342431574-Internet-Marketing-Skripta.pdf

Internet marketing

Gordana Radić

INTERNET MARKETING (skripta)

Banja Luka, april 2009

1

1. UVOD U MARKETING...................................................................................... 4 1.1. Preduzeće i tržište .................................................................................... 5 1.2. Marketing i tržišno poslovanje .................................................................. 7 1.3. Trendovi u marketingu ........................................................................... 10 1.4. Marketing informacioni sistemi .............................................................. 13 1.5. Marketing miks......................................................................................16 1.5.1. Direktan marketing ................................................................................ 20 1.6. Planiranje marketinga............................................................................. 21 2. INTERNET ....................................................................................................... 24 2.1. TCP/IP protokol.....................................................................................25 2.2. E-mail ................................................................................................... 29 2.3. Šta je World Wide Web .......................................................................... 31 3. INTERNET MARKETING................................................................................ 36 3.1. Elektronski marketing ............................................................................ 44 3.2. Principi Web poslovanja ......................................................................... 46 3.3. Modeli web marketinga .......................................................................... 48 3.4. On-line marketing .................................................................................. 51 3.5 Ciljevi prisustva na Internetu .................................................................. 52 3.6. Koncept Internet prisustva ...................................................................... 53 3.7. Modeli nastupa na Internetu.................................................................... 55 3.8. Tehnike on-line marketinga .................................................................... 56 3.9. E-mail marketing ................................................................................... 58 3.10. e-mail Newsletter kao deo Internet marketinga......................................... 62 3.11. Blog marketing ......................................................................................65 3.12. Praćenje posećenosti Web stranicama...................................................... 68 3.13. WAP pristupni protokol za bežične uređaje - Wirelles Access Protocol ....72 4. SKRAĆENICE .................................................................................................. 84 5. POJMOVI ......................................................................................................... 86 6. LITERATURA .................................................................................................. 88 7. STUDIJE SLUČAJA .........................................................................................89 PITANJA: ................................................................................................................... 103

GR_Internet marketing

2/104

Bez obzira na tehnologiju i propise, u poslu opstaje samo onaj ko stvara oduševljene kupce!


3/104

1.

UVOD U MARKETING

Usled uticaja tehnološkog razvoja na potrošače sve su izraženije potrebe za homogenizacijom njihovih potreba na globalnom nivou. Potrošači postaju vlasnici komunikacionih sistema baziranih na visokoj tehnologiji što im omogućava da precizno formulišu svoje zahteve prema proizvođačima. Jednostavno, dolazi do fragmentacije tržišta koja preduze će usmerava ka tržišnim zahtevima. Poznavanje tržišnih zahteva, pribavljanje svih potrebnih informacija o stanju na tržištu, tržišnim kretanjima i trendovima, od presudnog je značaja za opstanak preduzeća. Sve aktivnosti preduzeća zbog toga moraju biti tržišno orjentisane, aktivnosti koje su direktno usmerene ka tržištu i razvoju preduzeća. U uslovima savremenog poslovanja i upravljanja preduzećem zbog tržišne orjentacije izdvajaju se poslovne aktivnosti od strateškog značaja, a to su marketing, kvalitet i istraživanje i razvoj. Razvoj i uspešnost preduzeća direktno su zavisne od me đusobne zavisnosti i sinergijskih efekata ove tri poslovne aktivnosti.


4/104

1.1. Preduzeće i tržište Preduzeće posmatramo kao kompleksan, dinamičan i otvoren sistem, koji je sa jedne strane sastavljen od određenog broja podsistema, a sa druge strane predstavlja podsistem nekog drugog sistema višeg nivoa.

Ono je direktno upućeno na svoje okruženje sa kojim neprestano vrši razmenu materije, energije i informacija. Savremeno poslovno okruženje je dinamično. Opterećeno je čestim promenama koje su posebno nivou tehnološkihdostignu inovacija. razvoj tehnologije uticao na je na povećanjeizražene značajanavisokotehnoloških sa tim i nanauke poveći anje konkurencije ća aBrzi globalnom nivou. Tehnološki razvoj je na potroša če delovalo tako da su postali obrazovaniji i zahtevniji a ukusi im se homogenizuju na globalnom nivou. Sa druge strane potrošači postaju vlasnici medija, svojih komunikacionih sistema, baziranih na visokoj tehnologiji tako da mogu veoma precizno da definišu sve svoje zahteve ka proizvođačima. Drugim rečima, dolazi do fragmentacije tržišta što utiče na potrebu angažovanja većih napora preduzeća usmerenih ka opsluživanju tržišta. U takvim uslovima poznavanje tržišta, pribavljanje svih potrbnih informacija o stanju na tržišti, trendovima i kretanjima, je od presudnog značaja za preduzeće.

Svoje poslovne resurse preduzeće nalazi na tržištu pronalazeći njihovu optimalnu kombinaciju opredeljenu tržišnim zahtevima, pre svega zahtevima i željama svojih potroša ča. Svoje proizvode i usluge, nastale po osnovu poslovnih resursa, plasira na tržište koje ocenjuje vrednost ponuđenih proizvoda i usluga.


5/104

Jednostavno rečeno, uspešnost preduzeća bazira se na poznavanju zahteva tržišta i podešavanju svojih operativnih mogućnosti potrebama i zahtevima tržišta, uo čavanjem šansi i opasnosti nastalih kao rezultat aktivnostima na tržištu. Preduzeće mora da vrši neprestano snimanje tržišta sa ciljem da obezbedi kontinualan tok tržišnih podataka kao ulaz svojoj analizi tržišnih kretanja, ponude i potražnje, na osnovu koje preduzeće nastoji da odredi faktore koji utiču na potražnju pojedinih proizvoda i usluga. Potrebno je predvideti potražnju na tržištu, potrebno je potražnju sinhronizovati neprestanim pribavljanjem potrebnih poslovnih resursa. Sve aktivnosti preduzeća maksimalno moraju biti tržišno orjentisane, posebno one aktivnosti koje su direktno vezane za tržište, za rast i razvoj preduzeća.

Strategijski triumvirat U savremenim uslovima poslovanja i upravljanja preduze ćem posebno se izdvajaju poslovne funkcije koje zbog svoje tržišne orjentacije imaju stratešku važnost, a poznate su kao strategijski triumvirat:

-

marketing,

-

kvalitet i

-

istraživanje i razvoj.

Razvoj preduzeća direktno je vezana interakcijom ove tri poslovne funkcije, njihovim sinergijskim efektom. Mora se posvetiti posebna pažnja ovim funkcijama zbog kontinualnih promena koje se dešavaju u okruženju a manifestuju se kroz: -

sve oštrije zahteve tržišta, ograničenost resursa,

-

brze tehnološke promene,

-

nestabilne konkurentne prednosti i

-

potrošače i okruženje koji su i merilo kvaliteta poslovanja preduzeća.


6/104

1.2. Marketing i tržišno poslovanje Funkcija marketinga je integrišući faktor strategijskog triumvirata poslovnih funkcija zbog svojih osnovnih karakteristika. Ova funkcija je direktno vezana za istraživanje tržišta koje određuje uslove poslovanja i privređivanja. Na osnovu analize tržišta formiraju se informacije koje su polazna osnova za definisanje relevantnih strategijskih varijanti u poslovanju preduzeća. Marketing funkcija je poslovna funkcija koja obuhvata zahteve tržišta i zahteve potrošača. U saradnji sa funkcijom istraživanja i razvoja marketing funkcija uti če na plasiranje novih rešenja na tržište kao odgovor na postavljene zahteve. Marketing preduzeća mora da uoči svoje šanse na tržištu i da ih preto či u proizvod koji bi kupci prihvatili. Marketing kao poslovna funkcija, koja obuhvata sve aktivnosti koje su vezane za određivanje, pretpostavljanje i zadovoljenje potražnje uz ostvarivanje poslovnih ciljeva preduzeća, utiče na prilagođavanje poslovne aktivnosti preduzeća na potrebe tržišta. Osnovna strateška orijentacija marketinga je da privuče i zadrži lojalnu grupu potrošača kroz jedinstvenu kombinaciju faktora ponude preduzeća : proizvod, cena, distribucija, promocija - 4P (Product, Price, Place, Promotion). Zadatak marketinga je da tradicionalne konflikte između poslovnih funkcija pomiri i da ih usmeri ka zajedničkom poslovnom cilju, a to je ostvarivanje dugoro čne stabilne tržišne pozicije preduzeća uz kontinualni rast i unapređivanje. Drugim rečima, marketing je poslovna funkcija koja vrši vertikalnu i horizontalnu sinhronizaciju poslovnih aktivnosti. Marketing kao funkcija postaje sve značajnija zbog promena koje se dešavaju u okruženju, zbog formiranja društva znanja u kojem znanje i informacija postaju osnovni strateški resursi.

Znači, u savremenoj privredi nije moguće ostvariti poslovne uspehe bez posedovanja informacija i povećanja produktivnosti znanja. Funkcija marketinga stvara uslove da se u strukturu organizacije ugradi upravljanje promenama. To konkretno znači da suštinu upravljanja marketingom čine informacije i njihova obrada. Osnovnu karakteristiku samog procesa upravljanja marketingom čini upravljanje u kojem informacija predstavlja suština odlučivanja, a odluka ne može biti bolja od informacije na kojoj se ona bazira. Marketing se definiše na različite načine. Marketing nije isto što i prodaja jer on počinje mnogo pre nego preduze će napravi proizvod. On se u suštini odnosi na analizu potreba potrošača u funkciji njihovog zadovoljenja uz ostvarivanje pozitivnih finansijskih efekata. Osnovni aspekti posmatranja marketinga su: -

marketing kao poslovna koncepcija,

-

marketing kao poslovna funkcija,

-

marketing kao ekonomski proces i

-

marketing kao naučna disciplina.


7/104

Marketing kao poslovna koncepcija predstavlja način poslovnog razmišljanja koji je usmeren na zadovoljenje potrošača uz ostvarivanje poslovnih ciljeva preduze ća. Znamo da u marketingu potrošač predstavlja prvu i poslednju kariku u lancu. Marketinški uspeh se ostvaruje kvalitetom usluga, nižim cenama, prilagođenim proizvodima, neprekidnim usavršavanjem i inoviranjem proizvoda i prevazilaženjem zahteva kupaca. U drugoj polovini dvadesetog veka, sa zaokruživanjem procesa ekonomske globalizacije, marketing se koncepcijski menja, dobija novi oblik koji potencira zadovoljenje svih zainteresovanih strana (interesnih grupa) koje se nalaze u okuruženju preduzeća. Ova faza u razvoju marketinga definiše se kao društveni marketing. S druge strane marketing se od ciljnom marketingu što podrazumeva da se svako tržište masovnog krećekupaca ka fokusiranom ili potrebama sastoji od grupa sa različitim i željama.

Marketing kao poslovna funkcija obuhvata sve aktivnosti koje su usmerene na: -

identifikovanje,

-

anticipiranje i

-

zadovoljenje tržišta uz ostvarivanje ciljeva preduzeća.

Marketing kao funkcija operiše sa četiri instrumenta marketinga: -

proizvodom,

-

cenom,

-

distribucijom i

-

promocijom.

Ova četiri ponudu osnovna preduze instrumenta marketinga formiraju marketing mikska- potroša 4P, odnosno oni predstavljaju ća i deo su marketing plana usmerenog ču ili ciljano tržište. Marketing kao ekonomski proces povezuje proizvodnju i potrošnju čime doprinosi povećanju efikasnosti izvođenja procesa razmene, a treba da omogu ći da potencijalni kontakt proizvođača i potrošača na tržištu postane sastavni deo kupoprodaje. Ovaj marketing je vezan za razmenu roba i informacija u društvu. Ova razmena je dvosmerna. Jednostavan marketing sistem prikazan je na sledećoj slici.

Jednostavno rečeno, marketing doprinosi proširenju i opsluživanju tržišta. Proizvodnja se usmerava na zadovoljenje tržišnih zahteva, na stvarne potrebe potrošača. Marketing stimuliše preduzeće da uvodi tehnološke inovacije i time uti če na poboljšanje opšteg standarda. Marketing kao naučna disciplina predstavlja multidisciplinarnu oblast koja pored poznavanja opštih ekonomskih rezultata zahteva i poznavanje socijologije, psihologije,


8/104

mikroekonomije, matematike i statistike. Usmeren je na otkrivanje i izu čavanje zakonitosti u marketingu kao ekonomskom procesu, poslovnoj funkciji i poslovnoj koncepciji.


9/104

1.3. Trendovi u marketingu Razvijene tehnologije su osnova i pokreta č novog društvenog poretka, informacionog društva uporedo sa umrežavanje savremenog sveta. Osnovna karakteristika postindustrijskog, informacionog društva ogleda se u činjenici da u njemu znanje i informacije postaju klju čni motivatori predstojećeg društvenog razvoja. Principi jednostavnog i lakog pristupa IKT omogućavaju razvoj i unapređenje informacionog društva. Ove tehnologije zahtevaju i reorganizaciju ekonomske, u smislu fleksibilnosti, decentralizovane i uzajamne saradnje. Najvažnije osobine informacionog društva su moderne IKT koje omogućavaju brzo procesuiranje informacija, umnožavanja mesta proizvodnje informacija i znanja, umrežavanje tehnologija i informacija, drugim rečima – umrežavanje globalnog znanja. Od procesa umrežavanja globalnog znanja o čekuje se mnogo. Tehničko poreklo informacionog društva i njegova srodnost sa izrazom informatika redukuje njegov sadržaj na tehnološki aspekt. Me đutim, informaciono društvo podrazumeva mnogo više od same tehničke, odnosno tehnološke modernizacije, to je svet znanja i informacija, svet u stalnoj promeni. Informatizacija se odnosi na razvijanje informacionih sistema i predstavlja zavisnost svih aspekata privrede od ure đaja za procesiranje podataka i informacija za prelazak u informaciono društvo. Svet sve više postaje globalno, jedinstveno tržište. Sve je više organizacija koje svoje napredovanje i širenje mogu jedino da na đu u globalnim razmerama. Usled razvoja sistema komunikacija, transporta i tokova novca pojedini delovi svetskog tržišta postaju sve dostupniji a stepen međuzavisnosti pojedinih tržišta je sve izraženiji. Nacionalna tržišta u savremenim uslovima globalnog poslovanja ne mogu biti izolovana od uticaja konkurencije spolja. Postoji nekoliko faktora koji su prouzrokovali globalizaciji tržišta kao što su: -

porast sličnosti između tržišta, smanjivanje carinskih barijera i

-

strategijska uloga tehnologije.

Zahvaljujući razvoju infrastrukture na globalnom nivou, broj proizvoda i usluga koji su dostupni svuda u svetu naglo se povećao. Sam proces globalizacije tržišta uslovljen je razvojem međunarodne trgovine te smanjivanjem ili otklanjanjem carinskih barijera. Tako se dolazi do homogenizacije tehničkih standarda, standarda kavaliteta poslovanja, potreba potrošača i drugo. Globalizacija tržišta rezultuje pojavom globalnih firmi i globalnih industrija. A prema Kotleru globalna industrija je ona u kojoj strateška pozicija konkurenata na datom geografskom ili nacionalnom tržištu zavisi od pozicija firmi u drugim zemljama u svetu. Globalno preduzeće je ono preduzeće koje posluje u više od jedne zemlje koriste ći prednosti u oblasti istraživačko-razvojene aktivnosti, marketinga, proizvodnje i finansijama, koje nisu dostupne domaćim konkurentima. Organizacija ovakvog preduzeća je centralizovana sa koncentracijom donošenja odluka na globalnom nivou. Sama globalizacija tržišta utiče na promenu uloge države u uključivanju u svetske ekonomske tokove.


10/104

Jasno je da ni jedno preduzeće ne može biti indeferentno prema promenama koje se dešavaju u njegovom okruženju. Preduzeće mora da prati te promene kao i da ih predivi đa i koristi njihove prednosti ukoliko želi uspešno da posluje. Za ključne razvojne trendove u marketingu smatraju se : -

rast neprofitnog marketinga,

-

globalizacija,

-

promena svetske ekonomije i

-

zahtevi za značajnu društvenu odgovornost marketinga.

U poslednjih dvadesetak godina poslovanje u me đunarodnim okvirima se drastično promenilo. Smanjile su se geografske i kulturne barijere zbog tehnološkog napretka koji je doveo do informacionog društva. Savremeno društvo postavlja sve izraženije zahteve pred preduzeća da preuzmu svu moralnu i pravnu odgovornost za sve svoje aktivnosti, posebno za zaštitu interesa potroša ča i zaštitu okoline. Preduzeća su prinuđena da se u potpunosti orjentišu na potroša če i globalno tržište u svim svojim oblastima delovanja. Aktivnost

Tradicionalno shvatanje

Informatičko shvatanje

Strateški fokus

Konkurencija, razmena

Potrošači, odnosi, interakcije, mreže

Merljive

Proizvodi i usluge i rezultati

performanse Elementi koji se razumeju

poslovanja Proizvodi/usluge korist

Vremenski okvir

Kratkoročni

Dugoročni

Struktura

Zasnovana na ljudima, usmerena na specijaliste, funkcionalna

Bazirano na informacijama, mrežama, usmerena na procese

Istraživanje tržišta

Rukovođenje projektima

Kontinualno osmatranje

Ciljno tržište

Segmenti, merenje ličnih karakteristika

Pojedinci, marketing zasnovan na bazama podataka i interakciji

Instrumenti

4P

Informacione alijanse i sistemi

Propaganda

Masovna, direktno obraćanje

Interaktivna

Distribucija Servisiranje potrošača

Prodajni kanali

Ukidanje posredništva

Reaktivno

Reaktivno i proaktivno

Zadovoljstvo i lojalnost

Posmatra se mera uspešnosti izlaza

Procesi i njihovi rezultati Informacije, potvrđivanje obećanja

Sastavni je do konstantnog procesa izgradnje međusobnih odnosa

Novi marketing trendovi definišu novi model tržišnog delovanja označen kao relationship marketing koji se zasniva na:


11/104

-

upravljanju bazama podataka,

-

interaktivnoj tržišnoj komunikaciji i

-

mrežnom marketingu.

Savremeno poslovanje sve više zahteva poslovne aktivnosti koje su u korelaciji sa javnim interesom. Prema Kotleru marketing koji je u korelaciji sa javnim interesom obuhvata sledeće principe: -

sloboda potrošača i proizvođača,

-

smanjenje potencijalnih šteta,

-

izlazak u susret osnovnim potrebama,

-

ekonomska efikasnost,

-

inovativnost,

-

edukacija i informisanje potrošača i

-

zaštita potrošača.

Zadovoljstvo kupaca je jedna od ključnih pokazatelja postizanja konkurentne prednosti preduzeća u savremenom poslovanju. Zadovoljstvo kupca proizvoda i korisnika usluga preduzeća predstavlja mišljenje kupca/korisnika o stepenu ispunjenosti njegovih zahteva. Stoga, svi poslovni procesi se trebaju fokusirati na povećanje vrednosti za kupca/korisnika. Unapređenje zadovoljstva kupaca daje dugoročne rezultate kroz povećanje zadovoljstva zaposlenih. Zadovoljstvo kupca i zadovoljstvo korisnika su me đuzavisni. ć

Na slede oj slicirezultata. prikazan je odnos kvaliteta i zadovoljstva korisnika u organizaciji i ostvarivanje poslovnog

( izvor: www.cfigroup.com/customer_body)


12/104

1.4. Marketing informacioni sistemi Upravljanje je kontinualni proces rešavanja problema sa kojim se preduze će susreće u svom svakodnevnom obavljanju poslovnih aktivnosti. Upravljati znači donositi odluke značajne za funkcionisanje i razvoj preduzeća. Snabdevanje upravljačkih struktura informacijama moguće je samo kroz izgrađeni sistem informisanja. Informacioni sistem ima osnovni zadatak da proizvodi informacije za odlučivanje, odnosno brzo i efikasno snabdevanje informacijama. Marketing odluke se uglavnom baziraju odlučivanja može se posmatrati kroz više faza: na formalizovanim informacijama. Sam proces -

definisanje problema,

-

prikupljanje informacija,

-

definisanje mogućih alternativnih rešenja,

-

ocena alternative i

-

biranje najpovoljnije alternative.

Naravno, posle svake odluke sledi akcija i kontrola ostvarenih rezultata. Šta su marketing informacioni sistemi (MIS)? Marketing informacioni sistem predstavlja „sistematski i planski skup ljudi, opreme, metoda i postupaka čiji je zadatak prikupljanje, selekcija, obrada podataka, te prezentacija, upotreba i čuvanje informacija koje će se koristiti u poslovnom odlu čivanju“. Prema Kotleru to je kontinualno povezana struktura ljudi, tehnike i tehnoloških postupaka sa ciljem da se proizvedu upravljački orjentisane informacije. Kako preduzeće kao dinamičan sistem

razmenjuje sa okruženjem materiju, energiju i informacije možemo onda uočiti sledeće tokove informacija: -

tok informacija iz okruženja ka preduze ću,

-

tok informacija unutar preduzeća i

-

tok informacija iz preduzeća ka okruženju.

Marketing informacioni sistem se sastoji iz podsistema kao što su: -

interni sistem izveštavanja,

-

eksterni sistem obaveštavanja,

-

istraživanje marketinga i

-

analitički marketing.

Istraživanje marketinga predstavlja sistemsko prikupljanje i obradu podataka te prezentovanje informacija za donošenje marketing odluka. Istraživanje marketinga sastoji se od sledećih komponenti: -

istraživanje tržišnih mogućnosti i

- istraživanje proizvoda, cena, distibucije i promocije (4P funkcija). Analitički marketing predstavlja skup metoda, tehnika, postupaka i tehnološke infrastrukture čija je svrha da omogu ći proces obrade podataka, analize informacija i njihovo skaldištenje.


13/104

Posebnu pažnju preduzeće treba da posveti analizi tržišta, analizi potražnje i istraživanju ponašanja kupaca. Današni marketing sve češće postaje bitka zasnovana više na posedovanju informacija nego na raspoložovosti drugih resursa. Konkurenti mogu da kopiraju opremu, proizvode i procedure, ali ne mogu kopirati informacioni i intelektualni kapital. To znači da informacije koje jedna kompanija poseduje mogu biti njena glavna prednost u odnosu na njenu konkurenciju.

Šta je tržište? U svom robu srcinalnom zna čenju tržište predstavlja mesto gde se susre ću kupci i prodavci da bi razmenili i usluge. U savremenoj ekonomiji tržište predstavlja oblik razmene proizvoda i usluga posredstvom novca, gde se uspostavlja odnos između ponude i potražnje, mesto gde se formira cena. Sa stanovišta kompanije, preduzeća, tržište je skup svih tekućih i potencijalnih kupaca proizvoda i usluga. Uopšteno rečeno, tržište predtsvlja sveukupne odnose ponude i potražnje. Svako tržište ima svoje dimenzije: -

Ljude kao kupce.

-

Platežna sposobnost kupaca.

-

Spremnost kupaca da kupuju.

-

Prodavci. Proizvod i usluge.

-

Prostor na kome se obavlja razmena.

-

Vreme u toku kojeg se odvija razmena na tržištu.

Tržište se najčešće posmatra kao sveobuhvatni odnos izme đu pojedinih subjekata u procesu razmene. Proizvođači se na tržištu takmiče da pridobiju deo tržišta i time odrede svoju tržišnu poziciju. Znači, dolazimo do segmentacije tržišta koja predstavlja podelu tržišta na manje grupe potrošača. Segmentacija tržišta se bazira na pretpostavci da su potroša či različiti u svojim zahtevima a te razlike se manifestuju potražnjom proizvoda na tržištu.

Šta je potražnja? Potražnja predsavlja potrebe kupaca za konkretnom robom. Marketing treba da koncentriše sve napore na zadovoljavanje potreba kupaca. Kupac je prva i zadnja karika u lancu marketing aktivnosti. Svako preduzeće, treba da utvrdi potrebe, želje i zahteve interesnih grupa na tržištu i da ostvari njihovo zadovoljenje, po mogu ćnosti efikasnije i efektivnije od konkurencije.


14/104

Prema definiciji američkog Udruženja za marketing, ponašanje potrašača se definiše kao dinamička interakcija, razmišljanja, ponašanja i događanja u okruženju pomoću kojih pojedinci upravljaju aspektima razmene tokom svog života. Suština izučavanja ponašanja potrošača jeste da se ustanovi šta potroša č kupuje, zašto kupuje i koliko često kupuje. (potrošačka kartica).


15/104

1.5. Marketing miks Marketing miks predstavlja plansku operacijalizaciju koncepta marketinga. On je odgovarajuća kombinacija proizvoda, cene, distribucije i promocije, kojom preduzeće deluje na svog kupca na tržištu. Zasniva se na informacijama o potrebama potroša ča i zahtevima ciljnog tržišta. Iako veliki broj delatnosti ulazi u sastav marketing miksa, nau čnici su došli do klasifikacije koja će omogućiti lakše sagledavanje potreba tržišta. Profesor Džerom Makarti ranih šezdesetih godina predložio je marketing miks koji se sastoji od 4P gde svako P obuhvata po nekoliko delatnosti, proizvod (Product), cene (Price), distribucije (Place) i promocija (Promotion). Marketing miks model može se koristiti kao alat koji pomaže implementiranje marketing strategije. Menadžeri koriste marketing strategiju u naporu da generišu optimalan odgovor ciljanog tržišta mešavinom 4 (ili 5 ili7 ) varijabli na optimalan način. Veoma je važno shvatiti da su principi marketing miksa kontrolisane varijable. Frekfenca promena varijabli zavisi od potreba ciljnih grupa i drugih promena u marketing okruženju.

Proizvod ( Product). Ranije se razmišljalo ako je proizvod dobar onda će on sam sebe prodavati. Međutim, danas na visoko konkurentnom tržištu nema lošeg proizvoda. Postoje i zakoni koji štite kupca i omogućavaju mu da vrate proizvod koji je deklarisan kao loš. Stoga se postavlja pitanje da li je preduzeće kreiralo proizvod koji kupci žele.

Marketing miks MM - 4P

Cena (Price). Postavljati pitanje koliko bi kupac mogao da plati naš proizvod. Kakvu strategiju odabrati za određivanje cena? Ne smemo dozvoliti da se to samo dogodi. Uostalom takmičenje sa cenom stara je koliko i čovečanstvo, kupac je uvek osetljiv na smanjenje cena i specijalne ponude. Cena ima i iracionalnu osobinu: ako je nešto skupo mora biti i dobro. Stalno takmičenje sa cenom za kompanije i nije baš senzibilan pristup. ćemo

Distribucija ( Place). Proizvod raspoloživ na svakom mestu, u pravo vreme i u pravim količinama. Revolucionarne promene u poslovanju dogodile su se sa distribucijom proizvoda. Pogotovu sa širenjem Interneta i mobilne telefonije.

Promocija (Promostion). Kako izabrati ciljnu grupu za prezentovanje svojih proizvoda? Promocija uključuje sva raspoloživa sredstva u marketingu kao što su reklama, promotivna prodaja i odnos sa javnošću. Ovaj P je postao najvažniji u marketing miksu (MM).


16/104

Funkcija MM-a je da razvije paket koji ne zadovoljava samo kupce na tržištu ve ć istovremeno maksimizira performanse preduzeća. Postojali su mnogi pokušaji da se doda još jedno P (People ili Personnel) kao i 7P miks za uslužno osjentisane organizacije. U sledećoj tabeli prikazane su karakteristike pojedinih instrumenata u marketing miksu.

Product (proizvod)

Pojedinačni proizvodi, Obuhvata alate, funkcionalnost, proizvodne linije ili usluge. osobine, uputstva, usluge, instalaciju, pakovanje, garanciju, podršku i nazive marki.

Price (cena)

Definisanje cena koje su Fleksibilnost cena, prihvatljive za kupca i nivelisanje, promotivne cene, popusti, maksimalno profitabilne za geografski uslovi,... firmu.

Dopremanje robe do Place (distribucija) potrošača

Distributivni sistemi, kanali, posrednici, skladišta, transport,...

Promotion (promocija)

Lična i masovna prodaja, promocija prodaje, prodajno osoblje, oglašavanje, izbor medija, priprema tekstova,...

Komunikacija sa potrošečima

Koncept instrumenta marketing miksa omogućava marketing stručnjacima da imaju precizne smernice za planiranje marketing aktivnosti na nivou preduzeća. Jedna od glavnih primedbi koje se odnose na 4P marketing miks jeste da se on odnosi samo na prodavce, sagledava marketing sa aspekta prodavca, dok se aspekt kupca zanemaruje. Kupac i prodavac nemaju identi čno posmatranje ponude na tržištu. Stoga se svaki instrument marketing miksa može posmatrati i sa aspekta kupca što je prikazano u sledećoj tabeli:

4P Product (proizvod) Price (cena) Place

4C Vrednost za kupca (Customer value) Trošak (Cost to customer) Pogodnost za klijenta (Convinience)

(distribucija) Promotion Komunikacija između prodavca i kupca (promocija) (Communication) Kupci nisu zainteresovani samo za cenu proizvoda ve ć i za ukupne troškove pribavljanja proizvoda, za njegovo koriš ćenje i odlaganje. Oni žele da dobiju proizvod što je moguće povoljnije. Kupci takođe žele i dvosmernu komunikaciju. Marketing stručnjaci treba prvo da uobliče 4C koncept, odnosno da razmišljaju o marketing instrumentima sa stanovišta kupaca, da bi na osnovu toga mogli da formulišu koncept 4P.


17/104

Sa aspekta Internet marketinga uloga promocije kao instrument marketinga je značajan. Uslovi privređivanja u globalnim razmerama utiču na sve značajnije okretanje ka integrisanom marketing komuniciranju. Integrisana komunikaciona paradigma uslovljena je porastom značaja interaktivnog komuniciranja kao posledice uticaja tehnološkog progresa. Danas potrošač, kupac, prema kome preduzeće usmerava svoju komunikaciju, nije samo potroša č informacija u tom komunikacionom procesu, već postaje i aktivni komunikator. Ljudi koji se bave tržišnom komunikacijom u preduzeću moraju biti sve obrazovaniji u oblasti informacionih tehnologija kako bi se što više približili potrebama i zahtevima svojih kupaca. Integrisana komunikacija stvara mogućnost za formiranje totalne marketing komunikacione strategije usmerene ka rešavanju potreba kaupaca. Marketing komuniciranje može se podeliti u dve grupe. Prvu grupu čine one aktivnosti kod kojih se kupac nalazi u neposrednoj vezi sa proizvodom, bilo preko proizvo đača bilo preko posrednika. Ove aktivnosti su: lična prodaja, sajmovi, izložbe, prezentacije, odnosno unapređenje prodaje. Drugu grupu komunikacionih aktivnosti čine one aktivnosti koje prezentuju informacije velikom broju kupaca. Sve komunikativne aktivnosti moraju biti koordinirane da bi se ispunila svrha tržišnog komuniciranja. Neophodno je učiniti sve da kupci budu svesni o postojanju proizvoda/usluga, ili da imaju pozitivan stav prema proizvodu što bi uticalo na prodaju. Preduzeće koje posluje na međunarodnom tržištu, kroz programiranje marketing miksa mora da ostvari najpovoljniji odnos između eksternih šansi i internih mogućnosti. Preduzeće treba da ostvari kombinaciju marketing miksa tako da uz ograni čene mogućnosti i resurse što optimalnije zadovolje zahteve inostranih potroša ča i kupaca. Kako faktori međunarodnog okruženja deluju na pojedine instrumente marketing miksa vidimo u sledećoj tabeli. Instrumenti marketing miksa

Faktori

Proizvod

Ekonomski Kulturni Konkurentski

Različiti nivoi dohotka Ukus i navike potrošača Priroda postojeće proizvodnje Regulisanje proizvodnje

Regulativni

Cena

Distribucija

Različiti nivoi dohotka Ugovaranje cena

Različita struktura maloprodaje

Troškovi i cene konkurencije

Monopol nad kanalima prodaje

Kontrola cena

Restrikcija distribucije

Promocije

Raspoloživost medija Razlike u jeziku i Navika kupovanja stavovima Budžet i poruke konkurencije Restrikcija propagande medija i

Planiranje i programiranje marketing miksa za međunarodno tržište treba da da odgovore na pitanja: -

Koji asortiman treba ponuditi inostranom tržištu?

-

Koje su cene i koji su uslovi prodaje?

-

Koji su kanali prodaje za distribuciju proizvoda?


18/104

-

Koji su oblici promotivnih aktivnosti za stimulisanje prodaje?

Preduzeće mora da se opredeli do koje mere da prilago đava instrumente marketing miksa određenom inostranom tržištu, znači treba da bira između:standardizovanog marketing miksa i prilagođenog marketing miksa. Marketing program se može posmatrati sa dva spekta: o čekivanje kupaca i klime kupovine. Klima kupovine Ista

Očekivanje kupaca

Ista

Univerzalni marketing

Različita

Navika kupovanja


Različita Raspoloživost medija Razlike u jeziku i stavovima

19/104

1.5.1. Direktan marketing Diraktni marketing predstavlja direktnu komunikaciju sa ciljnim segmentima marketinga. On se odvija kroz razli čite medije, stupa u interakciju sa kupcem radi dobijanja njegovih direktnih odgovora. Prema nekim tuma čenjima direktni marketing je deo promotivnog miksa. Usmereni maketing, marketing jedan na prema jedan, kreira novu generaciju specijalizovanih i visoko usmerenih komunikacionih napora, direktnog komuniciranja. Novinski oglasi predstavljaju interaktivnu propagandu u nekom obliku jer oglasi obično sadrže i broj telefona, adresu i kupon. Nove tehnologije omogu ćavaju efikasno komuniciranje sa kupcima i potrošačima. Glavni oblici direktnog marketinga su: - direktna pošta, - telemarketing, - TV marketing i - On-line kupovina. Direktno obraćanje kupcima putem pošte i kataloške prodaje je aktivnost slanja pisanih ponuda, oglasa, uzoraka, prospekata i kataloga prema unapred pripremljenim mailing listama. Telemarketing predstavlja direktno komuniciranje sa potrošačima putem telefona. Američka iskustva pokazuju da su se upotrebom telemarketinga troškovi prodaje na terenu smanjile za 50% a prodaja se povećala i do 30%. TV marketing je aktivnost prezentovanja proizvoda putem televizije sa detaljnim opisom proizvoda uz mogućnost narudžbe putem telefona.

On-line kupovina predstavlja aktivnost povezivanja kupca i prodavca kroz interaktivan računarski servis. Servisi se koriste za prezentovanja elektronskih kataloga proizvoda i usluga. On-line kupovina je interesantna sa aspekta Intenet marketinga. Sa stanovišta preduze ća Internet predstavlja snažno oruđe koje omogućava: razmenu informacija, proširenje tržišta, unapređenje imidža preduzeća, analizu tržišta, inoviranje znanja preduze ća u smislu istraživanja i razvoja, itd. Multimedijalna baza na Internetu, www, u sebi sadrži tekstove, slike, animacije, zvučne i video zapise. Upotrebom ovog Internet servisa preduze ću omogućava da svoju ponudu predstavi svetskom tržištu, da putem svetske informativne mreže precizno dosegne do ciljnog tržišta.


20/104

1.6. Planiranje marketinga Planiranje podrazumeva donošenje poslovnih odluka uzimaju ći u obzir događaje koji se trebaju dogoditi u budućnosti. Planiranje predstavlja kontinualan proces, predstavlja preduzimanje akcija unapred na osnovu analize sadašnjeg stanja i ocene mogućih dešavanja. Suština procesa planiranja jeste donošenje odluka, izbor razli čitih varijanti poslovnih odluka na osnovu kojih treba preduzeti akcije. Osnovne planske odluke kojima se planiranje bavi su: ciljevi, politike, strategije, programi i planovi. Racionalno planiranje marketinga je sagledavanje pozicije kupca na tržištu. Marketing plan obuhvata sve instrumente marketing miksa. Proces planiranja marketinga po Kotleru se odvija kroz sledeće faze: -

dijagnoza, gde se kompanija trenutno nalazi,

-

prognoza, predviđanje,

-

ciljevi, gde treba ići,

-

strategija, najbolji način stizanja do cilja,

-

taktika, koje akcije preduzeti i

-

kontrola, analiza ostvarenog.

Generalni cilj marketinga je zadovoljavanje potreba kupaca uz ostvarenje dobiti. Potrebno je izvršiti optimizaciju ponašanja kompanije u odnosu na svoje mogućnosti i stanja u okruženju sa ciljem približavanja idealnoj poziciji kompanije u kojoj se pretnje pretvaraju u šanse. U ovom slučaju koristi se SWOT matrica. Dakle, da bi se efikasno definisali zahtevi za projektovanje marketing funkcija potrebno je sagledati sve interne (prednosti i slabosti) i eksterne (šanse i opasnosti) faktore koji uti ču na poziciju kompanije na tržištu. Prema Piteru Drakeru, svrha svake poslovne organizacije jeste da stvara kupca. Stoga svaka poslovna organizacija ima dve osnovne funkcije, marketing i inoviranje. Osnovni zadatak organizovanja marketing aktivnosti jeste pronalaženje optimalnog odnosa između poslovnih procesa koji treba da se obave i ljudi koji treba da te poslove obave. Marketing funkcija može se organizovati: -

po funkcijama, kada se mali broj proizvoda prodaje na malom broju tržišta (istraživanje tržišta, planiranje proizvoda, promocija).

-

po proizvodima, za preduzeća sa velikim asortimanom proizvoda, organizovanje posebnog marketing sektora za svaku samostalnu proizvodnu

-

jedinicu po tržištima kad preduzeća usmerava svoje proizvode ka posebnim tržištima koja kupuju određeni proizvod u velikim količinama i po kupcima, koji su različiti u pogledu zahteva, motiva i na čina korišćenja proizvoda.

Za marketing planiranje vežu se tri osnovna pitanja: 1. koje vrste marketing planova treba izraditi? GR_Internet marketing

21/104

2. šta treba da sadrži marketing plan? 3. kako oceniti da li je marketing plan dobar, da li ga treba modifikovati? Plan marketinga određuje pravac delovanja preduzeća na tržištu. Elementi marketing plana su: ciljno tržište, proizvod i usluge, strategija cena, plan prodaje, plan promocije.

Ciljno tržište treba da da demografske karakteristike (pol, zanimanje, mesto boravka,prihod), veličinu tržišta u odnosu na ukupnu prodaju, prisutnost konkurencije na tom tržištu,... Proizvod i usluge, treba da da odgovore na pitanja: - Po čemu je proizvod jedinstven na tržištu? - Kakve karakteristike treba da ima proizvod? - Kakvu korist imaju kupci kupovinom vašeg proizvoda? Element strategija cena, treba da da odgovore na pitanja: - Koja je cena i kako se došlo do nje? - Kakav je odnos cene proizvoda u odnosu na slične konkurentne proizvode? - Da li se nude popusti? - Kakva je realizacija konkretne investicije? Plan prodaje i distribucije treba da da odgovore na pitanja: ć

-

Kako e proizvod biti distribuiran? Kako kupci mogu da plate proizvod?

-

Da li se nude popusti?

- Kakav je stav preduzeća u pogledu garancije, servisa, reklamacije,...? Plan promocije treba da da sadrži: - Opis propagandnog delovanja (direktna pošta, Internet, radio, TV, novine, bilbordovi,..) - Aktivnosti vezane za odnos sa javnošću (PR) - Vrste promotivnog materijala (katalozi, brošure, spotovi Internet, baneri,...) - Priikaz promotivnih aktivnosti (izložbe i sajmovi, nagradne igre, li čna prodaja, telemarketing,...) Matična organizacija sve više postaje osnova savremenog poslovanja, ima inovativnu strukturu a prednost joj je dualna struktura. Ova struktura je izuzetno zna čajna jer se izgrađuje na osnovu informacija o angažovanju pojedinaca u organizaciji. Dualna struktura sastoji se iz: - otvorene, nehijerarhijske, inovativne i - zatvorene, hijerarhijske, operativne strukture. Inovativna struktura treba da obezbedi uslove za razvoj ideja, a operativna da efikasno sprovede realizaciju ideja.


22/104

Novi uslovi privređivanja zahtevaju sinergiju znanja, veština i stavova zaposlenih. Iz ovoga proizilazi da uspehu vodi samo timski rad.


23/104

2.

INTERNET

Poznato je da je Internet velika ra čunarska mreža. Preko usluga koje se nude na njemu, već sada se može pronaći više informacija od onoga što bi jedan čovek mogao pročitati za života. Pritom treba paziti kako ne bi poistovetili Internet servise (kao što su Web, News, email,...) sa samim Internetom. Internet servise možemo posmatrati kao jednu veliku, pomalo konfuznu, bazu podataka koja se stalno dopunjava novim informacijama dok je Internet hardwareska mreža koja omogućava pristup tim podacima. Internet definišemo kao mrežu svih mreža. To doslovno znači da je to najve ća mreža na svetu koja povezuje milione personalnih računara, lokalne (LAN) i raširene (WAN) mreže u zajedničku mrežu. Računari i pojedine mreže u Internet su povezani na različite načine. Tako razlikujemo više vrsta veza kojima se služi Internet. S jedne strane prosečan korisnik se u većem delu sveta spaja na Internet preko modema. S druge strane postoje veze kojima se povezuju ra čunari koje zovemo serveri, hostovi ili čvorovi. To su većinom izuzetno snažni računari sposobni za obradu ogromnih količina podataka, i upravo preko njih se pojedinci spajaju na Internet. Serveri su naj češće umreženi satelitskim i radio vezama te optičkim i telefonskim kablovima. Ti računari su povezani specijalnim računarima koje nazivamo routerima. Routeri proveravaju gde idu podaci koji se kreću preko Interneta i odlu čuju kojim će ih putem poslati.

Internet je decentralizovana mreža što znači da nema centralno mesto iz kojeg se njom upravlja, pa stoga ne postoji ni na čin da se, na primer, „ nepodobni“ serveri isključe iz ove mreže. Internet je paketski orjentisana mreža (packet oriented network) što znači da svi podaci putuju kroz ovu mrežu podeljeni u pakete. Svaki od tih paketa sadrži podatke o tome odakle je krenuo i koje mu je odredište. Upravo zbog toga nije važno kojim smerom ovi paketi prolaze svei dok su na svom odredištu pravilno sastavljeni. Internetom sastavljanje na odredištu brine se TCP/IP protokol.Za njihovo pravilno putovanje Ukoliko na primer trebamo poslati hitnu poruku iz Europe u Japan, pa i u slu čaju da je cela Internet mreža u SAD-u isključena, a da je Europska veza s Japanom privremeno prekinuta, naša poruka će gotovo sigurno stići do cilja preko nekog od satelita ili preko neke sekundarne mreže (npr. podmorskim kablom u Afriku, radio vezom u Indiju, a iz Indije satelitom u Japan). Upravo zbog decentralizovanosti nije važno kojim putem naša poruka putuje Internetom ona će na kraju naći svoj put do cilja, a TCP/IP protokol (Transport Control Protocol/Internet Protocol) će se pobrinuti da stigne u istom obliku u kojem je poslana. Internet nije nekakav ogromni kabl na koji se priklju čuju sva računari već se jedna mreža ili računar priključuje na drugu, a TCP/IP protokol omogućava da ta priključena mreža ili računar dalje komuniciraju sa svim računarima koji su priključeni na Internet. Ovo je jedan od važnijih razloga relativne stabilnosti Interneta.


24/104

2.1. TCP/IP protokol U ranim sedamdesetim godinama postojalo je mnoštvo razli čitih kompjuterskih platformi i mnoštvo međusobno neusklađenih standarda. Na početku Internet je najavljivao mogućnosti međusobnog povezivanja raznih računaskih platformi. Ta pravila povezivanja su Internet standardi ili Internet protokoli, a oni predstavljaju svojevrsni jezik Interneta koji određuje na koji način su računari spojeni na Internet i na koji način međusobno komuniciraju.

TCP/IP (Transmision Control Protocol/Internet protocol) protokol je svojevrsni jezik Interneta koji određuje na koji se način računari spajaju na Internet (svakom daje njegovu adresu - IP broj) te na koji način međusobno komuniciraju. TCP/IP protokol nije jedan ve ć je to čitav niz protokola. TCP/IP protokol je protokol nižeg nivoa a to zna či da, ako želite da koristite bilo koju usluga Interneta, računari trebaju biti povezana ovim protokolom. A protokoli koji su višeg novoa i kompleksniji od TCP/IP protokola (npr. FTP, HTTP, TELNET, SMTP) koriste TCP/IP kako bi funkcionisali. Po osnovnoj podeli TCP/IP protokol delimo na Transmision Control Protocol i Internet Protokol. TCP protokol mnogo je napredniji naslednik NCP (Network Control Protocol) protokola, protokola koji se sedamdesetih godina koristio na Internetu (Arpanetu). Upravo iz TCP protokola izdvojen je IP protokol. TCP protokol se brine za korektnost podataka koji se prenose preko Interneta. Internet (Arpanet) je prešao sa NCP na TCP protokol 1983. godine. Inače, ovaj prelaz napravljen je relativno bezbolno za same korisnike Interneta čemu uzroke treba tražiti u višegodišnjim pripremama te relativno malom broju računara koji su u to vreme bili priključeni na Internet. Najvažnija uloga IP protokol je dodela IP broja (IP adrese) svakom računaru u trenutku kada se priključuje na Internet. Zbog toga je IP protokol osnovni protokol Interneta, jer je za funkcionisanje svih drugih protokola (čak i TCP-a) potrebno da računar dobije svoj IP broj. IP broj je jedinstven te ne mogu postojati dva računara sa istim IP brojem istovremeno na Internetu. IP broj je 32-bitan te se sastoji od 4 grupe od četiri binarna broja (osam cifara - nula ili jedinica). Svakom računaru na Internetu dodeljena je jedinstvena IP adresa predstavljena sa četiri niza brojeva od 0 do 255 razdvojenih ta čkama. Kako je binarno predstavljen broj težak za pamćenje svaka od četiri grupe prevodi se u 4 dekadna broja odvojena tačkom. Na primer, IP adresa www.microsoft.com je: 207.46.250.119. Korisnicima Interneta je teško da zapamte niz od 12 brojeva, ovakve adrese bile su teške za pam ćenje pa je 1983. godine uveden DNS (Domain Name Server) sistem. DNS konvertuje IP adresu u ime domena. DNS serveri održavaju bazu podataka koja sadrži IP adrese mapirane na njihov odgovaraju ći domen. DNS omogućava da umesto komplikovanog broja upišemo ime servera u tekstualnom obliku, takozvani FQDN1, koji je ponekad referisan na apsolutno ime domena koje specificira njegovu lokaciju u hijerarhiji DNS-a, a DNS prevodi tekst u brojni oblik i šalje zahtev ka udaljenom serveru. Na primer, uređaj sa lokalnim host imenom myhost i roditelj domenom example.com, daje kvalifikovano ime domena myhost.example.com. Zna či FQDN jedinstveno identifikuje uređaj, iako možda ima više uređaja u svetu sa imenom myhost ali samo jedan može imati ime myhost.example.com. Neke aplikacije, kao što su Web pretraživači, kada ne mogu da na đu željeni domen pokušavaju da kvalifikuju ime domena kao deo URL -a (Uniform Resource Locator). DNS ima hijerarhijsku strukturu. 1

Fully Qualified Domain Name (FQDN) GR_Internet marketing

25/104

- Root domena, - Top-level domeni, - Second level domeni i - Third-level domeni – Host. Na sledećoj slici prikazani su novoi DNS hijerarhije.

Raspoloživi domeni su:

S obzirom da je TCP/IP protokol ušao u upotrebu početkom osamdesetih nije se mogao predvideti porast broja korisnika Interneta. Upravo zato danas i postoji problem sa IP brojevima kojih pomalo nestaje zbog specifičnog sistema rezervacije IP brojeva za mreže A, B i C klase. Razvoj Interneta kao globalne mreže pre svega je zavisio od razvoja sredstava komuniciranja. Pronalaženje telegrafa, telefona, radija i računara bila je podloga za pojavu Interneta. Stoga i nije čudo da se Internet pojavio upravo u drugoj polovini 20. veka, u vremenu velike zategnutosti između istoka i zapada. Upravo ta stalna ratna opasnost GR_Internet marketing

26/104

motivisala protivnike da teže da budu ispred protivnika a to je svetu donelo tehnološke inovacije i brojne proizvode kojih možda ne bi ni bilo bez Hladnog rata. Tako neki istori čari smatraju da je i Internet jedna od nuspojava Hladnog rata. U po četku je zamišljen tako da omogući visok učinak u komunikaciji između istraživačkih centara, univerziteta i vladinih agencija SAD-a. Vrlo brzo je prerastao u internacionalnu mrežu dostupnu svima.

Problemi Interneta Da li će i u kojem obliku Internet opstati u velikoj meri zavisi od rešavanju nekih bitnih problema kako Weba tako i samog Interneta. Prosečnom korisniku Interneta najveći su problemi obično vezani uz brzinu koja se smanjuje, standarde koji se stalno menjaju i cenzuru koju neki krugovi nameću. Bez obzira kako mi gledali na to www je industrija u razvoju. Industrija koja ve ć sada, u svojim začecima, meri prihod u milijardama dolara. Upravo se zato u trgovini i vidi rešenje za niz problema samog Interneta. Logika je jednostavna, ako Internet postane slobodna trgovinska zona, o čemu se većina svetskih nacija načelno složilo, to će uneti svež finansijski poticaj koji će osigurati Webu budućnost. Broj korisnika Interneta u svetu (IEEE - Institute of Electrical and Electronics Engineers) prikazan je na sledećem grafikonu.


27/104

Statistika upotrebe Interneta u svetu 2006. godine prikazana je u sledećoj tabeli: Populacija ( 2006.)

% svetske populacije

Upotreba Interneta

% upotrebe u svetu

Rast upotrebe 2000-2005

915,210,928

14.1 %

23,649,000

2.3 %

423.9 %

3,667,774,066

56.4 %

364,270,713

35.6 %

218.7 %

Evropa

807,289,020

12.4 %

291,600,898

28.5 %

177.5 %

Srednji Istok Severna Amerika

190,084,161 331,473,276

2.9 % 5.1 %

18,203,500 227,303,680

1.8 % 22.2 %

454.2 % 110.3 %

Latinska Amerika

553,908,632

8.5 %

79,962,809

7.8 %

342.5 %

33,956,977

0.5 %

17,872,707

1.7 %

134.6 %

100.0 %

1,022,863,307

100.0 %

183.4 %

Svetski regioni Afrika Azija

Okeanija i Australija TOTAL ZA SVET

6,499,697,060


28/104

2.2. E-mail Elektronska pošta, e-mail servis Interneta, prenosi se preko Interneta uz pomoć SMTP (Simple Mail Transfer Protocol), odnosno POP3 (Post Office protocol - 3) protokola. Ovaj servis jedan je od najpopularnijih servisa od samih po četaka Interneta, i to zbog njegove važnosti u komunikaciji na svim nivoima. Koriste ga svi, deca, zaljubljenici u ra čunare, naučnici i poslovni ljudi kojima je ovaj servis neophodan kao sredstvo jeftine komunikacije u svakodnevnom poslovanju. Ljudi koji jedva da znaju da koriste računar imaju e-mail adresu kao sastavni deo savremenog načina života. Ono što doprinosi popularnosti ovog servisa jeste sigurnost da ćzagubi. e poslana pošta sigurno sti ći na odredište, odnosno ne postoji mogućnost da se ovakva pošta

Standardi Najveća opasnost za budućnost Interneta jeste bitka za različite standarde jer stotine firmi žele progurati svoj standard i time ste ći prednost na tržištu. Ovo upravo i izaziva strah od fragmentacije Interneta. Setimo se nekih većih bitaka, browserski rat između Netscapea i Microsofta, borba za standard modema od 56 Kb/s, bitka za standardizaciju Jave, i tako dalje. Za ove probleme nadležan je W3C2 koji je upravo zbog ovakvih problema i osnovan.

Sigurnost Jedan od najvećih problema Interneta svakako je sigurnost. Kako je Internet decentralizovan prilično je stabilan pa je opasnost od rušenja sistema vrlo mala. Ipak, najve ći problem je sigurnost mreža preduzeća i raznih vladinih organizacija, uglavnom u SAD-u, u koje relativno često provaljuju hakeri što spada u domen finansijskog kriminala. Pove ćanje ove sigurnosti je veoma važno zbog finansijskog opstanaka WWW-a, jer bez visokog stepena sigurnosti finansijskih transakcija i svih drugih oblika komuniciranja preko Interneta neće se obezbediti sredstva za siguran i udoban dugoročan opstanak. Sigurnost na Internetu postala je aktuelna sa pojavom WWW-a te širenjem Internet populacije. Za sigurnost na Internetu brine se CERT (Computer Emergency Response Team) koji registruje i pokušava suzbiti provale u sisteme.

Definicije SPAM-a Kod e-mail reklamiranja možemo krenuti od dve, manje ili više poznate, činjenice. Prva, ovaj vid reklame predstavlja direktan marketing, obzirom da se upu ćuje na tačno određenu adresu koju prima pojedinac. Druga činjenica je da sloboda koju omogućava Net i takozvana privatnost e-mail adrese dovode do pojave, u Internet žargonu poznate kao SPAMa3, neželjena poruka. Generalno, SPAM predstavlja svaku e-mail poruku koju korisnik dobije, a koja nema direktne indirektne sa njim.korisnik Pod direktnim vezama podrazumevaju osobesei preduzeća,ili ili servisi, veze sa kojima komunicira. Podse indirektnim vezama podrazumevaju osobe i preduzeća, ili servisi, koje se pozivaju na direktne veze, slu čaj gde direktne veze mogu potvrditi da su prosledile e-mail adresu drugoj osobi, preduzeću ili servisu. Jednostavnije rečeno, svaka posta koja nema razloga da se pojavi u mail box-u

2 3

World Wide Web Consortium (W3C) razvija interoperativne tehnologije (specifikacije, vodiče, software i alate) koji Webu daju punu snagu. W3C je forum za informacije, komunukaciju i kolektivno razumevanje. SPAM - na engleskom: junk email, unsolicited email, bulk messages, ili u prevodu: djubre, sum, nezeljena poruka. GR_Internet marketing

29/104

korisnika predstavlja SPAM. SPAM poruke mogu biti neprijatne, nezeljene i neautorizovane. Kod neautorizovanih poruka posiljalac se predstavlja kao neko drugi


30/104

2.3. Šta je World Wide Web Informatika je jedna od najnepredvidivjih delatnosti. Niko na po četku nije mogao predvideti blistavu budućnost Interneta, a danas možemo samo nagađati u kojem će se smeru Internet kretati. Budućnost Interneta će sigurno zavisiti od budućnosti Weba. Veze na Internetu se svakodnevno poboljšavaju, a WWW sve češće ulazi i u naše domove. Zbog toga je važan porast finansijske iskoristivosti Interneta što je i osnovni preduslov za daljnja ulaganja u samu infrastrukturu Interneta bez koje je Web bezvredan. Njegove mogu ćnosti su gotovo nesagledive. Možete kupiti knjigu, auto ili ra čunar preko Interneta. Možete studirati, gledati slušati radio i televizijske rade samo preko Interneta, možete pomoćufilmove, robota uzgajati vrtove, pregledavatistanice VRMLkoje ( Virtual Reality Modeling Language )4 slike nekretnine koje želite kupiti, igrati igre sa tridesetak ljudi istovremeno, izmjenjivati sve vrste informacija. Jednom rečju, mogućnosti Weba su neograničene. A šta nam tek budu ćnost donosi? Svakako napreda tehnologije, razvoj Weba, danas stvaraju novi sloj dece i mladih ljudi koji upotrebljavaju drugačiji jezik od ostatka stanovništva. To su ljudi kojima je Web, Net, WWW, Internet drugi dom, a njegovi slangovi drugi jezik. Nije važno gde oni žive, sve dok su priključeni na Internet i dok surfaju po Webu oni znaju da su u centruu sveta.

WWW je servis koji je svojim revolucionarnim pristupom promenio na čin upotrebe Interneta. Otac WWW-a je Tim Barners Lee5, naučnik CERN-a6 (Evropske organizacije za nuklearna istraživanja ili Organisation Européenne pour la Recherche Nucléaire), koji je stvorio ovu grupu protokola u svrhu poboljšavanja razmene informacija izme đu naučnih institucija. Web je samo jedan od brojnih servisa Interneta. Ono zbog čega je postao najkorišteniji standard ove najraširenije svetske mreže jesu njegove mogu ćnosti istovremenog prikazivanja teksta, slike, audio i video dokumenata. Može se reći da je World Wide Web grafički hipertekstualni način korišćenja Interneta koji koristi HTTP protokol za prenošenje WWW stranica i drugih podataka preko Interneta, na primer sa servera do računara korisnika. Do pojave WWW-a Internet je za prosečnog korisnika bio relativno težak za upotrebu. Iako je posedovao mnogo korisnih funkcija kao mšto je slanja elektronskih poruka ( e-mail) ili novinskih grupa (usenet) programi koji su to omogu ćavali bili su presloženi za običnog korisnika pa su Internet uglavnom koristili naučnici za razmenu iskustava kao i zaljubljenici u računare. Čak i kada se pojavio WWW, 1991. godine, nije bilo pretraživača (browser) koji bi iskoristio sve njegove prednosti. Tek sa pojavom prvih grafi čkih pretraživača koji su mogli prikazivati sliku i tekst zajedno počela je era WWW-a. Web je tako 1995. godine postao najupotrebljavaniji servis Interneta te najvažniji razlog njegove današnje ekspanzije. Potrebno je bilo ispuniti je niz preduslova da bi nastao WWW. Neki standardni elementi na kojima se Web bazira imaju dugogodišnju razvojni put. U osnovi postoje dve linije koje treba slediti da bi shvatiio kako je Web nastao. Prva od njih je razvoj Hiperteksta (Hypertext) to jest HTML-a, a druga je razvoj Internet protokola koji su omogućili Internet, a time i WWW. Tri su elementa koja čine

4

Virtual Reality Modeling Language - jezik za opisivanje virtualnih svetova predstavljenih na Webu. Namera kreatora je da VRML bude standardni jezik za opisivanje interaktivnih simulacija na Webu (wiki) Tim Beerners Lee - Englez, diplomirao na Oxfordu 1980. 1990. godine napisao HTTP i pretraživa č za WWW po konceptu W3C 6 CERN Organisation Européenne pour la Recherche Nucléaire 5


31/104

osnovu Weba. Ti elementi su bila novost kada je 1990. Tim Barners Lee osmislio Web. To su HTML jezik, HTTP protokol i URL.

HTTP (Hypertext Transfer Protocol) protokol odre đuje način na koji se informacije pozivaju ili šalju preko WWW-a. HTTP je komunikacioni protokol koji se koristi za prenos HTML dokumenata preko Interneta. Drugim rečima, to je protokol na kojem se bazira WWW. Dok HTML jezik omogućava istovremeno prikazivanje teksta i slike, HTTP protokol se brine kako će te slike i tekst preneti preko Interneta. Za isporuku željene informacije do klijenta, HTTP sledi jednostavan postupak u četiri koraka: 1. Klijent uspostavlja vezu sa serverom 2. Klijent šalje serveru zahtev za određenim dokumentom 3. Server vraća odgovor klijentu 4. Server ili klijent prekida vezu HTTP protokol ne pamti informacije iz prethodnih veza da bi odziv sistema bio brži.Veza između klijenta i servera prekida se odmah nakon izvršenja zahteva klijenta. Duže čekamo dokument koji sadrži slike, jer se za svaku od njih veza mora ponovo uspostaviti. Noviji pretraživači omogućuju otvaranje više veza istovremeno i paralelnu obradu podataka. Nedostatak je u smanjenoj brzini a on se rešava novim tehnološkim pristupima kao što je na primer ISDN ili ADSL. S obzirom da je osnova Weba, HTTP je najkorišteniji protokol današnjice i to od 1995. kada je po obimu prometa pretekao FTP protokol. Markup teksta, Language) pravidelova računarski jezik već odre HTML (Hypertext način prikazivanja (kombinovanja) slike,jezik audionije i video u dokumentima kojiđuje su dostupni preko WWW-a. HTML nije pravi programski jezik, ve ć je zamišljen kao standardni sistem namenjen opisivanju sadržaja i strukture WWW stranica. On definiše kako će se slika, ili bilo koji drugi objekt, postaviti na Web stranici u odnosu na tekst. HTML je, ustvari, pojednostavljen SGML (Standard Generalized Markup Language). HTML je napisan u ASCII formatu što mu je velika prednost s obzirom na to da ovaj format mogu čitati gotovo sve platforme računara. Hipertekst bismo mogli jednostavno definisati kao bilo koji deo teksta koji nas dodirom miša po tom delu teksta dovodi do neke druge stranice. Hipertekst je danas u osnovi svakog modernog operativnog sistema. Reč hipertekst prvi upotrebljava Ted Nelson 1965. godine. Andy van Dam sa saradnicima još 1967. godine izgrađuje Hypertext Editing System, a Ted Nelson 1981. godine započinje projekt Xanadu. Xanadu je trebala biti centralizovana baza podataka, povezana hipertekstulanim vezama koja bi sadržavala sve informacije koje su ikad objavljene, a čije bi se korišćenje plaćalo. Iako ova ideja nikad nije ostvarena bila je velika inspiracija Timu Barnersu Leeu. Dokument napisan u HTML jeziku obično se naziva HTML ili Web stranica. Ovakve stranice izrađuju se kada se bilo kakav dokument (tekstovi, slike, glazba, filmovi) žele objaviti na Webu. Ipak, hipertekst svoju pravu promociju doživljava tek sa pojavom World Wide Weba. Tim B. L. upotrebljava hipertekst kao osnovu WWW-a nazivajući svoju verziju hiperteksta HTML jezikom. Kako HTML ne bi nikad postojao bez hiperteksta mogli bismo reći da je istorija hiperteksta zapravo istorija HTML-a. Još 1945. prvi put se javlja ideja koja sadrži neka načela GR_Internet marketing

32/104

hiperteksta. Te je godine Vannevar Bush, naučnini sradnik predsednika SAD-a Roosavelta predložio Memex - konceptualni uređaj koji bi imao mogu ćnost pohranjivanja velikih količina podataka u kojima bi korisnici imali mogućnost stvaranja informacionih tragova (link-ova) koji bi međusobno povezivali dokumente ili podatke. Ta ideja o link-ovima može se uporediti sa današnjim hipertekstom. Treba napomenuti da je W3C prihvatio XML (Extended Markup Language) jezik koji bi trebao biti naslednik HTML jezika. XML jezik nastao je kao jedan od retkih zajedničkih projekata Netscape i Microsoft kompanija.

URL (Uniform Resource Locator) određuje način pristupa nekoj stranici na WWW-u, a upotrebljava se u svim WWW pretraživačima. Kao i HTML jezik URL ideja pripada Timu Barnersu Leeu. URL je sistem adresiranja koji se koristi u WWW pretraživačima. Pomoću URL-a može se pozvati svaki dostupan dokument ne samo na Webu ve ć uopšte na Internetu. URL adresa je vrlo jednostavna. Ona se sastoji od imena protokola koji se želi koristit, imena servera kojem se želi pristupiti te od ta čnog mesta, direktorijuma, na serveru na kojem se nalazi dokument kojem želite pristupiti. S obzirom da se može odabrati protokol koji želimo, to znači da se preko Web pretraživača može pristupiti i FTP , GOPHER ili NEWS, a ne samo Web serverima. Kako je Web ipak najčešći protokol današnjice, za njega su i napisani pretraživa či. Uobičajen URL prefiks koji se koristi svakako je http. U pretraživač se URL upisuje u sledećem obliku: http://www.xyz.net/neki_direktorijum/dokument.html. gde je:

http protokol koji se koristi, www.xyz.net ime servera koji se poziva, neki_direktorijum bilo koji direktorijum na ovom serveru, dokument.html bilo koji dokument koji želimo pozvati. URL-ove možemo podeliti na potpune, nepotpune i na relativne. Primjer potpunog URL-a naveden je gore, a relativni URL-ovi su oni koje u browser unosite bez prefiksa http://. Pri tome browser pretpostavlja da želite koristiti upravo HTTP protokol. Relativni URL-ovi su ustvari nepotpuni URL-ovi koje koriste osobe koje izrađuju stranice za Web. Pritom oni ne moraju navoditi punu stazu do dokumenta koji se želi pozvati ve ć se koriste relativnim odnosom između stranice u kojoj se nalazi sama veza u odnosu prema dokumentu koji se želi pozvati. Mogućnost da se pomoću WWW browsera pristupa FTP, GOPHER, NNTP 7 i drugim serverima još je jedna od mogu ćnosti koja izdvaja Web od ostalih servisa na Internetu te ga time ističe kao logično sredstvo za ujedinjenje svih mogućnosti Interneta. Kao i HTTP i HTML, i URL je izumio Tim Barners Lee.

Browseri - Pretraživači Web stranice pisane su u HTML jeziku. Za ovaj način korišćenja Interneta korisnik mora koristiti WWW pretraživač. 7

NNTP (Network News Transfer Protocol) je dominantan protokol koji upravlja porukama poslanih na Usenet newsgroup


33/104

Pretraživači su posebni programi koji korisniku Interneta omogu ćavaju pregledavanje stranica pisanih u HTML jeziku, na primer Internet Explorer. Od samog pretraživa ča zavisi kvalitet i funkcionalnost stranica pisanih u HTML jeziku. Štaviše porast broja korisnika WWW-a, ali i Interneta, počeo se značajno povećavati tek sa pojavom browsera koji su mogli kombinovati tekst i sliku, a kasnije i zvuk, video itd...

Razlozi nastanka WWW-a Bitne razlike po kojima se Web razlikuje od ostalih na čina korišćenja Interneta je to što omogućava hipertekstualne veze između dokumenata, te što omogućućavae kombinovano prikazivanje teksta, slika, zvuka i videa. Naravno s WWW-om se javlja i pretnja stvaranja stanovništva drugog reda, onih koji ne znaju, nemaju mogućnosti ili ne žele naučiti koristiti Web i Internet. Oni sada možda još i nisu, ali u budućnosti će svakako biti, u podređenom položaju u odnosu na one koji znaju koristiti Web. Taj problem će svakako trebati rešiti tako da svi, pre ili kasnije, dobiju jednaku šansu.

Istorijski prikaz Weba Kako se Internet sve više širio javljala se krajem osamdesetih godina potreba za boljim načinima povezivanja naučnih institucija. Tako je Tim Barners Lee 1989. godine predložio stvaranje mrežnog Hypertekst sistema unutar CERN-a. Nevezano za njegov rad Robert Cailliau predlaže hypertekstualni projekat za rukovanje dokumentima unutar tog istog laboratorija. Ova dva naučnika 1990. godine prezentuju zajedni čki predlog upravi laboratorije, i odlučuju da ga nazvu World Wide Web. Novina je da do tada samo tekstualnog Interneta WWW bi trebao da sadrži, sliku, zvuk i video. Počinje otvaranje Web servera. Prvi server u SAD-u je SLAC (Stanford Linear Accelerator Center) iz Kalifornije koji nudi velike baze podataka koje sadrže dokumente vezane uz Fiziku, a povezane Hypertekst vezama. Već krajem 1992. godine u svetu je bilo 50 WWW servera. CERN 1993. objavljuje software za WWW server koji sadrži osnovne metode zaštite kao što je autorizacije pristupa. Krajem godine već ima WWW 250 servera u svetu. Marc Andressen i Jim Clark 1994. godine osnivaju Mosaic Communications Corporation koja kasnije menja ime u Netscape. U septembru 1994. godine Tim Barners Lee i LCS, laboratorija za računarske nauke Masačusetsovog tehnološkog instituta, MIT8, osnivaju W3C, Web konzorcijum. W3C danas čine tri matične institucije: MIT-ova Laboratorija za računjarske nauke, INRIA9 iz Francuske i Univerzitet Keio iz Japana kao i preko 200 kompanija i akademskih organizacija. Članovi W3C-a ne mogu biti pojedinci već samo kompanije koje plaćaju godišnju članarinu u ovoj instituciji, a koje su vezane uz razvoj Web protokola.

Krajem 1994. godine u svetu već ima 2500 servera. U 1995. godini objavljen je i prvi Java pretraživač čime je i predstavljen JAVA10 jezik. Programi pisani u ovom jeziku navodno imaju sposobnost izvođenja na svim platformama računara i time drasti čno menjaju značenje WWW-a omogućavajući mu da teorijski u budućnosti postane univerzalni operativni sistem. 8

MIT - je privatni istraživački univerzitet u američkom gradu Cambridge, država Massachusetts. INRIA - Institut National de Recherche en Informatique et en Automatique (National Institute for Research in Computer Science and Automation) - svetski lider u informacionim i komunikacionim naukama i tehnologiji 10 JAVA je programski jezik, koji je razvila kompanija Sun Microsystems po četkom devedesetih godina. 9


34/104

Već je rečeno da je WWW nastao u jednoj evropskoj laboratoriji, u CERN-u. Prvi WWW programi pojavili su se još 1991. godine, ali kao servis intenzivnije se koristili tek kad se WWW ptiključio na Internet 1995. godine. Kada su uočene prednosti i mogućnosti WWW počela je i njegova ekspanzija.

Rezime razvoja 1969. pojavila se vojna mreža ARPANET 1970. u razvoj mreža uklju čuju se univerziteti 1974. definisan TCP/IP protokol 1982. prvi put se pojavio termin Internet 1989. gasi se ARPANET 1989. Stvoren HTTP 1990. pojava web protokola 1991. početak komercijalizacije računarske mreže 1991 Tim Berners-Lee u CERN-u predstavlja World Wide Web 1992. Postavljen tada jubilarni 25. web server 1993. Prvi grafički browser Mosaic, The Tech, prve online novine u izdanju studenata MIT-a 1994. CERN objavljuje da će Web biti besplatan, pojava Yahooa, prve banner reklame 1995. Tada jubilarnih 20 hiljada sajtova, po četak dot-com booma, pojava Amazona i eBay, Netscape i Internet Explorer kreću u rat, pojava Jave 1996. 350 hiljada stranica, pojava Hotmaila, prvog besplatnog webmaila, ICQ - prvi instant messenger 1997. Investicioni eldorado u elektronskom poslovanju, prvo pominjanje pojma weblog, kasnije blog 1998. Google, Open Diary, prvi blog community 1999. Napster, Blogger, Boo.com 2000. 20 miliona sajtova, dot-com krah 2001. Wikipedia, zatvaranje Napstera 2002. Mozilla 1.0, FBI stavlja poternice na Web 2003. iTunes, My Space 2004. Google izlazi na berzu, bloggeri pozvani na press konferenciju, Gmail, Google Earth, Mozilla Firefox 2005. otvoreno 17 miliona novih stranica, YouTube 2006. Web2.0, u augustu je on-line 92 615 362 web stranica


35/104

3.

INTERNET MARKETING

U savremenom poslovanju tehnologija predstavlja vodeću snagu za razvoj novih mogućnosti. Posebno je značajna briznina promena u informacionim tehnologijama (IT). Danas razvoj IT-a poprima dimenzije sveobuhvatne eksplozije tako da se može govoriti o informatičkoj revoluciji koja je definitivno preoblikovala svetsku privredu i način poslovanja. U poslednje dve decenije naglo je došlo do razvoja obrade informacija koja obuhvata, pored medija masovnog komuniciranja, i sve druge oblasti bazirane na računarima. Obrada informacija je usled napretka tehnologije i nauke, izuzetno brzo rasla i danas predstavlja preovla i oblik ljudske đujućizuzetno distribuiraju velikom aktivnosti. brzinom. Informacije se u savremenom svetu proizvode i Osnovne dimenzije međunarodnog komuniciranja su se promenile. Prostorna dimenzija se proširila do krajnjih granica a vremenska dimenzija se svela na mogući minimum, sve uz minimalni utrošak energije. Sve ovo je dovelo do toga da su informacije postale transnacionalizovane. Za informacije ne postoje nacionalne granice. Primena informacionih tehnologija u poslovanju pomerili su na čine privređivanja novim horizontima, transformisala je proces proizvodnje i upravljanja u preduzećima. Šta obuhvataju informacione tehnologije? One obuhvataju: - sredstva i metode za obradu i komunikaciju podataka, -

uslužne i transakcione servise, automatizaciju poslovanja,

-

računarski integrisane sisteme,

-

veštačku inteligenciju.

Nova potrošnja zahteva brzinu i blizinu, odnosno proizvodnju za konkretnog potrošača. Umreženi računar postaje komunikacioni knal koji preduzeću obezbeđuje dnevne informacije o poslovanju, a kupac prestaje da bude samo krajnji korisnik ve ć postaje subjekt koji ima svoje zahteve. IT su omogućile da preduzeća sve više imaju saznanja o svojim kupcima a kupci su postali izuzetno informisani o proizvođačima, proizvodima i posrednicima, i veoma osetljivi i zahtevni na cenu proizvoda i njihovu isporuku. Brzo se povećavao broj kanala prodaje koji su vezane za konkretan prostor i konkretnu lokaciju. Naglo se povećala prodaja u virtuelnim prodavnicama, odnosno prodaja putem Interneta. U timkoje uslovima trgovac nei poseduje postaje posrednik u snabdevanju ć oni kompanije informacijama će kupac izabrati upotrebiti.robu Me đve utim koriste IT da povećaju svoja saznanja o potencijalnim kupcima i potrošačima tako što kreiraju moćne baze sa svim relemantnim podacima o njima. Kompanije uz interaktivno komuniciranje mogu precizno da dođu do potrošača i time da, sa jedne strane, smanje broj posrednika u distributivnom lancu na međunarodnom tržištu a sa druge strane da ostvare bolju povezanost sa tržištem te kreiranjaju veći stepen lojalnosti potrošača. Za učešće na međunarodnim sajmovima, predstavljanje svojih proizvoda i pribavljanje i analizu podataka u vezi sajamskog nastupa, preduze će koristi Internet prezentacije sajmova. Većina prezentacija međunarodnih sajmova ima linkove ka drugim značajnim sajmovima u GR_Internet marketing

36/104

regionu i svetu što preduzeću olakšava komunikaciju sa organizatorima i drugim uslužnim organizacijama vezanih za sajamski nastup. Ove sajamske prezentacije na Internetu imaju kompletne informacije u vezi same organizacije sajma i prate ćih aktivnosti. Izlagačima je omogućeno da, pored dobijanja relevantnih informacija, izvrše i prijavu svog u češća na sajmu kao i da izvrše prenos sredstava za zakup sajamskog prostora. Sve se više pojavljuju i „virtuelni sajmovi“ koji predstavljaju način prezentacije ponude razli čitih firmi na jednom mestu uz mogu ćnost obavljanja trgovinskih transakcija, jer je omogućena interaktivna komunikacija. Na ovaj na čin može se vršiti kataloška prodaja. IT su kreirale nove mogućnosti za promotivno delovanje kroz unapređenje prodaje. Informacione tehnologije u funkciji komunikacije sve značajnije utiču na proces globalizacije. Omogućile su otvaranje tržišta a eksponencijalan rast koriščenja Interneta sve više uslovljava da preduzeća ne mogu više da opstanu u izolaciji nacionalne ekonomije nezavisno od globalnih tržišnih tokova. Internet i marketing su u neraskidivoj i čvrstoj vezi. Njihov me đusobni odnos je složen i kompleksan jer se u oba ova pristupa nalazi isti faktor, a to je čovek. U slučaju Interneta to je umreženi pojedinac kao faktor komunikacije po sopstvenoj želji, a u slučaju marketinga konkretni pojedinac kao potrošač sa sopstvenim karakteristikama, mogućnostima i navikama. Ova dimenzija je nit koja ih povezuje jer je u oba slu čaja reč o stvaranju interaktivnog odnosa. Suština marketing koncepta jeste omogu ćavanje izbora proizvoda i usluga u skladu sa potrebama, zahtevima i mogućnostima konkretnih potrošača održavanjem stalne veze putem marketing aktivnosti firme, počevši od istraživanja i razvoja adekvatnog proizvoda i kanala distribucije do propagandnih i promotivnih kampanja. Internet omogućava direktnu, interaktivnu vezu korisćenjem tehnoloških prednosti računarrske mreže. Digitalna era stvorila je samo tehnološke uslove, a Internat je kao medij otvorio prostor za praktično marketing delovanje interaktivnog tipa. Interaktivno delovanje je usmereno na potrošače ne kao na grupu sličnih pojedinaca već na potrošača kao pojedinca. Internet se pokazao kao moćno sredstvo koje može da posluži marketing orijentisanim preduze ćima kako u razvijanju novih programa i efektivnijem opsluživanja potrošača tako i efikasnijem ostvarivanju sopstvenih ekonomskih i marketing ciljeva. Značajan aspekt marketinga, industrijski marketing, pod uticajem i koriš ćenjem mogućnosti Interneta, usmerio se u pravcu povećavanju značaja takozvanih virtualnih industrijskih parkova u obliku Web stranica koji povezuju kupce i prodavce u on-line zajednice. Koršćenje mogućnosti Intreneta u razvijanju koncepta marketinga, Internet Marketinga, nije ništa drugo nego prihvatanje specifi čnosti koje donosi on-line pristup za razliku od takozvanog off-line ili tradicionalnog pristupa. Zato pod pojmom Internet marketinga podrazumevamo on-line marketing koji se odnosi na sprovođenje marketing ideja korišćenjem javne međunarodne računarske Internet mreže. Suštinske karakterstike marketing koncepta ili ključni principi marketinga i u ovom slučaju ostaju isti: -

stvaranje vrednosti za potrošače,

-

postizanje konkurentske ili posebne prednosti i

-

usmeravanje i fokusiranje ciljeva, resursa i napora preduze ća na strateškoj osnovi.


37/104

Novi kvalitativni faktor koji prvenstveno unosi Internet umrežavanje u marketing kontekst jeste već pominjana interaktivnost, direktan odnosno neposredan kontakt potrošača i marketing orijentisane organizacije u isto vreme. Brži protok informacija kroz komunikacioni kanal dovodi do ukidanja plutanja informacija, odnosno dolazi do približavanja pošiljaoca i primaoca informacija. Savremeno komuniciranje vodi ka nastanku globalnog sela jer doprinosi brzini prenošenja novih znanja, inovacija, unapređenju obrazovanja, smanjenju i prevazilaženju kulturnih barijera. Potroša či u različitim delovima sveta vrlo brzo sti ču saznanja o kretanjima na me đunarodnom tržištu. Sistem masovnog komuniciranja u međunarodnim okvirima utiče na ujednačavanje želja i ukusa potroša a, kao i novonastalih navika u korišćenju proizvoda te globalizaciji novih proizvoda kojičodgovaraju tim navikama. Informisanje i komuniciranje se menja u interakciju kulture putem novih do-ityourself-media i time uobličavaju međunarodni marketing. To znači da su porošači istovremeno i pošiljaoci i primaoci poruka u procesu tržišnog komuniciranja, mogu se sveobuhvatno informisati koristeći dostignuća elektronske komunikacione infrastrukture tako da mogu da odaberu za njih bitne poruke.

Interaktivno komuniciranje. Najveći pomak u savremenom poslovanju nesumnjivo su potakle informacione tehnologije efikasnim pozicioniranjem ciljne grupe potroša ča. Komuniciranje se posredstvom Interneta odvija kroz tri oblika: -

jedan pošiljalac jedan primalac poruke,

-

jedan pošiljalac mnoštvo primalaca i

- mnoštvo pošiljalaca i mnoštvo primalaca poruke. U sledećoj tabeli prikazan je model Internet komunikacije. Komunikacioni metod

sredstvo

Tip komunikacije

Jedan ka jedan

e-mail, razgovor

Individualna

Gopher protokol, www, mailing liste

Distribuirana

IRC, usenet news

kolaborativna

Jedan ka mnoštvu Mnoštvo ka mnoštvu

Iz prikazanog modela proizilazi da se preko Interneta, dakle posredstvom samo jednog medija, a u zavisnosti od upotrebe pojedinih servisa, može ostvariti i personalna i masovna komunikacija na globalnom nivou, što ovaj medij čini jedinstvenim a korisnik nije više samo potrošač već postaje komunikator. Najpopularniji servis Interneta za obavljanje poslovne komunikacije je www. Ovaj servis kompanije najčešće koriste za pružanje poslovnih informacija, on omogu ćava da preduzeće: -

svoju ponudu predstavi na globalnom tržištu,

-

precizno dođe do ciljnog tržišta,

-

definiše grupe potrošača i odredi profil potroša ča,

-

izradi odnos između potrošača i robne marke,


38/104

-

efikasno pozicionira robnu marku na tržištu,

-

realizuje interisantne promotivne kampanje,

-

kontinualno ažurira poslovne informacije.

Internet marketing je zakoračio u treću fazu razvoja.

Prva faza trajala je do 1995. godine a obuhvatala je jednostavne prezentacione ponude a osnovni cilj ovog promotivnog delovanja bio je plasiranje informacija o preduzeću. Druga faza jeste komuniciranje u funkciji prikupljanja što više informacija o kupcima i potrošačima. Nastupa treća faza koja se zasniva na kibernetskim kampanjama ( cyber campaign) koje predstavljaju vrhunac interaktivnog komuniciranja čiji je cilj delovanje unapred, usmereno privlačenje potrošača u funkciji ostvarivanja marketing ciljeva. Internet definitivno predstavlja revolucionarni pomak u globalnom procesu komuniciranja, a u oblasti tržišnog komuniciranja stvorio je uslove da se tehnološka brzina procesa komuniciranja izjednači sa stvarnim komuniciranjem, što danas uti če na pomeranje značaja pojedinih oblika tržišnog komuniciranja i uloge u me đunarodnom marketing programu. Prema Kotleru, brzi razvoj IT i direktnog marketinga imali su najzna čajniji uticaj na oblikovanje nove forme marketing komuniciranja ozna čenog kao integrisano marketing komuniciranje. Ovaj model podrazumeva integrisanje i koordinaciju mnogih komunikacionih kanala u funkciji plasiranja jasne i konzistentne poruke o preduzeću, njegovim proizvodima i uslugama. Uspešno poslovanje preduzeća u 21. veku zavisiće od odnosa preduzeća prema rastućim potrebama za znanjem i primenom najnovijih tehnoloških dostignuća u upravljanju preduzećem, kao i od sposobnosti preduzeća da na najbrži, najrazumljivij i najefikasniji na čin prenesu informacije do ciljne grupe kupaca i potrošača. Internet i marketing se danas nalaze u neraskidivoj i čvrstoj vezi, njihov međusobni odnos je složen i kompleksan jer se u oba ova pristupa nalazi isti faktor, a to je čovek. U slučaju Interneta to je umreženi pojedinac kao faktor komunikacije po sopstvenoj želji, a u slučaju marketinga konkretni pojedinac kao potroša č sa sopstvenim karakteristikama, mogućnostima i navikama. Ova dimenzija je spona koja ih povezuje jer je u oba slu čaja reč o stvaranju interaktivnog odnosa. Internet omogućava direktnu, interaktivnu vezu koris ćenjem tehnoloskih prednosti kompjuterske mreže dok je bit marketing koncepta omogućavanje izbora proizvoda i usluga u skladu sa potrebama, zahtevima i mogućnostima konkretnih potrošača održavanjem stalne međusobne veze putem marketing aktivnosti firme, od istraživanja i razvoja adekvatnog proizvoda i kanala distribucije pa do propagandnih i promotivnih kampanja. Nova digitalna era stvorila je tehnološke uslove a Internat kao medij otvorio je prostor za praktično marketing delovanje interaktivnog tipa koje usmereno na potroša ča kao pojedinca. Tako se u tom smislu Internet pokazao kao veoma moćno sredstvo koje može da posluži marketing orijentisanim komanijama, kako u razvijanju novih programa i efektivnijem opsluživanja potrošača tako i efikasnijem ostvarivanju sopstvenih ekonomskih i marketing ciljeva. Ekspanzija Interneta je evidentna. Koršćenje mogućnosti Intreneta u razvijanju koncepta marketinga, sa popularnim nazivom Internet Marketing, predstavlja prihvatanje specificnosti koje donosi on-line pristup za razliku od tradicionalnog, takozvanog off-line, pristupa. Stoga pod pojmom Internet GR_Internet marketing

39/104

marketinga podrazumevamo on-line marketing koji se odnosi na sprovođenje marketing ideja i planova korišćenjem javne međunarodne kompjuterske Internet mreže. Suštinski, ključni principi marketinga i u ovom slučaju Internet marketinga su isti: -

stvaranje vrednosti za potrošače,

-

postizanje konkurentske ili posebne prednosti i

-

usmeravanje i fokusiranje ciljeva, resursa i napora preduze ća na strateškoj osnovi.

Specifićnost koju prvenstveno unosi Internet umrežavanje u marketing kontekst jeste već pomenuta interaktivnost, direktan, odnosno neposredan, kontakt potroša ča i marketing orijentisane organizacije u isto vreme. Fenomen Intreneta, sa stanovišta njegove primene u okvirima marketing koncepta svake organizacije, posmatramo kao revoluciju u komunikacionom poslovnom kontekstu. Korišćenje Interneta za potrebe marketing nastupa podrazumeva učešće čitave palete tehnoloških pitanja. Međutim, najveća greška je dozvoliti da tehnologija definiše marketing strategiju organizacije. Znači, integrisanje Interneta u organizaciju zahteva izuzetno pažljiv pristup, strateško postavljanje koncepta primene Interneta i planiranje. Internet marketing je samo savremeni oblik prakse direktnog marketinga koji se postavlja, planira i odvija u on-line okruženju. Znamo da direktni marketing kao model offline marketing prakse ima veoma dugu i bogatu istoriju, po čev od lične prodaje (, prodaje putem pošte i kataloške prodaje pa do telemarketinga, TV prodaje ili prodaje putem specijajnih mašina/aparata. Ovi tradicionalni modeli direktnog marketinga su uglavnom usmereni na takozvani transakcioni marketing koncept te po tome imaju samo deo karakteristika koje odlikuju praksu on-line marketinga u okviru Internet marketinga. Stoga, Internet marketing zbog svoje interaktivnosti u realnom vremenu, prevazilazi ograni čenja transakcionog marketing modela i bazira se na savremenijem modelu relacionog marketinga (CRM-Continuing Relationship Marketing) koji je i karakteristika savremenog tržišta. Osnova svake uspešne marketing strategije je uspešno marketing planiranje. To je slučaj i kod Internet marketinga kao modela on-line marketinga svake organizacije koja želi da se uključi u savremene tržišne i tehnološke tokove. Tri su osnovna elementa marketing plana kao osnova izgra đivanja Internet marketing strategije: -

web marketing elementi

-

elementi ostalih Internet marketing aplikacija (non-web Internet marketing)

- on-line/off-line marketing sinergija (non-Internet marketing) Web kao multimedijalni deo prisustva na mreži koji se može videti pomo ću pretraživačkih programa (browser), predstavlja komponentu realizacije on-line marketing napora i ne može se poistovećivati sa Internetom odnosno Internet marketingom. Drugim rečima, Web marketing elementi omogućavaju samo deo aktivnosti u zavisnosti od težišta Internet marketing strategije. Vrlo su značajani za promociju Web stranice i njihova efikasna upotreba podrazumeva niz suštinskih aktivnosti kao što su registracije, monitoring pozicije kod pretraživačkih mašina, uspostavljanje recipročnih veza, analize poseta (log file analysis) itd. I ostali elementi Internet marketinga imaju zna čajnu ulogu jer korišćenje Interneta podrazumeva, ne samo promocione aktivnosti ili on-line prodaju, već izgrađivanje on-line


40/104

veza i pogodnosti za posetioce ili one kojima je namenjeno Internet angažovanje. Suština je u izgrađivanju sopstvene on-line mreže oko adrese za šta se koristi niz aplikacija, po čevši od korišćenja e-mail programa za elektronsku poštu i e-mailing lista, do formiranja ili okupljanja raznih intresnih grupa (newsgroups, listserv groups), pravljenja svojih elektronskih izdanja (newsletters) itd. Sledeći element ili aspekt izgrađivanja Internet marketing strategije je ostvarivanje pune sinhronizacije i integracije on-line i off-line marketing aktivnosti što se često previđa. Koncepcijski, integrisano delovanje jedino daje ukupne pozitivne rezultate sto zna či da uspostavljanje balansa ili optimalnog odnosa ima značajno mesto bez obzira što se težište može pomerati sa jednog na drugielementi oblik marketing ovim se podrazumevaju neki, na prvi pogled, zanemarljivi kao što suprisustva. isticanje iPod upoznavanje interne i eksternei javnosti sa URL, e-mail adresama itd. Svakako da definisanje Internet marketing strategije zavisi od ciljeva koji se žele postići u on-line marketingom, pri čemu se podrazumeva sinhronizovanost sa off-line marketing aktivnostima. To je u direktnoj vezi sa vrstom programa ili proizvoda odnosno usluga, profilom Web sajtova, stranica, na koje je usmerena ciljna grupa potroša ča odnosno klijenata ali i od pretpostavljenog očekivanja oglašivača u pogledu sadržaja on-line prisustva kojeg imaju itd. Internet marketing strategije se razikuju, zavise od toga koja se organizacija pojavljuje na mreži. Marketing aspekt definisanja, sprovođenja i oblikovanja programa i tržišnih strategija u on-line okruženju je obavezna tema za svaku ozbiljno tržišno orijentisanu organizaciju pa samim tim i Internet marketing sve više dobija na značaju. Marketinška aktivnost na Internetu može se posmatrati kao premeštanje proizvoda ili usluga proizvođača do potrošača, korišćenjem Interneta kao sredstva promocije, prodaje, ili kanala od distribucije.

4C Internet marketing model Ovaj model Internet marketing strategije osmišljen je 2003. g. od strane dipl. ing. Dragana Varagića, vlasnika Internet marketing agencije P2 Internet iz Novog Sada i mr. Ivana Šurjanovića, vlasnika Internet marketing agencije iPowerStrategy iz Vankuvera, jeste konceptualni model koji obuhvata i povezuje elemente direktnih efekata on-line nastupa sa elementima brendinga na Internetu. Model se zasniva na četiri stuba Internet marketinga koji su bazirani na analizi osnovnih oblika kvalitetnog pojavljivanja preduzeća na Internetu.

Sadržaj (Content) Kvalitet sadržaja na Web sajtu, njegova postavka, koncepcija i organizacija, predstavljaju osnovu kvalitetnog on-line nastupa. Jedinstvenost sadržaja i njegovog koncepta


41/104

omogućuju i direktne i indirektne efekte on-line nastupa. Da biste uspeli potrebno je imati srcinalni koncept, gde je sadržaj onaj koji ostvaruje cilj.

Putanja korisnika (Clickstream) Kada se formira nastup na Internetu potrebno je sagledati sve akcije posetioca prezentacije, počevši od toga odakle je došao, kako se kretao po sajtu i gde je sa njega otišao, što omogućava unapređenje interakcije sa potencijalnim korisnikom i dovođenje do cilja online nastupa. Upravo precizna analiza događaja koji se odnose na on-line nastup predstavlja najjače oružje Interneta kao poslovnog medijuma.

Komunikacija (Communica tion)

Kada potencijalni korisnik dođe na Web sajt, na osnovu prvog i drugog stuba, sadržaj i putanja korisnika, moguće je uspostaviti treći stub, upravljanje komunikacijom. Primer ovakvog sistema upravljanja komunikacijom predstavlja strategija pristupnih stranica sajta, landing pages, gde korisnik, nakon pronalaženja sajta na nekom pretraživaču i dolaska do njega, dobija sadržaj koji je prilago đen upravo ključnim rečima po kojima je i tražio informacije. Komunikacija na Web sajtu trebalo bi za cilj da ima interaktivnost sa potencijalnim korisnikom.

Konverzija (Conversion) Kada se prethodna tri elementa 4C Internet marketing miksa ostvare na kvalitetan način, moguće je veoma precizno izračunati direktne efekte nastupa, kada posetioci sajta postanu kupci ili korisnici. Cilj ovog elementa on-line marketinge strategije jeste unapređenje stepena konverzije, korišćenjem različitih interaktivnih i klasičnih metoda marketing komunikacije.

W.I.S.E. model – varijacija 4C Internet marketing strategije

WISE model je na drugi način opsao elemente Internet marketing miksa koji naglašava vidljivost pretraživača a predstavlja podsetnik za rad sa kupcima, klijentima.

Web Site Content – Kreiranje kvalitetnog sadržaja web sajta. Interactivity – Ostvarivanje interaktivnosti sa potencijalnim korisnikom. Search Engines Visibility – Strategija ostvarivanja vidljivosti na pretraživanjima. Effectiveness – Postizanje kvalitetnih efekata unapređenjem stepena konverzije. 4C i WISE modeli Intertnet marketing miksa predstavljaju pokušaj da se na prakti čan način predstave izazovi savremenih potreba za unapre đenjem prodaje korišćenjem Interneta u poslovne svrhe.


42/104

4S Internet marketing miks Ova metoda je razvijena kao alat za obuku 1996/97 godine ali se pokazalo da ona može biti pogodna za dizajniranje Web stranica, ocenjivanje ili poboljšavanje postojećih Web stranica. Instrumenti ovog Internet marketing miksa su: Scope, Site, Synergy i System.

Scope (obim)

Definiše glavne strateške odluke koje podržavaju prisustvo na Internetu. Ovaj instrument Internet marketing miksa, predmet je kontinualnog analiziranja i ocenjivanja. Odluke o obimu prisustva uključuju profil kupaca, efekte on-line operacija natržište postojei konkurenciju, će interne procese i identifikaciju strateške uloge prisustva preduzeća na Internetu.

Site (položaj)

Identifikuje operativne aspekte on-line prisustva preduzeća koji se reflektuju na karakter, pozicioniranje i ciljno tržište. Korporativne Web stranice, najvažnija veza izme đu preduzeća i kupaca, moraju biti tako dizajnirane da olakšaju kontakt sa ciljnim grupama. Stranica mora da izrazi takvo virtuelno iskustvo koje ohrabruje kupce na interakciju a isto tako i da zadrži kupca.

Synergy (sinergija)

Definisana područja u kojima su bitne integracija samog preduzeća i njegovog prisustva na Internetu. Preduzeća koja su on-line sigurno povećavaju svoj uticaj na tržištu tako što potenciraju sinergiju postojećih komercijalnih i organizacionih

System (sistem)

procesa, i što potpuno koriste svoju komercijalnu mrežu. Sistem obezbeđuje šemu tehničkih faktora koji na Web stranici podržavaju sigurnost, bezbednost, efektne troškove i akcije pogodne za kupca.


43/104

3.1. Elektronski marketing Možemo reći da je on-line marketing direktni marketing, da je sve na Internetu na neki način marketing. Direktni marketing je u Internetu pronašao veoma efikasno sredtvo za realizaciju svojih ciljeva. Web je omogućio znatno smanjenje troškova marketinga. Stvorene su nove mogućnosti za istraživanje tržišta, novi modeli elektronskog marketinga i modeli za poboljšanje podrške odlu čivanju kupaca. Na Internetu postoje i sasvim konkretne mogućnosti za oglašavanje i promociju. Web prezentacije preduzeća pružaju detaljne podatke o proizvodima i uslugama koje preduzeće nudi, načinu kupovine proizvoda, uputstvima za korišćenje proizvoda i rešenjima kako rešiti neki problem vezan za kupljeni proizvod. Prednost je u tome što kupac sve ovo uradi u svojoj kući. Većina Web marketing prezentacija predstavljaju marketing alate preduzeća, jer se na tim Web stranice najčešće nalaze informacije o preduzećima i njihovim proizvodima. Svi oni koji sagledavaju mogućnosti Interneta, pokušavaju da prošire ulogu i efikasnost Web stranica tako što na njih stavljaju interaktivnu podršku za korisnike koji mogu postavljati pitanja i na njih dobiti odgovor, koji mogu preuzeti softver za kupljeni hardver i naravno mogu kupiti proizvode uz korišćenje kreditne kartice. Stranice za on-line kupovinu služe u svrhu marketinga jer zainteresovani mogu na ći potrebne informacije na osnovu kojih se mogu odlučiti za kupovinu ponuđenih proizvoda. Prednosti Internet marketinga koriste korisnici računara a posebno korisnici Interneta. koji najčešće imaju natprosečno obrazovanje i natprosečne prihode. Ovakav marketing je posebno pogodan za nuđenje računarske opreme, drugih visokih tehnologija i inovativnih proizvoda i usluga jedinstvenih osobina. Za Internet marketing pogodni su proizvodi i usluge koje nisu ni preskupe niti previše jeftine, naro čito su pogodni proizvodi čija se cena brzo menja. U poređenju sa tradicionalnim marketing aktivnostima prodaja proizvoda i usluga preko Interneta ima najviše karakteristike direktnog marketinga. Najvažnije karakteristike direktnog marketinga su: -

informacije potrebne za odluku o kupovini distribuira direktno do potencijalnih kupaca,

-

lična komunikacija,

-

prodaja na udaljenim mestima i

-

efekti direktnog marketinga su merljivi.

Očigledno je da sve ove karakteristike definišu i prodaju preko Interneta koji omogućava direktan prodavca i kupca. kontakt

Zahvaljujući mogučnosti tehnologija na kojoj je Internet zasnovan otvorene su nove mogućnosti prodaje. Multimedija, hipertekst i dvokanalni komunikacioni tok na Web-u dozvoljavaju da svaki kupac dobije upravo one informacije koje su mu potrebne za donošenje odluke o kupovini proizvoda i usluga. Uz relativno male troškove Internet je veoma efikasno oruđe direktnog marketinga. Međutim, mogućnosti Interneta kao komunikacionog kanala ograničene su, najvećim delom, specifičnim karakteristikama proizvoda koji se prodaje.


44/104

Internet danas nudi nove komunikacione puteve sa tržištem pa se često on označava kao Internet marketing ili on-line marketing.

On-line marketing predstavlja skup svih aktivnosti koje za cilj imaju prodaju proizvoda i usluga ciljnim potroša čima upotrebom Interneta i on-line servisa, koristeći on-line alate i usluge na način koji je konzistentan sa sveobuhvatnim marketing planom preduze ća. Internet tehnologija omogućava multimedijalnu hipertekstualnu prezentaciju informacija i interaktivnih komunikacija. Multimedija nudi mogućnost prezentovanja informacija u obliku teksta, slike, zvuka i videa, dok hipertekst korisnicima onogu ćava brzo i jednostavno pronalaženje potrebnih informacija. Interaktivni dvosmerni komunikacioni proces je najzna razlikakupcu i najvedaćaizabere prednost Interneta sakoje aspekta marketinga. brošuračajnija dozvoljava informacije želi iupotrebe to onda kada želi. NaInteraktivna ovaj na čin moguće je svakom pojedinom kupcu kreirati i distribuirati informacije koje on želi. Za razliku od masovnog marketinga koji kreira jednu poruku za celo tržište, on-line marketing se obraća svakom kupcu ponaosob što stvara efikasnu komunikaciju pre i posle kupovine. Ovako se izgrađuje dugoročan i prijateljski odnos sa svakim pojedinim kupcem. On-line marketing naziva se i jedan-na-jedan marketing. Dostupnost Internet servisa kupcima omogućava da sami biraju vreme pristupa web stranicama što je veoma važno. Velika je verovatnoća da će kupac tada lakše prihvatiti ponuđene informacije. Na Webu uvek ima novih informacija jer se stranice mogu osvežiti kada god za to ima potrebe. Ovo je velika prednost u odnosu na tradicionalne marketing alate i medije koje treba pripremiti a njihova objava je uslovljena vremenom (oglasi u novinama, TV spotovi, katalozi i sl.). Danas se Web stranice češće rade po sistemu jedan-prema-mnogima, uvek se može popuniti neki ponuđeni upitniki ili se može poslati e-mail poruka. Tri bitne odrednice nove ere marketinga su: -

raznovrsnost, pre svega informacija,

-

svet realnog vremena, pla ćanje, brzi protok informacija sa kraja na kraj sveta i

-

povezanost.

Komunikacijske mogućnosti Interneta su jedna od najvažnijih osobina i funkcija. Komunikacija sa korisnicima je veoma bitna jer stvara novu sliku o firmi. Korisnik koji dobije odgovor na svoj e-mail stiče utisak, pored informacija u odgovoru koji je dobio, da se neko interesuje i brine o njegovim problemima. Ovo je put izgradnje lojalnosti kupaca, stvaranja dobrog ugleda firme i osiguranja novih poseta stranici.


45/104

3.2. Principi Web poslovanja Posetioci Web prezentacija traže korisne informacije koje mogu dati odgovore na njihova pitanja i mogu ispuniti njihove specifične potrebe. Posetioci često očekuju i neki poklon, neku vrednu informaciju besplatno ili pak da se besplatno zabave. To su razlozi zbog kojih će češće posećivati neko Web mesto. Ovakve Web prezentacije imaju ve ću šansu da budu odabrane u tematske kataloge ili da budu dobro ocenjene u diskusionim grupama. Važni marketinški aspekti izgradnje Web stranice su: -

Kreiranju Web stranicepredstavlja mora prethoditi interesa posetilaca, jer zadovoljenje tih interesa uspešnostanaliza Web stranice.

-

Web stranica je zamenila skupe call centre.

-

Web stranica može da pruži personalizovane usluge, korinik može specificirati svoj profil, svoje specifične interese za informacijama.

-

Važno je motivisati posetioce da ponovo dođu na stranicu.

-

Obezbediti povezanost sa komplementarnim institucijama radi efikasnog završetka posla.

-

Obezbediti adrese preduzeća iz iste delatnosti.

-

Komunikacija treba bute takva da obezbedi da korisnik što kra će čeka na odgovor.

-

U prezentaciju treba uključiti i poslovne rezultate preduzeća, referentne liste i slično.

Vebomanija je pojam koji je dao Evan I. Schwarc za sledeće principe poslovanja na

Webu: -

Nije toliko važan broj posetilaca koliko je važno njihovo iskustvo.

-

Efekte poslovanja na Webu treba da prate stručnjaci za marketing.

-

Posetioci moraju biti nagrađeni za ostavljanje svojih ličnih podataka.

-

Potrošači kupuju on-line samo one proizvode o kojima imaju dovoljno informacija.

-

Samoposluga je najviši nivo konfora za potrošača.

-

Valuta bazirana na vrednosti omogućava kreiranje vlastitog monetarnog sistema.

-

I najmanji posao se može uključiti u globalno Web tržište.

- Web se stalno mora prilagođavati tržištu. Svakodnevni rast elektronskog poslovanja u svetskim razmerama opravdava investiranje u marketing aktivnosti na Internetu. Broj korisnika Interneta kontinualno se povećava, u upotrebi su tehnologije koje omogu ćavaju sigurne transakcije na Internetu a na tržištu postoji mnoštvo alata za dizajniranje Web stranica.

Na osnovu čega posetilac Web prezentacije stiče utisak o preduzeću? Prvo, na osnovu dizajna Web stranice. Ne postoji oprobano i sigurno rešenje koje će Web prezentaciji dati pravi izgled jer on zavisi od prirode posla kojim se ta kompanija bavi i


46/104

od proizvoda i usluga koje kompanija želi da ponudi na njoj. Ipak postoje osnovna pravila koje pomažu u efikasnom dizajniranju Web prezentacije. Osnovna pravila dizajniranja Web prezentacije su: -

Posetilac Web prodavnice ne sme suviše dugo da čeka na njen prenos i učitavanje, potrebno je da HTML kod bude kratak i jednostavan, grafi čki elementi (baneri, dugmići i slično) moraju biti optimizovani i prilago đeni za korišćenje na Webu.

-

Dizajn prezentacije mora biti što univerzalniji jer se načinom izrade đ

č

prezentacijepotrebna odre uju:ekranska pretraživa i (browser-i) kojima se može stranica, rezolucija, broj savidljivih boja i sl.pretraživati Bitno je prilagoditi prezentaciju prosečnom korisniku Interneta. -

Bitno je posetiocu stranice omogućiti laku i jednostavnu navigaciju, tako da, bez obzira gde se trenutno nalazi u okviru prezentacije, može, uz jasno prkazane smerove kretanja, odatle da poseti bilo koji njen deo (katalog proizvoda, način naručivanja i sl.).

-

Posetiocu prezentacije treba omogućiti lak i jednostavan način dolaska do potrebnih informacija o preduzeću, delatnosti, proizvodima i uslugama koje se nude, uslovima i načinu naručivanja i plačanja, o garanciji i mogu ćnostima za zamenu kupljenih proizvoda i sli čno.

-

Postaviti FAQ (Frequently Ask Questions) listu kaja će sadržavati odgovore na postavljena pitanja.

-

Potrebno je globalno informisanje o cenama i transportnim troškovima za isporuku van zemlje kompanije pošto je prezentacija dostupna širom sveta. Zainteresovanim kupcima omogućiti naručivanje proizvoda na način koji njima najviše odgovara (e-mail, Web formular, shopping card, faks, telefon).

-

Cilj strateškog povezivanja putem banera je stvaranje infrastrukture koja će dovesti zainteresovane posetioce za proizvode i usluge kompanije. Opšta pravila za izradu banera su: -

jednostavnost,

-

poziv na akciju,

-

saopštenje o sajtu ka kome baner vodi,

-

upotreba efektivnih reči kao što su reči tipa: free, helo, special offer,...

Jedna od najčešćih grešaka u korišćenju banera je statičnost, jednom postavljen baner stoji danima pa i mesecima bez nekih promena. Baneri moraju da rotiraju kroz sajtove koji su često posećivani. Prednost razmene banera, u zavisnosti od kategorije u koju baner spada, i ovakvog načina reklamiranja, je ta što baner rotira kroz mreže sajtova određenih kategorija, a može da se pojavljuje i u tačno određene dane ili doba dana.


47/104

3.3. Modeli web marketinga Web marketing je zasnovan na Web stranicama preduzeća na koje je potrebno staviti sve relevantne informacije o preduzeću. Internet sadrži veliki broj izvora koji mogu značajno pomoći kod istraživanja tržišta, u praćenju novosti iz svog delokruga rada, u traženju novih poslovnih mogu ćnosti, upoznavanju sa aktivnostima konkurencije i traženju novih poslovnih partnera. Najvažniji Internet servisi u ovu svrhu su: -

Web diskusione grupe, distribucione liste,

-

pretraživači i

-

tematski katalozi.

Popularni modeli Web marketinga su:

Elektronski oglasnik koji pruža informacije o proizvodima i uslugama koje preduzeće nudi. Posetioci imaju mogućnost kontakta sa predstavnicima preduzeća i naručivanje štampanih kataloga. - Elektronska brošura predstavlja prošireni oblik elektronskog oglasnika sa detaljnim informacijama o proizvodima i uslugama. Korisnici imaju mogućnost da razmenjuju podatke međusobno ili sa predstavnicima preduzeća ili da dobiju kupone sa popustom za neke proizvode ili usluge. -

Elektronski omogućKatalog uje povezivanje proizvodima uslugama sa katalog naručivanjem. može biti informacija povezan sa obazom podatakai skladišta tako da potencijalni kupac odmah vidi da li ima željenog proizvoda na stanju, da li taj proizvod može odmah dobiti. Informacije u katalogu su ažurne. Katalog se može pretraživati i po ključnim rečima. Takođe se mogu koristiti i softverski agenti11 koji posetiocima automatski elektronskom poštom šalju obaveštenja o novim proizvodima iz domena njihovog interesovanja. - Izvrnuti elektronski katalog je oblik kataloga u kojem se informacije o proizvodima i uslugama ne nude direktno, već se posetiocima nude zanimljivi sadržaji u vezi sa poizvodima ili uslugama tog preduzeća. Tako na primer, proizvođač CD-ova može nuditi informacije o nekim instrumentima i kompozitorima i uz to ponuditi i mogu ćnost kupovine svojih proizvoda, CDova. Internet promocija, Internet marketing, ili kako imati finansijske ili druge koristi od promotivnih aktivnosti putem Interneta, osnovno je pitanje koje zaokuplja sve one koji imaju Web prezentacije ili planiraju svoje prisustvo na Internetu. One prezentacije koje imaju za cilj posredno ili neposredno ostvarivanje profita ili neke druge koristi, imaju mogućnost da uz pravilnu Internet promociju, u zavisnosti od tematike koju obrađuje, ostvare posećenost od nekoliko stotina hiljada poseta mese čno. Procenat posetilaca Web stranice koji kupe proizvod ili uslugu bez obzira na cenu je, prema statistikama, veoma mali. Vrednost ovog procenata isklju čivo zavisi od kvaliteta Web prezentacije. -

11

Agenti su programi koji obavljaju neki posao za svojeg vlasnika. GR_Internet marketing

48/104

Kvalitet prezentacije zavisi od: -

tehničke izvedbe prezentacije, sa aspekta brzine i kvaliteta pristupa informacijama,

-

sadržaja prezentacije sa aspekta rasporeda po stranicama prezentacije, kao i sa aspekta dinamičnog ili statičnog sadržaja prezentacije,

-

lakoće navigacije po stranicama, ...

Samo pravljenje prezentacije i njeno postavljanje na neki server kojem se može pristupiti preko Web servisa Interneta, ne znači automatski i ostvarivanje posećenosti toj prezentaciji. Pored toga što Web stranice imaju marketinšku funkciju na Internetu postoje konkretne mogućnosti za oglašavanje i promociju. Jedan od najzna čajnijih načina promocije su banner12 oglasi na Web stranici.

3.3.1. Baneri Baner ili Ad (advertising) su engleske reči i označavaju sliku koja predstavlja reklamu nekog proizvoda ili neke usluge na nekoj Web stranici. Baner označava oglas na jako posećenim Web stranicama u formi posebno dizajniranog označenog prostora na njoj. To su male sličice koje se pojavljuju u različitim veličinama i najčešće zauzimaju prostor u malom delu ekrana na početku ili kraju stranice. Baneri su najčešće animirani baneri sa samo jednom marketing porukom, sloganom. Oni su najrasprostranjeniji vid oglašavanja na Internetu. Cilj strateškog povezivanja putem banera je stvaranje infrastrukture koja će dovesti zainteresovane posetioce za proizvode i usluge kompanije. Opšta pravila za izradu banera su: -

jednostavnost,

-

poziv na akciju, saopštenje o sajtu ka kome baner vodi,

-

upotreba efektivnih reči kao što su reči tipa: free, helo, special offer,...

Jedna od najčešćih grešaka u korišćenju banera je statičnost, jednom postavljen baner stoji danima pa i mesecima bez nekih promena. Baneri moraju da rotiraju kroz sajtove koji su često posećivani. Prednost razmene banera, u zavisnosti od kategorije u koju baner spada, i ovakvog načina reklamiranja, je ta što baner rotira kroz mreže sajtova određenih kategorija, a može da se pojavljuje i u tačno određene dane ili doba dana. Web stranice ne bi trebalo da sadrže elemente klasične propagande, kao što su ubeđivanja, apeli i slično. Prezentacija mora da bude pre svega informaciono orjentisana. Baneri su najčešće samo link na stranicu određenog preduzeća. U ostale marketing tehnike ubrajaju se

12

-

korišćenje e-mail-a u direktnom marketingu,

-

oglasni Web spotovi,

Banner - zastavica ili transparent GR_Internet marketing

49/104

-

sponzorstva i tako dalje.

Internet nudi nove potencijale za povezivanje kupaca i prodavaca, dozvoljava vlasniku informacija da se kreće od konvencijalnog oblika oglašavanja do jedan-na-jedan marketinga. Web servisi mogu da prate ponašanje miliona kupaca. Informacije prikupljene od strane snažnih Web servera nisu ograni čene trenutnim korisnikovim ponašanjem. Na primer Hotmail nudi besplatne e-mail servis kupcima koji popune upitnik os svojm interesovanjima. Na taj način Hotmail formira oglas koji može biti dostavljen na korisnikovu e-mail adresu. Ovaj jedan-na-jedan marketing donosi korist i jednoj i drugoj strani u ovoj transakciji, oglašavač dobije ciljano tržište a korisnik usmerava svoju pažnju samo na oglase koji ga mogu interesovati.


50/104

3.4. On-line marketing Putem on-line marketing kanala kupac može da dođe u kontakt sa prodavcem preko računara i mreža. Postoje dva tipa on-line kanala: -

komercijalni on-line servis informacija kojem imaju pristup oni koji se pretplate i

-

Internet, globalna mreža koja omogu ćava neposrednu decentralizovanu globalnu komunikaciju. Popularnost on-line marketinga zasniva se na nekoliko prednosti za kupca: -

ugodnost, proizvod se može naručiti tokom 24 sata dnevno,

-

informativnost, mogu se naći uporedne informacije o proizvodima, uslugama, preduzećima.

-

manje neugodnosti, nema potrebe za direktno suo čavanje sa bilo kim.

-

prodavci se brzo mogu prilagoditi tržišnim uslovima, stvaraju odnose sa kupcima i imaju pristup velikom auditorijumu.

Interaktivni marketing omogućava prilagođavanje na reagovanje i potrebe pojedinca. Interaktivnost u komuniciranju zanači sposobnost da se adresira pojedinac i sposobnost da se dobije reagovanje tog pojedinca. Zbog svega ovoga sve je ve ća orjentacija ka Internetu. U pore đenju sa drugim medijima omogućmože ava većseu mogu igre u prostoru za sve ploviti, u česnike.surfovati, Većina ćnost poslovnih Web transakcija obaviti modemom. Možeteigredanima Internetom a da ne vidite ni hiljaditi deo njegovog sadržaja, a i ono što vidite brzo se menja. Prezentacije se menjaju i pojavljuju se novi servisi i proizvodi. Za razliku od klasičnih medija, (TV, novine) Internet pruža nove mogu ćnosti koje proizilaze iz specifičnosti računara i računarskih mreža. Informacije su dostupne u obiku teksta, audio i vizuelnom obliku. Ipak, gro informacija se prenose pisanim putem zbog zaostajanja tehnologije za realnim potrebama. Audio-vizuelni sadržaji se uglavnom koriste kao dopuna pisanom tekstu i kao faktor atraktivnosti predstavljanja na Internetu. Cena prezentovanja je relativno niska u odnosu na veli činu prezentacije i masovnog auditorijuma, a pri tome treba imati u vidu da auditorijum nije ograni čen na lokalno tržište novina ili na stanovništvo koje može da gleda neki TV kanal. Auditorijum Interneta je celi svet. Internet je dinamički medij i omogućava stalno ažuriranje informacija koje se nalaze na prezentaciji kao i interakciju i komunikaciju publikom. Posmatrainformacija. č ima mogućnost da aktivno prati prezentaciju, da zahteva i da efikasnosadolazi do zahtevanih Komunikacija putem Interneta je masovna, brza i jeftina. Internet se vrtoglavo razvijao od tekstualnog do multimedijalnog medija za prenos informacija, a zahvaljujući svojim ekonomskim potencijalima i u medij za elektronsko poslovanje. Kvalitet prisustva preduzeća na Internetu isključivo zavisi od znanja i sposobnosti zaposlenih u preduzeću ili od angažovanih pojedinaca ili grupe. Mnogi smatraju da će marketing u 21. veku biti on-line marketing.


51/104

3.5

Ciljevi prisustva na Internetu Najvažniji ciljevi prisustva na Internetu su: -

Poboljšanje komunikacije ili odnosa sa kupcima,

-

Dolaženje do novih klijenata,

-

Smanjenje troškova poslovanja i

-

Povećanje profita.

Ovi ciljevi se mogu ostvariti direktno ili indirektno, u zavisnosti od usvojene ideje o Internet prisustvu. Internet prisustvo preduzeća predstavlja i jedan od načina oglašavanja što opet može biti definisan kao cilj. Osnovni razlozi oglašavanja na Internetu u zavisnosti od jasno definisanih ciljeva Internet prisustva su pridobijanje klijenata, direktna prodaja (B2C), poslovanje s firmama (B2B), podrška klijentima (Customer Support) i edukacija. Ukoliko je cilj Internet prisustva pridobijanje potencijalnih klijenata, onda se modeli prisustva i oglašavanja zna čajno razlikuju u odnosu na slučaj u kome je cilj prodaje proizvoda ili usluga on-line. Razvoj on-line kupovine tek se o čekuje u našoj zemlji. Ovaj sistem prodaje putem Interneta može biti i najisplativiji. Sistem on-line promocije u poslovanju između firmi, značajno se razlikuju od ostalih sistema oglašavanja. Većina velikih firmi prvo se odlu čuju na podršku klijentima jer je taj korak najsigurniji. Bez obzira da li je u pitanju edukacija stalnih ili potencijalnih klijenata, ili edukacija uopšte, ovaj segment korišćenja Interneta u našim uslovima tek treba da se razvije.


52/104

3.6. Koncept Internet prisustva Koncept Internet prisustva mora sadržavati strogo definisan scenario za sve njegove faze razvoja, od primene ideje o Internet prisustvu pa do na čina poboljšanja njegovih efekata. Jednostavno, nastup na Internetu planira se do detalja. Koja je ideja vodilja u formiranju koncepta prisustva na Internetu? Svi poslovni procesi unutar preduze ća treba da budu u međusobnoj pozitivnoj interakciji, da jedni druge podržavaju. To se može postići na sledeći način: -

Napraviti spisak svih trenutnih i planiranih poslova kojima se preduzeće bavi,

-

Proveriti koliko ovi poslovi doprinose položaju preduzeća,

-

Odabrati ideje o on-line prisustvu preduze ća a koje se uklapaju u poslovnu politiku i

-

Prikupiti podatke na osnovu odabranih ideja za razradu koncepta prisustva preduzeća na Internetu.

Znači, kompletnoj on-line kampanji predhodi određivanje koncepta takvog nastupa. Treba iskoristiti raspoloživa iskustva te na osnovu njih planirati kako nastupiti na Internetu. Potrebno je odrediti kombinaciju razli čitih marketinških strategija čiji će rezultati biti višestruko veći u odnosu na njihovu cenu. Većina firmi nastupa na Internetu sa nedovršenim konceptom. Realne pozitivne rezultate može doneti samo detaljna razrada koncepta prisustva preduzeća na Internetu sa validnim podacima i predviđanjima. Potrebno je fokusirati se na izabrane ideje. Primena različitih ideja i njihova razrada može dovesti do razvodnjavanja kampanje. Veoma je važno shvatiti da se osmišljavanje koncepta prisustva preduzeća na Internetu bazira na prepoznavanju potreba korisnika. Jasno definisanje prednosti preduzeća u odnosu na konkurenciju i samo prilago đavanje tih prednosti on-line okruženju jedan je od osnovnih preduslova za oblikovanje kvalitetnog koncepta Internet prisustva. Da bi Internet prisustvo dalo finansijske efekte potrebno je ponuditi nešto što ima vrednost za buduće on-line kupce, klijente. Ta vrednost je u uskoj vezi sa konkurentnim prednostima preduzeća. Dosta preduzeća na Internetu ne razmišljaju o vrednosti onoga što nude kupcima i, što je i logično, izostaju očekivani finansijski efekti. Bez prednosti u odnosu na konkurenciju mali su izgledi da će on-line posao doneti o čekivane rezultate. Stoga je važno da se obavezno ustanove online prednosti preduzeća u odnosu na konkurenciju. Posle odluke koje prednosti preduzeća koristiti za nastup na Internetu, treba odrediti strategiju održavanja tih prednosti. Dobre ideje na Internetu lako se kopiraju pa je u vezi sa tim potrebno imadi ideju na koje sve načine, kojim elementima održavati prednost nad konkurencijom. Potrebno je napraviti listu osnovnih prednosti u odnosu na konkurenciju. Treba i odrediti na koji način će upotreba ovih prednosti definisati on-line nastup i izabrati one prednosti koje najpreciznije dovode do samog cilja Internet prisustva. Kada se prouče podaci o tome ko i sa kakvim interesom pristupa Internetu, treba odrediti ciljnu grupu ili ciljne grupe potencijalnih kupaca. Što je preciznije moguće utvrditi ko si ti ciljni korisnici, kupci, prema geografskoj rasprostranjenosti, uzrastu, polu, finansijskim sposobnostima, navikama, obrazovanju, interesovanjima. Postavlja se pitanje koje su informacije potrebne potencijalnim kupcima. S obzirom da je na Internetu moguće pružati mnoštvo informacija, najvažnije je: GR_Internet marketing

53/104

-

Pružiti najnužnije informacije koje su u vezi sa proizvodom ili uslugom, ako se potencijalni kupci samo žele informisati o poslovanju preduzeća;

-

Pružati i dodatne informacije potencijalnim kupcima koji se spremaju za kupovinu;

-

Pružati sve vrste informacija koje su potrebne da bi se potencijalni kupci odlučili za kupovinu, ako za to postoji spremnost.

U zavisnosti od navedenih elemenata koji će na kraju i činiti prisustvo na Internetu, potrebno je odrediti koji će se Internet servisi koristiti, na koji način i u koje vreme.


54/104

3.7. Modeli nastupa na Internetu Nije svejedno kako će se preduzeće pojaviti i predstaviti na Internetu. Kompleksnost i niz specifičnosti koje karakterišu ovaj medij uslovili su da se poslovni i marketing nastup na Internetu razmatra sistematski. Menadžeri su brzo shvatili da bez dobro osmišljenog biznis plana izlazak preduze ća na Internet ne samo da ne će doneti dobit već može da prouzrokuje i direktnu štetu. U zavisnosti od marketing ciljeva mogu se identifikovati sledeće vrste stranica: č

-

Transakcioni sajt, tipi ni sajt koji se bavi elektronskom trgovinom, na veliko imalo

-

Web sajt koji izgrađuje odnose sa kupcima. Za neproizvodne organizacije koje su orjentisane na pruženje usluga transakcioni sajtovi nisu pogodni. Ovi sajtovi će se sve više razvijati na taj na čin što će produbljivati svoj sadržaj i što će davati olakšice kod postavljanja pitanja i davanja odgovora.

-

Sajtovi za podršku brendu imaju za cilj da razvojem on-line prisustva podrže postojeći off-line brend. Oni imaju malu upotrebnu vrednost sa aspekta korisnika, posetioca pogotovo kad su u pitanju proizvodi široke potrošnje.

-

Portali su sajtovi koji isporučuju informacije, npr. yahoo.

Mnoga preduzeća slede prirodni razvoj Web sajtova sa ciljem podrške svojih marketing aktivnosti. Možemo definisati šest nivoa razvoja sajta.

Nivo 0 Preduzeće nema Web sajt.

Nivo 1 Preduzeće stavlja svoje ime na sajt koji ima listu predize ća, npr Yellow pages, ali još uvek nema svoj sajt

Nivo 2 Jednostavan sajt sa osnovnim informacijama o preduzeću i njegovim proizvodima. Na ovaj sajt preduzeće je stavilo svoj promotivni materijal.

Nivo 3 Na ovom nivou je jednostavan interaktivni sajt gde korisnici mogu da pretražuju i da postavljaju pitanja zbog dobijanja dodatnih informacija o proizvodu ili usluzi za koje su zainteresovani.

Nivo 4 sajt koji podržava transakcije sa korisnicima. Ponu đene funkcije variraju Interaktivni od preduzeća do preduzeća. Ako proizvod može direktno da se prodaje onda je tu prisutna elektronska trgovina. Nivo 5 Potpuno interaktivni sajt koji omogućava relacioni marketingi 1:1 sa korisnikom i koji olakšava primenu značajnog broja marketing funkcija. Prvi model za definisanje poslovnih nastupa na Internetu pojavio se 1994. godine. Od tada svi razvijeni modeli su uglavnom bazirani na strateškom pristupu Internet marketing. GR_Internet marketing

55/104

3.8. Tehnike on-line marketinga Tehnike Internet marketinga se dele na tehnike on-line promocije u sklopu svog sajta i na tehnike on-line promocije van sopstvenog sajta. On-line promocije na sopstvenom sajtu sadrže: -

Koristan i ažuran sadržaj,

-

Optimalan sadržaj prema zahtevima pretraživ ča,

-

Deo koji daje odgovore „šta ima novo na sajtu?“, Poziv na akciju kao što je „kliknite ovde za prikaz formulara narudžbenice“,

-

On-line događaji kao što su video konferencije, seminari uživo i slično.

-

Saveti posetiocima sajta,

-

Blog, chat, FAQ,

-

Besplatne web karte, čestitke, promotivne karte, uzorci, nagrade,

-

Mogućnost obaveštavanja prijatelja (tell a frend sekcija),

-

Besplatni izveštaji,

-

Razni interaktivni sadržajina sajtu kao što su pretraživači,

-

Šeme lojalnosti (Customer loyalty scheme) kao što su kuponi,

-

Virtuelne ture, tip of the day,

-

Kalendar događaja, isporuke, Dilerski programi,

-

Objavljivanje članaka i e-knjiga,

-

Nagradne igre,...

Tehnike on-line promocije van sopstvenog sajta (off site promotion) su: -

Prijavljivanja svog sajta na pretraživačke direktorijume i pretraživače,

-

Korišćenje ključnih reči za reklamu, pretraživanje (Keyword Advertising, Contextual Advertising, Search eEngine Marketing),

-

Sponzorstva (banner Ads)

-

Vesti putem e-maila (e-newsletter),

-

Izgradnja linkova,

-

Potpis u e-mailu, Pisanje članaka za druge on-line časopise i korina saopštenja za medije,

-

Učešće na diskusionim listama (e-mail, Web,..),

-

Kreiranje dilerskih programa (Affilate Programs - Affilate Marketing),

-

Marketing na osnovu referenciranja (Endorsement Marketing),

-

Članci iz drugog zavisnog izvora (blurbs),

-

Učešće u industrijskim izveštajima,


56/104

-

Učešće u kreiranju Web ringova,

-

Sprovođenje istraživanja,

-

Promocija besplatne on-line onuke, promocija sopstvenij e-knjiga,

-

Multimedijalne elektronske brošure,

-

Prijavljivanje za razmenu bannera, prijavljivanje na Internet oglase i na FFA (Free For All) stranice,

-

Pop-up prozori,....

skora je e-mailMarketing. marketing predstavljao najefikasniju tehniku Internet marketinga a sada je Do to Search Engine Oglašavanja, reklamiranje, na pretraživačima je poznato po različitim nazivima kao što je na primer sponzorisana pretraga. Google, Yahoo i Microsoft nude najpovoljnije programe za reklamiranje. Jedni naplaćuju samo kada posetilac klikne na njihovu reklamu CPC (Cost Per Click) a drugi pak napla ćuju svaki prikaz reklame CPI (Cost Per Impression) Reklame se mogu prikazati u razli čitim formama, u obliku teksta, slike, video pa i u formi audio reklame. Pretraživači uglavnom nude dvojako oglašavanje: -

Na stranicama pretraživača za tražene ključne reči i

-

Na stranicama partnerskih sajtova u zavisnosti od sadržaja koji sa na njima nalazi.

Mnogi pretraživači imaju partnerske sajtove sa odre đenim sadržajem pa za određenu naknadu iznajmljuju svoj reklamni prostror u okviru kojeg se prikazuju reklame vezane za sadržaj tog drugog sajta. Ove dve metode oglašavanja veoma su efikasne zbog toga što nude oglašiva čima dostizanje specifičnih pretraživača sa specifičnim interesovanjima.


57/104

3.9. E-mail marketing Sa promotivnog aspekta e-mail servisi predstavljaju jeftinu mogućnost kvalitetnog direktnog marketinga. E-mail se može posmatrati kao proaktivna Internet marketing tehnika jer oglašivači praktično traže potrošače. Oglašavanje putem Web sajta predstavlja pasivni pristup oglašavanjima, u kojem oglašivači čekaju na potrošače. Jedna od važnih prednosti oglašavanja putem e-maila jeste što mnogo ve ći broj korisnika računara koriste e-mail nego što ima pristup Web sajtu. Bit uspešne proaktivne strategije je u tome što mora biti potpuno bazirana na želji potroša ča da prima informacije od oglašivača. E-mail marketing se pojavio 2004. godine. Ni jedan marketing menadžer ne može ignorisati vrednost i značaj elektronske pošte u sveobuhvatnom marketing programu. Kraj godine je savršen trenutak kada se trebaju analizirati napori e-mail marketinga i na osnovu dobijenih pokazatelja preduzeti odgovarajuće aktivnosti da bi program podigli na viši nivo. Osvrtanje na ostvarene rezultate bi trebalo da uključi: -

analizu ključnih metričkih sistema izvođenja programa,

-

pregled povratnih informacija, anketa i analitike web stranice,

-

upoređivanje unutrašnjih i relevantnih spoljašnjih standarda i

-

pregled kreativnosti sadržaja stranice.

Na osnovu analize isplanirate razvojni plan za sledeću godinu u koji trebate uključiti sve pozitivne rezultate analize i dodati ksrcovane i nove aktivnosti Pitanje je i koji metrički sistem treba analizirati. U zavisnosti od postavljenih ciljeva metrički sistem sadrži: -

procenat otvaranja stranice,

-

procenat cliskova,

-

odnos otvaranja i click-ova,

-

stopa isporuka e-mail poruka (poslata elektronska pošta - baunser),

-

stopu odjava sa liste elektronske pošte,

-

stopu referala (pošta poslata prijatelju),

-

procenat neželjene pošte,

-

akcija na Web stranici,

- procenat posebnih click-ova na određenim linkovima,... Potrebno je odrediti CSF (Critical Success Factors) faktor pored procenata otvaranja i click-ova. Ako dobijate povratnu poštu, što znači da ste motivisali posetioce da vam odgovore na e-mail, potrebno je sve te poruke analizirati i tražiti pozitivne i negativne komentare. Da biste animirali posetioca stranice da pošalje e-mail poruku potrebno je da sprovedete neku anketu. Ako ste proveli anketu potrebno je obratiti pažnju na podatke koji će biti osnova za planiranje budućeg rada.


58/104

Može se dogoditi, pre ili kasnije, da napravite grešku tako što ćete, na primer, poslati hiperlink na pogrešnu adresu, ili pogrešne informacije o ceni proizvoda, pa postavljate pitanje šta učiniti. Potrebno je poslati e-mail ispravku uz izvinjenje što je pre moguće. Morate obratiti pažnju na stil i formu izvinjenja. Kako umanjiti ili eliminisati buduće greške? Postoje tri načina da to uradite. -

Novi ljudi, van e-mail marketing tima, lakše će uočiti grešku.

-

Uverite se da ste pravilno istestirali e-mail marketing prezentaciju.

-

Formirajte kontrolne liste koje marketing menadžeri mogu da menjaju i da ih koriste tokom procesa stvaranja marketing kampanje, kao i formalno odobrenje mogu da smanje greške.

Međutim, korektivni e-mail skreće pažnju na grešku koju primaoci poruke nisu možda ni primetili, ali i je i rizik da se nekoliko prijavljenih korisnika odjavi. Ipak stvaranje korektivnih e-mailova je nešto što retko morate da šaljete, ali oni o čito imaju smisla za Vašu firmu.

Kako marketing program podići na viši nivo? Poboljšati izgled elektronske pošte koji će pomoći posetiocu da preduzme neku akciju. Ugraditi više elemenata personalizacije, na primer obraćanje primaocu njegovim vlastitim imenom. Međutim prava personalizacija predstavlja isporuku e-mailova koji su pravljeni po određenom profilu i sklonostima svakog primaoca. Potrebno je uložiti više energije za testiranje bar jedne varijable u svakoj akciji slanja e-maila. Demografske podatke koje imate e-mail porukom šaljite odgovarajuće informacije koje su interesantne za ovu demografsku ciljnu grupu. Dinamično sklapanje poruke je marketing tehnologija e-maila koja može spojiti sve aktivnosti i automatizovati peronalizaciju i proizvodnju vašeg e-maila. Ovakavim načinom pravljenja poruke stvarate šablon i kombinujete blokove sadržaja. Kao i u stvarnom svetu, loš marketing ima dalekosežne negativne posledice u poslovanju. Kad je e-mail servis u pitanju, neželjene poruke nazivaju se SPAM, koji je češći od ostalih vidova neželjene komunikacije. To je svaka e-mail poruka koju korisnik dobija a koja nema direktne ili pak indirektne veze sa njim. Zlatno pravilo za sprečavanja spamova i žalbi je ne opredeliti se za kupce, opredeliti se za kupovinu.

Permission Marketing, Opt-in i Opt- out servisi Kvalitetna Internet prethodno dobijenu dozvolu. poslovna Korisnik komunikacija se dobrovoljnoe-mail prijavljuje da servisom prima odrepredpostavlja đene sadržaje. Ovakav sistem komunikacije naziva se marketing na osnovu date dozvole (Permission Marketing), a ovakav načina slanja e-mail poruka doveo je do posebne kategorizacije prijavljivanja i odjavljivanja korisnika koje se nazivaju opt-in i opt-out servisi.

Opt-in servis omogućava korisniku da dobija poslovne e-mail poruke samo ako se dobrovoljno prijavio prema svojim interesovanjima. Procedure pristanka korisnika za prijem komercijalnih e-mailova su: -

jednostruki Opt-in, Single Opt-in


59/104

-

dvostruki Opt-in, Double Opt-in

Jednostruki Opt-in, Single Opt-in, je pristup e-mail marketingu u kojem korisnik eksplicitno mora da pošalje prijavu za uključenje u e-mail kampanju. Korisnik, posetilac popuni Web formular, ili se na neki drugi način prijavi, čime se prijavio da dobija e-mail poruke. Kada je korisnik, posle prijave, i potvrdio da želi da prima e-mail poslovne poruke onda imamo Double Opt-in servis. Ovaj servis je jedini ispravan na čin prijavljivanja korisnika jer je isključena mogućnost da neka osoba prijavi e-mail adresu koja nije u njenom vlasništvu. Korisnik ima slobodu da se odjavi sa ove liste kada to želi. Optimiziranje e-mail procesa za prijavljivanje jedan je od zna čajnijih delova e-mail marketing programa. Potrebno je obratiti pažnju na sledeće pojedinisti: dovođenje posetilaca na stranicu, promotivni tekst i zgled stranice za prijavljivanje, obrazcu za prijvljivanje i o drugim stranicama za prijavljivanje. Treba dati odgovor na pitanje kako usmeriti nekog ko prvi put pose ćuje vašu stranicu da poseti stranicu za prijavljivanje. Izgled ove stranice i promotivni tekst na njoj trebalo bi da budu slični onom na prvoj strani sajta. Poenta Opt-in obrazca je da se dobije pravi balans informacija koje trebate da pošaljete, personalizujete, podelite i optimizirate e-mail program za svakog posetioca.

Opt-out servis omogućava automatsko napuštanje primanja Opt-in poruka. Pravilan marketing na osnovu dozvole obavlja se isključivo korišćenjem Double Optin-in i Opt-out servisa. Marketing na osnovu date dozvole obavlja se isklju čivo preko e-mail lista. Ove liste predstavljaju oblik komunikacije koji pošiljaocu omogućava da istu poruku pošalje na skoro neogranićen broj korisničkih e-mail adresa. U ovom slu čaju korisnici se sami prijavljuju za primanje e-mail poslovnih poruka. Jedna od prednosti ovakvog komuniciranja u marketinške svrhe je i informacija da sve osobe prijavljeni na mail liste one koje su zainteresovanje za primanje ponuđenih poruka. Ovakva e-mail cirkularna pošta deli se na: - Promotivnu, komercijalnu, - Informativnu, komercijalnu i nekomercijalnu, - Diskusionu, komercijalnu i nekomercijalnu. Kod promotivnog tipa šalju se besplatne informacije koje se bave tematikom koja se odnosi na proizvode i usluge. Kvalitenom informacijom oglašava č diže svoj kredibilitet u oblasti kojim se bavi. Najbolje je objavljivati vesti i objašnjenja koja se odnose na proizvode ili usluge čime e-mailing lista postaje informativna. Informativna mailing lista je najpopularniji tip e-mail liste na Intenetu, jer Internet populacija uglavnom traži novosti iz oblasti koje je zanimaju. Broj osoba koje se prijavljuju na mailing liste ovog tipa direktno je zavisan od informacija koje se šalju u ovim porukama, Na primer, samo slanje podataka o proizvodima firme i popustima ima manju vrednost za većinu korisnika u odnosu na slanje dodatnih podataka koji ne moraju biti u direktnoj vezi sa proizvodima. Diskusione mailing liste omogućavaju raznim osobama, sličnih interesovanja, da brzim i jednostavnim razmenom poruka dobiju informacije o onome što ih interesuje, odnosno da stupe u kontakt sa nekim ko deli sli čna interesovanja. Diskusione liste karakteriše GR_Internet marketing

60/104

dvosmerna komunikacija, dvosmerni tok informacija. Osoba koja je prijavljena na listu može da dobija poruke kao i da šalje poruke i odgovore na one poruke koje dobija preko ove liste. Na dobro posećenim diskusionim grupama može se uspešno promovisati pojedinac, preduzeće, proizvod ili usluga. Često se koriste i automatske, prethodno generisane - autoresponderi, poruke koje se šalju korisniku na osnovu njegovog zahteva. Na ovaj način vlasnici sajta štede vreme a korisnik gotovo trnutno dobija odgovor na postavljeno pitanje. Autoresponderi se mogu koristiti za širok spektar usluga kao što su slanje napisanih članaka, aktuelnog e-časopisa, ponuda, uputstava za upotrebu proizvoda ili usluga, korisne Web adrese, pravljenje on-line

kurseva, slanje čestih pitanja i odgovora, i tako dalje.

Prednosti e-mail marketinga Prisutnost 24 sata dnevno.

Sadržaj poruke je osmišljen da privuče pažnju. e-mail poruke donose dodatni saobraćaj postojećem Web stranici. Ciljno tržište, mogućnost prilagođavanja pojedincu, personalizacija. Mogućnost evaluacije efekata. Brz povratak uloženih finansijskih sredstava. Kreira prodaju i generalno smanjuje troškove. Poboljšava servis prema korisnicima i poboljšava odnose sa korisnicima. Osigurava prepoznatljivost firme (branding).

Nedostaci e-mail marketi nga Sve veći broj e-mail poruka dovodi do gubljenja poruka u mnoštvu bezna čajnih emailova. Problemi u upravljanju velikim brojem poruka, kako za primaoca tako i za organizaciju. Suviše kvalitetnih sadržaja putem e-mail servisa, velika konkurencija. Strožija politika privatnosti e-mail poruka.


61/104

3.10. e-mail Newsletter kao deo Internet marketinga e-mail Newsletter je često sinonim za mailing listu. To je elektronska publikacija koja se šalje e-mailom na adrese ljudi koji su zatražili primanje Newsletter-a, pretplatili se na njega. Može sadržavati bilo kakve informacije ali su to naj češće vesti sa Web stranice kompanije ili neki drugi odabrani linkovi. Newsletter je prili čno nametljiv oblik komunikacije što mu, u odre đenim slučajevima, daje prednost. Na primer, ukoliko u prezentaciji koristite grafiku koja ističe vizuelne elemente. Ukolikokupaca, svoj Newsletter šaljete e-mailom može problemodredišta. zatrpavanja Inboxa potencijalnih postoji rizik da Newsletter ni ne se dopojaviti đe do željenog Morate voditi računa da informacije koje šaljete budu ekskluzivne jer se može desiti da je primalac već negde pročitao informaciju koju ste mu poslali, čime Neswletter gubi svoj prvobitni smisao.

Zašto slati Newslettere? Zato što je to vrlo isplativ marketing alat koja kompanije, preduze ća, koriste da bi redovno održavale kontakt sa postojećim i budućim kupcima. Redovan kontakt za posledicu ima dve važne stvari za svako preduzeće: -

Unapređenje prodaje, npr. ako u Newsletteru šaljete informacije o popustima, akcijama i novim proizvodima i

-

Jačanje tržišnog imena, primaoci će se prvo setiti Vas kada do đe vreme da kupe proizvod koji Vi nudite.

Sa svakim poslanim Newsletter-om Vaš odnos sa kupcima se poboljšava, a samim tim i povećava šansa da Vaša poruka ubedi primaoca u kvalitet vašeg proizvoda.

Zašto oglašavati Newsletter-om? Oglasi u e-mail publikacijama su jedna od najkvalitetnijih mogu ćnosti oglašavanja na Internetu iz sledećih razloga: -

e-mail je najpopularnija Internet aplikacija, popularnija i od Web prezentacija,

-

nekoliko puta je ve ći odziv na oglase u Newsletteru u poređenju sa Web banerima,

-

oglas se šalje ciljanim primaocima,

-

oglase mogu videti i oni koji ne posećuju Web prezentacije.

Dobro osmišljeni Newsletter i oglašavanje u njemu treba da ima slede će karakteristike: oglas je u naprednom HTML formatu što omogu ćava da ga istaknete slikom, bojom, raznovrsnim fontovima; bogati su sadržajem zbog kojeg ih pretplatnik i čita; nlaze se na istaknutom mestu i ustvari taj oglas je jedini oglas u celom Newsletter-u. Kako su se pretplatnici dobrovoljno upisali u e-mail listu oglas se neće tretirati kao Spam.

Prednost Newsletter-a pred ostalim metodama komunikacije ogleda se u niskim cenama slanja, niske cene izrade Newsletter-a jer najjednostavniju poruku može da sastavi svaki radnik u marketing sektoru. Zainteresovane osobe same se mogu upisivati u Newsletter tako ukoliko na Webu postavite kratak obrazac za upis čime se Vaša baza korisnika pravi sama od sebe. Obaveštenje koje se nalazi u Newsletter-u stiže na e-mail svim pretplatnicima istog dana jer se poruka šalje čim se napiše. Dužina poruke, od jedne ili više strana, ne uti če na cenu stanja.


62/104

Kako prepoznati i napraviti dobar interni News letter? Newsletter je vrlo nametljiv oblik komunikacije koji kompanije koriste za redovno održavanja kontakta sa postojećim i budućim kupcima. Međutim, Newsletter je i veoma zastupljeno sredstvo u internoj komunikaciji zaposlenih unutar jedne kampanje. Svaki interni kampanjski list ima priliku da postane sadržajan, interesantan i informativan. Predugi članci koje niko ne čita, neumereno hvaljenje, duge biografije i pravilnici o radu mogu biti dosadno štivo koje zaposleni najčešće ne čitaju. Ukoliko je pažljivo i pametno kreiran, Newsletter može biti najmoćniji komunikator za svako preduzeće, može da posluži kao komunikacioni kanal kojim će steći dodatni kredibilitet. Pre nego počnete da kreirate Newsletter potrebno je da definišete kome je on namenjen. Newsletter je odličan način da promovišete korporativne vrednosti, ciljeve, logo, boje i identitet, ali i da pružite zvanične informacije, obavestite i edukujete veći broj zaposlenih. Veoma je važno i definisatu ciljnu grupu, čitaoce, kao i ciljeve koje želite posti ći kada je interna komunikacija u pitanju. Radnik za mašinom i menadžer nemaju isto interesovanje za čitanje sadržaja u kompanijskom izdanju. Multinacionalne kompanije sa značajnim brojem menadžera za komunikacije prave posebne biltene za menadžere koji se bave kompleksnijim upravljačkim temama a za radnike u proizvodnji kreiraju izdanja sa sadržajem koji će njih zanimati. Neke kompanije svoja izdanja šalju i budućim saradnicima, kao i bivšim radnicima i penzionerima. Bitno je da postoji obostrana zainteresovanost, komunikatora i zaposlenih, da Newsletter bude jedan dobar opšteprihvaćeni komunikacioni kanal koji će imati svoju svrhu. Newsletter ima informativnost (news) i neposrednost i bliskost pisma (letter).

Kako često komunicirati? Dinamika pojavljivanja ovakvog biltena zavisi od finasijske mogućnosti kompanije kao i njenoj težnji da bilten bude aktuelan. Uspešne kompanije izdaju globalne dnevne biltene koji se distribuiraju putem Intraneta i svoje zaposlene obaveštavaju o onome šta se dešava u svim delovima kompanije širom sveta.

Kakav sadržaj treba da ima B2B Newsletter? Za većinu B2B kompanija e-mail Newsletter je izuzetno efektivan na čin za građenje odnosa sa klijentim i mogućim klijentima. Da bi ostvarili što više postavljenih ciljeva potrebno je da ovi Newsletter-i sadrže vredne informacije da klijenti ne bi prestali da ih čitaju. Većina pretplatnika na B2B Newsletter zainteresovana je za najbolje na čine rada, trendove, vesti i stanovišta. Cilj Vašeg Newsletter-a je da poboljša odnos koji se zasniva na sadržaju kome se veruje. On pokreteće klijente da otvore Vašu Web stranicu i da preduzme željene akcije. Da biste osigurali kvalitetan sadržaj Newsletter-a trebate voditi računa o nekoliko stvari. Koja su on-line očekivanja? Efikasna strategija sadržaja počinje sa Opt-in procesom, sa očekivanjima pretplatnika treba da se upravlja na početku. Tabela sadržaja treba da, ukoliko imate više od dva članka, čitaocima da uvid o čemu se radi u člancima koji trebaju biti kratki i intrigantni.


63/104

Dodatne informacije i promocije koje nisu u fokusu sadržaja Newsletter-a smestite u sidebarbox-ove i kolone. To su informacije o novoj kompaniji ili proizvodu, vesti, događaji,

linkovi prema brošurama itd. Na ovaj način čitalac vrlo lako dolazi do potrebnih informacija koje su odvojene od suštine Newsletter-a. U Newsletter-e koji su vezani za neku kompaniju možete staviti i neki trag individualnosti. Urednik Newsletter-a može da uključi i humor i li čni utisak sa pažnjom da nekoga ne povredi. Iskustvo pokazuje da B2B čitaoci vole savete i trikove, zainteresovani su za prakti čne ideje i najbolje načine kako da nešto urade. Opcija brzi saveti i fokusiranje nekih članaka na primenljive savete mogu dati dobre efekte. Vaše klijente i moguće klijente zanima pozicija kompanije u konkurentnom okruženju pa je preporučljivo istaći statističke podatke i rezultate anketa u Vašem Newsletter-u koji postaje zanimljivo štivo. FAQ (Frequently Asked Questions) tabele, ili pitajte stručnjaka, je sadržaj posvećen odgovaranju na postavljena pitanja čime se povećava interesovanje čitalaca i gradi ekspertiza u određenim oblastima. Dok obučavate čitaoce svojim savetima i najboljim praksama, ubacite i suptilne ali sigurne reference na svoju kompaniju, proizvod ili uslugu, što može doprineti postizanju postavljenih ciljeva. Čitaoci su uvek zainteresovani za studije slučaja koje pružaju praktične primere uspeha nekih kompanija i strategija.

Prateći Click statistike i log Web stranice možete uticati na sadržaj Newsletter-a, odnosno na osnovu tih informacija menjate fokus članka. Veoma je korisno periodično provesti istraživanje čitalaca. Na primer, godišnja istraživanja otkrivaju promene u potrebama i interesovanjima čitalaca. Mogu se sprovesti istraživanja vezana za neku određenu temu. Newsletter-i konkurencije mogu biti izvori ideja za buduće članke. Naslov Newsletter-a vežite za najinteresantniji članak u njemu. Naslov se treba isticati u inbox-u pretplatnika. Posle svakog članka stavite povratni link kako bi čitaoci lako mogli da pošalju povratnu informaciju i eventualne sugestije za druge članke. Preporučljivo je da u svoj Newsletter ubacite i članke Vaših klijenata, partnera i eksperata iz oblasti Vašeg rada. Ovim poboljšavate svoju poziciju jer će čitaoci shvatiti da su interesi kompanie veći od same zarade. Newsletter može biti napisan i u Word dokumentu, ali da bi olakšali taj posao i povećali njegovu efektivnost koristimo softvere za kreiranje i slanje Newsletter-a. Ovi programi, kao na primer Newsletter Ease, u sebi sadrže već gotove obrasce po kojima se pišu Newsletter-i.


64/104

3.11. Blog marketing Blog, skraćenica od Web log odnosno Web dnevnik, je vrsta Web stranice odnosno online dnevnika. Prednost nad Web stranicom Blog ima u posjednostavljenom dodavanju promena, novih sadržaja kojima se promptno prate svi noviteti u preduzeću, prodajnom asortimanu te interaktivnoj komunikaciji sa korisnicima. Blog jednostavno funkcioniše ali njegov značaj zbog toga nije unanjen. Upisuju se samo dnevna doga đanja što Blog svrstava u jaka marketing sredstvo. I on-line i off-line poslovanje može koristiti Blogove za prezentaciju svojih proizvoda ili usluga široj publici i time povećali svoj promet, plasman i prodaju. Pored svih svojih kvaliteta Blog je i dostupan svima, skoro je uvek besplatan, jednostavan za koriš ćenje i lako ga je promovisati sredstvima razvijenim za njegove potrebe. Blog poseduje sposobnost uspešnog premošćivanja jaza između preduzeća i kupca, može pomoći boljem rangiranju sajta na pretraživaču, može povećati promet na sajtu i može povećati prodaju. Može se konstatovati da je Blog veoma snažno ruđe u on-line marketing strategiji.

Koji su razlozi da preduze će ima svoj Blog? Blog: -

Usmerava promet ka glavnimstranicama preduzeća,

-

Obezbeđuje veću prodaju proizvoda ili plasman svojih usluga,

-

Omogućava ostvarivanje dodatnog prihoda oglašavanjem i

-

Pomaže preduzeću da se približi ciljnom auditorijumu i bolje razume potrebe korisnika. Samo dizajniranje Web stranice, kao najčešći način ostvarivanja on-line nastupa, se posmatra kroz tri samostalna procesa kreiranja: -

informacione arhitekture, Information Architecture, ili strukituralizacija sadržaja Web stranice,

-

upotrebljivog sistema interakcije sa korisnicima, Usability, i

-

Web dizajna okrenutog ka potrebama korisnika, Usercentered Design.

Međutim, suština procesa dekompozicije Web dizajna se može predstaviti kao kreiranje: -

strukture Web sajta,

-

upotrebljivih načina interakcije sa korisnicima a sve u kontekstu zadatih ciljeva preduzeća,

-

vizuelnog identiteta Web stranice u kontekstu već navedenih zahteva, poslovnih, tehničkih ili komunikacionih,

i kao: -

raspoređivanje sadržaja na stranici vodeći računa o samim ciljevima kvalitetnog nastupa preduzeća i

-

korišćenje standardizovanih tehnoloških rešenja vizuelnog prikaza Web stranice.


65/104

Pre same odluke o dizajniranju Web stranice potrebno je prethodno odrediti ciljeve stranice i načina sprovođenja poslovne strategije preduze ća na Internetu. Kada se odrede početni parametri za kreiranje on-line nastupa potrebno je osmisliti konkretne sadržaje a nakon toga i obezbediti njihovo kreiranje. Tek kada se završe svi ovi procesi po činje se sa dizajnom Web stranice kako bi dobili realno kvalitetan nastup na Internetu.

Informaciona arhitektura Statistike posećenosti svakog pojedinačnog sajta pokazuju da je veoma bitno kako osmisliti vrstu i raspored stranicama. zavisnosti od važnosti sadržaja, njegove sadržaja veličine prikazanog i položaja na na pojedinim stranici zavise, i efektiU željene akcije korisnika, Desired Action, Most Wanted Response. U idealnom slučaju, važnost sadržaja određuju nadležni za kreiranje kreiranje strategije, sam sadržaj kreiraju stru čnjaci za ovu oblast a njegovu veličinu koja i ostvaruje cilj sadržaja, odrežuju stru čnjaci za prodaju. Kada se sve ovo odredi onda strčnjaci za informacionu arhitekturu na osnovu prethodnih istraživanja o potrebi nastupa na Internetu i sopstvenog znanja, raspoređuju sadržaje po hijerahiji stranica kao i na samim stranicama. U isto vreme ovaj tip stru čnjaka često daje predloge funkcionalnih rešenja i rasporeda interaktivnih delova Web stranica. Kao razultat kvalitetne primene informacionih tehnologija dobijamo stranice sa preglednim sadžajima i lakog pristupa tim sdržajima, bez obzira gde se u hijararhiji stranice oni nalaze. Termin taksonomija, koji se često koristi za informacioni arhitekturu, u osnovi označava klasifikaciju sadržaja.

Sistem interakcije sa korisnicima

Postoje određeni ustaljeni sistemi sprovođenja interakcije sa korisnikom koje treba koristiti i na sopstvenoj Web stranici. Jakob Nielsen13 je definisao pet osnosvnih karakteristika koje bi trebalo da ima Web stranica s aspekta njegove upotrebljivosti: -

intuitivna navigacija, mogućnost lakog učenja,

-

efikasnost upotrebe bilo kojeg elementa Web stranice,

-

mogućnost lakog pamćenja elemenata Web stranice,

-

mali broj malih grešaka na stranici i

-

subjektivno zadovoljstvo korisnika.

Pitanja na koja bi osobe, koje rade na implementiranju elemenata upotrebljivog Web dizajna, trebalo da odgovore su: 1. Da li korisnici jednostavno mogu da koriste stranicu? 2. Da li je poptrebna neka obuka korisnika da bi odradili neku akciju na stranici, ili koliko je vremena potrebno da korisnici pro čitaju ponuđeno uputstvo za korišćenje neih mogućnosti nastranici (akcije su bolje kreirane ukoliko za njih nisu potrebna upitstva)?

13

Jakob Nielsen, Danac često naziva kralj upotrebljivosti. Tvorac pravila ponašanja na WWW: „We don't believe that you can succeed on the WWW just by putting some cool stuff out there“ GR_Internet marketing

66/104

3. Da li sajt ima link za pomoć kako bi korisnik eventualno dobio neka pojašnjenja za akciju koju želi da obavi? 4. Koliko grešaka naprave korisnici, i kakve su te greške, kada su u interakciji sa Web stranicom? Da li korisnici magu da prevazi đu takve greške uz pomoć sistema poruka o greškama? Da li se prati sistem kreiranja grešaka korisnika s aspekta ispravljanja sistema i samim tim re đe dolazilo do grešaka? 5. Da li se na Web stranici nalaze sistemi podrške za osobe sa posebnim potrebama? Izbor adekvatnih izrade omogu Web stranica je poseban segment kodćenja kreiranja upotrebljivog Web sajta.tehnologija Ove tehnologije rezultate koriš Web ćuju optimalne stranice u kombinaciji sa njegovim prepoznavanjem na pretraživa čima.

Dizajn orjentisan ka potrebama korisnika U zadnje vreme sve više osoba i kompanija, koje se bave dizajniranjem Web stranica, usvojili su filozofiju dizajna koja je utemeljena na korisnikovim potrebama, željama, očekivanjima i ograničenjima. Web dizajn okrenut potrebama korisnka u osnovi je proces kreiranja vizuelnih elemenata stranice i samog vizuelnog identiteta Web sajta u kojem je svaka faza ovog procesa karakterisana proverom adekvatnih potreba korisnika. Da bi se ostvario Web dizajn koji je u kontekstu stvarnih potreba korisnika koriste se dva osnovna pristupa: -

perticipativni, udruženi - zajednički, dizajn i

-

dizajn na osnovu testiranja.

Zajednički sistem dizajna ima za osnovu uključivanje samih korisnika u proces dizajna. Sistem se ostvaruje tako da se konkretnim ciljnim grupama korisnika, kojima je namenjena stranica, daje mogućnost da daju svoje mišljenje o sastavnim delovima procesa dizajniranja stranice. Kvalitetno odabrana ciljna grupa korisnika na ovaj na čin daje direktan odgovor na pitanje o potrebama, kako aktulenih korisnika tako i budućih, korisnika Web stranice. U praksi se češće dizajniraju stranice i postave na Internet pa se tek tada za mišljenje i predloge pitaju korisnici. Dizajn na osnovu testiranja u proces dizajniranja ne uklju čuje direktno korisnike, ali se pre same odluke o pojedinačnim delovima stranice testiraju rešenja u sklopu postojeće stranice. Ovakav tip dizajna okrenutog ka potrebama korisnika, može se ostvariti samo ako već postoji Web rešenje i ako u okviru tog rešenja postoji mogu ćnost dograđivanja pojedinih vizuelnih elemenata čiji bi se efekti implementacije pratili na osnovu statističkih analiza o upotrebi tih rešenja. Ovaj sistem provera često se koristi u slučaju kreiranja nove informacione strukture i interaktivnih elemenata Web stranice.


67/104

3.12. Praćenje posećenosti Web stranicama Statistika posećenosti Web prezentacije predstavlja oblast kojoj se u elektronskom poslovanju posvećuje značajna pažnja. Saznanje o tome ko, zašto i koliko uspešno pese ćuje prezentaciju oglašavača, predstavlja dobru osnovu u daljnjim marketing i poslovnim analizama. Dobijeni statistički podaci mogu se koristiti za dalji razvoj prezentacije i samog nastupa na tržištu. Najveća korist koja je prozašla iz poslovne primene Interneta i njegovih multimedijalnih servisa poznatog kao WWW jeste potpuno okretanje potrebama korisnika.. Merenje i analiza posećenosti prezentaciji značajno utiču na poboljšanje dvosmerne komunikacije između vlasnika prezentacije i posetioca prezentacije. Statistika posećenosti je veoma vitan element i u analizi kvaliteta Web prezentacije. Postoji nekoliko načina merenja posećenosti Web prezentaciji, a izbor metode zavisi od potreba za takvim informacijama i same ozbiljnosti upravljanja prezentacijom. Najjednostavniji način merenja posećenosti je postavljanje brojača koji se povećava za 1 kada posetilac učita kompletnu prezentaciju. Oni oglašivači koji žele više informacija o posećenosti prezentaciji postavljaju na nju log-fajlove u kojima se beleže i podaci o adresi posetioca, IP adresi, pravac kojim se kreće kroz prezentaciju i sli čno. Sve informacije koje nude log-fajlovi, koje se efikasno prikupljaju i analiziraju, mogu zna čajno doprineti ocenjivanju kvaliteta i samog učinka prezentacije. Efikasno praćenje pristupa prezentaciji omogućuje instalirani odgovarajući programi namenjeni praćenju pristupa. U svetu postoji veliki broj programa koji, pored vođenja statistike prisustva Web stranici, istovremeno automatski obrađuju prikupljene informacije i predstavljaju ih u obliku jasnih i preglednih tabela i grafikona. U procesu merenja i analize posećenosti Web stranici postoje dva pristupa: -

serverski zasnovano merenje i

-

korisnički zasnovano merenje.

Serverski orjentisani pristupi Tehnologija na kojoj je baziran Internet omogućava precizno evidentiranje broja korisnika koji pristupaju prezentaciji kao i prikupljanje drugih relevantnih informacija vezanih za pristupanje korisnika. Kod svakog pristupa prezentaciji Web server, ra čunar na kojem se prezentacija nalazu, pravi log-fajl u koji zapisuje podatke o pristupu. Jedan od problema koji se javlja kod log-fajla jeste keširanje, cashing, koji nastaje kada se prezentacija, ili neki njen deo čuva na nekom drugom serveru, na putu između korisnika i stvarnog srevera Web prezentacije. Taj drugi server može biti disk samog korisnika na kome 14suserveru. sačuvane stranice je korisnik poslednji put pristupio ili može da bude na proxy Veliki broj kojima korisnika može pristupati prezentaciji na proksi serveru ali disk se u tom slučaju ne registruju u log datotekama. I komercijalni servisi čuvaju na svojim serverima veliki broj prezentacija kako bi svojim korisnicima omogućili brži pristup.

14

Proxy server je ra čunar koji stoji između klijenta i glavnog servra kao posrednik. Specifi čno, proxy serveri najčešće se koriste za opsluživanje web stranica, tj. korišćenje Interneta.


68/104

U svim ovim situacijama može se desiti da se pristupi prezentaciji a da se to ne registruje u log datoteci, da nema informaciju o tome. Ovo predstavlja problem kod merenja pristupa prezentaciji za koji ipak još uvek ne postoje kvalitetna rešenja. Jedan od mogućnosti koje se uvode u postupak analize pristupa prezentaciji su kolačići, cookies, koji predstavljaju informaciju koju Web server beleži na ra čunar posetioca na osnovu kojeg ga kod slede ćeg pristupa prepoznaje. Uz pomoć kolačića prate se i beleže aktivnosti svakog posetioca pojedinačno na osnovu čega se mogu dobiti značajne informacije o korisnicima koji često pristupaju prezentaciji. Postoji više programskih rešenja za statističku analizu prezentacija na osnovu log datoteka koji prikazuju opšti pregled aktivnosti na prezentaciji. Podaci u tabelama i grafikonima pokazuju dinamiku upotrebe prezentacije. Na primer, program Webalizer proizvodi detaljne izveštaje u HTML formatu koji se, uz pomoć standardnih pretraživača, mogu pregledati. Web-analizeri, programi za analizu pristupa, svojim korisnicima pružaju sledeće podatke: -

Broj pristupa, broj svih zahteva za otvaranje neke datoteke koji se šalje na

server na kome se nalaze prezentacija. U ovaj broj su uključene i HTML stranice, slike audio i drugi zapisi. -

Broj datoteka, fajlova, predstavlja broj broj pristupa, zahteva, koji su rezultirali

slanju nekakvih rezultata, odgovora, posetiocu. U ovaj broj su uključene HTML i audio zapisi islike ali ne i stranice koje nisu prona đene (greška 404 - not found) ili stranice koje su keširane na serveru ili računaru posetioca. Može se zaključiti da se može dobiti okvirni broj posetilaca koji su više puta posetili stranicu, kao razliku broja pristupa i broja datoteka. Što je razlika ve ća to je više posetilaca gleda stranicu više od jednog puta. -

Broj stranica predstavlja broj HTML dokumenata koji su otvoreni prilikom

posete Web prezentaciji. Ovde mogu biti uključeni i dokumenti .php, .htm, .pl ili cgi ali se ne broje slike ili audio datoteke. -

Broj poseta Web prezentaciji sa različitih računara, IP adresa. Svako ko prvi

put poseti prezentaciju ili joj pristupa nakon određenog, definisanog perioda vremena, najčešće je to 30 minuta, predstavlja dodatnu posetu prezentaciji. Ovaj broj odnosi se samo na otvaranje HTML stranice. -

Broj količine podataka predstavlja broj o protoku koli čine podataka koja je

razmenjena sa sa računarom posetioca a na osnovu podataka koji su prona đeni u log datotekama. -

Broj računara je broj spoljašnjih računara sa kojih je napravljen pristup č

prezentaciji. Prepoznaju ra unara sa kojih se pristupa ali on ne predstavlja broj pojedinačIP nihadrese korisnika jer jedan korisnik može pristupiti sa više računara a isto tako jedan računar može koristiti više korisnika. Da bi pristupili istoj prezentaciji. -

Najposećenije stranice. Ovi podaci identifikuju najpopularnije stranice na

prezentaciji i frekvenciju njihove posećenosti. Dati su i podaci o prosečnom vremenu koje posetilac provede na svakoj od stranica, a ovi podaci ne uključuju pristupe grafičkim, audio i video sadržajima. Dat je takođe i procenta pristupa stranici u odnosu na pristupe ostalom HTML sadržaju.


69/104

-

Najmanje posećene stranice. Ova grupa podataka predstavlja najmanje

posećene stranice na prezentaciji, i to samo uspešno u čitane HTML stranice ali ne i grafiku. -

Najčešće ulazne stranice. Ova grupa podataka identifikuje prve stranice koje su

viđene kad posetilac uđe na prezentaciju a to je naj češće naslovna strana. Međutim to može biti i neka druga stranica ako se direktno adresira na nju ili se pristupi upotrebom linka. Procenat najčešćih ulaznih stranica pokazuje ukupan broj sesija započetih ispravnim tipom dokumenta, a ako sesija zapo čne drugim tipom sadržaja, zvuk ili slika, taj sadržaj i sesija se ne ubrajaju u ulazne. -

Najčešće izlazne stranice. Ovi podaci predstavljaju najčešće stranice sa kojih su

-

Pristup jednoj stranici. Grupa podataka identifikuje stranice prezentacije

posetioci napustili prezentaciju. Procenat se odnosi na ukupan broj sesija koje su započele standardnim tipom dokumenta, a ne uračunavaju se sesije zapošete nestandardnim tipom podataka kao što su zvuk i grafika. kojima su posetioci pristupili direktno ili su izašli bez pregleda bilo koje druge stranice.

-

Najčešće putanje kroz prezentaciju. Podaci identifikuju putanje koje posetioci

najčešće slede kada su na prezentaciji. Putanja počinje ulazno stranicom i prikazuje sledećih šest pregledanih stranica. -

Najčešće korišćene forme i skriptovi. Najčešće izvršavane forme i skriptovi koji

-

Nivo prezentacije po danima u nedelji. Aktivnosti na prezentaciji po danima u

se izvršavaju na prezentaciji. nedelji za definisani Ovapristupa tabela prikazuje danima i njihov odnosperiod premaizveštavanja. ukupnom broju u nedelji. broj pristupa po -

Nivo aktivnosti po satima u danu. Najaktivniji i najmanje aktivan sat u danu za

-

Nivo aktivnosti po mesecima u godini. Prikazan je nivo aktivnosti za svaki

period izveštavanja i nivo aktivnosti u svakom satu. mesec u prethodnih 12 meseci. -

Tehničke statistike i analize. Tabela predstavlja tehnički presek pouzdanosti

prezentacije, broj uspešnih i neuspešnih poseta prezentaciji izražen u procentima. -

Greške posetilaca. Predstavlja grupu grešaka koje posetioci prave kod pristupa

prezentaciji. U tabeli su prikazane sve uočene greške sortirane po broju pojavljivanja. -

Najfrekventniji direktorijumi. U tabeli su predstavljeni podaci o pristupu

-

Najčešće dolazne prezentacije. U tabeli su prikazana imena domena ili

direktorijumima na prezentaciji u opadajućem redosledu prema broju poseta. numeričke IP adrese sa linkovima prema prezentaciji. -

Najčešće dolazne URL adrese. U tabeli su prikazane potpune adrese koje sadrže

linkove prema prezentaciji, a podaci se odnose na posetioce koji su direktno ukucali URL prezentacije. -

Najčešći pretraživači. Tabela sadrži podatke o pretraživaćima koje su posetioci

koristili da dođu naprezentaciju.


70/104

-

Najčešće ključne reči korišćene za pretraživanje. U tabeli su identifikovane reči

koje najviše posetilaca dovode na prezentaciju, a druga tabela ima podatke o pretraživačima po ključnim rečima. -

Najčešće korišćeni pretraživači. Tabela sa najpopularnijim pretraživačima koje

posetioci prezentacije koriste. -

Najčešće korišćene platforme. Tabela sadrži operativne sisteme koje korist

-

Domen korisnika i podaci o zemlji iz koje posetilac pristupa. Ovo su podaci

posetioci prezentacije. koje treba analizirati sa dolaze, rezervom jersupostoji veliki domenima broj domena koji ne .org nosei oznaku zemlje izn kojih nego pod opštim .com .edu slično. Međutim oznaka zemlje ne znači da se posetilac i nalazi u toj zemlji. Ovi podaci ipak mogu da se koriste uz neku dodatnu obradu i analizu.

Korisnički orjentisani pristupi Osnovna razlika između korisničkog i serverskog pristupa je u merenju pojedinačnih poseta prezentaciji. Kod korisnički orejntisanog pristupa se dobija tačan i jasan podatak o broju jedinstvenih poseta a kod serverski orjentisanog pristupa koriste se grube aproksimacije zasnovane na kolačićima, IP adresama ili na registracijama korisnika. Korisnički orjentisani pristupi jasno razlikuju posete robota od posete obi čnog posetioca, običnog posetioca od višestrukog posetioca. Ovaj pristup razlikuje i jedinstvenu posetu stranici. Značajna prednost korisnički orjentisanog pristupa je i da se jednom impresijom smatra poseta jednoj stranici bez obzira koliko datoteka, fajlova, ona sadrži. U ovom pristupu terminologija je univerzalna i standardizovana. Serverski orjentisan pristup je zastupljeniji iako je lošiji za merenje posećenosti u odnosu na korisnički orjentisan pristup. Korisnički orjentisan pristup je manje zastupljen ali svojim prednostima i rešenjem nedostataka serverski orjentisanog pristupa postaje popularniji i sve se više koristi. Me đutim na našim prostorima mali broj oglašiva ča zahteva tačne podatke o posećenosti što je dovelo do toga da se koriste razli čiti servisi za istraživnje posećenosti. Najpopularni servis kod nas serverski orijentisan pristup ali je izražen i trend rasta popularnosti korisni čki orjentisanih pristupa.


71/104

3.13. WAP pristupni protokol za bežične uređaje - Wirelles Access Protocol Motorola, Nokia i Ericsson su se sredinom 1997. godine udružili u pokušaju da definišu standard za pristup Internet sadržajima koriš ćenjem sredstava za mobilnu komunikaciju i kao rezultat toga nastao je WAP (Wireless Application Protocol). Pored osnivača - navedena tri najveća proizvođača mobilnih telefona i najveća imena u: -

industriji računara - IBM,INTEL, Compaq, Hewlett Packard...

--

industriji softvera - Microsoft, Oracle, Sybase,Telekom, Novell... Japan Telecom, Telecom telekomunikacione kompanije Sun, - AT&T, Deutsche Italia... najznačajnije kreditne kartice - Master Card International, Visa International VeriSign Inc. i RSA Security

-

Cilj ovog foruma je bio da definiše standarde i da ih uskladi sa postoje ćim Internet tehnologijama. Definisanjem standarda od strane foruma WAP je postao de facto svetski standard za komunikaciju bežičnim uređajima. Danas je WAP forum uklju čen u otvoreno mobilni udruženje OMA (Open Mobile Alliance ) i ne postoji više kao nezavisna organizacija.

WAP Standard Danas postoji veliki broj međusobno usklađenih protokola preko kojih se obavlja č

ć

komunikacija u rapomo unarskim mrežama. PostavljaOdgovor se pitanjeje zašto nije bilo- mogu e povezati mobilne uređaje jednostavan zato što mobilni ću postoje ćih protokola. uređaj nije računar. Neke od razlika između mobilnih uređaja i standardnih računara: -

Veličina - mobilni uređaji su manjih dimenzija i lako su prenosivi; Procesor - drugačije je arhitekture i nije ni približno moćan kao kod računara; Memorija i disk - mnogi od mobilnih uređaja nemaju sopstevnu memoriju. Ove komponente se mogu dokupiti kao dodatne ali su prilično skupe; Baterija - napajaju se baterijama i ne mogu dugo vršiti obrade podataka kao što je to slučaj sa računarom koji ima nezavisno napajanje; Ekran - ograničen je veličinom i rezolucijom, a neki od njih ne mogu prikazivati boje; Ulaz - mobilni uređaji nemaju tastaturu ili ako je imaju ona je ograničene veličine. U takvim uslovima veći unos podataka je otežan.

Pored gore navedenog i bežične mreže se razlikuju od žičanih mreža. Razlike postoje u širini opsega, pouzdanosti koja zavisi od toga da li je korisnik u dometu, na činu pristupa. Takođe, mnoge zemlje imaju više različitih mreža koje opet imaju različite tehničke mogućnosti što opet otežava povezivanje.

WAP je okruženje za razvoj aplikacija i skup komunikacionih protokola, namenjen mobilnim bežičnim uređajima koji pristupaju Internetu. Definisan je u skladu sa ostalim Web standardima. Za opis Web sadržaja u WAP tehnologiji korisiti se markerski jezik WML (Wireless Markup Language) i WMLScript. Po svojoj strukturi i osobinama WML je sli čan HTML i GR_Internet marketing

72/104

XML jezicima i zasniva se na XML standardu koji omogu ćava razvoj aplikacija za mobilnu mrežu. WML i WMLScript ne zahtevaju tastaturu i miša kao sredstvo za unos podataka.

WTP protokol (Wireless Transaction Protocol) je deo WAP standarda, omogu ćava pouzdanu usluge za prenos podataka kao i tradicionalni TCP protokol. Za razliku od TCP, WTP eliminiše nepotrebne informacije i smanjuje koli činu podataka koja se prenosi kroz bežičnu mrežu. WSP protokol (Wireless Session Protocol) je deo WAP usluga i definisan je tako da omogućava zaustavljanje i nastavljanje sesije bez ponovne po četne inicijalizacije. Time je omogućeno privremeno zaustavljanje sesije u vremenu bez komunikacije, čime se štede resursi mreže i mobilnog telefona.

Struktura WAP-a WAP standard predviđa postojanje malog micro-browsera (mikro pretraživa ča Interneta) u mobilnom telefonu ili drugom mobilnom uređaju preko koga se upu ćuju zahtevi za Internet sadržajem. Zahtev se preko provajdera sa mobilnog ure đaja putem WAP-a šalje WAP gateway serveru - kojeg mobilni uređaj ga tretira kao proxy server a on taj zahtev prosleđuje dalje regularnom HTTP Internet serveru. HTTP server vraća zahtevani sadržaj WAP gateway serveru, ili kao WML ili kao klasi čan HTML kod. Ukoliko se radi o HTML kodu WAP gateway server ga konvertuje u WML i nakon toga ga šalje WAP klijentu. WAP server preuzima na sebe i ulogu DNS servera (Domain Name Server) te tako štedi ograničene resurse mobilnog telefona. Pored prevođenja zahteva iz WAP protokola u Web protokol (HTTP i TCP/IP) i obratno, WAP server se koristi i kao enkoder Web sadržaja. (Sadržaj se izme đu mobilnog ure WAP gateway prenosi kompaktnom binarnomkaformatu zbog koliđčaja ine ipodataka koja se servera prenosi kroz bežiučnu mrežu. Pre prenosa mobilnom uređsmanjenja aju WAP server vrši enkodiranje sadržaja, dobijenog sa Web servera, u kompaktni enkodirani binarni format. Zahtev primljen sa mobilnog uređaja koji je u binarnom formatu prenosi u format zasnovanom na tekstu, koji prosleđuje Web serveru.)

Wireless Aplication Environment - aplikacioni protokol za bežično okruženje WAE (Wirelles Application Environment) poseduje odre đeni broj servisa koji upravljaju sadržajem, računima, korisnicima i vrše kompajliranje i enkodovanje sadržaja. Arhitektura WAE podrazumeva postojanje korisničkih agenata (user agents) koji interpretiraju sadržaj dobijen sa tražene URL adrese. Korisni čki agenti moraju da upravljaju sa dve vrste dobijenih sadržaja: mikropretraživač prikazuje dobijeni WML kod na ispravan na čin, a virtuelna mašina interpretira WML skript. WML skript unutar sebe uključuje i određeni broj standardnih biblioteka pomoću kojih se mogu izvršiti neke od standardnih funkcija. Ove kodu ipostojanje biblioteke u native prevode se u specifi noj virtuelnoj samog izvršavanja,sutako da ne bajt zahtevaju nekog odre đčenog agenta u mašini samom pre mobilnom uređaju.

WAE obezbeđuje podršku za određeni broj standardnih tipova sadržaja kao što su vCard i VCalendar za komunikaciju aplikacija sa imenikom i kalendarom, kao i WBMP


73/104

(Wireless BMP15) koji predstavlja bežični bit mapirani format za prikazivanje slika, optimizovan za mobilne rečunarske uređaje. WBMP slika se identifikuje koriš ćenjem TypeField value koja opisuje enkodiranu informaciju (na primer organizacija pikseli i palete, kompresija i animacija) i određuje karakteristiku slike prema WAP dokumentaciji. TypeField value je predstavljen sa Image Type Identifaer-om. Nulti tip WBMP-a, ustanovljen 2003. godine, ima sledeće karakteristike: -

nema kompresije,

-

jedan bit za boju (0- crna i !-bela) i monohromatski je.

Markerski jezik koji se koristi se naziva beži čnim markerskim jezikom WML (Wireless Markup Language) i dizajniran je u skladu sa ograničenjima koje pruža prenos podataka kroz bežičnu mrežu, kao i ograničenjima koje ima sam mobilni uređaj. HTML je pretežno orijentisan prema vizuelnim aspektima prikazivanja dokumenata, odnosno prema što bogatijem i kvalitetnijem vizuelnom dizajnu i efikasnom korisničkom interfejsu. Dizajn strane i interakcija sa korisnikom, preko elemenata kao što su komandna dugmeta ili frameseta, su primenljivi na klasičnim pretraživačima, ali ne i za mikropretraživače koji rade u mobilnim uređajima i u bežičnom okruženju. WML je izveden iz XML-a i sadrži elemente koji su podesniji za prikazivanje elemenata stranice na mobilnim uređajima. Na primer, WML definiše element (opciju) za prikazivanje u mikropretraživaču koji predstavlja ekvivalent (button) elementu HTML-a. Skript jezik WMLScript je izveden iz ECMAScript jezika i održava kompatibilnost sa postojećim HTTP 1.1. standardom.

Wireless Session Protocol - protokol sesije WSP (Wirelless Session Protocol) je binarni protokol koji zajedno sa WTP upravlja sesijom između uređaja i servera. Ovaj protokol uspostavlja sesiju na zahtev klijenta i održava je sve dotle dok je klijent eksplicitno ne prekine. Takođe, uključuje i mogućnost suspendovanja i obnavljanje sesije što predstavlja važnu osobinu WAP-a. Naime, u beži čnom okruženju dešava se da signal oslabi ili da se prekine zbog kretanja i izlaska iz zone dometa ili zbog slabih prijemnih karakteristika samog mobilnog ure đaja, i tada dolazi do prekida veze. Prilikom prekida veze WSP čuva status sesije i nakon ponovnog uspostavljanja veze, sesija otpočinje tamo gde je prekinuta. Mogućnosti mobilnih uređaja dosta variraju tako da server ne može da tretira sve uređaje na isti način. Zato prilikom uspostavljanja sesije WSP ispituje mogu ćnosti i servera i uređaja i na osnovu toga uspostavlja odgovarajući tip veze. WSP podržava connection-oriented i connectionless sesije. Connection-oriented sesije se povezuju preko WTP protokola, a connectionless koriste WDP (WAP Datagram Protocol) koji definiše protok informacija od prijemnika ka pošiljaocu i li či na UDP (User Datagram Protocol) direktno.

(UDP je jedan od jezgrenih članova IPS-a (Internet Protocol Suite), kompleta mrežnih protokola koji se koriste za Internet. Sa UDP-om računarske aplikacije šalju poruke, u ovom 15

BMP je format datoteke koje se nekada nazivaju i bitmap ili DIB file format (device-independent bitmap), format datoteke u koje se smeštaju digitalne bitmap slike, naro čito na Microsoft Windows i OS/2 operativnim sistemima. GR_Internet marketing

74/104

slučaju nas referenciraju na druge hostove na IP mreži bez zahtevanja prethodne komunikacije sa ciljem uspostavljanja specijalnih prenosnih kanala ili puteva podataka. UDP se ponekad naziva i Universal Datagram Protocol16).

WTP - Wireless Transaction Protocol - transportni protokol Ovaj protokol se nalazi na transportnom sloju i poseduje mnoge od mogu ćnosti koje poseduju protokoli na ovom sloju. On obezbedjuje pouzdan komunikacioni kanal za prenos poruka zasnovan na principu zahtev/odgovor i pri tome održava stanje komunikacije. Odgovoran je i za kvalitet prenosa, pa se na ovom sloju vrši i kontrola podataka, ponovna transmisija izgubljenih ili oštećenih poruka, spajanje poruka itd. Poseduje funkciju za generisanje prekida kada je komunikacija sa serverom prekinuta da bi signalizirao aplikaciji da rezultati procesa koji se izvršava više nisu dostupni. Da bi odgovorio specifičnim zahtevima aplikacija koje se izvršavaju definisane su tri klase transporta: -

-

Klasa 0 je slična UDP (User Datagram Protocol) protokolu koji se koristi kod žičanih veza i ova klasa ne garantuje pouzdan prenos poruka, odnosno ne vrši kontrolu prenosa. Takođe, ne održava status veze i ne podržava funkciju prekida koja signalizira kada je došlo do prekida komunikacije sa serverom. Klasa 1 definiše pouzdan prenos vršeći njegovu kontrolu i održava status komunikacije, podržava ponovnu transmisiju poruka, ali ne šalje rezultate transmisije. Funkcija prekida je podržana. Klasa 2 je takođe sa kontrolisanim prenosom i održava status, ali i vra ća rezultate za svaku poslatu poruku. Ova klasa podržava i „ hold on“ poruku koja pokazuje da je server zauzet procesiranjem zahteva.

Wireless Transport Layer Security - bezbedni transportni protokol Bežični ekvivalent TLS (Transport Layer Security) i SSL (Secure Socets Layer) je WTLS (Wireless Transport Layer Security) a predstavlja protokol koji koristeći kriptografiju omogućava bezbedni prenos poruka uključujući autorizaciju i integritet podataka. Ovaj protokol poseduje konzistentan interfejs za bežični prenos a može da se koristi i za prenos kriptovanih podataka preko protokola bez kontrole prenosa kao što je WDP - Wireless Datagram Protocol.

Transport Layer - sloj veze Pretpostavljeni transportni sloj je UDP preko IP. Ipak, mnogi mobilni uređaji današnjice ne podržavaju IP protokol tako da se uvodi dodatni protokol koji omogu ćava prenos paketa kroz mreže sa komutacijom poruka - ovaj protokol se naziva WDP - Wireless Datagram Protocol. To je protokol bez kontrole slanja koji ne održava status veze. On se dopunjava podrškom za rastavljanje poruka na segmente i kasnijim njihovim spajanjem i za numeraciju portova. Zato što WDP prenosi poruke na nepouzdan kontrole koji prenosa, čin, bez protokol zajedno sa njim se koristi i WCMP (Wireless Control Message na Protokol) vrši kontrolu i signalizira greške u prenosu. Ispod gore navedenih protokola se nalaze mobilne mreže kao što su GSM, SMS CDPD, CDMA, PDC, PHS, IS-136, DECT, ReFLEX.

16

UDP - protokol je dizajniran od strane David P. Reed 1980. godine GR_Internet marketing

75/104

Bežični markerski jezik - Wireless Markup Language (WML) WML je opšti markerski jezik pomoću koga se vrši prikazivanje Internet sadržaja na mobilnim uređajima. Optimizovan je za ograničene mogućnosti mobilnih uređaja i bežičnog prenosa podataka. WML dokument je XML tip dokumenta, ima i elemente HTML-a, ali je sintaksa strožija. WML je baziran na metafori špil (deck) i karta (card), gde je dokument analogan špilu, a karte predstavljaju individualne ekrane, odnosno jedinice za prikazivanje dokumenta. Jedan deck može sadržati više karata, i kada klijent pristupi WML stranici, sve karte se skidaju sa WAP servera na mobilni uređaj. Dalja navigacija između kartica se obavlja u samom ure đaju bez ponovnog pristupa serveru.

Navigacija karata špilareferencu je mogućna a, kao navigacija izme špilova. đu se Navigacija se vrši izme krozđuURL kojiunutar preuzima prvui kartu u špilu, dok dalja navigacija između karata u špilu vrši referenciranjem pomoću elementa za navigaciju. Interakcija sa korisnikom se obavlja generisanjem predefinisanih doga đaja, kao odgovor na korisnikove akcije. Na primeru navigacije, WML podržava i forward i backward navigaciju kroz okidanje odgovarajućeg događaja.

Bežični markerski skript jezik - WMLScript Korišćenjem WMLScript jezika, mobilnoj strani se može dati odre đeni nivo inteligencije i operacionih mogućnosti. Funkcije WMLScript se obično koriste kao odgovor na događaje koje je izazvao korisnik. WMLScript-om se može izvršiti validacija unetih podataka u formu, mogu se obaviti i neke obrade u samom ure đaju, i time znatno smanjiti količina podataka koja se prenosi kroz mrežu, ka i od servera. WMLScript je za WML ono što je JavaScript za HTML; WMLScript je skript jezik koji je, kao i JavaScript, baziran na ECMAScript jeziku. Sadrži sve uobi čajene programske konstrukcije kao ostali skript jezici (petlje, uslovna grananja, itd.). Radi efikasnosti, on se na serveru prevodi u bajt kod, koji se potom izvršava u virtuelnoj mašini u samom mobilnom uređaju. Pomoću WMLScripta se mogu pisati korisničke programske funkcije. Mogu se pozivati standardne funkcije dostupne unutar biblioteke standardnih funkcija - standard WMLScript libraries, za manipulaciju stringovima, brojevima, upravljanje URL-om. Postoji i kriptografska biblioteka koja sadrži funkcije za manipulaciju sa zaštićenim sadržajima.


76/104

Projektovanje mobilne web a plikacije Projektovanje informacionog sistema kome će se pristupati putem mobilnih ure đaja je u osnovi isto kao i projektovanje svakog drugog informacionog sistema. Na osnovu zahteva korisnika vrši se projektovanje slučajeva korišćenja sistema i tok podataka kroz slučajeve korišćenja. Međutim, prilikom same implementacije uzimaju se u obzir ograni čenja mobilnih uređaja, u pogledu resursa i mogućnosti, i predviđa se više scenarija u zavisnosti od mogućnosti klijenta koji pristupa aplikaciji. Na primer, informacioni sistem virtuelne prodavnice za prodaju mobilnih uređaja prati stanje proizvoda, stanje narudžbenica, isporuke i plaćanja. Proizvodi se prate po koli čini, ceni, popustima u ceni, stanju na zalihama i proizvođačima. Praćenje kupovine kreće formiranjem kupovne karte koja prati šta kupac stavlja u korpu prilikom posete virtuelnoj prodavnici, kada odlu či da naruči pa se na osnovu kartice formira narudžbenica. Nakon formiranja narudžbenice prati se stanje isporuke kupcu i plaćanja proizvoda. Znači, sistem mora da zadovolji složene zahteve. Dva osnovna problema koja se kod projektovanja informacionog sistema kojem se pristupa mobilnim uređajem javljaju su: ograničeni resursi mobilnih uređaja i ograničenja u pogledu on-line plaćanja i sigurnih prenosa osetljivih podataka. Zbog ograničenja u pogledu resursa mobilnih ure đaja, front office aplikacija je projektovana prema mogućnostima mobilnih uređaja, dok su složeniji zahtevi koje postavlja back office, u smislu unosa velikih količina podataka o proizvodima, narudžbincama i isporuci, kao i upload slika i drugih fajlova sa velikom količinom podataka projektovan kao klasična web apliakcija. Potrebno je omogu kupcu kategorijama da putem svog mobilnog uređZatim aja pogleda ponudu ćiti prema proizvoda koje nudi prodavac, i proizvo kupac treba da đačima. pogleda karakteristike proizvoda za koji je zainteresovan i ukoliko on ispunjava njegove želje, treba mu omogućiti da taj proizvod stavi u virtuelnu korpu. Kupac bi dalje mogao da vrši razgledanje proizvoda i njihovih karakteristka ili da se odluči za kupovinu odabranog proizvoda. Prilikom kupovine treba omogućiti kupcu da odabere način plaćanja, on-line putem kartice ili off-line putem slanja uplatnice. Isporuka proizvoda bi se vršila nakon pla ćanja poštom ili bi kupac mogao lično da preuzme proizvod u nekoj od prodavnica kompanije. Kompanija putem web aplikacije prati narudžbe i plaćanje kupca. Opšti scenario korišćenja sistema bi bio sledeći: -

Kupac dobija listu kategorija proizvoda koje nudi kompanija Odabira kategoriju i nakon zahteva dobija listu proizvođača proizvoda za odabranu kategoriju. Kupac odabira proizvođača i dobija listu proizvoda koji postoje na zalihama za odabranog proizvo đača. Kupac gleda karakteristke proizvoda, cene i eventualne popuste u ceni za neke proizvode. Kupac stavlja proizvod u korpu. Kupac kupuje proizvod dajući svoje podatke za formiranje narudžbenice. Firma prima podatke o naru čenim proizvodima od strane kupca i na čin plaćanja. Firma formira narudžbenicu koju šalje kupcu poštom ili faksom. Nakon izvršene uplate menja status narudžbenice u sistemu i vrši isporuku kupcu.


77/104

Slučajevi upotrebe sistema Slučajevi upotrebe i akteri definišu obim sistema koji se kreira. Slu čajevi korišćenja uključuju sve što postoji unutar sistema. Akteri uključuju sve što predstavlja spoljašnost sistema.

Akteri su neko ili nešto što učestvuje u izgradnji sistema. Oni su iznad sistemskog domena i ne modeliraju se. Predstavljaju se figuricama čoveka. Mogu biti fizi čka ličnost – korisnik ili drugi sistem koji će vršiti komunikaciju sa posmatranim. Slučajevi upotrebe su visok nivo funkcionalnosti koje sistem pruža. Drugim re čima slučaj upotrebe pokazuje kako neko može da koristi sistem. Na osnovu zahteva definisani su sledeći učesnici: kupac i firma. Kupac je korisnik sistema zbog koga sistem i postoji. Njegova uloga je da pregleda proizvode ponuđene na mobilnoj web stranici od strane firme, gleda karakteristike proizvoda i izvrši kupovinu. Administrator predstavlja administrativno lice u firmi koje prati stanje sistema. Koristeći administrativne alatke prati stanje zaliha proizvoda, prati narudžbenice, prodaju i isporuku. Takođe prati i kupce, odnosno ukoliko je neki kupac stalni njemu se u skladu sa politikom odnosa prema kupcima mogu dati diskontne cene za neke proizvode. Nakon primljene narudžbe od strane kupca, posetioca virtuelne prodavnice, administrator vrši validaciju podataka. Ukoliko su podaci nepotpuni kontaktira kupca na osnovu datih podataka prilikom kupovine. Nakon toga šalje narudžbenicu kupcu. Zatim prati stanje plaćanja i nakon obavljene uplate poroizvod se dostavlja kupcu putem pošte ili li čne dostave. Slučajevima korišćenja se definiše zahtevana funkcionalnost sa aspekta korisnika sistema i pri tome se ne ulazi u detalje realizacije. Kompletno ponašanje sistema opisano je slučajevima korišćenja. Slučaj korišćenja definiše niz akcija koje sistem izvršava na zahtev spoljašnjeg korisnika u cilju ostvarivanja određene funkcionalnosti sistema i rezultat vra ća spoljašnjem korisniku. Ukoliko više funkcija koriste delove iste funkcionalnosti onda se taj odnos opisuje stereotipom include i on ukazuje da je u funkcionalnost posmatrane funkcije uključena i funkcionalnost koju obezbeđuje druga funkcija sistema. Proširenom vezom extend se omogućava da jedan slučaj proširi svoju funkcionalnost koriš ćenjem funkcionalnosti koju pruža drugi slučaj upotrebe.

Pregled kategorija p roizvoda Slučaj korišćenja omogućava posetiocu prodavnice da pogleda koje se vrste proizvoda nude po kategorijama. U konkretnom slučaju to mogu biti mobilni telefoni, prate ća oprema, memorijske kartice, mrežna oprema itd. Posetioc pristupa uvodnoj strani i odabira opciju koja mu omogućava pregled kategorija proizvoda. Sistem mu predstavlja listu kategorija proizvoda koji postoje u prodavnici.

Pregled karakteristika proizvoda Slučaj korišćenja omogućava posetiocu prodavnice da pogleda koje se vrste proizvoda nude po proizvođačima i pregled karakteristika i cene konkretnog proizvoda. Primarni tok akcija:


78/104

-

Kupac dobija listu proizvođača za odabranu kategoriju proizvoda koji postoje u prodavnici Kupac bira željenog proizvođača Kupac dobija listu proizvoda za odabranog proizvođača Kupac odabira proizvod i upoznaje sa njime preko opisa, i vidi cenu proizvoda Alternativni tok1: Kupac odustaje od kupovine odabranog proizvoda Alternativni tok2: Kupac smešta proizvod u korpu Kupac želi da se detaljno upozna sa proizvodom i traži stranu sa detaljnim

-

karakteristikama Alternativni tok1: Kupac odustaje od kupovine Alternativni tok2: Kupac smešta proizvod u korpu

Gde su alternativni tokovi A1 i A2 određeni koraci u putanji kretanja kroz stranicu. A1: Kupac odustaje od kupovine odabranog proizvoda - Kupac se vraća na stranu sa spiskom proizvoda i odabira drugi proizvod A2: Kupac smešta proizvod u korpu -

Kupac dobija stranu sa korpom na kojoj može da smesti željenu koli činu odabranog proizvoda u korpu.

Pregled i manipulacija sa držajem korpe Slučaj korišćenja omogućava posetiocu prodavnice da smesti proizvod u korpu, određujući količinu koju želi da kupi, da pregleda sadržaj korpe, da proizvod izbaci iz korpe ili da promeni količinu. Primarni tok akcija je: -

Kupac iz kataloga odabira proizvod i želi daga smesti u korpu Kupac na stranici sa detaljima korpe određuju količinu, za odabrani proizvod, koji želi da smesti u korpu - A1: Kupac odustaje od smeštanja proizvoda u korpu - Kupac vidi sadržaj korpe sa izračunatom cenom proizvoda plus porez - A2: Kupac želi da smanji količinu ili izbaci proizvod iz korpe Gde su alternativni tokovi A1 i A2 određeni koraci u putanji kretanja kroz stranicu. A1: Kupac odustaje od smeštanja proizvoda u korpu -

Kupac odustaje i vraća na stranu kataloga sa koje je odlu čio da proizvod smesti u korpu

A2: Kupac želi da smanji količinu ili izbaci proizvod iz korpe -

Kupac se vraća na stranu sa detaljima korpe i smanjuje koli činu ili izbacuje proizvod iz korpe Vraća se u katalog na stranu sa koje je odlu čio da proizvod smesti u korpu

Kupovina proizvoda Slučaj korišćenja omogućava posetiocu prodavnice da proizvode koje je smestio u korpu kupi popunjavanjem obrasca sa podacima neophodnim za plaćanje i isporuku proizvoda kupcu GR_Internet marketing

79/104

Primarni tok akcija je: -

Kupac gleda sadržaj korpe i odlučuje da kupu proizvode u korpi Dobija obrazac u koji treba da unose podatke neophodne za kupovinu: naziv, adresu, telefon, faks, email, načinplaćanja, način isporuke - A1: Kupac odustaje od kupovine - Kupac pre slanja podataka ima mogućnost još jednom da proveri sadržaj korpe Alternativni tok procesa kupovine: A1: Kupac odustaje od kupovine -

Kupac odustaje i vraća na stranu kataloga sa koje je odlu čio da proizvod smesti u korpu

Praćenje stanja proizvoda Slučaj korišćenja omogućava Administratoru da upravlja stanjem proizvoda u pogledu: - stanja zaliha, - pripadnost proizvoda proizvođaču, - pripadnost kategoriji (telefon, oprema, memorijska kartica...), - detaljnim karakteristikama proizvoda (opis ekrana, kamere, na čin povezivanja...), - cenom proizvoda, - popustima na količinu ili rasprodaja. Primarni tok: -

Administrator upravlja količinom zaliha proizvoda unoseći nove količine Administrator unosi nove proizvode Administrator unosi nove kategorije proizvoda Administrator unosi nove proizvođače Administrator povezuju kategoriju sa konkretnim proizvodom Administrator povezuje proizvođača sa proizvodom

Praćenje isporuke Slučaj korišćenja omogućava Administratoru da upravlja isporukom narucenog proizvoda. Nakon izvrsene uplate proizvod se isporucuje kupcu na način koji je on odabrao prilikom kupovine. Administrator prati isporuku menjajuci status narudžbenice Primarni tok: -

Administrator prati uplate na račun prodavnice Nakon izvršene uplate menja status narudžbenice Proizvod se isporučuje kupcu na način koji je odabrao prilikom naru čivanja Nakon isporuke menja se status narudžbenice

Praćenje kupaca Slučaj korišćenja omogućava Administratoru da upravlja kupcima registrovanim u sistemu. Može da prati kupce, broj kupovina i time da se stalnim kupcima daju pogodnosti prilikom plaćanja. Takođe kupce koji imaju neredovna plaćanja, odustajanja od kupovine može da prati i da prodavnica takvim kupcima ne daje nikakva olakšanja


80/104

Primarni tok: -

Administrator pregleda kupce i njihove narudžbenice Administrator izbacuje iz sistema kupce koji imaju nedovršene narudžbenice Kupcima koji obavljaju česte ili veće kupovine se nude pogodnosti prilikom narudžbina

Primer Razvoj aplikacije k orišćenjem ASP.NET 2.0 serverske tehnologije ASP.NET je Microsoft-ov alat za razvoj dinami čkih Web stranica, Web aplikacija i Web servisa. Prva verzija ASP-NET-a je objavljena januara 2002. godine. Ovaj .NET okvir je naslednik Microsoft-ovog Active server Pages (ASP) tehnologije a izgrađen je CLR (Common Language Runtime) jezikom i dozvoljava programerima da koriste bilo koji .NET jezik za pisanje ASP.NET koda. Microsoft ASP.NET Mobile Controls (u ranijim verzijama okruženje je poznato kao Microsoft Mobile Internet Toolkit) proširuje ASP.NET serversku tehnologiju mogu ćnošću izrade Web aplikacija namenjenih mobilnim ure đajima.

ASP.NET tehnologija izrade m obilnih Web aplikacija ASP.NET Mobile Designer ASP.NET Mobile designer proširuje Microsoft Visual Studio .NET i omogućava jednostavnu izradu za mobilne uređaje.kontroliše Dodavanjesemobilnih kontrola se vršiu na jednostavan načWeb in, a aplikacija način njihovog prikazivanja od strane ASP.NET, zavisnosti od mogućnosti uređaja koji ih poziva. Dizajner dozvoljava vizuelno kreiranja mobilnih Web formi, jednostavnim prevlačenjem kontrola iz kutije sa kotrolama, a u vreme izvršavanja ASP.NET generiše odgovarajući markerski kod koji odgovara ciljnom ure đaju. Obzirom da ASP.NET automatski prilagođava prikazivanje mobilnih kontrola na ciljnom uređaju, prilikom izrade aplikacije ne mora se voditi računa o prikazu već se kontrole raspoređuju u željenom logičkom rasporedu prema ranijim iskustvima sa klasičnim Web aplikacijama. Ne mogu se ručno zadavati veličine kontrola već ASP.NET upravlja izgledom prilikom generisanja koda za prikazivanje. Dizajner daje apstraktni prikaz strane ne dajući emulaciju prikaza na nekom konkretnom uređaju. Strana se prilikom prikazivanja prilago đava ciljnom uređaju, tako da njen izgled u dizajn modu u ve ćini slučajeva ne odgovara izgledu na uređaju, jer moguće je da neke od kontrola ili njihovih svojstava ciljni uređaj ne podržava. Ipak, i pored ovog prilagođavanja zadržava se logički raspored kontrola na strani. Kao što je prethodno rečeno Mobile Designer omogućava tri pogleda na mobilnu stranu: dizajn, HTML i kod editor pogled. Dizajn pogled je ono što mnogi nazivaju dizajnerom stranice. On omogućava interaktivni prikaz stranice, podržavajući tehniku prevlačenja mobilnih kontrola na stranicu iz kutije sa kontrolama i njihovog slobodnog raspoređivanja. Zbog toga što ne emulira prikaz stranice na nekom konkretnom uređaju, već samo prikazuje logički raspored kontrola, ovaj dizajner nije u grupi WYSIWY 17 dizajnera.

17

WYSIWYG editor (Word procesor) – What you See Is What You Get GR_Internet marketing

81/104

Prilikom prevlačenja kontrola iz Toolboxa na stranicu moraju se poštovati pravila o međusobnom sadržavanju kontrola. Form i Panel mobilne kontrole mogu sadržatvai većinu ostalih kontrola, dok za neke druge se mora voditi ra čuna o tome da li je kontrola kontejner koji može sadržati željenu kontrolu.

Mobilne Web stranice Izrada ASP.NET mobilnih stranica ne se razlikuje mnogo od izrade tradicionalnih Web stranica. Prilikom izrade stranice, ASP.NET izlaže klasu System.Web.Mobile posvećenu isključivo Web razvoju. Iz ove klase se izvodi klasa MobilePage koja predstavlja osnovnu klasu iz koje se instanciraju mobilne strane koje se kontrolišu kroz System.Web.UI imenovani prostor klasa. Takođe, ASP.NET poseduje jedinstvenu arhitekturu kojom se adaptira izlazni markerski kod prema mogućnostim uređaja koji poziva stranicu. U svaku ASP.NET stranu ugraditi posebna kontrola kojom se ispituju mogućnosti klijenta i na osnovu mogućnosti mu se isporučuje odgovarajući sadržaj. Mobilne Web aplikacije slede standardni razvoj aplikacije vođene događajima tako da stranice mogu odgovarati na događaje kao što je korisnički clisk i tako dalje. Mobilne kontrole su osnovni gradivni blokovi mobilne aplikacije. Mobilna Form kontrola prilikom prikazivanja produkuje WML Card tag u microbrowseru. SDK18 za mobilne uređaje podržava tri kontrole koje su kontejneri za ostale kontrole, a to su: MobilePage, Form i Panel.

MobilePage je primarni kontejner koji sadržava ostale kontejnere i kontrole. Jedna mobilna stranica može imati jednu ili više Form kontrola. Form kontrola može biti bez Panel kontrole ili može sadržati jednu ili više njih. Panel kontrola se koristi za grupisanje ostalih kontrola.

Straničenje ASP.NET kontrole imaju ugrađeni mehanizam pomoću koga se automatski vrši razdvajanje obimnog sadržaja u manje grupe koje se prikazuju u odvojenim stranicama. Ovaj mehanizam se naziva straničenje – Pagination. Po standardu straničenje forme nije automatski uključeno. Za aktiviranje ove mogućnosti potrebno je postaviti Paginate svojstvo na true. Kontrola koja se nalazi na formi može imati uključeno svoje interno straničenje, pri čemu se njen sadržaj u okviru forme deli na grupe podataka koje se prikazuju na odvojenim ekranima. Da bi interno straničenje imalo efekta potrebno je da bude aktivirano strani čenje na formi. Interno straničenje je primenjivo kod List ili ObjectList objekta gde se veliki broj stavki može prikazati u više odvojenih stranica. Ovo je posebno pogodno kada se radi o ecommerce aplikacijama kod kojih se prikazuju velike liste podataka. Na ovaj na čin lista straniči svoj sopstveni sadržaj dozvoljavajući formi da razdvoji sadržaj na više stranica. Kontrole koje podržavaju interno straničenje takođe poseduju i svojstvo korisnički definisanog straničenja. Korišćenjem ovoga, programer ručno kontroliše ukupan broj stavki i broj stavki koje će biti prikazane po stranici prikaza.

18

SDK je tipični skup računarskih alata koje programer koristi da bi napravio računarski program za određeni softverski paket, softversku okosnicu, hardver platformu, računarski sistem, računarsku igru, operativni sistem ili sli čno. GR_Internet marketing

82/104

Mobilni emulatori Emulatori su aplikacije koje se izvršavaju na dekstop ra čunaru i simuliraju rad mobilnog uređaja. Omogućuju testiranje mobilne aplikacije u fazi razvoja na samom računaru, bez potrebe za konkretnim uređajem, odnosno bežičnom konekcijom i WAP serverom. Prikazuju sadržaj stranica na način na koji bi one bile prikazane na ekranu mobilnog uređaja. Na primer, Microsoft Mobile Explorer 3.0 Emulator je alatka koja predstavlja pomo ć programerima prilikom razvijanja Web sajtova i aplikacija za WML i/ili HTML mobilne uređaje. Emulator se isporučuje u dve verzije, jedna radi kao standalone, aplikacija, a druga je integrisana u Visual Studio.


83/104

4.

SKRAĆENICE

ARPANET – Advanced Research Projects Agency Network ASP - Active server Pages CLR – Common Language Runtime CRM – Customer Relationship Management CSF - Critical Success Factors CVM – Customer Value Management DIB - Device-Independent Bitmap DNS – Domain Name Server FAQ - Frequently Asked Questions FQDN - Fully Qualified Domain Name HTML - Hypertext Markup Language HTTP - Hypertext Transfer Protocol IEEE - Institute of Electrical and Electronics Engineers IPS - Internet Protocol Suite LAN – Local Area Network, mreža u kojoj su povezani računari i drugi uređaji relativno blizu LCS - Laboratory for Computer Science MAN – Metropoliten Area Network, mreža povezanih gradu. MIT - Massachusettsovog Tehnološkog Instituta

ra čunara i drugih uređaja u istom

NCP - Network Control Protocol NFS – Network File System OMA - Open Mobile Alliance PDNs – Public Data Networks POP3 - Post Office protocol - 3 protokola PSPDNs – Packet Switched Public Data Networks Supply Chain Management, SCM Development Kit SDK -–Software SGML - Standard Generalized Markup Language SSL - Secure Socets Layer SMTP - Simple Mail Transfer Protocol SWOT – S-strengths, W-weaknesses, O-opportunities, T-threats

TCP/IP – Transport Control Protocol/Internet Protocol TLS - Transport Layer Security


84/104

TPS – Transaction Process System transakcija UDP - User Datagram Protocol URL - Uniform Resource Locator VRML - Virtual Reality Modeling Language WAN – Wide Area Network, mreža u kojoj su povezani ra čunari i drugi uređaji međusobno udaljeni, u različitim gradovima, čak i na različitim kontinentima WAE - Wirelles Application Environment WAP - Wireless Application Protocol WBMP - Wireless BitMaP WCMP - Wireless Control Message Protokol WDP - WAP Datagram Protocol WML - Wireless Markup Language WMLScript - Bežični markerski skript jezik WSP - Wireless Session Protocol WTLS - Wireless Transport Layer Security WTP - Wireless Transaction Protocol


85/104

5.

POJMOVI

ARPANET. Ministarstvo odbrane SAD 1969. godine uspostavilo je online mrežu svog projekta ARPA sada poznatu kao ARPAnet, Advanced Research Project Agency Network Ciljno tržište predstavljaju potencijalni potrošači koje je preduzeće identifikovalo kao cilj ka kome če usmeriti svoje marketing napore. 4C (Customer value, Cost to customer, Convinience, Communication).

Četiri

instrumenta marketing izme miksa aspektai kupca. kupca: Vrednost za kupca, Trošak, Pogodnost za klijenta, Komunikacija prodavca đu sa

4C (Content, Clickstream, Communication, Conversion) marketing model koji se zasniva na četiri stuba Internet marketinga baziranim na analizi osnovnih oblika kvalitetnog pojavljivanja preduzeća na Internetu. Direktni marketing su marketing aktivnost koja se ostvaruje kroz razli čite propagandne medije koji direktno uspostavljaju komunikaciju sa potrošačem. Elektronsko poslovanje je opšti koncept koji obuhvata sve oblike poslovnih transakcija ili razmene informacija, koje se izvode koriš ćenjem informacione i komunikacione tehnologije, između preduzeća, između preduzeća i njihovih kupaca, ili između preduzeća i javne administracije. Elektronska trgovina podrazumeva korišćenje više različitih elektronskih informacionih tehnologija i koje se ubrajaju: telefon, e-mail, faks, automatska identifikacija na bazi bar koda, prenos vizuelne informacije, EDI kao deo neke druge međuorganizacijske transakcije, direktan pristup datotekama poslovnog partnera, prenos poruka ne elektronskim obrascima, prenos kataloga i koriš ćenje Interneta. Elektronski novac se definiše kao specifična monetarna informacija koja se putem elektronskih impulsa u realnom vremenu prenosi između transaktora koji obavljaju plaćanje. Pojava elektronskog novca nametnula je potpuno novu filozofiju u bankarstvu koja se zasniva na elektronskoj razmeni podataka i sredstava, EFT - Electronic Funds Transfer, koja je pojmovno određena kao elektronsko bankarstvo. Globalizacija predstavlja proces stvaranja jedinstvenog svetskog tržišta uobličen razvojem tehnologije homogenizacijom potrošača, proces koji stvara nove pretpostavke za uspešno poslovanje u međunarodnim okvirima. Globalna industrija je ona u kojoj strateška pozicija konkurenata na datom geografskom ili nacionalnom tržištu zavisi od pozicija firmi u drugim zemljama u svetu. Globalni marketing predstavlja fokusiranje preduzeća ka globalnim mogućnostimaa, upravljanje marketingom u globalnim razmerama sa zadatkom obezbe đenja simultanog ostvarivanja ciljeva preduzeća u okviru i između stranih tržišta. HTML (Hypertext Markup Language) jezik koji određuje način prikazivanja (kombinovanja) teksta, slike, audio i video delova u dokumentima koji su dostupni preko WWW-a. HTTP (Hypertext Transfer Protocol) protokol odre đuje način na koji se informacije pozivaju ili šalju preko WWW-a.


86/104

Internet je globalna mreža kompjutera koja komunikaciju uspostavlja preko TCP/IP protokola. Koreni Interneta počinju još davne 1969. godine, kada je Ministarstvo odbrane SAD uspostavilo online mrežu svog projekta ARPA sada poznatu kao ARPAnet. Konkurentnost je sposobnost preduzeća da se takmiči sa ostalim preduzećima na tržištu.

Marketing sistem je skup tokova koji povezuje prodavce i kupce, odnosno preduzeće i tržište. Sastoji se četiri osnovna toka: plasiranje proizvoda na tržište, komuniciranja preduze ća sa tržištem, kupovine proizvoda i povratnog informisanja od strane kupaca. ć

đ

marketing kanali omogu avaju da kupac do e u kontakt sa prodavcem preko računaraon-line i mreža. Opt-in servis omogućava korisniku da dobija poslovne e-mail poruke samo ako se dobrovoljno prijavio. Opt-out servis omogućava automatsko napuštanje primanja Opt-in poruka. 4P (Product, Price, Place, Promotion). Oznaka za 4 instrumenta marketinga koji sačinjavaju marketing miks - proizvod, cena, distribucija i promocija. 4S (Scope, Site, Synergy i System) metoda pogodna je za dizajniranje Web stranica, ocenjivanje ili poboljšavanje postojećih Web stranica. SPAM predstavlja svaku e-mail poruku koju korisnik dobije, a koja nema direktne ili indirektne veze sa njim Strategija je način ostvarivanja ciljeva organizacije. To je planska odluka kojom se određuje pravac rasta i razvoja preduzeća. Strategijski triumvirat predstavlja interakciju tri poslovne funkcije, marketing, kvalitet i istraživanje i razvoj i njihovim sinergijskim efektom. SWOT matrica je koncept koji omogućava sistemsku analizu pretnji i šansi i njihovo usaglašavanje sa jakim i slabim stranama preduzeća. TCP/IP (Transmision Control Protocol/Internet protocol) protokol je svojevrsni jezik Interneta koji određuje na koji se način računari spajaju na Internet (svakom daje njegovu adresu - IP broj) te na koji način međusobno komuniciraju. Upravljanje marketingom je kontinualni proces planiranja, organizovanja i kontrole marketing aktivnosti u preduzeću. URL je sistem adresiranja koji se koristi u WWW pretraživa čima. Web marketing je zasnovan na Web stranicama preduze ća na koje je potrebno staviti sve relevantne informacije o preduzeću. ć

Web prezentacija je prezentacija ponude preduze a putem Interneta. WISE (Web Site Content, Interactivity, Search Engines Visibility, Effectiveness) model na drugi način opsuje elemente Internet marketing miksa koji naglašava vidljivost pretraživača a predstavlja podsetnik za rad sa kupcima, klijentima. WWW je servis koji je svojim revolucionarnim pristupom promenio na čin upotrebe Interneta.


87/104

6.

LITERATURA

1. Radić, G., Upravljanje poslovnim informacionim sistemima, udžbenik, APEIRON, Banja Luka, 2009. 2. Drucker P., Moj pogled na menadžment, Adižes, Novi Sad, 2003 3. Subhash, J., International Marketing Management, South-Western College Publishing, Cincinnati, Ohijo, 1996 4. Kotler, P., Kako kreirati, ovladati i dominirati tržištem, Adidžes, Novi sad, 2003 5. Djordjević D.,Ćoćkalo D., Osnove marketinga, udžbenik, Zrenjanin, 2004 6. Rakita, B., Međunarodni marketing, Ekonomski fakultet, Beograd, 1993 7. Milisavljević, M., Marketing, Savremena administracija, Beograd, 1987 8. Galogaža, M. Internet Marketing, APEIRON, Banja Luka, 2007 9. Ivković, M., Milošević, S., Subić, Z, Dobrilović, D. : Elektronsko poslovanje, Tehnički fakultet, Zrenjanin, 2005. 10. Jamalipour, Abbas : The Wireless Mobile Internet: Architectures, Protocols and Services

11. Sudhir Dixit, Tao Wu : Content Networking in the Mobile Internet, October 2004. 12. Stankić, R., Poslovna informatika, Ekonomski fakultet, Beograd, 2008 13. Končar, J., Elektronska trgovina, Ekonomski fakultet, Subotica, 2003 14. Varagić, D., vodič kroz raj i pakao Internet marketinga, IP Prometej, Novi Sad, 2002 https://tools.ietf.org/html/rfc5321#section-2.3.5 http://www.cfigroup.com/customer_body http://en.wikipedia.org/wiki/Web_banner http://www.wapforum.org http://www.openmobilealliance.org


88/104

7.

STUDIJE SLUČAJA GRUPNI PROJEKAT 1 Tim od 3 člana ima sledeći zadatak. 1. Dizajnirati računarski ili poslovni magazin za informacione sisteme koji se koriste u organizacijama 2. Potražiti na webu informacije o organizacijama da biste shvatili bit te organizacije i ukratko opisati njeno poslovanje. 3. Opisati sistem koji ste izabrali sa aspekta - ulaza, obrade i izlaza, - njegove organizacije, menadžmenta i tehnološke karakteristike, - kao i samu važnost tog sistema za preduzeće. 4. Kako prikazati te organizacije u vašem web magazinu

GRUPNI PROJEKAT 2 Tim od 3 člana ima sledeći zadatak. Odabrati firmu koju ćete analizirati i odgovoriti na sledeća pitanja: 1. Koliko digitalna integracija uz pomoć Internet tehnologija može promeniti model poslovanja te firme? 2. Kako promeniti model poslovanja da bi ozbiljno mogao da koristi Internet tehnologiju za elektronsku trgovinu? Kakav proces integracije je potreban? 3. Da li raspolažete sa odgovarajućom IT infrastrukturom koja bi omogu ćila digitalno poslovanje? 4. Kako možete integrisati Internet aplikacije sa ostalim postojećim aplikacijama i podacima? 5. Kako zaštititi privatnost korisnika koji su se „prepoznali“ elektronski?

GRUPNI PROJEKAT 3 Tim od 3 člana ima sledeći zadatak. 1. Izaberite marketing.dva poslovna subjekta iz iste poslovne oblasti koja koriste web za 2. Posetite njhove sajtove i uporedite ih. 3. Pripremite izveštaj o evaluaciji funkcionalnosti njihovih sajtova, koliko su pristupačni, koliko dobro podržavaju poslovnu strategiju kompanije. 4. Čiji je web sajt uradio bolji posao? Imate li preporuku kako poboljšati sajtove?


89/104

Studija slučaja 1 Tim od 3 člana treba: 1. 2. 3. 4.

analizirati Cisco kompaniju analizirati odnos između IS, Internet tehnologija i Cisco poslovne strategije šta Cisco daje digitalnoj firmi? koliko je uspešno oslanjanje Cisco kompanije na IS i Internet č

Studija slu aja 2 Tim od 3-5 članova: Dizajnirati poslovanje na web sajtu za firmu koja nudi ode ću, krevete, posude i hranu za kućne ljubimce, mačke i pse. Na sajtu treba omogućiti vlasnicima ljubimaca da razmenjuju elektronske poruke koje se odnose na njihove ljubimce. Statisti čki podaci o vlasnicima pasa i mačaka: godišnja zarada KM < 12.000 12.000 - 24.999 25.000 - 39.999 > 40.000

% pas

% mačka

koristi Internet %

15 25 30 30

15 15 20 50

5 25 30 40

1. Kakav je uticaj ovih podataka na razvoj poslovanja putem Interneta? 2. Koje bi dodatne informacije bile potrebne da bi odlučili da započnete ovakav posao koji bi bio profitabilan? 3. Koje cene bi odredili za vaše proizvode?

Studija slučaja 3 Tim od 3-5 članova: Analizirati Yahoo portal i njegove informacije vezane za shopping. Prezentovati vaša zapažanja.


90/104

Dicoll case study

Weblinx Ltd have helped many companies promote their websites onto the front pages of all major search engines including our case study here for Dicoll Data Storage Solutions Ltd. Using only ethical search engine optimization techniques we can help you too.

Details of case study: Dicoll are the UK’s largest data storage solution and repair specialists. Specialists in the repair, maintenance and sale of IBM, Dell, Sony, Sun, HP and Compaq tape drives and tape libraries. Offering a specialized service requires the correct promotion to ensure your target audience is aware and notified of who you are. In relatively short time period, Weblinx has delivered the business and made the business of Dicoll more successful then it has been before which has ultimately led to an increase in their sales figures to date thanks to clever SEO of data storage related key words Search engine positioning achieved: o o o o o o o o o

autoloader repair Data storage repair Data storage repairs Dell tape library repair Compaq tape library repair HP tape library repair Overland tape library repair StorageTek tape library repair tape drive maintenance

Google o

Page 1 position achieved.


91/104

Case Study of Fawns Recreational Services Ltd

Fawns Recreational Services have more than 18 years experience supplying schools and other UK educational facilities with indoor and outdoor play equipment. All the playground equipment that Fawns supply has been designed with safety in mind and is very cost effective

Details of case study: In order to get the high volume of internet traffic desired, it was essential to get the Fawns site in high positions for their keywords on the natural listings of Google. Once contacted, Weblinx Ltd performed a full analysis of the Fawns website and put in place a range of ethical SEO solutions for their main keywords including phrases such as “playground equipment”. This search engine optimization ensured the search engine spiders could clearly understand the services that Fawns provides. The clever SEO for the playground equipment industry has placed Fawns on the first page of Google for many of their top keyword phrases. Search engine positioning achieved: o o o o

park playground equipment playground equipment activity playground equipment activity playgrounds

Google o o o o o o o o o

Fawns Recreational Services Ltd Woodcot Court 2a Woodcot Gardens Farnborough Hampshire GU14 9RD Tel: +44 (0)1252 515199 Fax: +44 (0)1252 515858 Web: http://www.fawns.co.uk


92/104

Lawn Edging SEO case study for everedge

Hibba Toys International is a supplier and wholesaler of educational, childrens and kids toys. They are one of our many SEO clients we have helped with online promotion.

Details of case study: Hibba Toys (UK) Limited is the trading name of one of the most successful retailers of quality childrens toys in the business, and they offer an incredibly diverse selection of fun and exciting kids toys which are suitable for young and growing children of all ages. Their full product catalogue includes a remarkable choice of kids nursery toys, christening gifts, childrens furniture, dolls houses, rocking horses and educational toys which are all brightly coloured, safe to play with and are guaranteed to provide hours of entertainment for even the most demanding of youngsters! The staff at Weblinx were able to offer Hibba Toys (UK) Limited a SEO marketing campaign that would help them go from strength to strength with the online sales of their children's toys and, thanks to us, Hibba Toys (UK) Limited are now able to attract online customers who may otherwise have been completely unaware of the products that they had to offer. This was done by targeting a large volume of specific keywords with search engine advertising, optimising the Hibba Toys website so that they appeared on the first pages of several major search engines for a huge list of products that included Educational Toys, Kids Toys, Childrens Toys, Toy Boxes and Wooden Toys.

Search engine positioning achieved: o o o o

educational toy childrens toys toy boxes ride on toys


93/104

in:spa case study

Take a look at our selection of Case Studies for Search Engine Optimization including In:Spa Retreats who we have optimized for keywords such as Spa, Spa Retreats and Health Retreats. With our clever SEO Spa related keywords have achieved high placement in all search engine results.

Details of case study: in:spa are a fitness and health retreat which required promotion on the internet to retrieve further bookings at the luxury spa retreat. Working on geographically targeted areas including Seville, Marrakech and Ibiza, we effectively helped promote the website to the first page of Google, also breaking the barrier on other highly regarded search engines such as Yahoo and MSN. Due to the constant progression and reworking of the site, the site now not only holds dominating presence across the geographical targeted search terms but also appears on the first page of Google for generic, competitive one and two word keywords. Constant contact is made between the client, account manager and technical team to ensure the client is fully aware of progression made and plans to keep progression moving. Client has recently referred new business to us, which in turn has also led to referring business coming our way. Search engine positioning achieved: o o o o o

Spa Spa retreat Spa retreats Health retreats Health retreat

Google o o o o o

Inspa Retreats 2a Ledbury Mews North London W11 2AF Tel: 0845 458 0723 Fax: 0845 458 0724


94/104

Case Study of Lighting Styles

Lighting Styles are a UK lighting specialist and supplies designer lighting for house and home together with architectural and professional lighting for commercial use.

Details of case study: Lighting Styles are a UK lighting specialist and supplies designer lighting for house and home together with architectural and professional lighting for commercial use. Their aim was to reach all potential buyers and specifiers of designer inspired lighting, bathroom lighting and illuminated mirrors.

The holy grail was to achieve first page position on a single word, " lighting". By modifying the existing site engine robots were able to crawl and index the site. Weblinx also ensured through search engine advertising that the correct keywords appeared throughout the website. Lighting Styles continues to maintain 1st page for " Lighting", and position 1 for "designer lighting" and "contemporary lighting".

Search engine positioning achieved: o o o o

Lighting Designer Lighting Contemporary Lighting Illuminated Mirrors

Google o o o o o o

Lighting Styles Ltd 9 Glen Industrial Estate Essendine Stamford PE9 4LE Tel: 01780 767617

o o

Email: [email protected] Web: http://www.lightingstyles.co.uk


95/104

Nandos Restaurants SEO Case Study

Snoring is a problem which most of us experience at some point in our lives and if you live with someone who constantly snores then you are bound to appreciate just how annoying it can be.

Details of case study: Nando's is an incredibly popular chain of Portuguese restaurants which are situated in prime locations in and around London, and they offer a wonderful selection of flame-grilled peri-peri chicken dishes which are all cooked to traditional recipes and served up in a magnificently warm and friendly atmosphere. The emphasis at Nando's is based upon great food, value for money and traditional family values, and this is highly evident in each and every one of the highly individual Portuguese chicken restaurants that they own. As far as Nando's were concerned, it was important that they were able to reach as many potential diners as possible in order to strengthen their success as one of the most fun and srcinal chain of family restaurants in the whole of the UK. One of the best restaurants ways of spreading the message aboutAsNando's peri-peri chicken dishes and Portuguese family was to advertise online. one of the leading providers of SEO marketing packages, Weblinx were able to help increase awareness of Nando's across each of the popular search engines by cleverly optimising their website so that it would attract as much relevant traffic as possible. Since we began search engine optimization with Nando's, they have now achieved some excellent positions on Yahoo!, Google and MSN for a whole host of keywords that include Chicken, Chicken Restaurant, Portuguese Restaurant and Peri-Peri.

Search engine positioning achieved: o o o o o o

chicken restaurants family restaurants Spitalfields family restaurants Bromley family restaurants Manchester peri peri uk chicken

o o o o

chicken uk restaurants Portuguese Portuguese restaurant London restaurants Uk


96/104

Sleep Pro Case Study

Snoring is a problem which most of us experience at some point in our lives and if you live with someone who constantly snores then you are bound to appreciate just how annoying it can be.

Details of case study: There are several snoring treatments currently available for those who wish to stop snoring safely and effectively and one of the most successful stop snoring treatments available at present lies in the form of mandibular advancement devices such as the Sleep Pro 1 and Sleep Pro 2. These snoring treatment devices are incredibly effective in terms of snoring prevention and most users have reported that they have completely eliminated their snoring problems altogether whilst sleeping with either the Sleep Pro 1 or Sleep Pro 2 device fitted. This in turn has led to a much better sleeping routine both for those who snore themselves and particularly for their partners. Owing to the fact that the online marketplace is quite literally flooded with various stop snoring devices and snoring treatments, the company responsible for the manufacturing and distribution of intheurgent highly affordable Sleep 1 andstand Sleep 2 mandibular advancement systems were need of making theirPro products outPro from the crowd. In order to achieve this, they quickly enlisted the help of Weblinx who are one of the most successful search engine optimisation companies in the business. Thanks to our vast level of experience in clever SEO strategies and effective ethical internet marketing campaigns, Weblinx were able to achieve highly sought after rankings for sleepPro across all major search engines for specifically targeted keywords encompassing Snoring, Stop Snoring, Snoring Treatment and Stop Snoring Treatments.

Search engine positioning achieved: o o o o o

snoring snoring products stop snoring snoring treatment snoring treatments

Google o o o

Tel: 01962 761 831 Email: [email protected] Web: http://www.sleeppro.com


97/104

4 Motorcycles SEO Case Study

Organic optimisation case study for promoting a motorcycles accessories and spare parts website Details of case study: 4-Motorcycles offer an incredibly impressive range of motorcycle/motorbike parts and accessories which can be ordered online at some fantastic discount prices. Whether your looking for clothing, engine spares, new or replacement exhausts, custom parts or motor-cross products, the huge choice of available products on the 4-Motorcycles website is more than enough to cater for all of your motorcycle needs and requirements in one convenient place. Some of the most popular products that are currently sold by 4-Motorcycles premium style racing gloves, tubeless tyre kits, custom blade screens and medium braced handle bars. With so many products available from 4-Motorcycles, it was absolutely essential that their website achieved excellent listing positions for the products they were selling on the various search engines that people were using in order to locate a reputable supplier of discount motorcycle parts on the internet. Realising this, the team at Weblinx carefully pieced together a successful SEO search engine marketing campaign which would attract potential customers to the 4-Motorcycles site including those who were looking for key items such as Motorcycle Accessories, Motorbike Accessories, Motorcycle Parts and Motorcycle Products, Spares and Spare Parts.

KEYWORDS TARGETED FOR THIS CLIENT: o o o o o o

motorbike parts motorbike accessories motorbike spares motorcycle spares motorcycle parts motorcycle accessories

GOOGLE o o o o o o o o

4-Motorcycles Blackbush Cottage Bowley Lane South Mundham Chichester West Sussex Tel: 0845 8685455 Email: [email protected]


98/104

Case study for Daniel James Kitchens

David James Kitchens are a subsidiary of the successful James Anthony Kitchens company Weblinx also Here approached to administer themade samepossible. ethical clever SEO techniquesand to their onlinewere presence. we discuss how this was Details of Case Study: David James Kitchens are an additional outfit of James Anthony Kitchens and also are specialists in bespoke kitchens and kitchen furniture. Creating some of the UK’s most well manufactured and designed furniture David James Kitchens offer a fully customisable experience for its clients and offer tailor made solutions to suit your exact requirements and budget. Incorporating a fantastic array of possibilities, David James Kitchens dedicate themselves to providing the very best bespoke furniture and kitchens, hand built in their workshops to the millimetre, providing a professional finish unlike few others. In all, David James Kitchens provide a wide array of materials and finishes, enabling clients to choose a unique combination of fine materials to provide the finished result to stand out from the rest. Only the best hardwoods including Oak, Cherry, Maple and Walnut are used in the construction of all clients furniture and kitchens, no flat packs here as all the carcasses and doors are made to measure prior to professional installation. Massive savings are continually passed onto customers as David James Kitchens have limited the number of their showrooms thus keeping their overheads low. The lower the overheads, the more value for money the prices become and the professionals at David James Kitchens follow the belief that quality should never be compromised but can still offer their great prices. Weblinx were called upon after the success of the James Anthony Kitchens search engine optimisation and by following the clever SEO techniques that benefited their partner company, David James Kitchens could now begin the process of optimising the site too. After a brief period of uploading optimised content and using ethical and clever SEO methods, Weblinx carved great positions for David James Kitchens, who are still enjoying good positions across the major search engines.

KEYWORDS TARGETED FOR THIS CLIENT: o David James Kitchens o 212 Leigh Road hn Sea o Tel: 0870 333 1020 o Web: www.danieljameskitchens.co.uk o Ex o

SS9 1BS


99/104

Central London hostels - Astor Hostels

provde accomodation London in their hostels and required a company to whichAstor theyhostels could outsource search engineinoptimisation services Details of Case Study: Astor Hostels provide some of the finest examples of hostel accommodation currently available in London and their hostels are all situated right in the centre of the city itself. The hostels themselves offer a warm and friendly environment which is well suited to students, back-packers and those travelling to London on a tight budget who are looking for a pleasantly welcoming atmosphere and an affordable place to stay. Astor Hostels are renowned for their helpful staff, clean rooms and excellent facilities which is precisely why so many of their guests choose to come back time and again whenever they return to London. In order to attract new visitors to their website design and increase the number of online bookings which were made by first time travellers to the city, Astor Hostels enlisted the help of Weblinx who were able to optimise their website and make it more appear in a much higher position on each of the search engines it was listed on. This was done by introducing several unique changes to the website in a cost effective website marketing campaign which would see Astor Hostels achieve some exceptional rankings for keywords that included Hostel, Hostels, London Hostel, London Hostels and Accommodation in London.

KEYWORDS TARGETED FOR THIS CLIENT: o o o

hostels in London hostels London London hostels

GOOGLE o o o

Page 1 position achieved. Astor Hostels Web: http://www.astorhostels.com


100/104

Lawn Edging SEO case study for EverEdge

Ltd offer solutionsWeblinx to search engine and in the case ofWeblinx Certikin.co.uk theremany wereflexible no exceptions. were able optimisation to assist Certikin.co.uk reach first page placements on the major search engines to actively promote their spas, saunas, steam rooms, swimming pools, pool chemicals and swimming pool enclosures. Details of Case Study: Certikin.co.uk are specialist suppliers and manufacturers of swimming pools, saunas, pool equipment, swimming pool enclosures and spas and have provided indoor pool services for over 40 years now within the UK and worldwide. Weblinx are the professionals who take all industries within their stride and show no issues with optimising the websites of new and established companies within the UK and across the globe. For over 40 years Certikin International Ltd have been designing, manufacturing and distributing their swimming pools, spas, swimming pool enclosures, saunas, pool chemicals and huge selection of pool equipment. The professional experts in providing a massive array of equipment and supplies for your indoor pool, Certikin.co.uk are still producing all the spare parts for their swimming pools installed decades ago. With a catalogue containing over 3000 products Certikin manufacture and supply everything you would need to install the ultimate indoor swimming pool, spa, sauna or steam room and take great pride in the high quality of all their products and services. When Certikin provide your saunas, spas or even steam rooms, in addition to their swimming pools to match your needs and requirements and have a range of choices to tailor your purchase to your exact criteria. Weblinx clever SEO services were implemented after Certikin.co.uk wanted to further their positions on the major search engines for their main keywords such as steam rooms, swimming pools, spas, pool chemicals, saunas and swimming pool enclosures. A detailed analysis was taken of the site and Weblinx were able to ascertain the correct and ethical methods to actively complete the search engine optimisation process. Certikin.co.uk are now able to receive even more targeted, quality visitors to their website, thanks to the clever SEO techniques administered by Weblinx and now benefit from first page placements on search engines including Yahoo, MSN and Google.

KEYWORDS TARGETED FOR THIS CLIENT: GOOGLE o indoor swimming pool o pool o steam rooms o pool building o pool filter o pools o swim spas


101/104

Debt case study for McCambridge Duffy

Details of Case Study: Weblinx Ltd now show how the right clever SEO techniques can massively improve a company’s positioning on the search engines, providing each page of a website with the ability to be properly read by the search engines to create the most relevance to give that page/website priority over its competitors. McCambridge Duffy offer first class services a debt management plan for any business debt. In addition to their excellent debt solution services, they offer superb IVA help and assistance with all IVA programs. Offering debt IVA support and advice, business debt solutions and debt management plan guidance, McCambridge Duffy have been one of the leading debt management companies in the UK for over 75 years now. In addition to providing invaluable assistance and help with debt and debt solutions, McCambridge Duffy has been providing IVA help and assistance in recent years and can arrange your debt IVA swiftly. Assisting toDuffy lessen offer debt in Ireland andtodebt Scotland, in addition Wales and best England, McCambridge smart ways get inhelp with debt and aretoone of the debt management companies within the UK. They provide beneficial debt solutions and IVA assistance to give you the best results. Dedicated and fully focused, McCambridge Duffy only offers the best debt solution remedies. Weblinx were happy to take on the search engine optimization of the website and with the aid of our ethical and clever SEO techniques we were able to make a detailed analysis of the site and deduce the correct changes to make to the coding, including meta keywords and titles and placing alt tags on images across the site. Our linking strategies involving keyword anchor text links enable search engines to read web pages with ease and see them as being highly relevant to targeted search terms. Work completed and uploaded, Weblinx gave McCambridge Duffy the means to gain first page placements on the search engines and with regular checks and fine tuning we work to get them there and keep them there.

KEYWORDS TARGETED FOR THIS CLIENT: o o o o o

Business Debt Debt Company Debt Management Plan Debt Solutions Iva


102/104

PITANJA: 1.

Šta je preduzeće?

2.

Šta je strateški triumvirat?

3.

Šta je marketing funkcija?

4.

Šta je zadatak marketinga?

5.

Koji su osnovni aspekti marketinga?

6. 7.

Šta predstavlja marketing kao poslovna koncepcija? Šta predstavlja marketing kao poslovna funkcija?

8.

Šta predstavlja marketing kao ekonomski proces?

9.

Šta predstavlja marketing kao nau čna disciplina?

10. Šta je prouzrokovalo globalizaciju tržišta? 11. Napišite definiciju globalne industrije? 12. Šta je globalno preduzeće? 13. Koji su ključni trendovi u marketingu? 14. Šta predstavljaju marketing informacioni sistemi? 15. Iz čega se sastoji istraživanje marketinga? 16. Šta je tržište? 17. Šta je potražnja? 18. Šta predstavlja marketing miks? 19. predstavite marketing miks sa stanovišta kupca. 20. Šta obuhvata marketing plan? 21. Na koja pitanja marketing plan treba da da odgovor? 22. Koja je hijerarhija DNS sistema? 23. Šta je e-mail? 24. Definišite SPAM. 25. Nabrojte najvažnije marketng aspekte izgradnje Web stranice. 26. Navedite osnovne principe poslovanja na Webu. 27. Navedite osnovna pravila koja pomažu efikasnom dizajniranju Web prezentacije. 28. Opišite popularne modele Web marketinga. 29. Od čega zavisi kvalitet Web prezentacije? 30. Koje vrste Web stranica postoje sa stanovišta marketing ciljeva. 31. Nabrojte nivoe razvoja Web stranica. 32. Navedite tipove on-line kanala u marketingu. 33. Koji su najvažniji ciljevi prisustva na Internetu? 34. Koji su osnovni razlozi oglašavanja na Internetu? GR_Internet marketing

103/104

35. Šta je interaktivno komuniciranje? 36. Koje su faze internet marketinga? 37. Opišite 4C Internet marketing model. 38. Opišite 4S Internet marketing miks. 39. Opišite W.I.S.E Internet marketing model. 40. Opišite e-mail marketing. 41. Šta je Blog marketing? 42. Iz kojih razloga preduzeće kreira blog? 43. Šta je informaciona arhutektura Web stranice? 44. Nabrojte 5 osnovnih karakteristika upotrebljive Web stranice. 45. Nabrojte tri osnovna elementa marketing plana kao osnovu izgradnje Internet marketing strategije. 46. Koji su elementi banera? 47. Šta baner treba da sadrži? 48. Nabrojte vrste marketing kampanje putem banera. 49. Od kojih servisa se sastoji marketing sa dozvolom? 50. Šta je e-mail lista? 51. Koje su vrste e-mail cirkularne pošte? 52. Koji su pristupi u procesu merenja i analize posećenosti Web prezentacije i u čemu se razlikuju? 53. Šta je WAP protokol? 54. Koje su razlike između mobilnih uređaja i standardnih računara? 55. Šta podrazumeva arhitektura WAE (aplikacioni protokol za beži čno okruženje)? 56. Šta predstavlja protokol sesije (WSP)? 57. Šta obezbeđuje transportni protokol? 58. Šta je Newsletter? 59. U čemu je prednost Newsletter-a? 60. Zašto oglašavati Newsletter-om? 61. Zašto slati Newsleter-e?


104/104

342431574-Internet-Marketing-Skripta.pdf

Recommend Documents