Хераклеја Линкестис
Хераклеја се налази на јужној периферији данашњег Битоља. Током хеленистичког периода једино је акропољ на врху брда био утврђен и град је заузимао површину од 1.5- 2 ха. Током римског и рановизантојског периода утврђен простор достоизао је до обале реке Сива Вода и заузимао је површину од 7.5 ха. Током рановизантојског периода источни део града је напуптен и град је заузимао површину од 5 ха. Предграђе се налазило на десној обали реке Сива Вода, а некропола северно од града. Иницијална истраживања започета су у 19. веку од стране фон Хана, леона Хјузија и М. Димице. Прва систематска истраживања извео је Мирослав Грбић 1936 – 1938. – 1938. године. Касније истраживања и конзервацију вршили су Милка Чанак Медић, Т. Јанкиевски, Јелица Манева... Првобитно Хераклеја је страдала у 3. веку, а након тога средином 5. века и од стране Хуна, што се везује за Атилин поход ка југу. Од хунског оружја нађене су коштане оплате од рефлексног лука и хунске стрелице. Хераклеја је страдала и у другој половини 5. века од стране Источних Гота, а коначно уништење уследило је 586. године од стране Авара и Словена.
- Водовод
Водовод у Хераклеји изграђен је од оснивања града и коришћен је све до уништења града. Изградња водовода датује се у први век. Остале грађевине које се везују за водовод, као на пример фонтане, градска чесма и купатила, изграђени су за време касне антике. СЗ кула на Акропољу била је коришћена за сакупљање воде и вода се сакупљала из правца запада кроз канал који је саграђен од камена и малтера. Вода се доводила са места ``7 извора``. Отпадне воде спровођене су ка реци Сива Вода. - Бедеми
Западна линија бедема најбоље је очувана. На овом потезу биле су 3 куле квадратних основа, од којих је најсевернија служила за сакупљање воде. Бедем и куле били су грађени од тесаног камена везаног малтером. На средини западне линије бедема била је западна капија града. Спољни зид био је паралелан са градским зидовима. Његова улога била је да прими директан ударац непријатеља. На северној линији бедема није било кула. На средњем д елу постојала је мала капија. Јужни бедем био је дугачак 500м и паралелан са северним. На овом потесу среће се више кула. - Мала базилика (Базилика А)
Базилика А налази се јужно од Трема са статуама и близу јужних градских зидина. Ископао ју је Мирослав Грбић који је самтрао да она није базилика, већ палата са мозаичким подом. Тробордна је са крстионицом (нартексом), ексонартексом и тремом. Бродови си издељени стилобатима са 3 пара стубова и 2 мермерна пиластра на оба краја. На улазу су била 2 стуба која су улаз делилна на 3 пролаза. Апсида је четвртаста споља. Кроз пиластр у источном зиду северног брода улазило се у ђаконикон, а кроз пролаз у ЈИ углу јужног брода у проскомидију (протезис). Крстионица (нартекс) је била квадратне основе са фонтаном која је придодата касније изграђеном средњем броду Базилике А. Фонтана је из римског периода. Овај простор је у раном 4. веку претворен у хришћанску крстионицу. Ово се вероватно десило након 313.
године. Базен је квадратне основе са отсеченим угловима. На овим отсечени угловима били су стубови који су носили балдахин. Под крстионице био је поплочаан мермером. Крајем 5. века базилика је прикључена источном зиду крстионице са којом је била повезана широким пролазом. На овај начин крстионица је постала нартекс, али је задржала првобитну функцију. Изнад базена у ово време изграђена је структура у облику осмокраке звезде са 6 полукружних ниша. Парапетне плоче биле су од мермера и украшене су приказима крста у медаљону, ромба са акантовим лишћем и победничким венцом између 2 крста. Ексонартекс се налазио са западне стране и био је украшен са мозаицима. Мотиви су 2 пауна и кантарос са 2 птице. Овај мозаик датује се у седину 6. века. Источна страна ексонартекса служила је као трем крстионице, а на западној страни биле су троје врата које су водиле у цркву.
- Велика базилика (Базилика Ц)
Базилика је тробродне основе са нартексом, ексонартексом и тремом са колонадама, који се налазио између цркве и Епископске резиденције. Са северне и јужне стране налазили се се анекси. Са источне стране била је катихумена и крстионица. Апсида је била ојачана контрафорима и унутар ње била су седишта. Базен за крштење био је кружне основе. У СЗ углу цркве била је капела са ходником и апсидом. Капела је комуницирала са нартексом. Испод главног брода и у источном дворишту нађени су остаци аго ре (пијаце).
Мозаици су се очували у сва 3 брода, нартексу, северној капели, ђаконикону, катихумени и крстионици. Ови мозаици датују се у крај 5. – средину 6. века. Мозаици у централном броду украшени су геометријским шарама. Бочни бродови имали су приказе јелена, бика, птице, дрвета са птицама, морским животињама... У нартексу је приказан рај са сценама Еухаристије (кантарос, Христ и јелени пију вино из кантароса, са десне и леве стране рајско дрво...). Аутор ових мозаика био је пореклом из Северне Африке. У ђаконикону и катихумени мозаичке шаре су геометријске. У крстионици су приказане птице, јабуке, рибе и корпа са плодовима. И у капели мотиви су геометријски и среће се приказ јелена. Црква се датује у средину 5. века, а реконструкције су извођене крајем 5. и у 6. веку. У употреби је била до краја 6. века.
- Епископска резиденција
Налази се западно од Велике Базилике. Састоји се од 15 – 16 просторија које су организоване око унутрашњег дворишта. У нижим слојевима, на овом месту биле су радионице из раноримског и хеленистичког периода.
Са Великом Базиликом била је повезана мартиријумом (прва фаза) која је са црквом комуницирала преко трема и ексонартекса. У другој фази подигнут је зид између цркве, разиденције и мартиријума. Централна просторија била је квадратног облика са кружним бунаром у средини. Са северне стране била је трпезарија, са источне мартиријум и нартекс, а са јужне трем. У јужном зиду била је капија, а испред ње кула. Просторије и ЈИ делу резиденције биле су административне. На мозаичком поду у трпезарији биле су приказане рибе, птице и животиње. У апсиди био је приказан геометријски мотив рибље крљушти. Мозаици се датују у другу половину 6. века. Епископска резиденција у каснијем периоду променила је своју функцију. За време словенске средњевековне фазе овде је подигнут манастир. - Базилика изван зидина (Базилика Д)
Базилика се налази са источне стране града. Једнобродна је са нартексом и анексима на западној страни. У централном броду и апсиди очувао се мозаички под. Централни брод подељен је на 3 поља и уоквирен геометријском шаром. У пољима се приказане гуске. У апсиди је приказана сцена Еухаристије: кантарос између 2 јелена. Базилика се датује у рани 6. век. Сахране се срећу у источном и северном делу цркве. Већина гробова је око апсиде. Прекривени су тегулама и датују се од краја 5. – краја 6. века. У средњем веку источни део централног брода са апсидом претворен је у цркву.
- Градско купатило Налази се у наставку Мале Базилике. подигнуто је крајем 3. – почетком 4. века. Квадратне је основе и површине 19 х 14 м. Улаз је био на средишњем делу источног зида. Источна просторија служила је за пресвлачење, док је соба до ње била соба са хладном водом (фригидариум). Термални део био је подељен на 3 просторије. Севернија просторија била је калдариум, јужна је имала дупли под и служила је за презнојавање (тепидариум). У трећој просторији била су ложишта (праефирниум). Капацитет купатила био је 12 – 15 особа. - Микроцелина на врху театра
На централном и западном делу позорипта биле си изграђени стмабени објекти од камена. Датују се у касну антику. Куће су се састојале од неколико просторија са радионицама и оставама. Између кућа били су уски пролази и мале улице. - Покретни налази
1950. године откривена је лучна бронзана фибула. Била је позлаћена и украшена гравирањем. На нози фибуле биле су 2 главе, вероватно Хонорија и Аркадија. Датује се у крај 4. – почетак 5. века. Из 6. века је налаз ламеларног шлема од гвожђа и бронзаних трака. Ивица калоте била је украшена са 23 медаљона на којеима су били приказани симболи из времена владавине Анастасија (492 – 518. г.) и Христ на трону окружен апостолима. Шлем је производ византијских радионица. Од налаза се још издвајају и бронзана лампа (импорт из коптског Египта) из 5 – 6. века и пар сребрних наушница са звездастим привеском из дечјег гроба и датује се у крај 6 – почетак 7. века. Издваја се и бронзани језичак за појас Сучидава типа. На себи је имао крст и са 3 алке био је причвршћен за кајиш. Део је војне опреме. Датује се у крај 6. века.
