Sreten Petrovi! Filološki fakultet, Beograd
HRIŠ!ANSTVO I DREVNA SLOVENSKA RELIGIJA (PRILOG DIJALEKTICI SVETOG U LIKOVIMA PAGANSKE I HRIŠ! ANSKE RELIGIJE)
". DREVNA SLOVENSKA VERA I PRIJEM HRIŠ !ANSTVA Danas više nije sporno da li u vreme kada gotovo celokupan život ljudi predstavlja operacionalizaciju i demonstraciju nau! nau!noga saznanja, uopšte ima ikakvoga smisla baviti se jednim tako naivnim pogledom na svet kakav je pogled na svet slovenskih naroda pre njihove hristijanizacije. “Ve “Ve" duže vreme je napuštena predstava po kojoj bi stari mitovi imali strogo uzev poetsku vrednost i svedo! svedo!ili samo o neznanju drevnog !ove ove!!anstva”. Sasvim suprotno, drevni mitovi nas upoznaju sa njihovim društvenim i ekonomskim odnosima, daju nam obaveštenje o “kulturnom nivou vremena i pre svega o istoriji duha i stupnju svesti, koji je !ovek imao na po! o!etku razvoja”. Mitskim slikama !ovek je prisvajao zagonetni okoliš; te su mu slike u radu davale orijentaciju i podsticaj. “Kroz ove neophodne razvojne stupnjeve išlo je !itavo # !ove ove!!anstvo, a Sloveni u tome nisu !inili nikakav izuzetak” . Viši stupanj u razvoju drevnih slovenskih kultova, koji se odlikuje pojavom hrama sa organizovanim sveštenstvom razvio se kod Zapadnih Slovena sa znatnim zakašnjenjem, i to pre svega kao na! na!in duhovne borbe protiv hriš" hriš"anstva nošenog nema! nema!kom ekspanzijom na prostoru u kojem su živeli Polabski i Balti! Balti!ki Sloveni. Zbog te !injenice i izveštaji ondašnjih savremenika o religioznim predstavama Slovena nisu i ne mogu biti svi odreda iste valjanosti, budu" budu"i da su naj! naj!eš" eš"e bili tendenciozno obojeni religijskim pogledima hriš" hriš"anskih hroni! hroni!ara i misionara. Naime, sami hriš" hriš"anski misionari gotovo su se listom borili protiv paganstva. Me$ Me$utim, i uprkos kasnijoj hristijanizaciji, u domenu narodne obi! obi!ajnosti, a u nekim važnim segmentima i u obredu i kultu, kod slovenskih naroda su sve do XX veka sa! sa!uvani brojni drevni mitološki obrasci. Tako je, na primer, Leopold Šmit utvrdio da “izvesni mitsko-obredni scenariji, koje su po! po!etkom XX veka još upražnjavali seljaci srednje i jugoisto! jugoisto!ne Evrope, !uvaju delove mitologija i iš! iš!ezlih obreda iz prehomerske stare Gr !ke”. Re! Re! je o tome “da su se takvi obredi
#
Völker. Die geistigen Impulse Ost-Europas. Zdenek Vá %a, Mythologie und Götterwelt der slawischen Völker. Uravhhaus, Stuttgart, #992, str. 7-8.
Hriš"anstvo i drevna slovenska religija
49
održali preko !etiri do pet hiljada godina, od !ega poslednjih hiljadu ili hiljadu i po godina pod 2 budnom pažnjom hriš"anstva i islama” . Elijade je, doduše, ukazao da se kao simboli!ki gest kojim se obeležava kraj paganske vere na evropskom prostoru može uzeti “spaljivanje svetilišta u Eleusini, koje je izvršio 396. godine 3 Alarik, kralj Gota” , pa ipak, do punog sloma drevnih kultova nikada nije došlo. Niko utemeljenije od Elijadea nije formulisao antropološki razlog za ovu !injenicu koja ide u prilog jednoj filozofski ustanovljenoj fenomenologiji vere. “Sama dijalektika svetoga teži beskona!nom ponavljanju niza arhetipova, tako da jedna hijerofanija, ostvarena u izvesnom ‘istorijskom trenutku’, pokriva svojom strukturom hiljadu godina stariju ili mla$u hijerofaniju: ta težnja hijerofantskog toka da preuzima ad infinitum istu paradoksalnu sakralizaciju stvarnosti omogu"uje da razumemo ponešto od religioznog fenomena i napišemo tu ‘istoriju’. Drugim re!ima, upravo zato što se hijerofanije ponavljaju, mogu se religiozne !injenice i razlikovati i shvatiti”. Fenomenološki posmatrano postoje, dakle, stariji i mla$i slojevi hijerofanije svetog . Mla$i su novijeg datuma. Postoji, dakle, jedna temeljna arhetipika svetog - “svetog po sebi”, koje je ontološki fundirano i pr edstavlja opšteljudsku, nediferenciranu, etni!ki još-neindividualizovanu potrebu da se dosegne do onog ljudski Prasvetog. Me$utim, s obzirom na istorijsko razigravanje naroda, u procesu njihovih istorijskih individuacija nastali su kasnije, na toj drevnoj podlozi, brojni oblici ove Jedne arhetipske “biti”, kao “manifestne predstave Svetog”. U tom smislu, sasvim dosledno, Elijade zaklju!uje kako nam !ak i samo jedna hijerofanija, jedna predstava hijerofanije, može dopustiti da se otkrije Sveto u svoj svojoj celovitosti, ako smo i ukoliko smo sposobni da produktivnom intuicijom kroz “gledanja kroz”, dopremo do onih fundamentalnih slojeva, u kojima stoluje pojam Prasvetog. “No hijerofanije imaju to posebno svojstvo da teže da otkriju sveto u svojoj celini, !ak i ako su ljudi u !ijoj se svesti ‘pokazuje’ sveto, svesni samo jednog njegovog vida ili samo nekog skromnog njegovog dela. I u najprostijoj hijerofaniji sve je re" eno: manifestacija svetoga u nekom ‘kamenu’ ili ‘drvetu’ nije ni manje tajanstvena ni manje vredna od manifestacije svetoga u nekom ‘bogu’ . Proces sakralizacije 4 stvarnosti je isti: razlikuje se samo oblik procesa sakralizacije u religioznoj svesti !oveka” . Ovim je delimice odgovoreno na provokativno pitanje da li pukim preobra"enjem jedne socijalne grupe u novu veru stare religijske predstave iš!ezavaju iz svesti naroda. Socijalna psihologija, i posebno ona koja se bavi ispitivanjem religijskih predstava ustanovila je kako se, doduše, mora ra!unati sa izvesnom “metamorfozom izvornih predstava”, ali se, sasvim izvesno “ne sme prevideti jedan daleko zna!ajniji momenat: izvanredan konzervatizam odre$enih osnovnih predstava, koje !esto ne samo što nastavljaju da traju u okviru iste kulture naroda ili grupe naroda, nego i u kulturi hiljadugodišta. Kao primer mogu poslužiti žrtveni kamenovi sa izdubljenim koritom ili druge obrade, tzv. sledoviki u oblasti Pskova, koji su prema arheološkom istraživanju nastali još u bronzano doba, pa ipak bili su uvažavani do #9. i po!etka 20. veka; na 5 njima je prinošena žrtva” . U ovom kontekstu dijalektike i fenomenologije vere treba sagledavati i proces simbioze drevnih slovenskih kultova i mitova, odnosno slovensku veru i hriš"anske religije. Kada je re! o prijemu hriš"anstva, najpre valja kazati da su bili pokršteni Južni Sloveni, Bugari, Srbi i Hrvati, najkasnije sredinom 9. veka izme$u 867. i 873. godine, a zatim, gotovo vek kasnije, hriš"anstvo su primili i Isto!ni Sloveni. Važna !injenica na putu hristijanizacije bilo je ta što se Knez Vladimir iz Kijeva pokrstio i primio ortodoksnu formu gr !kog hriš"anstva 988. godine. Kon!ano
2
Mir !a Elijade, Istorija verovanja i religijskih ideja . I. “Prosveta”, Beograd, #99#, str. 49. M. Elijade, Istorija verovanja i religijskih ideja . II. “Prosveta”, Beograd, #99#, str. 323. 4 Mir !a Elijade, Šamanizam. Izdava!ka knjižarnica Zorana Stojanovi"a, Sremski Karlovci, #990, str. 25. podvv. S.P. 5 Z. Vá %a, isto, str. 35. 3
50
Sreten Petrovi"
hriš"anstvo primaju i ostali slovenski narodi: &esi u #0 veku dok su, danas sa istorijske scene 6 iš!ezli, Slovena na Labi prevedeni u hriš"anstvo tek u #2. veku . Me$utim kada je re!o po !ecima pokrštavanja u 32 glavi De aministrando imperio (DAI) kao i u Vita Basilii, Konstantin Porfirogenit je, kako su ovu glavu protuma!ili Jiri!ek i Radoni", nagovestio da se “vreme, u kome su latinski sveštenici obratili Srbe, ima stavljati u period 642 7 73#, posle Pape Jovana IV” , o !emu svedo!i i !injenica da u srpskoj crkvi ima dosta latinskih tragova. Ipak, preovladalo je mišljenje, a o tome izri!ito govori 29 glava knjige K. Porfirogenita da je drugo i, svakako, zna!ajnije pokrštavanje obavljeno tek u sedmoj i osmoj deceniji IX veka, budu"i da je oko 879. g. Vlastimirov unuk a Gojnikov sin Petar postao prvi srpski knez koji je dobio hriš"ansko ime. Dakle, ispravno je pretpostaviti da je hriš"anstvo kona!no prodrlo u Srbiju 8 oko Petrovog ro$enja . “Vizantijska država je svakako odmah, po dolasku Srba na Balkansko Poluostrvo, pokušala da novo stanovništvo privede hriš"anskoj veri, !ime bi se olakšalo njihovo uklapanje u vizantijsku uticajnu sferu. Me$utim, kako nova vera nije propovedana na narodnom jeziku, to su je širi slojevi stanovništva teško prihvatali, te proces hristijanizacije traje !itava dva veka [...]. O neuspehu tih pokušaja svedo!e vesti iz DAI da je ve"ina doseljenog stanovništva ostala nekrštena i da je car poslao svešteniked a pokrste me$u Srbima one koji još nisu prišli 9 novoj veri [...]. Završna faza procesa pokrštavanja pada u vreme vlade cara Vasilija I (867-886)” . Dakle, paganska vera nije ni odmah ni tako lako nestala, pored ostalog i zbog laganog širenja hriš"anstva. “Veliki bogovi su se slavili u izvesno doba godine, u tišini na domu. Stari verski obredi vršili su se po poljima, po šumama i na izvorima. Tako se nova vera vezivala sa starom”. “Vrlo važno je i to, što su, za razliku od drugih Slovena, Balti!ki Sloveni imali i svešteni!ku kastu i sjajne hramove, kipove, !esto ogromne, koje su Nemci i Danci videli i #0 opisali” . Zanimljiv je opis duhovne evolucije Slovena iz pera Zdeneka Vane. Onome delu Sloveni koji se k retao prema Zapadu “pripada i severoisto!ni deo Južnih Slovena, Slovenci i Hrvati, dok su iz!ezli Sloveni sa prostora Labe i Balti!ki Sloveni, kao i mnoštvo Soraba, doprineli etnogenezi nema!kog naroda”. Isto!ni deo Praslovena idu"i na Istok i Severoistok formirao je isto!noslovensku granu, dok je “tre"i deo prodro na Jug i Jugoistok, gde se povezuje sa vizantijskom kulturom i gr !kom formom egzoteri!nog hriš"anstva, posreduju"i je isto!nim ## Slovenima kao ishodište njihovog hriš"anskog razvoja” .
2. KA KOSMI#KOM HRIŠ!ANSTVU Mir !a Elijade, sa istan!anim smislom za razumevanje isto!nih kultova i religija, ne robuju"i shematima evropske teologije i konzervatizmu zapadne evrocentri!ke nauke o duhovnim fenomenima, ustanovio je s pravom slede"e: “na teološkom jeziku moglo bi se re"i da su brojna arhajska predanja integracijom u hriš"anski scenario i sama doživela svoja ‘iskupljenja’. Re! je, u stvari, o fenomenu usaglašavanja razli!itih i raznolikih religijskih svetova. Analogan proces se uo!ava - ve" krajem anti !kog perioda, a naro!ito u ranom srednjem veku - u preobra"anju #2 mitoloških bogova i heroja u hriš"anske svece” . Aron J. Gurevi! je ponovio gledište mnogih 6
Mythologie der alten Slaven . Von Norbert Reiter. U: Woerterbuch der My thologie . Hrsg. v. H.W. Haussig. I. Abteilung. Die alten Kulturvoelker. Stuttgart, 6. Lieferung. God. str. #66-#67. 7 J irižek - Radonji ", Istorija Srba. I, Slovo ljubve, Beograd, #978, str. 98. 8 '. Radoj!i", La date de la convesion des Serbes. B yzantion, 22, #950, str. 252-255. 9 K onstantin Porfirogenit, VII, Spis o narodima. Ili De aministratando imperio. U: Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije. Tom II. SAN, Beograd, #959. Pos. izd. knj. XXXXXIII, Vizantološki institut, knj. 7. Obradio Božidar Ferjan!i", str. 50. #0 A . Brikner, “O paganstvu kod starih Slovena”. U: Knjiga o Balkanu II. Beograd #937, 52-53. ## Z. Vá %a, Mythologie... i sto, str. 2 #-22. #2 M. Elijade, Istorija verovanja i religijskih ideja . II. str. 3#6 i dalje
Hriš"anstvo i drevna slovenska religija
5#
filozofa religije da je “je crkva s vremenom adoptirala i adaptirala mnoge paganske verske #3 predstave” . Kada smo ve" kod prezentacije teorijskih stavova, doslednosti radi, navodim da je ovoj ideji je sasvim blizak ruski personalisti!ki filozof Ber $ajev koji kaže da je besmisleno i !ak “nemogu"e negirati paganstvo, ludost je u njemu videti zlu sablazan; paganstvo je bilo istinsko otkrovenje, ali prvobitno, nepotpuno”; dakle, svojevrsna apsolutno istinita hijerofanija. Kona!no, “paganska kultura, paganska filosofija i umetnost nisu propali; oni su postali temelj svetske #4 hriš"anske kulture; oni su nadahnjivali u!itelje Crkve i graditelje Crkve” . Od naro!itog je zna!aja ideja M. Elijadea o tome u kom je pravcu vodila ova simbioza drevnih kultova i vere sa ranim hriš"anskim idejama. U III veku širom Rimske imperije mogle su se zapaziti razne tendencije za “autarhijom i autonomijom koje prete jedinstvu rimskog sveta”. Re! je o fenomenu koji je veoma zna !ajan jer karakteriše versku kreativnost folklornog tipa. Ima se u vidu stvarala!ka invenciji naroda koja se paralelno razvijala i išla rame uz rame sa izgradnjom teološkog sistema u hriš"anstvu. Ta velika produktivna sinteza drevne vere i monoteizma nagnala je antropologe religije da u tome sagledaju ra$anje jednog zanimljivog fenomena “kosmi!kog hriš"anstva”. Re! je o tome što se sada “hristološka misterija projektuje na Prirodu u celini, a istorijski elementi hriš"anstva zanemaruju”. Nije li odviše smelo ustvrditi da je upravo pravoslavna crkva razvijala svoju teologiju u ovom pravcu, ustaju "i, tako u odbranu jedne zna!ajne duhovne tradicije - anti!ko gr !ke filozofije, koja je ponikla na balkanskom tlu i koja se temelji na uspostavljanju ravnoteže, svojevrsne coincidentio oppositorum Duhovnog ili antropološkog , s jedne, i &ulnog ili kosmološkog !inioca, s druge strane. Ideja o Hristu kao Bogo!oveku, na filozofskom jeziku, upravo govori o ovoj simbiozi, o uklju!ivanju partikularnog u Bi!e u Opšte, a to zna!i i afiramciju same Li!nosti i elana Subjektivnosti vernika, mogu"nist ostvarivanja njegove duhovne punine bez poricanja egzistencije.
3. O MOGU!NOM ŠELINGOVOM DOPRINOSU FILOZOFIJI PRAVOSLAVLJA Ovu veliku i zna!ajnu ideju, koliko znam, me$u prvima u novijoj filozofiji izložio je Šeling #5 u !uvenim predavanjima iz Filozofije otkrovenja, koja je držao u Berlinu #84# / #842. godine , predo!avaju"i novi projekt o Hristovoj li!nosti u formi sinteze Apolonskog i Dioniskog, ta!nije, Duhovne i &ulne supstancije, Uma i Ose"anja. Zbog toga je i izazvao bes protestantskog teologa Paulusa sa kojim je i ina!e imao niz neprijatnosti. Koliko je meni poznato, naša se teološka misao do sada nije ozbiljno pozabavila teorijskim osvetljavanjem ovih kasnijih Šelingovih radova, odnosno utvr $ivanjem teoloških koristi za svoje stanovište. Re! je o slede "em. Šelingova predavanja iz Filozofije mitologije i Filozofije otkrovenja, koja je po!eo da drži u Berlinu #84#. godine slušali su i pobornici novog koncepta religije koja je afirmisala ideju “li!nog Boga”, ali i radikalni protestantski protivnici toga stanovišta. U amfiteatru na Šelingovim predavanjima zajedno su sedeli mladi Seren Kjerkegor, ali i Šelingov kriti!ar, mladohegelijanac Engels, protestantski teolog Paulus, ali i humanisti!ki filozof Jakob Burkhart, egzistencijalist Savinji, i buntovni ruski filozof Bakunjin. Bilo je tu i drugih Rusa, kao i Poljaka, &eha i Grka. Šeling svoja predavanja iz #84# / #842. nije za života publikovao (umro je #854), pa je beleške sa tih predavanja, bez znanja samoga Šelinga, publikovao teolog Paulus #843. g. u Darmštatu, sa žestokim komentarima na ra!un Šelingove pozne filozofije otkrovenja. Stvar je u tome što je Paulus sasvim dobro osetio da je Šeling napao tradicionalnu racionalisti!ki shva"enu ontologiju #3
Upor. Helmut Hller, Sve o praznovjerju . Gafi!ki zavod Hvatske, Zagreb, #989, str. 224. N ikolaj Ber $ajev, Filosofija slobode. Deo prvi, Logos / AntBeograd, #997, str.79-80. #5 Schelling, Der Philosophie der Offenbarung. Erster Theil. Erstes und zweites Buch. U: Schellings Werke, VI.2. Erg. Band, München #958; Der Philosophie der Offenbarung. Zw. Theil, U: Schellings Werke, VI Haupt. Band, München #958; Einleitung in die Philosophie der Offenbarung oder be grundung der positiven Philosophie . U: Schellings Werke, VI.#. Erg. Band, München #958. #4
52
Sreten Petrovi"
koja Boga sagledava samo u Ideji, kao Ideju uma. Šeling je trasirao novi smer u teozofiji zahvaljuju"i !injenici da je u svoj novi koncept “li!nog Boga” uklju!io ideje plotinizma, augustinizma i gnosticizma. Šelingovo gledište koje je izneo u Berlinskim predavanjima bilo je novi podsticaj evropskoj misli u pravcu teozofskog egzistencijalizma. Ervin Rajsner smatra da pozna Šelingova misao “bitno koincidira sa egzistencijalnom mišlju Kjerkegora i sa aktualnom filozofijom #6 egzistencije” , u prvom redu sa filozofijom Garbijel Marsela i Martina Hajdegera. Uostalom o tome doprinosu govori i sam Ber $ajev. Veliko kod Šelinga bilo je to da se dospe do “živog Boga” a ne do “apstraktnog Boga” hegelijanske provenijencije, koji se deducira iz “apstraktnog uma”. Nema!ka filozofija je, po!ev od Kanta pa preko Hegela “tek sa Šelingom pokušala da iza$e u #7 prostor svetske duše” . Govore"i o religiozno-misti!koj gnoseologiji u prošlosti, Ber $ajev kaže da je takav smer imao “velike zaštitnike”, navode"i u napomenama da su to bili “u XIX veku #8 Šeling, V. Solovjev i posebno Fr. Bader” . Jednom re!i, “po!etkom XIX veka Bader i Šeling su propovedali da relkigiozno otkrovenje mora da pre$e u novu fazu, fazu Sv. Duha i da se u njoj #9 mora pojaviti crkva sv. Jovana. Ali to su bila individualna predose"anja hriš"anskih gnostika” .
4. KRITI#KI STAV CRKVE PREMA MNOGOBOŠTVU, NARODNOJ RELIGIJI I PRAZNOVERJU Crkva, i posebno zapadna, oduvek je pokazivala animozitet prema drevnoj slovenskoj veri, odnosno prema mnogoboštvu i tzv. “praznoverju” u celini. Upravo stoga je potrebno, bar u najkra"em, da razjasnimo ovaj veoma nejasan i neodre$en termin “mnogoboštvo”. Razume se, on je ponikao u crkvenoj sredini i prvobitno je ozna!avao sve dohriš"ansko i nehriš"ansko. Njime je pokrivana i vedska himnografija Indije, i literarno obra$ena mitologija klasi!nih Grka, i godišnji ciklus slovenskih i keltskih o breda, i šamanstvo sibirskih lovaca. Da li se, me$utim, ve" zbog toga može zaklju !iti kako je samo hriš"anstvo apsolutno autohtona vera, koja se zasniva na sasvim originalnim predstavama koje ništa ne duguju opštem sistemu drevnih religijskih ideja i !ak kazati kako je hriš"anstvo sa svojom verom u zagrobni život, svojim molitvama i obredima, arhai!nim kalendarom ciklusa ništa drugo do radikalna 20 antiteza mnogoboštvu? Svakako da takav zaklju!ak ne stoji! U Der grosse Brockhaus-u se naglašava stav da savremena etnologija, kao “nauka o obi" ajima i verovanjima naroda” danas više ne prihvata razlikovanje “magije od religije”. Smatra se, naime, da je ta razlika vešta!ka, istorijski uslovljena težnjom hriš"anstva da se diferencira od takozvane “narodne religije, pri !emu se narodna religija diskriminiše kao magija”. Jedan od utemeljiva!a etnologije u XVIII veku, Justus Mecer, predlaže da se u ostacima praznoverja pre$ašnjih vremena manje traga za priglupoš"u naših predaka, i pokuša ponovno da otkrije duh i smisao njihovog tragaganja za saznanjem. Dakle, u etnologiji se pod “narodnim verovanjem” podrazumeva se sve “što narod, naro!ito 2# u vezi s izvanprirodnim ili natprirodnim svetom, smatra istinitim” . Savremena etnologija ne pravi nikakvu razliku izme$u praznoverja, narodnog verovanja i verovanja u crkvenom smislu. Danas se praznoverje uzima kao legitimni oblik verovanja. Gete je u svojim radovima naglašavao kako se “vera i praznoverje ne mogu razlikovati. Kod vere je od najve"e važnosti da se veruje; šta je to u šta se veruje, potpuno je svejedno. Sa znanjem je upravo suprotno: uopšte nije važno da se #6
E rwin Reisner, tekst objavqen u !as. Deutsche Hefte , januar #956. N ikolaj Ber $ajev, Filosofija slobode. Deo prvi, Logos / Ant, Beograd, #996, str. 32. #8 N ikolaj Ber $ajev, Filosofija slobode. Deo prvi, Logos / Ant, Beograd, #997, str. #5 i #6. #9 N ikolaj Ber $ajev, Filosofija slobode. Deo prvi, Logos / Ant, Beograd, #997, str. 80. 20 Der grosse Brockhaus. #8 Aufl. #977-#987, odrednica Magie. 2# Erich, O.A., i Beitl, R., Wörterbuch der de utschen Volkskunde . 3. Auflage, #974 #7
Hriš"anstvo i drevna slovenska religija
53
22
zna, ve" šta, kako dobro i koliko se zna” . U “praznoverju” katoli!ki teolozi vide povratak drevnoj idolatriji, obožavanju “stvari, bi"a i predmeta na zemlji”, što je, po re!ima jezuite Filipa Šmita “u suprotnosti s razumom i obeš!aš"uje stvoritelja i gospodara sveta. To je, veli on, obožavanje stvorenja i greh protiv eti !kog poštovanja Boga”. Stvar je u tome što crkva smatra moralni faktor o dlu !uju"im za razlikovanje crkvenog u!enja od praznoverja. Danas je teško osporiti humanisti" ki smisao narodne vere. Jakob Grim, oduševljeni pristalica Vukovih nastojanja da rehabilituje drevnu srpsku religiju kroz predanje i narodnu književnost, imao je pozitivan stav prema praznoverju. On je bio uveren da ono na osoben na!in uliva ljudima svojevrsnu utehu i nadu, a ne samo strah. Praznoverje, kaže Grim, “nije ispunjavalo život naših predaka samo strahom nego i utehom”. I Karl Gustav Jung, neposredno pre smrti (#96#) izjasnio se u prilog rehabilitovanja prirodne ili narodne vere, smatraju"i da je ona pozitivno delovala na !oveka. Kriti!an prema savremenoj industrijskoj civilizaciji, on kaže da se “u istoj meri u kojoj je raslo naše nau!no poimanje, naš svet postepeno dehumanizovao.&ovek se u kosmosu ose"a izolovanim jer više nije povezan s prirodom i jer je izgubio svoj emocionalni ‘nesvesni identitet’ s prirodnim pojavama. One su pomalo izgubile svoj simboli!ki sadržaj. Grmljavina više nije glas ljutitog boga, a munja više nije projektil kojim on kažnjava !oveka. Ni u jednoj reci više ne živi neki duh, nijedno drvo nije životni princip nekog!oveka, nijedna brdska pe"ina stan nekog velikog demona. &oveku ne govore više glasovi iz kamena, biljki i životinja, a ni on više ne govori s njima u uverenju da ga razumeju. NJegov je kontakt s prirodom izgubljen, a 23 time i jaka emocionalna energija koja je delovala na tu simboli!ku povezanost” . U prilog magijsko-mitološkom mišljenju, dakle, i korpusu verovanja pod nazivom “praznoverje”, govorio je i Maks Veber. On je #9#9. godine izrazio svoje žaljenje što se svet sve više lišava !arolija, budu"i da je, kao posledica intelektualizacije, nestala vera u tajanstvene neura!unljive sile. I Gete je priznao kako “praznovjerje spada u bitne osobine !oveka”, te da "e se praznoverje kao i “vera - zadržati sve dok bude ljudi. Ono što se smatralo istinitim !esto je više promenilo svet ljudi nego ‘ realnost ’ - a tako "e i ostati”. “Od vere zavisi svet”, rekao je Novalis, ali “vera i predrasuda su ista stvar”. Zbog svega toga moglo bi se zaklju!iti da je oštra protivre!nost izme$u mnogoboštva i hriš !anstva proistekla iz crkvene, i u tome posebno katoli !ke propagandne literature i nema ni!ega zajedni!kog sa istinom, sa naukom o religiji. Savremeni ruski mitolog i arheolog Ribakov, uvi$aju"i svekoliku rasplinutost re!i “mnogoboštvo”, !ije je zna!enje krajnje razu$eno, polusemanti!no, ipak, pod pojmom tzv. prvobitne religije podrazumeva krug pitanja obuhva"enih magijom, animizmom, pandemonizmom, pramonoteizmom i dualizmom. Dakle, mnogozna!an, raznorodan kompleks zna!enja nalazi se u terminu “mnogoboštvo”, te je stoga neo phodno osloboditi ga od usko 24 crkvenog poimanja , koje u njemu projektuje dimenziuju ahumanog.
5. MIT O #ISTIM RELIGIJAMA. PRAVOSLAVLJE I DREVNA VERA Velika je zabluda smatrati kako postoje tzv. “!iste religije”! Ovaj stav se ponajmanje može primeniti na hriš"anstvo kao najmla$u religiju. U svakoj religiji ima znatnih ostataka ranijih verovanja, o !emu je ve" bilo re !i povodom dijalektike Svetog i njegove hijerofanije u mnoštvu pojavnih formi. “A sadašnja religija ni jednog evropskog naroda nije nikada bila!isto hriš"anska niti !ista u bilo kom smislu. Uvek postoje ostaci i tragovi ranijih vera, manje ili više 25 apsorbovanih; uvek postoji tendencija ka parazitskim verovanjima” . 22
G oethe, Ueber Kunst und Altertum , sv. 3. #82# i Aus meinem Leben - Dichtung und Wahrheit . #4. knj. #8###8#4. 23 N av. prema Hilleru, str. 243, 259. 24 ()*+,-., /0)1234.- 562.789 :;+.<7. =-3,.+, #98#, 346. 3. 25 T .S. Eliot Ka definiciji kulture . “Prosveta”, Niš, #995. str. 29.
54
Sreten Petrovi"
Za Slovene je karakteristi!no da je sa formiranjem države povezano postepeno “izumiranje stare religije i prelaz na hriš"anstvo”. Me$utim, obazrivi istori!ari religije su ne jednom upozorili da je “ova promena tekla postepeno, bila je u po!etku samo površinska i formalna, jer je poga$ala samo vladaju"i gornji sloj, dok je narod i dalje živeo sa izvornim predstavama i dugo vremena ih se tvrdoglavo !vrsto držao i pod plaštom hriš"anske vere, delom, razume se, pod razli!itim metamorfozama narodnih obi!aja sve do danas. Ve" ta !injenica svedo!i o tome, koliko su duboko ukorenjeni elementi duhovne kulture, koji su se razvili nesumnjivo za vreme slovenske etnogeneze, u toku diferenciranja, cepanja i zaposedanja zemlje [ ]. U komplikovanoj strukturi slovenskog paganizma ne odslikava se samo etnogenetski proces, ve" i jezi !ki razvoj i 26 posebno socijalna promena u slovenskom društvu” . Šta se dogdilo kada su Srbi prešli na hriš"anstvo? Sve ono što je postojalo u paganizmu, u drevnoj srpskoj religiji, po prirodi stvari, nije iš!ezlo, a i ono što je postalo stvar prošlosti, sporo je nestajalo iz zvani!nog verovanja. U tome su, uverava nas &ajkanovi", “naro!ito otporni kultni obi!aji i verovanja. Kada su Srbi primili hriš"anstvo, produžilo je sve ovo da živi i dalje, samo je sada dobilo hriš"ansku interpretaciju, i vezalo se za pojedine li!nosti iz hriš"anskog kruga. Mi, dakle, imamo razloga verovati da su kultovi i tradicije, koji su nekada bili vezani za starinske bogove, preneseni sada [...] na druge natprirodne li !nosti, u prvom redu na današnje svece. Prema tome, u našim nastojanjima da o tim starim srpskim bogovima što saznamo, moramo mi najpre po"i od kulta današnjih naših svetaca, i od tradicije o njima. U toj oblasti sa najve"om 27 verovatno"om možemo ra!unati da "emo na"i ostatke starinskog panteona i uspomena na nj” . Kada je re! o kraju slovenskoga paganstva Lubor Niderle se slaže sa onim mitolozima koji tvrde da je hriš"anska crkva teško izlazila na kraj sa demonološkim predstavama, koje su, kao “niži sloj predstava, tj. demonologija i magija” nastavile u narodu da i dalje žive i to u nepatvorenom obliku, dok je “svest o višim slojevima božanskog sveta gotovo beztraga iš !ezao u 28 narodnoj kulturi i bio zamenjen hriš"anskom religijom” . Dakle, mnoga su drevna, paganska božanstva preosmišljena za potrebe nove religioznostzi. Dobro su poznati primeri da je u “hriš"anskom folkloru Perun zamenjen svetim Ilijom, koji [...] prelazi preko neba u ognjenim 29 ko!ijama” . Na prostoru Balti!kih Slovena, koji su najžilavije branili drevnu praota!ku religiju, Svetovidov hram je srušen ##68. Ostala svetilišta na ostrvu Rujanu, današnjem nema!kom Rigenu, kao i hram podignut na brdu u Radgostu u Retri, tako$e su bili porušeni u XII i XIII veku tokom ratova za prinudno preobra"enje u hriš"anstvo.
6. PREOSMIŠLJAVANJE DREVNIH KULTOVA I KULTNIH MESTA Susret hriš"anstva i drevne slovenske vere bio je susret jedne nove apstraktne vere sa anacionalnim predznakom, i vere koja j e odgovarala narodnom bi"u, kolektivno-rasnom sentimentu Slovena. Da bi se nova vera koliko-toliko mogla primiti u širim slojevima neukog naroda, crkva je morala u!initi sve da zaposedne vremensko-prostorni zabran drevnih božanstava, dakle, i kultnih mesta, !ak i da u jezi!kom smislu smanji grubu razliku “starih” i “novih” likova. Gregor Krek, !eški mitolog, izneo je zanimljivo mišljenje ovim povodom. Na primer, glasnici evangelizma zatekli su kod Slovena “poštovanje Velesa, Volosa, kao i poštovanje Peruna ili Daboga. Jezi!ki bar donekle po zvuku na Veles, Volos jeste Vlasij, ali više je ipak okolnost, da ga je legenda prikazala kao zaštitnika stoke, u!inila je da se paganski bog, koji je posebno u Rusiji poštovan i kao Heerdengott, na sli!an na!in zaboravi”. Ova sudbina na isti na!in zadesila je i druga božanstva slovenskog naroda, pa i onih naroda koji su slovenskom srodni. Jednom re!u, 26
Z. Vá %a, isto, str. #7-#8 V eselin &ajkanovi", Mit i religija u Srba . “SKZ”, Beograd, #973, str. 309. 28 U por. i Z. Vá %a, isto, str. 35. 29 M. Elijade, Istorija verovanja i religijskih ideja . III. “Prosveta”, Beograd, #99#, str. 32-33, i dalje. 27
Hriš"anstvo i drevna slovenska religija
55
upravo je vera u “paganskog boga bila direktan razlog što je narod poverovao u legendu o sv. Blasiusu, da bi se odlu!no pokrenuo” ka jednom, navodno, “pravom putu”! Ono što je naro!ito podsticajno za daljnja razmišljanja, Krekov stav je da svetom hriš"anskog verovanja defiluju svetitelji. “Ostaje veoma ozbiljno da se promisli, da život svetaca nikada nije obrazovao 30 integrativni sastavni deo hriš !anskog u" enja” . Erdeljanovi" je o tom antropološkom razlogu koji stoji u pozadini pobune protiv inovacija nove religioznosti inventivno upozorio kako “vrlo veliki delovi jugoslovenskog naroda, osobito oni pravoslavne vere kod kojih je hriš"anska crkva imala uopšte manjeg uticaja [...], i sada imaju vrlo razgranato i duboko usa$eno verovanje u duše (osobito u duše pokojnika), u razne duhove, dobre i zle, u nebrojene utvari ili sablasti (demone, !ija je pretstava delimi!no izjedna!ena sa onom o hriš"anskom $avolu) koje se u vidu svakojakih strašila i !udovišta javljaju ne samo no"u 3# nego i danju (na naro!itim mestima) i !ine svakojake pakosti ljudima” . Dakle, opšte je poznat stav da su u Evropi, kod prijema hriš"anstva “pojedini hriš"anski sveci pretvoreni u zamenike starih prehriš"anskih božanstava i narod se sada obra"a njima isto onako [...] kao što se obra "ao nekada svojim prastarim bogovima koji su mu bili oli!enja znamenitih predaka ili prirodnih pojava ili kakvih drugih prilika znatnih po njegov život”. Uzmimo jedan primer: kako je hriš"anska crkva odre$ivala mesto za podizanje svojih hramova? Slovena!ki mitolog Josip Mal je lepo ocrtao ovu situaciju. “Tamo gde su stara svetilišta razrušili ili posekli sveta drve"a, oni su na istim mestima ili pak u neposrednoj blizini njihovoj sagradili nove crkve, koje su posve"ivali naj!eš"e Sv. Juriju (\or $u), Sv. Marjeti, Sv. Mihaelu, Sv. Martinu, Sv. Magdaleni i Janezu Krstniku (Jovanu Krstitelju). Na taj na!in su ljudi najpre mogli pose"ivati omiljena mesta, hriš"anski sveci su pak zauzeli ulogu drevnih paganskih božanstava. Hriš"ansko obožavanje se prilagodilo normama pre$ašnjeg verovanja, pri !emu je neuk narod pri 32 takvom postupku lakše zamenio svoje stare bogove sa hriš"anskim svecima” . Josip Mal naj je obavestio još i o tome kako “hristijanizacija Slovenaca” nije “naišla na žestok otpor, posebno stoga što se nije vršila sa ognjem i ma!em, kao kod Pola pskih Slovena”. Me$utim, nije svuda bilo tako. Na isto!nim granicama Slovenije “pod ma$arskim pritiskom bile su !itave pokrajine divlje opustošene, crkve porušene, sveštenici pobijeni ili pak prognani”, te je na ovom prostoru “produbljivanje hriš"anstva sporo napredovala. Da li onda !udi što je u takvim razmerama živelo staro ajdovstvo (stara vera) u više ili manje prikrivenom obliku duboko do u XII i XIII stole"u, 33 tako da mnoge odrasle osobe nisu bile još krštene”, a nije mali broj umrlih ostao bez opela . Patrijarh Bertold se u svojim izveštajima tužio kako je u godini svoga vladikovanja #228. god. putovuju"i ovim krajevima župe u Sloveniji ustanovio kako je “ljudstvo lutalo u slepo"i zablude i podražavalo paganske navike”. “&ini se skoro neverovatnim, da je u samom srcu Slovenije još po!etkom #7. veka biskup Hren pri polaganju kamena temeljca za kapucinski samostan u LJubljani u svojoj pridici (25. aprila #607) morao oštro prekoriti svoje vernike zbog paganskih božanstava: Lada, Plejn, Poberin, idola et dii antea Carniolae”. Šta se iz svega može zaklju!iti? Da su se se u udaljenim kr ajevima i, posebno, tamo gde su vladali primitini uslovi života, sa!uvali paganski obi!aji do duboko u srednjem veku, i da !ak znatan deo ovih obi!aja i praznoverica u transponovanom vidu živi i dandanas kod obi!noga stanovništva. Budu"i da su Slovenci ubrzo po svom dolasku na sadašnje prostore primili 34 hriš"anstvo, “njihovi susedi nisu bili u stanju da podrobnije opišu njihovu veru” . Zaista, obi!aji su !esto menjali svoje ime, dobijali su druga!iji sadržaj. Jer, hriš"anstvo je mnogo toga što mu je 30
Gregor Krek, “Beiträge zur slavischen Mythologie”. Veles, Volos und Blasius. U: “Archiv fuer slavische Philologie”. Berlin #876. str. #47. 3# Dr Jovan Erdeljanovi ", O po!ecima vere i o drugim etnološkim problemima. “SKA”, Beograd, #938, str. 203 i dalje. 32 Dr. Josip Mal, Slovenske mitološke starine”, U: “Glasnik muzejskega društva za slovenijo”. Letnik XXI, Ljubljana #940, str. 2; Vidi i Jos. Wagner, Album für Kärnten. #845, #7#, i dalje. 33 J . Mal, isto, str. 2-3. 34 J. Mal, isto, str. 4, i dalje
56
Sreten Petrovi"
bilo neprihvatljivo odbacilo, tako da se prvobitni smisao obreda i obi!aja !esto zaboravio ili je bio izbrisan. Od boginja je hriš"anstvu najviše glavobolja zadavalo dugotrajno poštovanje kulta Mokuše (Mokše, Mokoše). Josip Mal je naveo jedan stav iz Pravilnika sv. Save za monahe, !iji izvor ne navodi, te i nisam bio u stanju da proverim njegovu ta!nost: “Prema propisu sv. Save za monahe (prepis iz XVI veka) sveštenik je morao od svojih ispovednika izvideti ‘li splutila jesi z babami bogomerskija bludy, li molila sia jesi njilam li rodu i roženicam i Perunu i Chorsu i Mokoszi pila i 35 jela: tri leta post z poklony’” . Iako postoje izvesne nejasno"e u transliteraciji sa crkvenoslovenskog na slovena!ki, uostalom, kao i problem izvora iz kojih je naveden ovaj prepis, pomenuti deo iz Propisa sv. Save mogao bi u prevodu na srpski zna!iti slede"e: “ Jesi li " inila s babama [= vra!arama] bogomrski blud, jesi li se molila vilama ili Rodu i Rožanicama, a Perunu i Horsu i Mokoši u " ast pila i jela : [treba] da držiš post u poklonjenju tri godine”! Dakle, sveštenik je morao da iz prakse svojih parohijana iskorenjuje staru veru u vile, u Rod, Ro$enice, u Peruna i Mokošu, kao i u Horsa! Dakle, i Hors je, kao božanstvo, postojao u vrlo živom se"anju kod Srba i drugih Južnih Slovena. Poznato je, tako$e, da nas ruski izvori XIV stole"a izveštavaju o tome da se mnoge crkve žale na postojanje “dvoverstva hriš"ana, koji prire$uju idolima gozbu i u potaji !ine !ast Vilama i Mokoši, a posebno to !ine sve žene gotovo bez izuzetka”. I u “slovena!kim pripovetkama se sa!uvala kao mogu"na !arobnica Mokoška, nekada ajdovska kraljica. Ona je bila ljudima naklonjena; katkada im je u zlu pomagala. Posebno je rado odnosila decu, naro!ito onu, 36 koja su se veoma slabo odgajala” . Dunja Brozovi" je najpre dala opštu primedbu na na !in modelovanja hriš"anskih imena iz paganskih: “Nakon pokrštavanja ve"ina je tih naziva [...] zamijenjena imenima pojedinih svetaca, s težnjom da se poganski toponimi pretvore u krš"anske. Najpoznatiji je primjer te zamjene velik broj svetišta posve"enih kultu Svetovidu i naknadno nadomještenih crkvama posve"enima svetomu Vidu. To su, npr. mnogobrojne Vidove gore, Svevidi, Sutvidi, Vidovice, Videši i sl.”, uklju!uju"i tu, u prvom redu, osim svetog Vida, kao supstituciju Svetovida, još i sv.Iliju koji je 37 zamenio Peruna .
7. IMANENTNA VERA SLOVENA NASUPROT CRKVENOJ I SKOLASTI #KOJ POBOŽNOSTI Ocrtavaju"i p s ihološki portret Slovena, i u tome Srba, Vladimir Dvornikovi" je govorio i o jednom veoma važnom fenomenu slovenske duhovnosti, ta!nije o prijem!ivoisti našeg !oveka za religijsko. Tom prilikom izneo je dva samo prividno dijametralno suprotna stanovišta. On kaže da nema religije koja bi “slovenskoj "udi toliko odgovarala kao hriš"anstvo”. Ni u jednog naroda, nije hriš"anstvo, kada je jednom bilo prihva"eno, naišlo na tako “jaku organi!ku, etnopsihi!ku dispoziciju kao kod ve"ine Slovena. U ruskoj zemlji taj je slovensko-hriš !anski tip najja" e izražen. Poljaci su pokazali jake dispozicije za misti" ki katolicizam”. Zašto je to tako? Zato što je Sloven “ prvenstveno ose!ajan, neracionalizovan tip, a hriš !anstvo je eminentno religija ose!anja. Lju bav postaje u njemu osnovni sintetski princip i put spasenja. Božanstvo i !ove!anstvo postaju familijom; bog otac nebeski, a svi ljudi bra"a, deca njegova”. Kao što vidimo re! je o “ familijarizovanju boga i ljudi”, to je neka vrsta “de!ije odanosti i podložnosti ocu nebeskome” koja do “dna duše odgovara Slovenu. Bog je vrhovni autoritet ljudske zadruge i celog života u njoj”. Gde se u ovom kontekstu nalaze Južni Sloveni i u tome, posebno, Srbi i kakav je njihov odnos prema dogmatici hriš"anske crkve? Vizantija nije uspela da crkvom i duhom disciplinuje, 35
J . Mal, isto, str. #9. J . Mal, isto, str. #7-#8. 37 Dunja Brozovi "-Ron!evi", “Tragovi poganskih, krš"anskih i islamskih kultova u toponimiji”. U: Zbornik šeste jugoslovenske onomasti " ke konferencije. Beograd, #987, str. ##9-#20. 36
Hriš"anstvo i drevna slovenska religija
57
odnosno vizantira Srbe. “Srpsko pravoslavlje razvilo je svoje osobenosti i zadržalo mnogo toga iz stare, prehriš"anske epohe. Sam proces crkvene hristijanizacije nije prodro onako duboko kao u Rusa, ve" je narod uneo u crkvu i svojih nacionalnih elemenata, sasvim razli!itih od pravoslavlja npr. gr !kog, ruskog i drugih isto!no-hriš"anskih crkava”. &esto je u nas, kaže Dvornikovi", iz patriotizma bilo re!eno ili napisano: “Naš narod je pobožan”, i dodaje: “Mislim da ovo nije ta!no”. Naime, “u našem narodu ne isti" e se nikakve ja" e dispozicije za crkvenu pobožnost, a još manje za teološka dubljenja i skolasti!ka cepidla!enja. Ni jednoj od svih naših vera i crkava nije uspelo da do kraja zatre tragove prehriš !anske religije kao ni jake dispozicije za stare paganske slovenske praznoverice. Najja!e i najvidnije obeležje živog i porodi!nog srpskog pravoslavlja 38 Slava ili Krsno ime prehriš !anskog je porekla” i stoji u vezi sa srpskim kultom predaka. Srbi su mogli prihvatiti samo onaj tip hriš"anstva koji se vremenom mogao prilagoditi arhetipskom verskom potencijalu koji su Srbi doneli iz prapostojbine. Bilo da je sveštenik taj koji "e osvetiti slavsku trpezu i prese"i kola!, ili "e to !initi doma"in, u ovom slu!aju svejedno je. Naš !ovek se sa najdubljom verom odnosi prema svome krsnom imenu, uzimaju"i ga kao konstituent svoje tradicije i obeležje nacionalnog i porodi!nog identiteta. U tome je imanentno prisutna dubina njegove vere, s tom važnom nijansom što ta vera ne nosi znanje o transcendentnosti Svetog, iako se samo to Sveto duboko neposredno iskušava, sada u sinkreti!kim formama njegove istorijski mla$e hijerofanije. Jednom re!i: važno je da narod veruje i da to svoje vjeruju upražnjava kroz obred, tradicionalne forme obi" ajnosti, a da pri tome uopšte nije bitno koji je tip, koja vrsta verovanja u pozadini, niti je za same u!esnike rituala naro!ito važna eksplicitna svest o tome, najzad, ni semanti" ka vrednost mita koji je u pozadini takvoga rituala! Kao da forma rituala, kada se jednom ustali, postane neka vrsta transcendentalne arhetipske sheme, u izvesnom smislu biva indiferentna prema sadržajnosti kojim je data forma konkretizovana. Ma kakva sadržajnost bila, ona ulazi u formu rituala, pa, ritualizuju"i se, postaje prevladana kao teorijska ravan koja se ne doti!e svesti aktera ritusa. Razume se da su Srbi, ne jednom, upravo zbog tog transcendentalizma rituala, pla"ali preveliku cenu, !esto i gubitkom državne, ili pak pojedinih segmenata nacionalne egzistencije.
38
V ladimir Dvornikovi ", Borba ideja. Novinsko-izdava!ka ustanova Službeni list SRJ/Tersit, Beograd, #995, 76-77. i dalje.
