59672839-Bolbijeva-teorija

Univerzitet u Beogradu Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju

Tema: Bolbijeva teorija razvoja

Mentor : prof. dr. Svetlana Slavnić

Studenti: Marija Petkovic 11/10-m Jasmina Gric 10/10-m

!eorad" Maj" #011.

Uvod

$%on !ol&i je rodjen 1'0( u )ondonu. !ol&i je odrastao u do&roj meri li*en topline i roditeljske lju&avi. Prou+avajući ra%voj dece koja su odrastala u popravnim domovima" on se morao sećati kako je s majkom provodio po jedan sat dnevno" u% popodnevni +aj i ra%ovore nesvojstvene detinjstvu ,ili makar na*oj dana*njoj slici detinjstva i *to je oca" +uveno i pre%aposleno irura" viao prakti+no samo vikendom i na odmorima koliko  je patio kad je u sedmoj odini poslat u internat kako mu je pre toa &ilo vano prisustvo njeove dadilje i koliko a je povredio i%nenadni rastanak s njom ,2. !o3l&4" #005" str. 1(. !ol&ijeva osetljivost %a pitanja lju&avi i od&a+enosti ne moe" naravno" da prui celokupno o&ja*njenje %a nastanak teorije ve%anosti 6 milioni dece odrastali su na isti" ili +ak jo* ori" na+in" a !ol&ijev pristup &io je" u trenutku pojavljivanja" prili+no jedinstven. Mnoo je ra%loa %a to. 7e tre&a smetnuti s uma !ol&ijevu &rilijantnu akademsku karijeru. 8 #1. odini je %avr*io pripremne studije %a upis medicine. 7a +uvenom 9riniti koledu u em&ridu mentor mu je &io &e%malo jo* +uveniji )ord ;drijen ,;dar $oulas akultet je %avr*io u #?. odini" a psioanaliti+ar je postao u tridesetoj. 7e deluje i%nenaujuće *to je u naredni pola veka" do smrti 1''0. odine" saraivao i/ili polemisao s velikim &rojem najvaniji autora u o&lastima kojima se &avio: od rojd" preko @inikota ,Ainnicott" do Melani lajn ,lein od Pijaea ,Piaet" preko 2o&erta Bajnda ,Binde" do Barija Barloua ,Barlo3. !ol&i je po+eo svoje &avljenje psioanali%om pod okriljem klasi+no modela. 7jeov analiti+ar &ila je $oan 2ivijer ,2iviere" po%nata po svojim prevodima >rojda i &liskoj saradnji s Melani lajn. Jo* veći uticaj na njeov dalji rad imala je supervi%ija s Melani lajn" ali" %a mnoe neo+ekivano" u smeru !ol&ijevo udaljavanja od većine tada aktuelni trendova u psioanali%i.  7apisao je i%ve*taj o mentalnom %dravlju dece li*ene roditeljske nee u posleratnim dru*tvima. Ca pripremu to i%ve*taja !ol&i je putovao *irom ;vrope i Sjedinjeni $rava #

da &i se sastao s vodećim stru+njacima %a de+ji ra%voj i s njima diskutovao nala%e i ra%menjivao ledi*ta. D%ve*taj je o&javljen 1'E1. odine pod na%ivom FMaj+inska nea i mentalno %dravlje" a dve odine kasnije pojavio se i u popularnom i%danju koje je samo u ;nleskoj prodato u otovo pola miliona primeraka" a %atim je prevedeno na deset  je%ika ,Bolmes" 1''=" str #(. Hesto citirana re+enica i% ovo i%ve*taja predstavlja saetak !ol&ijevo svatanja o %na+aju rane emocionalne ve%anosti deteta %a majku: %a mentalno %dravlje je potre&no da Iodoj+e i malo dete imaju u iskustvu topao" intiman i trajan odnos sa svojim majkom ,ili njenom stalnom %amenom u kojem o&oje nala%e %adovoljstvo i uivanje ,!o3l&4" 1'E1" str. 1=. $a &i dodatno ra%jasnio svoju po%iciju i o&jasnio nejasnoće u poledu %na+enja termina Itrajni odnos i Iprodueno odvajanje" !ol&i 1'EK. odine o&javljuje pamflet I$a li smem da ostavim svoju &e&uL Dsti+ući vanost uspe*no roditeljstva %a mentalno %dravlje naredne eneracije" !ol&i uvaava naporan i odovoran rad koji roditeljstvo  podra%umeva i smatra da &i Idru*tvo koje vrednuje svoju decu moralo da +uva njiove roditelje ,!o3l&4" 1'E1" str. K5 i prui im podr*ku kakva je oduvek postojala u ljudskim %ajednicama" ali i%ostaje u savremenom dru*tvu. onkretno" %alaao se %a to da majke do&ijaju od drave odovarajuću finansijsku podr*ku tokom prve tri odine ivota njiovo deteta ,!o3l&4" #005" str. 1'. Hitajući u radovima &ioloa )orenca i 9in&erena o fenomenu utiskivanja kod usaka i drui ptica" !ol&i 1'E#. odine dola%i na ideju o afektivnom ve%ivanju. vaj pojam" meutim" po+inje da koristi tek od 1'E(. odine ,!reterton" 1'E#. Dako se +esto nastanak !ol&ijeve teorije afektivno ve%ivanja pove%uje s njeovom triloijom na kojoj  je radio od 1'?5. do 1'('. odine" on je formalno predstavio svoju teoriju već kro% pet radova nastali u periodu i%meu 1'EK. i 1'?#. odine. Prva tri rada i% ove serije i%loio  je pred !ritanskim psioanaliti+kim dru*tvom. 8 svakom od nji !ol&i ra%matra neke od klju+ni postavki >rojdove metapsioloije" kritikuje i sa stanovi*ta empirijski nala%a etoloije" savremene ra%vojne psioloije i novi nau+ni paradimi koje su ponudile teorija informacija i kontrolni sistema i nudi alternativno ledi*te. 8 tekstu IPriroda detetove ve%anosti %a majku ,1'EKa" !ol&i od&acuje svatanje da je ve%anost sekundarne prirode" odnosno %asnovana na li&idinalnom %adovoljenju primarni naona. 8 sledećem radu" IStrepnja od odvajanja ,1'E'" !ol&i predstavlja nala%e svo

=

saradnika 2o&erstona o reakcijama male dece na odvajanje od majke i etoloa Barloua i Cimermana ,Cimmerman o efektima li*avanja maj+inske nee kod re%us-majmuna. n smatra da se strepnja od odvajanja javlja kada se istovremeno aktiviraju sistemi  pona*anja &ekstva i ve%ivanja" a fiura %a koju je dete ve%ano nije prisutna ili nije dostupna. 7aj%ad" u trećem radu ,1'?0" !ol&i opovrava svatanje rojd o tome da odoj+ad nisu u stanju da tuuju kada doive u&itak. ve tri teme +ine ujedno okosnicu !ol&ijevo ivotno dela: triloije Frojdovo vreme. 8 druom delu knjie" on primenjuje novu teoriju na domen pona*anja afektivno ve%ivanja koje ima svoju sopstvenu motivaciju i evolutivnu funkciju. 8 druom delu !ol&ijeve triloije" Idvajanje" o&javljenom +etiri odine kasnije"  ponuena je revi%ija >rojdove teorije o sinalnoj strepnji i umesto teorije o stadijumima  psioseksualno ra%voja ponuen nov epienetski model ra%voja li+nosti inspirisan @adintonovom ,Aaddinton teorijom ra%vojni puteva ,prema !reterton" 1''#. 8 ovom delu" on takoe detaljnije opisuje nastanak unutra*nji radni modela selfa i drui" koji +ine najvanije aspekte unutra*nje sveta oso&e i o&ja*njava ulou koju radni modeli imaju u transeneracijskom preno*enju o&ra%aca afektivne ve%anosti. 8 trećem tomu" naslovljenom FGu&itak" tua i depresija" i% 1'K0. odine" !ol&i nastavlja da se &avi klini+ki %na+ajnim aspektima unutra*nji radni modela" +iniocima njiove sta&ilnosti i otpornosti na promenu. 9akoe" on reformuli*e jedan od najveći >rojdovi doprinosa psioloiji 6 u+enje o meani%mima od&rane. >rojd je meani%me od&rane konceptuali%ovao na tada dostupnom i popularnom eneretskom modelu" dok je !ol&i koristio sa%nanja savremene konitivne psioloije o procesu o&rade informacija i o ra%li+itim odlikama epi%odi+ko i semanti+ko pamćenja ,!reterton" 1''#. 8 duom periodu rada na triloiji" !ol&i je odrao &rojna predavanja koja je kasnije o&javljivao u +asopisima i okupio u dva %&ornika: FStvaranje i prekidanje afektivni ve%a ,1'(' i FSiurna &a%a ,1'KK. 8 poslednjoj deceniji svo ivota naro+ito se interesovao %a primenu teorije afektivno ve%ivanja u psioterapiji" a njeova poslednja knjia predstavlja neo&i+nu kodu %a +itav opus. na je posvećena njeovom eroju" nau+niku koa je otovo o&oavao 6 Harlsu $arvinu ,1''#.

5

 Razvoj afektivnog vezivanja kroz životni vek  Afektivno vezivanje u ranom detinjstvu

 Teorija afektivnog vezivanja nudi model emocionalnog razvoja ličnosti, posmatrajući formiranje i razvoj ljudske emocionalnosti od perioda novorođenčeta, kroz doba adolescencije, do perioda zrelosti. Za razliku od psihoanalize, prema teoriji vezivanja, konflikt u ljudskoj prirodi nije dat kao primaran tokom emocionalnog razvoja. Bolbi uvodi ideju da se novorođenče rađa sa izvesnim socijalnim sposobnostima, koje su u funkciji ostvarivanja kontakta sa majkom ili osobom koja se brine o novorođenčetu. smeh, koji je u funkciji inicijative u obezbeđivanju kontakta sa majkom, pojavljuje se već u četvrtoj nedelji !ivota" plač se pojavljuje jo# od samog rođenja. drasla osoba reaguje na ove signale deteta, te se opseg međusobno izmenjenih poruka postepeno uslo!njava. drasla osoba počinje vi#e da diferencira značenje detetovih signala, i svoje pona#anje postupno prilagođava u pravcu zadovoljavanja potreba odojčeta. Tako, u postupku izgrađivanja afektivne veze, majke počinju da razlikuju nekoliko vrsta plača kod deteta, u zavisnosti

od

potrebe

koju

tako

izra!ava,

te

se

prepoznaje

komunikaciono plakanje, plakanje usled gladi, bola, i sl. $rema Bolbiju, afektivna relacija između deteta i majke, ili neke druge određene osobe, uspostavljena je onda kada dete socijalne signale počne da individualizira i vezuje za konkretnu osobu, kojoj prilagođava pona#anje vezivanja. Taj proces se odigrava oko #estog meseca !ivota, kada dete počinje da, iz mase stimulusa u okru!enju, načini ge#talt majke i uspeva da je izdvoji kao jasno profilisanu figuru emocionalne vezanosti, počinjući auditivno i vizuelno da prati njeno kretanje. vakvo pona#anje Bolbi upoređuje sa %samonavodećom napravom&,  jer je dete programirano da se usredsredi na roditelja u cilju E

obezbeđivanja njegove blizine 'Bo(lb),*++-. Bolbi navodi pet obrazaca pona#anja

deteta,

u

cilju

obezbeđivanja

roditeljskog

prisustva dozivanje,  plakanje, tepanje, osmehivanje, prianjanje, traženje.

$roučavajući dalje fenomen afektivnog vezivanja, Bolbi navodi da se kod deteta koje je starosti između devet i osamnaest meseci ovi obrasci povezuju u slo!eniji sistem pona#anja, te tako ka!e da &/ devetom mesecu je najjače pribijanje uz majku posebno kad je beba uznemirena ili je u prisustvu nepoznate osobe0 'Bo(lb),*++-. Bolbi ovaj slo!eni sistem poredi sa kontrolnim sistemom, te svoju teoriju naziva teorijom kontrole ponašanja. 1ineći dalju razradu teorije, pona#anja koja su u funkciji ostvarivanja afektivne veze, deli u dve kategorije 2 signalna pona#anja 'osmeh, gukanje, plač-, koja imaju funkciju da dovedu majku detetu, i 2 pribli!avajuća pona#anja 'puzanje ka majci, praćenje, prianjaje za majku-, koja za cilj imaju da dovedu dete majci. 3ignalno pona#anje je dominantno u prvom #estomesečju !ivota. 4akon tog perioda, sve vi#e se upotrebljavaju pribli!avajuća pona#anja, koja se izra!enije koriste sa razvojem fizičkih i kognitivnih potencijala.  Tako, sa pojavom prvih koraka, uslo!njava se sistem afektivnog vezivanja, uporedo pribli!avajućih

sa razvojem kapaciteta za manifestovanje

pona#anja.3tepen

uzajamne

interakcije,

broj

razmenjenih signala, kao i interpretacija njihovog značenja, nalaze se, sada, u narastajućoj diferencijaciji kod oba člana dijade dete5majka dete ostvaruje izvestan stepen kontrole okolnosti u kojima se nalazi, #to mu je omogućeno sposobno#ću da prati majku i da do nje dođe. 6ajka, pak, sada zna da dete ima mogućnost da dođe do nje u situaciji opasnosti ili neprijatnosti, kao i da će uputiti jasnije signale kojima izra!ava negodovanje ili !alost ukoliko, na kratko, biva ostavljeno. vu interakciju Bolbi označava kao ciljem postavljenu vezanost , pri čemu je ?

detetov cilj da odr!i majčinu blizinu, kako bi se omogućila eksploracija okoline u situacijama kada su, po detetovoj proceni, pretnje iz okru!enja minimalne i ne5ugro!avajuće. /koliko se pojave intenzivnije pretnje detetovoj sigurnosti, ono signalizira opasnost ili aktivira negodovanje zbog separacije.3vojim signalima, dete inicira recipročno, negujuće pona#anje kod roditelja, koje predstavlja komplementaran odgovor na detetovu privr!enost roditelju, čime se dalje ponovo uspostavlja do!ivljaj sigurnosti i za#tićenosti kod deteta. / nepoznatim situacijama, u zavisnosti od kvaliteta uspostavljene interakcije sa majkom, dete će u eksploraciji okru!enja manifestovati inhibirano ili istra!ivačko pona#anje. Bolbi iznosi pretpostavku da se u ovom periodu izgrađuje unutra#nji radni model, odnosno, da se vr#i mentalitacija do!ivljenih interakcionih obrazaca, koji se ugrađuju u koherentan do!ivljaj sebe i drugih osoba iz najbli!eg okru!enja. 7nkorporirajući u svoj teorijski okvir dostignuća iz oblasti kognitivne psihologije, Bolbi pretpostavlja da dete pravi unutra#nju, internu mapu sebe i značajnih drugih, putem internalizacije iskustava sa figurama vezanosti, i čuvanjem tih utisaka u dugoročnoj memoriji. /svojene interakcione #eme su, uglavnom, nesvesne, sa tendencijom da asimiluju nove informacije 'Bo(lb),*+88-. 4akon zavr#etka prve godine !ivota deteta, pona#anje afektivne vezanosti i dalje je izra!eno, sa jedinom razlikom da tokom druge i treće godine !ivota dete postaje svesno neophodnosti povremenih separacija od roditelja. 6eri 9jnsvort ':ins(orth, *+;8-, afektivnu vezanost na uzrastu oko četvrte godine !ivota označava kao partnerstvo sa korigovanim ciljem . 3a razvojem govornih sposobnosti, dete razvija potencijal da izra!ava vlastite potrebe ali i da razume poruke drugih ljudi, te se interakcija bolje

usklađuje,

uporedo

sa

razvojem

mogućnosti

pravljenja

međusobnih dogovora između deteta i roditelja.
do!ivljaja tuge i napu#tenosti u situacijama razdvajanja" uporedo se razvija i detetovo poverenje u stabilnost i doslednost međusobnog razumevanja i dogovaranja, koje se inkorporira u radni model majke. 6eđutim, Bolbi je svoju pa!nju usmerio i na faktore vulnerabilnog emocionalnog razvoja. =ivotni događaji, poput gubitaka i separacija u detinjstvu, nose patolo#ke posledice, u Bolbijevom tumačenju geneze patolo#kog emocionalnog razvoja deteta. >edan od najznačajnijih Bolbijevih doprinosa razumevanju psihopatologije je konceptualizacija normalne, očekivane dečje reakcije na separaciju od roditelja, koju označava kao protest, očaj i na kraju, povlačenje, odustajanje od voljenog objekta. 4aročito nagla#ava značaj poslednje faze u reaktivnom pona#anju na separacije, kao povlačenje i odustajanje od objekta ljubavi, koju je naročito zapazio u pona#anju hospitalizovane dece. Bolbijevo tumačenje značaja adekvatne emocionalne razmene u detinjstvu, i uočavanje patolo#kih efekata separacija, u doba razvoja ove teorije, uticao je u bitnoj meri na izmenu bolničke prakse u mnogim dr!avama, te se tada već, krenulo sa praksom da roditeljima čija su deca hospitalizovana, bude dozvoljeno da u bolnicama ostanu uz svoju decu. Bolbi dozvoljava mogućnost postojanja multiplih radnih modela, stvorenih kroz interakciju sa različitim figurama afektivne vezanosti, koji mogu biti kontradiktorni ili inkompatibilni. 7 ovde se mo!e podvući paralela sa ?rojdovom teorijom dinamičkog nesvesnog  između neusagla#enosti nesvesnih unutra#njih radnih modela u Bolbijevoj teoriji, i psihoanalitičkog koncepta sukoba nesvesnih, protivrečnih poriva

deteta, evidentne su podudarnosti.

@ljučne razlike od

psihoanalize, u tumačenju geneze psihopatologije, su sadr!ana u stanovi#tu

da

su

realni

psihopatolo#ki razvoj,

događaji

faktori

vulnerabilnosti

za

te da intrapsihički konflikt nastaje kao

eventualna sekundarna tvorevina.

1.8. Stilovi afektivnog vezivanja kod dece K

7ndividualne različitosti među decom Bolbi obja#njava različitim interakcionim iskustvima u odnosu između deteta i majke, pri čemu ključni faktor razlika u interakciji opisuje kao sigurnost , odnosno nesigurnost deteta u fizičko prisustvo, dostupnost, responzivnost za

detetove potrebe, doslednost i kontinuitet u zadovoljavanju potreba deteta 'Bo(lb), *++-. $rema Bolbiju, sigurnost u odnosu sa majkom imaju ona deca koja dobiju za#titu i sigurnost onda kada je tra!e, u situacijama koje do!ivljavaju kao preteće, ugro!avajuće ili nelagodne. 3vest o sigurnoj dostupnosti i prijemčivosti osobe koja se o detetu stara, stvara do!ivljaj prihvaćenosti, sigurnosti, optimizma. / opozitnim situacijama, kada dete u interakciji sa majkom nailazi na nedoslednost,

odbacivanje,

nerazumevanje,

neadekvatno

zadovoljavanje potreba, dete stvara lo# unutra#nji model ne samo majke, već i sebe, pripisujući odbacujući majčin stav vlastitim lo#im osobinama. Bolbi dalje navodi da lo#e unutra#nje modele stvaraju i deca čije majke ispoljavaju karekteristike %neurotične vezanosti&, u kojima se ispoljava preza#titnički odnos prema detetu, koji inhibira samostalnost i ima tendenciju stvaranja simbiotskih veza, kao i deca majki koje nepredvidivo reaguju na ispoljavanje detetovih potreba. Bolbi nije činio dalju klasifikaciju tipova vezanosti deteta sa majkom. 6eđutim, njegove teze dalje preuzima i razrađuje 9jnsvortova ':ins(orth,

*+;8-,

sačinjavajući

prvu

klasifikaciju

razlika

u

interakcijama dete5majka, gde je osnovna razlika u kvalitetu sigurnosti deteta u dostupnost i osetljivost majke, u odnosu na detetove signale kojima izra!ava potrebe. / zavisnosti od kvaliteta do!ivljene interakcije sa majkom, kroz svakodnevnu, ponavljajuću emocionalnu razmenu, formira se neki od sledećih stilova ranih afektivnih veza 1. Sigurna afektivna vezanost 

3iguran stil ranih afektivnih veza se formira u situacijama kada dete na osnovu adekvatnog, pravovremenog i doslednog reagovanja, formira '

unutra#nji

radni

model majke kao

pouzdane,

stvarajući

tako

istovremeno i predstavu o sebi kao biću koje zavređuje pa!nju, naklonost, ljubav, dok je predstava o spolja#njem svetu optimistična i vedra. 7stra!ivanja tzv. sigurne afektivne baze su brojna" nalazi skoro  jednoznačno upućuju na činjenicu da siguran stil u ranom afektivnom vezivanju predstavlja protektivan faktor za psiholo#ku vulnerabilnost za brojne nepovoljne egzogene uticaje, te da je baza za formiranje kvalitetnih socijalnih odnosa kroz celo!ivotnu perspektivu, da vodi dobroj samo5predstavi, itd. Tako, npr, 3vanberg '3vanberg, *++8govori da sigurna afektivna baza ima ishodi#te u emocionalnoj stabilnosti osobe. 2. Nesigurno - izbegavajuća afektivna vezanost

/koliko se rana emocionalna interakcija razvija sa iskustvima osećajnog li#avanja, nereagovanja na detetove potrebe, emocionalne hladnoće i nepristupačnosti, ili pak, iskustvima razmene koja je praćena fizičkim prisustvom majke, ali kompromitovanim, deficijentnim emocionalnim investicijama, dete formira radni model sebe kao bića koje nije dovoljno vredno ljubavi i pa!nje, dok svet do!ivljava kao neprijateljsko okru!enje.
10

/koliko majka na detetove signale reaguje nedoslednim pona#anjem, dete razvija radni model koji se pre zasniva na te!nji da se zadr!i majčino prisustvo, nego na reprezentaciji sebe i značajnih drugih osoba. Aezanost za majku se intenzivira, pri čemu se majčina prisutnost proverava čestim nadgledanjem, praćenjem, kontrolisanjem njenog prisustva. /smeravanjem pa!nje na zadr!avanje majčine fizičke blizine i usmeravanjem energije na modifikaciju pona#anja kako bi obezbedilo majčinu ljubav, vremenom slabi detetovo interesovanje za okolinu. ete postaje pasivno, vezano za majku. Crade se, vremenom, simbiotski odnosi i sa drugim značajnim osobama tokom !ivota, koji su bez inicijative, spontanosti, autonomije, najče#će komplementarni u smislu da i drugi član dijade ima psiholo#ke dobiti od formiranja ovakvih %lepljivih& veza, u kojima nema mesta za druge ljude. 7stra!ivanja novijeg datuma nagla#avaju negativne posledice ovog tipa ranih veza na kasnije ote!ano uklapanje u dru#tvene okolnosti, jer se te!i formiranju socijalnih odnosa koji treba da kompenzuju do!ivljaj lične neadekvatnosti, nesigurnosti, uz insistiranje na simbiozi. 4. Nesigurno - bojažljiva (dezorganizovana) afektivna vezanost 

4ovija istra!ivanja defini#u ovaj oblik organizacije afektivnog vezivanja. / radovima osnivača teorije, on se ne izdvaja kao zasebna kategorija. vakav oblik afektivne veze zapa!en je na deci čiji su roditelji bili izlo!eni zlostavljanju, ili su du#evno oboleli. 7stra!ivači ističu da detetova psiholo#ka patnja narasta u okru!enju koje je neosetljivo, besno, koje ne pru!a osnov za stvaranje sigurne baze, čime se dalje stvara konstantan do!ivljaj osetljivosti 'Darren, et al., *++;-. Značaj atipičnog materinskog pona#anja, u čijoj pozadini je nerazre#eno iskustvo gubitaka ili traume, povezuje se sa genezom boja!ljive vezanosti kod deteta '6adigan et al., EFF-. ezorganizovanu 'boja!ljivu- vezanost karakteri#e ambivalentan odnos prema vezivanju, koji se prenosi i u kasnije partnerske veze, gde ispoljavaju te#koće u kontrolosanju besa, te#koće u realizovanju bliskosti 'iako te!e za tim-, 11

manifestujući

visoku

anksioznost

i

pogre#no

interpretiranje

emocionalno obojenih signala i poruka '
Afektivna vezanost u odraslom životnom dobu /nutra#nji radni model, prema teoriji afektivne vezanosti, predstavlja trajno usvojen kognitivno5emocionalni obrazac, koji posredstvom internalizacije spolja#njih ranih interakcionih #ema, postaje trajna odlika osobe, utičući na njene komunikacione obrasce kako sa primarnim figurama vezanosti, tako i kasnije, sa figurama sa kojima ostvarujemo bliske emocionalne odnose. /svojeni radni modeli, zahvaljujući potencijalu otpora prema promenama i unutra#njim stabilizacionim mehanizmima, posredstvom kojih i nove interakcione obrasce posmatraju na ustaljan, stari način, predstavljaju trajan uticaj na način uspostavljanja i odr!avanja socijalne interakcije osobe. Teorija vezanosti

ističe

da

su

modeli

celo!ivotni

potencijal

osobe,

nagla#avajući time krucijalni značaj ranog detinjstva na funkcionisanje odrasle osobe. Bolbi 'Bo(lb), *++- uvodi tezu da u odraslom !ivotnom dobu, partnerske veze postaju simbolička supstitucija za odnose sa roditeljima, te da se prema partnerima zauzima pozicija u odnosu na usvojeni radni model ponet iz ranog detinjstva. $artneri sa kojima se uspostavljaju emocionalni odnosi u odraslom !ivotnom dobu, zauzimaju poziciju primarnih figura afektivne vezanosti. 3tabilne mentalne #eme u okviru radnih modela, determini#u karakteristike partnerske relacije, na način na koji su nekad moderirale interakciju 1#

deteta sa roditeljima. :fektivno vezivanje u odraslom dobu, prema Bolbiju, se zasniva na dve pretpostavke '3tefanović53tanojević, EFFI- 2 :fektivne veze su prisutne tokom celog ljudskog !ivota 2 brazac afektivne vezanosti, formiran u ranom detinjstvu kroz interakciju deteta sa roditeljem, u odraslom dobu se prenosi na ljubavnog partnera. 3a rehabilitacijom Bolbijeve teorije, osamdesetih godina pro#log veka, brojni koncepti bivaju uvedeni u !i!u interesovanja teoretičara emocionalnog razvoja ličnosti, te tako počinje kako obogaćivanje teorijskog okvira emocionalnog razvoja, tako i empirijska validacija brojnih konstrukata. / oblasti proučavanja emocionalnog razvoja ličnosti, u periodu odraslog !ivotnog doba, uočavaju se dve oblasti oblast partnerskog afektivnog vezivanja i oblast odraslog afektivnog vezivanja . $ioniri istra!ivanja afektivnog vezivanja u odraslom dobu su

istra!ivači sa Berkli univerziteta u @aliforniji '6ain, Jasid), Japlan-, koji od *+8G.godine počinju sa teorijskom razradom prirode vezivanja u odraslom

dobu,

ali

i

razvojem

empirijskih

tehnika.

$redmet

interesovanja za afektivnu vezanost kod odraslih osoba vremenom je bio pro#irivan, te se tako danas, uočava veliki broj oblasti proučavanja afektivnih odnosa kod adulta, kao #to su npr. odnosi između psihopatologije i kvaliteta vezivanja, izmene karakteristika afektivnih veza

tokom

adolescencije,

!ivotnog

doba,

afektivno

kros5kulturna istra!ivanja

vezivanje

u

periodu

sa ciljem kompariranja

univerzalnosti ključnih koncepata teorije vezivanja među različitim narodima i dr!avama, zatim provera podudarnosti između ranih afektivnih veza sa vezivanjem u bliskim, ne5partnerskim relacijama 'npr. u odnosima prema prijateljima, poznanicima, itd-, karakteristike socijalnog konteksta koje utiču na vezivanje, i sl.. Afektivna vezanost u partnerskim odnosima

Bolbijeve pretpostavke o ljubavnim partnerima kao figurama na koje se u odraslom dobu prenose primarne afektivne veze, empirijsku 1=

validaciju do!ivljavaju osamdesetih godina pro#log veka, kada se počinje sa sagledavanjem partnerskih veza kao oblika preno#enja unutra#njih radnih modela, ponetih iz najranijih interakcija sa roditeljima ili starteljima. 7stra!ivači sada, koriste neke od koncepata iz teorije vezivanja, kao #to su sigurna baza,  protest razdvajanja,  ponašanje u funkciji očuvanja blizine , itd., u razumevanju partnerskih

odnosa. / stresnim situacijama, odrasli ljudi, poput dece, imaju potrebu za za#titom i utehom, koju im pru!a partner" ukoliko postoji opasnost od napu#tanja, manifestuju protest, ili koriguju pona#anje u pravcu očuvanja blizine partnera, i sl. $siholozi Kejzn i Lejver 'Kazan, and 3haver,

*+8;,

prema

3tefanović53tanojević,

EFFI-

sa

ejvis

univerziteta u @liforniji, objavljuju %3tudiju o romantičnoj ljubavi&" u potrebi da pronađu odgovarajući konceptualni okvir razumevanja emotivnih veza u odraslom dobu, iste sagledavaju sa pozicije teorije vezivanja, nagla#avajući da 2 7sti bihejvioralni sistem determini#e dinamiku ranih afektivnh odnosa i partnerskih odnosa u odraslom dobu. Bolbi 'Bo(lb), *++- zagovara tezu da je detetova vezanost za majku posledica urođene potrebe, evoluciono stvorene, kako bi se osigurao opstanak deteta. ete se u blizini osobe za koju je vezano, oseća bezbedno i sigurno" u takvim okolnostima pa!nju mo!e usmeriti na istra!ivanje okoline, bez potrebe da proverava fizičku blizinu i dostupnost majke, ili staratelja. $odr#ku i sigurnost od osobe sa kojom ima izgrađenu afektivnu vezu tra!i u situacijama preteće opasnosti ili nelagode. @ao i na dečjem uzrastu, i odrasle osobe manifestuju isti odnos prema partneru, kao nekada u detinjstvu, prema roditelju" osećaju se bezbedno u blizini partnera, koji predstavlja simboličku reprodukciju sigurne baze5 naime, ukoliko nema sumnje u partnerovu podr#ku i razumevanje, lak#e se odlučuju na brojne kreativne i istra!ivačke aktivnosti.

15

2 7ndividualne razlike u organizaciji afektivne vezanosti u detinjstvu, slične su individualnim razlikama u tipologiji vezanosti u partnerskim relacijama. Kejzn 7 Lejver usvajaju klasifikaciju odnosa dete5majka, koju je opisala 6eri 9jnsvort '9ins(orth, *+;8-, primenjujući je na razvrstavanje različitih stilova u organizaciji afektivnog vezivanja u partnerskim relacijama. 2
1E

Zaključak 

 7a kraju se moe %aklju+iti da su ova %apaanja %natno uticala na opstetri+ku i  pedijatrijsku praksu u smislu podravanja &lisko kontakta i%meu majke i deteta neposredno posle i u prvim nedeljama po roenju" na uvoenje prakse ospitali%acije deteta %ajedno sa majkom" i sli+no. $a savremene teorije de+je ra%voja privataju stav da se ra%voj deteta odvija kro% interakciju &iolo*ki i sredinski +inilaca i da %natno uticu na dalji ra%voj i struktuiranje licnosi. Preduslov normalno ra%voja jeste strukturalno celovit i %a u%rast funkcionalno %reo nervni sistem" ali je isto toliko %na+ajna i sredina koja o&e%&euje uslove %a neometan fi%i+ki rast i %a uspostavljanje +vrsti osećajni ve%a deteta sa druim oso&ama" koje detetu pruaju moućnost da u+i" istrauje okolinu i aktivno deluje na nju" podsti+ući i naraujući dete.

1?