NABAVKA
Pojam i značaj nabavke Ciljevi i zadaci nabavke Organizacija nabavne službe Unutrašnja organizacija nabavke Odnos nabavke i drugih funkcija Poslovna politika nabavke Troškovi nabavke Planiranje nabavke Kadrovi u nabavci Metode i kanali nabavke Evidencija nabavke Analiza nabavke
Pojam i značaj nabavke Ciljevi i zadaci nabavke Organizacija nabavne službe Unutrašnja organizacija nabavke Odnos nabavke i drugih funkcija Poslovna politika nabavke Troškovi nabavke Planiranje nabavke Kadrovi u nabavci Metode i kanali nabavke Evidencija nabavke Analiza nabavke
POJAM I ZNAČAJ NABAVKE
Tokom poslednje četiri decenije, nabavka doživljava transformaciju, od administrativne, preko taktičke, do veoma važne strateške funkcije u razvoju preduzeća Rastuću ulogu nabavke uslovili brojni faktori (naftna (n aftna kriza, inflacija, , ... 80-ih godina XX veka, troškovi nabavke su činili 40% ukupnih troškova, a danas skoro 60% Tradicionalno shvatanje nabavke (koncentrisano na jeftine dobavljače) zamenjeno strategijom koja je zasnovana na kvalitetu i razvijanju dugoročnih odnosa sa dobavljačima i usmerena na neprestano poboljšanje kvaliteta proizvoda i snižavanje troškova 3
POJAM I ZNAČAJ NABAVKE
U proizvodnom preduzeću, nabavka predstavlja skup aktivnosti, mere i zadatke koji se obavljaju radi kupovanja (nabavke) materijala za reprodukciju, mašina, uređa a ribora i alata kako bi se nesmetano odvi ao proces rada (prva metamorfoza novca u robu, početna robna faza procesa reprodukcije) U trgovačkom preduzeću, nabavka predstavlja početnu fazu razmene – kupovina proizvoda koji uglavnom služe za dalju prodaju 4
POJAM I ZNAČAJ NABAVKE
Obezbeđuje kontinuitet procesa reprodukcije Povezuje proizvodnju i tržište Često mora na tržištu da odluči o izboru adekvatnih zamena u Da bi nabavka bila rentabilna mora voditi računa o optimalnim količinama i zalihama; ekonomičnost postiže iznalaženjem jeftinijih dobavljača i materijala i pokrivanjem troškova nabavke rabatom Doprinosi boljem imidžu preduzeća ako ima dobar odnos sa dobavljačima, korektno prima i predaje nabavljenu robu, redovno komunicira sa tržištem nabavke 5
CILJEVI I ZADACI NABAVKE
Osnovni cilj nabavke je redovno snabdevanje proizvodnje proizvodnje uz što niže niže troškove troškove - pravi materijal u pravoj količini, pod pravim uslovima, u pravo vreme, iz pravih izvora, sa pravom uslugom, na pravom mestu Izvedeni (derivatni) ciljevi nabavke: 1. Rentabilne i ekonomične nabavke 2. Držanje zaliha na optimumu 3. Minimalni troškovi nabavke 6
CILJEVI I ZADACI NABAVKE
Zadaci koje nabavka treba da izvrši: 1. Prikupljanje i analiza informacija internog i eksternog karaktera 2. Permanentno istraživanje tržišta nabavki 3. Prosleđivanje informacija sa tržišta drugim službama u preduze ću 4. Izbor najpovoljnijih dobavlja ča 5. Formulisanje dugoro čne strategije nabavki 6. Podizanje stepena likvidnosti preduze ća 7
ORGANIZACIJA NABAVNE SLUŽBE
1. 2.
Kompatibilna ukupnoj organizaciji preduze ća Model organizacije traje dok traju okolnosti koje su bile premisa za njegovo postavljanje (promene u cilju adaptiranja novim okolnostima) Osnovne grupe faktora koji utiču na organizaciju nabavne službe: interni (na njih projektanti organizacije uglavnom mogu uticati) eksterni (složeniji i na njih projektanti organizacije uglavnom ne mogu uticati) 8
ORGANIZACIJA NABAVNE SLUŽBE Faktori koji utiču na organizaciju nabavne službe Interni faktori
vrsta delatnosti preduzeća obim i struktura nabavki
Eksterni faktori
oblici, putevi i način nabavki poslovna politika preduzeća kadrovi koji će raditi u nabavci
tržišna konjuktura mogućnost pristupa informacijama van reduzeća kreditno-monetarna politika inflacija poreska politika politika cena
9
ORGANIZACIJA NABAVNE SLUŽBE 1. 2. 3.
1. 2. 3.
Unutar proizvodnog preduzeća, nabavka može biti: Neposredno vezana za proizvodnju U sastavu komercijale Kao samostalno odeljenje/sektor/služba itd. Organizacija same nabavke može biti u nekom od sledećih oblika: Centralizovani oblik nabavke (nabavku za različite poslovne jedinice u kompaniji izvršava jedna centralna funkcija) Decentralizovani oblik nabavke (svaka poslovna jedinica odgovorna je za svoje odluke o nabavci) Kombinovani oblik nabavke (deo nabavke obavlja centralna nabavna služba a deo pojedine službe u poslovnim jedinicama) 10
ORGANIZACIJA NABAVNE SLUŽBE
Kriterijumi koji su značajni prilikom donošenja odluke o obliku organizovanja nabavke: 1. V ličin r z ć 2. Organizacija preduze ća 3. Struktura asortimana 4. Geografska struktura delova preduze ća
11
ORGANIZACIJA NABAVNE SLUŽBE 1. Centralizovani oblik nabavke
Objedinjuje sve zahteve za nabavkama od svih delova preduzeća, bez obzira da li je preduzeće na jednoj lokaciji ili ima dislocirane delove Informatička mreža na centralnom mestu prikuplja sve zahteve za nabavkama svih vrsta materijala ili usluga
I-V
marketing tok zahtevi za nabavku isporuka nabavki
I II
V NABAVNA SLUŽBA
IV
III
12
ORGANIZACIJA NABAVNE SLUŽBE 1. Centralizovani oblik nabavke
Prednosti centralizovanog oblika nabavke: Koncentracija materijala po količinama Pravilna raspodela istog materijala Racionalizacija nabavne dokumentacije tro ov transporta s a ten a Bolja kontrola nabavki i trošenja materijala Moguća tipizacija i standardizacija Smanjuje se administrativno poslovanje, vreme i personal se racionalnije koriste Efikasnija primena integralnog marketinga, naročito istraživanja tržišta nabavke Dobavljači rađe prihvataju jednog velikog kupca Odobrenje većeg rabata (količinski rabat) 13
ORGANIZACIJA NABAVNE SLUŽBE 1. Centralizovani oblik nabavke
Nedostaci centralizovanog oblika nabavke Nije pogodan kada delovi preduzeća primenjuju različite tehnologije i koriste različit repromaterijal velikim udaljenostima Nije pogodan kada deo preduzeća neki materijal može nabaviti u neposrednoj blizini ali to ne čini jer je nabavka centralizovana (gubici u vremenu i povećani troškovi transporta) Ne isplati se kad se radi o robi koja se nabavlja retko ali se mora hitno nabaviti 14
ORGANIZACIJA NABAVNE SLUŽBE 2. Decentralizovani oblik nabavke
Primenjuju ga velike kompanije, holding i franšizing sistemi
Modifikacije decentralizacije: . s roga ecen ra zac a sva eo pre uze a sam za se e obavlja sve potrebne nabavke) 2. dvostepena decentralizacija (omogućena koordinacija centralne sa isturenim nabavkama i isturenih nabavki međusobno) 3. trostepena decentralizacija (najsloženija i prihvatljiva u slučaju grupisanja dislociranih delova preduzeća)
15
ORGANIZACIJA NABAVNE SLUŽBE 3. Kombinovani oblik nabavke
Totalna centralizacija ili totalna decentralizacija su ekstremni slučajevi u organizaciji nabavke Kod velikog broja kompanija organizacija nabavke je negde izmedju ova dva ekstrema – kombinuju se prednosti oba modela U takvim ,,hibridnim“ (kombinovanim) strukturama odgovornost i kontrola izmedju centralne nabavke i lokalnih službi nabavke su podeljene u odnosu na poslovno okruženje Kompanije u ovom slučaju neku robu ili usluge kupuju centralno, a drugu lokalno Ova filozofija se uglavnom temelji na ekonomiji obima Centralno se kupuju uglavnom energenti, repromaterijal, automobili za kompaniju, informacioni sistemi, usluge vezane za putovanja, ... Manje važni artikli ili usluge kupuju se lokalno. 16
UNUTRAŠNJA ORGANIZACIJA NABAVKE Osnovni tipovi unutrašnje organizacije nabavne službe: 1. predmetni 2. funkcionalni 3. teritorijalni 4. kombinovani
17
UNUTRAŠNJA ORGANIZACIJA NABAVKE 1. Predmetni oblik unutrašnje organizacije nabavke
1. 2.
1. 2.
Podrazumeva podelu nabavke na referade po materijalu ili grupama sličnog materijala (npr. referada za nabavku čelika, za lim, za alat, za maziva, za ulja...) Prednosti: referenti osta u s eci alizovani stručn aci i dobri oznavaoci tehnologije, donose kvalitetnije odluke o eventualnim supstitutima duže vreme rada na istim poslovima i sa istim dobavljačima stvara međusobno poverenje i poštovanje u odnosima između firmi Problemi: referade rade samo svoj posao, gubi se kolektivan rad i saradnja među njima ako neka referada ne nabavi potreban materijal, dopuna ili zamena od strane drugih referada je veoma teška 18
UNUTRAŠNJA ORGANIZACIJA NABAVKE 1. Predmetni oblik unutrašnje organizacije nabavke
Šematski prikaz predmetnog oblika organizacije nabavke marketing tok informativni tok rukovođenje
Grupa materijala A materijala E
NABAVNA SLUŽBA
Grupa materijala D
materijala B
Grupa materijala C
19
UNUTRAŠNJA ORGANIZACIJA NABAVKE 2. Funkcionalni oblik unutrašnje organizacije nabavke
Podrazumeva mikroorganizaciju prema određanim funkcijama (služba za nabavku repromaterijala, služba za istraživanje tržišta nabavke, služba za informacije, služba za nabavku otreba iz uvoza služba za nabavku osnovnih sredstava, alata i pribora...) Prednost – Prednost moguće izvršiti usku specijalizaciju kadrova
20
UNUTRAŠNJA ORGANIZACIJA NABAVKE 2. Funkcionalni oblik unutrašnje organizacije nabavke Šematski prikaz funkcionalnog oblika organizacije nabavke
Odelj.za istraživ.trž. nabavke . za MIS
međusobno informisanje naredbe za nabavku izveštaj o nabavci
Odelj. za plan i analizu
NABAVNA SLUŽBA
. nabavku repromat.
Odelj.za nabavku iz uvoza
21
UNUTRAŠNJA ORGANIZACIJA NABAVKE 3. Teritorijalni oblik unutrašnje organizacije nabavke
Uglavnom orijentisan na podelu rada prema specifičnim područ jima Odeljenja ili referade dele se po geografskim po ru ma Prednosti – Prednosti naročito izražene u slučaju kada se nabavke vrše na više stranih tržišta Problem – Problem jedan referenat obavlja nabavku svih potrebnih materijala pa mora poznavati sav materijal koji se nabavlja sa tog tržišta 22
UNUTRAŠNJA ORGANIZACIJA NABAVKE 4. Kombinovani oblik unutrašnje organizacije nabavke
Kombinacija svih oblika organizacije (predmetnog, funkcionalnog i/ili teritorijalnog) Potreba za kombinovanjem proistekla iz nedostataka i problema pojedina čnih oblika – npr. kombinacijom teritorijalnog (za jedno jezi čko područ je) i predmetnog (za određene sirovine na tom područ ju) dolazi se do optimalnog modela itd. 23
ODNOS NABAVKE I DRUGIH FUNKCIJA
Nabavka svoj osnovni zadatak (u proizvodnom preduzeću to je kontinuirano snabdevanje svim potrebnim materijalima, u trgovačkom redovna dopuna zaliha) može obaviti na pravi način samo ako uspešno sara u e sa rug m un c ama u pre uze u: proizvodno-tehničkom funkcijom 1. sa proizvodno2. sa prodajom 3. sa finansijama 4. sa kadrovskim odeljenjem 5. sa opštim sektorom 24
ODNOS NABAVKE I DRUGIH FUNKCIJA 1.Saradnja nabavke i proizvodnoproizvodno -tehničke funkcije 1.
2. 3. 4.
Sastavljanje plana nabavki (po količinama, vrstama materijala i dinamici nabavke) u saradnji sa proizvodnjom i tehničkim sektorom Standardizaci a i unifikaci a re romateri ala uređa a i opreme) u cilju olakšane nabavke i sticanja bonifikacija Priprema i ugovaranje nabavki (pomoć kod pripreme nabavke postrojenja, uređaja i opreme) Kvalitativno i kvantitativno preuzimanje materijala (uz pomoć stručnjaka iz proizvodno-tehničkog sektora, u slučaju potrebe zajedničko sastavljanje zapisnika o reklamaciji) 25
ODNOS NABAVKE I DRUGIH FUNKCIJA 1.Saradnja nabavke i proizvodnoproizvodno -tehničke funkcije
Pored navedenih aktivnosti, saradnja nabavke i proizvodnje podrazumeva i: Razmenu informacija o pojavi novih materijala i o m ćn i m n i i ri l ćih m Sastavljanje nomenklatura za razne materijale potrebne proizvodno-tehničkom sektoru Usklađivanje stvarnih potreba materijala Izrada postupka za trebovanje materijala Utvrđivanje postupaka i uslova za skladištenje materijala 26
ODNOS NABAVKE I DRUGIH FUNKCIJA 2. Saradnja nabavke i prodaje
1. 2. 3. 4. 5.
Nabavka i prodaja posluju sa istim resursima (novac i roba) ali se nalaze na suprotnim krajevima toka reprodukcije Osnovna polja međusobne saradnje: Konsultacije u vezi sa planom nabavke (da li bi kupci prihvatili promenu materijala, nabavne cene materijala...) Saradnja u vezi sa reklamacijama (kvalitet materijala u gotovim proizvocima) Informativni tokovi Odluka “proizvoditi ili kupovati” Zalihe (koordinacija i zajedničko upravljanje nivoom zaliha) 27
ODNOS NABAVKE I DRUGIH FUNKCIJA 2. Saradnja nabavke i prodaje Ostali oblici saradnje nabavke i prodaje:
Utvrđivanje optimalne kombinacije elemenata mar e ng -a Zajedničko praćenje tržišta Praćenje konjukture Praćenje i primena zakonskih propisa
28
ODNOS NABAVKE I DRUGIH FUNKCIJA 3. Saradnja nabavke i finansija
Planiranje nabavki (odstupanja od plana zbog nedostataka finansijskih sredstava) Saradnja prilikom ugovaranja nabavki (preporuka o načinu plaćanja) Zajednička kontrola dokumentacije nabavke i obračun bonifikacija pri nabavci finansijskim mogućnostima preduzeća Analiza zaliha materijala; usklađivanje sa mogućnostima finansiranja Nivelacija cena zaliha Informacije o izmirenim i neizmirenim obavezama prema dobavljačima Saradnja prilikom inventara zaliha; sravnjivanje popisanog stanja sa knjigovodstvenim; priprema odluka o manjkovima i viškovima u magacinima i skladištima 29
ODNOS NABAVKE I DRUGIH FUNKCIJA 4. Saradnja nabavke i kadrovskog odeljenja
Zajedničko planiranje kadrova nabavke, njihova obuka, u oznavan e sa savremenim informacionim tehnologijama, u čenje stranog jezika, psihologija nabavke...
30
ODNOS NABAVKE I DRUGIH FUNKCIJA 5. Saradnja nabavke i opšteg sektora
Stručnjaci iz opšteg i pravnog sektora vrše pripremu i sastavljanje ugovora koji će biti sklopljeni sa dobavljačima , porezima, obavezama; pomoć u tumačenju nove zakonske regulative Pomoć u slučaju isporuke materijala koji ne odgovara ugovorenim uslovima; sastavljanje zapisnika o reklamacijama; priprema materijalnih dokaza za arbitražu i sudski proces 31
POSLOVNA POLITIKA NABAVKE
Integralni deo poslovne politike preduzeća, usmerena ka osnovnom cilju preduzeća Poslovna politika nabavke predstavlja skup principa i mera za ostvarivanje utvrđenih planova nabavki Da bi se ostvarila utvrđena politika nabavke, unutrašnja organizacija Za rešavanje osnovnih zadataka nabavke i ostvarivanje definisane poslovne politike nabavke, potrebno je: 1. Poznavanje tržišta nabavke 2. Poznavanje kvaliteta i asortimana 3. Poznavanje nabavne cene 4. Izbor logistike nabavke 5. Zalihe materijala 6. Politika kadrova u nabavci 32
POSLOVNA POLITIKA NABAVKE 1. Poznavanje tržišta nabavke
Smanjuje troškove nabavke i rizike pri nabavci Istraživanje tržišta (IT) nabavke je jedan od osnovnih i najsloženijih zadataka nabavke Okviri za IT nabavke definisani su u politici nabavke (na kom tržištu aspekta kvaliteta ponude, kvaliteta materijala i cene) Rizik prisutan u svakom segmentu poslovanja pa i u segmentu nabavke Rezultati IT nabavke se ogledaju u produkovanju relevantnih pokazatelja koji rizike pri nabavci svode na najniži nivo Eventualni poremećaji na tržištu nabavke se direktno manifestuju na kontinuitet nabavke – visok nivo rizika se rešava redovnim praćenjem konjukture ili većim zalihama 33
POSLOVNA POLITIKA NABAVKE 1. Poznavanje tržišta nabavke
Teorijski, najbolja varijanta nabavke je: kvalitetan materijal, materijal koji je u isto vreme i jeftin jeftin i može se brzo nabaviti, nabaviti što je u praksi, u složenim tržišnim uslovima skoro nemoguće ostvariti Problem gomilanja nekurentnih zaliha (promašene nabavke u o ma su o rana nans s a sre s va Nabavka mora biti efikasna; ciklusi nabavki moraju biti usaglašeni sa ritmom proizvodnje Cena nabavljenog materijala bitan faktor – nabavka na tržištu traži materijal čija cena nije viša od planiranih cena (na osnovu njih je sačinjen plan proizvodnje i definisan ukupan obim sredstava angažovanih u nabavci) jer bi u suprotnom došlo do povećanja cene koštanja proizvoda. 34
POSLOVNA POLITIKA NABAVKE 2. Poznavanje kvaliteta i asortimana
Osnovna karakteristika proizvoda je kvalitet (diferencira proizvod u odnosu na konkurentske proizvode) Kvalitet finalnog proizvoda značajno zavisi od kvaliteta input-a koje obezbeđuje nabavka Kvalitet materijala je materijala bitan, ali samo do nivoa koji se traži za konkretan proizvod (različite kategorije kupaca imaju različit odnos prema kvalitetu proizvoda; za neke proizvode nije neophodan visok nivo kvaliteta nego njihova funkcija i cena) Kvalitetan asortiman trgovine podrazumeva asortiman sa razuđenim cenama za iste proizvode različitog kvaliteta (cene za svaku kategoriju potrošača) – nabavka u trgovinskim preduzećima treba da nabavlja iste proizvode ali različitog kvaliteta po različitim nabavnim cenama 35
POSLOVNA POLITIKA NABAVKE 2. Poznavanje kvaliteta i asortimana Mere zaštite nabavke od materijala nedovoljnog kvaliteta: 1. Pravne mere precizno definisan kvalitet u ugovoru i sankcije za slučaj njegovog kršenja . rgan zac one mere reklamacije dobavljaču na kvalitet pomoć dobavljaču u vezi sa kontrolom materijala koji koristi u proizvodnji produžavanje roka isporuke u cilju ostvarivanja boljeg kvaliteta materijala u proizvodnji pomoć dobavljaču u vezi pronalaženja povoljnih izvora nabavke; u privlačenju novih kupaca 36
POSLOVNA POLITIKA NABAVKE 3. Poznavanje nabavne cene
Cena – Cena količina novca koja mora da se plati pri kupovini jedinice neke robe , da zna koja je najniža cena (cena po kojoj može da se kupi roba zadovoljavajućeg kvaliteta), gde se može kupiti roba po najnižoj ceni i za koje vreme se može realizovati nabavka po najnižoj ceni → do ovih informacija dolazi se putem istraživanja tržišta 37
POSLOVNA POLITIKA NABAVKE 3. Poznavanje nabavne cene Na nabavne cene može se uticati: 1.
2.
Eksterno (objedinjavanjem ili koncentrisanjem porudžbina; IT i izborom najpovoljnijeg dobavljača; zna a en em novog ma er a a, sups u a pos o e em Interno (preciznim vođenjem zaliha i njihovim držanjem na nivou koji angažuje najmanje obrtnog kapitala; racionalizacijom utrošaka materijala i ugrađivanjem jeftinijih komponenti ali tako da se ne ugroze kvalitet i asortiman; redovnim plaćanjem faktura i obezbeđivanjem većih bonifikacija) 38
POSLOVNA POLITIKA NABAVKE 4. Izbor logistike nabavke
Logistika nabavke podrazumeva izbor optimalnog dobavljača, optimalnih kanala, puteva i oblika nabavki Ako se neka od aktivnosti u ukupnom procesu logistike v zv v u v vreme, dolazi do konflikata koji se manifestuju kroz: 1. Zakašnjenje u isporuci 2. Gubljenje u kvalitetu materijala 3. Gubitke u proizvodnji zbog nedostatka materijala 4. Povećanje troškova logistike 39
POSLOVNA POLITIKA NABAVKE 5. Politika zaliha
Zalihe su sve “rezerve” koje kompanija treba da ima radi premošćavanja mogućih problema u poslovanju; roba koja se nalazi u skladištima firme; faktor regulacije povećane ponude ili smanjenog obima roba na tržištu Faktori o raničen a vrem vremena ena zadrž zadržav avan an a mate materiri ala ala i otov otovih ih proizvoda na zalihama: 1. Česte promene tehnologije (zastarevanje proizvoda) 2. Pojava novih proizvoda 3. Rok trajanja proizvoda (npr. prehrambenih) 4. Visina angažovanih finansijskih sredstava 5. Poremećaji na tržištu i prekidi u proizvodnji 6. Platežno sposobna tražnja (kod finalnih proizvoda) 40
POSLOVNA POLITIKA NABAVKE 5. Politika zaliha
Velike zalihe vezuju kapital, zauzimaju prostor, traže ulaganja u održavanje, “moralno zastarevaju”, gube na kvalitetu (povećavaju troškove); Male zalihe mogu prouzrokovati da se tražnji za proizvodom pr oizvodom ne može udovoljiti zbog nedovoljne količine zaliha Zalihe se moraju dnevno dnev dn evno no pratiti pratitititi (nekad i češće) pra Zalihama se mora racionalno upravljati Razvijene brojne metode za racionalno upravljanje zalihama za lihama Vrsta i veličina zaliha određuju koji metod ili koja kombinacija metoda racionalnog upravljanja zalihama će se primeniti u konkretnom slučaju 41
POSLOVNA POLITIKA NABAVKE 5. Politika zaliha Zalihe se (u zavisnosti od vrste, veličine, namene i zadatka) mogu podeliti na: Nedovoljne zalihe Zaštitne zalihe Signalne zalihe Tehničke zalihe Konjukturne zalihe Prosečne zalihe Optimalne zalihe Maksimalne zalihe Nekurentne zalihe 42
POSLOVNA POLITIKA NABAVKE 5. Politika zaliha NEDOVOLJNE ZALIHE obezbeđuju ritam proizvodnje na donjoj granici;
prodaje; rizična politika jer u svakom trenutku može doći do zastoja ili u proizvodnji ili u prodaji
43
POSLOVNA POLITIKA NABAVKE 5. Politika zaliha ZAŠTITNE ZALIHE Obezbeđuju preduze će od rizika zastoja proizvodnje ili prodaje Zz=(Pd+Rp)x(V+Rv) z –
Pd – dnevna potrošnja materijala (u jedinici mere) Rp – rizik proizvodnje (u jedinici mere) V – vreme potrebno za nabavku (u jedinici vremena) Rv – rizik isporuke (u jedinici vremena) Primena obično u preduzećima koja oskudevaju u kapitalu, a žele da održe kontinuitet proizvodnje i snabdevanja postoje ćeg tržišta Nije moguće ostvariti penetraciju tržišta ni pove ćanje proizvodnje 44
POSLOVNA POLITIKA NABAVKE 5. Politika zaliha SIGNALNE ZALIHE Racionalne, vremenski ograničene, obezbeđuju proizvodnju i prodaju Odredi se minimalna količina materijala koja mora biti na zalihama (“mini stok”) i kad se približi toj količini daje se nalog za novi ciklus nabavke
nivoa minimalnih zaliha Zs= Zmin+(PdxV)
Zs – signalne zalihe Zmin – minimalne zalihe Pd – dnevna potrošnja (u jedinici mere) V – vreme potrebno za novu nabavku Primena – u slučaju kada se nabavka i prodaja vrše na lokalnom tržištu
45
POSLOVNA POLITIKA NABAVKE 5. Politika zaliha TEHNIČKE ZALIHE Podrazumevaju nabavku celokupnog materijala za poručenu proizvodnju i njegovo skladištenje sve dok se kompletna porudžbina ne proizvede Obezbeđenje u slučaju moguće nestašice materijala na tržištu i čestih promena nabavnih cena Kod proizvodnje procesne opreme (ugovorom čvrsto regulisani kvalitet, garantni rok i rezervni delovi po ugovorenim cenama) U uslužnim delatnostima (rezervni delovi kod servisiranja vozila) KONJUKTURNE ZALIHE U poremećenim tržišnim uslovima (nestašica materijala, povećanje cena, inflacija) Kada preduzeće ima višak kapitala pa ga plasira u zalihe (očekuje da će doći do pada vrednosti novca ili do povećanja nabavnih cena) 46
POSLOVNA POLITIKA NABAVKE 5. Politika zaliha PROSEČNE ZALIHE Ekonomski pokazatelj, obračunska veličina Polazna osnova u planiranju obrtnih sredstava Ako je proizvodnja (prodaja) u približno jednakim ciklusima, prose ne za e su: Zpros= (Zp+Zk)/2 (Zp – zalihe na početku; Zk – zalihe na kraju perioda) Kad ritam proizvodnje (prodaje) nije ravnomeran, prosečne zalihe se računaju: Zpros= (Z1+Z2+Z3+...+Z12)/12 (Zi – stvarne zalihe po mesecima u godini) Mogu se računatri za polugodište, kvartal itd. 47
POSLOVNA POLITIKA NABAVKE 5. Politika zaliha OPTIMALNE ZALIHE Najkvalitetnije; baza za upravljanja zalihama Između minimalnih i maksimalnih zaliha Nekad mogu da budu bliže nivou minimalnih zaliha (kad su troškovi za a ve o ro ova na av e Nekad bliže nivou maksimalnih (troškovi nabavke značajno veći od troškova zaliha) Nivo optimalnih zaliha zavisi od brojnih faktora – troškova lagerovanja (zaliha), troškova nabavke, tržišne situacije, kontinuiteta procesa proizvodnje... Optimum zaliha važi sve dok se neki od relevantnih faktora ne promeni – tada se mora tražiti novi optimum 48
POSLOVNA POLITIKA NABAVKE 5. Politika zaliha
Optimalne zalihe su u ustvari hipotetička veličina kojoj preduzeće teži u politici zaliha i služe kao indikator u analizi politike zaliha Ako su potrošnja i dopunjavanje zaliha ravnomerni, optimalne zalihe se računaju na sledeći način: Q0=
2xC
K1 K2
Q0 – optimalna količina K1 – fiksni troškovi jedne nabavke K2 – varijabilni troškovi skladištenja C – dnevna količina potrošnje sa zaliha 49
POSLOVNA POLITIKA NABAVKE 5. Politika zaliha MAKSIMALNE ZALIHE
Gornja granica zaliha; pomažu da se utvrde optimalne zalihe U slučaju naglih i ozbiljnih poremećaja na tržištu, optimalne zalihe mogu biti i iznad maksimalnih “ ” Primena: 1. u slučaju nestašica na tržištu 2. u svrhu sprečavanja konkurencije da nabavi materijal 3. za stvaranje rezervi u ratnim uslovima Štetne posledice: 1. veći deo zaliha postaje nekurentan, 2. povećani gubici zbog dugog skladištenja (kalo, kvar, lom, rastur) 3. povećavaju se troškovi skladištenja 4. angažovani kapital postaje “mrtav kapital” 50
POSLOVNA POLITIKA NABAVKE 5. Politika zaliha NEKURENTNE ZALIHE
Nastaju usled jakih tržišnih poremećaja kada preduzeće ne s gne a pro a ro u Često su predmet nekorektne trgovine Najčešće završavaju kao otpis i prodaju se za sekundarne sirovine ili za novu preradu Značaj u preventivi nekurentnih zaliha ima odeljenje razvoja tehnologije i odeljenje za IT 51
POSLOVNA POLITIKA NABAVKE 5. Politika zaliha CIKLUS NABAVKE Proizvodnjom dolazi do promene strukture zaliha (iz zalihe materijala u zalihe gotovih proizvoda) Nabavka i prodaja utiču na veličinu zaliha – nabavka ih povećava, a prodaja smanjuje Ciklus nabavke je prosečno vreme koje protekne od trenutka preduzimanja mera za nabavku do momenta skladištenja robe Ciklus prodaje predstavlja prosečno vreme koje protekne od prijema narudžbe do momenta isporuke robe Često je teško uskladiti ova dva ciklusa (zbog uticaja brojnih faktora interne i eksterne prirode) 52
POSLOVNA POLITIKA NABAVKE 5. Politika zaliha
Koeficijent obrta zaliha – izražava odnos između potrošnje materijala u određenom vremenu i prosečnih zaliha materijala za to vreme. Koristi se kao godišnji, polugodišnji, kvartalni, mesečni, dekadni Ko=
Pi Zpros
Ko – koeficijent obrta zaliha Pi – potrošnja u jedinici vremena (godina, polugodište, kvartal,...) Zpros – prosečne zalihe 53
POSLOVNA POLITIKA NABAVKE 5. Politika zaliha MODELI PRAĆENJA ZALIHA Razvijeno puno modela i metoda za pra ćenje zaliha Grupe modela: . 2. 3. 4.
Deterministički Statički Dinamički
(detaljnije o konkretnim modelima praćenja zaliha i numeričke primere radimo na vežbama) 54
POSLOVNA POLITIKA NABAVKE Modeli praćenja zaliha - Model ABC
U preduzećima koja imaju širok proizvodni program ili više dislociranih skladišta v v v brojem maloprodajnih objekata Suština modela – prema pojedinačnoj vrednosti određenih artikala, sve zalihe se podele u tri grupe: A, B iC
55
POSLOVNA POLITIKA NABAVKE Modeli praćenja zaliha - Model ABC
Grupa A – najskuplji artikli čija pojedinačna vrednost je veća od donje granice koja se utvrdi (čine obično oko 10% ukupnih zaliha u kojima je angažovano oko 75% Grupa B – artikli srednje vrednosti čija pojedinačna vrednost je manja od pojedinačne vrednosti artikala grupe A i veća od pojedinačne vrednosti artikala grupe C (oko 25% ukupnih zaliha u kojima je angažovano oko 20% kapitala) Grupa C – artikli niske pojedinačne vrednosti (oko 65% ukupnih zaliha u kojima je angažovano oko 5% kapitala) 56
POSLOVNA POLITIKA NABAVKE Modeli praćenja zaliha - Model ABC
Kontrola zaliha se usmerava na grupu A (najvredniji deo zaliha, ali najmanji po obimu pa kontrola i praćenje iziskuje manje vremena) Ređa kontrola grupe B (po strukturi je složenija) Najmanje interesantna za praćenje i kontrolu (u finansijskom smislu) je grupa C, koju treba kontrolisati uglavnom pri redovnim inventarima Ako u grupi C postoje artikli koje je teško nabaviti na tržištu, treba je ipak češće pratiti i kontrolisati 57
TROŠKOVI NABAVKE
Ukupni troškovi nabavke mogu se podeliti u dve osnovne ru e: 1. Troškovi nabavke u užem smislu 2. Troškovi skladištenja
58
TROŠKOVI NABAVKE 1. Troškovi nabavke u užem smislu
Jedan deo troškova nabavke u užem smislu (troškovi transporta, utovara, pretovara, istovara, čuvanja, pakovanja, obeležavanja, osiguranja, špedicije, kaliranja u robi, rastura i loma) su zavisni troškovi, imaju varijabilni karakter i direktno zavise od količine koja troškovi se nabavlja U kalkulaciji, oni se dodaju nabavnoj ceni i čine osnovu za formiranje ulaza Na smanjenje ovih troškova mogu uticati i prodavac i kupac Prodavac – Prodavac kada daje bonifikacije u slučaju prodaje većih količina odjednom Kupac – Kupac kada koncentracijom nabavke odnosno kupovinom većih količina, smanjuje troškove po jedinici i ostvaruje veće bonifikacije od prodavca 59
TROŠKOVI NABAVKE 1. Troškovi nabavke u užem smislu
Drugi deo troškova nabavke u užem smislu ima karakter fiksnih troškova, troškova ne može se pripisati nabavnoj ceni materijala i direktno povećava troškove preduzeća U ove troškove spadaju: troškovi putovanja (dnevnice, noćenja, takse), troškovi kancelarijskog materijala (putni nalozi, porudžbenice, izjave, specifikacije), PTT troškovi itd. 60
TROŠKOVI NABAVKE 2. Troškovi skladištenja
Troškovi skladištenja, kao deo ukupnih troškova nabavke, odnose se na troškove čuvanja zaliha i skladištenja robe Troškovi skladištenja mogu biti: a) Fiksni b) Relativno fiksni c) Proporcionalni
61
TROŠKOVI NABAVKE Troškovi skladištenja
a)
b)
c)
Troškovi skladištenja se mogu podeliti prema nosiocima na: Troškove osnovnih sredstava u skladištu (amortizacija, kamate na kredite za osnovna sredstva, investiciono održavanje sredstava, troškovi atesta, provera itd) Materijalne troškove čuvanja zaliha (materijal za održavanje skladišta i sredstava, gubici na robi, kamate na obrtna sredstva, usluge drugih lica itd) Plate skladišnog osoblja
62
PLANIRANJE NABAVKE
1.
2.
Planom nabavke utvrđuju se konkretne smernice i zadaci nabavke Pripremne radnje pri izradi plana – utvrđivanje i usaglašavanje brojnih parametara plana sa: a) Proizvodnjom (tehnički parametri: vrsta materijala, količina, pomoćni materijal, alat, oprema, pribor...) b) Prodajom (zajednički nastup zbog boljih bonifikacija i uslova nabavki; IT nabavke, selektiranje dobavljača, informacije o cenama...) zadataka i termina za njihovo ostvarenje Operacionalizacija plana nabavke Izrada materijalnog bilansa ili materijalnog plana (tehnički utrošci materijala po jedinici proizvoda pomnoženi sa planiranim obimom proizvodnje) Sastavlja se kao godišnji, ali može se dalje raščlanjivati prema potrebama proizvodnje Služi kao osnova za sastavljanje: operativnog plana nabavke nabavke,, operativno operativno-finansijskog plana i plana obračuna sredstava 63
PLANIRANJE NABAVKE
Materijalni bilans (ili materijalni plan) se sastoji iz sledećih stavki: - Nomenklaturna šifra materijala - Naziv materijala - Jedinična cena materijala -
Ukupna količina materijala Ukupna vrednost materijala Dinamika i rokovi nabavke
Na ukupan plan nabavke, pored plana materijala i režima zaliha, utiču i nabavna politika, postojeće zalihe, varijacije u nabavnim cenama, politika prodaje koju vode dobavljači itd. 64
PLANIRANJE NABAVKE
-
-
Razrada plana nabavke po grupama materijala – taktička rešenja: Alternativno određene grupe materijala (materijal koji nema stroge tehničke zahteve, može se nabaviti sličan) standardima koje propisuje tehnološki postupak ili koje je prodaja ugovorila sa kupcima) Slobodan izbor nabavke materijala (proizvodnja i prodaja nemaju precizno definisane uslove ni porudžbine; materijal za proizvodnju koja će tek tražiti kupce; potrebno poznavanje psihologije grupa potencijalnih kupaca) 65
PLANIRANJE NABAVKE
Plan nabavke može se dalje razrađivati prema raznim kriterijumima (vrsta materijala u odnosu na namenu proizvoda; odeljenja u proizvodnji; dobavljači; obim o edinačnih narudžbi Razrada plana nabavki, po bilo kojem kriterijumu, zahteva da se odredi nivo zaliha sa kojeg se mora lansirati nova narudžba – složen problem zbog dinamičkog karaktera i jakog međusobnog dejstva većine faktora koji utiču na određivanje tog nivoa zaliha
66
PLANIRANJE NABAVKE
Količina nabavke kod koje je zbir troškova nabavke i skladištenja, skladištenja uključujući tu i troškove za obrta sredstva, najniži – najniži ali da se pri tom garantuje nesmetano odvijanje rocesa roizvodn e smatra se o timalnom količinom U trgovinskom preduzeću, optimalna količina nabavke treba da obezbedi kontinuirano snabdevanje tržišta, tržišta a da pri tome troškovi nabavke i skladištenja budu minimalni
67
PLANIRANJE NABAVKE
Matematičku relaciju za rešavanje problema optimalne količine nabavke, dao je nemački autor Mellerowitz:
X=
PxPcx(L+K) 2f
X – broj nabavki kod kojih je nabavljena optimalna količina P – godišnje potrebe u materijalu Pc – prosečna nabavna cena materijala po jedinici L – troškovi skladištenja po jedinici K – kamata na zalihe po jedinici materijala f – troškovi nezavisni od količine porudžbine (fiksni troškovi)
Optimalna količina pojedinačne nabavke (X*): godišnje potrebe materijala (P) podeliti sa brojem porudžbi kod kojih je nabavljena optimalna količina (X) tj. X*=P/X 68
PLANIRANJE NABAVKE
Osnovni problemi u primeni Mellerowitz-ove relacije: parametri nisu eksplicitni nego se moraju procenjivati, u ekonomski nestabilnim uslovima rizik od greške još veći Preduslov uspešnog korišćenja ovog i svih drugih metoda – raspolaganje tačnim, pedantnim i efikasnim izvorima podataka, kao i ažurnom evidencijom
69
PLANIRANJE NABAVKE
U trgovini nabavka postoji radi prodaje Između nabavke i prodaje mogu da se urade samo neznatna dorada, pakovanje, obeležavanje – nema promene u strukturi i osobinama robe Planovi nabavke u trgovini zasnovani isključivo na planovima prodaje koji se koriguju za nivo dopune zaliha 70
KADROVI U NABAVCI
Uspešna nabavka ne može se zamisliti bez profesionalnih ljudi visokog stepena integriteta U svakodnevnom poslu u nabavci ceni se obrazovna podloga iz sledećih oblasti: Ekonomija ili poslovna škola: škola razumevanje komercijalnog poslovanja, poslovne dokumentacije i računovodstva, statistike, analize, cena i tržišta Tehničke nauke: nauke nabavljač treba da razume u tehni čkom smislu predmete nabavke, kao i tehničke/tehnološke procese u preduze ću gde se ta roba ili usluge koriste ( često tehničke segmente nabavke vodi inženjer) Strani jezici: jezici potrebni u komunikaciji sa stranim dobavlja čima Pravo: mada je sama izrada ugovora uglavnom posao pravne službe, nabavlja č ne može uspešno da pregovara sa dobavlja čima, ako ne poznaje bar elementarne osnove poslovnog prava Informatičke veštine: veštine nabavljač treba da poseduje odgovarajuća informatička znanja – upotreba osnovnih MS Office aplikacija, interneta i specifi čnog poslovnog softvera kompanije. Napredni korisnici u nabavci imaju i znanja o bazama podataka što im omogućava da izvrše kompleksnije analize poslovnih podataka Da bi nabavljač ostvario dobre rezultate, potrebno je da ima i relevantno iskustvo u obavljanju poslova nabavke 71
KADROVI U NABAVCI
Poželjne osobine kadrova u nabavci: Kooperativnost - potrebna za stvaranje dobrih odnosa sa ostalim članovima tima, poslovnih veza sa dobavlja čima Kreativnost - potrebna u svakodnevnim izazovima koje donosi funkcija nabavke i stalno iznalaženje novih rešenja u cilju ve će efikasnosti i postizanja boljih rezultata u smanjenju troškova i pove ćanja profita za kompaniju. Analitičnost - potrebna da se izvrše kompleksne analize koje će podržati strategiju nabavke Veština sinteze - omogućava da se iz obilja informacija i analiza izdvoje najbitniji elementi i formuliše rešenje bilo kog problema Komunikativnost - važna ne samo u okviru tima nabavke, već i u pregovaranju sa dobavljačima Integritet ličnosti - zaposleni u nabavci treba da budu imuni na razne izazove kao što su korupcija i sukobi interesa Neophodna je permanentna obuka kadrova u nabavci (ekonomija, komercijalno poslovanje, planiranje, obuka vezane za predmete nabavke) 72
METODI I KANALI NABAVKE Direktna nabavka
Podrazumeva da između nabavke i prodavca nema posrednika - najkraći put ugovaranja i isporuke robe Direktnu nabavku mogu inicirati i kupac (nabavno odeljenje) i prodavac (dobavljač), usmenim ili pismenim Pisana inicijativa kupca za direktnu nabavku: - Upućivanje upita prodavcu (dobavljaču) - Upućivanje narudžbe (porudžbenice) - Dostava specifikacije Prodavac svoju inicijativu za direktnu nabavku iskazuje dostavljanjem ponude kupcu 73
METODI I KANALI NABAVKE Direktna nabavka
Ako nabavku inicira kupac, ona je za njega aktivna direktna nabavka, ako je inicira prodavac, za kupca je to pasivna direktna nabavka Ako su međusobni poslovni odnosi kupca i prodavca dobri i ako nema poremećaja na tržištu, nije važno koja strana je inicijator nabavke Ako je tržište monopolsko ili dođe do nestašice robe, uslove nabavke diktira prodavac a kupac pokreće inicijativu za nabavku i ulaže napore da sebi obezbedi traženu robu Ako je tržište monopsonsko ili ako postoji obilje robe, prodavac pokreće inicijativu i ulaže napore da proda robu 74
METODI I KANALI NABAVKE Direktna nabavka
Koristan kanal i za prodavca i za kupca Prednosti direktne nabavke: - Efikasan kanal nabavke -
Stvara međusobno poverenje i dugoročne poslovne odnose - Obezbeđuje direktan odnos pri reklamacijama - Zajednički se stvara sistem zaštite od nelojalne konkurencije - Omogućena zaštita autorskih prava i poslovnih tajni 75
METODI I KANALI NABAVKE Indirektna nabavka
-
Nabavka putem posrednika Jedan ili više posrednika u lancu nabavke Više posrednika → obično veća nabavna cena i nepovoljniji ostali uslovi Ne poznaje tržište nabavke i dobavljače Nema izgrađene poslovne odnose sa dobavljačima (ili su ti odnosi poremećeni) Na tržištu vlada nestašica robe a posrednik poseduje tu robu Tržište je monopolsko a prodavac uslovljava uključivanje posrednika Roba je uvoznog porekla a kupac nije registrovan za spoljnotrgovinsko poslovanje
76
METODI I KANALI NABAVKE Indirektna nabavka
-
-
Sa stanovišta prodavca (dobavljača), indirektna nabavka se primenjuje ako: ne želi direktan kontakt sa kupcem je sklopio ugovor sa posrednikom i dao mu pravo ekskluziviteta sa posre n om ma ruge pos ovne o nose posrednik ima ono što kupac i prodavac nemaju (nove tehnologije, nove proizvode, vrhunske kadrove) pa je oboma potreban posrednik prodavcu plaća robu kompenzacijom i to materijalom koji kupac ne može da isporuči nije registrovan za izvoz i nema iskustva u međunarodnoj trgovini 77
“JUST IN TIME” (JIT) NABAVKA
-
JIT nabavka podrazumeva nabavku u kojoj se materijal iz transportnog sredstva prebacuje direktno u proizvodnju (smanjuju se troškovi nabavke, zaliha, skladištenja) Karakteristike JIT nabavke: jedan dobavljač is oruka o otrebi fiksna, dogovorena cena fiksan, dogovoren kvalitet fiksno, dogovoreno vreme isporuke retke izmene u isporuci poverenje između partnera poštovanje uslova nepotrebna kontrola dobavljača mesečno plaćanje bez obzira na vreme isporuke 78
“JUST IN TIME” (JIT) NABAVKA
-
Koristi od JIT nabavke za kupca: Niži troškovi nabavke, transporta, zaliha, skladištenja Brža isporuka, bez zakašnjenja i gubitaka Veće mogućnosti za dugoročnu i čvrstu saradnju sa Efikasnije planiranje proizvodnje zbog sigurnosti isporuke Efikasna komunikacija Efikasna obrada dokumentacije Niža prodajna cena finalnog proizvoda Veća korist za potrošača Bolja konkurentska pozicija na ciljnom tržištu 79
“JUST IN TIME” (JIT) NABAVKA
-
Koristi od JIT nabavke za dobavljača: Poznat kupac Sigurnost isporuke i naplate Bolje upravljanje kvalitetom Potencijalne opasnosti JIT nabavke: Svaka vezanost dovodi do zavisnosti Prekidom saradnje obe strane “trpe” Uvek postoji mogućnost da se isporuka ne obavi blagovremeno ili ne u obećanim okvirima Teško se dolaizi do novih dobavljača, naročito ako je kompanija bila u dugoročnim odnosima sa JIT dobavljačima 80
EVIDENCIJA NABAVKE
Danas se za čuvanje i obradu svih relevantnih podataka potrebnih za planove, analize, izveštaje i donošenje poslovnih odluka uglavnom koriste računari povezani u odgovarajuće informacione sisteme 1. 2. 3. 4. 5. 6.
Dobavljačima Vrsti i količini materijala Nabavnim cenama Porudžbinama i ugovorima Reklamacijama Rokovima i načinima plaćanja...
81
EVIDENCIJA NABAVKE 1. Evidencija dobavljača
Posebno za postojeće, posebno za potencijalne dobavljače Često se dobavljači za isti materijal dupliraju – jedan je glavni a drugi rezervni (pomoćni) dobavljač Odnos sa dobavljačima može biti jednosmeran (nabavka samo upu e vosmeran na av a upu e a pro a a p a a kontraisporukom) Izvori podataka o dobavljačima: interni (memorišu se iz dokumenata u nabavci, prodaji, računovodstvu preduzeća) i eksterni (izvori izvan preduzeća: velika udruženja, komore, asocijacije, privredni registri i sudovi, me đunarodni izvori informisanja, web sajtovi...) 82
EVIDENCIJA NABAVKE 1. Evidencija dobavljača
Jedan od načina vođenja evidencije dobavlja ča je “program ranga” ili “model ranga” Program vodi dnevnu evidenciju za sve dobavljače (ako ih nije mnogo), ili npr. za prvih 50 ve ćih dobavljača, a za ostale sitne dobavljače evidenciju vodi nedeljno ili mesečno , , cenama... Svakog dana se izlista spisak dobavlja ča i prate njihovi rangovi (da li su rangirani na više ili na niže) Drugi model evidencije dobavlja ča se zasniva na matrici opštih i specifičnih kriterijuma kojima se vrednuju svi dobavljači za isti materijal Primenjuje se kad se izme đu više želi izabrati najpovoljniji dobavljač Svaki dobavljač se ocenjuje po istom kriterijumu kvantitativno, na primer od 1 do 3 i kvalitativno, jednom od opštih, opisnih ocena Najpovoljniji dobavlja č se određuje na osnovu kvantitativnog zbira i kvalitativne analize najboljeg opisa 83
EVIDENCIJA NABAVKE Primer: Matrica za izbor dobavlja ča Dobavljači za isti materijal KRITERIJUMI
Dobavljač A
Dobavljač B
Dobavljač C
Kvalitet
visok
3 srednji
2 srednji
2
Rok isporuke
kratak
3 kratak
3 dug
1
Način isporuke
Franko kupac
3 Franko dobav.
1 Franko kupac
3
Način plaćanja
ček
1
ček
1 menica
3
Cena
niska
3 srednja
2 visoka
1
Udaljenost
velika
1 mala
3 srednja
2
Moguć prevoz
sve vrste prevoza
3 voda, kamion
2 kamion
1
Bonifikacije
visoke
3 male
1 visoke
3
Asortiman
širok
3 srednji
2 mali
1
Količina
neograničena
3 neograni čena
3 neograni čena
3
Pouzdanost
visoka
3 niska
1 srednja
2
UKUPNO POENA
29
21
22 84
EVIDENCIJA NABAVKE 2. Evidencija materijala
Evidencija se mora voditi precizno i efikasno Koji materijal i koliko materijala koristi preduzeće, cene materijala, reklamacije na kvalitet i kvantitet... Može se voditi dnevna nedel na mesečna kvartalna polugodišnja, godišnja evidencija Savremeni sistemi vođenja evidencije materijala uz pomoć računara i odgovarajućeg softvera mogu pružiti brojne korisne informacije za donošenje odluka o nabavci; značajne prednosti u odnosu na klasično knjigovodstvo 85
EVIDENCIJA NABAVKE 3. Evidencija nabavnih cena
Moraju se evidentirati svakodnevno, a u određenim intervalima se analizira tendencija (da li rastu, opadaju, stagniraju) Naročito važno je praćenje cena u nestabilnim tržišnim Treba pratiti i način plaćanja (koliko nabavki sa gotovinskim plaćanjem i po kojim cenama, koliko na druge na čine i po kojim cenama) Posebna evidencija uvoznih nabavnih cena i načina plaćanja Naročito važno voditi evidenciju posebno za deo fakture koji se plaća u devizama i za deo koji se plaća u dinarima (carina, porezi, akcize, provizije, osiguranje, špedicija itd) 86
EVIDENCIJA NABAVKE 4. Evidencija ugovora i narudžbi
Svi ugovori se moraju precizno evidentirati Mora se obezbediti model upozorenja za reagovanje na prispele obaveze po pojedinim ugovorima Ugovori se mogu voditi po: -
Mestima (tržištima) Zemljama Robama (materijalima) Danima (datumima) itd. Potrebna povremena analiza izvršenja ugovora Posebno se evidentiraju ugovori a posebno narudžbe – dobijanje informacija o obliku saradnje sa dobavljačima 87
EVIDENCIJA NABAVKE 5. Evidencija reklamacija
Reklamacije na kvalitet, količinu ili na odredbe ugovora; moraju se precizno evidentirati (pokazatelj o dobavljaču) Kupac šalje reklamaciju na materijal prodavcu sa ciljem da ih prodavac otkloni Načini rešavanja reklamacije: Isporuka novog materijala nižeg ili višeg kvaliteta a za razliku se priznaje vrednost u novcu ili drugoj robi Isporuka istog, ali ispravljenog ili popravljenog materijala Reklamacija se u celosti priznaje u novcu Delimično priznavanje reklamacije u novcu Način rešavanja reklamacije zavisi od poslovnog odnosa kupca i prodavca, poslovnog morala prodavca, vrste materijala, uzroka nastanka reklamacije Cilj reklamacije je ukazivanje dobavljaču na učinjene propuste kako se oni ne bi ponovili; obeštećenje kupca 88
EVIDENCIJA NABAVKE 6. Evidencija rokova i novčana plaćanja
Vodi se da bi se poštovali ugovoreni rokovi i načini plaćanja Neo hodna recizna evidenci a o ris elim obavezama Uredno izmirenje obaveza utiče na ukupan imidž preduzeća, otvara bolje mogućnosti i uslove nabavke Pored ovoga, vode se i evidencije o odobrenim bonifikacijama svih vrsta
89
ANALIZA NABAVKE
Skup aktivnosti kojima se ukupne potrebe za materijalom u određenom vremenskom periodu porede sa stvarnim stanjem kontinuiranim odvijanjem procesa proizvodnje, procesa nabavke, procesa redovnog održavanja zaliha na skladištima Dobra analiza ukazuje na mere i zahvate koje treba preduzeti kako se uočeni problemi ne bi ponovili 90
ANALIZA NABAVKE
Kvalitativna analiza – opisuje stanje, parametri mogu biti izraženi u relativnim brojevima (%); može pokazati pravac delovanja u budu ćnosti a o se z eg propus z pro os Kvantitativna analiza – ne ulazi u opis stanja nego brojevima izražava stanje; daje pokazatelje koji služe pri donošenju odluka u narednim nabavkama 91
ANALIZA NABAVKE
Izvori podataka za analizu nabavke mogu biti interni (unutar preduzeća) i eksterni (van preduzeća) Osnovne faze analize: - Priku l an e odataka - Sređivanje podataka - Obrada podataka Dinamički metod analize, statički metod, metod raščlanjavanja, uporedni metod, statistički metod
92
ANALIZA NABAVKE Analiza politike nabavke
Da li je nabavka ostvarila zacrtanu politiku ili ne; zašto politika nabavke nije u potpunosti sprovedena; da li su objektivni ili subjektivni faktori doveli do eventualnog odstu an a Kako je politika nabavke delovala unutar službe nabavke, a kako se odrazila na ukupnu poslovnu politiku preduzeća Analizira se i politika izbora dobavljača (rok isporuke, kvalitet proizvoda, nabavne cene, kanali i putevi prodaje, bonifikacije) 93
ANALIZA NABAVKE Analiza istraživanja tržišta
Da li je urađeno planirano IT Utvrditi status i nivo konkurentnosti; kakav ugled ima nabavka kod dobavljača i kod konkurencije Na ko im elementima nastu a na tržištu e bilo ro usta; mere za budući period Analiza tržišnog ugleda dobavljača; koje metode primenjuje u prodajnoj politici Analiza tržišne strukture postojećeg i novog materijala; šta pojava novog materijala može doneti preduzeću, šta konkurentima Analiza načina komuniciranja i ponašanja osoblja nabavke na tržištu i posebno sa osobljem dobavljača 94
ANALIZA NABAVKE Analiza plana nabavke
Analizom plana nabavke utvrđuju se odnosi nabavke po osnovu: plana materijala, broja nabavki, strukture nabavke, plana bonifikacija, plana nabavnih cena itd
Neki od indikatora analize plana nabavke: vrednost ostvarene nabavke vrednost nabavke pojedinog materijala vrednost planirane nabavke vrednost ukup.nabavki ukupno ostvarena nabavka ukupno ostvarena nabavka broj osoblja nabavke broj dobavljača ukupan obim ostvarene nabavke ukupan obim ostvarene nabavke nabavka od posrednika ukupan obim nabavke iz uvoza
95
ANALIZA NABAVKE Analiza troškova nabavke
Troškovi koji nemaju karakter zavisnih troškova nabavke moraju se evidentirati po mestima i nosiocima i analiziraju se odvojeno od troškova zavisnog karaktera
Indikatori prilikom analize troškova: ukupan obim nabavke troškovi logistike ukupne plate nabavnog osoblja ukupan obim nabavke troškovi putovanja ukupan obim nabavke ukupan broj putovanja nabavljača ukupni troškovi zavisnog karaktera ukupni troškovi zavisnog karaktera ukupni ostali troškovi nabavke
96
ANALIZA NABAVKE Analiza nabavnih cena
Pokazatelj uspešnosti rada nabavne službe; ukazuje na to koliki je udeo nabavljenog materijala u ceni koštanja Ako su nabavne cene < planiranih, preduzeće može da sn z pro a nu cenu a os var p an ranu o ; mo e a zadrži planiranu prodajnu cenu i ostvari više od planirane dobiti Ako su nabavne cene > planiranih, razlika između ovih cena tretiraće se kao izgubljena dobit (neostvarena dobit); ukoliko se prodajna cena može povećati, razlika ovih cena se “prevaljuje” na kupce 97
ANALIZA NABAVKE Analiza nabavnih cena
Nabavne cene je neophodno analizirati pojedinačno po dobavljačima, po vrstama materijala, po bonifikacijama
Osnovni indikatori ri analizi nabavnih cena: nabavna cena ukupno dobijene bonifikacije planska cena ukupna nabavka materijala vrednost reklamacija nabavna cena materijala ukupna nabavka naterijala prosečna tržišna cena materijala ukupno realizovani kasa-skonto ukupno plaćena roba u devizama ukupna nabavka materijala ukupno ostvarena nabavka
98
