DR VO I MATER MATER IJ ALI NA N A B AZI AZI DR D R VE T A Uvod Drvo i materijali na bazi drveta vrlo široko se primenjuju u graevinarstvu. Razlozi za ovo su u tome što drvo karakteriše niz pozitivnih svojstava, kao što su:
Viss oke meha mehani ni k e k ara rakk te teris ris tik e, pri s ra razm zmerno erno ke • Vi malojj za malo zaprem premins ins k oj ma mass i (vis oka vr vredn ednos os t K kp ) ),, • Ni Niss ka toplo toplotna tna provodl provodljijivos vos t, • Dobr Dobra a otpo otporr nos t na dejs tvo mraza, mraza, Zadov dovoljavaj oljavaju u# a otp otpornos ornos t na po pojedine jedine hemij hemijss ke • Za agense, obrade, de, i drug o. • Lako# a obra
DR VO I MATER MATER IJ ALI NA N A B AZI AZI DR D R VE T A Uvod
Meutim, drvo ima i niz nedostataka koji zna!ajno umanjuju njegovu primenljivost u graevinarstvu:
Nehomog Nehom ogen enos ostt g ra% e i anizotropnost anizotropnos t s voj vojss ta tava, va, riss us tvo raznih raznih defe defekat kata a g ra% e, e, • P ri • Higroskopnost, odložno ožnoss t truljen ruljenju, ju, g orenju i crv c rvot oto o ini, i ni, • P odl i drug drug o. •
DR VO I MATER MATER IJ ALI NA N A B AZI AZI DR D R VE T A Uvod Prema Prema stepenu stepenu prerade, prerade, materijal materijalii na bazi drveta drveta dele se na:
• Obi Ob i n u drvenu drvenu g ra% u, koja se dobija putem mehani ke nu
obrade prirod prirodnog nog drveta drveta,, pri emu se dobija dobija materijal materijal koji koji ima uglavnom uglavno m sva pozitivna pozitivna i negativna negativna svojstva svojstva prirod prirodnog nog drveta. drveta. • Materijale Materi jale od drveta drv eta k oji oj i s e dobijaju dobi jaju pri pr i menom naro itih itih indutrijskih postupaka, pri emu se u okviru ovakvih materijala materij ala svoj svojstva stva drveta drveta koriste koriste racionalnij racionalnije e (furniri, šper šper – ploe, panel – ploe, lamelirana drvena gra#a i dr.). • S i nteti materija ale na bazi bazi drvet drv eta a, koji se dobijaju tzv. k e materij dubokom preradom drveta; pri ovakvoj ovakvoj preradi se koriste svi svi elementi eleme nti prirod prirodnog nog drveta drveta (ak i kora), jer se ovi postupci svode na dobijanje dobijanje raznih oblika celuloze, celuloze, uz razli razliita veziva (mineralna ili sintetika), ime se postiže velika veli ka ekonominost proizvoda.
DR VO I MATER MATER IJ ALI NA N A B AZI AZI DR D R VE T A & Debljina stabla: Uvod Pree! nik Pr nik stabla bez kor e ( d) na 1,30 kore 1,30 m od površine terena (prsna visina). J edrina ri na drveta rveta:: & Je d − d 0 ⋅ 100 (%) hd − h p nik debla $ d – pre! nik na pr snoj snoj vi vi sini, sini , $ d ni k stabla stabla 0 – pre! nik u naj naj višoj ta! ki ki
debla,
duži na debla debla,, $ hd – duži h p=1,30 m ( pr sna visina).
Kriterijum jedrine: • Za !etinare: ≤ 2% • Za listare: ≤ 2,5%
DR VO I MATER IJ ALI NA B AZI DR VE TA Uvod &
Debljina debla:
Pre! nik stabla bez kore na polovini dužine ! i stog debla. & Zakrivljenost debla:
f ' d
h
⋅100 (%)
& Za drvo se kaže da
je pravo ako je ovaj odnos ≤ 1% .
DR VO I MATER IJ ALI NA B AZI DR VE TA Makros truktura drveta & Drvna masa Godovi: Na unutr. strani–rano (prole% no) drvo–poroznije,
tamnije; Na spoljašnoj strani– pozno (jesenje) drvo –kompaktnije, svetlije & Kora - Spoljašnja kora (prava kora) – 1 (debljine 2 – 35 mm), - Li ka – 2 (prera' eni sokovi), - Kambijum – 3 (neprera' eni sokovi); % elije koje svake godine stvaraju nove godove, tj. nove pojaseve beljikovine . & Sržni
zraci – 4
- Pri marni - Sekundarni $ ( elije koje formiraju radijalne veze izme' u unutrašnjeg i spoljnog dela popre! nog preseka (fi ziološka funkcija).
DR VO I MATER IJ ALI NA B AZI DR VE TA Mikros truktura drveta &
Osnovni element mikrostrukture živog drveta je živa % elija , koja se sastoji od % elijske opne, protoplazme, jezgra i % elijskog soka (kod pose! enog drveta, odumrlu % eliju formira samo % elijska opna). Oblici % elija: a funkcija, $ Vlakanca (vlakna) – mehani !k $ Cev !i ce (sudovi) – fiziološka funkcija. Kod ! etinara: Tr aheide – vrše obe funkcije.
DR VO I MATER IJ ALI NA B AZI DR VE TA Hemijsk i s as tav drveta Celuloza i lig nin do 80% cca 17% Voda (hemijs ki vezana) cca 3% S mole, ulja, s krob, tanin $ Celuloza: Vis okomolekularni ugljovodonik - (C 6 H 10 O 5 ) n , i ji su
i, n = 2500-31000 – broj molekuli veoma izduženi i izuzetno elasti n elementarnih strukturnih jedinic a (C 6 H 10 O 5 ) .
$ Molekuls ka masa celuloze
u drvetu: 400000 – 500000 Prose an sadržaj pojedinih hemijs ki h elemenata u apsolutno suvom drvetu je slede# i:
- Ug ljenik (C) - K iseonik (O) i azot (N) - Vodonik (H) - K alcijum (Ca) u obliku mineralnih soli
49% 44% 6% 1%
DR VO I MATER IJ ALI NA B AZI DR VE TA Vrs te drveta Lis tari (liš # ari) Hrast: V elike v rsto # e i tvrdo # e, do 50 m (100 cm), vrlo otporan i trajan, postojan u vodi, B ukva: Velike v rsto # e i tvrdo # e, do 40 m (50 cm), vrlo otporna i trajna, pos tojana u vodi, J asen: B elo, teš ko i tvrdo drvo, do 35 m, nepostojano u vlažnoj s redini, B ag rem: Zadovoljavaju# e v rsto# e i tvrdo # e, do 20 m (40 cm), ' opola: Lako drvo, bele boje, male v rsto# e i tvrdo# e: s amo za duboku preradu, letve, das ke za oplatu.
DR VO I MATER IJ ALI NA B AZI DR VE TA Vrs te drveta ) etinari
B or: S molas to drvo, vis ina 30-40 m (preko 40 cm), J ela: Manji s adržaj smole, vis ina do 40 m (preko 40 cm), S mrek a (s mr a, omorika): Vi s oko, s molas to drvo, do 50 m, nije mnog o otporna na vlag u, Ariš : Vis ina do 40 m, dug otrajan, upotreba za s ve vrs te radova (vis oki s tubovi, jarmovi, telefonski s tubovi i s l.).
DR VO I MATER IJ ALI NA B AZI DR VE TA Fizi k a s vojs tva: Vlažnos t drveta
Vlažnost drveta:
Hemijs ki vezana voda, • Fizi ki vezana voda, • S lobodna voda. •
K ada drvo sadrži s amo vezanu vodu, taj stepen vlažnos ti naziva s e “ta k a zas i # e nos ti (zas i # enja) vlakana” – H z . U najve# em broju slu ajeva: H z =30% . U slu aju dug otrajne izloženos ti drveta odre% enoj temperaturi i vlažnos ti, u njemu s e uspos tavlja ravnotežno s tanje vlage, tzv. “uravnotežena vlag a” (videti s lede# i s lajd).
DR VO I MATER IJ ALI NA B AZI DR VE TA Fizi k a s vojs tva: Vlažnos t drveta I z dijagrama se lako može uo! iti slede% e: $ Pri odre' enoj
relativnoj vlažnosti vazduha, vlažnost drveta (uravnotežena vlaga) opada sa pove% anjem temperature.
DR VO I MATER IJ ALI NA B AZI DR VE TA Fizi k a s vojs tva: Vlažnos t drveta S tepeni vlažnos ti prema S R PS -u: Napojeno (zasi #e no vodom) drvo S irovo drvo Polusuvo drvo Pros ušeno drvo Transportno suvo drvo Vazdušno s uvo drvo Is ušeno drvo S uvo drvo
H>>30% H>30% H=30% H≤22% H=18-22% H=12-18% H=6-12% H≅0%
DR VO I MATER IJ ALI NA B AZI DR VE TA Fizi k a s vojs tva: S kupljanje i bubrenje
DR VO I MATER IJ ALI NA B AZI DR VE TA Fizi k a s vojs tva: S kupljanje i bubrenje
DR VO I MATER IJ ALI NA B AZI DR VE TA Fizi k a s vojs tva: S kupljanje i bubrenje ε l = ε r =
ε t ε V
= =
l − l 0 l 0 r − r 0 r 0
t − t 0 t 0
⋅100 ⋅100
(%)
⋅100
(%)
V − V 0 V 0
100 =
l ⋅ r ⋅ t − l 0 ⋅ r 0 ⋅ t 0 l 0 ⋅ r 0 ⋅ t 0
⋅ 100 =
l r t = ⋅ ⋅ − 1 ⋅ 100 = ε l + ε r + ε t (%) l r t 0 0 0 Veli ! ine i ne skupljanja: ε l = 0,1-0,4 %
Promena dimenzija uzorka usled skupljanja:
• l0’=100 mm, r 0’=30 mm, t 0’=30
mm (po! etne dimenzije) • l0 , r 0 , t 0 – dimenzije pri H=0% • l , r , t – dimenzije vodom zasi %e nih uzoraka
εr = 2 5 - 5 %
εt =4-8 %
DR VO I MATER IJ ALI NA B AZI DR VE TA Fizi k a s vojstva: S pecifi na i zapremins ka mas a S pecifi n a mas a drvne
supstance prakti no ne zavis i od vrs te drveta i iznosi cca 1560 kg /m 3 Zapremins ka mas a, me% u tim, bitno zavis i od vrs te drveta, pri emu ona mnogo varira i u okviru jedne iste vrs te drveta. U opštem slu aju ona je manja od 1000 kg /m 3 γ 15
= γ H [1 + 0,01 ⋅ (1 − k ) ⋅ (15 − H )] (kg/m 3 )
(k =0,5-0,6; naj eš # e se uzima k=0,5; ako s e us voji k=0,5 bi # e: γ 15
= γ H [1 + 0,005 ⋅ (15 − H ) ] (kg/m 3 )
obrazac važi za H=8 – 23%).
DR VO I MATER IJ ALI NA B AZI DR VE TA Fizi k a s vojstva: S pecifi na i zapremins ka mas a
DR VO I MATER IJ ALI NA B AZI DR VE TA Fizi k a s vojs tva: Termotehni k a s vojstva a) Koeficijent toplotne provodljivosti U pravcu pružanja vlakana dva puta je ve # i neg o upravno na vlakna!
Na primer, za bor ove vrednosti i znose: - paralelno vlaknima λ= 0,35 W/m0C - upravno na vlakna λ= 0,17 /m0C
Uticaj vlažnosti tako% e je vrlo velik i: za svaki % vlažnosti, λ se pove# ava za cca 1,25% !
Za prora un s e uzima:
$ ) etinari λ= 0,14 W/m0C,
λ= 0,27 W/m0C, $ λ= 0,17 W/m0C. b) Termi!ki koeficijent linearnog širenja $ Paralelno vlaknima: αl = (0,3-0,6)⋅10 -5 $ U radijalnom pravcu αr = (2-4)⋅10 -5 10 -5 $ U tangencijalnom pravcu αt = (3-8) ⋅ $
Hrast Bukva
(1/ 0C) (1/ 0C) (1/ 0C)
DR VO I MATER IJ ALI NA B AZI DR VE TA Mehani k a svojstva: Uticaj vlažnos ti drveta f 15
= f 15 [1 + c( H − 15)]
• Za ! vrsto% u pri
zatezanju i pri pritisku: c ≅0,04 • Za ! vrsto% u pri smicanju: c ≅0,03 • Za ! vrsto% u pri savijanju: c ≅0,02
DR VO I MATER IJ ALI NA B AZI DR VE TA Mehani k a s vojs tva: Dijagram σ- ε
DR VO I MATER IJ ALI NA B AZI DR VE TA Mehani k a s vojs tva: ) v rsto# a pri pritis ku
DR VO I MATER IJ ALI NA B AZI DR VE TA Mehani k a s vojstva: ) v rsto# a pri zatezanju
DR VO I MATER IJ ALI NA B AZI DR VE TA Mehani k a svojstva: ) v rsto# a pri zatezanju
DR VO I MATER IJ ALI NA B AZI DR VE TA Mehani k a svojstva: ) v rsto# a pri zatezanju
DR VO I MATER IJ ALI NA B AZI DR VE TA Mehani ka s vojstva: ) v rsto# a pri s avijanju
f zs
=
M gr W
=
6 M gr a
3
3 P gr ⋅ l
= ⋅ 2
a
3
Dimenzije gredica (uzoraka):
• 20 X 20 X 320 mm (l=280 mm) • 50 X 50 X 800 mm (l=700 mm)
DR VO I MATER IJ ALI NA B AZI DR VE TA Mehani ka s vojstva: Modul elasti n osti drveta Aks ijalnim
optere# enjem:
E II
=σ
Putem s avijanja:
E II =
Uticaj vlažnosti drveta:
E II ,15
ε
P e ⋅ l 3 48 ⋅ I ⋅ f
= E II , H [1 + 0,02 ( H − 15)]
* etinari: + = 6000-16000 - P/
Hrast, bukva, bagrem: E = 8000-22000 MPa
DR VO I MATER IJ ALI NA B AZI DR VE TA Mehani k a s vojstva: ) v rsto# a pri s micanju
DR VO I MATER IJ ALI NA B AZI DR VE TA Mehani k a svojstva: Tvrdo# a drveta Po metodi Janke ispituje se na 5 uzoraka 50x50x150 mm (za sva 3 pravca), i li 50x50x30, odnosno 30x30x20 (za ispitivanje samo na popre! nom preseku)
Utiskivanjem polirane ! eli !n e kuglice pre! nika cca 11,3 mm do polovine pre! nika Sila u kN uzima se kao tvrdo% a drveta! U okviru ove metode, drvo se deli na šest klasa tvrdo% e:
1. V rlo meko drvo: P ≤ 3,5 kN 2. Meko drvo: P = 3,51-5 kN 3. Drvo srednje tvrdo% e: P = 5,01-6,5 kN 4. Tvrdo drvo: P = 6,51-10 kN 5. Vrlo tvrdo drvo: P = 10,01-15 kN 6. Drvo tvrdo kao kost: P > 15 kN.
DR VO I MATER IJ ALI NA B AZI DR VE TA Mehani k a s vojs tva: ) v rsto# a pri udarnom optere# enju
ρ
=
A F 0
2
(J/cm )
DR VO I MATER IJ ALI NA B AZI DR VE TA R eološka s vojstva
Krive te! enja drveta:
(1) Za naprezanja u okviru radnih napona (2) Za naprezanja iznad granice elasti nosti
DR VO I MATER IJ ALI NA B AZI DR VE TA R eološka s vojstva ) ak ni u podru ju radnih napona nije zadovoljena
pretpos tavka o linearnom te enju.
ε(t
)= ε tren+ ε te (t)
ε (t ) = ε tren 1 +
ε te (t ) ε tren
= ε tren [1 + ϕ (t )]
, H); ϕ∞= ϕt →∞= 0 – 3 ( k od betona: ϕt →∞=1–5, ϕ= ϕ(t,σ
kod ! elika: ϕt →∞=0,05–0,1)
DR VO I MATE R IJA LI NA B AZI DR VE TA G reške drveta Grešk$ grae drv$&' G reške popre nog preseka, zakrivljenost debla, • nepravilnost vlakana, kvr g avost, urasla kora. Grešk$ drv$&' )d uzr )k' fizi!k$ prirod$ • Paljivost, okružljivost, raspukline. Grešk$ drv$ne grae Pukotine i r as pukline, lisi avost, krivljenje gra% e. • Grešk$ drv$&' usled delovanja bioti !kih faktora Trulež, crvoto ina. •
DR VO I MATER IJ ALI NA B AZI DR VE TA G reš ke drveta: G reš ke g ra% e drveta Greške popre! nog preseka: a) E lipti !n i (ovalni) presek b) Žljebovit presek c) E kscentri ! ni presek d) Dvostruko srce U ovu grupu grešaka ubraja se još i: e) Nejednaka širina godova
DR VO I MATER IJ ALI NA B AZI DR VE TA G reš ke drveta: G reš ke g ra% e drveta
• Zakrivljenost debla • Nepravilnost vlakana • Kvrgavost • Urasla kora (usled raznih
mehani ! kih povreda drveta)
DR VO I MATER IJ ALI NA B AZI DR VE TA G reš ke drveta: G reške drveta od uzroka fizi ke prirode
a) Paljivost
b) Okružljivost
c) Raspukline
DR VO I MATER IJ ALI NA B AZI DR VE TA G reške drveta: G rešk e drvene g ra% e
Sl. 8.25: Pukotine i raspukline Sl. 8.27: Lisi !a vost drvene gra' e
Sl. 8.26: Krivljenje gra' e a) I zbo! enost b) Kori tavost c) Vitopernost
DR VO I MATER IJ ALI NA B AZI DR VE TA G reške drveta: G rešk e drvene g ra% e
DRVO I MATER IJ ALI NA B AZI DR VE TA Greške drveta: G reš ke +
drveta us led bioti k i h faktora
Trulež
J avlja se kao pos ledica delovanja odre% enih vrsta g ljiva, +
Crvoto!ina
Preds tavlja rezultat delovanja ins ekata: Površ ins ka – do dubine od najviš e 3 mm, • Plitka – dubine 3 – 15 mm, • Duboka – dubine preko 15 mm. •
DR VO I MATER IJ ALI NA B AZI DR VE TA Prerada drveta i g otovi proizvodi: S uš enje drveta S uš enjem s e poboljš avaju fizi ko-mehani k a obezbe% uje odre% en s tepen trajnos ti drveta.
s vojstva i
da bude prirodno (na s lobodnom vazduhu) ili vešta k o (u s uš arama, primenom raznih postupaka).
S uš enje može
Pr irodno suš enje: s lag anjem drveta u vitlove u slobodnom ili
natkr ivenom pros toru, ime se obezbe% uje strujanje vazduha oko drveta i zadovoljavaju# a ravnomernos t suš enja. Traje u pros eku od 2-3 nedelje do 1-1,5 g odine (u zavis nos ti od vrs te i debljine drveta). Može da se dobije drvo sa minimalnom vlažnoš # u od 15% . Vešta k o s ušenje: Znatno je brže od prirodnog i omog u# ava s vo % enje vlažnosti na nivo 6-10%. S uš are mog u da budu: $ S a kontinualnim radom (u tunelima) i im radom (u komorama), sa prirodnom ili prinudnom $ S a periodi n (vešta kom) cir kulacijom vazduha, odnosno vodene pare.
DRVO I MATERIJALI NA BAZI BAZI DRVETA Prerada drveta i gotovi proizvodi: S u š enje drveta
Ubrzano s uš enje drveta u petrulatumu: Petrulatum je sekundarni proizvod deparafinacije nekih ulja iz nafte. Drvo se potapa u petrolatum zagrejan na cca 1300C, ime se vrlo brzo odstranjuje vlaga (u vidu vodene pare). Drvo osušeno na ovaj nain ne trpi deformacije i ne puca.
S uš enje
elektri n im putem (u elektrinom polju
visoke frekvencije). Drvo se na ovaj nain suši 10-20 puta brže nego u tunelima ili komorama, ali, zbog velikog utroška elektrine energije, 3-4 puta je skuplje.
DR VO I MATER IJ ALI NA B AZI DR VE TA Prerada drveta i g otovi proizvodi: Drvena g ra% a DRVENA GRA ,A
1. Obla g ra% a d ≥ 16 cm
2. Poluobla g ra% a - Poluta e - # etvrta e
3. Cepana i tesana g ra% a (Najkvalitetnija, ali i najskuplja)
4. R ezana g ra% a
DR VO I MATE R IJA LI NA B AZI DR VE TA Prerada drveta i g otovi proizvodi: Drvena g ra% a
Obla gra% a: Drvo - trupac –
kod koga je samo uklonjena kora. Minimalni pre nik 16 cm, promena prenika po dužini ≤ 2 cm/m → Oblice (Sl. 28 – a). Poluobla g ra% a: Podužnim presecanjem oble gra #e → Poluoblice (Sl. 28 – b) i → # etvrta e (Sl. 28 – c).
Cepana i tesana g ra% a:
Pripada kategoriji najkvalitetnije i najskuplje gra #e . R ezana g ra% a (naini rezanja, vrste i neki oblici rezane gra #e na slede $em slajdu).
DR VO I MATER IJ ALI NA B AZI DR VE TA Prerada drveta i g otovi proizvodi: Drvena g ra% a
R ezana g ra% a
Tanke daske: d = 9-13 mm Letve: max d/b= 33/48 mm Das ke: d = 14-40 mm b = (5-10)d Planke (talpe): d > 40 mm G redice: b/d < 10/10 cm G rede: b/d >10/10 cm max d/b = 38/38 cm K ratka gra% a: l ≤ 4 m; Duga g ra% a: l > 4m .
DR VO I MATER IJ ALI NA B AZI DR VE TA Prerada drveta i g otovi proizvodi: G ra% evins ka g alanterija U gra' evinsku glanteriju ubrajaju se elementi od drveta malih popre! nih preseka ko ji se dobij aju se! enjem, rendisanjem i frezovanjem (glodanjem) drvene gra' e
B rodars ki pod : Obradom rendis anjem i fr ezovanjem (da bi se dobili pero i žljeb) jelovih ili borovih das aka. Debljina 16 26 mm, širina 6-16 cm (S l. 8.31) Parket : Od tvrdog drveta (hrast, bagrem, bukva) • Obi a n parket : Daš ice dužine 190-550 mm, širine 26105 mm i debljine 18-22,5 mm. G ornja strana rendis ana, bo ne i eone strane s a perom i žljebovima . • Mozaik-parket : Plo e-lamele dužine 100-125 mm, širine 20 25 mm i debljine 6-9 mm, koje s e slažu u polja, a ova u ve # e elemente – mozaik-plo e .
DR VO I MATER IJ ALI NA B AZI DR VE TA Prerada drveta i g otovi proizvodi Ostali fabri !k i proizvodi od drveta
1. Furnir : Tanki lis tovi debljine do 4 mm, dobijeni rezanjem drvene gr a% e ili lju š tenjem drvenih trupaca (S l. 8.34). 8.34). plo e: S lepljivanjem neparnog broja lis tova furnira, tako pos tavljenih da drvena vlakna budu me% usbno upravna. upravna.
2. Š per 2. Š per
& 3.
Panel plo e: Plo e kod kojih je srednji deo izr a% en od letvica smr e, jele ili nekih liš # ara, na koje se s a obe s trane lepe furnirs ki lis tovi debljine 2,5-4 mm. Vlakna furnira s u pod pravim ug lom u odnosu na pravac letvica, koje mog u biti jedna uz drug u ili razmaknute (S l. 8.35).
DR VO I MATER IJ ALI NA B AZI DR VE TA Prerada drveta i g otovi proizvodi Ostali fabri !k i proizvodi od drveta
Plo e -iverice (presovana mešavina usitnjenog drveta i odgovaraju# e g lepka – veziva). Ove plo e proizvode se kao: - J ednoslojne ili troslojne plo e, - Pune plo e ili plo e sa šupljinama.
Lesonit – plo e (vrlo usitnjeno drvo, kuvano na 1000C u rastvoru NaOH, a zatim jako presovano – pritis kom preko 25 MPa i na kr aju suš eno do 1-3% vlag e). Proizvode se kao: – Tvrde lesonit plo e d = 3-5 mm, γ≅1000 kg /m 3 – Izolacione lesonit plo e d = 8-20 mm, γ≅ 240 kg /m 3
Lamelir ano lepljeno drvo (lepljenjem relativno malih drvenih lamela – d ≤ 30 mm, ime se dobijaju linijski elementi i do 40 m dužine, razli itih popre n ih preseka).
DR VO I MATER IJ ALI NA B AZI DR VE TA Prerada drveta i g otovi proizvodi Ostali fabri !k i proizvodi od drveta
Lamelirano lepljeno drvo
PR IME R I KONSTRUKC IJA IZVE DE NIH OD LEPLJ E NOG LAME LIR ANOG DR VETA
PR IME R I KONSTRUKC IJA IZVE DE NIH OD LEPLJ E NOG LAME LIR ANOG DR VETA
PR IME R I KONSTRUKC IJA IZVE DE NIH OD LEPLJ E NOG LAME LIR ANOG DR VETA
PR IME R I KONSTRUKC IJA IZVE DE NIH OD LEPLJ LE PLJEE NOG LAME LIR ANOG DR VETA VE TA
PR IME R I KONSTRUKC IJA IZVE DE NIH OD LEPLJ E NOG LAME LIR ANOG DR VETA
PR IME R I KONSTRUKC IJA IZVE DE NIH OD LEPLJ E NOG LAME LIR ANOG DR VETA
PR IME R I KONSTRUKC IJA IZVE DE NIH OD LEPLJ E NOG LAME LIR ANOG DR VETA
PR IME R I KONSTRUKC IJA IZVE DE NIH OD LEPLJ E NOG LAME LIR ANOG DR VETA
