crvene armije u Srbiju Na prostoru istočne i srednje Srbije u širem rejonu Zaječara, Niša, Morave i Šumadije rasporedile su se snage 1. brdske, 7. SS brdske i 117. lo vačke divizije. Njima su bile pridodate i oklopne snage 12. bataljona i 468. čete oklopnih automobila. Na jugu, snage 7. SS divizije stigle su u Niš. Ova divizija je tokom druge polovine septembra i početkom oktobra držala odbrambeni front Srbi je prema Sovjetskoj armiji, raspoređena od Zaječara, preko Boljevca, Knjaževca, Bele Palanke, Niša, Leskovca, sve do Vlasotinaca. Preostale navede ne snage bile su u istočnoj Srbiji. Početkom septembra partizani su izvesno vreme blokirali deo nemačkih snaga u Zaječaru. Organizovane u borbenu grupu „Ajzl“, snage 1. brdske divizije sa jednom četom jurišnih topova 191. brigade, 8. septembra su zauzele Knjaževac, a sutradan Zaječar i deblokirale svoje snage. U isto vreme, 2. puk Brandenburg marševao je pravcem od Požarevca prema Pe trovcu i Negotinu ojačan sa šest oklopnih automobila 468. čete. U ovoj zoni, u Kladovu nalazila se i borbena grupa „Re“. Ova grupa bila je delimično motorizovana i sastavljena od raznih pešadijskih ili alarmnih bataljona, jedi
nica mornarice, inžinjerije kao i od jedne baterije jurišnih topova Škole iz Niša, tenkovskog voda 12. čete i devet oklopnih automobila 468. čete. Ko mandant odbrane Bora imao je jedan vod tenkova iz 4. čete/l 2. okb na ras polaganju. U toku napada partizanske 23. divizije na Zaječar, iz pravca Bora stiglo je pojačanje među kojim i 15 tenkova (6-7. septembra). Iste partizan ske snage vodile su borbu sa Nemcima koji su iz pravca Zaječara krenuli da zauzmu Negotin 12-13. septembra, sa 10 tenkova i drugom tehnikom. U re jonu Negotin-Gornji Milanovac bili su delovi 92. grenadirske motorizovane brigade i 2. puk Brandenburg, na koje će kasnije naići i jedinice Sovjetske armije. Krajem septembra 1944, jedinice Sovjetske armije prešle su iz Rumunije i Bugarske u Jugoslaviju. Te snage su pripadale 3. ukrajinskom fron tu. Deo te velike jedinice koji je prešao u Jugoslaviju bila je 57. armija sa stavljena od: - 64. streljačkog korpusa (73. gardijska, 19. i 52. streljačka divizija), - 68. streljačkog korpusa (93, 113. i 233. streljačka divizija), - 75. streljačkog korpusa (74, 233. i 299. streljačka divizija i 5. gar dijska motostreljačka brigada), -236. streljačke divizije i 1. gardijskog utvrđenog rejona. U sastavu 57. armije bile su još i ove snage koje su imale oklopna sredstva: 32. gardijska mbr (od oktobra 1944, sa 18 tenkova T-34), 1891. samohodni artiljerijski puk (sa 12 samohodnih SU-76), 53. samostalni-motociklistički puk (sa 10 tenkova T-34), 1201. samohodni artiljerijski puk (sa 8 tenkova T-34, 17 samohotki Su-76), 366. gardijski teški samohodni artilje rijski puk (sa 17 teških samohotki ISU-152). U sastavu fronta, na pravcu 57. armije bio je 4. gardijski mehanizovani korpus, sastavljen od 36. gardijske tenkovske brigade, 13, 14. i 15. gar dijske mehanizovane brigade, 292. gardijskog teškog samohodnog artiljerij skog puka, 62. samostalnog motociklističkog bataljona. Korpusu su bile pri dodati ili prepotčinjeni za ovu operaciju: 230. samohodni artiljerijski puk, 42. lovačka protivtenkovska artiljerijska brigada, 140. minobacački puk, 58. gardijski minobacački puk sa 24 „Kaćuše“ verzije BM-13, 22. artiljerijski divizion PVO i 218. inžinjerijski bataljon. Sastav korpusa bio je: 160 tenko va, 21 samohodno oruđe, 31 oklopni automobil, 31 „Kaćuša“ BM-13, 409 artiljerijskih oruđa, itd. Osnovno naoružanje sovjetskih snaga činili su ten kovi T-34/85, ali i manje količine T-34/76, samohotke SU-85 i ISU-122, oklopni automobili Skautkar i BA-64. Motorna vozila su bila američke pro izvodnje, manjim delom sovjetska i znatnim delom usput zarobljena nemačka vozila.
Jedinice 3. ukrajinskog fronta Sovjetske armije po prelasku u istočnu Srbiju 28. septembra, uz sadejstvo partizanskih snaga lokalnog 14. korpusa, za nedelju dana su se uklinile, a potom i od Nemaca očistile najveći deo is točne Srbije. U rejonu Zaječara, krajem septembra i početkom oktobra, nalazi se nemačka oklopna jedinica iz 12. okb koja se kreće u ovoj zoni i vodi borbe sa partizanima. Sudeći po partizanskim izveštajima, kretala se u grupama od nekoliko do 10-15 tenkova i oklopnih automobila. U tim borbama uništena su 4 i oštećena 2 tenka, kao i desetine kamiona i drugih vozila. Deo ove teh nike zaplenili su Sovjeti po njihovom pojavljivanju u ovom kraju. Partizan ske snage 23. divizije vodile su borbu 29. septembra na drumu Bor-Zagubica sa velikom nemačkom kolonom, koju su pratila 3-4 tenka i isto toliko oklopnih automobila. Potom 2. oktobra, na drumu Bor-Žagubica vode se borbe sa Nemcima koji imaju 8 oklopnih automobila. Istog dana snage 45. divizije uništile su kod Knjaževca u zasedi deo kolone sa dva tenka. U sadejstvu sa snagama Sovjetske armije 4. oktobra, na putu Paraćin-Lukovo uništen je jedan tenk. U borbama 8. oktobra u zoni Lukova, u zasedi na ko lonu koja je dolazila iz pravca Boljevca, oštećen je jedan tenk od dva koliko je bilo u koloni. U narednim borbama su osvojeni: Negotin, Zaječar (8. oktobar) i Knjaževac (10. oktobar) odakle se sovjetske snage jednim krakom spuštaju do ispred samog Niša. Tamo su zajednički delovale lokalne srpske partizan ske i bugarske regularne snage koje su došle sa istoka. U južnoj Srbiji, u ovom periodu protiv partizanskih snaga bile su angažovane nemačke jedinice kao i snage Srpske vlade. U ovu zonu su stigle snage 1. brdske divizije, a posle povlačenja iz istočne Srbije i delovi 7. SS divizije. Od oklopnih snaga nalazili su se delovi 12. oklopnog bataljona, samohotke iz sastava 191. i 201. brigade i Borbene škole Niš. Prema podaci ma Glavnog štaba NOV i PO Srbije, tokom borbi na jugu Srbije u septem bru oštećeno je „15 neprijateljskih tenkova srednje tonaže“. Početkom oktobra, nemačkih oklopnih sredstava bilo je u rejonu Leskovca. Iz Niša je 1. oktobra stigla veća motorizovana kolona sa dva tenka i jednim „bornim kolima na gusenicama“. Prema partizanskim izvorima u gradu je bilo ukupno 12 tenkova. Trećeg oktobra, izvršenje pokret ka Grdelici radi deblokade garnizona u Belom Polju. Potom 5. i 6. oktobra, registrovan je pokret veće kolone tenkova i motornih vozila iz Kumanova ka Preševu i Bujanovcu. Osmog oktobra dva tenka vrše ispad iz Vlasotinca ka Lomnici. Prema procenama partizana, u Leskovcu je bilo 27 tenkova uz veći gar nizon nemačkih i snaga 5. puka SDK. Ove jedinice su vršile povremene is-
pade prema partizanima u okolini. Partizanske snage presekle su i komuni kaciju Leskovac-Vranje u Grdelici, a potom su 11. oktobra zauzeti Leskovac i sledećeg dana, Vranje. Prethodno, nemačka kolona od 60-70 motornih vozila sa 10 tenkova krenula je iz Vranja 11. oktobra, a partizani su sutradan ušli u grad. U periodu 12-13. oktobra došlo je od sveobuhvatnog prilaza parti zanskih i bugarskih jedinica Nišu. U isto vreme, sovjetske snage vrše prodor preko Morave pravcem severno od Niša i prema Kruševcu. Sledeći dan, 14. oktobar bio je dan velikog uspeha u borbi sa Nemcima: sovjetske i partizan ske snage ušle su u Kruševac, a partizanske i bugarske snage u Niš. U tom do tada velikom garnizonu, zarobljen je deo tenkova 12. oklopnog bataljona. U Nišu se, prema partizanskim izvorima, nekoliko dana pre zauzimanja gra da (11. oktobra) nalazilo 16 tenkova u gradu kao i 6 tenkova koji su obezbeđivali prugu. Nemačke snage, uglavnom 7. SS divizije, izvlačile su se pod borbom sa juga i iz okoline Niša, prema Prokuplju, odnosno pravcem zapad no od Kruševca. U borbi protiv opkoljenih snaga 7. SS divizije, između Prokuplja i Mramora, zaplenjena je veća količina tehnike. Ovde je potom izbio veći sukob partizana i Bugara oko deobe ratnog plena. Presecanje komunikacije na pravcu Beograd-Skoplje, u dolini Veli ke Morave oko 10. oktobra i zauzimanje Niša, Leskovca i Vranja u periodu 11-14. oktobra, dovelo je u vrlo težak položaj nemačke snage koje su se na lazile u Srbiji i u povlačenju iz Grčke na sever. Od tada su sve nemačke sna ge iz Grčke morale da se povlače novim, znatno težim pravcem: dolina Vardara-Kačanik-Kosovo-Ibar-Zapadna Morava i dalje prema Bosni. Nemci su uspostavili snažne mere obezbeđenja pravaca, a združene partizansko-sovjetske-bugarske snage napadale su u zoni Kraljeva, na Kosovu i u Makedoniji.
Beogradska operacija U isto vreme glavnina sovjetskih snaga krećući se na zapad, prema Velikoj Moravi, izbija 10. oktobra u njenu dolinu i rejon Velika Plana-Smederevska Palanka. Kada je glavnina sovjetskih snaga bila na prelazu iz pro stora Velike Morave u Šumadiju, 9. oktobra uveden je u akciju i 4. gardijski mehanizovani korpus, koji je imao zadatak da preko već zauzete zone u is točnoj Srbiji izvrši pokret u pravcu Beograda i da zauzme jugoslovensku prestonicu. Korpus se do mesta uvođenja u borbe kretao po ešalonima: na čelu 36. gardijska tenkovska, potom tri mehanizovane brigade, i to obrnutim redom: 15, 14. pa 13. brigada i na kraju korpusne jedinice. Po ulasku u Šu-
madiju sovjetske jedinice su došle u kontakt sa partizanskim snagama koje su još u septembru prodrle sa jugozapada u Srbiju. Posle spajanja sovjetskih i partizanskih jedinica u Sumadiji u perio du 10-13. oktobra, ove snage su se ustremile prema Beogradu. Za Sovjete je oslobođenje prestonice bila stvar prestiža i još jedna od osvojenih jugoistoč nih evropskih prestonica na putu do Berlina. Za jugoslovenske komunističke partizane, Beograd je bio najvažniji strateški cilj - simbol osvajanja politič ke vlasti u Jugoslaviji. Sovjetsko-partizanskom napadu na Beograd pretho dio je upad partizanskih snaga iz Valjevskog okruga i rejona Ravne gore u Šumadiju krajem septembra, nekoliko bezuspešnih pokušaja da se front po meri iz Šumadije bliže Beogradu, kao i više nemačkih ispada u ovoj zoni. Usledila je relativna stabilizacija fronta, sve do pojave Sovjeta. Nemačke snage su u zoni Mladenovac-Topola-Aranđelovac, od 27. septembra 1944. uspostavile front prema partizanima, koji su došli iz pravca Valjevskog okruga i iz dubine Šumadije. Ovde su, 30. septembra, prema snagama 5. krajiške divizije bile angažovane nemačke snage sa najmanje 10 tenkova, koje su partizani nazvali „Tigar“. Kako je sovjetska armija napredovala ka Šumadiji i partizanske sna ge su krenule u akciju. Napadi partizanske 5. divizije oko 10. oktobra na To polu i Oplenac nisu uspeli jer su nemačke snage koristile tenkove u odbrani ovi uporišta („nekoliko tenkova razne tonaže“). Sutradan napadnuta je ne mačka kolona na komunikaciji Smederevska Palanka-Mladenovac, gde je pored ostalog uništen ijedan oklopni automobil. Snage 1. proleterskog kor pusa uništile su istog dana jedan tenk takođe kod Palanke. Prema obaveštajnim izveštajima 1. proleterske divizije: u Beograd su 10. oktobra stigla četiri tenka, a iz Beograda je otišao voz sa 10 tenkova prema Mladenovcu. Pretpo stavljamo da je to bio Protivtenkovski divizion 7. SS divizije, koji je sta vljen pod komandu nemačke Armijske grupe Srbija i železnicom hitno iz Bosanskog Broda prebačen u Mladenovac. Ova jedinica se iskrcala u Mla denovcu i zatim odmaršovala do Topole, gde je 11. oktobra, ujutro, susrela Divizion jurišnih topova pod komandom kapetana Palete sa devet jurišnih topova. U Mladenovac su potom stigla i dva oklopna voza iz pravca Smederevske Palanke i odvukli dalje jedan oklopni voz koji je bio delom onespo sobljen. Nešto severnije, istog dana na železničkoj stanici Đurinci, na pruzi Beograd-Mladenovac se nalazilo 15 tenkova, 10 bornih kola, veći broj mo tornih vozila i dva oklopna voza. Prema partizanskim obaveštajnim procenama, istog dana na Kružnom putu kod Avale bilo je još 4 tenka, četvoro bor nih kola i 20 motornih vozila. Popodne 11. oktobra prednji delovi kolone
kolone sa 5 tenkova, 10 oklopnih automobila i 45 kamiona koji su stigli iz Beograda, ušli u borbu sa snagama 1. proleterske divizije, između Đurinaca i Mladenovca. U toj borbi uništena su jedna borna kola. Svi ovi podaci po tvrđuju da su se u ove borbe uključile i snage koje su uspele da se preko Pančevačkog mosta izvuku iz Banata. To su bili već spomenuti delovi 18. SS policijskog puka, 92. grenadirske brigade i drugi sastavi. Usledio je napad 5. divizije na Mladenovac, 11/12. oktobra, koji je propao i pored „žestoke borbe“. Sledećeg dana, 12. oktobra, identifikovan je oklopni voz koji je iz Beograda išao ka Ralji, sastavljen od 3 vagona sa šina ma, 2 vagona sa dvoja borna kola i 2 vagona sa mitraljezima. Nemačka ko lona se pre podne 12. oktobra probila sa 12 tenkova do Topole. Takođe, na pravcu Beograd-Ralja-Đurinci-Mladenovac i dalje prema Topoli, kretalo se kao pojačanje ili kontranapad više desetina nemačkih borbenih i motornih vozila. Partizanski izveštaji sa rezignacijom konstatuju: „Mi ih bijemo ali oni ne obraćaju pažnju.“ Ove snage su izjutra 12. oktobra doprle sa oklop nim vozilima do sela Belosavaca ispred Topole. Ratna situacija, međutim, naglo se menja: ujutro 13. oktobra, zbog pojave sovjetskih jedinica, Nemci prikupljaju sve ove snage i vraćaju se drumom od Mladenovca prema Beo gradu. Nemačke snage su u svojim izveštajima registrovaie pojavu sovjet skih oklopnih i motorizovanih snaga već 9. oktobra u Lapovu, zatim 10. ok tobra na drumu ka Petrovcu na Mlavi. Sledećeg dana nemačke snage u zoni Sumadije su bile pritisnute od strane sovjetskih snaga koje su prešle Moravu i partizanskih jedinica koje su dolazile sa jugozapada. Snage 4. gardijskog mehanizovanog korpusa gurale su nezadrživo ka Beogradu. Ove snage spa jaju se sa partizanima u centralnoj Šumadiji 12-13. oktobra, gde je prethod no partizanska 5. divizija bezuspešno pokušavala da istera Nemce, i zajedno kreću na Beograd. Zauzeta je Topola, pa Mladenovac (13. oktobra). Iz ove zone, posle borbi sa sovjetskim tenkovima, povukla su se vozila diviziona jurišnih topova 7. SS divizije prema Avali i Beogradu. U borbama kod Mla denovca noću 12/13. oštećena su 2 tenka, od partizana nazvana „Tigar“. Pre ma podacima 1. proleterskog korpusa uništena su dvoja borna kola i jedan tenk, dok 4. brigada 5. divizije navodi uništavanje dva tenka. U borbama sa Nemcima u Šumadiji (Topola, Belosavci, Mladenovac) 12-13. oktobra sna ge 4. korpusa imale su oko 15 uništenih ili oštećenih tenkova. Drugi sovjetski krak 4. korpusa krenuo je od Velike Plane na sever uz Moravu prema Dunavu. Ovaj deo, čiju je osnovu činila 15. gardijska mehanizovana brigada sa ojačanjima, kretao se prema Smederevu sa namerom da iz tog pravca napreduje prema Beogradu. Ova sovjetska grupa preseći će
odstupnicu nemačkim snagama koje su se povlačile iz istočne Srbije. Pre ma Kruševcu i Kragujevcu odvojile su se tada snage 64. i 68. streljačkog korpusa. Sovjetske snage koje su angažovane u napadu na Beograd (.Beograd ska operacija), činili su: 4. gardijski mehanizovani korpus, sastavljen od jedne tenkovske i tri mehanizovane brigade, snage 73. i 236. streljačke divi zije kao i 5. gardijske motostreljačke brigade, delovi 75. streljačkog korpusa i 109. gardijske streljačke divizije, zatim 16 različitih artiljerijskih pukova, od kojih su neki bili samohodni, tri PA-puka i delovi 17. vazdušne armije i Dunavske ratne flotile. Jugoslovenske partizanske snage angažovale su u okviru 1. armijske grupe sa osam divizija (1. i 6. proleterskom, 5, 11, 16, 21, 28. i 36. partizanskom divizijom). Sovjetske i partizanske snage krenule su u napad na sam grad Beo grad predveče 13. oktobra. Na centralnom pravcu od Avale ka gradu, napad su predvodile 36. gtbr i 14. gmbr, kojima su sadejstvovale snage 1. proleter ske divizije. Zapadno od ove grupe, sa sovjetskim tenkovima na pravcu Resnik-Kijevo-Topčider kretala se 6. proleterska divizija. Sasvim desno, pre ko Vrčina ka Smederevskom drumu dolazile su snage 15. gmbr sa partizan skom 5. divizijom. Na savskom pravcu od Obrenovca ka Čukarici, kretale su se snage tri partizanske divizije (11, 16. i 36), bez podrške sovjetskih je dinica. U drugom ešalonu, koji je nastupao odmah za ovim snagama, bile su još dve sovjetske i dve partizanske divizije. Sovjetski komandant general Ždanov rekao je partizanskom vojnom vodstvu, na sastanku ispred Mladenovca, da ima zadatak da zauzme Beo grad 14. oktobra. „Iz toga smo morali zaključiti da on ima sigurne podatke o njemačkim snagama koje brane grad. Iz takve procjene situacije proizašla je naša odluka i naređenje svim našim divizijama da, savlađujući usputno ot por neprijatelja, hitaju prema Beogradu, da ne bismo zaostali, odnosno da bismo istovremeno sa jedinicama Crvene armije stigli na prilaze gradu. Na to nas je obavezivalo i naređenje Vrhovnog komandanta Maršala Tita, da naše jedinice prve treba da uđu u Beograd“, navodi načelnik štaba partizan ske armijske grupacije general Savo Drljević. Iako se u posleratnim partizanskim tekstovima često sugerisala veli čina nemačkog garnizona u Beogradu, u principu te snage su bile skupljene u toku septembra i prve polovine oktobra odasvud i imale su šaroliki sastav. U Beogradu su se nalazili delovi 117. lovačke divizije, razne dopunske, landesšicen, policijske, artiljerijske, motorizovane protivavionske snage i drugi sastavi. Snage Srpske vlade i njihove jedinice (SDK) napustile su početkom oktobra zonu Beograda. Njihove snage više nisu učestvovale u borbama u
Srbiji, osim lokalnih snaga Državne straže zaostalih u centralnoj i jugoza padnoj Srbiji. Deo nemačkih jedinica u Banatu, potisnut od snaga 2. ukrajin skog fronta Crvene armije, povukao se prema Beogradu i potom je porušen Pančevački most 12. oktobra. Drugi deo, koji je potisnut iz istočne Srbije prema Dunavu i Moravi, probijao se preko Smedereva ka Beogradu i u zonu oboda grada ušao je u toku borbe tek 15. oktobra. Od oklopnih snaga, u čita voj zoni Beograda Nemci su mogli da računaju na rasute snage 12. i 202. okb, delove 191. brigade jurišnih topova, 468. čete oklopnih automobila, ne koliko oklopnih vozova i druge motorizovane snage. I pored šarolikih snaga i loših partizanskih obaveštajnih procena, „moral njemačkih vojnika, cijene ći po čvrstini u upornosti u odbrani grada, bio je, kao i ranije, dosta čvrst.“ U borbama u raznim delovima Beograda sovjetske i partizanske sna ge nailazile su na nemačka oklopna vozila, kojima su ojačavane pojedine ot porne tačke i položaji. U napredovanju 1. proleterskog korpusa uništenje je dan tenk „od 15 t“ kod Ripnja, 13. oktobra. Na posavskom pravcu napredo vale su snage 16. vojvođanske divizije. Ona je konstatovala da se na pravcu Ostružnica-Železnik-Žarkovo nalaze nemačke snage ojačane pojedinim tenkovskim odeljenjima: po dva tenka u Zelezniku i na putu ka Zarkovu. U daljem napredovanju ovih snaga na pravcu Čukarice 15. oktobra uništena su još dva tenka, odnosno sasvim desno, kod 5. divizije, na pravcu Grocka-Beogradjoš jedan tenk. Sovjetsko-partizanske jedinice su izbile na sam obod grada 14. okto bra. Sovjetske snage na glavnom pravcu napada bile su jedinice 36. gtbr, ko ja se kretala preko Banjice ka Slaviji. Levo od nje, 13. gmbr išla je preko Dedinja ka Glavnoj železničkoj stanici i mostu „Princ Eugen“ na Savi. De sno se kretala 14. gmbr, koja je preko Voždovca išla ka Zvezdari. Sa sva kom od sovjetskih napadnih tenkovskih kolona bile su i artiljerijske i druge jedinice za podršku. Osnovnu masu pratećih pešadijskih snaga činile su par tizanske jedinice. U toku operacije oko Beograda, Sovjeti su koristili i oklopne čamce koji su delovali sa Dunava u rejonu Smedereva i potom va trom podržavali snage u rejonu Beograda. Ove snage su u narednih šest da na vodile teške borbe sa nemačkim jedinicama koje su bile utvrđene po po jedinim otpornim tačkama: zgradama, bunkerima i artiljerijskim položajima, tako daje napredovanje sovjetskih i partizanskih snaga bilo sporo i na poje dinim pravcima čitave brigade bi delovale samo niz jednu ulicu. Na drugoj strani, nemačke snage su posebno uporno držale mostobran na Savi u širem rejonu Čukarice i most „Princ Eugen“, sa namerom da prihvate jedinice koje su dolazile iz pravca Smedereva i brane grad do potpune i sigurne evakuaci je svih njihovih snaga.
Nemačka borbena grupa „Štetner“ koja je dolazila smederevskim pu tem ka Beogradu, zadala je velike probleme sovjetskim i partizanskim sna gama, koje su je potpuno previdele kao potencijalnu opasnost, sasvim fokusirane na ulazak i borbe u centru Beograda. Tadašnji načelnik partizanske armije grupe Savo Drljević svedočio je 40 godina kasnije: „Ni štab generala Ždanova, a ni naš štab... nije imao nikakve podatke o korpusnoj grupi gene rala Štetnera, koja se povlačila pred snagama 75. sovjetskog korpusa od Požarevca prema Beogradu“. Ove nemačke snage, sastavljene od delova 1. brdske i 117. lovačke divizije, 92. brigade, 1. i 2. puka Brandenburg i drugih manjih jedinica (od oklopnih snaga: tu su bili delovi 191. brigade, 12. bata ljona i 468. čete) stigle su 15. oktobra u Grocku. Odavde je jedna motorizovana kolona pokušala proboj ka gradu, ali je u borbama sa partizanskim sna gama grupa bila razbijena i primorana na povlačenje ka Grockoj. U njoj je bilo nekoliko oklopnih automobila. Sovjetsko-partizansko vojno vodstvo je potom na ovoj strani angažovalo dodatne partizanske jedinice sa sovjetskom 14. gmbr, koja je stigla u pomoć iz pravca Voždovca. Nemačka grupacija je u ponovnom napadu uspela da se uklini do istočnih predgrađa Beograda (do sela Mali i Veliki Mokri Lug) gde je njen proboj zaustavljen tek u borbi sa 14. gmbr. Delovi nemačkih sastava koji su tada stigli do oboda Vračara bili su uništeni u uličnim borbama sa snagama 36. gtbr i partizanima. U prostor sela Boleča na smederevskom drumu, radi prekida komunikacije BeogradGrocka i napada grupe Štetner, uvedena je 16. oktobra iz drugog ešalona 21. partizanska divizija, kao i sovjetska 5. gardijska brigada. Sa drugih napadnih pravaca na Beograd hitno su povučene značajne sovjetske i partizanske sna ge da bi sprečile odlučan proboj nemačke grupacije prema Beogradu. U noći 16/17. oktobra, u ponovljenom napadu, nemačke jedinice su ponovo zauzele Veliki i Mali Mokri Lug i ugrozile partizanske snage kod sela Kumodraža. U ponovnom protivnapadu sovjetske 15. gmbr i partizanskih snaga, uz upo trebu višecevnih raketnih bacača „Kaćuša“, nemački prodor je zaustavljen i do večeri ove snage su potisnute nazad ka selu Boleču. Na smederevskom drumu se potom stekla velika količina nemačkog ljudstva, motorizacije i na oružanja. U međuvremenu, sa ostalih delova obruča oko Beograda povuče no je još partizanskih divizija, pa je cela 1. armijska grupa težište borbi sa zauzimanja Beograda prenela na obračun sa nemačkom grupom „Štetner“ koja se nalazila u rejonu smederevskog puta. U akciji prema centru Beogra da sa Sovjetima su ostale tri partizanske divizije, a u zoni smederevskog pu ta snage od pet partizanskih divizija i ojačanja. Sa sovjetske strane u ovoj akciji angažovane su snage 15. gmbtr, 74. i 233. sd iz 75. SK, 5. samostalna mtsbr, po jedan puk iz 73. i 236. sd kao i veći broj artiljerijskih pukova za
podršku i protivtenkovsku borbu. Videvši daje grupa opkoljena, komandant nemačke 1. brdske divizije, kao najstariji komandant, odlučio je 17. oktobra da se sva tehnika ostavi na samom smederevskom drumu i čitava grupacija izvlači peške. Ideja je bila da se skrećući prema zapadu preko podavalskih sela probije peške u pravcu Cukarice, gde su druge nemačke snage držale mostobran. Podeljene u više napadnih grupa, ove jedinice su uspele da de lom svojih snaga izvrše proboj tokom 18. i 19. oktobra ka Savi. Naknadne procene jugoslovenskih vojnih istoričara-publicista se razlikuju i kreću od 3.000 do 12.000 nemačkih vojnika koji su uspeli da se probiju. Preostali deo je likvidiran u borbama ili zarobljen sa velikom količinom tehnike tokom 18. i 19. oktobra. O količini ostavljene tehnike postoje najrazličitiji partizan ski podaci koji se kreću i do neverovatnih „80 tenkova, 200 topova i 1.500 vozila“. U jednom izveštaju navedeno je zarobljenih 1.100 vojnika, preko 150 motornih vozila i 200 topova svih kalibara. Činjenica da su većinom preživele nemačke snage borbeno angažovane na Sremskom frontu od kraja oktobra govori u prilog tome da se znatan broj ljudstva (1. brdske i 117. lo vačke divizije, 92. brigade, 1. i 2. puka Brandenburg, itd.) izvukao, iako pot puno bez tehnike. U gradu su borbe nastavljene dejstvima sovjetske 36. gtbr, 13. i 14. gmbr uz teške sukobe na pojedinim tačkama unutar samog grada. Nemačko težište i dalje je bila zaštita mostobrana na Čukarici i šire zone centra oko mosta na Savi. Tek u zoru 20. oktobra otpor je slomljen, a poslednje nemač ke snage iz centra prestonice su se povukle preko mosta na sremsku stranu. Kako nisu uspele da dignu most u vazduh, odmah za nemačkim snagama produžile su gonjenje i sovjetske snage 13. gmbr i delovi 73. gardijske divi zije, a potom i partizanske snage 13. brigade 1. proleterske divizije i kom pletna 6. proleterska divizija. Posle nekoliko pokušaja da se ove snage zau stave i odbace nazad preko Save, od 22. oktobra, nemačke jedinice su se po vukle ka novim položajima u Sremu, znano dalje od Beograda. Preostale ne mačke snage koje su držale su mostobran Obrenovac-Čukarica su se povu kle 21. oktobra preko Ade Ciganlije na sremsku stranu. Jedinice iz Sapca i okoline prešle su 23. oktobra u Srem, prethodno digavši most preko Save u vazduh. Deo nemačkih snaga bio je već tokom približavanja sovjetskih i partizanskih jedinica ka Beogradu evakuisan preko Save u prostor Srema. Tako su se nemačke snage koje su se povukle iz Srbije grupisale u istočnom Sremu krajem oktobra na novim odbrambenim linijama. U borbama oko Beograda nemačke snage su koristile tenkove i oklopna vozila na više tačaka u gradu, o čemu svedoče fotografije uništenih ili napuštenih oklopnih vozila. Oklopna tehnika i motorizacija je posebno
korišćena u probijanju sa strane Smedereva (15. oktobra) gde su te snage uništene i zaplenjena veća količina tehnike: „na prostoru Boleč (neprijatelj) je razbijen i ostavio je celokupnu artiljeriju, motorizaciju i tenkove“. Ovde su partizani sadejstvovali sa sovjetskim tenkovima (15-16. oktobra). Potom uništen je jedan tenk i oklopni automobil u selu Pudarci i rejonu Grocke (1. brigada/5. divizije), zatim na pravcu Mali Mokri Lug-Aleksandrova ulica (u noći 16. oktobra: tri tenka), 16. oktobra u centru grada partizani 1. proleter ske divizije uništili su jedan tenk; na Stojičnom brdu 17. oktobra 21. divizija je uništila još jedan tenk, 18. oktobra, 28. divizija još jedan tenk na pravcu Čukarice, 19. takođe od 28. divizije, uništen je još jedan tenk. Ove tenkove snage 28. divizije uništile su nemački mostobran na Cukarici. U istom perio du 10. brigada 5. divizije uništila je jedan tenk. U borbama oko Beograda deo 7. SS divizije „Princ Eugen“, koji je ostao na severu Srbije, izgubio je veći deo (samohodne) artiljerije. Nemački izvori, i pored toga, navode uspehe 1007. čete jurišnih topova (Stug. Kp). Prema nemačkim navodima ove snage uništile su 29 sovjetskih tenkova, ali su i same uništene u tim borba ma. Pre borbi oko Beograda, 1. brdska divizija je uništila kod Zaječara jed nu sovjetsku samohodnu haubicu 152 mm. Zanimljivo je da ni sovjetski ni jugoslovenski izvori nisu precizirali broj izgubljenih oklopnih vozila Sovjet ske armije u borbama u Jugoslaviji tokom oktobra 1944. godine! Kao što su to činili Bugari tih dana na jugu Srbije, sovjetske snage su kod Beograda otimale ratni plen od partizana i prisvajale ga za sebe. U zoni Boleča, sovjetski komandant je naredio komandantu 1. bataljona 4. bri gade 21. srpske divizije da drži položaje „dok su oni gotovo svu motorizaci ju i sve bolje stvari pokupili.“ Komandant te partizanske brigade je pokušao da obeležavanjem pojedinih kamiona zadrži tehniku u partizanskim rukama, ali nije imao nijednog boraca koji je znao da vozi ta vozila. Uvidevši parti zansko nesnalaženje, sovjetski vojnici su jednostavno sedali u kamione i od vozili ih pred zbunjenim partizanima. Prema podacima 1. proleterske divizi je, od 12. do 18. oktobra Sovjeti su od ove jedinice oduzeli tri tenka ijedan oklopni automobil zarobljene 16. oktobra u samom centru Beograda. Uoča vamo daje 2. proleterska brigada 21. divizije dobila naređenje da ostane na drumu Beograd-Grocka radi čuvanja zaplenjenog materijala posle završetka borbi, što svedoči o sovjetskoj praksi preuzimanja ratnog piena od savezni ka. Prva proleterska brigada, koja je odmah po ulasku i oslobođeni Beograd preuzela zadatak jedinice OZN-e, navela je 23. oktobra daje zaplenila ukup no 44 vozila svih tipova. Njen izveštaj beleži: „Sva motorna vozila koja su zaplijenili naši bataljoni predata su, odnosno oduzeta su, od sovjetskih jedi nica uslijed nedostatka stručnog osoblja po našim jedinicama, iako smo mi
težili da ta motorna vozila ostanu kod nas“. Veće količine benzina koje su partizani zaplenili takođe su oduzete od Sovjeta. Pada u oči da osim vozila i goriva, kao i nemačkih zarobljenika, ostali ratni plen nije interesovao Sovje te u Beogradu, oktobra 1944. godine.
Bugarske snage prelaze u Jugoslaviju Kada je Bugarska napustila savezništvo sa Trećim rajhom i posle ulaska Sovjetske armije u tu državu, samo nedelju dan od političke smene u Sofiji, bugarska vojska je stavljena pod sovjetsku komandu. Bugarske jedi nice, sada kao deo antifašističke koalicije, dobile su zadatak da krenu u po hod protiv nemačkih snaga u Jugoslaviji. Bugarska Bronirana (Oklopna) brigada, od ranije naoružana tenkovi ma Pancer Pz IV, odnosno PzKw 38 i Pz Kw 35 (Praga i Škoda) i oklopnim automobilima tipa SdKfz 222 (Horh), prikupila se 15. septembra u Pirotu. Već u prvom izviđanju prema Nemcima, Bugari su izgubili jedan tenk tipa Škoda. Slično je prošao i samostalni oklopno-izviđački bataljon. Ova jedini ca je istog dana u podršci delovima 15. pešadijskog puka u ispadu iz Pirota ka Nemcima imala dva uništena vozila, a komandir oklopne patrole je zaro bljen. Zbog ovog gubitka, bugarska vrhovna komanda zabranila je dalju upotrebu oklopnih automobila u podršci pešadije. Dva dana kasnije, 17. sep tembra, Bugari su sa 42 tenka (Pancer IV) krenuli u napad na snage nemač ke 1. brdske divizije kod Bele Palanke i tako pokušali da otvore novi front za nemačke snage. Nemačka 1. brdska divizija je, međutim, odbila napad bugarskih tenkova veoma uspešno. Samo u jednoj akciji bilo je pogođeno 10 tenkova! Naime, bugarska 9. tenkovska četa, napredujući od Pirota, ušla je potpuno nesvesno u nemačku zasedu. Svih deset tenkova sa 41 tenkistom u posadama uništeni su od strane samo jedne posade nemačkog topa 88 mm! Bugari su se zatim, potpuno demoralisani, povukli na svoju teritoriju. Tek u prvoj polovini oktobra Bugari su ponovo krenuli u napad na nemačke snage, ali u vremenu kada su sovjetske jedinice već bile duboko u Srbiji i na prilazima Beogradu. Njihove snage napreduju na širokom frontu prelazeći jugoslovensko-bugarsku granicu i napredujući ka Makedoniji, Ju žnoj Srbiji i Kosovu. U ovom pohodu Bugari angažuju svoje oklopne snage. Ove snage su se oko 10. oktobra sukobile sa delovima 7. SS divizije, a po tom sa 60 tenkova krenule na Leskovac. U prvom pokušaju ulaska u Srbiju Bugari nisu angažovali svoje jedi nice jurišnih topova. U drugom ulasku oni su to učinili. Devetog oktobra, 1.
jurišni artiljerijski divizion prelazi liniju nemačke odbrane kod Bele Palanke i potom učestvuje u napadu na Nišku Banju i Niš. U tim borbama, koje su bile i prve za bugarske samohodne artiljerce, uočeni su nedostaci u načinu sadejstva jurišnih topova i pešadije. Drugi jurišni artiljerijski divizion ušao je u Jugoslaviju kod Krive Palanke i učestvovao u borbama na pravcu ka Kumanovu 8-10. oktobra. Divizion je nastavio angažman u dejstvima protiv Nemaca na istom pravcu u borbama na Stracinu deset dana kasnije u podršci bugarske pešadije. Ova jedinica učestvovala je kasnije u svim akcijama bu garske vojske u rejonu prema Skoplju. Desetog oktobra bugarski Oklopno-izviđački bataljon upotrebljen je kod Vlasotinaca. Ova jedinica je korišćena u akciji kod Leskovca i potom kod Pečenjevaca ka Nišu. Patrola ove jedinice nailazi 13. oktobra na odstu paj uče nemačke snage na pravcu ka Prokuplju. Bugari su sa tenkovima 11-12. oktobra prodrli do Vlasotinca. Bronirana brigada je 13. oktobra zauzela Pukovac i kretala se u pravcu Klisure. Sledećeg dana, snage te brigade napale su nemačke snage 7. SS divizije u zoni Mramor-Merošina. Posle napada sovjetske avijacije, jedinice 47. parti zanske divizije i bugarske motorizovane snage razbile su nemačku kolonu (koja je identifikovana kao divizija „Princ Eugen“) na putu Mramor-Jugbogdanovci i zaplenile sva motorna vozila kolone. Partizanski podaci navo de neverovatne podatke o „oko hiljadu motornih vozila“, odnosno prema drugim podacima oko „800 motornih vozila, 17 tenkova, 7 motorizovanih topova i drugo“. Nemačke snage odstupile su peške prema Prokuplju i dalje na severozapad. Partizanske snage su čuvale čitav ratni plen na toj komuni kaciji do jutra 15. oktobra, kada su se pojavili bugarski tenkovi sa oba krila i posle kraće borbe sa partizanima, u kojoj je bilo gubitaka na obe strane, na silno preuzeli sav (ispravan) ratni plen. Usledili su pregovori sa komandan tom bugarske brigade koji su završeni dogovorom da se sva tehnika povuče na jedno mesto gde će potom doći do sporazumne podele, prema dogovoru viših štabova obe vojske. Bugari su posle toga preuzeli sva ispravna vozila, ali su ih umesto na dogovoreno mesto za podelu odvezli u sastav svojih sna ga i pored partizanskih protesta. Neispravna i oštećena vozila (kao i nekoli ko tenkova) ostala su na drumu. Partizani su samo mogli da zaključe: „Mi u našim jedinicama nismo imali šofera koji bi mogli da teraju motorna vozila i baš u vezi toga bugarski vojnici uzeli su sve u svoje ruke...“ Bugarske mo nografije o oklopnim vozilima ne registruju ovaj događaj niti upotrebu ovde zaplenjene tehnike. U akciji zauzimanja Niša, 14. oktobra i uopšte u borbama u ovoj zo ni, koje su Bugari nazvali „Niška nastupatelna operacija“, navedeno je da su
pored većeg plena od Nemaca zarobljena i četiri tenka. Fotografije iz Niša pokazuju daje reč o tenkovima tipa M-15. Partizanska 24. divizija se 15. oktobra sastala sa bugarskim snagama 2. armije, u čijem sastavu je bila i njihova Bronirana brigada. Zajedno su sadejstvovale pravcem Kuršumlija-Prepolac-Podujevo-Priština od 15. do 22. oktobra u borbama protiv nemačkih snaga Grupe snaga E. Među nemačkim jedinicama u ovim borbama angažovan je bio i 122. izviđački bataljon sa preko deset oklopnih vozila. Snage 2. bugarske armije vodile su borbe na rednih dana sa Nemcima i Arnautima, posebno 19. oktobra kod Podujeva i Merdara. Bugarske oklopne snage su angažovane u akcijama prema Prokuplju i Kuršumliji 15-18. oktobra, a posle ovih borbi Bronirana brigada je povučena na odmor u Kuršumlijsku Banju. U nastavljenim borbama, sada za zauzimanje Merdara, 21. oktobra bugarski tenkisti su u sadejstvu bugar skoj 4. diviziji pretrpeli neuspeh i tom prilikom je uništen i jedan tenk. U međuvremenu, došlo je i do unutrašnje reorganizacije. Samo je preuzeta ma nja akcija u Podujevu 3. novembra, ali i tu je izgubljeno nekoliko tenkova. U teškim borbama kod Podujeva, ranije od 1. do 3. novembra, u podršci snagama 4. divizije bio je angažovan 1. jurišni divizion. U ovim borbama bugarske samohotke bile su meta napada sovjetske avijacije, koja ih nije razlikovala od nemačkih oruđa. Bugarske snage 1. i 2. armije sa srpskim partizanima su dejstvovale na pravcima Vranje-Gnjilane i Podujevo-Priština. U prvoj polovini novem bra došlo je do zastoja u dejstvima. Prema naređenju komandanta sovjet skog 3. ukrajinskog fronta, maršala Tolbuhina, snage 2. bugarske armije (sa stava četiri pešadijske divizije i Bronirana brigada) trebalo je da 16. novem bra krenu u ofanzivu i zauzmu Prištinu, Vučitrn i Kosovsku Mitrovicu. U narednih nedelju dana bugarske i partizanske snage su ovladale Kosovom. Bugarske snage su ušle pre partizana u Prištinu 20. novembra, a partizanske snage su ušle u Kosovsku Mitrovicu, Trepču i Zvečan 22/23. novembra, a potom 26. novembra i na prostor severnije: u Rašku. Glavnina Bronirane brigade je ostala na odmoru do 17. novembra. Potom je brigada ponovo angažovana u borbi protiv Nemaca, po obroncima Kopaonika gde je 20. novembra bilo opet izbačenih tenkova iz upotrebe zbog kvarova. Oklopna brigada je nastupala komunikacijom Podujevo-Priš tina. Od 22. novembra brigada napreduje na jug: ulazi u Vučitrn, a potom skreće desno i ulazi u Kosovsku Mitrovicu. Potom 25. novembra brigada dobija zadatak da se povuče u Bugarsku. Posle povratka u otadžbinu, briga da je demobilisana 2. decembra. U akcijama u Jugoslaviji, kako je navede no, izgubila je čak 20 tenkova. Jedan tenk Pancer IV je izgubljen prilikom
prebacivanja preko nabujale Južne Morave, kada je spao sa skele kojom je tehnika prebacivana. U daljim borbama na Kosovu angažovane su snage 1. jurišnog diviziona, a potom 29. novembra i ova jedinica je povučena u rejon Kuršumlije, a zatim u decembru vraćena na bugarsku teritoriju. Divizion je učestvovao na paradi u Sofiji i kasnije bio demobilisan. Bugari iz 1. jurišnog diviziona izgubili su jednu samohotku u dejstvima. Oklopno-izviđački bataljon korišćen je u raznim zadacima i manjim formacijama na prostoru od Pirota i Bele Palanke do Prištine i Kosovske Mitrovice u ćelom periodu angažovanja bugarskih snaga u Jugoslaviji. Jedi nica je zatim povučena u Bugarsku, svečano je prodefilovala kroz Sofiju 2. decembra i demobilisana osam dana kasnije. Početkom decembra 2. divi zion jurišnih topova povučen je pravcem Skoplje-Kumanovo-Kriva Palan ka sve do Ćustendila u Bugarskoj. Ova jedinica je u borbama izgubila tri jurišna topa. Sve ukupno, prema bugarskim podacima izgubljeno je 26 borbe nih vozila u akcijama u Jugoslaviji oktobra i novembra 1944. godine.
Sovjetski prodor prema Kragujevcu i Kruševcu Snage Crvene armije (64. i 68. streljački korpus) koje su se odvojile od glavnine koja je krenula na Beograd, prešle su Veliku Moravu i uputile se ka Kruševcu. U ovoj zoni polovinom oktobra na pruzi se nalazio veliki broj nemačkih vojnih kompozicija natovarenih vojnom spremom i tehni kom. Njihov broj je povećan onog trenutka kada su sovjetske snage presekle komunikaciju Niš-Beograd. Deo tih snaga manevrisao je u toj zoni, čekaju ći na rasplet situacije i deblokadu. Od početka oktobra u prostoru centralne i jugozapadne Srbije Nemci su koristili oklopna vozila na više tačaka: u zoni Raške, gde su partizanske snage napale ostatak 21. SS divizije „Skanderbeg“ 26/27. septembra pri če mu su bili korišćeni tenkovi, pa čak i oklopni voz koji je naterao partizane u povlačenje. Tenkova je bilo stacioniranih u Užicu (1. oktobra: tri tenka), u Kruševcu (2. oktobra, 10-15 tenkova) odakle vrše ispade ka Trsteniku i Aleksandrovcu i gde su bila dva oštećena tenka, zatim na komunikaciji Cačak-Kragujevac (4. oktobra: četiri tenka), kod Vitanovca (8. oktobar: jedan uništen tenk), itd. Tenkovi intervenišu 12. oktobra iz Kruševca, radi deblokade dve železničke kompozicije koje su napali partizani. U borbama 13. oktobra, partizanske snage 2. proleterske divizije su u zoni Velike Morave uništile jedan tenk.
Sovjeti i partizani su 14. oktobra zauzeli Kruševac, iz kojeg su se ne mačke snage povukle ka zapadu, prema Kraljevu i dalje ka Čačku, Požegi i Užicu. U grad su ušle snage 16. samostalnog jurišnog bataljona i samohotke tipa ISU-152, samostalnog artiljerijskog samohodnog puka Sovjetske armi je. Ove snage su kao čelne i krilne snage fronta, u svom sastavu imale ljudstvo koje je bilo po privremenoj formaciji, na proveri zbog svog rani jeg držanja u borbi ili drugih „mrlja“ u vojničkoj karijeri. Deo nemačkih snaga povukao se iz Kragujevca takođe 13. oktobra (među kojima i dva tenka), a borbe za ovaj grad trajale su i u narednom periodu. Partizanske snage su potom napredovale dalje prema Trsteniku, Vrnjačkoj Banji i Kra ljevu. U borbama 19. oktobra kod sela Vraneša, uništen je jedan tenk. Par tizansko napredovanje su pomagale jedinice Sovjetske armije. Potom, 21. oktobra partizanske snage su ušle u Kragujevac. U gradu je uništen jedan nemački tenk, a njihove snage iz Kragujevca su se povukle uz pomoć ten kova prema Kraljevu. Na ovom pravcu ukupno su uništena tri tenka, od kojih dva sadejstvom partizana i Sovjeta, kao i veća količina motornih vo zila i tehnike Ovakav razvoj situacije onemogućio je da se nemačke jedinice iz Grčke povlače planiranom rutom preko Beograda. Pokreti nemačkih snaga nastavljeni su krajem oktobra linijama Kosovska Mitrovica-Raška-Novi Pazar. Tu se povlačila šarolika nemačka vojska sa motorizacijom, artiljeri jom „i vrlo malo tenkova“. Deo njihovih pravaca povlačenja bio je preko Makedonije, Albanije, prema Crnoj Gori i Hercegovini. Stabilizacijom fronta oko Kraljeva uspostavljena je nova ruta dolinom Ibra i Morave, ka Užicu i dalje prema Bosni. Na taj način nastavljena je evakuacija nemač kih snaga do kraja novembra. U široj zoni Kraljeva od oklopnih jedinica nalazio se preostali deo 12. oklopnog bataljona, pod komandom poručnika Stera (vodi se samostalno, ali i kod 104. lovačke divizije, pominje sa kao 2. četa sa 1. vodom jurišnih topova), zatim deo 468. oklopno-izviđačke čete, pod komandom poručnika Zandmajera (vodi se samostalno, ali i kod 1. brdske divizije), delovi samohodnih jedinica, kao i baterija juriš nih topova „Skanderbeg“. Partizanski izvori sredinom novembra procenjuju da nemačke snage raspolažu sa „55 tenkova srednje tonaže... i 60 bornih kola“. Početkom novembra angažovan je i jedan oklopni voz u ovoj zoni. Nemci su po svaku cenu nastojali da održe mostobran za po vlačenje snaga iz Grčke. Poslednje snage, maršujući peške, trebalo je da napuste Grčku 2. novembra. Tenkovske snage se angažuju u više borbe nih grupa u zavisnosti od situacije na ovim prvacima; te snage identifikujemo prema njihovim komandantima (Fišer, Zontag, itd.). Prema partizan-
skim procenama, osim ostalih snaga, u rejonu Kraljeva bilo je i 10 ne mačkih tenkova. Prema procenama od 8. novembra, u Kraljevu je pored 14.000 vojnika bilo „40 lakih tenkova, 6 tenkova tipa Tigar i 8 tenkova tipa Ferdinand“ i drugo. Potom su se u ovoj zoni borbe stišale i „front pasivizirao“, kako na vode partizanski izveštaji. Sovjetske snage su u ovom delu Sumadije ostale do početka novembra. Njihov raspored u periodu 1-10. novembra bio je: 68. korpus u Kragujevcu sa 223. streljačkom divizijom u zoni KraljevoTrstenik-Kruševac, 93. streljačkom divizijom u prostoru Cačak-Ljig-Stepojevac i 52. streljačkom divizijom, koja je bila u rezervi na prostoru Mladenovac-Topola. Sovjetske snage su dobile zadatak da na ovom prostoru onemoguće proboj Nemcima iz Kraljeva i Čačka, prema Kragujevcu i Kruševcu. U teškim borbama oko Čačka, početkom novembra, uništeno je nekoliko nemačkih tenkova. Uz pomoć tenkova, nemačke snage su, 8. novembra, pokušale da prošire obruč oko Kraljeva. Partizanske snage i sovjetski 68. korpus (20. novembra u sledećem rasporedu: 93. sd: Pože ga; 223. sd: Vrnjačka. Banja-Kraljevo-Trstenik-Kruševac i 52. sd: u re zervi Ralja-okolina Mladenovca), dobili su naređenje da 17. novembra krenu u ofanzivu i prekinu komunikaciju Požega-Užice, kao i da zauzmu gradove Čačak i Kraljevo 18-19. novembra. Ovi napadi nisu bili uspešni, bilo je većih žrtava kod partizana, pa je komanda srpske 23. partizanske divizije tražila da se akcija obustavi zbog gubitaka i odlučnosti Nemaca u odbrani komunikacije. Potom, prema naredbi od 26. novembra, izvršena je smena snaga Sovjetske armije u čitavoj ovoj zoni. Crvenoarmejci su 30. novembra napustili centralnu Srbije i otišli na front u Vojvodini i Mađarskoj. Kako se evakuacija snaga iz Grčke bližila kraju, i nemačke jedinice su počele da napuštaju zonu centralne Srbije. Tako je 28. novembra napušte no Kraljevo. Partizani su u gradu, pored ostale tehnike, zaplenili i dve tanke te. Uvidevši razvoj situacije, partizanske snage su od 29. novembra krenule u napade na ćelom ovom prostoru, uz pomoć odlazeće sovjetske 93. streljač ke divizije. Napadi su otpočeti prema Čačku, odakle su se nemačke snage povlačile prvacima na zapad i jugozapad. Partizanske jedinice su ušle u Cačak tek u noći 3-A. decembra. I u ovom gradu je zaplenjena određena nemačka tehnika, ali ne i oklopna vozila. Partizanska poterà za nemačkim sna gama nastavljena je sredinom decembra. U Požegu partizani ulaze 12. de cembra; u Ljuboviju i na obalu Drine stižu 15, dok u Užice partizani ulaze tek izjutra 16. decembra.
Transport snaga 4. gardijskog mehanizovanog korpusa prema Jugoslaviji, oktobar 1944. Na kompoziciji je tehnika 292. gardijskog samohodnog puka: u prvom planu tenk T-34/76, a iza kamiona Gaz-AA i nemačkog Einhiets Diesel vide se samohotke SU-85, osnovno naoružanje ove jedinice. Na kupoli tenka nacrtana oznaka puka - gušter.
Kolona tenkova T-34 Sovjetske armije u Rači Kragujevačkoj, u pokretu ka Beogradu, oktobar 1944. Znak jelena otkriva daje reč o tenkovima 13. gardijske mehanizovane brigade (VM, 20601)
Susret partizana i Sovjetske armije: na samohotki ISU-122 ljudstvo 2. proleterske brigade: komandant Ljubiša Veselinović i komandant 4. batäljona Jovo Njego (VM, 2391)
Sovjetski samostalni samohodni artiljerijski puk naoružan samohotkama ISU-152, ulazi u Kruševac 14. oktobra 1944 (Arhiv Kruševac)
Samostalni samohodni artiljerijski puk naoružan samohotkama ISU-152, u Kruševcu 14. oktobra 1944. Gore: samohotka sa brojem 611, dole: crvenoarmejci i partizani pored samohotke 613 (Arhiv Kruševac)
Sovjetske snage u napredovanju ka Beogradu. Levo: sovjetski oficir 36. gardijske tenkovske brigade se orijentiše na karti ispred tenka T-34 koji pored petokrake nosi oznaku te jedinice: medveda u stojećem stavu. Dole: ljudstvo partizanske 16. divizije u selu Skela sa sovjetskom kolonom na čijem je čelu oklopni automobil M3 Al Skautkar (VM, 18992, 22629)
Tenkovi Sovjetske armije ulaze u Beograd pozdravljeni od građana. Gore tenk sa brojem 902, dole tenk sa brojem 92- i natpisom „Suvorov“. Na oba se uočava znak konja, koji su nosile jedinice 14. gardijske mehanizovane brigade (VM, 2227)
Tenkovi T-34 iz sastava 15. gardijske mehanizovane brigade koji su nosili simbol laste na svojim tenkovima (ovde posle beogradske operacije u Sremskoj Mitrovici, novembar 1944) (Muzej Vojvodine, 10065-1/14485)
Sovjetske protivavionske samohotke američke proizvodnje tipa M-16, na zastanku u Beogradu (VM)
Sovjetske oklopne snage napreduju vračarskim ulicama prema centru Beograda praćene oduševljenim građanstvom. Gore: kolona tenkova T-34 36. gardijske tbr, praćena vozilima BA-64. Dole: razdragana masa Beograđana na tenku (VM, 2307 i 2312)
Sovjetske oklopne snage napreduju vračarskim ulicama prema centru Beograda. Gore: sovjetski kamion američke proizvodnje Studebaker US6 sa otvorenom kabinom i PA mitraljezom, na kome su pored Sovjeta i naoružani građani. Najveći korisnik ovog tipa kamiona upravo je bila Sovjetska armija. (VM, 2293). Dole: na zastanku, kolona vozila 36. gardijske tbr, oko koje su crvenoarmejci i partizani. Kroz gužvu se probija samohotka SU-85 (Sajt Beograd koga više nema, via M. Jurišić)
Zaplenjeni nemački VW Kibelvagen sa improvizovanim oznakama na tablicama, okružen naoružanim građanima u Njegoševoj ulici u Beogradu (VM, 2329)
Ljudstvo 8. crnogorske brigade oko sovjetskog transportera britanske proizvodnje Bren/Univerzal carrier, koji nosi simbol jedinice (VM, 1661)
Sovjetski tenkovi T-34 36. gardijske tenkovske brigade u samom centru Beograda. Gore: tenk sa brojem 43 pruža zaštitu u evakuaciji ranjenika na uglu Dečanske i Poenkareove (danas Makedonske) ulice. Dole: tenk sa brojem 4, prolazi pored Narodnog pozorišta. (VM, 2369 i 2372)
Borbe za Beograd su završene. Gore: defile sovjetskih trupa kroz Beograd. Iza sovjetskog oficira upečatljivog lika kreće se tenk T-34 starije verzije sa topom 76 mm. Dole: svečanost kod Kneževog spomenika (na današnjem Trgu Republike). U masi tenk T-34 sa brojem 924 ispred kojeg je gardijska zastava 14. brigade (VM, 19037, 19049)
Uništeni sovjetski tenkovi T-34, 19. oktobra 1944. Gore: u ulici Kneza Miloša, ispred današnjeg Ministarstva spoljnih poslova Srbije, dole: tenk sa brojem 16 pored razrušene železničke stanice. Oba tenka su bila na pravcu delovanja 13. gardijske mbr. (kol. Miloš Jurišić)
Levo: Partizani sa zaplenjenim mađarskim tenkom Turan u Senti, oktobra 1944. (kol. Aleksandar Smiljanić) Desno: sovjetski tenkovi u Sremskoj Mitrovici, novembar 1944. (Muzej Vojvodine, 10065-1/14485/484)
Sovjetski tenkovi T-34 uništeni posle Batinske bitke, novembar 1944. (Muzej Vojvodine, 2272/2386)
Sovjetski tenkovi prolaze kroz Petlovac, u Baranji, prema Belom Manastiru, početak 1945. (Muzej Vojvodine, 3258/5010)
Tenk T-34/76 sa brojem „103“ iz sastava 15. gardijske mbr, na čelu kolone, u Baranji, početkom 1945 (Muzej Vojvodine, 15995/23549)
Bugarska vojska se vratila u Srbiju oktobra 1944, kao oslobodilačka. Ovde doček bugarske kolone u jednom od mesta južne Srbije; na čelu kolone je vozilo VW Kibelvagen. (VM, 17834)
Bugarske trupe u oslobođenom Leskovcu oktobra 1944. Građani su okružili bugarska „razuznavatelna kola M-222 Horh“ (Sd.Kfz.222). Leskovac je prethodno bio skoro do temelja razrušen u savezničkom bombardovanju 6. septembra 1944, što fotografija dobro dokumentuje (Muzej Leskovac)
Bugarska bronirana brigada koristila je u borbama u Jugoslaviji tenkove Pancer IV. bugarskoj vojsci ovi tenkovi su nazivani „bojna kola Majbah T-IV“ (Izgubenata Blgarija)
Bugarske snage u prolazu na front u Mađarskoj kroz Beograd, decembra 1944. Ovde poluguseničar Sd.Kfz. iz sastava artiljerijske jedinice ulogorene na beogradskoj železničkoj stanici (VM, 18501)
U operacijama od Velike Morave do izbijanja na Drinu, od 15. okto bra do 15. decembra, partizanske snage su prema sopstvenim sumarnim po dacima zarobile i uništile određenu količinu tehnike i naoružanja, među ko jima 4 tenka uništena (i jedan oštećen), kao i 186 motornih vozila. I pored velikog broja uništene ili oštećene nemačke tehnike partizani su uspeli da zaplene svega 20 motornih vozila i 12 topova, što na indirektan način svedoči o intenzitetu ovih borbi, ali i o važnosti tehnike za Nemce. Tako su parti zanske snage Glavnog štaba Srbije (sastavljene tada od sledećih divizija: 2. proleterske, 17, 22, 23, 24 25, 45, 46. i 47. divizije i lokalnih partizanskih odreda) koje su bile angažovane u ovim, kao i borbama na jugu Srbije, ima le na dan 18. novembra na raspolaganju svega: 23 automobila, 35 kamiona i 35 motocikala. Ovo govori o razmeri plena (u odnosu na izveštaje o unište noj-zarobljenoj tehnici) i motorizacije u srpskim partizanskim jedinicama, čak i posle proterivanja Nemaca iz većeg dela Srbije. Svedoči, takođe, i o razmerama otimanja piena od strane sovjetskih i bugarskih savezničkih snaga. Nemačke snage su u povlačenju trpele od oskudice benzina; gorivo je davano samo za motorna vozila preko 3 tone, a manja su uništavana. Ipak, glavnina nemačkih snaga uspela je da se probije kroz Srbiju, da zadrži teh ničku i borbenu prednost, uz osetne gubitke. Front nije konsolidovan u Srbi ji već delom u Bosni i posebno u Sremu sve do sredine aprila 1945. godine.
Auto-škola (Oklopna jedinica) Glavnog štaba Srbije Jedno od neprijatnih iznenađenja koje su partizani doživeli u susretu sa sovjetskim ili bugarskim saveznicima oktobra 1944, bilo je otimanje ple na koje su prethodno partizani zarobili. Dok je prema Sovjetima postojao određeni vid tolerancije ili prećutnog poštovanja, otimanje piena od strane Bugara bilo je uvek praćeno oružanim sukobima, uz obostrane žrtve. Uoče no je da partizanima nedostaje adekvatno ljudstvo koje bi određenu tehniku posle zarobljavanja nastavilo da koristi, ili makar sklonilo od „zainteresovanih“ saveznika. Radi obučavanja ljudstva za korišćenje motornih i borbenih vozila, novembra 1944. kod GŠ Srbije formirana je Auto-škola (auto-jedinica). Analogno, reklo bi se, školama ili auto-jedinicama kakve su postojale kod GS partizanskih snaga u Hrvatskoj ili Sloveniji. Prema usmenim izvorima, ta jedinica se nalazila u Kragujevcu, ali o njoj nismo našli posebnih doku mentarnih i arhivskih tragova.
Od zaplenjene nemačke oklopne tehnike koja je prikupljena sa više lokacija u Srbiji, u okviru Auto-škole/jedinice Glavnog štaba Srbije formira na je jedna jedinica za obuku ljudstva u korišćenju oklopnih sredstava. Pre ma usmenim izvorima i sačuvanim fotografijama, ona je osim motornih vo zila, poluguseničara nemačke proizvodnje, u svom sastavu imala i tenkove tipa Reno R-35 i M-15 Fiat-Anslado, jurišne topove StuG-III i oklopne automobile Autoblinda. Ovakva tipologija odgovara tehnici koju su koristile nemačke oklopne snage u Srbiji ujesen 1944, a koja je zarobljena u određe noj količini tokom borbi oktobra 1944. godine. Postoji mogućnost da je još jedna ovakva jedinica (ili deo kragujevačke) bila u Beogradu odnosno u Ze munu sa istom namenom i tehnikom istog tipa (Hočkis, Ansaldo), zaroblje nom u tom delu Srbije. 1 Ove jedinice nisu uključivane u borbena dejstva partizanskih snaga na Sremskom frontu niti na drugim mestima. Nešto oklopne tehnike koja je zarobljena u Vojvodini korišćeno je i u vojvođanskim jedinicama NOVJ, ali u manjem obimu.
Nemačke oklopne jedinice u periodu novembar 1944 - maj 1945. Posle osvajanja Beograda od strane sovjetskih i jugoslovenskih par tizanskih snaga 20. oktobra 1944, nemačke snage na istoku Jugoslavije bile su koncentrisane u tri značajnije grupe: - snage koje su se koncentrisale u zoni Morave: težišno oko Kraljeva, - snage koje su se povlačile iz Grčke preko Kosova i Metohije i da lje na zapad prema Bosni, - snage Komande Srbije koje su iz zone Šabac-Beograd, odnosno Banata, prešle u Srem i tamo posele nove linije odbrane. Među ovim snagama bile su fragmentirane oklopne snage opremlje ne šarolikom količinom vozila raznih tipova i namene. Ove snage nisu mo gle da zaustave prodor Sovjetske armije, opremljene stotinama oklopnih vo zila, sa naoružanjem većeg kalibra i značajnom protivoklopnom zaštitom. Ipak, te nemačke oklopne jedinice korišćene su daleko uspešnije protiv ju goslovenskih (srpskih) partizana, koji su bili glavni protivnici u te tri zone, a posle pomeranja sovjetskih snaga u Mađarsku. 1 Prema jednom usmenom izvoru, stanje ove jedinice na kraju rata bilo je sledeće: 4 Reno, 3 Hočkis M-15 („veliki“) 2-3, („mali“) L-6, Stug 3, Semovente malj 2 i veliki 1, Ferdi nand 1, AB 1-2, četiri OT. Ovo je stanje u maju 1945, a u junu 1945, čak ijedan pancer IV.
Prema fragmentima različitih brojnih stanja, sledi ilustracija brojnog stanja raspoložive oklopne tehnike kod Komande Jugoistoka u ovom periodu: Jedinica
Tip
1.10. 31.10. 15.11. 30.11. 15.12. 30.12. 15.1. 15.3. 15.4. 1944. 1944. 1944. 1944. 1944. 1944. 1945. 1945. 1945. 33/10 1.12.44: 33/5
12.Pz. M-15 Abt zu b. V. ?? Hočkis ?? R-35
18/1 18 6/5 6/1
ii
475
202.Pz. Abt Ostale jedinice:
L-6/47 OA MTW Munition Wagen M-15
28/9
Pzll
4
4/2 3/1 1/1 1
Pz III Pz Iv 37/10 54/14 StuG L-6/47 OA 32/11 Laki 3/5 poluguseničari Teški poluguseničari
16/6 1.12.4 4 3/2 18 8/1 40/16
35/9 28/8 5/2
5
15/13 16/8
17/8
31 9 16 13/9
34/10
32/13 7 1/1
Posle povlačenja iz istočne i južne Srbije snage su se u rejonu Mora ve, oko Kraljeva, organizovale u sastav korpusa nazvanog po svom koman dantu generalu Mileru („Miler“), kasnije preimenovanom u 34. korpus za naročitu upotrebu. U ovom korpusu, koji se našao u dolini Morave i na pravcu Kraljevo-Užice-Bosna, bile su snage više nemačkih divizija, odno sno njihovih preostalih delova: 7. SS brdske, 104. i 117. lovačke, 181. i 297. pešadijske, 1. brdske, kao nebrojene manje jedinice. Te nemačke snage, prepotčinjene komandi Grupe E, držale su mostobran u ovoj zoni sve dok se ostale nemačke jedinice nisu povukle iz Grčke. Krajem novembra 34. kor pus postepeno napušta varoši u Srbiji, sve dok sredinom decembra 1944. iz Užica nije otišla i njegova poslednja grupa. Partizanske procene bile su da Nemci imaju 15 do 20 tenkova i 12-15 bornih kola. U sastavu korpusa početkom novembra nalazimo i 12. oklopni
bataljon sa 80 ljudi. Pretpostavljamo daje reč o jedinici jačine čete, daje to najverovatnije četa koja će kasnije biti označavana kao „4.“ i koja će se do kraja rata odvojeno kretati od ostatka bataljona. Preostali deo 468. čete takođe je dospeo u ovu zonu. Na ovaj prostor iz Grčke je pristigao i 122. oklopno-izviđački bataljon. Moguće je daje on preuzeo deo efektiva 468. čete, a možda i četu 12. bataljona. Ovu jedinicu (Pz. A. A. 122) nalazimo u doku mentima 22. divizije u istočnoj Bosni, do kraja februara. Tada su njen sastav činile četiri čete. Prema italijanskom istraživaču Danijelu Guljemiju, u 297. diviziji bilo je 10 italijanskih samohotki (L-40) koje su činile 1. i 2. oklopno-izviđački vod u sastavu 297. protivoklopnog diviziona (Pz. Jg. Abt 297) ove di vizije. Veći deo ovih samohotki je izgubljen u borbama, pa su do početka marta 1945. ostale samo dve u upotrebi. (Slično je bilo i kod 11. vazduhoplovno-poljske divizije /Luftwaffe-Feld Division/ koja je imala iste samohotke, ali je u povlačenju veći deo izgubljen pa je krajem 1944, bilo svega nekoliko na brojnom stanju.) Posle povlačenja iz Srbije nemačke snage su se kretale zapadno od Drine prema Zvorniku, Bjeljini i dalje na sever, ka Brčkom i Savi. Partizan ske jedinice iz Srbije su sredinom decembra forsirale Drinu i prenele dejstva u istočnu Bosnu. U ovoj zoni korišćena je u tom periodu oklopna tehnika: u rejonu sela Janje gde je 18. decembra identifikovano 8 tenkova; takođe, u Brčkom i okolini, 31. decembra. Prema partizanskim podacima do kraja de cembra tu je uništeno tri, a oštećen jedan nemački tenk. Na drugoj strani Bo sne, 20. novembra 1944, kod 5. SS korpusa registrujemo upotrebu tenkova „iz Sarajeva“, u jednoj motorizovanoj borbenoj grupi koja je uspostavljala vezu sa borbenom grupom „Šojerlen“, smeštenom u zoni Višegrad-Sarajevo. Prema jednom nemačkom izvoru, korpusni izviđački divizion i divizion jurišnih topova imali su italijansko naoružanje. Na širem prostoru Srema prikupile su se snage koje su se izvukle preko Beograda i Sapca iz Srbije. Deo nemačkih snaga bio je sabran od ra znih jedinica u ad hoc formiranim divizijama „za naročitu upotrebu“ nazva nih po njihovim komandantima (Bether, Stephan). Ove snage su krajem ok tobra prema napredujućim partizanskim i snagama Crvene armije zaposele više odbrambenih linija u široj zoni Srema: kod Rume, Iriga i dalje zapadno. Nemačke i mađarske snage povukle su se iz Novog Sada 22. oktobra (sa „deset tenkova“, kako navodi Košta Nađ). Tako su partizani kontrolisali naj veći deo Vojvodine: Banat i Bačku, a kao paradoks, ranije „partizanski“ Srem zauzele su veće nemačke snage i taj prostor će postati poprište novih teških borbi sve do sredine aprila 1945. godine.
Komanda 2. oklopne armije ranije se povukla iz Srbije na teritoriju NDH, a zatim je tokom novembra prešla u Mađarsku. Od kraja tog meseca napustila je Komandu snaga F. Njene snage koje su ostale u Jugoslaviji, kao i one koje su stigle iz Grčke preuzela je Komanda snaga E, sem 69. korpusa koji je ostao pod Grupom F tokom novembra i decembra 1944. godine. Komanda nad nemačkim snagama u Sremu od 69. korpusa, koji je preuzeo zonu od Drave, dodeljena je ad hoc komandi korpusne grupe ,,Kibler“, nazvane prema ranijem komandantu 118. divizije, generalu Jozefu Kibleru. (Nju ne treba mešati sa grupom „Kibler“ iz koje je nastao 97. kor pus u zoni Jadransko primorje. Reč je, naime, o dva brata - generala: Ludvigu i Jozefu Kibleru). Kasnije, pristizanjem snaga iz Bosne dolazi do izmene pojedinih snaga koje su upućivane na druge delove fronta. Tada ko mandu nad nemačkim snagama u Sremu preuzima 34. korpus (ranije kor pus „Miler“). U području Srema i istočne Slavonije od ranije je bila koncentrisana nemačka policijska i oklopna tehnika NDH. Ove snage su uglavnom služile za zaštitu železničke komunikacije Beograd-Zagreb, kao i za progon parti zanskih snaga u njihovom zahvatu. Tokom oktobra u ovu zonu stigao je 202. okb iz Srbije, a kasnije i druge snage koje su prešle preko Save kod Be ograda. Stanje jedinica koje su se ranije povukle iz Grčke, odnosno pod bor bom iz severne Srbije ili Banata, bilo je loše. Gubici u ljudstvu i tehnici bili su veliki. Preostalo ljudstvo je bilo izmešano u različitim jedinicama: pešadijske, policijske, brdske, alarmne, posadne, lovačke, obalske, mornaričke, privremene, jedinice raznih nacionalnosti, itd. Rezervnih sredstava nije bilo, a situacija sa motornim vozilima bila je „krajnje napeta“, kako su procenili nemački vojni organi. Na drugoj strani, partizani su konstatovali daje veliki nemački problem u ovom periodu na jugoslovenskom ratištu bio u tome što su „sa pogonskim materijalom veoma slabo snabdeveni“. Od jedinica sa oklopnom tehnikom u širem prostoru Srema u perio du oktobar-novembar 1944. pominju se sledeće: — oklopno-grenadirske: 92. motorizovana brigada, kao i oklopnogrenadirski jurišni bataljon Brandenburg. - oklopne: 12. oklopni bataljon bez 4. čete i 202. oklopni bataljon sa 1. i 3. četom. Pošto je armijska Grupa „Felber“ rasformirana, 202. oklopni bata ljon je prebačen u nadležnost 68. korpusa. Po formaciji 202. okb je trebalo da ima 49 tenkova italijanske proizvodnje tipa M-15 (M-42). Sada, bataljon je raspolagao sa 17(+13) ispravnih tenkova M-15. Delovi bataljona su uče stvovali u borbama za Beograd sa Sovjetskom armijom, gde su se osvedočili
u inferiornost svojih tenkova. Bataljon je pretrpeo velike gubitke, a u ovom periodu nije imao ni dovoljno rezervnih delova niti goriva. Na dan 1. de cembra bilo je 161+61 tenkova M-42. Partizani identifikuju ovaj oklopni ba taljon kao deo 2. oklopne armije, „koji je raspoređen po cijelom sektoru“. Njihove procene su varirale od „25-30 (tenkova) razne tonaže“ do „40-50 tenkova“. U oktobru 1944. godine, 12. oklopni bataljon za naročitu upotrebu nalazio se pod komandom Armijske grupe „Felber“ (pod komandantom Ju goistoka), dok je u novembru bataljon bio pod komandom 68. armijskog korpusa. U sastavu 12. okb na dan 1. novembra 1944 (po spisku) bilo je oko 75 borbenih vozila, ali je u realnosti taj broj bio verovatno manji. Deo ljud stva i tehnike je izgubljen u borbama tokom oktobra 1944. Odnosno, deo bataljona je bio okružen i odsečen, pa je borbeno bilo sposobno samo oko 25 tenkova: 15 tipa M-15 / M-42, 8 tipa Hočkis i 2 tipa Reno. Od viših in stancije zahtevano da se bataljon opremi nemačkom tehnikom, jer su oklop na zaštita i naoružanje postojećih trofejnih tenkova bili nedovoljni. U muni ciji se takođe jako oskudevalo. Ova jedinica je napustila Jugoslaviju 21. decembra 1944, prethodno ostavljajući sve tenkove komandi Grupe snaga F. Zaostala četvrta četa ovog bataljona, po planu reorganizacije, trebalo je da uđe u sastav 4. dopunskog oklopnog bataljona (Pz. Ers. Abt.4) u Beču. Sudeći po naređenjima, ova če ta se februara 1945. vratila u Jugoslaviju gde je uključena u sastav 202. oklopnog bataljona. Možemo da pretpostavimo da ta četa nije ni napuštala Jugoslaviju, već je uključena direktno u taj bataljon. Posle napuštanja Jugo slavije, 12. bataljon je rasformiran 1. februara 1945, a ljudstvo je popunilo 2. bataljona oklopnog puka Brandenburg. -jedinice jurišnih topova: Na ovom prostoru identifikujemo delove 191. brigade jurišnih topova kao najveću formaciju sa ovim tipom oklopnih vozila. Jurišna 191. brigada je otkomandovala svoju 2. bateriju (divizion?) koja je kasnije i napustila njen sastav. Ona je nastavila borbe sa partizanima od Zemuna pa preko Srema, a potom u Bačkoj. U borbama u zoni ApatinOsijek izgubljena je (uništena) jedna baterija. Komanda grupe armija Jug trebalo je da preda 3. divizion 191. brigade jurišnih topova krajem decembra Komandantu Jugoistoka. Pored 191. brigade prepoznajemo i manje sastave opremljene jurišnim topovima, organizovane u baterije/čete i divizione. Načelno, divizioni u kojima je bilo jurišnih topova u sastavu pešadijskih divizija mogli su da bu du sačinjeni kompletno od jurišnih topova (Sturmgeschütz Abt) sa tri bateri je/čete sa 24 oruđa, odnosno da budu u sastavu protivtenkovskih diviziona
(Panzegjager Abt), gde je samo jedna baterija/četa imala osam jurišnih topo va, a ostali deo bio naoružan vučnim PT topovima. Bili su tu grupa jurišnih topova „Paleta“, zatim divizioni jurišnih topova 1007. (moguće da je jedinica „Paleta“ i 1007. divizion isti sastav) i 1022., a kasnije je na ovo područje stigao i divizion jurišnih topova „Skanderbeg“. Ovaj divizion, opremljen italijanskom tehnikom, bio je ja čine baterije, a prema pojedinim podacima bio je potčinjen prvo komandi 34. korpusa, potom 11. vazduhoplovno-poljskoj diviziji i kasnije 7. SS diviziji. Protivtenkovski divizion kod 118. divizije imao je 1. četu sajurišnim topovima. Krajem oktobra u sastavu ove jedinice bila su četiri laka tenka (kod divizije „Bether“). Identifikujemo i 1222. četu lovaca tenkova kod 181. pešadijske divizije, koja je od ranije imala svoj protivoklopni divizion 222. opremljen sa 10 italijanskih tenkova L-40. Takođe i 7. SS protivtenkovski divizion kod divizije „Bether“. Nemamo potvrdu da su u njima bili jurišni topovi. U ovom periodu iz sastava 41. tvrđavske divizije upućeno je u Rajh ljudstvo protivtenkovske čete radi preoružanja na samohotke od 38 tona. Ova jedinica je trebalo da se preformira u novu 44. pešadijsku diviziju. U partizanskim izvorima o borbama u Sremu 1944/45. godine često se ne uočava razlika između tenkova i jurišnih topova. Ukoliko se identifikuju jurišni topovi, u ovom periodu za njih se pojavljuje naziv „Ferdinand“, najverovatnije prema sovjetskoj praksi. policijske oklopne čete: Na prostoru NDH, između Srema i Zagre ba, severno od Save bile su angažovane tri takve oklopne čete (6, 11. i 16. Pol. Pz. Kp). Od oktobra 1944. godine 6. četa je bila u rezervi na ovom delu teritorije NDH, a u isto vreme tu joj se pridružuju i druge dve čete: 11. koja bazira u Našicama i 16. za koju nije utvrđeno baziranje. Sredinom decembra 1944. godine 6. četa je u sastavu divizije za naročitu upotrebu „Stefan“ („Stephan“) kod 34. korpusa. U sastavu istog korpusa je i l i . oklopna četa, ali pridodata korpusnoj grupi Kibler, na samoj liniji fronta. Ta četa je 14. decembra 1944. učestvovala u napadu na mesta Ivanovci, Tamasanci, Gorjani i Satnica, sa delovima 5. SS policijskog puka. Potom je, u sastavu divizije Stefan kod 34. korpusa, locirana u Đakovu. Kod komande 34. korpusa, na dan 15. decembra 1944. navedene su sa oklopnim sredstvima i sledeće policijske jedinice: 1. policijski oklopni vod (Polizei Panzer Zug 1), i ostatak oklopne jedinice 18. SS policijskog pu ka, naoružan sa pet samohotki tipa Semovente 47 mm i tri oklopna automo bila. Ovaj sastav je bio kod 118. lovačke divizije. Od januara 1945, i ko
mandant Policije poretka u Hrvatskoj (Befehlshaber der Ordnungspolizei Kroatien) dobio je dve Autoblinde podverzije AB-43. Partizanski obaveštajci su 14. novembra 1944. konstatovali prisustvo delova „2. oklopne grenadirske divizije“. Drugi podaci navode da su to bili delovi raznih nemačkih jedinica sa tenkovima Tigar i Panter u rejonu Osije ka, Darde i okolnih sela. Ova jedinica ili jedinice neutvrđenih naziva verovatno su tu prebačene na odmor.
Borbe u Sremu novembar-decembar 1944. Linija fronta uspostavljena je u Sremu već prvih dana novembra. U isto vreme počele su i nove borbe. Partizanske jedinice (6. lička proleterska, 21. srpska, 5. brigada 36. vojvođanske divizije), koje su početkom novem bra držale liniju Laćarak-Manđelos-Divoš, bile su iznenađene kada su ne mačke snage 7. novembra u 4 sata ujutro krenule u opšti napad na celoj lini ji, koristeći čak 20 tenkova i nekoliko jurišnih topova („Ferdinanda“). U na padu iz pravca Čalme na sektor gde su bile snage 6. ličke divizije, zauzet je Manđelos. Nemci su u ovom delu napada koristili veći broj tenkova i juriš nih topova. Četiri od jedanaest nemačkih tenkova uspeli su da uđu sa leđa u partizanski raspored na sektoru 5. brigade 36. divizije i naprave pometnju među njima. Napada pojedinim tenkovima bilo je istog dana i na drugim pravcima na toj liniji. Popodne, po nemačkim snagama delovala je sovjetska avijacija, uništivši nekoliko bornih kola i vozila. Partizanske snage su u ovom iznenadnom napadu imale veće gubitke, ali su uništile jedan broj ten kova i samohotki u borbama. Ovaj broj varira u zavisnosti od jedinice koja piše izveštaj: od 2 tenka srednje tonaže, sa tačnim lokacijama (izviđači 6. di vizije), preko 4 tenka (izviđači 3. brigade/6. divizije, odnosno 6. divizija) i 6 tenkova (kod 21. i 36. divizija) do 7 tenkova/samohotki (izviđači 1. korpu sa). Tenkovi su potom primećeni u patroli ispred Erdevika, a 16. novembra nemačke snage pokušale su ispad sa osam tenkova na pravcu 21. divizije. Napad je odbila sovjetska protivtenkovska artiljerija. Kasnije, tenkovi dola ze noću, od Iloka do partizanskih položaja. Zabeležene je borba nemačke oklopne jedinice („sa italijanskim tenkovima“) sa partizanima, jugozapadno od Osijeka 21. novembra. Partizanski izvori primećuju tenkove i u Sidu po četkom decembra. Sredinu novembra obeležile su borbe na drugom delu fronta: kod mesta Batine, na Dunavu ispod jugoslovensko-mađarske granice. Borbe su počele 11. novembra. Nemačke snage su posedale i branile prelaz preko Du-
nava iz pravca Bačke. U noći 11/12. novembra deo partizanskih snaga pre bacio se iz Bezdana na drugu stranu reke, potisnuo Nemce i formirao mosto bran kod sela Batine. I pored kontranapada i podrške avijacije, partizani i sovjetski vojnici 236. divizije su se održali u jednom delu Batine i nisu od bačeni nazad preko Dunava. Pored ostalih nemačkih snaga tu je bilo i neko liko (4) tenkova. U napadu nemačkih snaga na partizanske snage 13. no vembra uništena su dva tenka (1 oštećen/l uništen?). Partizanske i sovjetske snage pokušale su da u napadima narednih dana prošire mostobran na toj strani. U borbama 15. novembra uništen je jedan tenk. Sutradan, pojavljuje se 15 tenkova T-34 sovjetske armije. U borbi koja je usledila uništen je je dan T-34. Pritisak traje do 19. novembra kada sovjetske snage i partizani počinju da potiskuju Nemce. Potom je u borbu ušao nemački Oklopno-grenadirski jurišni bataljon, koji je doveden iz rezerve 2. oklopne armije 20/21. novembra u Osijeku. Ovaj bataljon je zajedno sa 131. oklopno-grenadirskim pukom odbacio partizane i Sovjete, uz velike gubitke. Zatim, 22. novembra usledio je jak prodor sovjetskih snaga koji nemački 68. korpus nije mogao da zadrži. Oko 23. novembra, sovjetske i partizanske snage su napredovale dalje unutar Baranje i do 29. novembra potpuno je stavile pod svoju kontro lu. Partizanska 51. divizija navodi da su u borbama na batinskom mostobra nu dva nemačka tenka zaplenjena, a potom u drugom izveštaju da su dva tenka uništena. Sa nemačke strane, u borbi kod Batine istakao se ponovo oberstšturmfirer Paleta kao komandant diviziona jurišnih topova 7. SS divi zije koji je u borbi 17. novembra uništio dva sovjetska tenka T-34. U borbi kod Batine, angažovana je bila i tek formirana 31. SS dobrovoljačka grenadirska divizija. U dva ambiciozna napada 3., odnosno 14. decembra 1944, partizan ske jedinice nisu uspele da probiju front u Sremu. Nemačke jedinice su od bacile i zaustavile snage 1. proleterskog korpusa. Posle smene snaga i do vođenja 1. proleterske divizije iz rejona Beograda, partizanski vojni vrh je olako procenio da frontalnim napadom koji će voditi ova elitna jedinica mogu da se probiju nemačke linije i nastavi napredovanje kroz Slavoniju ka Zagrebu. Po zauzimanju delova protivničkih linija, partizani su vraćeni na polazne položaje posle četiri dana borbi. U prvom danu napada, Nemci su u odstupanju koristili tenkove, a upotrebili su ih i u vraćanju pojedinih izgubljenih položaja. Partizanski izvori nevoljno konstatuju da njihove snage nisu bile vične rovovskom ratu, utvrđivanju, raspoređivanju oruđa itd. Opšti napad između Dunava i Save je ponovljen 14. decembra, ali opet nije bilo uspeha. Posle prvog dana akcije partizanski napad je stišan. Delimičan uspeh partizana i nemačko skraćenje fronta doveli su do pomeranja
fronta sa linije Ilok-Erdevik-Martinci na liniju Sotin-Grabovo-Berak -Orolik-Otok. U prvoj akciji, 1. proleterska divizija je izvestila daje zarobila jedan tenk 5. decembra, (odnosno 6. decembra u Tovarniku, sa jednim „kamio nom sa gusenicama“), a uništila dva tenka: 7. decembra, odnosno još dva 8. decembra. Procena ove divizije za period od 3. do 20. decembra bila je daje uništeno pet nemačkih tenkova. Međutim, drugi izveštaj ove jedinice navodi daje zaplenjen jedan a uništeno čak osam tenkova u istom periodu. Sa dru ge strane, 11. krajiška divizija izvestila je daje zarobila tri (neispravna) ten ka: po jedan u Erdeviku i u Bačincima (od strane 5. brigade) a treći, bez na vođenja lokacije. Snage Sovjetske armije i 36. divizije su potom napale iz pravca Bač ke preko Dunava na zapadnosremsku stranu i dalje ka jugu i jugozapadu, u istom vremenu. U teškim borbama 8. decembra registrovano je da su Nemci dobili pojačanje u tenkovima iz pravca Borova i Vinkovaca: 30 tenkova („sistema Tigar“), a taj broj je porastao na 50 tenkova (9. decembra). Nave deno je da su tenkovi uništili sve sovjetske protivtenkovske topove na de snoj strani Dunava, ali daje tada uništeno 13, a sve ukupno 21 (!) nemački tenk. U izveštaju 21. divizije na pravcu prema Otoku identifikovana je 23. decembra kolona od 11 tenkova i 20 kamiona koja je kao pojačanje stigla iz Vinkovaca. Dva dana kasnije (25. decembra) nemačke snage su dejstvovale prema partizanima oko Otoka sa tenkovima (partizani ih opet zovu „Tigar“). U borbi su od četiri tenka oštećena dva „tigra“, a jedan „manji“ tenk je uniš ten. Za isti period, 5. divizija navodi daje u protivnapadu 24/25. decembra oštećen jedan i uništen jedan tenk „srednje tonaže“. Bugarske snage su posle dejstava u Jugoslaviji oktobra-novembra 1944. povučene u otadžbinu i kasnije stavljene pod komandu sovjetskog 3. ukrajinskog fronta. U međuvremenu, njihove snage su reorganizovane i preformirane shodno novoj situaciji i očekivanom angažmanu. Prema naređe nju sovjetske komande, bugarske snage su imale zadatak da se priključe bor bi protiv Nemaca na severoistoku Jugoslavije i u Mađarskoj. Krajem 1944, počelo je prebacivanje njihovih snaga, železnicom preko Beograda, na se ver. Bugarske jedinice su na frontu u Sremu smenile jugoslovenske partiza ne 18. decembra, posle njihova dva neuspešna prodora ka Nemcima. Među tim, ni Bugari nisu bili uspešniji u svojim napadima narednih dana: njihove snage su imale osetne gubitke u borbama oko Sotina i Grabova, pa su samo dve nedelje kasnije, 31. decembra 1944, ovi položaji ponovo vraćeni Tito vim partizanima. Prva bugarska armija je preko Novog Sada odmarširala u
Baranju, gde je dalje dejstvovala uz sovjetske jedinice. U ovom decembar skom angažmanu oklopne jedinice nisu korišćene, jer su u međuvremenu bi le reorganizovane u Bugarskoj. Tek 10. januara 1945, vozovima na front krenuo je 1. armijski oklopni bataljon (sa tenkovima Pancer IV) iz sastava 1. armije. Ova formacija je već u drugoj polovini meseca bila angažovana na sovjetskom frontu, protiv Nemaca u južnoj Mađarskoj. Bugarske oklopne snage su učestvovale uz sovjetsku armiju u daljim operacijama u južnoj i za padnoj Mađarskoj sve dok nisu izbile na teritoriju Austrije, 7. maja 1945. godine. Deo tih snaga, od 15. aprila do početka maja, kretao se sa jugoslovenske (tada NDH) strane reke Drave: od Donjeg Miholjca, delom kroz obod hrvatskog Zagorja, preko Varaždina i potom kod mesta Ormož ušao u Sloveniju, nastupajući u rejon Ptuja i Maribora 8-9. maja, zaključno sa do laskom do Dravograda 14-15. maja. U drugoj polovini maja 1945, prema naređenju komande sovjetskog 3. ukrajinskog fronta, 1. bugarska armija se povukla preko Mađarske i Jugo slavije u Bugarsku. Njen divizion jurišnih topova prošao je kroz Beograd 24. maja 1945. godine. Ostale snage su od 30. maja krenule nazad u Bugar sku. Smotru snaga 1. bugarske armije 13. juna na Banjici izvršio je maršal Tito. Bugarski tenkovi su tek posle remonta i opravke u Beču vraćeni u Bu garsku avgusta 1945. godine.
Nemačka ofanziva januara 1945. Nemci su u toku januara 1945. koristili tenkove kao podršku u neko liko kontranapada na partizanske snage u Sremu. U snažnom kontranapadu 34. korpus je 3. januara 1945. odbacio partizansku 21. diviziju sa prostora Otok-Komletinci nanevši joj teške gubitke u ljudstvu i artiljeriji. Snage 7. SS divizije i tenkovi su od jutra tog dana napredovali pravcem ka Nijemci ma i Komletincima, koji su zauzeti kao i D. Novo Selo. Iznenađenje je za partizane bilo potpuno, jer su se tenkovi privukli na početnu liniju napada potpuno neopaženo, zahvaljujući snegu koji je neprekidno padao i minoba cačkoj vatri koja je prikrila prilaz tenkova. Iz Otoka je prema partizanskim snagama bilo angažovano 22-25 tenkova, među kojima i četiri koje su parti zani zvali „Panter“. I pored nemačkih gubitaka, partizani nisu zaustavili ten kove. Naneti su im veliki gubici i njihove snage su odbačene na istok oko 12 kilometara, čime je oslobođena pritiska nemačka linija fronta i pruga Brč ko—Otok. Partizanski izvori navode da su na pravcu Komletinci uništena dejstvom protivtenkovskih oruđa četiri tenka a jedan oštećen, a prema Ni
jemcima još dva tenka i jedna boma kola. Ocenjeno je da su presudnu ulogu u nemačkom uspehu u ovoj akciji imali tenkovi, koji su velikom brzinom iz bili na komunikaciju Komletinci-Nijemci i zašli partizanskim jedinicama iz leđa. Kritikovani su artiljerci koje je zahvatio strah od tenkova, a pešadijaje pohvaljena, jer je u nekoliko juriša uspela da uništi pojedine tenkove i omo gući povlačenje glavnine. Na sektoru 11. divizije, upotrebivši tenkove, Nemci su uspeli da potisnu ovu diviziju na levu stranu Bosuta. Posle ovog događaja, 8. januara 1945. naređeno je da partizanske jedinice posvete veću pažnju borbi protiv tenkova. Partizanske snage je trebalo informisati o tipo logiji (da lije „Tigar“, „Panter“, „Ferdinand-top“, ili tenkovi srednje tonaže 10-20 tona, mali tenkovi oklopna kola), zatim o slabim tačkama, načinu i sredstvima za PT borbu, dejstvu pešadijske vatre na tenkove, itd. Potom, 17. januara 1945, snage nemačkog 34. korpusa su ponovo iz vršile napad, sada u operaciji Wintergewitter, na ćelom frontu partizanske 1. armije. Tenkovi su tog dana napali jedinice 11. divizije u zoni Lovas-Tovarnik. Tu je uz pomoć tenkova zarobljena jedna partizanska artiljerijska baterija. Nemci su upotrebom iskusnijeg ljudstva, tenkova i tehnike i pre svega, odlučnošću, odbacili snage 1. armije i zauzeli Tovarnik, Sid i neko liko manjih mesta. Tenkovi su ponovo bili razlog uspeha nemačkih snaga koje su 21. i 22. januara napale partizanske sastave sa 35 tenkova i nešto konjice na liniji Sotin-Orolik-Nijemci, da bi ih potisnuli na liniju Sarengrad-Šid-Adaševci. Deo ove zone partizani su potom povratili, a u zaštiti nemačkih snaga koje su se povlačile bilo je 10-12 tenkova. U borbama oko Ilinaca 6. februara Nemci su uspeli da odbiju partizanski napad, va trom iz tri tenka. Partizanski obaveštajni izvori su procenili da se početkom marta 1945. u zahvatu Sremskog fronta nalazilo oko 15 nemačkih tenkova, među kojima i 4 jurišna topa. Ovi tenkovi su bili smešteni na prostoriji BršadinVukovar, a upotrebljavali su se na svim ugroženim pravcima. Tako se 31. marta kolona od 8 tenkova kretala od Tovarnika ka Lovašu, a zatim prema položajima 13. proleterske brigade. Tu su dva tenka tukla partizanske polo žaje, dok se ostali deo kolone povukao. U ovom periodu, izvedeno je još nekoliko nemačkih operacija: u za leđu Sremskog fronta Wehrwolf od 6. do 12. februara i Waldenfeld od 6. do 23. marta. Početkom 1945. godine, sa jugoslovenskog dela ratišta u Mađarsku su prebačene snage 92. grenadirske mtbr i 191. brigada jurišnih topova, a ra nije i 12. oklopni bataljon. Za ove akcije u martu, a prema jednom nemač kom podatku, Grupa snaga E mogla je da izdvoji „samo pet jurišnih topova i
tenkovsku četu sa 16 italijanskih lakih tenkova“ iz slabe i sa raznih strana prikupljene tehnike koju je imala na raspolaganju. Kod jedino preostalog 202. oklopnog bataljona, u toku januara i fe bruara 1945. broj ispravnih tenkova M-15/42 pao je brojku od 18/12, odno sno 13/12 tenkova. Opšte stanje je bilo veoma loše; tenkovi su mogli, kako je procenjeno, da pokrivaju samo manje distance. Znatni gubici tenkova u borbama sa partizanima na Sremskom frontu, kao i broj neispravnih tenkova zahtevali su duže vreme za popravke i vraćanje u stroj. Povećan broj izgu bljenih i oštećenih tenkova bio je posledica činjenice da su partizanske sna ge počele masovnije da koriste protivtenkovske topove u rasponu kalibara 47-76 mm, koje oklop tih italijanskih tenkova nije mogao da izdrži. Na dan 1. marta 1945. godine, 202. bataljon je bio pod komandom 91. korpusa. U sastavu bataljona tada je formirana i 4. četa. Reč je, naime, o 4. četi 12. oklopnog bataljona za naročitu upotrebu, koja je ostala u Bosni. O njenom stanju i sastavu komanda 202. bataljona nije imala nikakve podatke. U istom periodu, bataljon je od diviziona jurišnih topova „Skanderbeg“ pri mio 9 tenkova i samohotki, (svi sa dizel motorima), u dosta lošem stanju. Ova vozila su zahtevala opravku ili remont. U tom trenutku bataljon je imao borbeno spremnih samo 15 tenkova M-42. Na drugoj strani, još jedan broj borbenih vozila (5 M-42, 1 M-41, 5 M-40) mogao je da bude popravljen u kraćem periodu. Ukupno sa svom neispravnom tehnikom bataljon je raspo lagao sa 24 tenka M-42, 7 M-40 (47 mm), 2 jurišna topa Stug M-41 L/l8. Ljudstva je takođe nedostajalo, a dobijene popune i zamene nisu bile na vi sini zadatka bataljona. Nemci su od 6. marta počeli ofanzivu u Mađarskoj, gde su na dva pravca napali bugarske i jugoslovenske snage sa desne obale Drave. U zoni sela Bolman, u Baranji, stvoren je mostobran gde su tokom marta vođene oštre borbe, sve dok ga 19. marta nemačke snage nisu napustile. U bici kod Bolmana u Baranji, snage vojvođanskih divizija III armije potukle su ne mačke snage i prisilile ih na povratak preko Drave. Front je posle toga stabilizovan. Obe strane su pretrpele velike gubitke. Kako pokazuju sačuvane fo tografije, partizanske jedinice su u ovoj akciji zaplenile i nekoliko samohodnih jurišnih topova tipa Hecer. U isto vreme, u nemačko-hrvatskim akcijama 18. februara 1945, ne mačke snage su u Vučjaku Kamenskom, kod Slavonske Požege, zaplenile od partizana dvoja italijanska oklopna kola i više vozila, koja su ranije sakrile jedinice partizanskog 6. korpusa. U sličnoj akciji koja je započela 8. mar ta u Moslavini, pod datumom 20. marta 1945. zabeležen je „plien“ od parti zana: Jedna oklopna kola“, kako navode hrvatski izvori.
U ovom periodu komandu nad nemačkim snagama na ćelom području Jugoslavije preuzeo je štab Grupe snaga E, prema naređenju od 25. marta 1945, sa sedištem u Zagrebu. (Od 24. aprila u Grupi E su bile i snage 97. korpusa koji se nalazio u Jadranskom primorju). Ova komanda, kada se smestila 28. marta 1945. u Zagreb, „pronašla je“ u tom garnizonu samo dva motorizovana bataljo na (jedan pionirski ijedan PA sa flakovima) kao ijednu tenkovsku četu, koja je po okončanju poduhvata na Dravi poslata u Zagreb, kao slaba ali brza rezerva dodeljena toj komandi. Potom je u procesu jačanja ovih snaga svežim trupama iz Rajha, prebačena jedna četa jurišnih topova - lovaca tenkova. Od ove nove tehnike i pomenute tenkovske čete reorganizovan je 202. oklopni bataljon. Pre ma raspoloživim podacima, na dan 1. aprila 1945. godine, 202. oklopni bataljon imao je 23 tenka M-42, 2 jurišna topa Stug M-41 L/l8 i 10 Jagdpancera 38 (Hecer). Vidi se, dakle, daje bataljon dobio jednu četu Hecera za svoju popunu. Borbeno spremnih bilo je 18 M-42, 1 M-41 i 8 Hecera. U sastavu bataljona nije bilo više vozila M-40, jer su oni kao i drugi tipovi koji su bili u divizionu „Skanderbeg“ poslati na opravku u radionice u Zagrebu. Nemačke snage su uspe vale da - i pored ranijih gubitaka u Srbiji, gubi taka u napadima na partizanske snage na Sremskom frontu, teškoća sa gorivom i rezervnim delovima - koriste svoje tenkove na najefikasniji mogući način i u napadima i odbrambenim akcijama. Pojedine uspehe u njihovim napadima mo žemo pripisati samo valjanoj upotrebi oklopnih vozila. Sa druge strane, angažovanje jugoslovenskih partizanskih snaga na Sremskom frontu karakterisala je činjenica da u najvećem delu postojanja ovog fronta, od novembra 1944. sve do početka aprila 1945. godine, partizani nisu imali tenkove niti bilo kakva oklop na vozila u sastavu svojih jedinica. Interesantan je i podatak da pojedina oklop na vozila koja su bila zarobljena u borbama u Srbiji oktobra i novembra 1944, pa ni pojedina koja su zarobljena na samom Sremskom frontu nisu angažovana u borbama protiv nemačkih snaga. Praksa iz perioda rata 1941-1944. pokaziva la je da su partizani angažovali oklopna vozila odmah pošto su ih zaplenili. Takođe je interesantna činjenica da na frontu u Sremu ni sovjetske ni bugarske snage u svojim kratkim boravcima na prelazu 1944/45. godine, nisu angažovale nikakve oklopne snage. Krajem marta u pomoć snagama 1. armije stigao je je dan divizion monitora sovjetske rečne flotile. Ova jedinica sa oklopnim čamci ma bazirala se u rejonu Ilok-Šarengrad, radi kontrole komunikacije i sprečava nja neprijatelja da prelazi Dunav. Oklopni čamci trebalo je da sadejstvuju po potrebi sa 1. proleterskom divizijom u Šarengradu ili sa 1. jugoslovenskom bri gadom u Iloku. Partizanska armija je počela da koristi oklopnu tehniku na ovom pravcu tek u aprilu 1945, dolaskom 2. tenkovske brigade naoružane so vjetskim tenkovima T-34.
OKLOPNE JEDINICE NA JUGOSLOVENSKOM RATIŠTU 1945. Prva tenkovska brigada u borbama u Lici i Kvarneru 1945, godine Snage 1. tenkovske brigade ostale su u rejonu Mostara do 23. februa ra 1945. Potom, 24. februara izvršenje marš prema Šibeniku, sa zadatkom da se prođe kroz Split. U tom gradu je 1. marta održan defile jedinica briga de, a zatim se ona rasporedila u široj zoni Šibenika, gde je nastavljena reor ganizacija i popuna brigade. Početkom marta 1945, partizanske snage koje su delovale u Dalmaciji objedinjene su u novu, IV armiju JA. Prva tenkov ska brigada ušla je u njen sastav kao samostalna jedinica, a u njenom štabu formirano je odeljenje za tenkovske jedinice. Prema brojnom stanju u martu 1945. godine, 1. tenkovska brigada je u četiri tenkovska bataljona (sa po 2 tenkovske čete, četom OA i pozadinskom četom) imala 57 (?) tenkova i 23 oklopna automobila. U ostalim jedinicama (štab, inžinjerijski bataljon, bataljon za snabdevanje, protivtenkovski divizion, PA baterija, prateća četa, sanitetska četa i mehaničarska radionica) bilo je 5 protivavionskih topova 20X4 (moguće da su neki od njih bili samohodni), 14 protivtenkovskih topova kalibra 57 i 75 mm, oko 120 kamiona i oko 1.600 ljudi. U halama ranije fabrike „La Dalmatien“ u Šibeniku uspostavljena je ra dionica za popravka vozila. Pored fabrike je organizovano sabiralište trofejne oštećene i uništene tehnike, koje je služilo kao izvor rezervnih delova. U ovom periodu na tenkovima sa oštećenom kupolom izvršene su modifikacije: ugradnja četvorocevnog nemačkog PA topa FLAK kalibra 20 mm na dva tenka, protivtenkovskog topa PAK od 75 mm na tri tenka, kao i minobacača najednom vozilu. U ovom poslednjem slučaju, fotografije po kazuju da je reč o zaplenjenom poluguseničaru Sd. Kfz.251, a ne o tenku Stjuart. Jedan zarobljeni nemački tenk tipa Somua je adaptiran ugradnjom topa sa blinde AEC, kalibra 57 mm („šestofunatšem“). Radi ove adaptacije, kupola Somue je produžena dodatkom. Osim fotografije načinjene tokom modifikacije i fotografije kasnije prevrnutog istog tenka Somua, nemamo drugih podataka o njegovom korišćenju u okviru brigade. Adaptacije tenko va Stjuart sa protivavionskim i protivtenkovskim sredstvima izvršene su bez dokumentacije i prethodnog opitovanja, ali su sa uspehom služile do kraja rata, pa i kasnije. U Šibeniku je pri brigadi organizovana i tenkovska škola radi popune ljudstvom.
Jedinice IV armije, po njenom formiranju, ubrzo su krenule u nared nu operaciju: protiv nemačkog 15. brdskog korpusa, sastavljenog od nemačko-hrvatskih snaga koje su bile grupisane u zoni Bihaća i u Lici (UdbinaKorenica), ali fizički razdvojene masivom Plješevice. Vodstvo partizanske IV armije odlučilo je da izvrši napad na težoj i slabije prohodnoj, desnoj strani ovog fronta, gde se predviđalo sadejstvo sa partizanskim snagama iz Bosanske krajine. Prva tenkovska brigada je opet bila podeljena: dva bata ljona (1. i 3.) trebalo je da podržavaju desnokrilni napad ka Bihaću sa 20. i 26. partizanskom divizijom. Druga dva bataljona (2. i 4.) trebalo je da levokrilnim pravcem sa 19. divizijom idu prema Lici pravcem Gračac-UdbinaKorenica. Pred ovu operaciju brigada je imala 43 ispravna tenka. U samom Bihaću, sa snagama nemačko-hrvatske 373. pešadijske divizije, 10. hrvatske divizije i ostalih manjih jedinica, bilo je svega 6 lakih tenkova, koji su se na vodno vodili kao deo 373. divizije. Prva tenkovska brigada se grupisala u zoni Gračaca, odakle je 20. marta krenula u napad sa ostalim dalmatinskim partizanskim snagama. Ten kovski bataljoni su sadejstvovali pojedinim brigadama. Levokrilna grupa je relativno brzo prodrla navedenim pravcem kroz Liku, ostvarivši deo zadatka u prvom danu. Sledećeg dana tenkovi su učestvovali u borbama za Nebljuse. Tu je 23. marta, u borbama za Drenovaču, jedan tenk naišao na minu. Druga grupa se kretala sporije ka Bihaću, zbog ograničenja na terenu, pa su tenkovi stigli popodne 24. marta. Posebno delikatna operacija bila je spuštanje ten kova na strmini od 75% nagiba, na pravcu Lohovo-Relića Draga, gde su u toku spuštanja gusenice gotovo svih tenkova spadale po nekoliko puta. U ogorčenim borbama nemačke snage su uspele da zaustave tenkove i pešadiju 1. dalmatinske brigade preko mosta na Uni u istočni deo grada. Sa pravca Karlovca i od Bosanske Krupe, hitale su u pomoć Bihaću dve divizije: 13. hrvatska i nemačka 104. lovačka. Radi sprečavanja prodora hrvatske divizije iz Karlovca je upućen 2. tenkovski bataljon iz Korenice ka Slunju 27. marta. U jednoj od težih borbi tog dana uništena su dva partizanska tenka Stjuart. U isto vreme na pravac odakle je dolazila 104. lovačka divizija iz Krupe, upućen je 1. tenkovski bataljon. (Nemačke snage koje su 25-26. marta dejstvovale protiv snaga 4. korpusa, određenog da sadejstvuje iz Bosanske Kra jine, koristile su takođe tenkove i „blinde“.) Sutradan su u borbama sa ovom iskusnom nemačkom jedinicom kod sela Brekovca uništena tri, a oštećen je dan partizanski tenk Stjuart. U dokumentima je navedeno daje gubitak usledio zbog nesnalažljivosti komandira čete koji je izveo tenkove na brisani prostor, a da nije bilo prateće pešadije. Partizanske snage su se povukle sa ovog pravca, ali su i nemačko-hrvatske jedinice u toku 28. marta same napu-
stile Bihać. Po ulasku partizana u grad, u njemu su stacionirani 3. tenkovski bataljon i inžinjerija, koja je potom počela popravku most na reci Uni. U ovoj operaciji 1. tenkovska brigada je imala teške gubitke: poginulo je 25, ranjeno 40 i nestao 1 tenkista. Uništeno je ukupno 8 tenkova i 2 oklopna automobila, a 7 tenkova bilo je oštećeno. Najviše tenkova izgubljeno u su darima sa snagama koje su dolazile u pomoć opsednutom Bihaću. U ovoj akciji partizanske snage su zaplenile 3 tenka, ali ne znamo o kojim tenkovi ma je reč niti kako su korišćeni dalje. Od ratnog plena, 1. tenkovska brigada je u svoj sastav uvrstila samo tri kamiona, dva topa 50 mm i jedan protivavionski Flak. Prema drugom izvešaju, u ovim borbama uništena je jedna ne mačka „blinda sa flakom“. Snage 1. tenkovske brigade ostale su izvesno vreme u dostignutoj zoni, gde je vršena popravka tehnike i sređivanje redova. Glavnina nemačko-hrvatskih snaga bila je dalje u Lici, sada na pravcu Vrhovine-GospićKarlobag-Pag, sa glavnim uporištem u Gospiću. Od noći 3/4. aprila, snage 1. tenkovske su se uključile u pripreme IV armije za operaciju zauzimanja tog dela Like. U zoni Lički Osik-Gospić bili su manji delovi nemačko-hrvatske 392. pešadijske divizije, nekoliko ustaških bataljona, artiljerija i „8 tenkova tipa Fiat iz 11. ustaške divizije.“ Hrvatski izvori konstatuju da su njihovi tenkovi „uslijed pomanjkanja benzina mogli biti samo ograničeno upotrijebljavani“. Prema drugom izveštaju, tamo se nalazila oklopna četa sa šest tenkova Fiat od 3,5 tone. Istoričar Dinko Predoević smatra da su ti ten kovi pripadali sastavu izviđačkog bataljona 392. divizije (Aufkl. Abt. 392), sa dva voda od ukupno deset tenkova tipa L-6. Inače, od ranije u sastavu te jedinice nalazio se određen broj tanketa L-3, tenkova L-6 i samohotki 47 mm na bazi tenka L-6. Posle artiljerijske pripreme usledio je partizanski pešadijski napad, podržan tenkovima 1. tenkovske, čiji su bataljoni sadejstvovali pojedinim brigadama na njihovim pravcima napada ka Gospiću. U prodoru na komuni kaciji Lički Osik-Karlovac, jedna tenkovska četa 4. bataljona stupila je u borbu sa dva hrvatska tenka, koji su potom uništeni. Na drugoj strani, u go njenju neprijatelja na pravcu Klanac-Pazarište uništen je još jedan protiv nički tenk. U tim borbama je uništen jedan tenk dejstvom PT-topa, a oštećen drugi tenk, oba iz sastava 1. bataljona. Posle okruženja Gospića od strane drugih partizanskih jedinica, hrvatsko-nemački garnizon se izvukao i izjutra 5. aprila, grad su zaposeli partizani. Radi sprečavanja povlačenja nemačko-hrvatskih snaga ka Senju, 4. tenkovski bataljon upućen je odmah sa 19. divizijom tim pravcem. U isto vreme, 2. tenkovski bataljon krenuo je sa istim zadatkom ka Otočcu. Kako
se protivnik povukao iz Otočca, oba bataljona su upućena ka Senju, gde su se bile povukle hrvatske snage i delovi 392. pešadijske divizije. Međutim, tokom 7-9. aprila partizanske jedinice su u rejonu Senja vodile neočekivano teške borbe sa nemačko-hrvatskim snagama. Tek 9. aprila, posle teških bor bi, partizanske snage, podržane od tenkova 4. bataljona, ušle su u Senj, koji su prethodno napustile snage 392. nemačko-hrvatske i l i . hrvatske pešadij ske divizije. Ipak, partizani su uspeli da delove te dve divizije unište ili zaro be u okolini Senja. Ostatak 392. divizije, jačine dva bataljona, uspeo je da se probije sve do glavnine nemačkog 97. korpusa u rejonu Rijeke. Deo nemačko-hrvatskih snaga (ostatak 392. divizije, hrvatska 12. di vizija i drugi sastavi), kao i snage iz Ogulina i Josipdola, koncentrisao se u Tounju (Donjim Dubravama i Generalskom Stolu), na dohvat Slovenije. U ovoj grupaciji bilo je i nekoliko tenkova i motorizovane artiljerije. Napad partizanskih snaga, sa 13. i delovima 34. divizije, podržavao je 2. tenkov ski bataljon, koji je prebačen iz rejona Senja. Napad je počeo 13. aprila. Na mostu ispred Tounja partizanski tenkisti suočili su se sa jednim oklop nim vozilom; izveštaj brigade navodi da je to bio tenk „tipa Panter od 20 tona“. Jedna sačuvana fotografija iz ove borbe pokazuje, u stvari, uništen jurišni top tipa Stug III. To vozilo je inače bilo težine 21-23 tone, pa parti zanska identifikacija delimično odgovara vozilu. Partizanski tenkovi su se povukli na pojavu ovog samohodnog vozila, ali je na drumu ostao jedan oklopni automobil. U duelu tog nazovi „Pantera“ i partizanske blinde, ne mački tenkista je prvi pucao i promašio. Partizanski strelac, po imenu Av gust Beguš, ispalio je tri granate. Od treće granate nemačko oklopno vozi lo se zapalio i eksplodiralo, što je bilo neobično jer je u duelu korišćena pancirna municija. Stradala je posada, dok je njen komandir (Albert Pihler) uspeo da iskoči, ali je bio pokošen mitraljeskom vatrom partizana. Ostali tenkovi koji su se našli u Tounju (dva „Pantera“ i jedan Fiat), povu kli su se u zaklone, dok su njihove pešadijske snage uništile most da bi sprečile ulazak partizanskih tenkova u ovo mesto. Na drugoj strani Tounja prodrla je druga partizanska tenkovska četa, koja je prilikom prelaska jed nog mosta uspela da prebaci tri tenka Stjuart koji su krenuli ka centru va roši. Četvrti tenk se srušio zajedno sa mostom, koji je popustio od njegove težine. Tako su partizani u Tounj ušli sa samo tri tenka. Potom je uporište bilo zauzeto, a partizanski tenkisti su u ovoj operaciji imali po jedan uniš ten i oštećen tenk i dva uništena kamiona. Došlo je i do nesrećnog inciden ta. Kod mesta Žute Lokve partizanske tenkiste je greškom gađala save znička avijacija: dva pripadnika brigade su poginula, više njih je ranjeno, a jedan kamion je uništen.
Iako je zaposednuto i drugo uporište, Donje Dubrave, nemačkohrvatske snage su uspele da izvuku svoje snage prema Karlovcu, a upo rište Generalski Stol je ostalo nezauzeto. Inače, u tom mestu bilo je osam tenkova (8. aprila), potom četiri tenka i blinde (13. aprila), da bi 15. apri la u Generalski Stol stiglo iz Karlovca 20 motornih vozila praćenih sa 2— 3 tenka. Ovi tenkovi napali su 19. aprila snage partizanske 34. divizije. Partizanska 1. tenkovska brigada nije skretala prema Karlovcu, već su se njene snage orijentisale za dalje napredovanje prema Rijeci, slovenačkom primorju i Trstu.
Druga tenkovska brigada Pored britanske pomoći, vojna pomoć za formiranje oklopnih jedini ca partizanskih snaga stigla je u drugoj polovini 1944. godine i od ideološki najbližeg saveznika: Sovjetskog Saveza. Približavanjem Sovjetske armije Jugoslaviji u leto 1944, ta pomoć će postati ne samo realan politički već i tehnološki činilac razvoja partizanske armije. Prema odluci Državnog komi teta odbrane SSSR, odnosno samog J. V. Staljina, od 7. septembra 1944. u okviru pomoći partizanskoj NOVJ, određeno je da se do 1. novembra ofor mi i kompletira oficirskim i ostalim sastavom iz redova partizanske NOVJ, kako je navedeno: tenkovska brigada „T-34“. Brigada je trebalo da bude formirana prema organizaciji Crvene armije, ali bez motostreljačkog bata ljona. U ovu brigadu uključeno je ljudstvo koje nije ušlo u sastav 1. tenkov ske brigade, njih oko 600, koji su tokom septembra 1944. prebačeni iz Italije u Sovjetski Savez. Uključen je i deo ljudstva poreklom iz Jugoslavije, koji je bio interniran po zarobljeničkim i drugim prihvatnim logorima širom So vjetskog Saveza. Brigada je formirana 6. oktobra 1944. U okviru sovjetskih vojnih učilišta i nastavnih tenkovskih pukova organizovana je, po tenkovskom pro filu, obuka za oko 500 pripadnika NOVJ. Kompletno ljudstvo uključeno je u proces obuke, s tim da je za ljudstvo koje je već prošlo obuku u Italiji kod Britanaca ovo bila, u stvari, preobuka. Za obuku brigade je trebalo dodeliti 16 remontovanih tenkova T-34. Brigada se neočekivano dugo bavila obu kom 1944/45, a onda je nedostajalo tenkova za njeno opremanje, pa je bri gada u Jugoslaviju prebačena tek proleća 1945. godine. Po završetku obuke, brigada je „zvanično“ formirana 8. marta 1945. kao 2. tenkovska brigada Ju goslovenske armije, kada je svečano postrojena u Tuli i posle čega su joj predati novi tenkovi tipa T-34 na upotrebu.
Brigada je formirana po sovjetskom modelu tenkovske brigade: imala je tri tenkovska bataljona sa po dve tenkovske čete sa po tri voda, kao i pozadinskim vodom sa pokretnom radionicom na nivou svakog bataljona. U njenom sastavu bio je i motodesantni bataljon, formiran kasnije u Jugoslaviji. To je bila pešadija koja se prevozila na samim tenkovima. Potom tu su bile i prateća četa, četa PA mitraljeza, tehnička četa, izviđački vod i sanitetski vod. U odnosu na sovjetsku formaciju razlikovali su se samo politički-partijski organi KPJ ugrađeni unutar je dinica. U sastavu brigade bilo je: 872 (1150) čoveka, 65 tenkova T-34, 3 oklopna automobila tipa BA-64, 151 kamion sovjetske proizvodnje ti pa Zis i Gaz i 12 motocikala. Brigada je bila snabdevena trostrukim po punama artiljerijske municije i nafte, znatnim količinama druge munici je, benzina i hrane. Za razliku od 1. tenkovske brigade koja je dobila tehniku prema britanskim standardima ali se potom samostalno organi zaciono modelirala i preformirala prema potrebi i iskustvima iz dej sta va, 2. tenkovska je bila uspostavljena prema sovjetskim formacijskim pravilima. Tako je ova jedinica „donela“ sovjetsku tenkovsku organiza ciju i praksu u Jugoslaviju. Brigada na tenkovima nije nosila posebna jugoslovenska obeležja kao što je bio slučaj kod 1. tenkovske. Radi upoređenja: u istom vremenu (14. marta 1945) i Bugari su dobili jedini cu iste jačine (65 tenkova) od koje je formiran puk u njihovoj 2. oklop noj brigadi. Brigada je potom pripremljena za transport, pokret za Jugoslaviju. Ona je vozom prebačena iz Tule, preko Sovjetskog Saveza, Rumunije i Bugarske do Jugoslavije. Dana 26. marta stigla je u Topčider i potom je prodefilovala 27. marta kroz Beograd. Već sledećeg dana, brigada je po ešalonima i u tajnosti upućena na Sremski front, u rasporedu snaga 1. ar mije. Od 28. marta do 7. aprila, grupisana je u Erdeviku sa dva tenkovska bataljona (1. i 3.) koja su prebačena u Beogradu preko Save. Kasnije je sti gao i 2. bataljon (samo sa 1. tenkovskom četom) koji je prevezen rekom do Sapca i potom prebačen na pravac ka Bosni. U Beogradu je pod koman dom Generalštaba JA ostala 2. tenkovska četa/2. bataljona. Do pojave 2. tenkovske na Sremskom frontu partizanske snage nisu raspolagale oklop nim snagama, ali su sada dobile respektivnu jedinicu sa kojom su mogli da izvode ofanzivne akcije.
Druga tenkovska brigada u proboju Sremskog fronta i napredovanju kroz Slavoniju aprila 1945. Na prostoru Srema i Slavonije, linija fronta počela je da se pomera partizanskim probojem Sremskog fronta 12. aprila 1945, i dalje postepeno njihovim napredovanjem kroz Slavoniju ka Zagrebu. U Slavoniji su se našle veće snage Grupe E postepeno se povlačeći na zapad. Na južnom delu jugoslovenskog ratišta, u drugoj polovini marta 1945. partizanske snage IV ar mije preuzele su napad i pokret iz srednje Dalmacije, kroz Liku, Gorski Ko tar, kasnije kroz slovenačko primorje prema Trstu, i dalje prema Sloveniji. Druga tenkovska brigada je uzela učešća u proboju Sremskog fronta 12. aprila na pravcu Vinkovaca, tako što su njena dva tenkovska bataljona dodeljena divizijama: 1. bataljon 1. proleterskoj a 3. bataljon 21. srpskoj di viziji. Ostale snage bile su ešalonirane u dubini iza prvog napadnog talasa. Na drugoj strani linije fronta nalazili su se delovi nemačkog 34. korpusa. U tom trenutku angažovana je samo 41. pešadijska divizija na pravcu budućeg partizanskog napada, kao i sa delovima 22. divizije i nešto hrvatskih snaga na drugim odsecima fronta. Nekoliko većih jedinica nalazilo se na položaji ma prema Dravi ili ka Brčkom. Partizanska ofanziva zatekla je Nemce u po stepenom povlačenju na drugu odbrambenu liniju, nešto zapadnije u Slavo niji. Na tu liniju nemački 34. korpus trebalo je da se povuče tek pošto bi se do 15. aprila izvukle nemačke snage iz Bosne, koje su prve nedelje aprila počele da napuštaju to područje. Posle pokretanja ofanzive ujutro 12. aprila, tenkovi 2. tenkovske su sadejstvovali partizanskim snagama koje su krenule u proboj fronta na prav cu od Šida prema Vinkovcima (3. tb) i Vukovaru (1. tb), u koji su partizani i ušli uveče 12. aprila. U borbama prvog dana bilo je 2 teže i 5 lakše ošteće nih tenkova, a uništen je jedan oklopni automobil BA-64. Tako je zabeležen gubitak od ukupno 8 borbenih vozila. U toku sledećeg dana nastavljene su borbe u pravcu Vinkovaca. Uveče, 13. aprila, partizani su sa tenkovima ušli u Vinkovce. U borbama tog 13. aprila 2. tenkovska je izgubila dva tenka od nemačke protivtenkovske artiljerije. Tenkovi su ostavljani na mestu događa ja, sa namerom da se naknadno poprave, jer se tehnička služba brigade još uvek nije snalazila. Posebno veliki gubici bili su kod motodesantne pešadije, koja je imala naređenje da ne silazi sa tenkova sve dok se ne uđe u neprija teljski raspored, a što je onda dovodilo do masovne pogibije vojnika na oklopnim vozilima. Tenkovi su na takav način bili lišeni neophodne pešadij ske pratnje po ulasku u neprijateljske redove. Nekoliko tenkova je izgublje no jer su ušli u minska polja.
Na drugoj strani, 2. tenkovski bataljon (bez 2. tenkovske čete) treba lo je da pređe Drinu i napreduje prema Brčkom, paralelno sa napredovanjem snaga u Sremu. Motorna vozila su prešla Drinu preko mosta kod Zvornika, a tenkovi skelama uz velike teškoće. Tenkovi su zatim produžili preko Bijeljine ka Brčkom, ali je front na bosanskoj strani već bio odmakao na zapad, pa nije bilo potrebe za posebnim angažovanjem tenkova. Odlučeno je da se ova grupa, zajedno sa još nekim partizanskim snagama, prebaci preko Save na slavonsku stranu, kod Brčkog, 10. aprila uveče. U naredna dva dana grupa je trebalo da formira mostobran. Drugi bataljon je prešao Savu 12. aprila i po tom ušao u Županju. Sledećeg dana, 13. aprila, napredujući od Županje, ba taljon je naišao na nemačke delove koji su se povlačili sa svojom motorizacijom u skokovima, kako su za njima napredovale partizanske snage. Ovo se ponavljalo u dva mesta, sve dok partizanski tenkovi kod trećeg sela, Gudinaca, nisu upali u zasedu. U dvodnevnoj borbi koja se razvila u tom selu uništena su dva partizanska tenka (14. aprila). Gubici su bili najviše zbog neiskustva, slabe podrške i početnog angažovanja samo jednog tenkovskog voda, koji je bio uništen na pravcu svog dejstva. Potom, 2. bataljon je samo pratio nemačke snage koje su se povlačile do predviđene nove linije odbrane kod Slavonskog Broda. U toku 14-16. aprila nastavljen je prodor partizanskih snaga kroz Slavoniju pravcem prema Đakovu. Druga tenkovska brigada je do 16. aprila boravila u Vinkovcima, gde su u međuvremenu prikupljeni oštećeni tenkovi, a noću 16/17. stigao je i 2. tenkovski bataljon iz pravca Save. Cela brigada se grupisala i izvršila pokret od Vinkovaca preko Ivankova, Đakova i dalje ka Pleternici, velikom selu istočno od Slavonske Požege, gde je 18. aprila trebalo da napadne to uporište sa dva bataljona, pridodata 1. proleterskoj di viziji. I ovde je partizansko vojno vodstvo potcenilo neprijatelja, jer su ne mačke snage na Pleternici uspele da zaustave tenkove i unište jedan tenk ručnim bacačima. U protivnapadu nemačkih i hrvatskih snaga partizanske snage i tenkovi 2. tenkovske su odbačeni van Pleternice ka rejonu sela SmiIjanka i Sokolca. Nešto kasnije izvršili su protivnapad od Pleternice ka Se lištu sa tri tenka Fiat i jednim Hočkisom, odbacujući ostale partizanske sna ge ka Smiljanki, sve dok ponovo nisu uvedeni u borbu tenkovi 2. tenkovske. Nemački (hrvatski?) tenkovi su se zatim povukli. Sutradan je ponovljen na pad na Pleternicu samo sa jednom četom iz 2. bataljona. Borbe u ovom sna žno utvrđenom selu su se produžile sve do jutra 20. aprila kada su partizan ske snage uspele da ovladaju mestom, faktički rušeći topovskom vatrom ku ću po kuću. U borbi je uništen jedan, a oštećen još jedan partizanski tenk. Dok su se vodile borbe u Pleternici, južno na Savi kod Slavonskog Broda iz
Bosne se evakuisala nemačka grupacija snaga 21. korpusa predvođena 7. SS brdskom divizijom. Potom, nemačko-hrvatske snage su se izvukle iz Pleternice i povukle do nove odbrambene linije. U pokretu snaga 2. tenkovske bri gade, odmah na izlasku iz Pleternice, njen 2. bataljon je bio zasut vatrom protivničkih snaga, utvrđenih na liniji Plana-Sulkovci i tu zaustavljen. Ni tenkovska vatra ni pešadijski kontranapad nisu uspeli da odagnaju ove pro tivničke snage, pa je odlučeno da se bataljon vrati u glavninu svoje brigade. Brigada je od 22. aprila dobila novi zadatak da sa dve tenkovske čete podrži snage 21. divizije u napadu na neprijateljsku liniju Brod-BatrinaNovska, gde su bile prošle nemačke snage iz Bosne. Ova partizanska divizi ja trebalo je da se spoji kod Batrine sa snagama 1. proleterske divizije koja su išle drugim pravcem. U ovoj akciji dobro su se pokazale dve tenkovske čete (iz 1. i 2. tenkovskog bataljona), koje su uspele da u energičnom napa du proteraju nemačke snage kod sela Lužana preko reke Orljave. Dalje go njenje tenkovima preko reke nije bilo moguće jer su bili porušeni mostovi. Kasnije je ocenjeno da zbog potcenjivanja neprijatelja kod komandi 1. armi je i 1. proleterske divizije, kao i komande same 2. tenkovske brigade, u ovom delu ratišta brigada nije korišćena u većoj formaciji niti kao celina, već po četama i manjim grupama, protiv neprijateljskih snaga koje su bile izuzetno jake i motivi sane za odbranu, i da osim kod Lužana nije nigde od lučnije delovala. Hrvatski vojni izvori procenjuju da su u borbama u Sremu aprila 1945. partizani izgubili čak 34 tenka. Izvori NDH su procenili da je u perio du 12-16. aprila izgubljeno 27 tenkova. Za kasnije dane navedene su ove lo kacije gubitaka 2. tenkovske brigade: jedan, 17. aprila južno od Đakova; je dan kod Vrpolja 18. aprila; jedan kod Mikleuša 20. aprila; dva kod Pleterni ce 21. aprila i jedan tenk 22. aprila kod N. Kapele-Batrine. Izveštaji 2. ten kovske brigade od 25. aprila navode daje brigada imala 50 ispravnih tenkova i sledeće brojno stanje: 95 oficira, 82 podoficira i 939 vojnika. Ova brojka, međutim, govori da do tog datuma nijedan od 15 tenkova, oštećenih/uništenih u dejstvima brigade od 12. do 25. aprila, nije bio osposobljen za dejstva. Iznenada, u sred partizanskog napredovanja, došlo je do zaustavlja nja brigade zbog tehničkih i logističkih problema. Brigada nije bila popunje na adekvatnim gorivima i mazivama za letnju eksploataciju, a potom je usledila nestašica rezervnih delova, goriva i municije. Naime, planiran oslon na sovjetske snage 3. ukrajinskog fronta nije uopšte funkcionisao kada je briga da zašla dublje u Slavoniju. U selu Oriovcu, brigada je zadržana od 23. apri la sve do 4. maja, jer je tek početkom maja ponovo popunjena i bila sprem na za dalje borbe.
Nemačke i hrvatske oklopne jedinice van zahvata fronta Tokom prva tri meseca 1945, veliki deo nemačkih snaga koje su se povukle sa juga Balkana nalazio se u Bosni. Ove snage su vodile borbe sa partizanima mahom u centralnoj Bosni. Uz njih su bili i manji oklopni sasta vi, najverovatnije iz: 122. oklopno-izviđačkog bataljona, 4. čete 12. oklop nog bataljona, 468. oklopno-izviđačke čete, kao i manje oklopne snage iz nekoliko divizija od ranije prisutnih na ovom prostoru (104, 373, itd.). U zoni oko Travnika-Busovače, sredinom februara 1945. nemačkohrvatske snage raspolagale su između ostalog i sa 9 tenkova, neidentifikovane jedinice. Takođe, kod Busovače 24. februara 1945 (drugi podatak navodi između 15-22. februara), partizanske snage su zaplenile jedan tenk od 25 to na. Kasnije, taj broj se povećao čak do četiri (!). U borbama u ovoj zoni kra jem februara, prema drugim partizanskim podacima, uništeno je i oštećeno po 2 tenka, (uništena 3 prema drugim podacima, odnosno ukupno 7 prema zaključnom podatku 5. korpusa), a oštećen/uništen jedan oklopni automobil. Tokom marta partizani navode jedan broj uništenih nemačkih oklopnih vo zila u borbama zapadno i severozapadno od Sarajeva, a jedna borna kola su zaplenjena. U toku druge polovine marta 1945 (od 19. do 31. marta), nemač ke snage izvele su u istočnoj Bosni protivudar nazvan Majska oluja, u zoni između Brčkog, Tuzle i Doboja, sa snagama 117. i 22. divizije. Prema saču vanoj dokumentaciji, korišćenje tenkova i bornih kola registrujemo 29. mar ta. Krajem marta i u prvoj nedelji aprila počeo je partizanski napad u rejonu Sarajeva. Partizanske snage su napredovale iz istočne Bosne, zauzevši Sara jevo i krećući se dalje ka zapadu. U borbama oko Sarajeva prve nedelje apri la, prema podacima partizanske Grupe korpusa JA, uništeno je 10 tenkova. U napadu hrvatskih snaga 10. aprila severozapadno od Ilidže uništena su jedna partizanska „oklopna kola“. Nemačke snage 21. korpusa, na čelu sa 7. SS divizijom, povukle su se dolinom Bosne i 18. aprila prešle preko Slavon skog Broda u Slavoniju, ostavljajući manje nemačke sastave u rejonu Banja Luke. Prema partizanskim podacima, u njenom artiljerijskom puku, 3. divizion je bio naoružan „sa 30 tenkova“. Nekoliko (2) italijanskih tanketa prati lo je odstupanje 373. pešadijske divizije preko Bosanske Krajine na zapad. U sastavu te divizije na dan 7. aprila 1945. bio je jedan tenk L-6 i sedam samohodnih topova na bazi istog tenka 47 mm. Partizansko napredovanje u Bosni bilo je presudno za sudbinu poje dinih oklopnih vozova koji su prethodno korišćeni u Bosni. U borbi za Vareš, 1. januara 1945, uništena su dva oklopna voza. Potom 25. februara 1945,
kod Busovače zaplenjen je oklopni voz borbene grupe „Fon Eberlajn“, na ko jem su bila dva tenka i jedna borna kola. Partizani su potom uništili voz i sva oklopna vozila. U Kaknju je 29-30. marta 1945. nađena veća koncentracija železničkog materijala: čak 3 oklopna voza sa četiri lokomotive, 10 oklopnih i 37 drugih vagona, jedna „borna kola“, nekoliko motornih vozila i artiljerija. Partizanske jedinice koje su od 12. aprila napredovale kroz severni pojas Slavonije prateći tok Drave, odnosno južno preko Osijeka, Našica, Đakova i dalje na severozapad nisu nailazile na veće nemačke oklopne sna ge. Ipak, na prostoru NDH, u oblasti između zapadne Slavonije i Zagreba, od kraja marta, tokom aprila i sve do početka maja na komunikacijama iza linije glavnog fronta kreću se, mahom iz Mađarske, ka zapadu i severozapadu pojedine nemačke motorizovane (oklopne) snage. Neke idu vozovima a neke samohodno, drumovima. Nedostatak goriva uticao je na nemačke sna ge da prebacivanje svojih trupa oslone na železnicu. U ovom periodu na više tačaka na teritoriji Hrvatske, koja je bila van linije glavnog fronta, uništeni su ili oštećeni oklopni vozovi: 16. februara (na pruzi Bjelovar-Križevci), 5. marta (Zagreb-Sisak), 30. marta (Zagreb-Osijek) i 7. aprila (Virovitica -Po dravska Slatina) Partizanski obaveštajni izvori identifikuju: 30. marta, na komunikaciji Koprivnica-Đurđevac-Ferdinandovac, petnaest nemačkih tenkova od 15 t i drugu tehniku; 2. aprila, na komunikaciji Kozaci-Virovitica-Bjelovar, osam tenko va od 16 tona; 6. aprila na pruzi Đurđevac-Koprivnica: 5 tenkova od 15 t i 23 tenka od 12 t i drugu tehniku; 11. aprila, na pruzi Varaždin-Zagreb kompoziciju sa 30 vagona sa tenkovima; 14. aprila, na pruzi Pitomača-Virovitica, kompoziciju sa 59 vagona sa tenkovima i motornim vozilima; 15 aprila, na pruzi Varaždin-Zagreb, voz sa tenkovima; 21. aprila, na pruzi Virovitica-Đurđevac, 28 vagona sa raznom teh nikom i četiri tenka od 6 tona. Izmešanost hrvatskih i nemačkih vojnih snaga na čitavom ovom pro storu, prisustvo nemačkih policijskih oklopnih jedinica i partizansko nerazli kovanje hrvatskih od nemačkih jedinica, kao i nepoznavanje tipologije ote žava prepoznavanje pojedinih jedinica. Prema drugim podacima, preko ovog prostora prošle su ijedno vreme, tokom aprila 1945, zadržale se na odmoru 23. oklopna i 16. SS oklopno-grenadirska divizija. Obe divizije su potom napustile jugoslovensko ratište.
Obaveštajni partizanski izvori navode daje 11. aprila 1945. preko Rijeke u Hrvatsko primorje stigao bataljon iz sastava „176. oklopno-grenadirskog puka“ sa nešto tenkova i samohotki. Ovu jedinicu nismo uspeli da identifikujemo. U rejonu Karlovca, u aprilu se nalazila jedinica koja je identifikovana kao motorizovana brigada „Afrika kor“ sa 6 tenkova i 5 oklopnih automobila. U drugom izveštaju od 30. aprila, „Motorizovana brigada Afri ka kor“ imala je 10 tenkova. Jedan partizanski izveštaj iz januara 1944, u zoni Travnika pominje „motorizovanu Romelovu grupu“. Prema drugim podacima, u zoni Karlovca 20. aprila bilo je 17 tenkova i 50 oklopnih automobila. Ovu jedinicu, koja se vidljivo pominje u više navrata tokom 1944-1945, takođe nismo uspeli da identifikujemo. Registrovan je i samohodni pokret nepoznate jedinice sa 25 tenkova koje partizani nazivaju „Tigar“, 15-16. aprila drumom od Nove Gradiške preko Novske ka Zagrebu. Na teritoriji NDH, tačnije Slavonije bile su i ranije bazirane tri poli cijske oklopne čete (6, 11, 16). Za 11. i 16. četu znamo da su se nalazile na teritoriji Hrvatske, ali nemamo detalje o njihovom angažovanju do kraja ra ta. Nešto više podataka postoji za 6. četu. Jedan podatak govori daje deo 6. čete bio u zoni Našica. U martu 1945, izgleda da se ova četa nalazila u zoni zapadne Slavonije i Drave, operišući iz Osijeka na zapad sve do Zagreba. Šesta četa se na dan 8. maja 1945. sa tenkovima, dva oklopna automobila i motornim vozilima nalazila u zoni severno od Zagreba. Odavde je odmarširala preko Celja, prešla austrijsku granicu i potom se predala savezničkim snagama. Prodor partizanskih jedinica III armije kroz severni deo Slavonije za tekao je 15. aprila u železničkoj stanici Cačinci oklopni voz br. 201, sasta vljen od motornih kola tipa Štajer. Kako voz nije mogao da se izvuče iz op koljenog mesta, komandant voza je naredio da se on digne u vazduh, a ljud stvo samo sa ličnim naoružanjem probije do svojih snaga. U borbi za Kostajnicu, 3. maja 1945, jedinice partizanske 28. slavon ske divizije su korišćenjem protivtenkovskih oruđa uništile ili oštetile 7 ten kova (iz sastava 369. legionarske divizije?). Među njima bila je ijedna Somua S-35. Snage nemačke 104. lovačke divizije povukle su se iz Bosne krajem aprila u rejon ispred Karlovca. Ova divizija, koju su partizani nazivali „hra stov list“ ili „trolist“, prema njihovim podacima u martu 1945. imala je 6 tenkova, ali prema drugom podatku iz istog vremena: 12 tenkova, 2 oklopna automobila, 10 „mehanizovanih“ topova kao i 70-80 kamiona. Krajem apri la 1945, u diviziji partizani prepoznaju 2 tenka, 2 do 4 oklopna automobila,
4 jurišna topa. Partizanski podaci u tom periodu u sastavu divizije identifikuju: 16. tenkovsku četu (naziv odgovara policijskoj oklopnoj četi) u rejonu sela Sića, koja je branila mostobran na Korani, kao i četu tenkova 104. divi zije u rejonu sela Srednja Perjasica koja je branila pravac ka Generalskom Stolu, obe na pravcu jugozapadno od Karlovca, prema partizanskim snaga ma koje su nadirale od Slunja. U borbama sa nemačkim snagama do 6. maja snage 4. krajiške divizije zaplenile su između ostalog i tri tenka. Partizanske jedinice koje su početkom maja 1945. napredovale prema Karlovcu susrele su se sa nemačkim snagama koje su imale oklopnu podršku. U borbama 6. maja, njihove snage izvršile su ispad sa 15 tenkova na 9. krajišku brigadu, nanevši joj određene gubitke. Devetog maja u Kostanjevici, ove snage su se ponovo susrele sa nemačkim tenkovima („iz divizije Tigar“). Pored nemačkih, u ovom periodu su aktivne i hrvatske oklopne sna ge. Prema fragmentarnoj građi, imamo samo obrise njihove upotrebe u 1945. godini. Kod Poglavnikove tjelesne divizije (PTD), nalazio se Oklopni sklop u Varaždinu sa 11 tenkova tipa L-6. Četiri samohotke Semovente od 47 mm na šasiji istog tenka bile su kod artiljerijskog puka PTD. U okviru Poglavnikovog tjelesnog zbora formiran je Brzi zdrug u Dugom Selu, a u Sunji se nalazio Ustaški odbrambeni zdrug. I ove dve formacije raspolagale su oklopnim sredstvima. U Jasenovačkom odbrambenom zdrugu (moguće ista formacija kao u Sunji), štab IV bojne imao je 1 tenk „Tiger“, 3 tenka od 3,5 t i oklopni vod sa 5 oklopnih vozila sa Flakovima. Kod 1. hrvatske udarne divi zije u Zagrebu nalazile su se dve oklopne čete sa ukupno 20 bojnih kola. Kod 7. hrvatske divizije (u njenom 7. topničkom sklopu) u Novoj Gradiški bio je oklopni vod sa 2 tenka i oklopnim kolima. Prema pojedinim podacima u mar tu 1945: 10. divizija nije imala oklopna sredstva, kod 11. divizije nalazila se oklopna četa sa osam tenkova, kod 13. divizije vod sa dva tenka i dva oklopna automobila. U sastavu novoformirane 18. udarne divizije nalazio se i Brzi sklop sa 18-20 oklopnih vozila. Deo ovih snaga koncentrisao se u zoni istoč no (Sisak, Popovača, Ivanić Grad) i sevemo od Zagreba (Koprivnica-Varaždin) krajem aprila i potom povlačio prema Zagrebu, odnosno prema Sloveniji. Postoji mogućnost daje u 1945. godini u naoružanje oružanih snaga NDH uvedena manja jedinica sa tenkovima Pancer III-IV. Naime, krajem 1944. godine (?) jedna grupa tenkista Ustaške vojnice bila je u Nemačkoj na preobući za tip Pancer IV. Na sačuvanim fotografijama iz Bundesarhiva vi de se fragmenti iz te obuke na tenkovima Pz IV Ausf. G, ali do sada nismo naišli na potvrdu o njihovoj isporuci Hrvatskoj. Sasvim je moguće da je u ratnim okolnostima nekoliko takvih tenko va došlo u ruke hrvatskih snaga. Jedan od ustaških vojnih rukovodilaca,
Dinko Šakić, ostavio je 1997. godine zanimljivo sećanje o tome kako su hr vatske (ustaške) snage u ovom periodu došle do dva veća nemačka tenka: „Jednom zgodom, pred konac 1944. godine, naši momci u Novskoj „zabu nom“ su otkopčali dva vagona na kojima su bili dva velika njemačka tenka „Tigar“, jer su mislili da se radi o pošiljci iz Sarajeva, odakle su bila upuće na dva tenka na popravak u našim radionicama u Jasenovcu. „Zabuna“ se je odkrila ujutro kad su se njemački tenkisti, koji su tenkovima spavali probu dili i nisu znali gdje se nalaze ni kako su tu dospjeli. Morali smo odmah obavijestiti njemačkog generala u Zagrebu, koji je bio naš prijatelj o zabuni i kao dokaz odnijeli smo mu radiogram koji smo primili iz Sarajeva da su nam uputili tenkove u Novsku da ih preuzmemo. To je ustvari bilo točno, no našim momcima su se više sviđali oni veći, Tigrovi. Sa sto kila svinjske ma sti i nekoliko pršuta uvjerili smo prijatelja generala da se je zaista radilo o zabuni i u znak dobrog prijateljstva ostavio nam ih je. Njemački tenkisti su uputili naše ljude u sve tehničke detalje kako se upravlja tenkovima pa su i oni s lijepim darovima otišli u Zagreb. Na povlačenju naše vojske na 9. svibnja 1945. g. u Zidanom Mostu naredio je general Luburić da se tenkovi unište jer nije bilo moguće s njima napredovati na zakrčenoj cesti.“
Nemačke oklopne snage u Sloveniji krajem 1944. i tokom 1945. godine Pre sam kraj rata teritorija Slovenije je dobila izuzetnu stratešku va žnost za nemačku vojsku kao zona komunikacije između fronto va, za save znike kao zaleđe fronta u Italiji i vitalan deo Rajha, za jugoslovenske parti zanske snage kao zona u kojoj je osim revolucionarnih trebalo ostvariti i na cionalne ciljeve i proširiti granice do kraja slovenačkih etničkih područja. Na prostoru Slovenije podeljenom na nekoliko zona različite vojno-policijske nadležnosti i dalje su se nalazile ranije nemačke oklopne snage. One se dalje angažuju kao i prethodnih godina, shodno antipartizanskoj borbi i u manjim celinama. Po pojedinim uporištima njihovih snaga u čitavoj zoni na laze se privremeno dodeljeni tenkovi ili oklopni automobili, kao i oklopni vozovi. Oni podržavaju nemačke policijske SS snage ili slovenačke domobrance u akcijama protiv partizana. U celoj zoni Slovenije tokom 1944/45. godine, brojne nemačke sna ge kreću se železničkim, a rede drumskim komunikacijama, iz Italije preko Slovenije, odnosno iz pravca Zagreba ka Austriji odnosno Mađarskoj. Ovde je identiflkovan i jedan deo oklopnih i motorizovanih snaga. Kao i ranije,
deo nemačkih snaga nalazio se u ovom delu jugoslovenskog ratišta na od moru. Tako je januara 1945. u Sloveniju, u rejon Celja, na odmor i obuku došla 18. SS oklopno-grenadirska divizija. Potom, krajem februara u Štajer sku je stigla 14. SS (ukrajinska) divizija koje je početkom marta angažovana u borbama sa partizanima severno od Celja. Delovi 14. SS divizije sa četom tenkova stižu iz Štajerske u Novo Mesto 30. marta, radi borbe sa partizani ma. U aprilu 1945, prema partizanskim podacima, u zoni Ptuja i Maribora našla se 23. oklopna divizija sastavljena od 23. oklopnog puka, 126. i 128. puka oklopnih grenadira i divizijskih jedinica. U tom delu Slovenije priku pljene su nemačke snage prethodno razbijene u borbama kod Blatnog jezera u Mađarskoj. Među njima su, osim 23. oklopne, bile 8. i 13. oklopna divizi ja. Osmu oklopnu diviziju napala je saveznička avijacija u toku prelaska preko teritorije NDH. Štab nemačke 2. oklopne armije, početkom aprila 1945, bio je u Dobravi kod Ptuja, potom u Sv. Marijeti severno od Maribora, zatim u jednom zamku severno od Dravograda, odakle je napustio jugoslovensko područje. Radi obezbeđenja železničkih komunikacija na području Slovenije na prelazu 1944/1945. godinu korišćeni su oklopni vozovi na od ranije po znatim relacijama. U zoni OZAK, angažovani su do kraja rata oklopni vozo vi br. 73, Peter, Adria i nekoliko samostalnih Litorina. Ovi oklopni vozovi bili su ponekad uspešna preventiva, pa su se partizani povlačili iz napada na kompozicije (na primer: 19. decembra 1944, na pruzi Križni Vrh-Brežice, odnosno 5. januara 1945. na pruzi Celje-Maribor). Pojedine kolone bile su meta uspešnih partizanskih napada: noću 28/29. decembra 1944, napadnuta je kompozicija na pruzi Pački Kotzak-Dramlje, pri čemu je uništen jedan tenk, dva oklopna automobila i druga tehnika od strane 13. slovenačke bri gade. U akciji na železnički transport 29. decembra 1944. na pruzi CeljeMaribor, jedinice 14. partizanske divizije uništile su jedan oklopni automo bil. Osmog januara na pruzi Kranj-Jesenice uništen je Jedan železnički tenk“. Drugi podatak navodi: „teški železnički tenk“ Žirovnica-Javomik, uništena posada i jedan general. Potom, 23/24. januara na pruzi DravogradMaribor napadnuta je transportna kompozicija, gde je „uništena posada oklopnih vagona, lokomotiva i 2 oklopna vagona sa tri protivavionska to pa“. U partizanskoj akciji na pruzi Ronke-Redipulje 19. januara 1945. izba čen je iz šina jedan voz „za koji je bila prikačena i Litorina u kojoj se nalazi la nemačka komisija sa generalom“. U ovoj akciji uništeni su Litorina i deo kompozicije i pružnog koloseka. Jedan oklopni voz izbačen je 21. januara na pruzi Grosuplje-Kočevje, jedan okv sa lokomotivom, dva oklopna vago na sa tri topa 28. januara na pruzi Maribor-Dravograd, jedan 7. februara na
pruzi Ljubljana-Jesenice, (ovde je navodno stradao jedan nemački general, što ispada drugi ili treći u tom periodu, što je daleko od verovatnog). U akci ji na pruzi Sežana-Divača 13. februara „samohodni oklopni voz“, snabdeven oružjem i municijom, naišao je na minu i bio uništen. Dana 25. februara na pruzi Gorica-Udince uništena je jedna oklopna lokomotiva (i drugo). U partizanskim izveštajima se navodi da su u martu na pruzi Jesenice-Bohinjska Bistrica Nemci uz svaku kompoziciju priključili i oklopni vagon. Savezničke vazduhoplovne snage dejstvovale su po železničkim ko munikacijama i većem broju kompozicija u Sloveniji. Registrovali smo da su 26. decembra 1944, četiri saveznička lovca napala oklopni voz br. 2 u stanici Grosuplje. Voz je pretrpeo oštećenja štitnog vagona, oklopnog vago na i lokomotive (br. 729.116). Lokomotiva oklopnog voza br. 1, koja se na lazila u ložionici, nije bila oštećena. Trećeg januara ponovljen je vazdušni napad na ovu stanicu. Tada je sa više pogodaka oštećen oklopni voz, odno sno lokomotiva (br. 421.041) koja je bila odvojena od ostalog dela kompozi cije. Na stanici Rakek, 14. februara napadnut je oklopni voz. Potom, 23. fe bruara napadnut je oklopni voz u stanici Veliko Lašče, gde je lokomotiva bi la oštećena, ali je ostala sposobna za vožnju do Ljubljane. Jedan oklopni voz bio je meta napada savezničke avijacije 21. marta između Slovenskih Konji ca i Poljčane. Dalje, 24. marta avijacija je napala oklopni voz br. 9371 (I deo) koji je ulazio u stanicu Kočevje iz pravca Ribnice. Oštećena lokomoti va (729116) ostala je u Kočevju. Tokom aprila, u nekoliko navrata oklopni vozovi su naietali na delove pruge koje je razorila saveznička avijacija i iskakali iz šina. Konačno, 23. aprila na pruzi Kočevje-Ribnica niskoleteći avioni gađali su oklopni/vojni voz i teško oštetili dve lokomotive (23.007 i 421.041). Najpotpunija saznanja o nemačkim oklopnim jedinicama na teritoriji Slovenije imamo za zonu OZAK, zahvaljujući istraživačkim radovima dr Stefana di Đusta i dr Vernerà Regenberga. U decembru 1944. godine, 208. oklopni bataljon samo sa ljudstvom napustio je zonu Jadransko primorje. Tenkove i tehniku bataljon je ostavio u Gorici. Na njegovo mesto je stigao 212. oklopni bataljon iz Grčke, odnosno samo njegovo ljudstvo. Ovaj bataljon se preformirao tokom januara 1945. godine. Na dan 1. februara bataljon je imao 32 (od kojih 25 ispravnih) ten ka. Mesec dana kasnije, 1. marta, bataljon je raspolagao sa 41 (29) tenkom, najviše tipa Pancer III. U ovu zonu je januara 1945. prebačen i oklopni na stavni bataljon Jug (Panzer-Ausbildungns Abteilung Sud). Ova jedinica, for mirana krajem 1943, imala je zadatak da obučava nemačke tenkiste u Italiji na oklopnim vozilima italijanske proizvodnje. Jedinica je bazirala u Kranju
od oktobra 1944. do januara 1945, a potom u mestu Valvasone kod Udina, odakle je učestvovala u protivpartizanskim akcijama i gde je dočekala kraj rata. U sastavu ove jedinice bile su gotovo sve vrste italijanske oklopne teh nike, organizovane po vodovima. To su bili: tankete L-3/35, tenkovi L-6, M-l3/14/15 i P-40, jurišni topovi L-6/47, M-42 verzija 75/18 i 75/34 kao i M-43/105 mm, komandna vozila M-42 Bef.Wagen, oklopni automobili Autoblinda, Lince i konačno od januara 1945. i jurišni topovi Pz. Jg. 38 Het zer. Pored ove jedinice u zoni je bio oklopni bataljon Adria, odnosno San Đusto. U 1945. godini, prema jednoj naredbi na nivou svake od brdskih (188) ili pešadijskih divizija (297, 710. pd) u zoni 97. korpusa trebalo je da budu formirani vodovi oklopnih automobila. Od nemačkih oklopnih policijska sastava u ovoj zoni jedna od nosećih jedinica protivpartizanske borbe bila je 5. policijska oklopna četa 10. SS policijskog puka koja je operisala iz Gorice, naoružana oklopnim automobi lima Štajer-Austrodajmler i tenkovima Hočkis, T-34/76. Zatim 3. bataljon 15. SS policijskog puka (motorizovanog), koji je na dan 1. marta imao oklopni vod sa 9 lakih tenkova i vod oklopnih automobila, kao i potpuno motorizovani 1. bataljon SS policijskog puka Bocen sa 2 oklopna automobi la i oklopnim kamionima. Bataljon je sa područja Kvarnera prešao u Ajdovščinu, potom u Goricu i na kraju u rejon Tolmin-Kobarid. Prema naredbi iz jula 1944, započeto je formiranje 24. SS brdske di vizije obalskih lovaca (karstjager) od ranijeg SS bataljona obalskih lovaca. Ova jedinica nije dostigla brojnost realne divizije, pa je u januaru 1945. pre imenovana u SS brigadu obalskih lovaca, ali je u martu vraćena u rang divi zije. U njenom sastavu postojala je od jula 1944. oklopna četa, koja je to kom septembra i oktobra bila naoružana sa 14 italijanskih tenkova P-40 i bazirala u Čividaleu. Prema nemačkim istraživaču dr Regenbergu, postoji mogućnost da je ta četa bila formirana kao policijska oklopna četa pre uklju čivanja u 24. SS diviziju (brigadu). Akcija na partizansku teritoriju u Primorskoj počela je 19. decembra 1944. iz garnizona koji su je okruživali: Idrije, Postojne, Tržiča i Gorice. Pr vog dana iz pravca Gorice registrovan je pokret veće kolone nemačkih sna ga u kojoj je bilo i 9 tenkova. Identifikovan je pokret oklopne kolone od 4 tenka Pancer III, 3-4 oklopna automobila i 20 kamiona na dan 20. decem bra. Delovi te kolone su korišćeni u toku nastupanja i zaštite nemačkih sna ga u zoni istočno od Gorice. U tim borbama oštećeni su jedan tenk i jedan oklopni automobil. U akcijama 10. SS policijskog puka, 24. decembra, u rejonu Idrije angažovani su oklopni automobili. Od postavljene mine na dru mu Gorica-Ajdovščina uništenje (29. decembra) jedan tenk koji se pri tom
zapalio. Prema podacima partizanske 30. divizije, ona je do 6. januara uniš tila tri nemačka tenka. U ovoj zoni tenkovi su protiv partizana korišćeni: u borbi 5. januara 1945. kod Ajdovščine, gde je jedan tenk bio uništen. Dalje, 9. januara 1945. na pravcu Ajdovščina-Col, gde je nekoliko tenkova (i/ili oklopnih automo bila) potpomagalo napad snaga na Col koji su partizani bili zaposeli. Tu je izgubljen jedan tenk (ili oklopni automobil). Potom vođene su borbe oko 20. januara istočno od Gorice. Sledećeg dana, 21. januara, u oštrim borbama kod Voglarje teško je oštećen i napušten jedan tenk, a ostali su se povukli. U borbama sa partizanima koje je vodio 10. SS policijski puk od 7. do 18. fe bruara uništeno je ili oštećeno još nemačke tehnike: kod Spacapana, Renča i Gradišća, uništena su 2 tenka i putnički automobil (9. februar), na drumu Ajdovščina-Šempas uništena su jedna oklopna kola ili oklopni automobil (15. februara). U ispadu iz Ajdovščine jedinica 10. SS. policijskog puka sa tenkovima prema jugozapadu, nije bilo nemačkih gubitaka (16. februara). Tih dana u partizanskom prepadu na putnički automobil kod Spacapana ubi jen je i nemački kapetan, identifikovan kao komandant tenkovskog bataljo na koji je prethodno došao u Goricu. Dana 26. februara 1945. prema opkoljenom uporištu 10. SS policij skog puka u Trnovu, istočno od Gorice, upućena je kolona od 10 kamiona i 6 tenkova, koji su potom učestvovali u borbama sa partizanima na ovom pravcu. Borbe su se produžile do prve nedelje marta. Tenkovi i oklopni automobili su korišćeni i u napadima na partizane koje su izvele snage SS policije, 24. SS divizija, snage Ruske oslobodilačke armije, Slovensko do mobranstvo i Srpski dobrovoljački korpus, od 18. marta do početka aprila u široj zoni od Gorice ka Colu i Nanosu. Na ovom prostoru snage SS po licije sa tenkovima 5. policijske oklopne čete izvele su krajem marta i po četkom aprila akciju Winterende u rejonu Gorica-Ajdovščina-Nanos. To je, verovatno, bila jedna od poslednjih nemačkih akcija na ovom terenu. Ista četa je krajem aprila poslata u akciju prema snagama nadolazeće 4. armije JA u zonu između Trsta i Rijeke, koju su posedale jedinice 97. korpusa. Vod sa tenkovima T-34, pridodat 237. diviziji, identifikovan je u borbi sa partizanima 26. aprila i 1. maja u zoni Bazovice. U ovim bor bama uništena su najmanje dva tenka T-34/76 (jedan u rejonu Trst-Opičina 30. aprila i tenk sa brojem 02 na putu Trst-Bazovica), a partizani su za robili najmanje tri takva tenka (sa brojevima 01, 07 i jedan sa pokrivenim brojem).
Partizanske snage su zaplenile veću količinu motorizacije u različitom stanju posle borbe kod Mramora oktobra 1944 (Muzej Leskovac)
Oštećen nemački tenk tipa M-15 (M-42) zaplenjen u Nišu, posle ulaska bugarskih i partizanskih snaga. Tenk obojen italijanskom fabričkom šemom standardnom za period posle 1943, a kupola ojačana rezervnim člancima, (via B. Gajić)
Dva tenka M-15 koja su uništili partizani 8. oktobra 1944. na ulazu u sélo Belegiš u Sremu. Prema partizanskom izveštaju tenkovi su „došli iz pravca Stari Banovci“. (MRPNR NS, 3772/3022)
Napuštena samohotka/jurišni top „Semovente“ M-42 sa haubicom 75/18, Beograd 1944. (MRPNR NS, 12339/18110)
Četiri napuštena tenka tipa M-15 i ostala nemačka tehnika na beogradskoj periferiji, oko 20. oktobra 1944 (kol. Dinko Predoević)
Posle završetka borbi za Beograd, teško oštećena oklopna i artiljerijska sredstva su prikupljena na prostoru između Karađorđeve ulice i savskog mosta. Pored nemačkih Flakova, tenkova T-34, uočavaju se i oštećeni tenkovi M-15, oklopni automobil Autoblinda i druga vozila (via M. Jurišić)
Dva napuštena tenka M-15 kod Rume, 6. januar 1945. Način kamuflažnog bojenja ukazuje daje reč o tenkovima 202. oklopnog bataljona (VM, 13840)
Nemački tenk M-15 uništen kod Šarengrada, 15. februar 1945 (VM, 2970)
Tenk tipa Hočkis iz sastava „auto“ jedinice GŠ Srbije, u toku obuke za protivoklopnu borbu, ljudstva 5. krajiške partizanske divizije, Sremski front, početak 1945. Na kupoli žuto obojenog tenka ucrtana je samo petokraka (VM, 299)
Nemački tenk tipa PzKpw I Munitionschlleper, napušten oktobra 1944. kod Uljme, zaplenjen, popravljen i predat na upotrebu jedinicama JA, 1. maja 1945. u Vršcu. Na tenku su pripadnici 2. vojvođanske brigade KNOJ-a. (MRPNR NS, 12339/18110)
Defile oklopne i mehanizovane tehnike u Kragujevcu, maj 1945. Gore: poluguseničar Sd Kfz 7 vuče artiljerijsko oruđe. Dole: kolonu tenkova predvode dva tenka tipa Reno R-35, iza koje se vide jedan M-15 i jurišni topovi Stug III (MRN JUG, 14113, M-658/24 i 14101, M-658/25)
Defile oklopne i mehanizovane tehnike u Kragujevcu maj 1945. Gore: tenk M-15 sa natpisom J.A. (Jugoslovenska armija) dok su dva tenka Reno ispred njega. Dole: samohotka/jurišni top tipa Stug III, takođe sa natpisom J. A. (MRN JUG, 14104, M-658/28 i 14115, M-658/27)
Defile partizanske motorizacije, Kragujevac maj 1945. Gore: Fiat sa registarskim tablicama Luftwaffe (421385). Na kamionu su pored oznake pripadnosti ranijoj jedinici i partizanske oznake (III-IV); Dole: Henšel-Dizel sa registarskim tablicama WH 815012. (VM, 3617, 3632)
Partizanski kamion tipa NAG Bising tip 500 od 4,5 tona, neke od makedonskih partizanskih jedinica, još uvek obojen u slikovitu nemačku kamuflažu sa ucrtanim petokrakama (VM, 13100)
Partizanska motorizacija 1945 - spoj tehnike zaplenjene od Nemaca: u prvom planu kamion Opel Blic i dobijene od saveznika: u drugom planu američki Studebejker. (VM, 2168)
Partizanska artiljerijska brigada 5. divizije prolazi pored napuštenog nemačkog tenka Hočkis, Šid 6. decembar 1944 (VM, 1794)
Junšni top tipa Hecer, sa brojem 232, koji je zaplenila partizanska 16. vojvođanska divizija, Petlovac, Baranja. Politički komesar 12. korpusa Jovo Kapičić razgleda vozilo. (MRN JUG, 12547)
Teško oštećen tenk tipa M-15/42, koji je zaplenila 6. krajiška partizanska brigada, februar 1945 (VM, 22113)
Zarobljena samohotka Semovente 47/32 u Baranji, početak 1945. (MRPNRNS, 2028/2138)
Ustaska tanketa tipa L-3 napuštena posle ulaska partizanskih snaga u Sarajevo, april 1945. (MRN BiH, 5589/18172)
Partizanska motorizacija u Sarajevu, april-maj 1945. Ovde: SdKfz 10. (MRN BiH, 19451)
Partizanska tenkovska brigada na obuci u Sovjetskom Savezu. Na propagandnoj fotografiji, tenkisti pored tenka T-34/76
Tenkovi 2. tenkovske partizanske brigade defiluju preko beogradskih Terazija, 27. marta 1945, pred odlazak na Sremski front (VM, 3595)
Deo uništene kompozicije oklopnog voza br. 201 (S. SP 201), u Cačincima, 14. aprila 1945. U prvom planu motorna kola tipa Štajer (MRN 858/4312, 843/4314)
Tenkovi 2. bataljona 2. tenkovske brigade JA ulaze u Brčko, april 1945 (MRPRN NS, 3942/6011-8816/12464)
Tenk T-34 sa tenkovskim desantom, na zastanku u toku borbi. Napredovanje kroz Slavoniju, april 1945 (spomen-soba 211. okbr VJ)
Druga tenkovska brigada u pokretu na zapad Jugoslavije, april—maj 1945. Tenk sa brojem 306 ima ucrtanu petokraku na kupoli (VM)
Iz sastava 2. tenkovske brigade u Beogradu je ostala jedna tenkovska četa. Ovde: tenkovi te čete (koji se prepoznaju po individualnim brojevima na blatobranima) na paradi u Beogradu (VM, 3958)
Na drugoj strani, u anektiranom delu Slovenije identifikovali smo znatno manje nemačkih oklopnih snaga. U Predoslju (Preski) kod Kranja nalazila se „Panzer“ škola 438. divizije za naročitu upotrebu (komanda te di vizije bila je u Celovcu). U ovoj zoni angažovane su i znatne policijske sna ge koje su dejstvovale i u ranijoj Ljubljanskoj zoni. To su bili delovi: 13, 17, 19, 25. i 28. SS policijskog puka. Posle odlaska 14. SS policijskog puka, u Sloveniji je ostala njegova 13. policijska oklopna četa, koja je bazirala u Novom Mestu (decembar 1944-mart 1945). Ova oklopna četa je pomagala antipartizanske operacije u regiji, povremeno na teren isturajući svoje snage zajedno sa SS policijom ili slovenačkim domobranskim sastavima. Tu je bi la i 14. policijska oklopna četa, a u zoni Kočevja pored te čete pojavljuje se u aprilu 1945. i obnovljena 1. policijska oklopna četa. U ovom delu Sloveni je, još od 1943. godine bila je rezervna motorizovana žandarmerijska četa Alpenland III koja je aktivna u zoni Kranj, Kamnik i Domžale. Ta četa je početkom 1945. imala 20 oklopnih vozila. U Celju se u ovom periodu nalazi Panzerjager Abteilung 48, ali nemamo podatke da li je u sastavu imao oklopna sredstva. U dokumentima smo identifikovali sledeću upotrebu oklopne tehni ke na ovom području: 22. decembra 1944, na pravcu iz Ljubljane 6 tenkova i 8 oklopnih automobila u Tuhinjskoj dolini. Potom u 1945. godini: 10. ja nuara, čak 12 tenkova je u uporištu Stražišče, uz snage 28. SS policijskog puka i „oklopne grenadire“; u borbama 19-23. januara koriste se 3 tenka manje tonaže i nekoliko oklopnih automobila u široj zoni Novo MestoTrebnje; od 22. januara tenkovi su nastupali iz pravca Novog Mesta; na dru gom odseku kod Vavte Vasi korišćeni su oklopni automobili sledećeg dana (23. januara) radi zaštite prevoza ranjenika iz sukoba sa partizanima; potom 24. januara, u borbama na pravcu Vavta Vas-Novo Mesto, uništen je jedan tenk, a jedan tenk kao ijedan oklopni automobil su oštećeni. Sredinom mar ta na pravcu Šoštanje-Zavodnje (severozapadno od Celja) borbu nemačkih snaga sa partizanima podržavalo je i 8 tenkova. Prema pregledu snaga nemačke SS policije na ovom prostoru u mar tu 1945, tenkovi su bili raspoređeni u Kočevju uz 3. bataljon/19. SS puka. Policijski 14. SS puk je napustio zonu Slovenije i prebacio se u Austriju gde je ušao u novoformiranu 35. SS policijsku diviziju. Ostala uporišta SS poli cije i slovenačkih domobranaca bila su u Novom Mestu, Ribnici, Kalu, Zužemberku i drugim manjim mestima gde su se nalazile snage: 3. bataljona 19. puka i 1. bataljona 25. puka SS policije, zatim SS specijalni puk (Sonderregimet) Varjagov i slovenački domobranci, ali bez podataka o eventual no pridodatim tenkovima.
U borbama protiv partizanskog 7. korpusa koje su trajale od 9. do 18. aprila na području Suhe Krajine i Kočevskog roga uz snage 17. SS poli cijskog puka, delove SS puka Varjagov, 1. bataljona 25. SS policijskog pu ka, drugih manjih snaga, kao i domobranstva, angažovane su 13. i 14. oklopna četa koje su stigle iz Ljubljane. Za njih je bilo naznačeno da su pot padale pod kontrolu 19. SS policijskog puka. Prema partizanskom izveštaju od 23. aprila, u ovoj operaciji su uništena - oštećena dva tenka. Prema dru gim podacima, u tim akcijama zapaljen je jedan tenk a četiri su oštećena. Navedeno je d a j e „neprijatelj uništio i zaplenio 1 tenk, a 1 zapalio“, za šta nismo našli mogućnost razjašnjenja. U ovoj oblasti, krajem aprila 1945, ukupno je bilo 12 tenkova za koje se pretpostavljalo da su iz nemačke čete koja je delovala na prostoru Suhe Krajine. U borbama je uništen jedan tenk, 18. aprila južno od Kočevja, a jedan nemački tenk je zaplenjen. Potom 2325. aprila uništena su dva, a oštećen jedan nemački tenk. Krajem aprila, pravcu Kočevje-Ljubijana u zoni Meniške Vasi nalazila su se tri tenka sa 200 ljudi. Kretanje tenkova je bilo otežano zbog miniranih drumova u toj zoni. Početkom maja 1945, u Kočevju se nalaze delovi 13. i 14. oklopne čete sa 18 tenkova kao i po jedan bataljon 17. i 19. SS policijskog puka. Ne mačke snage počele su povlačenje sa ovog sektora, jer su partizani već bili zauzeli Trst, Goricu i deo oblasti prema Italiji. Kolonu od 800 nemačkih vojnika (policajaca) sa osam tenkova, koja se 4. maja povlačila iz Kočevja prema Ribnici, napala je 11. slovenačka brigada. Oštećena su bila 2 tenka. Sutradan, 5. maja, 10. brigada 18. divizije vodi borbe u rejonu Ribnice sa nemačkim snagama koje su podržavala četiri tenka. Sledećeg dana, 6. maja, 18. divizija je izvestila d a j e u borbama uništila jedan a zaplenila jedan tenk. U borbama 7. maja uništen je jedan tenk iz grupe koja je pratila snage 17. SS policijskog puka i 3. bataljona 19. SS policijskog puka u povlačenju ka severu. Snage 14. partizanske divizije vodile su borbe u zoni Zagorja ob Sa vi 6. maja. Kolona od 11 tenkova pokušala je da prodre u ovu zonu iz prav ca Trbovlja. Prvi („teški“) tenk koji je naišao na minsko polje uništen je, a ostali su se povukli posle dvočasovne borbe sa partizanima. Nemačke snage su napustile Maribor 9. maja u jutarnjim časovima. Oni su upotrebili tenko ve da omoguće izlazak iz grada koji su pokušali da spreče mariborski komu nisti - ilegalci.
Druga tenkovska brigada u marševanju do Zagreba, maj 1945. U međuvremenu vojna situacija za jugoslovenske partizane se po boljšavala jer je tokom aprila došlo do ubrzanog provlačenja nemačkih sna ga ka zapadu, shodno tome i bržeg napredovanja partizanskih jedinica na svim pravcima. Dubok prodor saveznika u srce Rajha i sovjetskih snaga na prilaze Berlina, samoubistvo vođe Rajha Adolfa Hitlera, pad nemačke prestonice u sovjetske ruke, sve je to imalo odjeka na stanje na jugoslovenskom i italijanskom ratištu. Spajanje partizanskih i britanskih snaga u rejonu Trsta i kapitulacija nemačkih snaga u Italiji, nagovestili su kraj rata i u Jugoslavi ji. Glavnina nemačkih i hrvatskih snaga se početkom maja 1946. nalazila u pokretu prema zapadu, sa ciljem da izbegne zarobljavanje od strane jugoslovenskih partizana ili Sovjetske armije. U takvoj situaciji, a posle popune pogonskim i materijalnim sredstvi ma, snage 2. tenkovske brigade ponovo su pokrenute 4. maja. Za razliku od borbi u toku aprila, dalji ratni put brigade sveo se na marševanje. Prvi ten kovski bataljon sa motodesantnom četom izvršio je marš preko Okučana, Novske i Lipovljana sa zadatkom da podržava 21. diviziju u prodoru prema Kutini. Međutim, u tom periodu nemačko-hrvatski front na ovom pravcu se raspao i njihove snage su se povlačile ubrzano sa jasnom namerom da izbegnu predaju partizanskim snagama. Tada je 1. tenkovski bataljon zanoćio u Lipovljanima, a jedinice 21. divizije već su bile na prilazima Zagrebu. Stoga je bataljon dobio naređenje da sačeka ostale delove brigade. Iz Oriovca je potom krenuo 3. bataljon, ujutro 6. maja, a onda i ostatak brigade na kami onima tehničke čete. Kretali su se istim pravcem kojim je prošao ranije 1. tenkovski bataljon. Zbog porušenih mostova na glavnoj komunikaciji ka Zagrebu, brigada je napredovala pravcem Banova Jaruga-Garešnica-Čazma-Dugo Selo. Predveče 6. maja pri prelasku prvog tenka preko mosta na Ilovi, desio se incident. Most nije bio ispitan, već je samo naređeno da se proba prelazak jednim tenkom. Pod težinom tenka most je propao, a vo zilo se sručilo u reku. Vozač je ostao nepovređen, a oštećeni tenk su iz vo de izvukla tri druga tenka. Tenk je posle toga ostavljen u Novskoj. Potom je izgrađen priručni most i snage brigade su se prebacile preko Ilove. Su tradan, brigada je nastavila marš prema Čazmi u koju je ušla popodne, a u mestu su inače partizanske snage boravile već čitav dan. Posle dvočasovnog odmora, snage brigade su produžile marš prema Dugom Selu. Prema naređenju 1. armije, 2. tenkovska je trebalo da podržava snage 21. divizije u napredovanju od Dugog Sela preko Sesveta i Dubrave do ulaska u sam
Zagreb. U rejonu Sesvete prikupila se jača protivnička grupa koju su odba cile snage 2. armije koje su već tokom dana (8. maja) prodrle u Zagreb. U gradu su popodne tog dana snage 2. i 3. tenkovskog bataljona sa motodesantnim ojačanjima uključene u borbu koju je vodila 21. divizija. Ovde je brigada izgubila još jedan tenk, koji je u samom početku borbe pogođen protivtenkovskim projektilom. U toku noći otpor je prestao. Sledećeg ju tra, 9. maja, brigada je nastavila pokret ka Zagrebu. Na čelu kolone, 1. ten kovski bataljon je oko Dubrave i Čulinaca stupio u borbu, dok su ostale snage bile u pozadini čekajući rasplet borbe. Brigada se kretala kroz teren prepun razbacane i napuštene vojne opreme. U popodnevnim časovima prošla je kroz Zagreb, a potom se smestila u mesto Vrapče na zapadnom izlazu iz Zagreba ka Sloveniji. U kasarni, u Ilici, ostao je samo 2. tenkov ski bataljon. Ova jedinica je potom angažovana u jednoj akciji kod Šestina, gde je zbog kasnog silaska sa tenkova ponovo bilo nastradalih pripadnika motodesantne pešadije. Deo ljudstva brigade upućen je u Maksimir da po kupi šta se moglo od napuštene tehnike i motorizacije. Naime, u Maksimi ru je bio razvijen park borbenih vozila („Panzer Park“) sa potrebnim radio nicama i većim brojem različitih vozila. Sa prikupljenim zaplenjenim vozi lima potpuno su motorizovani motodesantni bataljon kao i sve preostale jedinice brigade. Brigada je ostala u rezervi 1. armije. Nešto kasnije je krenula putem Slovenije, prateći snage 1. armije i l i . maja je stigla u Zidani Most. Deo 2. tenkovske brigade koji je ostao u Zagrebu učestvovao je 13. maja u sveča nom defileu snaga Jugoslovenske armije u Zagrebu. Potom, preko Ljubljane brigada će izvršiti marš prema Trstu.
Tenkovski bataljon GŠ NOVH 1945. godine i partizanske samohotke Odlukom GŠ NOV Hrvatske od 12. novembra 1944. dolazi do ponovnog formiranja Tenkovskog bataljona, tako što su reaktivirani svi sakriveni tenkovi i tankete, odnosno povučeni oni koji su bili kod Autotenkovskog bataljona. Sredstva koja su bila kod Pratećeg bataljona GŠ NOVH ostala su pod njegovom nadležnošću sve do februara 1945. Ba taljon je posle formiranja predat u nadležnost 4. korpusa. Ukupno je bi lo na licu mesta 12 ispravnih tanketa, 3 oklopna automobila („SPA“), jedan neispravan tenk Hočkis i jedan kamion. Oni su organizovani u dve čete:
- 1. četu, koja je bila u stvari ranija tenkovska četa Auto-tenkovskog bataljona sa 7 tanketa i jednim oklopnim automobilom, (uključivala je i detašman kod aerobaze u Krbavskom polju), i - 2. četu, sa 2 tankete, 1 oklopnim automobilom, 1 tenkom Hočkis i vodom kod GS Hrvatske sa 3 tankete, 1 oklopnim automobilom i 1 kamio nom. Ovako organizovan bataljon okupio se 13. novembra u Topuskom, a već krajem novembra predislociran je u Slunj. Stanje sa tehnikom ostalo je nepromenjeno do 1945. U međuvremenu, jedna tanketa je teško oštećena 26. novembra. Do kraja 1944. i početkom 1945, ova jedinica je uzela učešća u borbama oko Catrenje, Selišta, Drežnika, Gnjilovca, Vaganca, Primišlja i drugde. Kod Vaganca 31. decembra 1944. izgubljena je još jedna tanketa sa posadom, koja je naišla na PT minu. Početkom 1945, deo ljudstva ove jedi nice upućen je na školovanje u SSSR, a bataljon je ponovo kroz kursiranje popunjen novim ljudstvom. Jedinica je angažovana tokom 1945. u borbama u Lici mahom delujući u pozadini protivničkih snaga: kod Čatmje, gde je oštećen jedan oklopni automobil, a njegova posada povređena; kod Primiš lja, gde je uništena jedna tanketa, kod Drežnik-Grada, itd. U borbi za Bihać bataljon je sadejstvovao 1. tenkovskoj brigadi, delujući u zoni Zavalja. U toj borbi je izgubljen jedan oklopni automobil, u kojem je poginuo prednji vo zač, a ostali članovi posade su ranjeni. Ovde je 24. marta došlo do susreta sa tenkistima 1. tenkovske brigade. Polovinom marta Tenkovski bataljon je imao u svom sastavu: 9 tan keta, 2 oklopna automobila SPA, tenk Hočkis, 2 kamiona i 2 motocikla. U borbama od obnavljanja bataljona uništene su 3 tankete i 1 oklopni automo bil. U ovom periodu očekivalo se da će, analogno formiranju 1. tenkovske brigade, saveznici i za ovu jedinicu isporučiti određenu tehniku, pa je formi rana 3. tenkovska četa. Kako je do manjih isporuka došlo tek u proleće 1945, ova četa je bila nastavna i služila je za obuku. U aprilu 1945, uvedene su u naoružanje partizanske Jugoslovenske armije američke samohotke tipa M-7 (Priest) sa haubicom 105 mm, koje su prema tenku iz kojeg su izvedene nazivane „Serman“ i samohotke M-8 (Ge neral Scott) sa haubicom 75 mm, koje su po proizvođaču nazivane „Kadilak“. Bila je to najveća saveznička isporuka artiljerijskog naoružanja u pro leće 1945. Naime, 19. aprila u šibeničku luku stigao je kontingent artiljerij skih sredstava, među kojima i 19 samohotki M-7/105 mm i 9 M-8/75 mm. Kao komandna vozila, isporučena su i dva oklopna automobila Links (Lynx) za koje se u dokumentu pogrešno navodi da se zovu „Skautkar“. Ova vozila su bila kanadska verzija britanskog lakog oklopnog automobila
Dajmler Dingo. U ovom kontingentu stigla su i 3 tenka Stjuart. Isporučeno je i 59 traktora za vuču artiljerijskih oruđa tipa Bedford od 4 tone, 49 3-tonskih kamiona Dodge, 22 1,5 t tipa Ford, dva kamiona od 6 t sa radio-stanicom, 2 kamionske prikolice od 6 t i 20 motocikala Harlej Dejvidson. Samohotke su bile raspoređene po sledećem: M-7 „Šerman“: devet za 4. armiju, po 4 za GS Hrvatske i 2. korpus i dve za 5. korpus, odnosno M-8 „Kadilak“: četiri za 4. armiju, 3 za GŠ Hrvatske i dve za 5. korpus. Od nosno po jedinicama: 13 samohotki je raspoređeno 23. aprila u Motomehanizovani artiljerijski divizion Teške motorizovane artiljerijske brigade 4. ar mije, 7 u Tenkovski bataljon NOVH, 4 u tenkovsku četu 5. korpusa i 4 sa mohotke u 2. korpus (najverovatnije kod njegove artiljerijske brigade, kasni je sa dodatkom „motorizovana“ kod 2. armije). Samohotke su dodeljene IV armiji pred sam početak riječke operaci je (napada na grad) krajem aprila. Baterija od 75 mm sa četiri M-8 „Kadi lak“ nalazila se kod 9. divizije. Tri baterije sa samohotkama M-7, „Šerman“, jačine ukupno devet vozila, potpomagale su 13, 19. i 26. diviziju i trebalo je da tesno sarađuju sa bataljonom 1. tenkovske brigade na tom pravcu. Ove snage bile su deo Mehanizovanog artiljerijskog diviziona Artiljerijske briga de 4. armije. Samohotke su bile u zoni Rijeke do 3. maja a potom su preba čene ka Ilirskoj Bistrici gde su učestvovale u borbama kod mesta Rupa, Sapjane i konačno oko same Ilirske Bistrice pre predaje nemačkog 97. korpu sa. Deo samohotki M-7 kasnije je ušao u sastav Motorizovanog odreda. Posle borbi oko Bihaća, Selišta i Čatrnje, zaključno sa 8-9. aprilom, Tenkovski bataljon GS Hrvatske se prikupio u Rakovici, gde je inače bila njegova baza tokom 1945. godine. Tu je bataljon dobio američke samohot ke. Polovinom aprila saveznici su isporučili očekivana oklopna vozila: stigle su 4 američke samohotke tipa M-7 sa haubicom 105 mm, „Serman“ i 3 sa mohotke tipa M-8 sa „Kadilak“ sa haubicom 75 mm. Samohotke „Kadilak“ su uvrštene u tenkovske čete, a od samohotki „Šerman“ formirana je samo hodna baterija. Krajem aprila bataljon je odmarširao iz Rakovice, preko Slunja do Oštarija. Tu je popunjen svim potrebnim sredstvima podrške i 2. maja kre nuo je preko Ogulina, Srpskih Moravica, Broda na Kupi u Sloveniju. Bata ljon je 6. maja izbio u rejon Ilirske Bistrice, gde je zatekao snage partizan ske 7. i 8. divizije, kao i delove 1. tenkovske brigade u borbama sa nemač kim snagama 97. korpusa u gradu i okolini. Bataljon se uključio u dejstva sa samohotkama tokom 6. maja i prepodne 7. maja, sve dok nije potpisana ka pitulacija 97. korpusa. Ovo je bila poslednja borba u kojoj su bile angažova ne snage bataljona. Sa svojim borbenim vozilima bataljon je ušao u Ilirsku
Bistricu izmešavši se sa snagama nemačkog 97. korpusa koje su već obusta vile borbu. „To je bila impresivna i nezaboravna slika“.
Tenkovska četa (5. korpusa) „Lazo Marin“ u 1945. godini Tek u aprilu 1945, kod 5. korpusa aktivirana je Tenkovska četa „La zo Marin“. Prethodno, prema raspoloživom spisku naoružanja 5. korpusa, u februaru ova četa je imala dva tenka Hočkis i jedan tenk SPA. Na dan 1. marta četa je imala 2 tenka Hočkis, 2 Fiata ijedan oklopni automobil. Prema naredbi 5. korpusa četa je uvrštena u novoformirani Autobataljon 5. korpu sa. Bataljon je imao dve automobilske čete formirane od ranije auto-čete Pratećeg bataljona ovog korpusa, a treća četa je bila Tenkovska četa „Lazo Marin“. Ona je trebalo da se angažuje u velikom napadu na Banja Luku 22. aprila 1945. Četa je pridodata 17. brigadi 10. divizije, sa tenkovima Fiat i Hočkis, tri kamiona i tehničkom četom. Dejstvovala je na pravcu UdovčićRačić. Napad na nemačko-hrvatske snage na tom odseku bio je iznenadan, desio se u toku večere. Njihove snage su se povukle pred naletom partizan skih jedinica. U povlačenju su porušeni mostovi na Vrbasu i Suturliji, što je delimično usporilo napad tenkova. Pošto su sopstvenim gazom prešli Suturliju, tenkovi su ponovo uvedeni u borbu. Nemačko-hrvatske snage su se po vukle, a partizanske snage su ušle u grad 23. aprila 1945. Potom, četa je po jačana sa po dve američke samohotke tipa M-7 i M-8. Ova četa nije učestvo vala u daljim borbama, ali je upućena ka Zagrebu. Iz njenog pokreta ka glavnom gradu Hrvatske ostalo je više fotografija koje ilustruju naoružanje ove jedinice. Posle rata četa je upućena u Sloveniju gde je ušla u sastav 4. tenkovske brigade JA.
Tenkovska četa - odred 7. korpusa u 1945. Tenkovski odred slovenačkog partizanskog 7. korpusa učestvovao je u borbama od 1. do 4. januara 1945. sa dva tenka koji su se nalazili kao re zerva pri štabu 7. korpusa. Tenkovi su bili predviđeni za kontrolu druma Dobrnič-Žužemberk. U slučaju ispada neprijateljskih snaga trebalo je da služe za podršku i intervenciju. Tenkovi su učestvovali samo u borbi 4. ja nuara kada su neprijateljske snage ušle u Žužemberk. U ovoj borbi je „ma lom tenku otkazao mitraljez, dok je veći tenk topom i mitraljetom odlično tukao neprijatelja“.
U ovom periodu, ukinut je kod oficirske škole GŠ Slovenije šofersko-tenkovski tečaj, ali je kurs obnovljen u martu 1945, sa zadatkom da za što kraće vreme osposobi veći broj šofera za upravljanje motornim vozilima i tenkovima. U ovom periodu, iz tenkovske čete 7. korpusa upućeno je pet pripadnika u oficirsku tenkovsku školu u SSSR-u. Komanda 7. korpusa na vela je u martu da Tenkovska četa u njegovom sastavu ima tri tenka od 7 to na i pet tanketa od 3 tone. Ocenjeno je daje ljudstvo čete neuvežbano u korišćenju tenkova u borbi, pre svega zbog nedostatka goriva, a što je spreča valo učešće u borbi i obuku. Svi rukovodioci i ljudstvo čete završili su ten kovski kurs kod oficirske škole GŠ Slovenije, pa je četa imala uslova da se razvije u veću jedinicu. Komanda korpusa je ocenila daje ovu četu bilo mo guće upotrebiti samo za razbijanje neprijatelja na terenu, dok za napade na uporišta nije bila pogodna. Četa (pominje se i kao Tenkovski odred) ponovo je aktivirana kra jem marta 1945, na području Stare Žage. Sa ovog područja četa/odred slala je pojedine tenkove u borbu, kao ojačanje snagama 7. korpusa. Međutim, u borbama za Semič 29. marta, kada su učestvovala tri tenka iz ove četa-odreda, bilo je gubitaka. U borbi je jedan od tenkova, u kome je bio i komandant odreda, uništen direktnim pogotkom Pancerfausta. Partizanski tenkovi su zatim povučeni i vraćeni u mesto baziranja u Staroj Žagi. Tenkovska četaodred je bila angažovana i sa dva tenka u napadu na snage u Podtumu, kao podrška 18. diviziji. Napad je bio uspešan, a potom su tenkovi vraćeni u bazu. Početkom aprila odred (četa) se nalazio u selu Vrčice, u oblasti No vog Mesta, i na raspolaganju je bilo: dva tenka od 7 tona i dve tankete od 3 tone. „Namenjena je bila za sadejstvo u napadima na uporišta ili na pravci ma neprijateljeve intervencije.“ Dana 20. aprila naređeno je da se na teritori ji 7. korpusa obrazuje Saobraćajna brigada sa četiri bataljona, od kojih je jedan trebalo da bude Automobilski. Početkom maja ova jedinica je raspola gala sa samo 2 kamiona. Potom, u periodu 23-25. aprila, Tenkovski odred je prebačen u Črnomelj, sa namerom da se angažuje u akcijama protiv nemačkih snaga koje su se povlačile ka severu: u Kočevju 29. aprila i u Ribnici 2. maja. Ipak, zbog brzog odstupanja nemačkih snaga ka Ljubljani, slovenački tenkisti partizani više nisu učestvovali u borbama. Tenkovi su dovezeni do Turjaka, a potom su 9. maja trijumfalno umarširali u Ljubljanu. Odred je ostao u Lju bljani do 26. juna 1945, kada je određen za jezgro nove 3. tenkovske brigade Jugoslovenske armije.
TRŠĆANSKA OPERACIJA I KAPITULACIJA TREĆEG RAJHA Prodor ka Trstu, saveznici i kapitulacija nemačkog 97. korpusa U drugoj polovini aprila 1945, usledila je nova faza napredovanja partizanskih snaga 4. armije, prema prostoru Rijeke, Istre i Trsta. U među vremenu se u ovoj zoni grupisao nemački 97. korpus, sastavljen od 188. brdske, 237. pešadijske divizije kao i većeg broj nemačkih, vojnih i policij skih sastava, zatim italijanskih sigurnosnih jedinica, itd. Korpusu je u tom trenutku bila pridodata 5. policijska oklopna četa, a verovatno na kratko i oklopna jedinica 24. SS divizije. Ove snage iskoristile su teško prohodan kraški teren, kao i delove fortifikacija na ranijoj italijansko-jugoslovenskoj granici radi utvrđivanja. Taj korpus je branio pravac prema Trstu i dalje zo nu odgovornosti nemačkih snaga u severnoj Italiji od mogućeg prodora sa juga i istoka. Prva tenkovska brigada je na početku ove faze bila rasuta na više lo kacija (Josipdol, Brlog, Bribir, Otočac, Crikvenica, itd.). Njen 4. bataljon nalazio se na pravcu Rijeke, a sa 19. divizijom učestvovao je u borbama za taj grad 17-21. aprila. Po završetku operacije u Rijeci, bataljon je povučen na odmor u rejon Sušaka. Delovi brigade (1. tenkovski, inžinjerijski bata ljon) izbili su do 26/27. aprila na raniju jugoslovensko-italijansku granicu u rejon reke Rečine, gde su učestvovali u borbama sa snagama nemačkog 97. korpusa. Te borbe su bile teške, a partizanski tenkovi su zaustavljeni i pored nekoliko pokušaja napada. Tu je uništen jedan partizanski tenk Stjuart. U borbama kod sela Sarošane desio se neobičan slučaj : četiri tenka su prateći partizansku pešadiju ostala zaglavljena u jednoj uvali iz koje zbog nagiba nisu mogli da se izvuku. Jedinice 2. bataljona su pratile partizanske snage 13. divizije sve do Klane, na putu između Rijeke i Ilirske Bistrice. Ove snage su u kontranapadu 21. aprila izbačene iz tog mesta, a 2. tenkovski bataljon je imao uništen jedan a oštećen i zarobljen još jedan tenk. Ovaj bataljon je zamenio 3. tenkovski bataljon koji je stigao sa 26. divizijom, ali su pokušaji da se zauzme Klana ostali bez uspeha. Iako su u široj zoni Klana-Rijeka bile koncentrisane jake nemačke snage koje su branile prolaz ka Trstu i unutrašnjosti Italije, Istra i slovenačko primorje su ostali gotovo potpuno neposednuti. Zadatak koji je Generalštab JA, 20. aprila 1945, dodelio 4. armiji bio je: brz prodor ka Trstu, njegovo zauzimanje i nastavak prodora na sever dolinom
reke Soče, radi presecanja odstupnice snaga Grupe E iz Jugoslavije prema Italiji. U skladu sa tim zadatkom komandant 4. armije je naredio da dva ten kovska bataljona (2. i 4. tb) 1. tenkovske brigade maršuju iz rejona Gorskog Kotara, istočno od Rijeke direktno na sever, ka Prezidu na granici sa Slove nijom i tamo podržavaju snage 20. divizije. Ostale snage trebalo je da osta nu u rejonu Rijeke. Ta dva tenkovska bataljona upućena 20. diviziji marševala su preko 90 km, a onda su, skrećući na zapad, uključena u operacije prema Ilirskoj Bistrici (2. tb), odnosno nešto severnije prema Knežaku, Baču i Šent Petru (4. tb). Dana 25. aprila jedna neprijateljska mehanizovana kolona sa „tri ma la i četiri velika tenka“ nastupala je sa strane Fontana-Koritnica prema polo žajima 20. divizije. Od partizanskih dejstava uništena su dva tenka: jedan PT minom, drugi bacačem. Naime, u akciji pokušaja zaustavljanja snaga partizanske 4. armije poslata je iz Gorice i italijanska grupa San Đusto. Ova jedinica se 17. aprila rasporedila u zonu Rupe ispred Ilirske Bistrice. Potom je 24. aprila prešla u zonu Knežaka, gde je u pomenutoj borbi sa partizanima izgubila dve tankete L-3. Odavde se italijanska jedinica ponovo vratila u Rupu, gde je dobila naređenje da uništi sve tenkove. Uništeni su, međutim, samo neispravni tenkovi ili oštećeni L-3. Italijanska oklopna jedinica se po vukla preko Podgrada u pravcu Trsta 27. aprila i vratila u matičnu bazu Marijano. Tu su je razoružali italijanski partizani koji su dan ranije već razoru žali i zaplenili ostatak ove jedinice u njenoj bazi. Italijanski partizani su sa ovom tehnikom napali oklopnu jedinicu 24. SS divizije naoružanu tenkovi ma P-40 u Čividaleu. Od 27. aprila došlo je do većih borbi kod Ilirske Bistrice. Nemačke snage su organizovale kontranapad 28. aprila, odbacivši partizanske snage dalje od Ilirske Bistrice. Ovde su se partizanski tenkisti susreli sa (četom) tenkova „Panter“ i T-34, iz sastava 212. okb (?), odnosno 5. policijske oklopne čete. U rejonu Trnovo-Ilirska Bistrica došlo je do borbe sa nemačkim tenkovima, gde je jedan T-34 bio uništen od strane protivtenkovskog topa 75 mm na šasiji partizanskog Stjuarta. Potom partizanske snage sa 2. tenkovskog bataljona prodiru u Ilirsku Bistricu, produžavaju preko Jelšana na jug, sve dok nisu stigle do leđa nemačke grupacije 97. korpusa u rejonu Klane. Pošto je u ovoj zoni neprijatelj bio nadmoćniji, partizani su se povu kli na polazne položaje. Četvrti bataljon marševao je pomenutim pravcem nešto severnije i posle kraćih borbi uspeo da u podne 27. aprila uđe u Pivku i da sledećeg da na produži napredovanje na sever ka Postoj ni. Posle višečasovnih borbi i obostranih kontranapada, snage 20. divizije sa 4. tenkovskim bataljonom uš-
le su u Postojnu. U ovim borbama izgubljena su čak tri partizanska tenka. Komanda 4. armije je istog dana naredila da 20. divizija sa sopstvenim sna gama i određenom motorizacijom, kao i pridodatim tenkovskim snagama, odmah preusmeri dejstva ka Trstu i uđe u grad. Sve snage 1. tenkovske u ovoj zoni (2. i 4. tb) krenule su sutradan, 29. aprila, iz Pivke na zapad ka Tr stu, u dva pravca preko Divače. Sledećeg dana kolona 20. divizije sa 4. tb ušla je u Sežanu i krenula ka Opičini do sela Bene, gde je zaustavljena u borbi. Druga kolona je preko Lokeva i Kozine uspela da uđe u Bazovicu, ali su je potom iz tog mesta izbacili Nemci uz pomoć tenkova. U borbi u Bazovici 1. tenkovska je izgubila tri, a Nemci četiri tenka, kako je navedeno u izveštaju 20. divizije. U nastavku borbe, partizani su uspeli da zauzmu Bazo vicu i proteraju Nemce ka Trstu. Po ulasku partizana u Bazovici je zaroblje no 7 tenkova (izveštaj 20. divizije od 30. aprila navodi: 2 uništena i 1 zaplenjen tenk od 35 t; izveštaj za Generalštab JA od 1. maja navodi daje unište no 26 tenkova od 35 t dok su dva zarobljena). Snage koje su bile kod Kozi ne takođe su uništile - zarobile jednu motorizovanu kolonu koja se provlači la tim pravcem ka Trstu. Uveče 30. aprila, ove snage su obuhvatile samu trš ćansku varoš sa istoka i jugoistoka. Ujutro 1. maja, snage 10. brigade 20. divizije i 2. tenkovski bataljon ušle su u gradski deo Trsta i započele ulične borbe sa nemačkim snagama koje su se povukle u utvrđene objekte. Za to vreme, snage 4. tenkovskog ba taljona sa 9. brigadom 20. divizije bile su zbog jakog otpora zaustavljene kod Opičine. Treći bataljon 1. tenkovske brigade je tokom 1. maja iz rejona Klane upućen u rejon Opičina kod Trsta, gde je zamenio 4. tenkovski bata ljon koji se potom preko Bazovice spustio u Trst. U isto vreme, nemačko-italijanske snage iz pravca Ljubljane sa pet tenkova ponovo su ušle u Postojnu. Iz 4. tenkovskog bataljona najhitnije je izdvojen vod oklopnih automobila AEC i upućen u intervenciju ka Postojni. Međutim, potpuno neočekivano za partizane razvila se oštra borba sa ovom kolonom, u kojoj su svi oklopni automobili 1. tenkovske bili uništeni. Parti zani, ipak, uspevaju da unište jedan od nemačkih tenkova. Nemačka grupa cija ostaje u Postojni do daljeg. Na drugoj strani, naređeno je da se 4. ten kovski bataljon hitno odvoji od Opičine, preko Bazovice spusti u Trst i poja ča snage u gradu koje su vodile borbu sa nemačkim sastavima, zabarikadira nim u sudu i kasarni. Oni su tek 3. maja istakli belu zastavu. Na drugoj stra ni, u Opičini Nemci su 2. maja ujutro preduzeli napad uz pomoć tenka od 34 tone, ali su bili odbijeni. U Opičini se sledećeg dana, 3. maja, oko 10 časova pojavila britanska oklopna patrola sastavljena od jednog oklopnog automo bila i dva tenka. Oni su iz Trsta došli do nemačke posade u Opičini, radi po
kušaja dogovora o predaji. U toku borbi za Trst, prema izveštaju 20. divizi je, uništena su 4 a oštećena 2 tenka partizanske 1. tenkovske brigade. Iako su partizanske i savezničke snage već ušle u Trst, na širem pro storu Ilirske Bistrice, Klane i prostora severno od Rijeke ostala je grupacija 97. korpusa. Ovaj korpus je izgubio svaku fizičku vezu sa sopstvenim sna gama u Italiji, pa time i mogućnost da se preda savezničkim snagama. Sa druge strane partizanske snage su posle zaposedanja Trsta bile rasterećene i počele su da stežu obruč oko ove nemačke grupacije. Sa snagama 26. divizi je iz pravca Rijeke stigao je 1. tenkovski bataljon. Ova jedinica je (2. maja) u borbi kod sela Lipe izgubila tri tenka, a jedan je bio oštećen. U borbama 3. i 4. maja, jedinica je uspela da spreči proboj dela 97. korpusa iz Ilirske Bi strice u pravcu Ljubljane. Bataljon je u tom trenutku imao samo 3 tenka i 2 oklopna automobila. Tog dana, 4. maja, pred Ilirsku Bistricu iz Trsta stigli su 2. i 4. tenkovski bataljon, koji su pojačali partizansku blokadu nemačkog korpusa. Ove snage su uzele učešća u poslednjoj borbi sa snagama 97. kor pusa, vođenoj 6. maja. Tada je izgubljen jedan tenk Stjuart. Sutradan, 7. ma ja, nemački korpus se predao, sa 15.000 vojnika i 30 vozila. Moguće je daje „8 raznoraznih nemačkih trofejnih borbenih vozila“ koje je imao Tenkovski bataljon GŠ Hrvatske „na kraju rata“ bilo zaplenjeno u Ilirskoj Bistrici. Na prostoru Istre, u tom periodu su takođe razoružane nemačke jedi nice. I ovde je zaplenjen određen broj vozila, na primer prilikom razoružavanja 281. protivavionskog diviziona (FLAK Abteilung) gde je zarobljen je dan oklopni automobil tipa SdKfz 222. U analizi borbenih dej stava 1. tenkovska brigada za period april-maj 1945, navodi gubitke od 12 uništenih i 9 oštećenih sopstvenih tenkova, 3 uništene i 3 oštećene Blinde AEC ijedan uništen oklopni izviđački automo bil tipa Skautkar sa radio-stanicom.
Britanski tenkisti dolaze Snage britanske 8. armije, odnosno njenog 13. korpusa, koje su dola zile iz srednje Italije prema Trstu i Gorici, bile su: 2. novozelandska i 6. oklopna divizija. U sastavu prekaljene 2. novozelandske divizije nalazila se 4. novozelandska oklopna brigada, sastavljena od 18, 19. i 20. oklopnog pu ka (Armored Regt). Kao divizijska oklopna izviđačka jedinica bio je britan ski 12. kopljanički puk (12th Lancers). Glavnina novozelandske divizije ušla je u Trst, dok je 12. kopljanički puk ušao u Goricu. U toj zoni jedinica je na išla prvo na snage Dinarske četničke divizije, a potom i na Srpski dobrovo ljački korpus. Te snage su kasnije bile razoružane.
Tokom 2. maja 1945, snage slovenačkog 9. korpusa izbile su na reku Soču u široj zoni Gorice. Tog dana 17. brigada 30. slovenačke divizije otvo rila je vatru oko 11 časova na nepoznatu motorizovanu kolonu, koja je dola zila od Miramara. Iz kolone je odgovoreno topovima sa vozila i došlo je do kratkog puškaranja. Potom je ustanovljeno da je reč o saveznicima: koloni 2. novozelandske divizije koja je napredovala od Tržiča putem pored obale. Kolona je noću 1/2. maja prošla Miramar i sutradan ušla u Trst. Drugog ma ja oko 14 časova pred tršćanski Tribunal došlo je 7-8 savezničkih tenkova, a potom su sa partizanima povedeni neuspešni pregovori, ne bili se zabarika dirani Nemci predali njima. Partizani su kategorički odbacili taj predlog, pa se borba nastavila do sledećeg dana. Trećeg maja je kod partizanske 18. brigade došao britanski tenk, sa belom zastavom, tražeći da se uspostavi primirje da bi se pregovaralo sa Nemcima. Partizani su to odbili i iskoristili da pomere svoje položaje u rejonu Opičine, ali je oko 11 časova i ovde zavladalo primirje. Druga novozelandska divizija se narednih dana nalazila u sledećem rasporedu: po brigadama bila je smeštena u Trstu, Monfalkoneu i Ronki. Iz srednje Italije dolazila je i britanska 6. oklopna divizija. Ona je iš la od Trevizia prema Udinama, sa 27. kopljaničkim pukom (27th Lancers), kao čelnom jedinicom. Ova jedinica je pripadala sastavu 26. oklopne briga de, koja nije ušla u ovu zonu. Ovaj krak britanskih snaga naišao je u rejonu Udina na snage nemačkog 212. oklopnog bataljona i oklopne čete 24. SS di vizije. Izbila je manja borba sa obostranim gubicima. Delovi ove divizije ta kođe su naišli na srpske antikomunističke snage u ovoj oblasti. Komandant divizije general Muraj dogovorio se sa komandantom srpskih snaga o njiho vom razoružanju. Snage ove divizije su potom pristupile razoružanju svih srpskih snaga na liniji Kormons-Mancano, i potom ih otpratile do logora u zoni Palmanove. Deo 27. kopljaničkog puka, koji je nastavio pokret ka Se vern, 7. maja se susreo sa snagama jugoslovenskog Motorizovanog odreda u dolini Soče, u pravcu Kranjske Gore.
Partizanski tenkovi „crtaju“ granice nove Jugoslavije maja 1945. Posle zauzimanja Trsta, delovi 1. tenkovske brigade ostali su u rejo nu tog grada. Deo 3. bataljona, u jačini od jedna tenkovske čete, dodeljen je novoformiranom Motorizovanom odredu koji je obrazovan u Bazovici 3. maja. Ovaj odred se pominje i kao: Kombinovani motorizovani odred, Brza udarna grupa, u stvari reč je o 11. dalmatinskoj (od tada: motorizovanoj, motostreljačkoj) brigadi 26. dalmatinske divizije. Brigada je pojačana vozi-
lima sa vozačima iz auto-čete 20. divizije, pomenutom tenkovskom četom sa 15 tenkova Stjuart i 6 blindi AEC, motorizovanim 3. haubičkim artiljerij skim divizionom Artiljerijske brigade IV armije kojoj je pridodata baterija PA topova Flak od 20 mm i baterija PT topova od 88 mm. Uz odred, jačine oko 3.500 ljudi, nalazio se politički komesar 4. armije Boško Šiljegović. Ovaj odred je dobio zadatak da prodre dolinom Soče na sever ka Koruškoj naseljenoj Slovencima, dopre do Celovca i spreči povlačenje nemačkih sna ga prema saveznicima, ali i da svojim pokretom demonstrira snagu nove ju goslovenske vojske i jasno omeđi jugoslovenski nacionalni prostor. Odred je marševao preko Ajdovščine do Idrije, gde se zaustavio jer je pred njima bio teško prohodan pravac i još uvek znatno jake nemačke snage. Stoga je odlučeno da se promeni pravac kretanja: 5. maja odred je krenuo nazad, ponovo preko Ajdovščine i Gorice, a potom na sever dolinom Soče gde su savezničke snage kontrolisale teritoriju. Preko Tolmina stigao je do ispred Kobarida gde je njegovo čelo zaustavila jedinica iz sastava 38. (irske) pešadijske brigade britanske 8. armije, koja je jedno vreme išla para lelno sa odredom. Posle britanskog upita za namere partizana i razmene predstavnika, odred je produžio i stigao do Boveca. Odatle je, prema naređe nju Britanaca, promenio pravac i njegova motorizovana pešadija nastavila je put preko Vršiča prema Kranjskoj gori. Za to vreme tenkovi i teška artiljeri ja zajedno sa Ircima kretali su se paralelno preko Loga i Predela prema Tribižu. Na 5 kilometara ispred tog mesta, kolonu odreda su ponovo zaustavili saveznici. Motorizovani pešadijski deo je ujutro 8. maja, ispred Kranjske Gore, posle kraće borbe zarobio nemačku motorizovanu PA jedinicu sa celokupnim naoružanjem od 16 PA topova 40 mm i preko 100 motornih vozi la. Ovde je došlo do kraćeg zastanka i konsolidacije odreda. Odlučeno je da se iz Kranjske Gore najkraćim ali najtežim putem preko Karavanki, odnosno prevoja Koren, uđe u Korušku (Austriju). Istog dana u toku priprema za po kret u rejonu Bele Peči, na pravcu prema Tribižu, ponovo se pojavila jedini ca 38. brigade, ali je posle dogovora sa komandom odreda britanska jedinica odustala od daljeg pokreta prema Kranjskoj Gori. Odred je podeljen u dve motorizovane grupe: prva je krenula preko Korena u Korušku, a druga osta la da sačeka tenkove koje su zadržali Britanci kod Tribiža. Na putu prema Beljaku, prvu kolonu ponovo su zaustavili britanski tenkovi iz sastava 5. korpusa 8. armije. Britanci su preusmerili kretanje te kolone na pravac pre ma Boro viju (paralelno sa jugoslovensko-austrijskom granicom) i dalje ka Celovcu. Na ovom pravcu odred je u više navrata zarobio manje delove ne mačkih ili srpskih snaga. Kolonu je popodne 9. maja pred Celovcem ponovo zaustavila britanska jedinica koju su i ranije sretali na putu. Ovaj deo odreda
je u dogovoru sa Britancima raspoređen na prostor istočno od Celovca na putu prema Velikovcu sa komandom u Trdnjoj Vasi. U prvoj zoni snage od reda susrele su motorizovane delove ustaškog PTS u povlačenju, a kasnije su počeli da pristižu i ostali delovi odreda. Tih dana pored intenzivnih odno sa sa britanskih vojnim vlastima njihovog 5. korpusa, odred je prikupljao za robljenike iz jugoslovenskih antikomunističkih snaga na tom prostoru. U jednoj situaciji, prilikom razoružanja veće protivničke kolone pomogao je i pridodat britanski tenkovski bataljon. Iz preostalog dela odreda iz Kranjske Gore noću 9/10. maja upućen je 1. bataljon prema Jesenicama, odnosno železničkoj stanici (gde su se u tom trenutku nalazili i nemački oklopni vozovi). Posle dužnih pregovora, ovom delu odreda se predala grupacija u Jesenicama i bez naoružanja pro dužila ka Kranjskoj Gori. Osim velike količine artiljerijskog i streljačkog naoružanja, zaplenjeno je 18 naoružanih oklopnih vagona, kao i dva tenka (najverovatnije sa nekog od vozova). Ovi delovi odreda su noću 11/12. i to kom 12. maja uspostavili vezu sa 29. hercegovačkom divizijom koja je sa juga došla do Bleda i granične linije na Ljubelju. Na ovaj način bio je presečen prolaz ostalim nemačkim i nacionalnim snagama ka Austriji (Borovlju i Celovcu). Na ovom prostoru, 11. maja, jača grupacija hrvatskih snaga izvr šila je prodor ka Borovlju sa 2 bataljona i 17 tenkova. Ova grupacija je poti snula lokalne slovenačke snage preko Drave. Istog dana, 11. maja, tenkovska četa Moto rizo vanog odreda, posle zadržavanja od Britanaca, krenula je iz Kranjske Gore da se pridruži ostalim delovima odreda u zoni Celovca. Ojačana četa je marševala istim pravcem kao i glavnina odreda: Kranjska Gora-Korenski Prevoj-Bistrica v Rožu sa namerom da stigne u Trdnju Vas kod Celovca i priduži se snagama odreda. Obaveštena daje pravac slobodan i siguran za kretanje, tenkovska četa nije preduzimala nikakve mere opreza. Oko 21 čas, na drumu zapadno od Borovlja čelo kolone je naišlo na nemački tenk (tenkove). Nemci, koji su prepo znali da je reč o partizanima a ne Britancima, otvorili su vatru. U borbi sa nemačkom pešadijom naoružanom protivoklopnim sredstvima i tenkovima, partizanska četa iz sastava 1. tenkovske brigade pretrpela je velike gubitke: 4 tenka i 2 blinde. Gotovo trećina raspoložive tehnike bila je uništena. Tek sutradan, na partizansku intervenciju, ovu grupu nemačkih (i slovenačkih) snaga razoružao je jedan britanski oklopni bataljon. Oni su prihvatili preda ju, a partizani su dobili ostavljenu tehniku. Tek 13. maja partizanska tenkov ska četa se pokrenula, ali ne dalje od mosta na Dravi. Odred je tih dana nastavio da razoružava protivničke snage, a sva za plenjena tehnika i naoružanje su koncentrisani u Trdnjoj Vasi. Odatle se
glavnina „koruškog dela“ odreda povukla preko Celovca u Sent Jakob (blizu austrijske strane tunela ka Jesenicama), gde se u okolini razmestila sa dva bataljona i artiljerijom. Oklopna tehnika povučena je u Bistricu v Rožu, jugozapadnije od mesta sukoba sa nemačkom kolonom. U ovaj prostor 13-14. maja došli su i delovi odreda iz Jesenica, pa se čitav odred sada nalazio u ši roj zoni od Šent Jakoba do Borovlja. Snage odreda su razoružavale protiv ničke jedinice i prikupljale tehniku. Najveći problem bio je osim velike koli čine zarobljenika i tehnike i nestašica goriva, pa je gorivo dobijano kroz pre govore sa britanskim vojnim organima u ovoj zoni. Ono što je još uznemiravalo Britance bilo je uspostavljanje lokalnih vlasti od strane partizanske 4. operativne zone u austrijskim mestima. Sa druge strane, pojedini britanski komandanti su davali pomoć u gorivu i na druge načine pomagali partizan ske napore u prikupljanju plena. Generalno, Britanci su ipak nerado gledali na prikupljanje teškog na oružanja od predatih snaga koje su vršili partizani. Kao što smo pomenuli u rejonu Celovca/Klagenfurta, odred je koncentrisao plen u selu Trdnja Vas, 11 km istočno od tog grada. Plen je sabiran sada i na drugim lokacijama. Osam različitih borbenih vozila skupljeno je najednom prostoru kod Borovlje (oni mogu biti nemački ili hrvatski, ili čak iz jedinice koja se sukobila sa četom iz 1. tbr kod Svetne Vasi). Svih osam tenkova je 17. maja uništila britanska oklopna jedinica, vatrom iz tenkova Serman sa druge strane Dra ve. Sutradan, 19. maja kod Podroščice, neposredno pre ulazak u tunel kod Jesenica, druga britanska kolona je „bacila pod cestu“ jednu blindu i tri jednocevna PA tipa FLAK. Sudeći po ovim incidentima pojedini britanski voj ni organi nisu tolerisali partizansku zaplenu tehnike na području van ranije utvrđenih granica Kraljevine Jugoslavije. U isto vreme u rejonu Podroščice, na austrijskoj strani tunela kroz Karavanke, britanske vojne snage su od 18. maja počele da predaju odredu jugoslovenske antikomunističke zarobljenike, koji su potom transportovani vozovima u Jugoslaviju. Zaključno sa 19. majem, kao plen Odreda se navodi: 2 tenka, 1 blinda, 20 oklopnih vagona, 1 „terezina“ (dresina), 11 lokomotiva, 300 vagona, 213 ispravnih i 210 neispravnih kamiona, 10 automobila, 29 motocikala, 12 tricikala, 10 prikolica, itd. Navedene su i razoružane nemačke protivavionske motorizovane FLAK jedinice, jedinice veze i drugo. Odred i slovenačke parti zanske snage su organizovale izvlačenje i transport ratnog plena železnicom preko Jesenica dublje u Jugoslaviju, ali sumarni podaci o oklopnoj tehnici na vode na zaključak da je od oklopne tehnike odred ubeležio samo tehniku iz Jesenica ali ne i oklopnu tehniku u Koruškoj, koju su im uništili Britanci.
Oklopni automobil AEC prolazi pored napuštenog nemačkog tenka T-34/76, kojeg pregledaju partizani (11. dalmatinska mts brigada)
Snage 1. tenkovske partizanske brigade podržavaju jedinice 20. divizije u borbama, Trst, 1. maja 1945 (VM, 11739)
Ulazak snaga 1. tenkovske brigade u Trst 1. maja 1945 (VM, 10231 i 11754)
Stroj delova 1. tenkovske brigade koji su učestvovali u borbama za Trst. U prvom redu 11 tenkova Stjuart, u drugom redu posle kamiona oklopni automobil tipa Panar, iza kojeg je još 5 tenkova Stjuart (VM, 14194)
Kolona 1. tenkovske brigade po završetku borbi za Trst. Na čelu kolone tenkova Stjuart, u prvom planu je oklopni automobil M3A1 Skautkar obojen po britanskim standardima: kaki - pustinjsko žuto, sa standardnim brojem i petokrakom (VM, 11773)
Gore: Teško oštećen i napušten tenk tipa T-34, sa brojem 02, iz sastava nemačke 5. policijske oklopne čete (spomen-soba 1. prol. br/2. tbr). Dole: Napušten tenk T-34/76 sa brojem 07 iz sastava iste jedinice, na raskrsnici u rejonu Bazovice kod Trsta. Fotografija otkriva detalje bojenja: na žutoj osnovnoj boji, nanete su maslinasto zelene i tamnocrveno-braon mrlje (AG foto Zagreb)
Zaplenjeni T-34/76 „01“ iz sastava 1. tenkovske brigade u Trstu maja 1945. (MRN JUG 12873, A-281/16)
Partizani pored zarobljenog T-34/76 1945. Na tenku se uočavaju tri tipa potpornih točkova. (kol. Dragan Savić)
Susret partizana i saveznika u Trstu bio je srdačan samo po završetku borbi: na fotografiji jugoslovenski partizan i novozelandski tenkista na kupoli tenka M4 Šerman
Kolona tenkova M4 A3 iz sastava 20. oklopnog puka 4. oklopne brigade 2. novozelandske divizije, u Trstu. Na kupolama su ucrtani kvadrati kao znakovi B skvadrona u okviru puka, a radi raspoznavanja iz vazduha na gornjoj ploči u krugu ucrtane bele petokrake (sajt: 20. NZ Arm. Bn)
Susret partizanskih snaga i oklopne jedinice britanske 8. armije. Oznaka novozelandske 4. oklopne brigade uočljiva je u desnom gornjem uglu kutije na kupoli. Ispod nje je broj „52“ koji je kao oznaku nosio njen 20. oklopni puk. Na kupoli tenka uočava se trougao kao taktički znak A skvadrona u okviru puka (VM, 11731)
Susret srpskih nacionalnih snaga sa delovima britanske 8. armije u rejonu Gorice, 3. maj. Na fotografiji generali Damjanović, Prezelj i Parac sa ljudstvom pored tenka M-4 Šerman. (VM)
Britanske snage prodrle su tenkovima i u Austriju. Na fotografiji tenk Šerman HA (M4A1 76 mm (W) (kol. Aleksandar Smiljanić)
Snage 38. irske brigade napreduju na severozapadu jugoslovenske teritorije prema Austriji, maj 1945. Na fotografiji Bren/Universal carrrier (T-500069), prolazi pored preturenog nemačkog PA topa tipa Flak 4 x 20 (VM)
U naoružanje JA u aprilu su ušle samohotke M-7 koje su partizani nazivali „Šerman“. Desno: samohotka u akciji, Slovenija 1945 (VM, 11547). Dole: Samohotke su dodatno naoružane teškim mitraljezima Zbroj ovka M-38 15 mm (MRN BiH)
m
Partizani 2. tenkovske brigade na zaplenjenom nemačkom poluguseničaru od 5 tona tipa Sd.Kfz.10 tegle zaplenjenu samohotku L-40 47/32. Na drumu, nadomak Zagreba maj 1945. (MRNH FR 6855/3)
Napušten i oštećen tenk Somua S-35 sa brojem 301 u Kostajnici, početkom maja 1945 (VM)
Oklopna jedinica partizanskog 5. korpusa u napredovanju prema Zagrebu, u rejonu Velike Gorice, 8. maja 1945. Gore: na zastanku s leva na desno: naoružani Bren/Universal carrier, samohotka M-8 „Kadilak“ i tenk Hočkis H-35 (kol. Aleksandar Smiljanić). Dole: malu oklopnu kolonu prevodi tenk tipa Hočkis H-35, prepoznatljiv po kratkoj cevi (VM, 11657)
Partizanske oklopne snage ulaze u Zagreb 8. maja 1945: gore, Bren-Universal carrier; dole, samohotka M-8 (MRNH, F-1581 i OF 8667-11)
Oklopni automobil BA-64 iz sastava 2. tenkovske brigade na Jelačića placu, 8. maj 1945. (MNZS)
Tenk T-34 sa brojem 505 iz sastava 2. tenkovske brigade na ulicama Zagreba, 8. maj 1945. (spomen-soba 1. prol. br./2. tbr)
Kamerman snima kolonu iz vozila tipa Horh. Desno je Kibelvagen (Politika via A. Radić)
Partizanska motorizacija na ulicama Zagreba 8/9. maja 1945: kolona vozila zaplenjena od nemačkih snaga ili dobijena od Sovjetske armije. Kamion u prvom planu na blatobranu točka ima registraciju hrvatskih snaga, najverovatnije OS 699 i znak jedinice iznad. (Politika via A. Radić)
Parada partizanskih snaga u Zagrebu 13. maja 1945: na obe fotografije vidimo samohotke M-7 od partizana nazivane „Šerman“ u defileu preko Jelačića placa (MRN JUG, 9767, A-991/33 i MRNH, F-2597)
Parada partizanskih snaga u Zagrebu 13. maja 1945: defile delova 2. tenkovske brigade. Gore: tenk broj „1“ ispisan parolama (Živio drug Tito na kupoli, S.F. i Tito nas vodi pored vozačevog luka) sa ucrtanim petokrakama i belim trouglom na gornjoj oploči kupole za prepoznavanje iz vazduha. Dole, u prvom planu tenk „610“ sav prekriven parolama (Tito je naš, Mi smo Titova, Osvetnik, Tito, itd.) (VM, 21451, 21454)
Motorizovani odred je sa svojim tenkovima direktno bio u službi ostvarivanja vojno-političkih ciljeva jugoslovenskog komunističkog vrha na ovom prostoru. Radi ostvarivanja istih političkih ciljeva i pojačanja efekta sopstvene snage, u rejon Trsta je iz Zagreba 17. maja upućena i 2. tenkovska brigada. Ona je sopstvenim hodom preko Ljubljane i Logateca stigla do Tr sta. Potom, 21. maja efektno je prošla kroz sam grad, a zatim se razmestila u okolini. Jedna četa je ostala tri dana u Trstu, pa se i ona pridružila ostalim delovima brigade. Od 1. juna brigada je bazirala u širem rejonu Vipavske doline. Tako su se obe tenkovske brigade JA u drugoj polovini maja 1945. našle zajedno u širem rejonu Trsta, tada epicentru diplomatskog sukoba sa saveznicima. Sporazumom od 9. juna 1945. između Jugoslavije sa jedne i Velike Britanije i SAD sa druge, uspostavljena je privremena saveznička vojna uprava u Trstu i okolini. Povlačenje snaga JA bilo je zakazano za 12. jun 1945. Snage JA povukle su se na demarkacionu liniju - tzv. Morganovu li niju, a sporna teritorija je podeljena na dve zone: „A“ - Trst i okolina sa an gloameričkom upravom; „B“ - u koju su ušli severozapadna Istra i slovenačko primorje, sa jugoslovenskom vojnom upravom. Povlačenje snaga JA otpočelo je 11. juna, predveče, a tokom noći jedinice su marševale na nova odredišta. Tako su se povukle i dve tenkovske brigade. Druga tenkovska se 20. juna iz rejona Vipavske doline prebacila u Rakek, kod Postojne. Pošto je general Petar Drapšin (komandant 4. armije, potom 1. tenkovske armije) iz vršio smotru 21. juna, brigada je odmarširala u Ljubljanu. Povukli su se i delovi 1. tenkovske, koja je u julu 1945. prešla u mirnodopski garnizon Sta ra Vrhnika. Osobenost 1. tenkovske brigade bila je velika upotreba oklopnih automobila kao borbenog vozila. Brigada nije imala izviđačku niti pešadijsku jedinicu u svom sastavu. Jedinica je imala 93 poginula i 195 ranjenih pripadnika, 33 uništena tenka i 5 oklopnih automobila, odnosno 31 tenk i 2 OA oštećena. U brigadi su preuzimala sva vozila na popravku ukoliko nisu bila razneta u eksploziji ili potpuno izgorela. Na 5 tenkova bez kupola ugra đeni su PT ili PA topovi. Brigada je dobila samo jednu dopunu tenkova od Britanaca: 6. marta 1945, za predstojeće operacije 4. armije britanska vojska je isporučila još 36 tenkova Stjuart, od kojih je većina bila starije verzije M3A1, odnosno u aprilu još 3 tenka, kao i određene količine benzina, muni cije, hrane i drugog materijala. Detaljna tehnička statistika govori o naporu tehničke službe brigade da održi broj ispravnih tenkova u toku ratnih dej stava. Druga tenkovska brigada je prvi put kod Zagreba angažovana kao celina, dok je prethodno bila korišćena podeljena na manje sastave bataljone
i čete. U toku njene upotrebe bilo je više grešaka: izdvajanje 2. tb na „bosan skom“ pravcu, borbe oko Pleternice i drugo što je prouzrokovalo veće gubit ke. Ipak, svojom pojavom u Zagrebu 8. maja ili Trstu 20. maja ona je odi grala prvorazrednu političku ulogu, kojom je maršal Tito faktički demonstri rao i saveznicima i protivnicima da raspolaže adekvatnom oružanom silom.
Partizani zarobljavaju nemačku oklopnu tehniku Posle kapitulacije nemačkih snaga 8. maja pa sve do 15. maja u ruke jugoslovenskih partizana iz dana u dan padao je impresivan ratni plen. Po red nemačkih snaga komande Jugoistoka, reč je o velikom broju domaćih protivnika. Od nemačkih jedinica zarobljeni su: - štabovi tri korpusa: 21. (SI. Konjice. 12. maj), 91. (Zidani Most 11. maj), i 97. (Ilirska Bistrica 7. maj), - štabovi sledećih divizija: 7. SS brdske (Zidani Most, 11. maj), 22. pešadijske (Polzela, Celje, 12. maj), 41. pešadijske (Klanjac-Sutla 10. maj), 181. pešadijske (Polzela, Celje, 12. maj), 237. pešadijske (Ilirska Bistrica 7. maj), 104. lovačke (Poljana-Blajburg 13. maj), 188. brdske (Ilirska Bistrica, 7. maj), 11. vazduhoplovne-poljske (SI. Konjice. 12. maj), 369. pešadijske (Polzela, Celje, 12. maj), 373. pešadijske (Raki-Krško, 10. maj i Zidani Most 11. maj), i 392. pešadijske (Ilirska Bistrica 7.5). Zatim, delovi 22. korpusa, 1. i 2. kozačke divizije, 438. divizije za naročitu upotrebu, borbene grupe Stefan, Fišer, Gajger, veći broj policijskih i drugih jedinica. Potom, zarobljene su snage hrvatskih divizija (1-13,15-17). Od ovih snaga zaplenjene su veće količine ratne tehnike. Najveći deo ove tehnike, ukoliko nije bio uništen ili pripadao delovima jedinica koje su se predale saveznicima, zaplenile su snage Jugoslovenske armije. O ovoj impresivnoj galeriji tipova i verzija svedoče i fotografije, a posebno zbirka Vojnog muzeja na Kalemegdanu, koja je upravo formirana od oklopnih vo zila zarobljenih na takav način. U arhivskoj građi nema detaljnijih podataka o tipologiji i količini oklopne tehnike zaplenjene od snaga JA, a čitav proces identifikacije otežava činjenica da je takva oklopna tehnika u većem ili ma njem broju zarobljavana i korišćena od jeseni 1944. i dalje tokom 1945. go dine, pa su pojedine partizanske jedinice sumarno davale podatke o zaplenjenoj tehnici i u toku borbi i na kraju rata. Razlikuju se i brojni podaci o zaplenjenoj oklopnoj tehnici.
Plen od Like do Trsta i Celovca Prvi deo ratnog plena zaplenjen je u borbama u napredovanju od Li ke do Trsta, odnosno kasnije oko Trsta i dalje na sever. Prema izveštaju 26. divizije od 31. marta 1945, posle borbi kod Bihaća i Lapca zaplenjeno je sledeće naoružanje: 4 tenka, oko 85 motornih vozila od kojih oko 30 neis pravnih i 38 trokolica i motocikala. U Gospiću je, pored ostalog naoružanja, zaplenjeno: 4 tenka, 20 motornih vozila i 4 motocikla (20. divizija), odno sno: 1 tenk, 1 tanketa, 9 motornih vozila i 2 motocikla (26. divizija). Kod Senja i Svetog Jurja, 11. aprila, zaplenjeno je (od strane 26. divizije): 4 tan kete, 35 motornih vozila i 6 motocikala, a uništeno 26 kamiona. Kod 19. di vizije zabeleženo je kao plen: 1 neispravan tenk, 16 motornih vozila i 7 mo tocikala. Na drugim pravcima, u ovom periodu identifikovali smo uništene tenkove: 5. marta (na teritoriji 4. korpusa), 25. marta - kod Čačinca, do 9. aprila kod Okučana, 22. aprila (dolina Une), odnosno zaplenjena 2 tenka 22. marta u Lici. Do naredne količine ratnog plena došlo se posle borbi oko Trsta i u slovenačkom primorju, od 30. aprila do 3. maja, posle kapitulacije 97. kor pusa 7. maja i naknadnog prodora partizanskih snaga do tromeđe Jugoslavi je, Austrije i Italije, sve do sredine maja i kasnije. U završnom izveštaju IV armije o borbama u aprilu i maju 1945, navedeno je da je na sektorima sledećih njenih divizija uništeno ili oštećeno: kod 9. divizije: uništena 3 tenka od toga jedan od 35 tona; kod 19. divizije: zaplenjen 1 neispravan tenk, kod 20. divizije: 4 tenka do 5 t; kod 26 divizije: 4 tanketa i 1 tenk, ali navedeni kao neprijateljski „gubici“, dakle ne kao zaplenjeni. Same divizije su iznele sledeće neprijateljske gubitke od svojih snaga: 20. divizija je navela daje u borbama za Trst registrovaia neprijateljski gubitak od 5 tenkova, 700 motor nih vozila i 145 motocikala. U kasnijem izveštaju zabeleženi su isti podaci, samo sada 6 tenkova. Na drugoj strani, 26. divizija navela je kao svoje uniš tenje 1 tanketu i 1 tenk („Tigar“) u borbama oko Ilirske Bistrice. Slovenačka 30. divizija, koja je iz Primorske susrela snage IV armije, navela je ratni plen od 12 tenkova, 60 kamiona i drugog materijala u periodu 30. april-3. maj 1945. na sektoru svog dejstva. Drugi podaci beleže daje zaplenjeno 15 tenkova i „preko 800“ motornih vozila u bici za Trst. U zoni tromeđe Jugoslavije, Italije i Austrije, Motorizovani odred je od 9. maja razoružavao poražene snage i vršio sabiranje ratnog plena i nje govo obezbeđenje. Posebno je dosta tehnike stiglo u Jesenice. Ovde su pro nađeni napušteni oklopni vozovi 1, 2, 202, (jedan sa ukrcanim tenkovima), itd. Prema britanskim podacima, njihovim snagama se u zoni Celovca/Kla-
genfurta predao veći broj nemačkih jedinica. Među njima su bile tri policij ske čete: 13, 14. i 2. Ova poslednja je obnovljena sredinom 1943. u policij skoj školi u Beču, sa 6 Austrodajmlera i 5 tenkova tipa VK 1801. Britanci verovatno nisu bili zainteresovani za tehniku ovih jedinica, pa su borbena vozila delimično zaplenili partizani iz sastava Motorizovanog odreda. Bri tanske snage su potom uništile tu tehniku u incidentima kod Borovlja ili Podroščice.
Plen od Zagreba do Austrije Jugoslovenske partizanske snage su zaplenile drugi deo tehnike na pravcu dejstava od Zagreba prema Ljubljani i dalje na dva pravca prema austrijskoj granici, kao i u delu Austrije u koji su ušle. Napuštajući Zagreb 8. maja i Ljubljanu do 9. maja 1945, nemačke snage su ostavile znatne koli čine ratne tehnike, artiljerijskog i streljačkog naoružanja, koje su postale partizanski ratni plen. Već na pravcu od Brežica do Zidanog Mosta zaple njena je veća količina ratnog materijala svih vrsta. Kako su partizanske i druge savezničke snage napredovale, tako se nemačkim snagama smanjivao prostor za evakuaciju. Pravci ka Italiji bili su zatvoreni, a potom i severoistočni pravac ka zoni Maribora. U ovoj zoni tokom 10-12. maja nalazila se i britanska oklopna 8. armija. Njene snage su takođe uzele učešća u razoružavanju velike mase predatih jedinica. Sa istoka je nešto ranije već stigla 1. bugarska armija. Zelja da se po svaku cenu izbegne zarobljavanje od strane jugoslovenskih partizana (ili Sovjetske armije) bila je jača od brige za naoružanje, koje je izgubilo na značaju jer je rat bio završen. Na železničkim stanicama duž pruge Ljubljana Kranj zaplenjeno je nekoliko kompozicija krcatih ra znim ratnim materijalom. Na napuštenoj kompoziciji severozapadno od Lju bljane, na pruzi Šent Vid-Medvode, sudeći prema sačuvanim fotografijama, zaplenjena je gotovo kompletna tehnika 202. oklopnog bataljona (tenkovi M-15/42, samohotke Hecer i drugo), kao i tehnika drugih jedinica: mehani zacija, vučna ili samohodna artiljerija (poluguseničari Sd. Kfz 251), itd. U pojedinim slučajevima na ovom pravcu, jugoslovenskim partizani ma su u zarobljavanju protivničkih snaga sadejstvovali britanski tenkovi. Tako je kod Pliberka, komandant 38. brigade poslao četu tenkova koja je učinila da hrvatske snage 14. maja počnu da pregovaraju sa britansko-partizanskom delegacijom o predaji. Do kraja maja, britanske oklopne snage (6. oklopna divizija) obezbeđivale su predaju velike mase zarobljenika jugoslovenskog porekla partizanskim vlastima, odnosno mase zarobljenika ruskog
porekla sovjetskim organima. Retki preživeli predati zarobljenici pamtili su britanske tenkove sa znakom pesnice, koji su bili u tom delu Austrije tokom maja 1945. godine. Pojedine jedinice navodile su sledeće podatke: snage 29. hercegovač ke divizije koje su posle 9. maja od Ljubljane delovale prema Bledu, Radovljici i Jesenicama, do 17. maja zaplenile su 5 neispravnih tenkova, oko 100 motornih vozila, 150 komada artiljerijskog naoružanja, 73 topa FLAK, itd. Glavni štab slovenačkih partizanskih jedinica, posle vesti o kapitula ciji nemačkih snaga u Italiji, dobio je naređenje od maršala Tita da 14. slovenačku diviziju odmah uputi u Korušku. Divizija je trebalo da zaposedne tu oblast uključujući i Celovac. I nekoliko drugih lokalnih slovenačkih parti zanskih jedinica upućeno je u taj prostor. Ove snage su posele delove Ko ruške od 6. do 9. maja. Jedan partizanski odred je 8. maja sa britanskim sna gama upao u Celovec. U ovom prostoru partizanske jedinice su se sukobile sa snagama koje su se povlačile sa juga, kao i sa 14. SS ukrajinskom divizi jom koja je bazirala u ovoj zoni. Na drugoj strani partizanske snage slovenačke 4. operativne zone su delovale u oblasti Soštanja, Dravograda, a 9. maja deo njihovih snaga ušao je i u Maribor. Bataljoni partizanske 2. slovenačke brigade su imali prve sukobe sa 14. SS divizijom 9. maja u rejonu sela Galicije, Žitare Vasi i Dobrle Vasi (sve u Koruškoj, Austrija) na pravcu pred ulazak u Velikovec. Tada su razo ružali preko 2.500 vojnika i zaplenili svu motorizaciju ne samo te divizije nego i drugih manjih sastava. Potom je 2. slovenačka brigada formirala „motorizovani bataljon“ sa borbenim i motornim vozilima kojima su upra vljali dobrovoljci -Slovenci koji su bili ranije mobilisani u nemačku vojsku, a sada su pristupili partizanima. Sledeće noći, 9/10. maja, 14. SS divizija je ponovo napala jedinice 2. brigade sa sektora Galicije u nameri da povrati Velikovec. U borbama 10. maja Ukrajinci su potučeni i primorani na kapitu laciju, ovog puta uz pomoć britanske oklopne jedinice, jačine bataljona, koja je pristigla iz pravca Celovca. Devetog maja 1945, jedinice dve slovenačke partizanske brigade (6. i 11.) u gomjesavinskoj dolini, u pohodu u Korušku, napale su i razoružale nemačku kolonu od 20 lakih oklopnih vozila, kamiona i drugih motornih vozila. Sa ovim vozilima su nastavili pokret u Koruškoj. Poslednju veću borbu sa nemačkim snagama partizanske jedinice vodile su kod Poljane, svojevrsne raskrsnice zapadno od Dravograda prema Pliberku. Delovi 14, 17. i 51. divizije III armije JA prisilili su u borbi, 13. maja 1945, na kapitulaciju nemačku 104. lovačku diviziju i delove drugih sastava koji su bili sa njom. Kolonu nemačke 104. divizije „predvodila su tri
tenka i dva automobila“. Partizani 1. slovenačke brigade koji su blokirali put imali su u svom sastavu jedan (dan ranije) zaplenjen nemački tenk. Jedna britanska tenkovska jedinica nalazila se u blizini, ali nije učestvovala u bor bi. Nemačka 104. divizija je po svaku cenu želela da pređe u Austriju, do koje je delilo svega nekoliko kilometara. Pregovori su propali i u popodnev nim časovima tog dana se razvila borba. U njoj su uništena - teško oštećena najmanje dva nemačka tenka na čelu kolone koja je pokušala proboj. Tom prilikom je zarobljeno preko 11.000 vojnika i zaplenjeno više od 200 motor nih vozila, među kojima i izvesna količina oklopnih vozila. Od ovih vozila 14. slovenačka divizija je formirala Motorizovani odred sa kojima je nasta vila dalje napredovanje. Zaplenjeni tenkovi i oklopni automobili 104. divizi je sada su bili u sastavu 14. slovenačke partizanske divizije i istog dana su sa Poljana prebačeni u Pliberk. Posade su bile partizanske, a vozači nemački zarobljenici. Usledila je borba sa hrvatskim snagama, koje su takođe nadirale na ovom pravcu sa idejom da pređu u Austriju prema Pliberku. Posle napuštanja teritorije NDH, veći broj hrvatskih snaga nastavio je povlačenje prema Austriji, ponegde i pod borbom. Brzi sklop Poglavnikove tjelesne divizije ostao je aktivan i sa preostalim ljudstvom i tehnikom se izvu kao u Sloveniju. U zoni Dravograda ova jedinica se sukobila sa partizanima 13. maja. Prema hrvatskim podacima, 14. maja sklop je imao oko 30 tenkova (!?) kojima se suprotstavljao partizanima u zoni Dravograd-Blajburg: tom prilikom su uništena 3 tenka. U drugom slučaju, u rejonu Dravograda, automatičarska četa 6. vojvođanske brigade uspela je na ,,blef‘ da spreči hrvatsku oklopnu jedinicu da pređe most na Dravi i preda se bugarskim snagama. Prema podacima 6. brigade 14. slovenačke divizije, koja je dejstvovala u rejonu Celja, od nemačkog 91. korpusa i drugih snaga, kao i od hrvat skih snaga u ovoj zoni zarobljeno je oko 40.000 nemačkih i više hiljada hr vatskih vojnika. Zaplenjeno je 10 tenkova, 50 motornih vozila (do kraja operacije, sve ukupno 315 motornih vozila) i druge tehnike. Ova jedinica predala je plen na čuvanje komandi mesta u Celju. Kod 1. brigade 14. divi zije, zaplenjena je velika količina tehnike sa oko 200 motornih vozila. Prema podacima 14. divizije, ona je zarobila ukupno: 12 tenkova, 50 topova, 330 vo zila, itd. Od ovih 12 tenkova, veći deo je pripadao 104. lovačkoj diviziji. Prema podacima II armije, u periodu 10-15. maja 1945. njene jedini ce su, osim velikog broja ljudstva, zarobile i ostalu tehniku i 29 tenkova. Treća armija navela je 6 tenkova u jednom od svojih zbirnih izveštaja, a kasnije je taj broj narastao do 40, kao i više stotina motornih vozila. Sve do podatka daje zarobljeno 55 različitih oklopnih vozila, 1.123 kamio na, 330 automobila 269 artiljerijskih oruđa, itd.
Oklopni vozovi Velika količina železničke tehnike ostala je u Jugoslaviji i postala plen partizanske armije. Na zapadu Slovenije, jedinice 9. partizanskog kor pusa pronašle su oklopni voz br. 73, koji je napustila posada, kao i pomoćni voz Adria. Ova dva voza nisu ostala u partizanskim rukama, ali zaplenjen je pomoćni voz Peter. U Jesenicama, nađeni su vozovi br 1. i 2, kao i oklopni voz 202. Na pruzi kod Velikovca nađen je oklopni voz br. 4, ostavljen posle propasti pokušaja 14. SS ukrajinske divizije da se probije na tom pravcu. Posada se najverovatnije predala Britancima, a oklopni voz je osposobljen i uključen u sastav partizanskih jedinica 4. operativne zone i korišćen kao obezbeđenje u prikupljanju ratnog plena na prostoru od Velikovca u Austriji do Dravograda u Jugoslaviji. Voz je potom prebačen u Maribor. Kod Dravograda je nađen napušten oklopni voz br. 23 sa Litorinom br. 35. U Celju su pronađeni komandni voz br. 1 (Kommandozug Nr. 1), oklopni vozovi Maks (Max), Minhen (München) i Vemer (Werner), laki oklopni voz br. 303, oklopni voz br. 204, a u Šoštanju oklopni voz br. 203. U ruke partizana palo je i 7 Litorina. Prema brojevima, njihova sudbina iz gleda ovako: Litorine br. 30 i 31 zaplenjene su kod Celja 9. maja. Obe su bi le sa oklopnim vozom br. 303. Litorina br. 32, negde ,,u Sloveniji 9. maja 1945“; Litorina br. 33 kod Morimberga 20. aprila 1945; Litorina br. 34 na đena je napuštena kod Celja, Litorina br. 35, takođe kod Dravograda (sa oklopnim vozom br. 23) i Litorina br. 38 kod Celja, 9. maja 1945. godine. Sa oklopnim vozovima, oklopnim kolima ili vagonima pridodatim drugim vozovima, zaplenjenim na drugim prugama, ukupno je taj broj obuhvatao gotovo 30 različitih oklopnih jedinica. U toku prve mirnodopske godine, oklopni vozovi su sabirani kod po jedinih armija ili u VTZ „21. oktobar“ u Kragujevcu, ali nisu korišćeni. Na redbom načelnika Generalštaba Jugoslovenske armije generala Koče Popovića, od 24. maja 1946, oklopni vozovi predati su u nadležnost Komande Tenkovskih i mehanizovanih jedinica (KTMJ). Do tada su se nalazili u nad ležnosti Komande pozadine JA i bilo ih je u značajnoj količini u skoro svim delovima Jugoslavije gde je dopirala železnička mreža. Komanda TMJ dobi la je zadatak da ustanovi pravo brojno stanje kao i stanje ispravnosti i potom predloži Generalštabu da se oforme jedinice oklopnih vozova, njihovu dislo kaciju po pojedinim armijama, kojima bi bile potčinjene kao i druge RVK jedinice. Takođe, KTMJ je trebalo da predloži načine i uslove opravke i odr žavanja vagona i lokomotiva. Ono što pokazuju podaci: u tom trenutku bila su kod I, II, IV i VI armije 242 oklopna vagona i 3 oklopne lokomotive, u
najvećem slučaju sa oštećenjima 60-100%, dok je svega 4 bilo ispravno. Na ovu brojku treba dodati i 100 vagona u VTZ „21. oktobar“, od kojih 60 oklopljenih, a 40 sa betonskim ojačanjima. Posle višemesečnog rada, usta novljeno je stanje oklopne železničke tehnike. U VTZ „21. oktobar“ nađen je veći broj oklopnih sredstava koji su bili pogodni za formiranje jedinica oklopnih vozova: 13 oklopnih vagona „sa benzinskim motorom tipa Štajer“, 7 „sa dizel motorom tipa Fiat“ i veći broj oklopnih vagona bez sopstvenog pogona. Nismo uspeli da utvrdimo tačne podatke o brojnom stanju tehnike koju je partizanska Jugoslovenska armija zaplenila na kraju rata. Postoji ne koliko procena koje su izneli partizanski vojni rukovodioci, ili posle rata pu blicisti iz armijskih struktura. General Dušan Kveder je naveo brojku od 480 raznih oklopnih vozila, dok drugi podaci beleže više od 500 vozila. Dobar deo od te brojke (oko 2/5), otpada na šinska-železnička vozila. Osim proble ma sa utvrđivanjem tipologije, zbog nedostatka adekvatne istorijske građe teško je sa sigurnošću ustanoviti broj borbenih vozila sa kojima je Jugoslo venska armija stupila u mirnodopski period. U monografiji Tehničke službe KoV, njen autor Leonid Jovanović (i sam pripadnik tehničke službe tenkov skih jedinica u to vreme) utvrdio je da je tokom Drugog svetskog rata ,,zaplenjeno preko 900 tenkova i drugih borbenih vozila“ a da je na kraju rata NOVJ raspolagala sa „oko 350 oklopnih borbenih vozila računajući i tenko ve dobijene od saveznika“.
Motorizovani odred 4. armije JA dočekan je sa ovacijama u slovenačkim mestima koja su 1918-1945. bila pod italijanskom upravom. Gore: tenkovi Stjuart prolaze slavoluke od cveća i razdraganu masu (VM, 10168). Dole: verovatno najpoznatija fotografija ovog odreda: šarolika kolona motornih vozila na čelu sa trofejnim terenskim vozilom Kfz.l i putničkim Tatra 57K, zatim tenkovi Stjuart obe verzije i oklopni automobili AEC na raskrsnici u mestu Volče kod Tolmina (MRN JUG, 13217, B-543/11)
Snage 2. tenkovske brigade JA pojačale su partizanske snage u Trstu i okolini. Brigada je 17. maja 1945. započela marš iz pravca Zagreba, da bi se 21. maja njene snage spustile u Trst i prošle kroz sam grad. Dole: kolona tenkova predvođena tenkovima koji nose brojeve 111 i 115 spušta se u grad. Na tenku 111, pored petokrake na kupoli, pažnju privlače natpisi Trst je naš na čelu oklopnog tela, Živio maršal Tito! na cevi topa i Oslobodioci na kutiji (VM, 15237, 15243)
Scene iz Maribora 10-15. maja 1945. Gore: napušteni jurišni top tipa Hecer. Dole: partizanska motorizovana jedinica. Na čelu trotonski kamion Magirus Baumuster Klöckner A-3000 (Deutz), zaplenjen od neke jedinice SS snaga (kol. Aleksandar Smiljanić)
U gomili razbacane vojne tehnike i opreme raspoznaje se oklopni automobil ADGZ (Austro-Dajmler, Štajer) u prilično očuvanom stanju (11. dalmatinska)
Dvojica partizana razgledaju napušteni tegljač RSO, Sveti Jakob maj 1945 (VM, 10015)
Napušteni tenkovi M-15/42 i samohotke Semovente 75/18, maj 1945 (MRPNRNS 5369/6502)
Nemačka motorizacija je u povlačenju van Jugoslavije zakrčila drumove u Sloveniji. Posle kapitulacije Trećeg rajha najveći deo tehnike zaplenile su partizanske snage. Ovde: nemačka motorizovana kolona. U prvom planu francuski kamion Pežo DMA 2 t iza kojeg je nemački Ford V 3000 od 3 t, poznat kao „Ford-Keln“ (VM, 11539)
Na pruzi severozapadno od Ljubljane, u rejonu Šent Vid-Medvode, ostalo je nekoliko kompozicija sa različitim oklopnim ili artiljerijskim naoružanjem. Među njima i sva preostala tehnika 202. oklopnog bataljona. Gore: jurišni top Semovente 75/18. Dole: u prvom planu tenk tipa M-15/42, u vagonu ispred njega tenk Panzer II sa uređajem za pokretanje na drveni ugalj /holzvergasser/. Ovi tenkovi su korišćeni i za obuku. Pažnju privlače neobične oznake na tenku M-15 kao i na jurišnom topu 75/18: petokrake ucrtane u nemačke krstove, korišćenje rezervnih članaka za ojačanje na bokovima i na čeonoj strani, kao i lokalno dodate kutije za alat ili suvišnu opremu (MNZS)
Kompozicija na pruzi u rejonu Ljubljane 9. juna 1945, sa natovarenom zaplenjenom tehnikom. Sa desna na levo dva StuG III, M-15 sa kupolom tenka Pzkpfw 38 Praga, još jedan StuG III, tri tenka Hočkis i na kraju Škoda Pzkpfw 35 (MNZS)
Tenkovi Fiat-Ansaldo serije M iz sastava nemačkih jedinica zaplenjeni su u maju 1945, na razne načine: ostavljeni sa strane drumova ili posle kraćih borbi, kao ova dva tenka tipa M-13/M-14 između kojih je uništen putnički automobil tipa Sitroen (VM)
Napušteni samohodni topovi tipa Hecer i motorizacija, u blizini Celja, maj 1945. (MRPNRNS, 9935/14979)
Napuštena kompozicija sa oklopnim vozilima sa Holcfergaserom: u centru fotografije dva Pancer II i sasvim desno jedno vozilo koje može biti samohotka tipa Marder III (na šasiji tenka Praga). Kao ijedna cisterna. Fotografiju su snimili pripadnici 4. vojvođanske brigade, maja 1945 (MRPNRNS, 9892/13556)
Zaplenjeni oklopni automobil Autoblinda i druga tehnika, rejon Klagenfurta, maj 1945. (MRPNR NS, 2518/2834)
Napušteni jurišni top tipa Hecer, Slovenija, maj 1945 (MRPNR NS, 6834A 13166)
Napušteni nemački tenk tipa L-6, sa još uvek vidljivim registracijama italijanske vojske RE 4017. u Gorskom Kotaru 1945 (VM, 9612)
Napušteno oklopno vozilo-tegljač tipa Reno UE (VM)
Šarolika količina putničkih i drugih vozila postala je plen partizanske JA, Slovenija, maj 1945 (VM, 11674)
Partizani razgledaju zaplenjene motocikle raznih tipova. Prema registarskoj tablici jednog od njih, reč je najverovatnije o tehnici hrvatskog PTS-a (VM)
Zaplenjene oklopljene lokomotive, Slovenija, maj 1945 (MRPNRNS, 5366/ 6501)
Jedna od dve Litorine koja su zaplenjene u Slovenačkom primorju i ostale u zbirci privatnog muzeja profesora Dijega de Henrikeza u Trstu (via A. Milošević)
U sastavu 3. tenkovske brigade JA našli su se i zaplenjeni Stug III i tenk PzKw IV verzije F.l, Ovde u kasarni Zagreb-Tmje, leto 1945 (MSRV-NS 17560/28114, 17563/28115)
Zaplenjeni nemački poluguseničar Sd.Kfz.251/17 sa PA topom kalibra 20 mm. Fotografija otkriva specifično trobojno kamuflažno bojenje ovog vozila. (MRN BiH, 19901-3)
U plenu Jugoslovenske armije našli su se i prilično retki primerci tenkova, kao što su tipa Pancer Pz I verzije F VK 1801, koji nosi broj „780“ i Škoda LT-35 (Pz.Kpfw 35). Tenkovi su početkom 1950-ih godina predati Vojnom muzeju i izloženi na beogradskoj tvrđavi Kalemegdan (kol. Aleksandar Smiljanić)
Snage JA su zaplenile i dva poluguseničara sa protivtenkovskim naoružanjem, koji se i danas mogu videti. Gore: jedinstveni sačuvani primerak Sd.Kfz 250 (Neu Ausf), sa produženom šasijom i naoružan topom Pak 38 od 50 mm, koji se nalazi u zbirci Vojnog muzeja u Beogradu. Dole: Sd.Kfz 251.22 naoružan topom Pak 40 kalibra 75 mm, u zbirci nekadašnjeg Školskog centra oklopnih jedinica u Banja Luci (foto: B. Dimitrijević)
Iako nije bio u naoružanju nemačkih oklopnih jedinica na jugoslovenskom ratištu, tenk Pz. Kprfw V Panter je dospeo u plen JA. Gore: napušten Panter verzije G, fotografisan uz železničku prugu na prostoru Srem Bačka 1945. godine (kol. Dragan Savić). Dole: u drugom planu pored tenka Pancer IV na kome se još uočava nemačka oznaka vidi se tenk tipa Panter. Pozicija krsta na kupoli i linije kamuflažnog bojenja, ukazuju daje moguće reč o istom tenku (Spomen-soba 1. prol. br. 12. tbr)
ZAKLJUČAK
Specifičnosti jugoslovenskog ratišta za vreme Drugog svetskog rata 1941-1945. godine, pre svega njegova drugorazrednost, brdski teren kao i predominantna protivgerilska borba, uticale su na činjenicu da oklopne jedi nice svih ratujućih snaga uglavnom budu korišćene fragmentarno, na nivou veličine četa - bataljon. Jedini periodi kada su angažovane veće snage bili su Aprilski rat 1941, ulazak Sovjetske armije u Srbiju 1944, kao i poslednja faza završnih operacija rata 1945. godine. Čitava nemačka operacija protiv Jugoslavije aprila 1941, bila je u stvari improvizacija: napad je započet sa jedne strane dok su se napadačke snage još uvek prikupljale na drugoj strani Jugoslavije. Ipak, i u tim okolno stima pokazao se značaj oklopnih i motorizovanih snaga koje su probijale jugoslovensku odbranu i omogućavale nemačkim snagama brz pokret i zaposedanje velikih područja. Motorizovane snage su se posebno dobro poka zale, jer su prevaljivale velike distance po lošim putevima i kroz brdske te rene. Na drugoj strani, upotreba i iskustva jugoslovenskih jedinica bornih kola odslikavali su ukupan učinak vojske Kraljevine Jugoslavije: deo je pru žio herojski otpor, deo je ostao neaktivan, a deo je zarobljen bez borbe iz mnoštva razloga. Nesrazmer u broju, tehničkim i borbenim mogućnostima sa nemačkim snagama bio je očigledan. Nemci su do septembra 1941. ostavili svega jednu četu sastavljenu od trofejnih tenkova na ćelom prostoru Jugoslavije. Za slamanje ustanka u Srbiji žurno je doveden jedan tenkovski bataljon iz Francuske, takođe sa zaplenjenom tehnikom poražene francuske armije. Kako se ustanak proširio i na druge jugoslovenske oblasti, ove oklopne jedinice su ostale i uključene su u dalje borbene aktivnosti na području Nezavisne Države Hrvatske. Nemačke oklopne jedinice tokom rata u Jugoslaviji su dominantno popunjavane oklopnom tehnikom zarobljenom u Čehoslovačkoj, Francu skoj, Poljskoj, Holandiji, Sovjetskom Savezu, kao i delom tehnike zaplenjene od Jugoslovenske vojske u 1941. godini (u nemačkoj terminologiji tzv. beautepanzer). Svega nekoliko takvih jedinica bilo je na području okupirane Jugoslavije. Najpoznatije i najduže u regionu su boravile 12. oklopna četa, kasnije: bataljon, za naročitu upotrebu, 1. bataljon/202. oklopnog puka, ka snije kao 202. oklopni bataljon i oklopna jedinica 7. SS brdske divizije „Princ Eugen“. Upotreba oklopne tehnike u policijskim jedinicama je tako-
đe karakteristična za korišćenje nemačke oklopne tehnike na prostoru okupi rane Jugoslavije. Posle kapitulacije Italije 1943. godine nemačke snage su preuzele najveći deo oklopne tehnike njihovih razoružanih snaga, a potom su bile i popunjavane tehnikom proizvedenom u delu Italije koji nisu zauzeli save znici. U pomenute oklopne jedinice uveden je i deo nemačkih tenkova tipa Pancer II-III-IV, a pojavljuju se i jedinice naoružane samohodnim topovima. U više pešadijskih divizija ili motorizovanih pukova-brigada na prostoru Ju goslavije bilo je manjih oklopnih jedinica. Deo nemačkih snaga koje su se povukle iz Grčke u drugoj polovini 1944, a koje su ostale u Jugoslaviji maja 1945, imao je tehniku iste logike upotrebe i tipologije kao i one u Jugoslavi ji. Na jugoslovenskom ratištu nisu korišćene nemačke oklopne jedinice sa najsavremenijim tenkovima Panter ili Tigar, kao i samohodnim oruđima ve ćeg kalibra. Na području jugoistočne Evrope bilo je takođe više nemačkih poli cijskih jedinica angažovanih u protivustaničkoj borbi. U njihovom sastavu nalazile su se i manje oklopne jedinice koje su imale tehniku zaplenjenu u Austriji, Čehoslovačkoj, Poljskoj, Francuskoj i SSSR, a od 1943. i u Italiji. Ove policijske oklopne jedinice, angažovane na nivou voda i čete, bile su gotovo stalno u borbi od 1943. godine do samog kraja rata. Njihova očigled na sekundamost po tipologiji, godištima ljudstva i antigerilskom angažmanu nije ih lišila zavidnog borbenog iskustva. Od okupacije Kraljevine Jugoslavije pa do kapitulacije Italije, itali janske snage su na jugoslovenskom prostoru držale jedan broj lakih oklop nih jedinica, koje su u ćelom periodu isključivo bile naoružane tanketama L3. Tek u drugoj polovini 1942, ove jedinice se pojačavaju određenim brojem oklopnih vozila ili oklopnih vozova, dok savremeniji tenkovi u manjem bro ju ulaze u italijanske jedinice tek 1943. godine. Italijanske oklopne jedinice su imale nezahvalan zadatak: da sa lakim oklopnim snagama podržavaju svoje pešadijske snage u protivustaničkim akcijama, često u žarištima ustan ka, da obezbeđuju komunikaciju između udaljenih garnizona ili vrše druge zadatke obezbeđenja. Tako su još od kraja 1941. postale meta ustanika (ka snije: partizana), koji su zarobili deo njihovih snaga. Ustanici su upravo sa italijanskom tehnikom formirali svoje prve veće oklopne jedinice. Poseban momenat za razumevanje upotrebe oklopne tehnike na ju goslovenskom ratištu predstavljala je kapitulacija Italije septembra 1943. godine. Tada su se italijanskom vojnom tehnikom popunile nemačke i parti zanske jedinice, a samo manjim delom hrvatske oklopne snage. Kada se do da činjenica da su nemačke vojno-privredne vlasti nastavile sa proizvod
njom oklopne tehnike u italijanskim fabrikama za potrebe svoje ratne maši nerije, onda vidimo daje italijanska oklopna tehnika i motorizacija nastavila aktivnost u Jugoslaviji, samo kod novih korisnika. Staviše, jedan deo novijih tipova oklopnih vozila je isključivo korišćen u Jugoslaviji (od nemačkih snaga). Odatle, ova tehnika je kroz plen došla i do partizanskih jedinica. Oklopni sastavi oružanih snaga NDH (Domobranstvo i Ustaška voj nica), postojali su tokom trajanja ove države, odnosno Drugog svetskog rata, ali u odnosu na druge rodove nikad nisu stekli značajniji udeo u ukupnim hrvatskim vojnim efektivima. Ova činjenica je razumljiva pre svega zato što su snage NDH tokom rata bile angažovane u protivpartizanskim operacija ma na brdskim područjima, gde ni nemačke ni italijanske jedinice nisu raz vijale jaču i savremeniju oklopnu tehniku. S druge strane, nemačke vojne vlasti nisu stekle poverenje u oružane snage NDH odmah po njihovom for miranju, pa je sav oklopni plen Jugoslovenske vojske pokupljen odNemaca, a novostvorenim hrvatskim snagama ta tehnika nije dodeljivana. U nekoliko nabavki od kraja 1941. pa tokom 1942. godine, u Hrvatsku su stigle manje količine lakih tenkova i tanketa, sa kojima su naoružane njihove snage na ši rokom području NDH. Ove snage su bile uglavnom usitnjene, delovale su kao grupe ili vodovi, a veoma retko kao čete. Tek posle kapitulacije Italije dobijena je određena oklopna tehnika od nemačkih snaga, koja je korišćena na način kao i do tada: organizovana na nivou vod-četa, angažovana u protivgerilskim akcijama, sa njom su raspolagale uglavnom više komande. Neš to veću koncentraciju i ukrupnjavanje oklopnih snaga primećujemo kod Poglavnikovih telesnih snaga Ustaške vojnice, koje su oklopnu tehniku koristi le od borbi sa srpskim/komunističkim ustanicima, pa sve do konačne preda je hrvatskih snaga oko 15. maja 1945. godine. Posebnu epizodu u istoriji oklopnih jedinica NDH imali su oklopni vozovi, pogodni za kontrolu terito rije na kojoj je od ranije bila razvijena železnička mreža. Ovi vozovi su mo gli da se autonomno izrađuju u zagrebačkim železničkim pogonima, bez ulaska hrvatske države u duge i neizvesne pregovore sa saveznicima o ispo ruci oklopne tehnike. Ostale snage koje su na bilo koji način bile vezane za strukturu oku pacionog aparata nisu posedovale oklopnu tehniku. U Sloveniji, lokalne an tikomunističke snage koje je organizovao italijanski okupator 1942-1943, nisu imale nikakvu tehniku osim streljačkog naoružanja. Kod Domobranstva je tokom 1944. registrovano nekoliko oklopnih vozila italijanske proizvod nje, kakve je imala i nemačka policija na tom prostoru. Nije sasvim jasno da li je ova tehnika trajnije bila u redovima Domobranstva ili je samo služila za propagandne svrhe. U Srbiji, oružane snage srpske Vlade generala Nedića
nisu imale dozvolu od Nemaca za bilo kakvo teže naoružanje osim pešadijskog. Ove snage, u koje nemački vojno-policijski organi nisu u principu ni kad imali poverenje, osim pojedinih motornih vozila nisu raspolagale nika kvom oklopnom tehnikom. Ostale snage država sila Osovine: Mađarska i Bugarska, koristile su oklopne sastave u manjem obimu, uglavnom u podršci okupacionim snaga ma na prostorima Jugoslavije gde je uspostavljena njihova vojna ili civilna uprava. Ove snage nisu imale značajniju ulogu, osim ponekad u obezbeđivanju antigerilskih akcija. U ponovnom dolasku bugarske vojske u Jugoslaviju pod okriljem Sovjetske armije u jesen 1944, njene jedinice su korišćene u borbama na jugu Srbije i delu Kosova i Metohije. Ove snage su imale nemačku tehniku, ali su pretrpele značajne gubitke u početnoj fazi sukoba sa Hitlerovim snagama. Sovjetske oklopne, mehanizovane i motorizovane snage su bile veo ma kratko na području Jugoslavije, ali je njihova uloga bila presudna za is hod rata, makar što se Srbije tiče. Pojavivši se iz Bugarske i Rumunije ove jedinice su slomile ad hoc organizovanu nemačku odbranu na istočnim gra nicama Jugoslavije od severa Banata do jugoistočne Srbije i u naletu, zajed no sa jugoslovenskim partizanskim snagama, osvojile Beograd. Na ovaj na čin sovjetski tenkovi su odigrali prvorazrednu političku ulogu na tom delu ratišta. Sovjetske snage su se posle toga povukle na front u Mađarskoj, pa se njihovi tenkovi pojavlju samo u nekoliko kasnijih ratnih epizoda u Bačkoj ili Baranji. Njihove oklopne snage bile su višestruko brojno i tehnički nad moćnije od nemačkih oklopnih snaga u Srbiji, tako da su Nemci pružali ade kvatan otpor samo protivoklopnom artiljerijom. Britanske snage su takođe kratkotrajno boravile na jugoslovenskom ratištu, ali je i njihov angažman, pored vojnog, imao veliki politički značaj. One su bile angažovane na obodu jugoslovenskih (tačnije, slovenačkih et ničkih) teritorija i svojim prisustvom i akcijama zaustavile su partizansko anektiranje pojedinih delova Italije i Austrije sa slovenačkih stanovništvom. One su takođe omogućile da deo nemačkih ili nacionalnih antikomunističkih snaga izbegne likvidaciju od strane partizanske armije. Po tipologiji britan ske oklopne snage su takođe bile superiornije od nemačkih snaga, ali osim u nekoliko izdvojenih incidenata pre 2. maja 1945. nije ni dolazilo do njiho vog sučeljavanja. Gerilski naslednik doratne Jugoslovenske vojske: Jugoslovenska vojska u Otadžbini, osim kratko, u toku ustanka u Srbiji 1941. nije raspola gala oklopnom tehnikom. U njenim jedinicama pojavljuju se samo pojedina motorna vozila. Nasuprot njima, partizanski pokret je svoje oklopne/tenkov
ske jedinice stvarao na različite načine gotovo od samog početka delovanja. Te jedinice su zato bile raznoliko opremljene, upotrebljavane i organizovane. Tipologiju tenkova sa kojima su formirane partizanske oklopne jedinice moguće je utvrditi praćenjem nemačkih (italijanskih, hrvatskih) oklopnih je dinica koje su bile angažovane na teritoriji okupirane Jugoslavije u toku Drugog svetskog rata, jer su one i bile glavni izvor odakle se „crpela“ parti zanska oklopna tehnika. Gerilski uslovi, ali i prilično nizak nivo tehničke kulture jugoslovenskih partizana vidljivi su u toku celog rata. Nedostatak tehničke kulture i nerazumevanje upotrebe tenkova prouzrokovali su parti zanskim snagama probleme tokom celog rata u korišćenju oklopnih snaga. Kraj Drugog svetskog rata zatekao je partizansku Jugoslovensku ar miju sa dve tenkovske brigade, od kojih su za jednu program obuke, naoru žanje i tehniku dali Britanci a za drugu Sovjeti. Uočljivo je da su se dve ten kovske brigade razlikovale po organizaciji. Prva tenkovska je britansku or ganizaciju prilagođavala u toku dejstava, često menjajući unutrašnju formu prema tipu borbenih akcija. Druga tenkovska, naprotiv, zadržala je sovjetsku organizaciju, a jedino je partijska organizacija predstavljala specifičnost. Pr va je imala veći broj oklopnih automobila, protivtenkovske topove i inžinjerijski bataljon. Druga je imala u svom sastavu motopešadijski bataljon, sve ga nekoliko oklopnih automobila i nije raspolagala protivtenkovskim naoru žanjem. Manje partizanske oklopne jedinice, formirane na terenu od zaplenjene tehnike, imale su potpuno drukčiji način upotrebe i organizovanja. Sve ove jedinice predstavljale su spoj različitih rešenja. Zanimljivo je da su tenkovske brigade korišćene kao manje celine i da nijednom nisu upotrebljene u celosti, kao brigade, do kraja rata. Prva tenkovska brigada učestvovala je u svim većim borbama na ratištu u Hercegovini, Dalmaciji, Lici, Kvarne ru, Primorskoj, Krasu i Trstu 1944-1945. godine. Ona je bila značajna po drška partizanskim snagama, pa često i osnov njihovog napredovanja. Pred stavljala je udarnu snagu Titove armije u borbama za Trst i faktički je bila u službi brzog napredovanja u delovima Slovenije koji su se do tada nalazili pod italijanskom upravom, a potom prisajedinjeni Jugoslaviji. Prva tenkov ska je bila i osnov oklopnog roda u vreme neposredno posle rata, jer su njeni kadrovi imali značajno borbeno i tehničko iskustvo potrebno za formiranje novih jedinica i ovladavanje velikom količinom piena od poraženog protiv nika. Ipak, pobednički zanos, posmatranje masovnih snaga Sovjetske ar mije u borbama u Srbiji 1944, kao i uloga tenkovskih brigada u zauzimanju i konfrontaciji sa saveznicima oko Trsta, verovatno su bili presudni činioci
da se krene u stvaranje velike ali kratkotrajne tenkovske formacije, nazvane 1. tenkovska armija, koje su u toku rata imale samo sovjetska ili nemačka armija. Nastanak tenkovske armije pokazuje ambiciju jugoslovenskog voj nog vrha da poseduje silu za rešavanje spoljnopolitičkih problema nastalih u defmisanju granica nove Jugoslavije. Angažmanom u krizi oko Trsta u peri odu 1945-1947, jugoslovenske tenkovske jedinice su odigrale svoju prvu epizodu upotrebe tenkova u ostvarenju političkih ciljeva i svojim prisustvom značajno demonstrirale jugoslovensku vojnu moć prema saveznicima i itali janskim susedima. Iako je po tipu ratišta, strateškoj važnosti i načinu vojnih sučeljava nja, jugoslovensko ratište 1941-1945. bilo sekundarno, upotreba oklopne tehnike ga čini neobično zanimljivim, pre svega zbog velikog broja zaraće nih vojski, šarolike tipologije i specifičnog načina upotrebe. U pojedinim fa zama i bitkama tokom rata, kakve su Aprilski rat 1941, Beogradska ili Trš ćanska operacija 1944-1945, masovnije korišćena oklopna tehnika bila je u direktnoj funkciji ostvarivanja vojno-političkih ciljeva ratujućih strana.
PRILOZI
Prilog 1 OKLOPNA VOZILA KORIŠĆENA U JUGOSLAVIJI 1941-1945
TENKOVI TIP
Renault FT-17 Panzerkampfwagen FT-17/18 730f Renault M-28 Renault R-35 Panzerkampfwagen 35RJ 73If Hotchkiss H-35 Hotchkiss H-39 Panzerkampfwagen 35H/ 735f Somua S-35 Panzerkampfwagen 35S/739f Char B.2 Flammwagen aufPz. Kpfw B-2 (f)
Skoda T.32 Sid Skoda S II a/T-11, LT vz.35 Pz Kpfw-35(t) Praga LT vz.38 Pz Kpfw 38(t)
Ursus TK-S, F
Pz KPFw I Pz KPFw I Befehslwagen Sd.Kfz 265 Pz KPFw I ausf A Munitionschlepper Pz KPFw I ausf F VK 1801 Pz KPFw II (C, D, F) Pz KPFw II Holzvergasser
U SASTAVU FRANCUSKA PROIZVODNJA JV, NEM, NDH/D, PART/JA
OSTALI NAZIVI
JV, NEM JV, NEM, NDH/D, PART/JA, JVuO NEM, NDH/D, PART/JA, JVuO
Reno-Kegres Reno
Reno
Hočkis
NEM, PART/JA NEM
CEHOSLOVACKA PROIZVODNJA JV, NEM NEM. POL, PART/JA
SID Skoda
NEM, PART/JA
Praga
POLJSKA PROIZVODNJA NDH/D, PART/JA NEMACKA PROIZVODNJA NEM, NDH/D, PART/JA NEM NEM, PART/JA NEM. POL NEM, JA
Ursus
Krup
Pz KPFw III (H, N) Pz KPFw IV(F, Fl, G, H)
NEM, NEM. POL, JA NEM, NEM. POL, BUG, JA NDH/U-?
Pz Kpfw V Panter G
NEM, JA ITALIJANSKA PROIZVODNJA ITAL IT AL, NEM, NEM-POL, NDH/U, PART/JA
FIAT 3000 Carro Veloce L-3/33, L-3/35, L-3/38 Panzerkampfwagen CV-35/ 73 li Carro Veloce L-3LF (sa bacačem plamena) Carro Armato L6/40 Panzerkampfwagen L-6/40 733i Carro Armato M-13/40 Panzerkampfwagen M-13/40 735i Carro Armato Ml4/41 Panzerkampfwagen M-14/41 736i Carro Armato M-15/42 Panzerkampfwagen M-15/42 738i
Cruiser Mklll A. 13 Kreuzer Panzerkampfwagen MKIII 743e
M3 Al Stuart M3 A3 Stuart M3 A3 Stuart PAK 75 M3 A3 Stuart FLAK 4x20 M4 Sherman
T-34/76 Panzerkampfwagen T-34 747r T-34/85
L35 ANSALDO kis harckocsi 38M Toldi I 40M Turan
Majbah Majbah bojna kola Majbah T-IV
Fiat, Ansaldo
ITAL, PART/JA ITAL, NEM, NEM-POL, NDH/U, PART/JA ITAL, NEM, PART/Ja
Spa, tenk od 6, 6,5 ili 7t Spa
NEM, PART/JA
Spa 15 t
BRITANSKA PROIZVODNJA NEM
AMERIČKA PROIZVODNJA PART/JA PART/JA
BRIT SOVJETSKA PROIZVODNJA SOV, NEM. POL, PART/JA SOV, PART/JA MAĐARSKA PROIZVODNJA MAĐ, NDH/U MAĐ MAĐ
Stjuart Stjuart
SAMOHODNA ORUĐA
L-40 (L6) 47/32 Sturmgeshutz L6 mit 47/32 770i M-42 75/18 Sturmgeshutz M42 mit 75/18 850i
Stug III 75 mm (F8, G,) Stug IV 75 mm Jagdpanzer 38 (t)Hecer PzJag 38 (t) mit 7,5cm Marder III Sd. Kfz 25O/Pak 75 Sd. Kfz 250 n. A Sd. Kfz 251/22 Pak 75 Sd. Kfz 251/17 sa PA topom Sd. Kfz/sa MB 120 Sd. Kfz 7/2 sa FLAK 37 mm Sd. Kfz 10-5 sa 4 x 38 flakom Sd. Kfz 10-5 sa topom
M-7 105 mm M-8 75 mm M-16 4x20MM
SU-85 ISU-122 ISU-152
ITALIJANSKA PROIZVODNJA ITAL, NEM, NEM-POL, NDH, PART/JA, SLOV-D ITAL, NEM, JA
NEMAČKA PROIZVODNJA NEM, JA NEM, JA NEM, JA NEM, JA
Semovente Semovente, Spa 13 t
Ferdinand
NEM, JA NEM, JA
NEM, JA NEM, JA AMERIČKA PROIZVODNJA PART/JA PART/JA SOV SOVJETSKA PROIZVODNJA SOV SOV, PART/JA SOV
Serman Kadilak
OKLOPNI AUTOMOBILI I OKLOPNI KAMIONI
AB 41/43 Autoblinda FIAT S/AS 37 AUTOPROTTETO FIAT 626W, 3 t oklopni kamion FIAT 665 5t, oklopni kamion
ITALIJANSKA PROIZVODNJA ITAL, NEM, NEM. POL, NDH/U PART/JA, ITAL, NEM, NEM. POL, PART/JA ITAL, NEM, PART/JA ITAL, NEM, NDH, PART/JA
Blinda, Spa Spa 5t, Spa 7t Fiat
Lancia IZM
Sd KFz 221/222/223 i 260/261
Sd KFz 231 6RAD Sd KFz 231/232 8RAD Sd. Kfz 263 Sd. Kfz 233 7,5cm
Austro-Daimler ADGZ PolizeiPanzerkampfwagen ADGZ
Tatra vz.30
DAF M.36 Panzerkraftwagen (holländisch)
PanhardAMD 178 ADR 3, 5T oklopni kamion
Marmon Herrington MK II AEC mk II
White Scoutcar M3 Al
Lynx
BA-20 BA-64
39M CSABA
ITAL, NEM. POL, PART/JA NEMACKA PROIZVODNJA NEM, BUG, JA
Lanča
NEM, JA NEM, JA
Horh „Razuznavatelna kola M-222 Horh“ Majbah 5,5 t Majbah 8,5 t
NEM AUSTRIJSKA PROIZVODNJA NEM. POL, JA
Štajer, Austro-Dajmler
CEHOSLOVACKA PROIZVODNJA NEM. POL HOLANDSKA PROIZVODNJA NEM. POL FRANCUSKA PROIZVODNJA NEM, NEM. POL, PART/JA ITAL BRITANSKA PROIZVODNJA NEM PART/JA AMERIČKA PROIZVODNJA PART/JA, SOV KANADSKA PROIZVODNJA PART/JA SOVJETSKA PROIZVODNJA NEM. POL SOV, PART/JA, NEM. POL MAĐARSKA PROIZVODNJA MAĐ
Spak, Spah
Blinda
Skautkar, Skauter
OKLOPNI TRANSPORTERI, POLUGUSENIČARI, TEGLJAČI
Sd. Kfz 9 Sd. Kfz 10 Sd. Kfz. 11 Sd. Kfz 250 Sd. Kfz 251 Sd. Kfz 253 Steyr RSO
Renault UE/AMX UE Infanterie Schlepper UE 630 f
Bren/Universal carrier
JA-12
Art. Schl. VA 601(b)
Hansa-Lloyd 37M ( 1 e Zgkw 3t)
NEMACKA PROIZVODNJA NEM, PART/JA NEM, PART/JA NEM, NEM, PART/JA NEM, PART/JA NEM NEM, PART/JA FRANCUSKA PROIZVODNJA NEM, PART/JA BRITANSKA PROIZVODNJA BRIT, SOV, PART/JA SOVJETSKA PROIZVODNJA SOV, PART/JA BELGIJSKA PROIZVODNJA NEM MAĐARSKA PROIZVODNJA MAD
OKLOPNA ŽELEZNIČKA KOLA
AB 40 Autoblinda ferroviariae Ansaldo Fossati Littorine blindate ALn56, Panzertreibwagen
Schwere Schinenpanzerzug Steyr K2670 Leichte Schinenpanzerzug Steyr K2670
1TALIJANSKA PROIZVODNJA ITAL, NEM, JA ITAL, NEM, JA
Litorina, Li-Bli, Fiat, Pružni tenk
NEMACKA PROIZVODNJA NEM, JA
Štajer
NEM, NEM. POL, JA
Stajer
Prilog 2a MIRNODOPSKE OKLOPNE JEDINICE KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
NAZIV Bataljon bornih kola Eskadron bornih kola Konjičke škole 1. bataljon bornih kola 2. bataljon bornih kola
PERIOD 1936-1940 1937-1941
OSNOVNI TIP Reno FT-17, Reno-Kegres Skosa SID, OA, Ok.kam
1940-1941 1940-1941
Reno FT-17, Reno-Kegres Reno R-35
Prilog 2b OKLOPNE JEDINICE NOVJ - JA
NAZIV Tenkovski vod 1. ličkog part, odreda, potom: 1. op. zone NOVH Tenkovska četa 1. korpusa NOVH Tenkovska četa 10. hercegovačke brigade; potom: Vrhovnog štaba Tenkovski odred GŠ NOV Slovenije (u decembru 1944. kao tč/tod 7. korpusa) Tenkovski bataljon GŠ NOVH
PERIOD 1942-mart 1943
TIPOLOGIJA L-3
NAPOMENA Preformiran u tč 1. ko NOVH
Mart-septembar 1943 17. februar-8. mart 43
L-3, Hočkis
Preformirana u tb GŠ NOVH Tehnika uništena, a četa rasformirana
Septembar 1943— maj 1945
Italijanska tehnika (L-3, L-6, OA, Ok.Kam, itd.)
Septembar 1943
L-3, Hočkis, OA Ok.kam M-7/M-8 L-3, OA, L-6
L-3
Tenkovski bataljon 4. op. zone NOVH
Septembar 1943
Motorizovani bataljon 1. proleterske divizije („Tenkovska grupa“) Oklopna (tenkovskamt) jedinica kod 2. prol. brigade 2. korpusa Tenkovski odred 6. korpusa NOVH Tenkovska četa 10. korpusa NOVH Tenkovski vod (od 9.
Septembardecembar 1943
L-3, L-6
Septembarnovembar 1943
L-3 S.37 i drugo
Septembar 1944— decembar 1944 Oktobar 1944decembar 1944 Leto 1944-
L-3, Hočkis L-3, Hočkis Fiat, Hočkis, L-6
Delom uništena tehnika, delom u Mtb 1. prold Preostali deo tehnike zakopan Nije poznata dalja sudbina ove tehnike
1944:) Tenkovska četa 5. korpusa („Lazo Marin“) 1. tenkovska brigada NOVJ 2. tenkovska brigada NOVJ Autoškola GŠ Srbije Motomehanizovani divizion teške mt. art brigade 4. A Motomehanizovana (baterija) mt. art brigade 2. A Motorizovani odred 4. armije Motorizovani bataljon 2. slovenačke brigade Motorizovani odred 14. slovenačke divizije
M-7, M-8
16. jul 1944-kraj rata 6. oktobar 1944 / 8. mart 1945 April-maj 1945 Novembar 19441945 April-maj 1945
Ratna zaplenjena tehnika M-7, M-8
April-maj 1945
M-7
Maj 1945
Pridodata oklopna tehnika iz 1. tbr i Teš.mt.artbr 4. A Zaplenjena oki. i mt tehnika Zaplenjena oki. i mt tehnika mahom 104. lovačke divizije
Od 9. maja 1945 Od 13. maja 1945
Stjuart, AEC T-34
Prilog 2c
OKLOPNE JEDINICE NEMAČKIH SNAGA U JUGOSLAVIJI 1941-1945 VIŠE OKLOPNE KOMANDE
IME JEDINICE 1. Panzergruppe ( 1. oklopna grupa) Panzer Armee 2 (2. oklopna armija) XIV Panzerkorps (14. oklopni korpus) XLI Panzerkorps (41. oklopni korpus) XLVI Panzerkorps (46. oklopni korpus) II SS Panzerkorps
PODRUČJE DEJSTVA dejstva u aprilskom ratu
PERIOD April 1941
Srbija NDH Slovenija dejstva u aprilskom ratu
Avgust 1943-oktobar 1944 Oktobar 1944—1945 April 1945 April 1941
dejstva u aprilskom ratu
April 1941
dejstva u aprilskom ratu
April 1941
Slovenija
Septembar-novembar 1943
(2. SS oklopni korpus) 3. SS Panzerkorps Germania (3. SS oklopni korpus)
Avgust-novembar 1943
NDH
OKLOPNE ILI OKLOPNO-GRENADIRSKE DIVIZIJE
IME JEDINICE 2. Panzer division (oklopna divizija) 5. Panzer division (oklopna divizija) 8. Panzer division (oklopna divizija)
PERIOD april 1941 April 1941 April 1941 april 1945 April 1941 April 1941 April 1941 Septembar 1943 April-maj 1945 April 1945 April 1941
9. Panzer division (oklopna divizija) 11. Panzer division (oklopna divizija) 14. Panzer division (oklopna divizija) 24. Panzer division (oklopna divizija) 23. Panzer division (oklopna divizija) 13. Panzer division (oklopna divizija) Leibstandarte SS „Adolf Hitler“ (Lična garda SS „Adolf Hitler“) kasnije, samo deo: septembar— 1. SS Panzer Grenadier Division LAH oktobar 1943 (oklopno-grenadirska divizija) avgust-novembar 5. SS Panzer Grenadier Division „Viking“ 1943 (oklopno-grenadirska divizija) avgust-novembar 11. SS Panzer Grenadier Division 1943 „Nordland“ (oklopno-grenadirska divizija) poč. 1944 16. SS Panzer Grenadier Division Reichsfuhrer SS (oklopno-grenadirska divizija) poč.1944 18. SS Panzer Grenadier Division „Horst Wessel“ (oklopno-grenadirska divizija) septembar-“ 4. SS Polizei Panzer Grenadier Division oktobar 1944 (policijska oklopno- grenadirska divizija)
PODRUČJE dejstva u aprilskom ratu dejstva u aprilskom ratu dejstva u aprilskom ratu Slovenija, na odmoru dejstva u aprilskom ratu dejstva u aprilskom ratu dejstva u aprilskom ratu Slovenija/OZAK Slovenija, na odmoru Slovenija, na odmoru
Slovenija/OZAK NDH NDH Slovenija, formiranje
Slovenija, formiranje Srbija-Banat
OKLOPNE ILI OKLOPNO-GRENADIRSKE BRIGADE-PUKOVI I BRIGADE JURIŠNIH TOPOVA
NAZIV Grenadier - Regiment 92 (mot) (grenadirski motorizovani puk)
PODRUČJE NDH
PERIOD Leto 1943
SS Panzergrenadier Regiment 1 (policijski oklopno-grenadirski puk) SS Panzergrenadier Regiment 2 (policijski oklopno-grenadirski puk)
Srbija
Avgust-septembar 1943
Srbija
Avgust-septembar 1943
NAPOMENE Preformiran u 92. ok.gren.br. 5. juna 1944 Otišao u sastav 4. SS policijske divizije Otišao u sastav 4. SS policijske divizije
Panzergrenadier Lehr Regiment 901 (oklopno-grenadirski nastavni puk) SS Panzergrenadier Brigade 4 „Niderland“ (oklopno-grenadirska brigada) 201. Sturmgeschütz Brigade (brigada jurišnih topova) Panzer. Grenadier Brigade 92 (oklopno-grenadirska brigada) 191. Sturmgeschütz Brigade (brigada jurišnih topova)
Slovenija/ OZAK NDH
Septembar 1943— januar 1944
NDH
Avgust -novembar 1943
NDH Srbija NDH, Srbija
Mart 1944-kraj 1944 Jun 1944
Stug III
Srbija
Početak avgusta 1944-kraj 1944
Stug III
BATALJONI (SAMOSTALNI OKLOPNI, OKLOPNO-GRENADIRSKI ILI JURIŠNIH TOPOVA)
NAZIV 1/202 Panzer Abteilung (1. bataljon/ 202. tenkovskog puka) 1944. preimenovan u Panzer Abteilung 202 (oklopni bataljon) Panzer Abteilung zbV 12 (oklopni bataljon za naročitu upđtrebu)
Panzer Grenadier Batalion PzAOK 2 (Oklopnogrenadirski jurišni bataljon komande 2. oklopne armije) Panzer Grenadier Batalion Brandenburg (Oklopnogrenadirski jurišni bataljon)
PERIOD 1941-1945
PODRUČJE Srbija 1941-1943 NDH 1942-1944 Srbija 1944 NDH 1944-1945 Slovenija 1945
NAPOMENA Somua/Hočkis, M-15/42 i druga italijanska tehnika Hecer
1. mart 1944kraj decembra 1944
NDH 1944 Srbija 1944, Sremski front
Mart-jun 1944
NDH
Reno R-35, Hočkis Italijanska tehnika (L-6, M-13, M-14, M-15, Stug L-40) Jedna četa ostala u NDH (BiH) do kraja rata. Vođena kod 202. okb Ad hoc formiran. Moguće daje ušao u sastav 92. okgren. brigade
Pominje se oktobra i novembra 1944
Srbija Sremski front
Panzer Abteilung Tokom 1944 208. (oklopni bataljon) u periodu februar april 1944. nosi naziv: Panzer Abteilung „Adria“ Panzer Abteilung Oktobar 1944 212 -maj 1945 (Oklopni bataljon) Italienische Panzer Februar 1944 Schwadron -maj 1945 Toneguti (Italijanski oklopni skvadron) Panzer-Ausbildungs Oktobar 1944 Abteilung Sud -februar 1945 (Oklopni nastavni Februar-maj bataljon Jug) 1945 184. Sturmgeschütz Aprilski rat Abteilung 1941 (divizion jurišnih topova) 191. Sturmgeschütz Aprilski rat Abteilung 1941 (divizion jurišnih topova)
OZAK/Slovenija
Tehniku ostavio za popunu 212. okb
Pz III
Makedonija Srbija NDH-BiH OZAK Razna italijanska tehnika
OZAK/Slovenija
Slovenija
Razna italijanska oklopna tehnika
OZAK Stug III
Stug III
.
SAMOSTALNE OKLOPNE ČETE
NAZIV Panzer Kompanie ziir besonderen Verwendung 12 (12. tenkovska četa za naročitu upotrebu) Panzer Aufkärungs Kompanie 468. (oklopnoizviđačka četa) Panzer-Sicherungs Kompanie 3 (oklopna
PERIOD 1941-1944
PODRUČJE Srbija NDH
NAPOMENA Reno R-35, FT17, Hočkis Italijanska tehnika (L-6, M13, M-14, M-15, Stug L-40) Preformiran u 12.Pz. Abt zbV
Početak 1944—
NDH Srbija
Septembar 1943-proleće 1944
OZAK/Slovenija
AB-41
Preformiran u Pz. Abt 208
sigurnosna četa) Panzer-Einsatz Kompanie 35 (namenska oklopna četa)
Septembar 1943-proleće 1944
OZAK/Slovenija Preformiran u Pz. Abt 208
ARMIJSKE PRIŠTAPSKE OKLOPNE JEDINICE
NAZIV Panzer Spah Zug Mil. Befh. Südost (oklopni vod Komande Jugoistoka) Panzer Spah Zug Pz.AOK 2 (Oklopno-izviđački vod 2. oklopne armije)
PERIOD 1944
TIP OA
1944
OA
KORPUSNE OKLOPNE JEDINICE
NAPOMENA
NAZIV
PERIOD
Sturmgeschütz Abteilung 5/kasnije: 105/ (divizion jurišnih topova)
Oktobar 1943—
PODRUCJ E NDH
SS Aufklärungs Abteilung 5 /kasnije 105/ (izviđački bataljon) SS Panzer Abteilung 105 (oklopni bataljon)
Oktobar 1943
NDH
Novembardecembar 1943
NDH
Preformiran avgusta 1944. u 105. okč i Stug Abt Skenderbeg
NDH
AB-41
Panzer Kompanie 105 (B) (oklopna četa) Panzer Spah Zug (Oklopno-izviđački vod) 69. armijskog rezervnog korpusa/ korpusa za naročitu upotrebu
Preformiran u avgustu 1944; I baterija postala Stug. Abt 1007, a II baterija Stig Abt 105
Avgust 1944
Januar 1944—
DIVIZIJSKE OKLOPNE JEDINICE
NAZIV SS Freiwilling Gerbirgs Division Princ Eugen (SS dobrovoljačka brdska divizija)
PERIOD Leto 1942oktobar 1943
TIPOLOGIJA Char B. 2 Hočkis
NAPOMENA Srbija, NDH, Preformiran u SS
Panzer. Kompanie 7 (tenkovska četa) 7. SS Freiwilling Gerbirgs Division Princ Eugen (SS dobrovoljačka brdska divizija) SS Aufklärungs Abteilung 7 (Izviđački bataljon) 7. SS Freiwilling Gerbirgs Division Princ Eugen (SS dobrovoljačka brdska divizija) SS Panzerjäger Abteilung 7 (Protivtenkovski divizion) 7. SS Freiwilling Gerbirgs Division Princ Eugen (SS dobrovoljačka brdska divizija) Sturmgeshütz. Abteilung 1007 (PALETA) (divizion jurišnih topova) 13. SS Gerbirgs Division Handschar (13. SS brdska divizija Handžar) SS Panzerjäger Abteilung 13 (Protivtenkovski divizion) 21. SS Gerbirgs Division „Skanderbeg“ (21. SS brdska divizija) Sturmgeshütz. Abteilung „Skanderbeg“ (divizion jurišnih topova) 24. SS (Karstjager) Gebirgs Division/Brigade (brdska divizija/brigada Obalskih lovaca) Panzerkompanie 24 (tenkovska četa) Sturmgeshütz. Abteilung 1022 (divizion jurišnih topova) 11. Luftwaffe-Feld Division (vazduhoplovno-poljska divizija) 22. Infanterie Division (pešadijska divizija) Panzer-Jager Abteilung 122 (Protivtenkovski divizion) 22. Infanterie Division (pešadijska divizija)
Stug. Abt. 5, kasnije 105 1943-oktobar OA 1943
NDH Preformiran u SS Gbr. Aufkl. Abt. 5, kasnije 105
Novembar 1943
Ital. SO
Avgusta 1944. priključen u Stug. Abt 1007
Formiran avgusta 1944
Ital. SO StuG
NDH Srbija
1944
Ital. SO
Avgust Ital. SO 1944-početak 1945
Posle raspuštanja 21. SS divizije, bio kod 34. ko, 11. vazduhoplovnopoljske i kod 7. SS divizije OZAK
Jul 1944-maj 1945
P-40
Krajem 1944
Sremski front
1944-1945
L-40
Oktobar 1944-maj 1945
Marder, OA
Makedonija Srbija NDH-BiH
Oktobar 1944-maj
Pz/OA
Makedonija Srbija
Panzer-Aufklärungs Abteilung 122 (Oklopno-izviđački bataljon) 44. Infanterie Division (pešadijska divizija) Aufkl. Abt. 44 (Izviđački bataljon) 71. Infanterie Division (pešadijska divizija) Panzerjägerabteilung 171 (Protivtenkovski divizion) 71. Infanterie Division (pešadijska divizija) Aufkl. Abt. 171 (Izviđački bataljon) 104. Jäger Division (lovačka divizija) Panzer-Jäger Abteilung 104 (Protivtenkovski divizion) 118. Jäger Division lovačka divizija Panzer-Jäger Abteilung 118 (Protivtenkovski divizion) 162. Infanterie Division (turkestanska) (pešadijska divizija) 236. Aufklärungs Abteilung (Izviđački bataljon) 181. Infanterie Division (pešadijska divizija) Panzer-Jager Abteilung 222 (Protivtenkovski divizion) 181. Infanterie Division (pešadijska divizija) Sturmgeshütz Kompanie 1222 (četa lovaca tenkova) 278. Infanterie Division (pešadijska divizija) Panzer-Jager Abteilung (Protivoklopni divizion) 297. Infanterie Division (pešadijska divizija) Panzer-Jager Abteilung 297 (Protivoklopni divizion) 369. Infanterie Division (kroatische) (pešadijska divizija-hrvatska) Panzer-Jager Abteilung 369
1945
NDH-BiH
Septembarnovembar 1943
Ital. OA
OZAK
Avgust 1943, 1944
Marder. M-42
Slovenija/OZAK NDH
Avgust 1943, 1944
AB-41, S. 37
Slovenija/OZAK NDH
1944-1945
Ital. tenkovi i SO
NDH
1943poč. 1945
Ital. tenkovi i SO
NDH
Septembar 1943
AB-41
Slovenija/OZAK
1943-1945
L-6
Srbija, NDH, Slovenija
1943-1945
Srbija, NDH, Slovenija
1944
OZAK
1944-1945
L-40
Decembar 1943-1945
L-3, L-6, L-40
NDH
(Protivtenkovski divizion) 373. Infanterie Division (kroatische) (pešadijska divizija-hrvatska) Panzer-Jager Abteilung 373 (Protivtenkovski divizion) 392. Infanterie Division (kroatische) (pešadijska divizija-hrvatska) Panzer-Jager Abteilung 392 (Protivtenkovski divizion)
NDH
Početak 1944-1945
L-3, L-6, L-40
1944-1945
L-3, L-6, SO 47 NDH
OSTALE JEDINICE
NAZIV Eisenbahnsicherungsstab zbV (Štab za osiguranja pruga za naročitu upotrebu) Eisenbahnsicherungsstab zbV 5 (Štab za osiguranja pruga za naročitu upotrebu 5) Eisenbahns icherungsstab D (Štab za osiguranja pruga D) Eisenbahnsicherungsstab Kroatien (Štab za obezbeđenje železnica Hrvatska) Kampfschul le Niš (Borbena škola Niš) Luftwaffe Jager Abteilung zbV 4 (vazduhoplovni lovački bataljon za naročitu upotrebu 4) Jager Ersatz Rgt 1 (lovački dopunski puk) Einsatzkommando 3 (?) (namenska komanda) Sicherungsbatallion 705
PERIOD 1942
PODRUČJE NDH
NAPOMENA 1/202, okv
1943
Srbija
Okv
1943
BiH - NDH
15. avgust 1944— NDH
Jedinice okv
1943-1944
Niš, Srbija
1944
Istra OZAK
Stug/Pz IV Obuka bugarskih tenkista Pojedina oklopna vozila
1944
NDH
1944
NDH
1944
OZAK/Slovenija
Pojedina oklopna vozila Pojedina oklopna vozila Pojedina oklopna
(bezbednosni bataljon) „Motorizovana brigada Afrika kor“ ili „Motorizovana Romelova grupa“ „Panzer-škola“ 438. division zbV (438. divizije za naročitu upotrebu)
1944-1945
NDH
Proleće 1945
Slovenija
vozila Pojedina oklopna vozila
TEHNIČKE JEDINICE
NAZIV Pz. Trup Werkstat Kp. (Tenkovska remontna radionica) Herman Gering Werke (Zavod Herman Gering) „Pancer park“ (?)
MESTO BAZIRANJA Kostajnica
PERIOD 1944
Mladenovac
1941-1944
Zagreb
1943-1945
OKLOPNE JEDINICE NEMAČKE POLICIJE PORETKA
NAZIV Polizei PzKw Abteilung (Oklopni bataljon) Polizei Gebirgs Regiment 18 (18. policijski brdski puk) 1. Polizei Panzer Kompanie (1. policijska oklopna četa) 4. Polizei Panzer Kompanie (4. policijska oklopna četa) 5. verstarkes Polizei Panzer Kompanie (5. ojačana policijska oklopna četa) 6. Polizei Panzer Kompanie (6.
PERIOD Jul-oktobar 1942
TIPOLOGIJA ADGZ, Reno R-35
PODRUČJE Slovenija
Slovenija
April 1945
1944, postoji mogućnost daje delovala kratko vreme Jul 1944-maj 1945
ADGZ, Hočkis
Slovenija
T-34, ADGZ, Hočkis
OZAK/Slovenija
Leto 1943— maj 1945
ADGZ, Hočkis
NDH
policijska oklopna četa) 11. Polizei Panzer Kompanie (11. policijska oklopna četa) 13. Verstärkers Polizei panzer Kompanie (13. ojačana policijska oklopna četa) 14. Polizei Panzer Kompanie (14. policijska oklopna četa) 16. Polizei Panzer Kompanie (16. policijska oklopna četa) l/SS Polizei Regiment Bozen (mot) 1. (mot) bataljon SS policijskog puka Bozen Pz. Kp/1 Pz Zug/3. 15. SS Polizei Regiment (Okč 1. bat/okv 3. bat. 15. SS policijskog puka) Oklopna jedinica SS Polizei Gebirgs Regiment 18 (18. SS policijski brdski puk) Polizei Panzer Zug 1 (Policijski oklopni vod 1) , Gendarmerie reserve Kompanie „Alpenland-3“ (mot) (Rezervna žandarmerijska
Novembar 1943— maj 1945
Hočkis, OA Panar
NDH Slovenija
Jul 1943-maj 1945
Oktobar 1943-maj 1945
Jul 1944-maj 1945
Februar 1944-maj 1945
Holandski OA, Štajer-žel. oklopna kola, L-40, Tatra, AB-41 LT-35, L-6, L-3
OA
AB-41, L-40
NDH
OZAK (HrvatskaSlovenija)
Srbija Sremski front
Sremski front NDH
Kraj 1944
Septembar 1943
Slovenija
OZAK/Slovenija
1944-1945
Jesen 1944
NDH
AB-41
Slovenija
motorizovana četa „Alpenland 3“) automobilski SS odred „Zeesen“ Panzerspäh Zug Stabs Kompanie/ Pol-E Stab Sudost (Oklopni vod Štabne čete Policijskog štaba Jugoistok) Befehlshaber der Ordnungspolizei Kroatien (Komandant Policije poretka u Hrvatskoj) Radionica za reparature policijskih oklopnih vozila
1942
Slovenija
Decembar 1941-
Tatra
Slovenija
Januar 1945-
AB 43
NDH
1943-1945
Slovenija
OKLOPNI VOZOVI
BROJ OKLOPNOG VOZA Panzerzug Nr. 4
TIP
6
PERIOD
Oktobar 1942, 1943 19441941-42, 1943, 194445 Od leta 1941. sve do kraja oktobra 1943 februar 1944, jul 1944
23 24
25 64 65 73
Tip BP-42 Tip BP-42 Tip BP-44
leto/jesen 1941 Tokom 1944 Tokom 1944 1944-1945
201
Schwere Spahzug
1944-1945
NAPOMENA Maj 1945: Zaplenjen u Velikovcu. Uključen u sastav 4. OZ NOV Slovenije NDH, Srbija (uništen: Banat oktobar 1944?) Srbija, NDH Maj 1945: Zaplenjen u Dravogradu Srbija, NDH Slovenija/OZAK Slovenija Maj 1945: Zaplenjen u Celju Srbija NDH NDH OZAK/Slovenija Maj 1945: napušten, Udine NDH Uništen 14. aprila 1945, Čačinci
202
203 204 301
u
Leichte Spahzug
Mart-oktobar 1944
302
it
Mart-oktobar 1944
303
ti
April 1944
304 Max
tt
Streckenschutzzug
1945
Munchen Werner
1944 1945
tt
1945
Kommandozug Nr. 1
Maj 1945: Zaplenjen u Jesenicama Maj 1945: Zaplenjen u Soštanju Maj 1945: Zaplenjen u Celju NDH (30. oktobar 1944. uništen, Kraljevo) (12. oktobar 1944. uništen, Kosovo Polje) Srbija Maj 1945: Zaplenjen u Celju Maj 1945: Zaplenjen u Celju Maj 1945: Zaplenjen u Celju Maj 1945: Zaplenjen u Celju Maj 1945: Zaplenjen u Celju
POMOĆNI IIMPROVIZOVANI OKLOPNI VOZOVI
NAZIV Befehlsmässige Panzerzug B 101 C 102 E 102 W 102 D 103 W 103 Eisenbahn Panzerzug) EP-103 D 104 B 104 Eisenbahn Panzerzug) EP-104 C 105 D 105 E105 A105 B 105
TIP
PERIOD 1942-Srbija
NAPOMENA 2 x FT 17
1942-Srbija 1941 - Srbija 1941 - Srbija 1942-Srbija 1941 - Srbija BiH-NDH 1942
2 x FT 17 2 x FT 17 2 x FT17 2 x FT17 2 x FT 17
1942-Srbija 1941 - Srbija BiH-NDH 1942
2 x FT 17 2 x FT 17
1942-Srbija 1942-Srbija 1941 - Srbija 1941 - Srbija 1941 - Srbija
2 x FT17 2 x FT 17 2 x FT17 2 x FT 17 2 x FT 17
Eisenbahn Panzerzug) EP-105 A 106 106 B 107 D 107 B 108 D 108 B 109 D 110 Dill B 112 D 113 El 14 C 201 A 202 C 202 A 203 W203 A 204 B 204 B 205 B 206 206 B 207 C 207 B 208 D 208 W 209 D 209 B 209 Eisenbahn Panzerzug) EP-209 B 210 C 210 „Laibach“
BiH-NDH 1942
Uski kolosek
Široki kolosek Široki kolosek
1942 - Srbija 1941 - Srbija 1942-Srbija 1941 BiH-NDH 1942-Srbija 1941 BiH-NDH 1942 - Srbija 1941 BiH-NDH 1941 BiH-NDH 1941 - Srbija 1941 BiH-NDH 1941 - Srbija 1941 - Srbija 1942-Srbija 1941 - Srbija 1942-Srbija 1941-Srbija 1941 - Srbija 1941 - Srbija 1941 - Srbija 1941-42 Srbija Januar 1944-NDH 1942-Srbija 1941 - Srbija 1942-Srbija 1941 BiH-NDH 1941 - Srbija 1942-Srbija 1942-Srbija BiH-NDH 1942
Behelfsmäßiger Panzerzug „Peter“
1944/45
1942 Srbija 1941 Srbija Septembar 1943 Slovenija OZAK/Slovenija
Behelfsmäßiger Panzerzug Adria
1945
OZAK/Slovenija
Oklopni voz „1“
1944-1945
Slovenija
2 x FT 17 2 x FT17 2 x FT17 2 x FT17 2 x FT17 2 x FT17 2 x FT17 2 x FT17 2 x FT 17 2 x FT17 2 x FT17 2 x FT17 2 x FT17 2 x FT17 2 x FT17 2 x FT17 2 x FT17 2 x FT 17 2 x FT17 2 x FT17 2 x FT 17 2 x FT17 2 x FT17 2 x FT17 2 x FT 17 2 x FT 17
2xFT17
Maj 1945: Zaplenjen na zapadu Slovenije Maj 1945: Napušten Udine/Gorica Maj 1945: Zaplenjen u
Oklopni voz „2“
1944-1945
Jesenicama Maj 1945: Zaplenjen u Jesenicama
Slovenija
1943 BiH-NDH 1943 BiH-NDH
Ž. okv Lav / Lowe Ž. okv Panter/ Panther
1943 BiH-NDH 1943 BiH-NDH
Ž. okv Tigar/ Tiger Pomoćni oklopni vlak Bistrica NAORUŽANA OKLOPNA KOLA
TIP-BROJ Panzertreibwagen Litorine 30 31 32 33
34
35
U SASTAVU Pri okv 303 Srbija Pri okv 303 Srbija Pri okv 302, 65 NDH Pri okv 302, 203 NDH Slovenija Pri okv 204 NDH
PERIOD 1944
Pri okv 23 Slovenija
Novembar 1945
38 PT 15 PT 21 PT 22 4 (ex-32)
1944 1944 1944
1944
1944-
Novembar 1944— NDH NDH NDH
Oktobar 1942— 1944 1944 April-maj 1945
NAPOMENA Maj 1945: Zaplenjen u Celju Maj 1945: Zaplenjen u Celju Teško oštećen oktobar 1944 Zaplenjen kod Morimberga 20. aprila 1945 Oštećen - jesen 1944 Maj 1945: Zaplenjen, napušten u Celju Maj 1945: Zaplenjen u Dravogradu Maj 1945: Zaplenjen u Celju
Maj 1945: Zaplenjena u Sloveniji
Prilog 2d
OKLOPNE JEDINICE ITALIJANSKE ARMIJE U JUGOSLAVIJI 1941-1943 NAZIV 131. divisione Corazzata Centauro (131. oklopna divizija Centauro) 133. divisione Corazzata Littorio (133. oklopna divizija Litorio) 1. divisione celere /Eugenio di Savoia/ (1. brza divizija) 2. divisione celere (2. brza divizija) 3. divisione celere (3. brza divizija)
NAZIV JEDINICE 1. gruppo carri L San Giusto (1. grupa lakih tenkova San Đusto) 2. gruppo carri L San Marco (2. grupa lakih tenkova San Marko) 3. gruppo carri L San Giorgio (3. grupa lakih tenkova San Đorđo) 33. oklopni puk d. Littorio 31. regimento di fanteria carrista (31. puk tenkovske pešadije) (bez 2. bataljona) II/4. regimento di fanteria carrista (II bat. 4. puka oklopne pešadije) Compagnia
PODRUČJE DEJSTAVA u toku Aprilskog rata
PERIOD April 1941
u toku Aprilskog rata
April 1941
u toku Aprilskog rata NDH u toku Aprilskog rata
April 1941-septembar 1943 April 1941
u toku Aprilskog rata
April 1941
PODRUČJE NDH
PERIOD 1941-1943
OSNOVNI TIP L-3
NDH-Crna Gora
1941-1943
L-3
Aprilski rat
April 1941
L-3
Aprilski rat
April 1941
L-3, M-13
NDH Slovenija 1943 Slovenija (1. b) 1943 Crna Gore (3. b)
Leto 1941-1943
NDH-Crna Gora
1942
L-3LF
NDH
1941-1942
OA, L-3
Meccanizzata di Zara (Mehanizovana četa Zadar) 2. compagnia lanciflamme (2. četa bacača plamena) 6. compagnia lanciflamme (6. četa bacača plamena) 7. compagnia lanciflamme (7. četa bacača plamena) 259. sekcija oklopnih kamiona 2. raggruppamento genio ferrovieri mobilitato (2. grupacija mobilne železničke inžinjerije) 1. cp. Autonoma littorine blindate (1. samostalna četa oklopnih železničkih kola) Compagnia Li-Bli del genio ferrovieri (Oklopna četa železničke inžinjerije) Treno blindato (Oklopni voz)
Squadrone „San Giusto“ (eskadron San Đusto)
Slovenija
1943
NDH Slovenija
1942, 1942-1943
L-3LF
1942-1943
L-3LF
1942-1943
L-3LF
1942
Slovenija
1942-1943
AB40
1942-1943
Littorine
1942-1943
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Slovenija/OZAK
Slovenija NDH (Slovenija 1943) NDH NDH (Slovenija 1943) 1942-NDH 1942 - Slovenija 1942-NDH 1942-NDH Septembar 1943— februar 1944 Februar 1944-maj
Razna italijanska tehnika
Grupo Squadroni Corazzati „San Giusto“ (Grupa oklopnih skvadrona San Đusto) nemački naziv: Oklopni eskadron Toneguti
1945
Prilog 2e
OKLOPNE JEDINICE ORUŽANIH SNAGA NDH USTAŠKA VOJNICA
NAZIV USTASKA VOJNICA Tenkovska satnija PTS 1. tenkovska satnija PTS 2. tenkovska satnija PTS 3. tenkovska satnija PTS Oklopni sklop PTS (u početku kod Brzog zdruga PTS) Brzi sklop PTS
Samostalni oklopni vod 1. ustaškog odbrambenog zdruga Jasenovac Oklopni vod 1. ustaškog stajaćeg zdruga Sarajevo Brza oklopna satnija Gospić Oklopna satnija Samovoznog sklopa
PERIOD
OSNOVNI TIP
NAPOMENA
Kraj 1941-1942
L-3
1942-
L-3
1942-
L-3
1942-
L-3
Januar1944
L-3,L-6
(sa 1. i 2. č), kasnije u 1944: štab. č, 1,2. tč i dve mtč
L-3
(sa 3. tč) kasnije u 1944: 1,2. m/cč, 3. tč, 4. mtč, 5. štč
1945 Proleće 1944
1945 1944,1945
1944-1945
Decembar 1944 Decembar 1944
(Moguće ranija III tč PTS)
PTS Oklopna satnija (četa) 1. tjelesne divizije
Februar 1945
DOMOBRANSTVO
NAZIV Satnija kod 4. gorskog zdruga/1. gorske divizije Satnija kod III zbornog područja 1. oklopna satnija
1942
PERIOD
OSNOVNI TIP Ursus
1942
Ursus
1. april 1943-1. jun 1943
Osnutak doknadne satnije oklopnih četa
1. april 1943-1. jun 1943
Zapovjedništvo oklopnih četa
24. maj 1943-mart 1944
Okv 1. lovačkog zdruga
Predviđeno formiranje do 25. jula 1943 1944
Okv 2. lovačkog zdruga Okv 3. lovačkog zdruga Okv 4. lovačkog zdruga Okv 1. gorskog zdruga Okv 2. gorskog zdruga Okv 3. gorskog zdruga
Okv 4. gorskog
Predviđeno formiranje do 25. jula 1943, 1944 Predviđeno formiranje do 25. jula 1943 Avgust 1943, 1944 Predviđeno formiranje do 25. septembar 1943 Predviđeno formiranje do 25. jula 1943 Formiran septembar 1943, 1944 Avgust 1943, 1944
NAPOMENA Preformirana u vodove 1. i 4. GZ avgust 1943
Preformirana 24. maja 1943. u Zapovjedništvo okč Preformiran 24. maja 1943.u Zapovjedništvo okč Preformirano u 1. doknadnu oklopnu satniju (rezervnu okč)
Hočkis
Hočkis
Hočkis
zdruga Okv 5. gorskog zdruga (u februaru 1943. kao: okv. 1. samovozne bojne) 1. doknadna oklopna satnija 1. doknadnog zdruga Doknadno oklopno zapovjedništvo
Februar-avgust 1943
Mart-septembar 1944 Septembar 1944
Preformirana u Doknadno oklopno zapovjedništvo Oki. vozila nesposobna za pokret: grupe Hela, Odin i Nora
HRVATSKE UDARNE DIVIZIJE
PERIOD
NAZIV 1.
Oktobar 1945
OSNOVNI TIP
1944-maj 1945 - ima dve okč
4
Oktobar 1945
1944-maj
Ima oklopnu tehniku
5
Oktobar 1945
1944-maj
Ima oklopnu tehniku
7
Oktobar 1945
1944-maj
Tehnika 4. gorskog zdruga - okv u martu 1945
11.
April 1945
NAPOMENA 1944 - Predviđeno formiranje Brzog sklopa nije izvršeno
okč Tenkovi Fiat (moguće od čete iz Gospića)
13
1945
16
Oktobar 1945
18
1945
Ima oklopnu tehniku Predviđena ugradnja Doknadne (rezervne) bojne brzih četa
1944-maj
Brzi sklop
ČETE OKLOPNIH VOZOVA
NAZIV 1. 2. 3. 4. 5.
PERIOD Početak 1943, 1944 Početak 1943, 1944 Početak 1943, 1944 1944 1944
OSNOVNI TIP
LOKACIJA Brod Zagreb Sarajevo Karlovac
POJEDINI OKLOPNI VOZOVI
NAZIV Mješoviti vlak br. 432 Borni vlak br. 412 Okv br. 2 Okv br, 3 Ž. Okv 3 Lisac/Fuchs Ž. Okv 2 VukAVolf Z. Okv Ris/Luchs Pom. oklopni vlak
PERIOD 1941 1941 1942 1943 1943-1945 1943-1945 1943-1945 1943-1945
PODRUČJE BiH-NDH BiH-NDH 1942 BiH-NDH BiH-NDH BiH-NDH BiH-NDH BiH-NDH
1943-1945
BiH-NDH
1943-1945
BiH-NDH
1943-1945
BiH-NDH
1943-1945
BiH-NDH
1943-1945
BiH-NDH
1943-1945
BiH-NDH
1943-1945
BiH-NDH
Neretva
Pom. oklopni vlak Zenica I
Pom. oklopni vlak Zenica I
Pom. oklopni vlak Travnik
Pom. oklopni vlak Gabela Pom. oklopni vlak Lašva Pom. oklopni vlak Neretva Pom. oklopni vlak Vareš
NAPOMENA
2. ČOKV 5. ČOKV 3. ČOKV 3. ČOKV
Prilog 3
O BOJENJU I OZNAČAVANJU OKLOPNIH VOZILA NA JUGOSLOVENSKOM RATIŠTU Jugoslavenska vojska Jugoslovenski tenkovi Reno FT-17 i M-28 bili su obojeni tamnozelenom bojom, kako su izgledali i u Francuskoj. Na nekim fotografijama vidi se da su pojedini tenkovi FT17 ili Reno-Kegres imali kamuflažno bojenje. Tenkovi FT-17 i Reno Kegres su nosili fran cuske brojeve, npr. u opsegu 66000-74000 odnosno 11-112171, itd. Na tenkovima RenoKegres vide se i dvocifreni brojevi, u rasponu od 81 do 88, (napred i na levom boku). Tan kete Škoda Šid su bile obojene trobojnom kamuflažom: braon-oker-zelena, kao i oklopna vozila u Čehoslovačkoj. One nisu imale uočljivo brojno označavanje. Oklopni automobili su nosili registracije kao i ostala motorna vozila Jugoslovenske vojske. Tenkovi Reno R-35 bili su standardno obojeni francuskom tamnozelenom bojom. Tenkovi R-35 nose dvocifrene oznake na telu tenka ili kupoli, dok su na prednjoj i zadnjoj strani u 1941. bili četvorocifreni i petocifreni brojevi u opsegu 49XX i 50XX. Na kutiji za alat ucrtan znak korišćen je i kod francuskih tenkista: granata sa brojem „1”. Na pojedinim vežbama tokom 1940. na kupoli je bila ucrtana bela poprečna pruga, trougao sa brojem, itd...odnosno veliki jednocifreni ili dvocifreni brojevi na kupolama ili telu tenka. U toku vojnog puča 27. marta 1941, neki od tenkova R-35 imali su ispisane parole. Nemačke snage U prvoj fazi Drugog svetskog rata nemačka oklopna vozila bila su bojena tamnosivom (feld grau, pancer grau). Na isti način su obojena sva vozila koja su učestvovala u in vaziji na Kraljevinu Jugoslaviju aprila 1941. godine. Svaka od pojedinih oklopnih divizija nosila je na vozilima svoje oznake. Borbena vozila 1. oklopne grupe imala su, pored ostalih oznaka, veliko slovo K, po komandantu grupe generalu Klajstu. Zaplenjeni jugoslovenski tenkovi tipa Reno FT-17 dobili su dvocifrene ili trocifrene brojeve na kupolama, tenkovi Reno R-35 (12. tč), zadržali su svoje jugoslovenske četvorocifrene brojeve (49XX-50XX), tenkovi Hočkis su označavani takođe četvorocifrenim brojevima koji kao da se nadovezuju na jugoslovenske (50XX-). Borbena vozila kod 1/202. okb označavana su trocifrenim belim brojevima na ku polama, koja su predstavljala označavanje unutar jedinice: trocifreni broj je bio sastavljen od rednog broja čete, njenog voda i tenka unutar nje. Deo vozila je nosio lična imena, ali je ta praksa prilično retka osim kod oklopne tehnike SS divizije „Princ Eugen“: (Hočkis: „Ro se Marie“, Štajer: „Seydlitz“, itd.). Ova divizija je na svojim vozilima kroz ceo rat nosila prepoznatljiv simbol (odal rune). Od proleća 1943, određeno je novo bojenje. Osnovna boja kojom su prebojavana nemačka oklopna vozila bila je tamnožuta (oker), kojom su od 1943. i iz fabrika stizala vo zila obojena tom bojom. Jedinice su dobile komplete za kamuflažno bojenje sa maslinastotamnozelenom i crveno-braon bojom. Ove boje, pomešane sa vodom, nanosile bi se prskali com ili četkama na telo vozila u nepravilnim oblicima. U pojedinim jedinicama vozila su standardizovano bojena, dok su u drugima postojale improvizacije, ili razlike u bojenju od vozila do vozila. Deo vozila je ostajao u originalnoj žutoj boji. Italijanska borbena vozila koja su isporučivana za nemačke snage posle kapitulaci je Italije, bojena su karakterističnom trobojnom šemom. Na vozila je nanošena oker boja a preko nje mrlje tamnozelene i crveno-braon boje, tako da su od ove dve boje formirana po
lja koja su razdvajale oker-žute linije. Ovaj sistem bojenja davao je vozilima tamniji izgled nego ranija italijanska ili standardna nemačka bojenja. Karakterističan je za tenkove M-15, samohotke Semovente, Autoblinde ili železničke Litorine. Tenkovi M-15 kod 202. oklopnog bataljona tokom 1944. imali su dominantnu žutu boju i pored nanošenja tamozelenih-braoncrvenih mrlja. Na zadnjem delu kupole ili dodatom sanduku na njoj ucrtavan je trocifreni taktički broj, a na pojedinim vozilima i znak jedi nice. U drugom periodu rata, afirmisan je princip nošenja simbola pripadnosti jedinici i na jugoslovenskom ratištu. Pored prepoznatljivog simbola 7. SS divizije, i ostale divizije nose pojedine simbole svojih jedinica. Tako, na primer, 104. lovačka divizija nosi trolist, 369. legionarska hrvatsku šahovnicu, itd. Motorna vozila, guseničari i slična vozila imali su registarsku tablicu, na prednjem i zadnjem delu. Vozila Vermahta nose slova WH, ona iz sastava vazduhoplovstva - WL, iz sastava SS jedinica - SS, organizacije TOT - slova OT, odnosno iz Policije poretka - POL. Italijanske snage U toku angažmana na području Jugoslavije italijanske snage su imale vozila oboje na u nekoliko šema. Vozila su bojena zeleno-sivom bojom, pustinjsko-žutom, kao i kombi nacijama dve boje, koje su se pretvarale u kamuflažnu šemu. Na bočnoj strani bili su ra znim bojama ucrtavani taktički znaci pripadnosti u okviru bataljona, čete i voda, kao i broj borbenog vozila u okviru voda. U 1943. godini pojavljuju se dva znaka jedinica: Miki Maus i mladi lav. Vozila nose tablice sa oznakom RE (Regio Esercito) sa četvorocifrenim brojem. Snage NDH Dobijena borbena vozila bila su obojena originalnim bojama zemlje isporučioca (Nemačka, Italija). Na bočnoj strani oklopnog tela borbenih vozila ili oklopnih vagona na lazila se šahovnica. Ukoliko je vozilo pripadalo Ustaškoj vojnici, dodavan je i stilizovani znak sa slovom U u sredini. Na pojedinim vozilima (tankete L-3) ucrtavano je veliko slovo U, sa umetnutom šahovnicom, na prednjem delu oklopnog tela. Na tanketama L-3 na bočnim stranama pojavlju se dvocifreni brojevi (50-60). Pojedi ne brojeve nose i improvizovana oklopna vozila (1,2). Motorna vozila nose tablice HV ili OS. Bugarske snage Oklopne jedinice bugarske vojske angažovane u Srbiji. 1944. imale su svoja oklopna vozila obojena u žutu boju, identično nemačkom standardu posle 1943. godine. S obzirom na kratkoću političkog obrta i pristupanja Bugarske savezničkim silama, sve stare oznake su zadržane, kao i registarske tablice (sa početnim slovom V). Bugarska vozila su nosila crni Svetoandrejski krst radi prepoznavanja. Posle borbi u Srbiji, većini vozila dodeIjena su imena, uglavnom toponimi mesta kroz koje su bugarske jedinice prošle ili se borile oko njih (Niš, Podujevo, Kosovo Polje, Mitrovica, itd.). Sovjetske snage Jedinice Sovjetske armije koje su došle na prostore Srbije početkom oktobra 1944. imale su standardnu sovjetsku tehniku, dopunjenu američkim i britanskim vozilima. Borbe na i motorna vozila sovjetske proizvodnje bila su obojena standardnom tamnozelenom bo jom, a vozila proizvedena na Zapadu bila su u originalnoj sivo-maslinastoj boji.
Posebna prepoznatljivost jedinica 4. mehanizovanog korpusa bile su ucrtane ozna ke na borbenim vozilima. Tako su ove sovjetske jedinice prepoznatljive na fotografijama: 36. gtbr nosi znak medveda, 13. gmbr znak jelena, 14. gmbr znak konja, 15. gmbr znak la ste, 292. samohodni puk znak guštera i izviđačke jedinice 62. samostalnog bataljona znak žirafe. Deo tenkova nosi parole („Suvorov“, itd.) a brojno označavanje se razlikuje po bri gadama. Uglavnom reč je o jednocifrenim, dvocifrenim ili trocifrenim brojkama. Tenkovi 36. brigade su imali jednocifrene i dvocifrene brojeve, 14. brigade 900+, 15. brigade 100+, na samohotkama u Kruševcu: 600+, itd. Britanske snage Jedinice 8. armije koja su se pojavile na severozapadu jugoslovenskih etničkih te ritorija nosile su standardnu kamuflažu korišćenu u Italiji. Dominantna boja je bila maslinastozelena (Olive Drab). Deo vozila nosio je kombinaciju te i pustinjsko žute boje. Ova kombinacija se pojavljuje i na vozilima 1. tenkovske brigade NOVJ. Britanske jedinice su na svojim vozilima imale upadljive oznake pripadnosti jedi nici. To je najčešće bila kombinacija slikovnog znaka divizije sa brojnim i drugim geome trijskim oznakama za niže sastave. Jedinice 6. oklopne divizije nose oznaku stisnute pesni ce. Njena 26. oklopna brigada prepoznaje se po broju 50, a njeni bataljoni po brojevima 5152—53-54. Motorna i borbena vozila novozelandske 2. divizije nose oznaku graničice na cr nom polju. U okviru nje 4. oklopna brigada nosi na svojim vozilima broj 65, odnosno njeni bataljoni brojeve 90, 81 i 52. Unutar bataljona, eskadroni (čete) nose na kupolama geome trijske simbole trougao, krug i kvadrat (po redu: A-B-C eskadron), koji je od bataljona do bataljona bio različito obojen. Vozila 38. irske brigade imaju simbol brigade zeleni trolist, sa brojevima unutar same jedinice. Britanska vozila ne nose registarske tablice, već je regi stracija ispisana na samom vozilu. Oznaka za tenkove počinjala je slovom T, a za oklopne automobile slovom F, itd. Partizanske snage Borbena vozila zaplenjena od strane partizana (od marta 1945: Jugoslovenske ar mije) imala su šarolik izgled, bojenje i označavanje, što je zavisilo od njihovog porekla. Na čelno, reč je o tri grupe vozila: zaplenjenim, dobijenim od Britanaca i dobijenim od Sovjeta. Italijanska vozila su zadržala svoje ranije bojenje. U 1943. godini na zaplenjenim italijanskim tanketama L-3 i tenkovima L-6 ucrtavane su samo petokrake, a stare italijanske oznake su zadržavane. U tenkovskom odredu u Sloveniji, tenkovi su označeni dvocifrenim brojevima (30-na dalje), a petokrake su nanošene na ranije taktičke oznake sa strane. Tako đe, na tenkovskom bataljonu NOVH vide se nešto manji brojevi na levoj strani zadnje oklopne ploče tanketa, a na vozilima je upisano „NOVH“ i „Tenk. bataljon“. Bojenje borbenih vozila zaplenjenih od nemačkih snaga bilo je standardno: na žu toj podlozi nanošene su tamnozelene i braon-crvene mrlje nejednake veličine i kamuflažne šeme. Bilo je i potpuno žuto obojenih vozila. Na oklopnoj tehnici zaplenjenoj u Sloveniji maja 1945, uočava se praksa prostog ucrtavanja petokrake u nemački krst. Tako označena vozila ponekad su odmah uključivana u borbu. Ovakva trofejna borbena vozila tek posle rata dobijaju (četkom, ne šablonom) ispi sane trocifrene brojeve na telu ili kupolama (451, 469, 555, itd.). Tehnika 1. tenkovske brigade bila je bojena i označavana po britanskim standardi ma: kontinentalno zeleno ili, rede, pustinjski žuto, a deo vozila je bio u kombinaciji boja.
Deo vozila koja su korišćena u Tršćanskoj operaciji imao je različite parole ispisane na telu. Karakteristika označavanja u ovoj brigadi je ucrtavanje jugoslovenske trobojke sa petokra kom na obe strane svih tenkova. Tenkovi koje su isporučili Britanci zadržali su i kasnije originalne brojeve i po njima su vođeni u dokumentaciji (155844, 213054, 213075, itd.) i izvesno vreme posle rata. Pojedini tenkovi 1. brigade nose imena: Beograd, Ljubljana, Osvetnik, itd. Samohotke M-7 I M-8 su označene tako što je standardna saveznička oznaka bela petokraka u belom krugu, na telu vozila, modifikovana prostim prebojavanjem petokrake u crveno. Ponegde je beli prsten uklonjen, a ostale oznake su ostale iste. Sovjetsko bojenje bilo je najnemaštovitije. Vozila 2. tbr su bila obojena tamnozeleno, ali su takođe bila često ispisana parolama ideološkog sadržaja, posebno pri ulasku u Zagreb ili Trst. Tenkovi T-34 nosili su trocifrene brojeve sa logikom prepoznavanja unutar 2. tbr, ili nisu imali brojeve uopšte. Tenkovi koji su bili u četi koja je ostala u Beogradu imali su jugoslovensku trobojku ofarbanu na kupoli, nalik na označavanje kod 1. tenkovske brigade, kao i redne brojeve na blatobranima. Na tenkovima 2. tbr se u drugoj polovini 1945, pojavljuju i četvorocifreni brojevi od 1000 na dalje. Kako nisu sačuvani nikakvi registri tehnike (za razliku od vazduhoplovstva, na primer) ne možemo pouzdano da utvrdimo kada je ustanovljen sistem označavanja borbe nih vozila u JA. Motorna vozila su označavana registarskim tablicama već na prelazu 1944/45. godine, što se i vidi na fotografijama. Kod 1. tbr vidimo da su takva vozila nosila registracije: na primer JA*6-92-07 v. voz ili kamioni Ford: JA-6-05-XX. Primećujemo da su i oklopni automobili Skautkar bili označavani registarskim tablicama (6—91-70), jer ih u (1. tbr) nisu prepoznavali kao borbena vozila. Sistem označavanja jugoslovenskih borbenih vozila nije bio jedinstven još izvesno vreme posle rata. Prilog 4
PARTIZANSKI NAPADI NA OKLOPNE VOZOVE NA TERITORIJI HRVATSKE 1942-1945 DATUM
IME I PRIPADNOST
LOKACIJA NAPADA
STEPEN OŠTEĆENJA
28. avgust 1942
291/8, nemački okv
Popovača (32 km kod Gračanice)
Nije poznat
30. avgust 1942
Tiger, nemački okv
Caprag-Blinski kut
Oštećena lokomotiva i 1 okv
(„tigrova glava“) 2. oktobar 1942
Italijanski okv
Kaštel Kambelovac— Kaštel Lukšić
Uništena lokomotiva i 6 vagona
8. oktobar
Oklopna
Pruga Zg-Split
Uništena
NAPOMENE
1942
dresina, italijanska
Kaštel Kambelovac
17. oktobar 1942
Italijanski ollv
Duga ResaZvečaj
Iskliznuo
17. oktobar 1942
Br. 372, italijanski okv
Duga Resa
Uništena lokomotiva i 1 vagon
21. oktobar 1942
Br. 543, italijanski okv
Ličke Jesenice — Javornik
Manja oštećenja, u napadu naneti ljudski gubici
29. oktobar 1942
Okv br. 1781
Bastaji-Đulovac
Oštećena lokomotiva br. 50-040 i 1 ok. vagon
14. decembar 1942
Br. 505, italijanski okv
Zel. stanica
Oštećena 3 ok. vagona i lokomotiva br. 07-003
16. decembar 1942
Italijanski okv
Knin-Split kod Kaštel Starog
Uništeni lokomotiva i 1 oki. vagon
24. decembar 1942
Br. 374 Italijanski okv
Ogulin
Iskliznuo 1 oklopni vagon
25. decembar 1942
Br. 356, italijanski okv
Kupjak
Uništena 2 oki. vagona
12. februar 943
Italijanski okv
Gornje DubraveZdenac
Ljudski gubici
15. februar 1943
Nemački okv
Bastaji-Đulovac
Iskliznula lokomotiva i 2 oki. vagona
21. februar 1943
Okv br. 312
Mučna RekaLepavina
Prevrnula se lokomotiva i oštećeno nekoliko vagona
23. februar 1943
Oklopni pružni tenk, italijanski
Skrad-Kupjak
Uništen
22. mart 1943
Pružni tenk, italijanski
Duga ResaZvečaj
Uništen sa posadom
Kaštel Stari
Krenuo u pomoć iskliznulom okv.
Nastradao italijanski general koji je
krenuo u Karlovac 7. april 1943
Hrvatski okv
Žel. stanica Generalski Stol
Iskliznuće Nekoliko vagona
12-13. april 1943
Okv br. 1779
Bastaji-Đulovac
Oštećenje od mine
3. jun 1943
Nemački okv
ViroviticaPodravska Slatina
Uništena lokomotiva i 4 vagona
24.jun 1943
Br. 356, italijanski okv
Brod Moravice
Izbačena lokomotiva i 2 vagona
l.jul 1943
Okv
Raj ići
Uništena 3 vagona
8. avgust 1943
Oklopni kontrolni
Zagreb-Sisak, Sv-Klara-Odra
Uništena lokomotiva i 4 vagona
8. avgust 1943
Tenk od 15 t, italijanski
KarlovacLjubljana
Uništen sa posadom
Ozalj-Zorkovac 9. avgust 1943
Okv
Pivnica
„Pancer“ je srušen, uništen 1 ok. vagon
12. avgust 1943
Italijanski okv
Karlovac-Sušak
Uništena lokomotiva i 2 vagona
14. avgust 1943
Nemački okv
17. avgust 1943
Okv
Ž. St. Čakovec
Uništena lokomotiva i 2 vagona
17. avgust 1943
Okv
Karlovac-Sušak Generalski StolDonje Dubrave
Uništena lokomotiva i 2 vagona
29. avgust
Italijanski okv
Skrad-Kupjak
Iskliznula
Belavić-Duga Resa Zagreb-Sisak, Sv-Klara-Odra
Uništena lokomotiva i 4 vagona
Sudar sa teretnim vozom zbog sabotaže na skretnici
Išao u pomoć drugoj napadnutoj kompoziciji
lokomotiva
1943
br. 26-014 9. septembar 1943
Nemački okv
KriževciKoprivnica kod Sokolovca
Izbačeno četvoro kola
11. septembar 1943
Okv
ZagrebKarlovac
Uništena lokomotiva i 1 ok. vagon; oštećena 3 vagona
12. septembar 1943
Okv
12. septembar 1943
Okv
15. septembar 1943
Okv, hrvatski
21. septembar 1943
Hrvatski okv
23. septembar 1943
(Hrvatski) okv
25. septembar 1943
Okv
28. septembar 1943
Okv sa pružnim tenkom od 14 t
HorvatiZdenčina ZagrebKarlovac HorvatiZdenčina ZagrebKarlovac
Oštećena 2 vagona
HorvatiZdenčina ZagrebKarlovac
[skliznula 3 vagona
Kod Draganića Zagreb-Sisak Vel. GoricaMraclin Našice-Osijek BradanovciNormanovci
Karlovac-Sušak Gen. Stol-Donje Dubrave ZagrebKarlovac Kod Draganića
29. septembar 1943
Uništena lokomotiva i 5 vagona
Nemački okv
SunjaKostajnica Sunja-Majur
„Potpuno uništen“ Lokomotiva Potpuno uništena, vagoni zapaljeni, ljudski gubici Lokomotiva oštećena, vagoni potpuno uništeni Uništena lokomotiva sa 3 vagona i pružni tenk Oštećena lokomotiva, uništena 3 vagona
1. oktobar 1943
Hrvatski okv
ZagrebKarlovac
Uništena lokomotiva
Kod Draganića
i 2 vagona
3. oktobar 1943
Dva okv
Žel. st. Čačinici
Uništeni
3. oktobar 1943
Hrvatski okv
KarlovacLjubljana
Uništena lokomotiva i 3 vagona
Zorkovac
Uništen sa posadom
3. oktobar 1943
Pružni tenk ustaški
Sunja
13. oktobar 1943
Okv
Lipik-PakracBadljevina
16. oktobar 1943
Okv
Donji MiholjacBelišće
Dignut u vazduh
19. oktobar 1943
Okv
BjelovarKloštar
Napadnut i uništen
27. oktobar 1943
Okv
ZagrebJasenovac kod Šaša
Uništena lokomotiva i 2 vagona
31. oktobar 1943
Okv (nemački)
Cabun-Pčelić
Lokomotiva oštećena, vagoni potpuno uništeni, ljudski gubici
4. novembar 1943
Okv
RešetariAdamovci
Uništena lokomotiva i 20 vagona
7. novembar 1943
Okv
Banova JarugaZagreb, kod Ludine
Uništena 2 oklopna vagona i oštećena lokomotiva
10. novembar 1943
Okv hrvatski
ZagrebKarlovac
Uništena lokomotiva i 2 oki. vagona
HorvatiLeskovac 18. novembar
Nemački okv
Garčin-Topolje
Uništena pruga da bi se sprečilo kretanje „pancera“ u toku napada partizana na Pakrac
„Uništen“,
Pratio „vojnoosobni vlak“
ljudski gubici
1943 8. decembar 1943
Okv, hrvatski
ZagrebKarlovac
(Oštećen, ljudski gubici)
HorvatiZdenčina 12. decembar 1943
ZagrebKarlovac
Napadnut transportni voz sa 6 vagona sa nekoliko tenkova na njima koji su „uništeni“
HorvatiZdenčina
23. decembar 1943
Mešoviti voz
Ivanić GradKriž
Pored ostalih uništena 2 ok. vagona
28. decembar 1943
Okv
Zagreb-Banova Jaruga, Moslavačka Gračanica
Uništen 1 oki. vagon
2. januar 1944
Okv, nemački koji je bio u sastavu transportnog voza
Zagreb-Banova Jaruga, Prečec
Uništena lokomotiva i oštećen 1 oki. vagon
7. januar 1944
Okv, nemački
Žel. stanica Popovača
Oki. lokomotiva i vagoni potpuno uništeni, veći broj nastradalih i zarobljenih nemačkih vojnika
9. januar 1944
Okv
ZagrebKarlovac
Uništena 2 vagona, 5 oštećeno, ljudski gubici
DesinecZdenčina 15.januar 1944
Hrvatski okv
KarlovacSkakavac Rečica
Uništena lokomotiva i 2. vagona, a 3 oštećena
20. januar
Okv
Zagreb-
Uništena
Okv je pratio teretnu kompoziciju natovarenu tenkovima, od kojih je 5 uništeno
Karlovac
1944
HorvatiZdenčina Paklenica
lokomotiva i 3 vagona sa šljunkom Uništena lokomotiva, 2 vagona i 2 topa, ljudski gubici
21. januar 1944
Okv (nemački)
23. januar 1944
Okv hrvatski
Žel. stanica Brezina
Cela kompozicija uništena
23. januar 1944
Okv
ZagrebKarlovac
Uništena 4 vagona sa šljunkom
-Stari Grabovac
HorvatiZdenčina 4. februar 1944
Hrvatski okv
ZagrebKarlovac HorvatiZdenčina
Uništena lokomotiva i 2 oki. vagona
11. februar 1944
Okv (nemački?)
ViroviticaŠpišić Bukovica
Uništena lokomotiva, 2 ok vagona i 5 praznih vagona, ljudski gubici
10. februar 1944
Okv
ZagrebKarlovac
Uništena 2 vagona
HorvatiZdenčina 10. februar 1944
Hrvatski okv
ZagrebKarlovac HorvatiLeskovac
Uništena 3 vagona i oštećena lokomotiva
25. februar 1944
Hrvatski okv
KarlovacRečica
Uništena lokomotiva, ljudski gubici
26. februar 1944
Okv
Banova JarugaPakrac, BrezinaBujavica
Uništena lokomotiva i 6 vagona
27. februar 1944
Okv
Našička Breznica
(Nisu jasna oštećenja)
Išao u pomoć „srušenom“ okv
Na okv koji je naišao na minu naleteo putnički
voz 3. mart 1944
Okv
Lepetinovac
Uništena lokomotiva i 2 oki. vagona
11. mart 1944
Okv
BelišćeBrdanovci
Uništena lokomotiva, 1 oki. vagon i 2 obična vagona
21. mart 1944
Okv
Krupa-B. Novi kod Otoke
Uništena 3 vagona, 1 oštećen
27. mart 1944
Okv
BjelovarGrubišno Polje, Severin
Uništena lokomotiva i 2 vagona
27. mart 1944
Hrvatski okv
ZagrebKarlovac
Uništen u celosti (lokomotiva sa 10 vagona), ljudski gubici
Jaska-Zdenčina 29. mart 1944
Okv
I. april 1944
Okv
KarlovacRečica
Uništena 2 vagona, lokomotiva i 1 vagon oštećeni, ljudski gubici
6. april 1944
Okv hrvatski
KarlovacOgulin
Uništena lokomotiva i 4 vagona, ljudski gubici
B. Novi-Bihać KrupaGunušnica
Duga ResaZvečaj
Oštećena 3 vagona
9. april 1944
Okv hrvatski
Sunja-Majina, Majur
Uništena lokomotiva i 2 vagona
1. maj 1944
Okv hrvatski
ZagrebKarlovac
Uništena 3 vagona,
HorvatiLeskovac
oštećena lokomotiva i 3 vagona
ZagrebKarlovac
Uništena 2 vagona, oštećena lokomotiva,
1. maj 1944
Okv hrvatski
Draganići
ljudski gubici 4. maj 1944
Okv hrvatski
Zagreb Karlovac
Uništena 5 vagona,
HorvatiZdenčina
oštećena lokomotiva
6. maj 1944
Okv
Virovitica-Barč
Nisu poznati
8. maj 1944
Okv
Virovitica-Barč
Uništena lokomotiva i 3 vagona
15. maj 1944
Okv hrvatski
ZagrebKarlovac
Uništen Lokomotiva i 4 oki. vagona, 4 oštećena, ljudski gubici
Draganići
16. maj 1944
Okv
ZagrebBeograd, Caprag
Uništeni 1 oki. vagon i 2 teretna, ostali oštećeni, ljudski gubici
24. maj 1944
Okv
ViroviticaSuhopolje
Uništen 1 oki. vagon i 5 ostalih vagona
31. maj 1944
Okv
Virovitica— Suhopolje
Uništena lokomotiva, 2 oki. i 4 obična vagona, ljudski gubici
30. maj 1944
Okv hrvatski
ZagrebKarlovac
Uništena cela kompozicija sa lok. i 5 vagona
Jaska-Desinac 31. maj 1944
Okv
ĐurđenovacĐurđevica
Uništeni lokomotiva, oki. vagon i običan vagon, ljudski gubici
1. jun 1944
Okv hrvatski
ZagrebKarlovac
Uništen 1 ok. vagon, 4 oštećena, ljudski gubici
Draganići 1. jun 1944
....
Okv hrvatski
ZagrebKarlovac
i_ _ _ __Horvati—
Uništena lokomotiva, oštećena 3
5. jun 1944
Okv hrvatski
Zdenčina
vagona
ZagrebKarlovac
Uništena lokomotiva i 3 vagona
Jaska-Desinac 6. jun 1944
Okv
Našice
Un. 2 oki vagona Lokomotiva oštećena, ljudski gubici
7. jun 1944
Pružni tenk
Zagreb-Sisak LekenikPeščenica
Tenk izbačen iz šina, a uništena 2 vagona sa tucanim kamenom
9. jun 1944
Okv
Karlovac-Ozalj
Uništena 2 vagona, ljudski gubici
11. jun 1944
Okv hrvatski
ZagrebKarlovac
Uništena 2 oki. vagona
Draganići 12.jun 1944
Okv hrvatski
ZagrebKarlovac HorvatiZdenčina
Uništena 4. oki vagona, lokomotiva oštećena, ljudski gubici
12. jun 1944
Okv hrvatski
Banova JarugaPakrac, Međurići
Oštećena 2 vagona, ljudski gubici
12.jun 1944
Okv
Glavna pruga kod Andrijevaca
Nema podataka
18. jun 1944
Okv
Banova JarugaPakrac, Lipik— Ergela
Uništena 3 vagona,
Banova JarugaPakrac, Međurići
Uništena 3 vagona,
Zagreb-Sisak,
Uništena lokomotiva i 3 vagona, ljudski gubici
22. jun 1944
25. jun 1944
Okv
Okv nemački
Greda
lokomotiva i 1 vagon izbačeni, ljudski gubici
ljudski gubici
2. jul 1944
Okv
ZagrebKarlovac Draganići
2. jul 1944
Okv
ZagrebKarlovac Draganići
2. jul 1944
Okv
ZagrebKarlovac Desinec-Jaska
2. jul 1944
Okv
Križevci-Dugo Selo Vrbovec-Prikraj
3. jul 1944
Okv hrvatski
ZagrebKarlovac DesinecZdenčina
4. jul 1944
Okv hrvatski
ZagrebKarlovac Desinec-Jaska
5. jul 1944
Okv hrvatski
ZagrebKarlovac
Uništena lokomotiva i 2 oki. vagona Uništena 3 ok. vagona, ljudski gubici
Cela kompozicija uništena (lokomotiva+10 vagona) Uništena četvora štitna kola, oštećena lokomotiva i oki. vagon Uništena 4 vagona, oštećena lokomotiva, ljudski gubici Uništena lokomotiva i 3 vagona
LazinaDomagović
Uništena cela kompozicija (lokomotiva i 9 vagona)
6. jul 1944
Okv
Banova JarugaPakrac, ErgelaKukunjevac
Uništena lokomotiva i 4 vagona
11. jul 1944
Okv
Zagreb-Sisak
Uništen 1 oki. vagon i 2 sa peskom
Mraclin-V. Gorica 14. jul 1944
Okv
Zagreb-Sisak TuropoljeMraclin
Uništena lokomotiva i 3 vagona
Krenuo u pomoć napadnutom okv; potom su oba okv napali saveznički avioni.
27. jul 1944
Okv hrvatski
Karlovac-Ozalj Mahično
Uništena cela kompozicija: lokomotiva, 3 oki. vagona, službena kola; oštećena 3 vagona
27. jul 1944
Okv
Banova Jaruga— Pakrac
Oštećena lokomotiva i 2 vagona
28. jul 1944
Okv, nemački
Sunja-Majur
Uništena 3 vagona, oštećena lokomotiva i oki. vagon
29.jul 1944
Okv
Bosanski NoviBihać
Uništena lokomotiva, 1 oki vagon, 1 običan vagon i posada oki. voza
B latina
31. jul 1944
Okv
ZaprešićVaraždin Turčin
3. avgust 1944
Okv hrvatski
Križevci-Dugo Selo VrbovecGradec
Uništena lokomotiva, 1 oki. vagon i 2 obična vagona Uništena lokomotiva i 6 vagona
9. avgust 1944
Okv nemački
Sunja-Bosanski Novi, Majur
Uništen 1 oki. vagon sa posadom, oštećeni lokomotiva i 1 oki. vagon, ljudski gubici
15. avgust 1944
Okv
Pakrac
Oštećen 1 vagon, izbačeno 5 vagona
22. avgust 1944
Okv
Banova JarugaPakrac, Brezine-Plavi most
Uništena 2 štitna vagona sa peskom. Okv bez oštećenja
Zagreb-Sisak
Uništena
1. septembar
Okv
1944
4. septembar 1944
Okv
7. septembar 1944
LekenikPeščenica
lokomotiva i 3 vagona, ljudski gubici
Zagreb-Banova Jaruga, Ludina
Uništena lokomotiva i 6 vagona
ZagrebKarlovac
Uništeno 8 oklopnih vagona i drugo
Zel. stanica Zdenčina 19. septembar 1944
Okv
Virovitica-Barč
24. septembar 1944
Okv
Osijek-Donji Miholjac
Potpuno uništen
25. septembar 1944
Okv
Zagreb-Banova Jaruga, Sesvetski Kraljevac
Uništena lokomotiva i 4 oki. vagona, oštećena 2. oki. vagona
1. oktobar 1944
Okv (nemački)
St. PerkovacGarčin
Uništena 2 oki. vagona, ljudski gubici
4. oktobar 1944
Okv
ZagrebSlavonski Brod
Uništena 3 vagona, oštećena lokomotiva, ljudski gubici
Lukač-Breznik
St. TopoljGarčin
Uništena 2 vagona i 1 oki. vagon
7. oktobar 1944
Okv hrvatski
Zagreb-Banova Jaruga, VoloderGračanica
Uništen 1 ok. vagon sa topom i dva teška mitraljeza, ljudski gubici
7. oktobar 1944
Okv nemački
Bosanski NoviOtoka
Uništen 1 oki. vagon i 1 vagon sa peskom
10. oktobar 1944
Okv
BelišćeHrkanovac
16. oktobar 1944
Okv
Zagreb-Sl. Brod St. TopoljGarčin
Napad na uporište
18. oktobar 1944
Pružni tenk, nemački
Zagreb-Banova Jaruga, Ivanić Grad
Uništen sa delom posade i naoružanjem od 4 teška mitraljeza
10. novembar 1944
Okv nemački
Zagreb-Sisak
Uništena 2 vagona,
MraclinTurpolje
oštećena lokomotiva
16. decembar 1944
Okv
Sesvete-Dugo Selo
Uništena lokomotiva i 3 vagona
18. decembar 1944
Okv
ZagrebKarlovac
Uništena 2 vagona
Desinec— Jastrebarsko 21. decembar 1944
Okv
LipovljaniSubocka
25. decembar 1944
Okv
Zagreb-Banova Jaruga, Krivaja
28. decembar 1944
Okv
Zagreb-Banova Jaruga, Popovača
Uništena 4 vagona
23. februar 1945
Okv
Dugo Selo Bjelovar
Izbačen iz koloseka
Rovišče 23. februar 1945
Okv
Zagreb-Sisak
22. mart 1945
Okv
27. mart 1945
Okv
ViroviticaSuhopolje
Uništena 3 vagona, ljudski gubici
3. april 1945
Okv
ViroviticaSuhopolje
Uništena lokomotiva, oštećena 3 vagona
Vel. GoricaOdra Zagreb Beograd SesveteKraljevac
Borovo
Uništena 2 vagona, oštećena 2 vagona Uništena lokomotiva, oštećena 3 vagona
8. april 1945
Okv
ViroviticaKoprivnica, Spišić BukovicaVukosavljevica
9. april 1945
okv
ViroviticaKoprivnica,
Uništena 2 oki. vagona
Spišić Bukovica -Vukosavljevica 12. april 1945
Okv
Žel. stanica Virovitica
Oštećena lokomotiva i 4 vagona
Statistika „Partizanski napadi na oklopne vozove na teritoriji Hrvatske 1942— 1945“ urađena je na bazi podataka iz knjige: Hariš Ivan Gromovnik, Dnevnik diverzantskih akcija u Hrvatskoj. Uvidom u izveštaje železničkih organa NDH utvrdili smo da je ovo samo deo statistike i da ima još sličnih slučajeva na teritoriji NDH, bez BiH i Dalmacije. Ova tabela služi samo da se prikaže upotreba oklopnih vozova na teritoriji NDH u toku rata.
Arhivski izvori
Vojni arhiv (ranije: Arhiv Vojnoistorijskog instituta) fond NAW, Frajburg fond NOB fond NDH fond ČA Arhiv JNA — „otvorena“ i „zatvorena“ građa Železnički muzej Arhivska istraživanja istoričara Stefana di Đusta Dokumentarni filmovi
Einmarch der Wehrmahct in Belgrad (1941) Leibstandarte SS Adolf Hitler im Einsatz (1942) Sinovi Jugoslavije (1945) Objavljeni izvori
Zbornik podataka i dokumenata o NOR-u naroda Jugoslavije, tomovi I, II, III, IV, V, VI, XI, XII, XIII, XIV. Beograd, 1949-1985. Горан Давидовић, Милош Тимотојевић, Осветљавање истине, Документа за политичку и во/ну историју Чачка 1938-1941, Чачак-Краљево 2006. Dokumenti o spoljnojpolitici SFRJ: 1945, knj. 2, Beograd 1984-1986. „Не осећам се кривими, (Стенографске белешке са суђења Дражи Михаиловићу), уредили Јован Кесар и Драгоје Лукић, Београд 1990. Časopisi Odbrana, Revija Obramba, Husar Vojnoistorijski glasnik 1949-1991 Naučni članci, novinski tekstovi, feljtoni
De Zeng H. L., Croatian Armour -—AAdiscuccion. discuccion. De Zeng H. L., Croatian Army — Armored trains. Denda Dalibor, Tenkovske jedinice u Vojsci Kraljevine Jugoslavije (1940-1941), Vojnoistorijski glasnik 1/2009, 147-171. Denda Dalibor, Jugoslovenski tenkisti u Aprilskom ratu 1941, Vojnoistorijski glasnik, 2/2009. 78-95. Ђокић Небојша, Војноуправни командант у Србији и командант Србије, Лесковачки зборник, 50, 2010, Лесковац 2010, 289-338. De Zeng H. L., Croatian Army - Armored trains. Denda Dalibor, Tenkovske jedinice u Vojsci Kraljevine Jugoslavije (1940-1941), Vojnoistorijski glasnik 1/2009, 147-171. Denda Dalibor, Jugoslovenski tenkisti u Aprilskom ratu 1941, Vojnoistorijski glasnik, 2/2009, 78-95. ЂОКИЋ Небојша, Војноуправни командант y Cp6uju u комandanm Cpбuje, Jlecковачки Збopник, 50, 2010, JlecKOBaц 2010, 289-338. Radić Aleksandar, Lovac tenkova, Arsenal 23, Odbrana, 15. novembar 2009. Radić Aleksandar, Biografija stopetice, Arsenal 26, Odbrana, 15. februar 2009. Radić Aleksandar, Tenk Slobode, Arsenal 36, Odbrana 1. januar 2010. Radić Aleksandar, Blinde na Balkanu, Arsenal 38, Odbrana 15. februar 2010. Radić Aleksandar, Autoblinda, Arsenal 36, Odbrana 1. januar 2010. Radić Aleksandar, Vredan ratniplen, Arsenal 43, Odbrana 15. jul 2010. Treni armati della seconda Guerra Mondiale, (http://digilander. libero, it) Žnidarič Marjan, Bombni napad na Maribor in druge kraje slovenske Štajerske, Borec, 1976/6-7, 321-334. Monografije
Anić Nikola, Joksimović Sekula, Gutić Mirko, Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije, Beograd 1982. Авакумовић Иван, Михашовић према Oružane немачкимsnage документима, Aralica Tomislav, Aralica Višeslav, NezavisneЛондон Države1969. Hrvatske i druge Бабац Душан (илустровао Чедомир Васић), Специјалне јединце hrvatske postrojbe na osovinskoj strani 1941—1945, Hrvatski ratnici југословенске kroz stoljeća, 3.војске knjiga,у Априлскомрату, Београд 2006. Zagreb 2010. Бабац ЕлитниWilliam, видови југословенске Априлском рату, Београд 2008. ArcherДушан, Lee, Aurebach Panzerwrecks војскеу 2, German Armour 1944-45, Babić Manojlo, Luštek 1918-1941, Miroslav, Tankistiprekomorci, Nova Gorica 1969. Automobil u Beogradu Beograd 2002. Babić Manojlo, Beograd 1968. Thitd Axis, Fourth Ally, Romanian Axworty Mark Oklopne /Scafes jedinice Cornel uNOR-u, /Craciunoiu Cristian, Beogradska učesnici govore, edicija Za and pobedu i slobodu, 2, (okrugli sto, Armed Forceoperacija, in the European War, 1941-1945, Arms Armour, Londonknj. 1995. 18. oktobar 1944), Beograd 1985. Barić Nikica, Ustroj vojske Domobranstva Nezavisne Države Hrvatske, Zagreb 2003. Barjatinskij M., Dmitriev M., Tanki vtoroj mirovoj Krasnaja Armija, Moskva 2000. Basta Milan, Rat posle rata, (Pavelićevi generali se predaju), Zagreb 1963. Bathe Dr. Rolf und Glodschey Erich, Der Kampf um den Balkan. Chronik des jugoslawischen und griechischen Feldzugs, Berlin 1942. Baxter Ian, German Panzer Markings, From Wartime Photographs, The Crowood press LTD 2007.
Bonhardt Attila, Sarhidai Gyula, Winkler Laszlo, A Magyar Kiralyi Honvedsegfegyverzete, Zrinyi Kiado, Budapest, bez godine izdanja. Borbe sa glavninom nemačke Grupe armije E u oslobađanju zapadne Srbije 1944. godine, Zbornik radova sa naučnog skupa, Beograd-Cačak-Kraljevo 1990. Broneavtomobili, Vtoroj mirovoj vojni, čast 1, Venno-tehničeskaja serija 93,2000. Broneavtomobili, Vtoroj mirovoj vojni, čast 2, Venno-tehničeskaja serija 94,2000. Bulat Rade, Deseti korpus, „zagrebački“ NOV i POJ, Zagreb-Beograd 1985. Cox Geoffrey, Road to Trieste, London 1947. Cockie Tom, Panzers in Italy 1943-1945, Concord Pubi, Co, Armor At War series. Culver Bruce, Murphy Bill (ill. by Greer Don), Panzer Colors, Camouflage of the German Panzer Forces 1939-45 Squadron Signal Pubi. Texas 1978. Culver Bruce, ill. by Greer Don, Panzer Colors II, Markings of the German Panzer Forces 1939-45 Squadron Signal Pubi. Texas 1978. Culver Bruce, ill. by Greer Don, Panzer Colors III, Markings of the German Panzer Forces 1939-45 Squadron Signal Pubi., Texas 1984. Давидовић Горан, Тимотијевић Милош, Затмњена прошлост (историја равногораца чачанског краја) књиге 1, (2002)2 (2003), 3 (2004), Чачак-Краљево. Damjanović Branko, Popović Savo, Šesta krajiška narodnooslobodilačka udarna brigada, Beograd 1985. Danjou Pascal, L’automitrailleuse de combat Somua 35, Editions du Barbotin, Saint Macaire 2003. Di Nardo R. L., Germany's Panzer Arm in W W I I , Stackpole Military histories series, Mechanicsburg PA USA 2006. ДимитриЈевић БоЈан, Ваљевски равногорци, Југословенска воЈска у Отаџдини у ваљевском крају 1941-1945, Ваљево 1998. Димитријевић Бојан, МоЈегп/гасја ; Шегхепсја, Ји%ох1оуепзке ок/орпе јесИтсе 19452006. Веоегас! 2010. Deveta krajiška brigada Simo Šolaja, zbornik sjećanja, OO SUBNOR, Kupres, bez datuma. Domanski Jacek, Lwow Aleksander, Moszczanski lija, Belgrad 1944, Warszawa 2006. Ђелевић Јакша,Дражин први ађутант, ур. Биљана Ђелевић, Виндзор 1993. Di Giusto Stefano, / reparti panzer nell’Operationszone Adriatisches Küstenland (OZAK) 1943—1945 e le panzer, sicherungs kompanie in Italia, Edizioni della Laguna, 2002. Di Giusto Stefano, Operationszone Adriatisches Küstenland, (Udine, Gorizia, Trieste, Pola, Fiume e Lubiana durante l occupazione tedesca 1943-1945) Udine 2005. Di Giusto Stefano, Il Gruppo corazzato „San Giusto“ dal Regio Esercito alla RSI 19341945, Laran Editins 2008. Guglielmi Daniele, Italian Armour in German Service 1943-1945. Grupa autora, 1. dalmatinska proleterska brigada, bez mesta i godine izdanja. Đuković Isidor, Dvadeset prva srpska divizija NOVJ, Beograd 1995. Encyclopedia of German Tanks of World War Two, Petar Chamberlain and Hilary Doyle, Sileverdale Books 2004. Глишић Венцеслав, Ужичка република, Београд 1986. Hariš Ivan Gromovnik, Dnevnik diverzantskih akcija u Hrvatskoj, Zagreb 198-, Hogg V. Ian, Weeks John, The Illustrated Encyclopedia of Miliatry Vehicles, Hamlzn 1980. Hnilicka Karl, Das ende auf dem Balkan 1944/45, Die Miltarische Räumung Jugoslaviens
durch die deutsche Wehrmacht, Nubsterschmir-Gottingen/Zurich-Frankflirt 1970. Hughes dr Matthew and Mann dr Chris, The Panther Tank, XI dalmatinska udarna motostreljačka brigada (Povodom proslave 2. godišnjice osniva nja), 2. oktobar 1945. u Skoplju. Jowett Phillip and Zgonnik Dmitry, The Italian Army at War, Europe 1940-43, Concord Pubi. Co. Jug Damir, Oružane snage NDHSveukupni ustroj, Zagreb 2004. Karasijević Drago, Četvrta krajiška divizija, Beograd 1986. Kliment K. Charles, Nakladal Bretislav, Slovenska armada 1939-1945, Praha 2003. Краљево, октобра 1941 - округли сто, ур. Драган Драшковић, Радомир Ристић, Краљево 2003. Koćevar Iztok, Oklep na Slovenskem, Radomlje 2008. Kolomiec M. Mošcanskij, Tanki lend-liza, Moskva 2000. Košutić Ivan, Hrvatsko Domobranstvo u Drugom svjetskom ratu, Zagreb 1992. Košutić Ivan, Hrvatsko Domobranstvo u Drugom svjetskom ratu, II dio, Zagreb 1992. Kumin Otto, „ Vorwärtz Prinz Eugen!“ Geschichte der 7. SS Freiwillingen Division „Prinz Eugen“, Munin Verlag Gmbh Osnabrück, 1978. Lazić Blagoje, Od Beograda do Dravograda, sećanja boraca Šeste vojvođanske NO udarne brigade, Beograd 1988. De Lannoy Francis, Les Cosaques De Panrm’itz/Pannwitz Cossacks 1942-1945, Heimdal Paris 2000. Mac Lean Fitzroy, Rat na Balkanu, Beograd 1980. Lindsay Franklin, Beacons in the Night with OSS and Tito 's Partisans in War-time Yugo slavia, Stanford University Press California 1993. Mayer-Stein, dr Hans Georg, Volkswagen Militarfahrzeuge 1938-1948, Karl Muller Verlag Matev Kaloyan, Bronetankova tehnika 1935-1945, Tehnika i v'or'ženie v B’lgarska armija, Anžela, Sofija 2000. Meyer Hermann Frank, Von Wien bnach Kalvryta, Die blutige Spur der 117. Jäger -Divi sion durch Serbien und Griechland, Bibliopolis, Mannheim und Möhnesee 2002. Milukan Krunoslav, Pogačić Siniša, Hrvatske oružane snage 1941—1945 (ustrojstvo, odredi i oznake) Zagreb 1999. Michulec Robert, Volstad Ronald, Waffren SS (1) Forging an Army (1934-1943), Concord Pubi. Co, Hong Kong 2002. Michulec Robert, Volstad Ronald, Waffren SS (2) From glorz to defeat (1943—1945), Con cord Pubi. Co, Hong Kong 2002. Michulec Robert, Volstad Ronald, Waffen SS in combat, Concord Pubi. Co, Hong Kong 2002. Nad Kosta, Pobeda, Zagreb 1980. H hkojihIì Коста, KocTa,Историјаравногорског Hcmopuja paenozopcxozпокрета noKpema 1-2, Beorpa/i 1999. Николић 1-2, Београд 1999. Nenezić S. Dragan, Jugoslovenske oblasti pod Italijom 1941-1943, Beograd 1999. Od tenka tenka do dobrigade brigade(Povodom (Povodom desetogodišnjice desetogodišnjice formiranja formiranja I tenkovske I tenkovske brigade brigade JNA),JNA), bez bez datuma i mesta izdanja (najverovatnije ŠCOJ Banja Luka 1954). Oklopna vozila vozila1,I,Kraljevina Kraljevina SHS/Kraljevina SHS/Kraljevina Jugoslavija, Jugoslavija, (maketarski (maketarski priručnici) priručnici) Beograd Beograd 2007. Ostojić Mario, Peti pomorski obalski sektor NOVJ1943-1945, Split 1989.
Osvald Verner, Polnij, Catalog voenih avtomobilej i tankov Germaniji 1900—1982 gg, Mo skva At Astrel 2003. Pignato Nicola, Caplellano Filippo, Gli autoveicoli da combatimento dell esercito italiano, vol. 1, 2, Roma 2002. Pignato Nicola, Italian Armored Vehicles of World war Two, Squadron/Signal Publications Popović B. Nikola, Jugoslovensko-sovjetski odnosi u Drugom svetskom ratu, Beograd 1988. Predoević Dinko, Oklopna vozila i oklopne postrojbe u Drugom svjetskom ratu u Hrvatskoj I dio, Saveznička oklopna vozila, Rijeka 2002. Predoević Dinko, Oklopna vozila i oklopne postrojbe u Drugom svjetskom ratu u Hrvatskoj II dio, Oklopna vozila sila Osovine od travnja 1941 do rujna 1943, Rijeka 2008. Prušnik Karel-Gašper, Divokoze na lavini, Beograd 1981. Radošević Todor, Ofanzivaza oslobođenje Dalmacije, Beograd 1965. Reinhard Frank, Mercedes in Kriege, Presonenkraftwagen, lastkraftwagen, Sonderaufbau ten, Podzun-Pallas verlag gmbh, Friedberg 1985. Reinhard Frank, Deutsche Lastkraftwagen im Zweiten Weltkrieg, Podzun-Pallas verlag gmbh, Friedberg 1989. Regenberg Werner, Beutepanzer unterm Balkenkreuz, Panzerspahwagen und gepanzerte Radfahrzeuge, Waffen Arsenal band 146 Podzun Pallas Verlag Freidberg (Dorheim) 1991. Regenberg Werner, Scheibert Horst, Beutepanzer unterm Balkenkreuz, Französische Kampfpanzer, Waffen Arsenal band 121 Podzun Pallas Verlag Freidberg (Dorheim) 1990. Regenberg dr Werner, Panzerfahrzeuge und Panzereinhelten der Ordnungspolzei 19361945, Podzun Pallas Verlag Wolfersheim-Berstadt 1999. Regenberg Werner, Scheibert Horst, Beutepanzer unterm Balkenkreuz, Amerikanische und englische Kampfpanzer, Waffen Arsenal band 121 Podzun Pallas Verlag Freidberg (Dorhe im) 1993. Sawodny Wofgang, Panzerzuge im Einsatz auf der deutscher Seite 1939-1945, Podzun-Pal las Verlag Gmbh, Friedberg 1989. Sawodny Wofgang, German Armored Trains in World War II, Shiffer Military History, 1989. Scheibert Horst, Deutsche Leichte Panzerspahwagen, Podzun-Pallas Verlag Gmbh, Friedberg 1984. Scheibert Horst, Deutsche Schwere 6-rad Panzerspahwagen, Podzun-Pallas Verlag Gmbh, Friedberg 1984. Schmidt-Ruchberg Erich, Der Endkampf auf dem Balkan, Die Operationen der Heeresgruppe E von Griechland bis zu den Alpen, Heidelbegr 1955. Sharpe Michael, Davis Brian, Grossdeutschland, Guderian s Eastern front Elite, Spearhead Ian Allan Pubi, Surrey 2001. Sharpe Michael, Davis Brian, Leibstandarte, Hitler s Elite Bodyguard, Spearhead Ian Allan Pubi, Surrey 2002. Sharpe Michael, Davis Brian, Das Reich, Waffen SS Armoured Elite, Spearhead Ian Allan Pubi, Surrey 2003. Smolej Slavko, Gorenjska v miru, trpljenu insvobodi, Ljubljana 1954. Spielberger J. Walter, Beute-Kraftfahrzeuge und Panzer der deutschen Wehrmacht, Motorbuch verlag Stuttgart, 1992.
Standard catalog of US Military vehicles, 2nd edition /David Doyle/ 2003. Stojkov Borislav, Uspenje automobila 1930-1956, Novi Sad 1997. Sweet John Joseph Timothy, Irom Arm, The Mechanization of Mussolini’s Army 1920/40, Stackpole Military histories series, Mechanicsburg PA USA 2007. Šakić Dinko, S poglavnikom u Alpama, (dio uspomena i veće cjeline), Split 2001. Spegar Slobodan Spego, Ilustrovana monografija Prve krajiške udarne proleterske brigade, Beograd 1986. Tallillo Andrea, Tallillo Antonino, Gigliemi Daniele, Carro L-6, Carri leggeri, semoventi, derivati, Trentino 200Tašev Taso, Blgarskata voiska 1941-1945, enciklopedičen spravočnik, (Sofia) 2008. Терзић Велимир, Слом Краљевине Југославије, књ. 2, II издање, Београд 1984. Tessin Georg, Verbände und Truppen der Deutschen Wehrmacht 1939-1945, band I, XV, 1965. Трбојевић Душан, Церско-мајевичка група корпуса 1941-1945, (под команодм пуковника Драгослава С. Рачића), Чикаго 1998. 32. divizija NOV Jugoslavije, Zagreb-Beograd 1988. Trikić O. Savo, Treća krajiška proleterska brigada, Beograd 1987. Trojca, Halina i Waldemar, Panzerzuge 1, Pociagi pancerne cz l, Wydawnictwo Militaria, Warszawa 1995. Vidaković Vujo, Prvi tenkovski bataljon, Beograd 1988. Vrančić Vjekoslav, Branili smo državu (uspomene, osvrti, doživljaji), knjiga prva, Barcelona-München 1985. Von Oven Wilfred, Hahn-Butry Jurgen, Panzer am Balkan, Erlebnisubch der panzergruppe von Kleist, Berlin 1941 Вучковић Звонко, Сећања израта, Београд 1990. Вучковић Звонко, Од отпора до грађанскограта, Београд 1990. Vukšić Velimir, Militaria Croatica, br. 1, Zagreb 2001. White B. T., British Tank Markings and Names, Arms and Armour press, LondonMelbourne 1978. Windrow Martin, Roffe Michael, The Panzer Divisions, Men at Arms Series, Osprey Pubi. Ltd 1972. Za pobedu i slobodu, Završne operacije za oslobođenje Jugoslavije (naučni skup, 23-24. april 1985) Beograd 1986. Zaloga J. Steven, Grandsen James, The Eastern Front, Armour Caomofulage and Markings 19431—1945, Arms and Armour London 1989. Записи из добровољачке борбе, књиге 1-5, Минхен 1954-1955.
SKRAĆENICE A - armija AJ - Arhiv Jugoslavije AK - armijski korpus AVII - Arhiv Vojnoistorijskog instituta Aufkl. Abt. - Auflkariings Abteilung (izviđački bataljon) BA - Bundesarhiv BG - borbena grupa bBK - bataljon bornih kola EP - Eisenbahn Panzerzug (železnički oklopni voz) FLAK - fliegerabwerkannone (protivavionski top, protivavionski) gmbr - gardijska mehanizovana brigada GŠ - Generalštab GŠ- Glavni štab JA - Jugoslovenska armija JV - Jugoslovenska vojska KP - Komunistička partija KTMJ - Komanda tenkovskih i motorizovanih jedinica LF - lanciflamme (bacač plamena) LSSAH - Leibstandarte SS Adolf Hitler (Lična garda SS „Adolf Hitler“) MK - mehanizovani korpus MNZS - Muzej novejše zgodovine Slovenije Mtsbr - motostreljačka brigada MTW - Mannshafts Transprt Wagen (vozilo za transport ljudstva) MVAC - Milizia voluntara anticommunista (Dobrovoljačka antikomunistička milicija) MRN JUG - Muzej revolucije naroda i narodnosti Jugoslavije MRNH - Muzej revolucije naroda Hrvatske MRN BiH - Muzej revolucije naroda Bosne i Hercegovine MRPNR NS - Muzej radničkog pokreta i narodne revolucije naroda Vojvodine, Novi Sad NDH - Nezavisna Država Hrvatska NOV i PO -Narodnooslobodilačka vojska i partizanski odredi NOVH-Narodnooslobodilačka vojska Hrvatske NOVJ—Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije NOR-Narodnooslobodilački rat OA - oklopni automobil OIA - oklopni izviđački automobil okč — oklopna četa okb - oklopni bataljon okd - oklopna divizija okv - oklopni voz
OT- oklopni transporter OZAK - Operationszone Adriatisches Küstenland (Operativna zona OZN - Odeljenje za zaštitu naroda PA - protivavionski PAA - protivavionska artiljerija PAK - Panzerabwerkannone (protivtenkovski top) PAM - protivavionski mitraljez PAT - protivavionski top pb - pešadijski bataljon pbr - pešadijska brigada pč-pešadijska četa pd - pešadijska divizija Pol.Pz.Kp - Polizei Panzer Kompanie (Policijska oklopna četa) pp-pešadijski puk PT - protivtenkovski PTB - Poglavnikova tjelesna bojna PTD - Poglavnikova tjelesna divizija PTS - Poglavnikov tjelesni sdrug Pz. Abt - Panzer Abteilung (oklopni, tenkovski bataljon) Pz.Aufkl.Abt. - Panzer Auflkariings Abteilung (oklopno-izviđački bataljon) PzAOK 2 - Panzer-Armee-oberkommando (Komanda 2. oklopne armije) Pz.Ers.Abt. - Panzer Erstaz Abteilung (oklopni, tenkovski dopunski bataljon) Pz.Gren.d - Panzer Grenadier Division (oklopno-grenadirska divizija) Pz.Jag.Abt - Panzegjager Abteilung (protivtenkovski (lovački) divizion) Pz.Kp - Panzer Kompanie (oklopna/tenkovska četa) Pz. Spahw.Kp - Panzer Spahwagen Kompanie (oklopno-izviđačka četa) Pz.Kw/PzKpfw - Panzerkampfwagen (oklopno borbeno vozilo, tenk) Pz.Sich.Kp. - Panzer Sicherungs Kompanie (oklopna sigurnosna četa) RUK - Rüstungs und Kriegsproduktion Stab RZK - Ruski zaštitni korpus Sd - streljačka divizija Sd.Kfz - Sonder kraftfahrzeuge SDK - Srpski dobrovoljački korpus SDS -Srpska državna straža SK - streljački korpus SS - Shutzstaffeln (jedinice SS) StuG - Sturmgeshütz (jurišni top/samohodno oruđe) Stug.Abt. - Sturmgeschütz Abteilung (divizion jurišnih topova) Tb - tenkovski bataljon tbr - tenkovska brigada td - tenkovska divizija tč - tenkovska četa tv - tenkovski vod VM - Vojni muzej VŠ-Vrhovni štab VTZ - Vojnotehnički zavod z.b.V. - zur besonderen Verwendung (jedinica za posebnu upotrebu/namenu)
Jadransko primorje)
BELEŠKA O AUTORIMA
BOJAN B. DIMITRIJEVIĆ (Beograd, 1968), istoričar, viši naučni saradnik u Institutu za savremenu istoriju. Diplomirao (1994) i magistrirao (1997) na Beogradskom univerzitetu. Takođe, magistrirao 1996. na Srednjoevropskom univerzitetu u Budimpešti. Doktorirao 2004. na Novosadskom univerzitetu sa tezom Jugoslovenska narodna armija 1945-1954. Objavio je veći broj monografija i naučnih radova iz savremene vojne istorije ovog prostora. Bio je kustos Muzeja jugoslovenskog vazduhoplovstva. Od 1997. radi u Institutu za savremenu istoriju. U periodu 2003-2009. bio na dužnostima: savetnika ministra odbrane, savetnika ministra spoljnih poslova, savetnika predsednika Srbije za odbranu/vojna pitanja, kao i na dužnosti pomoćnika ministra odbrane za ljudske resurse. DRAGAN SAVIĆ (Zemun, 1956), istraživač, specijalista za vojne teme iz Drugog svetskog rata. Gotovo tri decenije istražuje ratne događaje na prostoru NDH, kao i snage sila Osovine na jugoslovenskom ratištu. Objavio je dve koautorske monografije na engleskom jeziku sa temama iz vazduhoplovstva (Osprey’s Croatian Aces of World War 2, Dornier Do 17 Yugoslav Story), kao i veći broj članaka u specijalizovanim časopisima.
Izdavač INSTITUT ZA SA VREMENU ISTORIJU Beograd, Trg Nikole Pašića 11 Tel./fax: 3398 362 www.isi.co.rs
[email protected] Za izdavača Prof. dr Momčilo Pavlović, direktor
Tiraž 300 primeraka Prvo izdanje Format 16,5 x 23,5cm Obim 35 a/t
Štampa M-graf, Trstenik
...lako se odnosi na upotrebu samo određenog dela vojnih jedinica, ova monografija je značajna iz nekoliko razloga: prvo, ona prezentuje kompletnu sliku vojnih formacija u toku Drugog svetskog rata na prostoru Jugoslavije, potom daje u mnogim detaljima nova istoriografska tumačenja i objašnjenja, čime se dobija jedinstvena slika Drugog svetskog rata na ovim prostorima. Konačno, izborom velikog broja, do sada neobjavljenih fotografija, autori su ponudili potpuno novu vizuelnu sliku rata u Jugoslaviji. Ovo smatramo za najveće naučne domete ove monografije... Dr Košta Nikolić Dr Predrag J. Marković
COBISS.SR-ID 182977548
ISBN
978-86-7403-152-0
