Predavanja o Atišinih sedam tačaka treninga uma •
I
< � ;:J < � �
' "
v
�
Z z ......
,
t.;..; o:: ,
r-
;2
"
< v < '
,
......
,
�cl
�
vl
::c z
......
......
)'J'; ......
,
......
< O -< Z < > < cl ,
•
,., -
o::
,
"
......
Prevod s engleskog Ivan Đolić
Naslov originala: THE BOOK OF WISDOM
- Talks given to dis
ciples in Woodlands, Bombay, India ©Copyright originala: tion Switzerland
1914
9
Osho International Founda
www.osho.com
© Copyright za Srbiju:
2007.
10 Čuda su vaše urođeno pravo
ID "ESOTHERlA" Beograd
II Proterani iz sveta
Sva prava prevoda i objavljivanja :-:a Srbiju zadržava izdavač
12 Buda u supermarketu
OSHO je zaštitni znak Osho International Foundation, korišćen sa dozvolom Materijal u ovoj knjizi je prepis serije originalnih
predavanja
snimciina. Audio zapisi i celovita arhiva knjiga može se naći na onlajn Osho Bihlioteci na adresi www.osho.com
tel:
01113285-949, 2631-820
web:
www .esotheria.com
SADRŽAJ
e-mail:
[email protected]
Uvod
Glapni ttreclmlc Vladimir Madić
l
Atiša triput veliki
Alt dti'f!ictor i dti-e!ctorplOdtt!cciie.·
2
Prosvetljenje ljiljana
Bojana Gnjatović
Lektura ikorektltra: Dragana Jovanović Graf/cki diza;iz: Miljana Arsenović Dacić Prelom Boban Knežević v
.Dizajn !corica: Ivana Flegar
Stampa: Djurdjevdan, Arandjelovac
2013. Tiraž: 100 ISBN 80-7348-101-5 Beograd,
3
4
Aditnalta i sedamnaest čakri Poslednja prilika za pobunu
5
Sejanje belog semena
7
Učenje vcštinc
6 8
Sanjasa je za lavove
Krišnamurtijeva solo Ilauta
6
8
26
44
62
80
100
l 16
132
192
242
18 Ispadanje sa olimpijskih igara
•
178
15 Plamen bez dima l 7 Probudi roba
lP ESOTHERIA, Beograd
164
206
16 Univerzitet unutrašnje alhemijc
/zdavac:'
146
13 Ne pravi poročne šale
14 Drugi gurui i itdanande
Osha, koja je održao uživo. Sva Oshova predavanja su objavljena u c elini kao knjige i takodje su dostupne na originalnim audio
Maršala Birjuzova Ba
Motreći posmatrača
224
258 276
296
19 Tri stepenika na lestvarna ljubavi
314
21 Vagabundi u duši
354
20 Diogen i pas
334
22 Najveća šala što postoji
372
24 Uvedite novog čoveka
408
23 Izvan ruku majstora
25 Mi smo drevni hodočasnici •
26 Nelogični elektron 27 Duša je pitanje
28 Budi šala za sebe OOšu
390 426
448
466 484
502
u v o D
Samo je nekolicina spremna da krene na to putovanje srca na koje nas On poziva, to putovanje ka istini, to putovanje koje uopšte nije putovanje već upuštanje u sada/ovde. Put da se skupi hrabrost, da se sretne majstor, neko prosvetljen, neko čije samo biće ša puće ljubav, i onda dolazi osećaj da je i za nas, takođe, moguće da tako živimo. ". .. Dok ne naiđete na čoveka kao što je Hrist, Buda ili Atiša, nećete biti u stanju da sa kupite dovoljno hrabrosti. Gledajući Atišu, nešto se može pokrenuti u vašem srcu, struna može biti udarena, nešto može biti okinuto, sinhronicitet. Prisustvo nekoga ko je postigao može izazvati u vama veliku čežnju, može postati rođenjejedne intenzivne i strasne potrage za istinom."
Ošo je našao ljude spremne da putuju sa njim - to su slušaoci kojima je govorio, sa nj asini i prijatelji posetioci. Na njih je izlio svoju ljubav odgovarajući na pitanja i deleći savremeno tumačenje uputstava koja je dao Atiša, prosvetljeni učitelj sa Tibeta, o putu ka nerođenoj, neumirućoj svesnosti. Ali upravo dok govori, poruka nije u idejama već u prisutnosti koja se od njega širi dok govori - on je to o čemu govori, iz trena, za trenom u tren. On čini nemoguće: deleći neizrecivo rečima, glasno govoreći ono što se najbolje može iskazati ćutnjom. "Samo tišina prenosi istin u onako kakva onajeste. Molim da se pripremite što pre, tako da bi mogli samo da budemo zajedno... Ono što ne mogu da kažem u nekoliko godina može biti preneseno u jednom trenu tišine. I ona što se nikada ne može reći, može se čuti među nama kada nema misaone barijere - kada su samo moja i vaša tišina prisutne, odslikava jući jedna drugu...
Kao sve Ošove knjige i ova šapuće istinu. Naći ćete mudro st u rečima, ali istina je u prazninama između reči, u razmacima između redova. To je tihi, neizgovoreni šapat: Vo lim vas. Bivstvo vas voli. Čitajte između redova, "Bivstvo vas voli". To dolazi kao miris sa svake stranice. Nešto što hrani najdub lje kutke srca, ukus suštins kog, stvarnog. Nešto istinito . Ošo ovde kaže da je potrebna hrabrost da bi se pronaš la istina. Ljudi nisu spremn i da se odreknu svojih snova i svog sanjanj a. Nisu spremn i da odbace um i pređu u nepo srednost. "Samo se nekoliko ljudi ikad usudilo da otkrije istinu... Toje rizično: to može da rastre ska sve što ste ranije znali i moraćete da preuredite čitav svoj život. To je opasno: može uništiti sve vaše iluzije, može da skrši sve vaše snove."
Sretni smo. Imamo njegove reči i njegovu ćutnju. "Molim da se pripremite što pre, tako da bi mogli samo da budemo zajedno...
"
•
1
•
,
•
l
•
Prvo, izuči pripremu. Smatraj da su sve pojave kao snovi. Ispitaj prirodu nerođene svesnosti. . Pusti čak i sam lek da slobodno ode svojim putem. Ustali se u prirodi osnovne spoznaje, suštini. Između sesija, smatraj pojavna za iluziju. Vežbaj sjedinjujući, dajući i primajući zajedno. Čini to upravljajući dahom. Tri objekta, tri otrova, tri osnove vrline. Vežbaj sa opisanim u svakom obliku ponašanja.
Religija nije nauka... Religija nije nauka u značenju u kom su fizika, matematika i hemija nauke. Ali ipak je nauka, jer to je konačno znanje: reč nauka znači znanje. Ako religija nije nauka, šta bi drugo mogla biti? Ona je najviše znanje, najčistije znanje. Obična nauka je znanje, nije spoznaja: religija je spoznaja sebe. Obična nauka je orijentisana na objekte - doznaje nešto, stoga je to učenost. Religija nije objektno orijenti sana; ona nema objekat, ništa ne saznaje. Spoznaja saznaje sebe, kao kad bi se ogledalo reflektovalo u sebi. Sasvim je čisto od svih sadržaja. Stoga religija nije učenost već spoznavanje. Nauka je niži oblik znanja, religija viši. Religija je philosophia u/tima: krajnje znanje. Razlika između njih nije u duhu - duh je isti - već je razlika zacelo u čistoti. Nauka je izmešana sa mnogo mUlja. Religija je čista esencija, čist miris. Mulj je ne stao, pojavio se lotos. A u najvišem stepenu čak je i lotos nestao, ostao je samo miris. Ovo su tri stadijuma znanja: mulj, lotos i miris. •
l
, •
•
t �
-
, •
,
•
• •
l
I
,
K NJ I G A M U D R O S T I ...
10
Religija se ne može zgrabiti, jer u njoj nema objekta. Ali još uvek se može razumeti. Ne može se objasniti, ali se može iskusiti. Nema načina da budete informisani o religiji, jer se ona ne može svesti na informacije. Ali može vam se pokazati put, staza do nje - pr sti koji pokazuju na Mesec. Prsti, očigledno, nisu Mesec, ali mogu da pokazuju na Mesec. Tih "Sedam tačaka treninga uma" velikog majstora Atiše, to su prsti, sedam prstiju koji pokazuju na Mesec. Nemojte se uhvatiti za prste, ne budite previše opsednuti pr stima. Nije u tome stvar, to bi bio promašaj. Upotrebite prste i zaboravite ih, i gledajte gde prsti pokazuju. A kada vidite Mesec ko mari za prste? Ko ih se seća? Oni automatski postaju nebitni; nestaju. Zato za one koji su iskusili religiju, svi tekstovi postaju potpuno beskorisni, sve me tode postaju nebitne. Kada je postignut cilj, put je zaboravljen. Atiša je jedan od retkih majstora, redak u smislu da su ga podučavala tri prosvetljena majstora. To se nije desilo nikada pre ni posle toga. Biti učenik tri prosvetljena majstora je jednostavno neverovatno - jer jedan prosvetljeni majstor je dovoljan. Ali ta priča, da su ga podučavala tri prosvetljena majstora, ima takođe metaforično značenje. A to je i istorijski takođe tačno. Tri majstora sa kojima je Atiša bio mnogo godina bili su: prvi, Darmakirti, veliki bu distički mistik. Učio ga je neumu, učio ga je praznini, učio ga je da bude bez misli, učio ga je kako da odbaci sav sadržaj uma i da bude bez sadržaja. Drugi majstor je bio Darma rakšita, još jedan budistički mistik. Učio ga je ljubavi, samilosti. I treći majstor je bio jogin Maitreja, takođe budistički mistik. Učio ga je preuzimanju patnje od drugih i apsorbova nju u sopstveno srce: ljubav u akciji. Ovo je bilo moguće jer su ta tri majstora bili dobri prijatelji. Oni su započeli svoje traganje zajedno, dok su putovali bili su skupa, i kada su postigli ono što jesu i dalje su ostali zajedno. Ašita je postao učenik Darmakirtija. Darmakirti mu reče: "Učiću te prvom pravilu. Za drugo ići ćeš Darmarakšiti, a za treće joginu Maitreji. Tim putem ćeš saznati sva tri lica krajnje stvarnosti, tri lica Boga - trojstvo, trimurti. Na taj način ćeš naučiti svako lice od osobe koja se u tome najviše usavršila." To su tri puta kojim ljudi stižu do krajnjeg. Ako to postigneš kroz prazninu takođe dobijaš i druga dva, ali tvoj put ostaje u osnovi put praznine, tako da će praznina biti istaknuta u svemu što budeš poučavao. To je ono što se desilo u Budinom slučaju. On se ostvario kroz prazninu, stoga je njegovo celo učenje ostalo orijentisan o na prazninu. Nema Boga u Budinom učenju, jer
Bog je misao, sadržaj, neki objekat - Bog je drugo, a Buda se ostvario odbacujući drugo. Buda se ostvario prazneći potpuno svoj um, tako da nije bilo mesta za Boga, nije bilo mesta ni za šta uopšte. Njegov put je najčistija via negativa. To je takođe bio slučaj sa Darmakirtijem. On je bio savršeni majstor praznine, maj stor bez premca za prazninu. I kada je Atiša naučio kako da bude prazan, majstor reče: "Bilo bi za tebe bolje da odeš Darmarakšiti za sledeći korak, jer se on ostvario potpuno drugačijim putem. Kao što možeš da osvojiš Everest sa različitih strana, on se ostvario sasvim drugom stazom, stazom samilosti. Ja takođe mogu da te učim stazi samilosti, ali moje poznavanje te staze je samo poznavanje sa vrha. "Ostvario sam se kroz stazu praznine. Kada jednom stigneš na vrh, možeš pogledati dole na sve staze, sve su dostupne tvom pogledu. Ali slediti stazu njenim raznovrsnim dimenzijama, slediti stazu u svim njenim detaljima, sitnim pojedinostima, sasvim je ra zličita stvar." A gledati na nju iz helikoptera ili sa vrha planine je sasvim drugačije; to je ptičija perspektiva. I Darmakirti reče: "Da ovde niko drugi nije dostupan, učio bih te takođe i drugim dvema stazama. Ali kako je ovde upravo čovek kao Darmarakšita, moj sused, koji živi u susednoj pećini, bolje je da odeš kod njega." Prvo čovek treba da postane prazan, sasvim prazan. Ali ne treba da prianjate za pra zninu, inače vaš život neće nikada saznati za pozitivno izražavanje religije. U životu će vam nedostajati poezija, radost deljenja; ostaćete prazni. Imaćete jednu vrstu slobode, ali će vaša sloboda biti samo sloboda od, neće biti sloboda za. A dok sloboda nije oboje - i sloboda od i sloboda za - nešto nedostaje, nešto fali; vaša sloboda će biti siromašna. Biti samo slobodan od je siromašan oblik slobode. Prava sloboda počinje tek kada ste slobodni za. Možete pevati, plesati, možete slaviti i možete početi izlivanje. To je samilost. Čovek živi u strasti. Kada um nestane, strast se preobrazi u samilost. Strast znači da ste prosjak sa prosjačkom zdelom; tražite i tražite, više i više od svakoga; koristite druge. Vaši odnosi nisu drugo do koristoljubivi - lukava sredstva da se poseduje drugi, vrlo mu dra strategija da se dominira. Kada živite u umu, u strasti, ceo život vam je politika moći. Čak i vaša ljubav, vaše službe društvu, čak i vaš humanitarni rad, nisu ništa do politika moći. Duboko dole je želja da se ovlada drugima. Ista energija kada se odbaci um postaje samilost. A ona započinje nešto sasvim dru gačije. To više nije prošenje, postajete vladar, počinjete da dajete. Sada imate nešto - to uvek imate, ali toga niste svesni zbog uma. Um je delovao kao mrak oko vas, i niste bili
( lj
I
" J )
�
)
"
)
r
I ,
svesni unutarnjeg svetla. Um je stvarao iluziju da ste prosjak, dok ste sve vreme bili vla dar. Um je stvarao san; u stvarnosti nikada vam ništa nije bilo potrebno. Sve je već bilo dato. Sve što vam treba, sve što vam može zatrebati, već jeste. Bog je u vama, ali zbog uma - um znači sanjanje, želje - nikada ne gledate unutra, nastavljate da jurite napolje. Držite sebe u pozadini, oči su vam okrenute napolje, postale su tamo usmerene. To je sve ono što je um: usmerenost očiju napolje. I čovek treba da uči kako da ih odvrati odatle - kako da ih učini labavijim, manje krutim, fluidnijim, tako da se mogu okrenuti unutra. Kada jednom vidite ko ste, prosjak nestaje. U stvari on nije nikad postojao; to je bio samo san, ideja. Um stvara svu vašu patnju. Sa otišlim umom, odlazi i patnja, i iznenada ste puni energije. A energiji je potrebno iskazivanje, deljenje; ona želi da postane pesma, ples, slavlje. To je samilost: počinjete da delite. Atiša je naučio samilost od Darmarakšite. Ali samilost ima dva lica. Jedno je neak tivna samilost: meditant sedi tiho u svojoj pećini, izlivajući svoju samilost po svemu što postoji. Ali to je veoma neaktivan oblik samilosti. Morate otići do njega da bi sudelovali, on vama neće doći. Moraćete da odete u planine do njegove pećine da podelite njegovu radost; on neće doći kod vas. On nigde neće poći, neće učiniti ni jedan aktivan korak. Neće poteći prema drugima, neće gledati i tragati za ljudima sa kojima bi mogao da podeli svoj ples. On će čekati. To je ženska vrsta samilosti: kao što žena čeka - ona nikad ne preduzima inicijativu, ona nikad ne ide čoveku. Ona može voleti čoveka, ali ona nikad neće prva reći: "Volim te." Cekaće; nadaće se da će jednog dana ili nekog drugog, pre ili kasnije, muškarac predložiti. žena je neaktivna ljubav, pasivna ljubav. Muškarac je aktivna ljubav; muškarac pre uzima inicijativu. Na isti način samilost ima dve mogućnosti: žensku i mušku. Od Darmarakšite Atiša je naučio žensku veštinu voljenja bivstva. Bio je potreban još jedan korak, Darmarakšita mu je rekao: "Idi joginu Maitreji" - ta tri majstora su živeli svi zajedno u susedstvu - "Idi do jogina Maitreje i nauči kako da preobratiš tu energiju u aktivnu energiju, tako ljubav postaje aktivna." A jednom kada je ljubav aktivna, samilost je aktivna, prošli ste kroz sve tri dimenzije istine - saznali ste sve. Saznali ste potpunu prazninu, spoznali ste pojavu samilosti, spo znali ste davanje samilosti. život je ispunjen samo kada se dogode ove sve tri stvari. Pošto je Atiša učio kod tri prosvetljena majstora, nazvan je Atiša triput veliki. O nje govom običnom životu, kada i gde je rođen, ne zna se ništa. živeo je negde u jedanaestom y
.2
veku. Rodio se u Indiji, ali u trenutku kada je njegova ljubav postala aktivna počeo je da se pomera prema Tibetu, kao da ga je tamo privlačio neki veliki magnet. Stigao je do Hi malaja; nije se nikada vratio u Indiju. Otišao je na Tibet, njegova lj ubav se razasula po Tibetu. Preobratio je celokupni kvalitet tibetanske svesnosti. Bio je čudotvorac, sve što je dodirnuo pretvorilo bi se u zlato. Bio je jedan od najvećih alhemičara za koje je svet ikada saznao. Tih "Sedam tačaka treninga uma" su osnovno učenje koje je on dao Tibetu - poklon Indije Tibetu. I ndija je dala velike poklone svetu. Atiša je jedan od tih velikih poklona. Kao što je Indija dala Bodidarmu Kini, Atišu je dala Tibetu. Tibet beskrajno mnogo duguje ovom čoveku. Tih sedam tačaka, najmanje blago koje možete naći, neizmerne je vrednosti. Mora ćete da meditirate o svakom iskazu. Oni su sažetak celokupne religije: moraćete da obja snite svaki iskaz. Oni su kao seme, sadrže mnogo. To možda neće biti tako očigledno, ali u trenutku kada uđete dublje u iskaze, kada kontemplirate i meditirate, i počnete da ek sperimentišete sa njima, bićete iznenađeni - poći ćete u najveću avanturu svog života. Prvo: Prvo, izuči pripremu.
Sta je priprema? Ovo je pripre ma: prvo: istina jeste. Istina nije nešto što se pravi, istina nije nešto jako udaljen o. Istina je sada ovde, istina vas okružu je kao što okean okružuje ribu. Riba ne mora biti svesna - jednom kada riba postane svesna okeana, riba je prosvetljena. Riba nije svesna, ne može biti svesna, jer riba je rođena u okeanu, oduvek je živela u okeanu, deo je okeana kao što je svaki talas deo okeana. Riba je takođe talas - malo čvršći, ali nastao u okeanu, živi u okeanu i jednog dana nestaje u okeanu. Riba možda nikada neće saznati za okean. Da bi se nešto saznal o potrebno je malo odstoja nje. Da bi se nešto saznalo potrebna je perspektiva. A okean je tako blizu, zato riba ne može . da bude svesna okeana. Takav je slučaj i sa istinom, ili ako želite možete koristiti reč Bog. Takav je slučaj sa Bogom. Nije to da je on jako daleko, i da zbog toga ne znamo za njega; to je zato što on nije daleko već tako blizu. Čak ni reći da je blizu nije tačno, jer vi ste to. On je unutar vas i spolja: on je svi i sve. To je prva stvar kojoj treba dozvoliti da se ureže duboko u vaše srce: istina već jeste, mi smo u njoj. To je najosnovnija stvar sa kojom treba početi. Ne treba da je otkrijete; nije prikrivena. Sve što je potrebno je nova vrsta svesnosti koja vam nedostaje. Istina je y
1
I
J.
1
f
I
I
l
1
, I I
I
1
K NJ I G A M U D R O S T I
tu, ali vi je niste svesni, niste pažljivi, niste oprezni. Ne znate kako da gledate, ne znate kako da posmatrate, ne znate kako da pogledate i vidite. Imate oči a ipak ste slepi, imate uši ali ste gluvi. Prva priprema je: istina jeste. Druga priprema je: um je prepreka. Ništa drugo vam ne preči istinu, samo vaš vla stiti um. Um vas okružuje kao film, kao film koji traje i traje, i vi ostajete njime zaoku pljeni, fascinirani. To je fantazija koja vas okružuje, neprestana priča koja traje i traje. I pošto ste tako oduševljeni njom, nastavljate da propuštate ono što jeste.A um nije; on je samo fantazija, samo sposobnost da se sanja. Um nije ništa do snovi i snovi - snovi prošlosti, snovi budućnosti, snovi kako bi stvari trebale biti, snovi velikih ambicija, postignuća. Snovi su želje, to je stvar od koje je sači njen um. Ali to vas okružuje kao Kineski zid. I zbog toga riba ostaje nesvesna okeana. Tako druga priprema je: um je samo prepreka. I treće neum, to su vrata. Atiša je nazivao neum bodhichitta, to je njegova reč za neum. To se može prevesti kao budin-um, ili budina-svesno st. Ili ako želite možete je nazvati Hristovom-svesnošću, Krišninom-svesnošću. Nema nikakve razlike koje god ime da se koristi, ali osnovni kvalitet bodićite je neum. To izgleda paradoksalno: um u stanju ne uma. Ali značenje je sasvim jasno: um bez sadržaja, um bez misli, to je ono što se misli, na šta se ukazuje. Zapamtite reč bodićita, jer Atiša kaže da ceo trud religije, sva nauka religije, nije ni šta drugo do nastojanje da se stvori bodićita, budina svest, um koji funkcioniše kao neum, um koji više ne sanja, više ne misli, um koji je jedino svesnost, čista svesnost. To je priprema. Druga izreka: Smatraj da su sve pojave kao snovi...
Sada počinje rad. Atiša je veoma sažet kao semenka. Značenje izreke: to je samo nit, samo nagoveštaj, i onda treba da je odgonetnete. Smatraj da su sve pojave kao snovi.
14
"Pojave" znači sve što vidite, sve što iskusite. Sve što se ikada može iskusiti sve su to fenomeni. Upamtite, nisu samo objekti u svetu pojave i snovi, već takođe i objekti svesti. To mogu biti predmeti sveta, ili objekti uma. Mogu biti velika duhovna iskustva. Možete videti kako se kundalini podiže u vama: to je pojava takođe - predivan san, veoma sladak
san, ali to je sve samo san. Možete videti da veliko svetlo preplavljuje vaše biće, ali svetlo je takođe pojava. Možete videti da lotosi cvetaju unutar vas i da se jak miris razvija unu tar vašeg bića, to su takođe pojave, jer vi ste uvek onaj koji gleda a nikada ono što se vidi, uvek onaj koji doživljava a nikad ono što se doživljava, uvek svedok a nikad ono čemu se svedoči. Sve čemu se može prisustvovati, gledati, posmatrati su pojave. Materijalne pojave, psihološke pojave, duhovne pojave - sve su one iste. Nema potrebe da se pravi bilo kakva razlika. Osnovna stvar koju treba zapamtiti je: ono što može da se vidi jeste san. Smatraj da su sve pojave snovi.
Ovo je izuzetno jaka tehnika. Počnite da kontemplirate na ovaj način: ako hodate ulicom, kontemplirajte da su ljudi koji prolaze snovi. Radnje i prodavci, mušterije i ljudi koji dolaze i odlaze, svi su snovi. Kuće, autobusi, voz, avion, sve su to snovi. Odmah ćete biti iznenađeni nečim izuzetno važnim što se dešava u vama. U trenutku kad mislite "Sve su to snovi" iznenada, kao bljesak, jedna stvar dolazi u vaše viđenje: ..I ja sam san takođe." Zato, ako je viđeno san, ko je onda to "Ja"? Ako je objekat san, onda je i subjekat takođe san. Ako je objekat lažan, kako subjekat može biti stvaran? Ne može. Ako posmatrate sve kao san, iznenada ćete otkriti da nešto izmiče iz vašeg bića: ideja o egu. To je jedini način da odbacite ego, i najjednostavniji. Samo pokušajte to - mediti rajte na ovaj način. Meditirajući na ovaj način ponovo i ponovo, jednog dana čudo će se dogoditi: pogledaćete unutra a tamo se ne nalazi ego. Ego je nusproizvod, nusproizvod iluzije da je sve što vidite tačno. Ako mislite da su objekti stvarni, onda ego može da postoji; on je nusproizvod. Ako mislite da su objekti snovi, ego nestaje. I ako neprestano mislite da je sve san, onda jednoga dana, noću u snu, bićete iznenađeni: iznenada u snu setićete se da je to takođe san! I odmah, kada ste se setili, san će nestati. I po prvi put ćete iskusiti svoje duboko spavanje, mada budni - ve. oma paradoksalno iskustvo, ali od velike koristi. Jednom kada ste videli da vaš san nestaje jer ste postali svesni sna, vaš kvalitet sve sti će imati novi ukus za to. Sledećeg jutra ćete ustati sa sasvim različitim kvalitetom za koji nikada pre niste znali. Probudićete se po prvi put. Sada ćete znati da su sva ta druga jutra bila lažna: niste bili zaista probuđeni. Snovi su se nastavljali - jedina razlika je bila što ste noću sanjali sklopljenih očiju, danju ste sanjali sa otvorenim očima. Ali ako je san nestao pošto je došlo do svesnosti, iznenada ste postali svesni sna... I zapamtite, svesno st i sanjanje ne mogu da postoje zajedno. Ovde, svesnost se uvećava, a
I
NJ I
G
fl
M U D R ° S T
l ..
"
"
Smatraj da su sve pojave kao san.
"
Prvo, objekti će izgubiti svoju objektivnost. I drugo subjekt će izgubiti svoju subjek tivnost. A to vas prenosi u transcedentno. Objekat više nije važan, subjekat više nije va žan, šta je onda ostalo? Transcedentalna svesnost bodićita - samo svedočenje, bez ideje "Ja" i "ti"; samo čisto ogledalo u kom se ogleda ono što jeste. A Bog nije ništa drugo do ono što jeste. Treća izreka:
-
Jednom su mi doveli nekog Sufi mistika. Trideset godina je neprestano koristio Sufi metod zikr, i stekao je velika iskustva. To se moglo videti, čak su i obični ljudi bili svesni da on živi u sasvim drugačijem svetu. To ste mogli videti u njegovim očima, sijale su sa radošću. Celo njegovo biće je imalo vibraciju onostranog. Njegovi učenici su mi ga doveli, i rekli: "Naš majstor je ostvarena duša. Sta vi kažete za njega?" Odgovorio sam: "Ostavite svog majstora samnom tri dana, pa se onda vratite." Majstor je ostao samnom tri dana. Trećeg dana je bio jako ljut, i rekao je: "Uništio si moj tridesetogodišnji rad!" Zato što sam mu rekao jednostavnu stvar - samo ovu Atišinu izreku: Pusti čak i sam lek da ode... Rekao sam mu: "Trideset godina si imao na umu jednu stvar, da je sve božansko. Drvo je Bog, ljudi su Bog, pas je Bog, sve je Bog - trideset godina si se toga neprestano sećao." I on je stvarno učinio iskreni napor: Rekao je: "Da." Kazao sam: "Sad prestani da se toga prisećaš. Dokle ćeš to da radiš? Ako se to desilo, onda prestani to da pamtiš i da vidimo šta će se desiti. Ak{) se to stvarno dogodilo, onda ćeš čak i posle odbacivanja prisećanja ostati to." To je bilo tako logično da se on složio. Kazao je: "To se jeste desilo." Rekao sam: "Onda pokušaj. Tri dana ne drži to na umu, prestani da se prisećaš." Kazao je: "ne mogu da se zaustavim, postalo je automatski." Rekao sam: "Samo ti čekaj i pokušaj." Trebalo mu je najmanje dva dana, četrdeset osam časova, da se zaustavi. Bilo je teško da se zaustavi, to je postalo automatski. Sada više nije bilo potrebe da se priseća, trideset "
Ispitaj prirodu nerođene svesnosti.
Sada znate šta je svesnost. Spoznali ste transcedentalnu svesnost u kojoj subjekat i objekat više ne postoje. Po prvi put ste spoznali tu čistotu, to kristalno čisto ogledalo. Sada ispitajte prirodu te svesnosti. Pogledajte u nju, pogledajte duboko u nju. Razdrmajte se u najvećoj mogućoj bud nosti. Probudite se i vidite! I počećete da se smejete - jer ćete sada videti da nikad nije bilo rođenja, i nikada neće biti smrti. Ovo je nerođena i neumiruća svesnost. Oduvek je bila ovde. Ona je večna, i bezvre mena. I kako ste se plašili od smrti, kako ste se plašili od starosti, i kako ste se plašili od hiljadu stvari! I ništa se nikada nije desilo: sve je bio san. Videći ovo, čovek se osmehuje, čovek se smeje. Ceo život do sada je bio smešan, ap surdan. Plašili ste se bez potrebe, nepotrebno ste bili pohlepni, nepotrebno ste patili. živeli ste u noćnoj mori koju ste sami stvorili. Ispitaj prirodu nerođene svesnosti.
I oslobodili ste se sve bede, sve patnje, svog pakla. 16
I nemojte sada da prianjate za lek, za metod. To iskušenje se pojavljuje. To je posled nje iskušenje, poslednji pokušaj uma da opstane. Um dolazi na sporedna vrata i pokušava još jednom. Pre nego što zauvek nestane, pravi još jedan pokušaj, i taj pokušaj je da pri one za metod - metod mišljenja da su sve pojave snovi. To vam je dalo takvu radost, tako duboko iskustvo stvarnosti, da prirodno želite da prionete za to. I kad jednom prionete ponovo ste na istom starom putu: um je ponovo zamaskiran. Prionite za bilo šta i um je tu, jer um je zavisnost, ropstvo. Posedujte bilo šta - čak i spiritualnu tehniku, čak i metod meditacije - postanite posednik. i vi ste posednuti time. Da li posedujete novac ili mnogo značajan metod meditacije, nije važno. Sta god da posedujete, bićete time posednuti, i plašićete se da to izgubite.
tamo, san nestaje. Kada postanete budni u svom snu, sledeće j utro će biti nešto tako važno, da je to neuporedivo. Ništa slično se nikada nije desilo. Oči će vam biti tako čiste, tako prozirne, i sve će izgledati tako psihodelično, tako puno boja, tako puno života. Cak će se osetiti da i stene dišu, pulsiraju; čak će i stene imati otkucaje srca. Kada ste budni celo postojanje menja svoj kvalitet. Zivirno u snu. Mi spavamo, čak i kada mislimo da smo budni.
Pusti čak i sam lek da slobodno ode svojim putem.
I
•
l
godina se prisećao, to je jednostavno tu bilo kao podzemni tok. Ali za četrdeset osam sati j e prestalo. I ujutru trećeg dana bio je jako ljut. Kazao je: "Sta si uradio? Sva radost je nestala. Osećam se sasvim obično, osećam da sam isti kao što sam bio i pre nego što sam započeo put pre trideset godina." Počeo je da plače od ljutnje i tuge; suze su se pojavile u njegovim očima. "Vrati mi moju tehniku - molim te ne uzimaj je!" Rekao sam: "Samo pogledaj! Ako to toliko zavisi od tehnike, onda se ništa nije desilo. To je samo jedna iluzija koju stvaraš neprestanim prisećanjem. To nije ništa drugo do autohipnoza." v
Svi veliki majstori to kažu, da jednog dana treba da odbacite tehniku. I čim pre je odbacite, tim bolje. U trenutku kada postignete, u trenutku kada je svesnost ostvarena u vama, odmah odbacite tehniku. Pogledajte: to je upravo četvrta izreka. U trećoj Atiša kaže: Ispitaj prirodu nerođene svesnosti.
A odmah u četvrtoj: Pusti čak i sam tek da ode...
Sada nema više ispitivanja, nema više pažnje, nema više prisećanja da je sve san. Jednom kada ste prvi ukus svesnosti osetili na svom jeziku, budite brzi! Jer um je veoma lukav - um može da počne da vam govori: "Vidite, više niste obični, vi ste izuzetni. Vidite, postigli ste ostvarenje. Vidite, postali ste buda, prosvetljeni ste. Vidite, to je cilj svih ljud skih bića, veoma retko, jedan u milion to postigne. Vi ste taj jedan od milion." Um će reći sve te divne slatke trice, i naravno ego može da se vrati. Možete da poč nete da se osećate jako dobro, da ste više sveti od drugih. Možete početi da se osećate posebno, duhovno, svetački. I sve je izgubljeno. Pomoću leka, bolest se vratila. Prianjate za lek, i bolest se vrati. Covek mora biti jako oprezan kod odbacivanja tehnike. Kada ste jednom postigli nešto, odmah odbacite tehniku, inače će vaš um početi da prianja za tehniku. Obratiće vam se vrlo logično, govoreći: "Tehnika je ono što je važno." v
Buda je često pričao jednu priču. Pet idiota je prošlo kroz selo. Videći ih, ljudi su bili iznenađeni, jer su na glavama nosili čamac. Camac je bio zaista velik; gotovo je zgnječio pet idiota, oni su gotovo umirali pod njegovom težinom. I ljudi su pitali: "Šta to radite?" v
Odgovorili su: "Ne možemo da ostavimo ovaj čamac. To je čamac koji nam je pomo gao da pređemo sa druge obale. Kako da ga ostavimo? Zahvaljujući njemu smo bili u sta nj u da dođemo ovamo. Bez njega bi umrli na prethodnoj obali. Noć se približavala, i na toj obali je bilo divljih životinja. Bilo je sasvim sigurno da bi do jutra bili mrtvi. Nikada nećemo ostaviti ovaj čamac, neizmerno nas je zadužio. Nosićemo ga na svojim glavama u znak potpune zahvalnosti." To je moguće da se desi, jer svi su umovi idioti. Um je takav idiot. Lepo je setiti se porekla reči idiot. Idiodski znači nešto privatno, nešto posebno, ne što što je vaše vlastito, nešto ekscentrično. To je osnovno značenje idiotizma - delanje na jedan ekscentričan način. Um uvek deluje na jedan ekscentričan način, um je uvek nekakav idiot. Stvarno in teligentna osoba nema um. Inteligencija se pojavljuje iz neuma, idiotizam iz uma. Um je idiodski, neum je mudar. Neum je mudrost, inteligencija. Um zavisi od znanja, tehnika, novca, iskustva, od ovoga i onoga. Umu uvek trebaju pravila, podrška, ne može da postoji samostalno. Samostalno on propadne. Tako, krajnji pokušaj uma da se vrati biće kada vi steknete neku svesnost. Reći će: "Vidi, stigli smo." U trenutku kada nešto u vama kaže: "Stigli smo," čuvajte se! Budite sada jako oprezni, svaki korak mora biti jako oprezan. Pusti čak i sam lek da slobodno ode svojim putem.
Molim vas sada ne prianjajte za lek, za tehniku. To je naglašavao Dž. Krišnamurti ali to je njegova prva izreka. Trebala bi da bude četvrta. To je ono u čemu je on grešio: to ne može biti prva izreka. Kako da odbacite tehniku koju nikada niste koristili? Možete da odbacite samo tehniku koju ste koristili. Atiša je daleko više logičan nego Dž. Krišnamurti. Ali mogu da razumem zašto je on to isticao, jer se bojao da ako uđete u prve tri izreke nikad nećete stići do četvrte, možete se izgubiti kod prve tri. Mnogi su se izgubili u pripremama, mnogi su se izgubili kod teh nike. Tako, on je postao previše oprezan, ekstremno oprezan. Tih pet idiota je nosilo čamac, a Dž. Krišnamurti na drugoj obali uči ljude: "Ne ula zite u čamac" - previše oprezno! - "jer ako uđete u čamac, ko zna, možete početi da nosite čamac na glavi. Zato molim vas ne ulazite u njega." I bilo je mnogo onih koji su se plašili ulaska u čamac. Ali plašiti se ulaska u čamac je isti idiotizam; nema razlike. Onaj ko se plaši ulaska u čamac je ista osoba koja će nositi čamac; inače zašto biste se plašili?
'( lj I
vl U
D R O
S
T
I
�O
Imam stare prijatelje koji su sledili Dž. Krišnamurtija celog svog života. Došli su kod mene i rekli: "Voleli bi da dođemo ovde ali plašimo se svih tehnika koje podučavaš. Teh nike su opasne," kažu. Tehnike su opasne samo ako niste svesni; inače mogu divno da se koriste. Da li mi slite da je čamac opasan? Opasan je ako mislite da ga nosite na glavi celoga života iz puke zahvalnosti; inače to je samo splav da se upotrebi i odbaci. Sve tehnike su splavovi da se upotrebe i odbace, iskoriste i ostave, upotrebe i nikad više ne pogledaju - nema potrebe - nema svrhe! To su dva ekstrema. jedan su onih pet idiota, a drugi su sledbenici Dž. Krišnamurtija. Nama potrebe da budete ni jedno. Moj pristup je: upotrebite čamac, upotrebite divne čamce, upotrebite što je više čamaca moguće; sa tom svesnošću kada se stigne na obalu čamac se ostavlja bez prianjanja. Dok ste u čamcu uživajte u njemu, budite mu zahvalni. Kada izađete iz čamca, zahvalite se i nastavite dalje. Peta izreka: Ustali se u prirodi osnovne spoznaje, suštini.
\
Ako odbacite lek, automatski počinjete da se ustaljujete u svom biću. Um prianja, nikada ne dozvoljava da se ustalite u svom biću. Drži vas zainteresovanim za nešto što niste Vl: za camce. Kad ne prianjate ni za šta, nema gde da se ide - svi čamci su ostavljeni. ne možete nigde otići, sve staze su odbačene, ne možete nikuda; svi snovi i želje su nestali, nema puta kojim bi se krenulo. Dešava se opuštanje samo po sebi. Samo mislite o reči opušta nje. Budite, ustalite se, stigli ste kući. •
•
v
Ustali se u prirodi osnovne spoznaje, suštini.
I kada se ustalite, to je čista svesnost, bez napora, bez tehnike. Ako je svesnosti po trebna tehnika, onda još uvek to nije prava svesnost, nije suštinska svesnost, nije prirodna spontana svesnost. još uvek je to nusproizvod tehnike; kultivisana je, napravljena. To je nusproizvod uma, još nije istina. Ustali se u prirodi osnovne spoznaje, suštini.
Sada više nema šta da se radi. Vidi, budi, uživaj: postoji samo ovaj trenutak. Ovo sad, ovo ovde, ovo graktanje vrana ... i sve je tišina.
Spoznati to spokojstvo je znati ko ste vi, šta je ovo postojanje. To je samadi, po Pa tanđalijevim rečima. To je sambodhi po rečima Gotama Bude. To je bodićita po rečima Atiše. . Između sesija, smatraj pojavno za iluziju.
Sada je Atiša zaista veoma svestan učenika. Zna da će ovo iskustvo ustaljivanja biti samo trenutno u početku. jednog trenutka ćete se naći relaksirani u svom biću, sledećeg trena to će nestati. U početku je obavezno tako: jednog trena ste preplavljeni nepoznatim, sa misterijom, sledećeg trena to više nije tu. jednog trena je sve miris, a sledećeg tragate za njim i ne možete da nađete, gde je nestao. U početku će se dešavati samo prosjaji. Polako, polako postaju sve solidniji, ostaju sve duže i duže. Polako, polako, veoma polako ustaljuju se zauvek. Pre toga vam se ne sme dozvoliti da to prihvatite kao gotovu činjenicu; bila bi to greška. Stoga on kaže: Iz među sesija... Kada sedite u meditaciji, sesiji meditacije, to će se desiti - ali će otići. Tako, šta se očekuje od vas da radite između sesija? Između sesija, smatraj pojavno za iluziju.
Između sesija nastavite da koristite tehniku. Odbacite tehniku kada ste duboko u me ditaciji. Trenutak dođe, kao da svesnost postaje sve čistija i čistija, kada je iznenada krajnje čista: odbacite tehniku, ostavite tehniku, zaboravite sve o leku, samo se ustalite i budite. Ali to će se desiti samo na trenutke u početku. Ponekad se to desi ovde dok me slu šate. Samo za trenutak, kao povetarac, preneseni ste u drugi svet, svet neuma. Samo za trenutak znate da znate - ali samo za tren. I ponovo se skuplja tama i um se vrati sa svim njegovim snovima, željama i svim njegovim glupostima. Za trenutak oblaci su se razišli i videli ste sunce. Sada su oblaci ponovo tu; sve je mračno i sunce je nestalo. Sad bi čak i verovanje da sunce postoji bilo teško. Sada bi bilo teško verovati da je to što ste iskusili prethodnog trena istina. Mogla je to biti samo fan tazija, um može reći da je to mogla biti samo mašta. To je tako neverovatno, izgleda tako nemoguće da se to moglo vama desiti. Sa svom tom glupošću u umu, sa svim tim oblacima i tamom, to se desilo vama: videli ste sunce za trenutak. To ne izgleda verovatno - mora da ste to izmislili; možda ste pali u san i to videli.
I( NJ I G
A
Između sesija počnite ponovo, budite u čamcu, ponovo koristite čamac. . . . Smatrajte pojavno za iluziju. Atiša je veoma pažljiv prema učenicima. Inače bi četvrta izreka bila poslednja - ili, bar, peta: Ustali se u prirodi osnovne spoznaje, suštini.
M U D R O S T I T
22
Da je Atiša bio čovek kao Bodidarma, rasprava bi se završila sa petom izrekom, ili čak sa četvrtom: Pusti čak i sam lek da slobodno ode svojim putem.
Onda se ustaljivanje događa od sebe. Bodidarma je bio veoma škrt, on ne bi koristio petu, ali Atiša je veoma pažljiv prema učeniku. On je bio učenik, tako da zna probleme učenika. I bio je učenik tri velika učitelja, tako da zna za sve teškoće sa kojima učenik mora da se suoči. Bio je hodočasnik; zna sve probleme. I bio je hodočasnik na tri staze, sve tri moguće staze, tako da zna za sve probleme, sve teškoće, sve zamke i sve prepreke koje se obavezno pojavljuju na stazi učenika. Zbog njegove pažljivosti kaže: Između sesija... Između tih trenutaka meditativnosti, između tih trenutaka krajnje radosti, praznine i čistote, između tih momenata postojanja, setite se da je sve san, da je svaka pojava ilu zija. Nastavite da koristite tu tehniku dok ustaljenje ne ostane zauvek. Vežbaj sjedinjujući, dajući i primajući zajedno. Čini to upravljajući dahom.
Praznina je sada doživljena - to je što je on poučavao. Do ove izreke je bio sa prvim majstorom, Darmakirtijem. Sa ovom izrekom, kod drugog majstora, Oarmarakšite. Vežbaj sjedinjujući, dajući i primajući zajedno. Čini to upravljajući dahom.
On sada kaže: počnite da budete samilosni. A tehnika je, kada udišete - slušajte pa žljivo, ovo je jedna od najvećih tehnika - kada udišete, mislite da udišete svu patnju svih ljudi na svetu. Svu tamu svu negativnost, sav pakao koji postoji bilo gde, vi udišete. I do zvolite da bude upijena u vaše srce.
Možda ste čitali ili čuli za takozvane pozitivne mislioce na Zapadu. Oni kažu sasvim suprotno - oni ne znaju šta govore. Kažu: "Kada izdišete, izbacite svu patnju i negativnost; a kada udišete, udišite radost, pozitivnost, sreću, veselost." Atišin metod je sasvim suprotan: kada udišete, udišite sav jad i patnju svih bića na svetu - prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. A kada izdišete, izdišite svu radost koju imate, sav blagoslov koji imate. Izdišite, izlijte sebe u postojanje. To je tehnika samilosti: popijte svu patnju i izlijte sav blagoslov. I bićete iznenađeni ako to radite. U trenutku kada uzimate svu patnju sveta u sebe, to više nije patnja. Srce odmah transformiše energiju. Srce je snaga preobražavanja: upi jate jad, a on se pretvori u blaženstvo ... onda to izlijete napolje. Kada jednom naučite da vaše srce može da čini tu magiju, to čudo, želećete da to činite ponovo i ponovo. Pokušajte. To je jedna od najpraktičnijih tehnika - jednostavna, i daje trenutne rezultate. Učinite to danas, i vidite. To je jedan od Budinih pristupa i svih njegovih učenika. Atiša je jedan od njegovih učenika, u istoj je tradiciji, na istoj liniji. Buda je stalno govorio svojim učenicima: " lhi passiko: dođi i vidi!" To su jako naučni ljudi. Bw;l.izam je najnaučnija religija na zemlji: stoga, Budizam osvaja sve više i više prostora u svetu svakoga dana. Kako svet postaje inteligentniji, Buda će postajati sve više i više važan. Nužno je da tako bude. Kako sve više i više ljudi bude znalo za nauku, Buda će biti privlačniji, jer će uveriti naučni um - jer on kaže: "Šta god kažem može se praktikovati." A ja ne kažem: "Verujete u to," kažem: "Ispitujte to, iskušavajte to, i samo onda ako sami to osetite, verujte. I nače nema razloga da verujete u to." Pokušajte ovu divnu tehniku samilosti: upijte svu patnju i izlijte svu radost. Vežbaj sjedinjujući, dajući i primajući zajedno. Čini to upravljajući dahom. Tri objekta, tri otrova, tri osnove vrline.
•
Ima tri stvari koje deluju ili kao tri otrova, ili mogu postati tri osnove neograničene vrline . Atiša govori o unutrašnjoj alhemiji. Otrov može postati nektar, niži metal može biti pretvoren u zlato. Koje su to tri stvari? Prva je averzija, druga privrženost, a treća ravnodušnost. Tako funkcioniše um. Osećate averziju prema svemu što vam se ne sviđa, osećate privrženost prema svemu što vam se sviđa, i osećate ravnodušnost prema svemu što vam se niti ne
K
'lj !
G A M U D
R
O S
T !
�4
sviđa niti sviđa. To su tri objekta. Između njih tri, um egzistira. To su tri noge tronošca zvanog um: odbojnost, privlačnost i ravnodušnost. ! ako živite među njima tri kakve jesu, zlvlte u otrovu. Tako smo načinili pakao od života. Odbojnost, nedo padanje, mržnja, gađenje - to stvara jednu trećinu vašeg pakla. Privrženost, dopadanje, prianjanje, posesivnost - to stvara drugu trećinu vašeg pakla. I ravnodušnost prema svemu što vas niti privlači, niti odbija - stvara treći deo, treću trećinu vašeg pakla. Samo posmatrajte svoj um, tako vaš um funkcioniše. On uvek govori: "To volim, to ne volim, na to treće sam ravnodušan." To su tri puta kojima se um kreće. To je ruta, ru tina. Atiša kaže: To su tri otrova, ali oni mogu postati tri osnove vrline. Kako oni mogu postati tri baze velike vrline? Ako unesete kvalitet samilosti, ako naučite veštinu upijanja patnje, kao da sva patnja sveta dolazi sa udahom, kako onda možete biti odbojni? Kako vam se može nedo padati i kako možete biti ravnodušni prema bilo čemu? ! kako možete biti privrženi bilo čemu? lako bezuslovno primate unutra svu patnju na svetu, upijate je, apsorbujete je u svoje srce, i onda umesto nje izlivate blagoslov na celo postojanje bezu slovno - ne nekome posebno, zapamtite, ne samo čoveku već svemu: svim bićima, drveću i stenama, pticama i životinjama, celokupnoj egzistenciji, materijalnoj i nematerijalnoj - kada izlivate svoje blagoslove bezuslovno, kako možete biti privrženi? Privrženost, odbojnost, indiferentnost: sve nestaje sa ovom malom tehnikom. I sa njihovim nestankom ovaj otrov se preobraća u nektar, i ropstvo postaje sloboda, i pakao više nije pakao, to je raj. U tim trenucima dolazite do znanja: Upravo ovo telo je buda, upravo ova zemlja 10tosov raj. I zadnja izreka: v .
•
Vežbaj sa opisanim u svakom obliku ponašanja.
Atiša nije eskapist. On ne uči eskapizmu, on vam ne govori da se pomerite iz situa cije koja vam se ne dopada. On kaže: Treba da učite da funkcionišete u bodićiti, u budinoj svesti, u svim vrstama situacija - na tržnici, u manastiru; sa ljudima u gomili ili sami u pećini; sa prijateljima ili neprijateljima; sa porodicom, sa poznatim ljudima, i sa strancima; sa ljudima i sa životinjama. U svim situacijama, u svim vrstama izazova, treba da
učite da delujete sa saosećanjem, u meditaciji - jer sva ova iskustva različitih situacija će učiniti vašu bodićitu sve zrelijom. Ne bežite ni iz jedne situacije - ako pobegnete, onda će ostati nešto da nedostaje unutar vas. Onda vaša bodićita neće biti tako zrela, neće biti tako bogata. živite život u njegovoj višedimenzionalnosti. I to je ono što vas takođe učim: živite život u njegovoj totalnosti. I živeći u svetu ne budite kao on. živite u svetu kao lotosov cvet u vodi: on živi u vodi, ali ga voda ne dotiče. Samo tada će bodićita cvetati u vama, rascvetavati u vama. Samo tada ćete spoznati krajnju svesnost koja je sloboda, koja je radost, beskrajna radost, koja je blagoslov. Ne spoznati je, to je promašiti suštinu života; spoznati je, to je jedini cilj.jedini cilj - upam tite to. I zapamtite, Atišine izreke nisu filozofske, nisu spekulativne, nisu apstraktne. One su rezultat ispitivanja, one su naučne. Dozvolite da ponovim još jednom: religija je nauka u smislu najčistijeg znanja. Ipak ona nije nauka u smislu kao hemija ili fizika. To nije nauka spoljašnjeg, to je nauka unu trašnjeg. To nije nauka spoljašnjeg, to je nauka duševnog. To je nauka koja vas vodi ono stranom, to je nauka koja vas vodi u nepoznato i nespoznatljivo. To je najveća avantura što postoji. To je poziv i izazov svima onima koji imaju makar malo hrabrosti, makar malo petlje, makar malo inteligencije. Religija nije za kukavice, ona je za ljude koji žele da žive opasno. Dosta za danas.
•
2
p R O S V E T LJ 'E NJ E
LJ
•
I
LJ A N A
•
�
•
Prvo pitanje: Voljeni Ošo, ovo zvuči kao glupo pitanje. Nisam siguran da li želim da se prosvetIim. Iznenađen sam da vidim okolo toliko mnogo ljudi koji izgleda imaju tu želju. Veoma sam privržen mojoj zemlji i volim svoj posao. Ipak želim da uzmem sanjasu. Da li je to moguće? Nije li to kontradiktorno ?
•
,
Sva pitanja, Gorane Strandbergu, glupa su a takvi su i odgovori. Pitanja izlaze iz uma kao lišće iz drveta. Pitanja su deo uma koji treba da bude odbačen; pitanja održavaju um. Pitanja su u stvari traganje za hranom. Odgovor je hrana. Pitanje je ispipavanje: um se oseća gladnim, želi da bude osnažen, želi da bude nahranjen, traga za hranom. Gde god može da nađe nešto zadovoljavajuće ... bilo kakav odgovor koji čini um upućenim, koji daje umu osećanje: "Ja sada znam", funkcioniše kao hrana. I um može da nastavi sa pitanjima, sakupljanjem odgovora, obrazujući se. Što je um više obrazovan to ga je teže odbaciti. A on mora da bude odbačen, jer dok ne prestanu pitanja u tebi, nikad nećeš utihnuti. Dok postavljanje pitanja potpuno ne nestane, nećeš naći ono mesto, onaj mir, onu duboku tišinu" koja te može učiniti svesnim ko si, i šta je to zaista. Upamti, stvarnost ti nikad neće doći u obliku odgovora. To se nikada nije desilo na laj način i to se nikada neće desiti na taj način. To se ne može desiti na taj način, to nije u prirodi stvari. Stvarnost vam dolazi kada više nema pitanja; stvarnost dolazi u jednom nepltajUCem stanju svesnostl. Tako prvo što treba zapamtiti je: sva su pitanja glupa, i svi odgovori takođe. Onda 'ete biti malo zbunjeni - zašto nastavljam da odgovaram na vaša pitanja? Ako pogJed3!te .
.
,
.
.
K 'J J I G A M U D R O S T I
�8
duboko u moje odgovore videćete da to nisu odgovori. Oni ne hrane vaš mozak, oni uni štavaju vaš mozak, oni vas razmrskavaju. Predviđeni su da budu šokovi. Svrha mog od govaranja je da izudara vaš um - to je udaranje, to nije odgovaranje. U početku kada dođete ovde po prvi put, i ne razumete mene i moj cilj, možete da mislite da vam odgovaram. Sto ste duže ovde, dublje postajete usklađeni samnom, sve više znate da moje odgovaranje nije davanje odgovora. Ono vas ne čini obrazovanijim sasvim suprotno. Ono odnosi vaše znanje, čini vas neobrazovanim, čini vas neznalicama - ponovo neznalicama, ponovo nevinima - tako da zapitkivanje nestaje. A gde nema zapitkivanja, tu je potpuno nov kvalitet za vašu svest. Taj kvalitet se zove čuđenje. Čuđenje nije zapitkivanje, to je osećanje zbunjenosti postojanjem. Zapitkivanje je jedan pokušaj da se razjasni postojanje; to je jedan pokušaj da se ne prihvati misterija života. Zato svodirno svaku zagonetku na pitanje. Pitanje znači da je misterija samo pro blem za rešavanje, i kada se jednom savlada, više neće biti misterije. Moj pokušaj u odgovaranju nije da demistifikujem postojanje već da ga još više mi stifikujem. Odatle su moje kontradikcije. Ne mogu da ostanem dosledan, ja vam ne od govaram. Ne mogu da budem dosledan jer nisam ovde da vas učinim obrazovanijim. Da sam dosledan, imali biste telo znanja - jako dobro za um, hranljivo, osnažujuće, ugodno. Promišljeno sam nekonsistentan, kontradiktoran, tako da, zahvaljujći meni, ne mo žete sačiniti nikakvo telo znanja. Tako, ako jednog dana počnete nešto da sakupljate, sledećeg ja to odnesem. Ne dozvoljavam vam ništa da skupljate. Pre ili kasnije, primorani ste da postanete svesni činjenice da se nešto sasvim drugo ovde dešava. Ne dajem vam neke dogme u koje ćete verovati, neku filozofiju po kojoj ćete živeti, ne, ne uopšte. Krajnje sam destruktivan, oduzimam vam sve. Polako, polako vaš um će prestati da zapitkuje. Šta je suština? Kad niko ne daje od govore, u čemu je onda stvar? A dan kada prestanete da zapitkujete je dan velike radosti, jer onda počinje čuđenje. Prešli ste u sasvim novu dimenziju; ponovo ste dete. Isus je govorio: "Dok ne budete kao mala deca, nećete ući u carstvo Božije." Sigurno je mislio dok ne postanete ponovo neznalice, ponovo nevini, ne postavljate pi tanja i ču dite se. Stoga postoji razlika između pitanja deteta i odrasle osobe. Razlika je u kvalitetu. Dete pita, ne da bi mu se odgovorilo; ono jednostavno izgovara svoje čuđenje. Tako da ako ne odgovorite detetu ono zaboravlja svoje pitanje, i počinje da pita nešto drugo. Na mera nije da se dobije odgovor, svrha je da ono govori samo sa sobom. Ono iznosi svoje čuđenje, pokušava da shvati šta je to - čudo, misterija. Ono ne čezne za odgovorom, tako •
v
da ga nikakav odgovor ne zadovoljava. Ako mu odgovorite, postaviće drugo pitanje ve zano za odgovor. Njegovo čuđenje se nastavlja. Kada odrasla osoba - obrazovana, sofisticirana, dobro načitana, informisana - po stavi pitanje, ona to pita iz svog znanja, da sakupi još znanja. Um uvek čezne za još više, ' i još više. Ako imate novac, on čezne za još novca; ako imate ugled, on čezne za još više ugleda; ako imate znanje on čezne za još više znanja. Um živi u "još više". I to je put kojim nastavljate da izbegavate stvarnost. Stvarnost je misterija, nije pi tanje koje se može postaviti. To je misterija da se živi, da se iskusi, da se voli, misterija da se u njoj rastvori, da se u njoj utopi. Odgovaram vam ne da odgovorim već da prosto uništim pitanje. Nisam UČitelj. Uči telj vas uči; majstor vas ne uči, pomaže vam da se odučite. Gorane Strandbergu, kažeš: "Ovo zvuči kao glupo pitanje." Ne da zvuči kao, ono to jeste. Sva pitanja jesu - šta ja tu mogu? Šta ti možeš da učiniš? Kažeš: "Nisam siguran da želim da se prosvetIim." To pokazuje kako funkcioniše um. On nikada ni u šta nije siguran. Um je uvek nesi guran, živi u nesigurnosti. Um živi u konfuziji, nikada ne može da ima neku jasnoću. Ja snoća uopšte nije deo uma; jasnoća je odsustvo uma, konfuzija je prisustvo uma. KonfuzIJa I um su Sll1Ol1lml. Ne možete imati jasan um. Ako imate jasnoću, ne možete imati um; ako imate um, ne možete imati jasnoću. Um je uvek podeljen protiv sebe, on živi u konfliktu. Podeljenost je njegova priroda. Stoga oni koji žive u umu nikada ne postaju individue, nepodeljeni. Oni ostaju podeljeni: jedan deo hoće ovo, drugi deo hoće ono. Um je gomila želja; on nije jedna želja. Um ima mnogo delova, i svi delovi su pali na razne strane. Cudo je kako nastavljamo da se održavamo na okupu; teška je to borba da se održimo na okupu. Uspevamo to nekako, ali zajedništvo ostaje samo na površini. Dole u dubini je metež. Zaljubite se u ženu: da li ste sigurni da ste zaljubljeni? Zaista sigurni? Nikada nisam naišao na zaljubljenog koji je zaista siguran. Možda se čak i oženite, ali da li ste sigurni? Možete imati decu, ali da li ste sigurni da ste zaista želeli tu decu? Tako živite: ništa nije sigurno. Ali čovek mora da učini jedno ili drugo da bi sebe dr žao zaposlenim, tako nastavljate da držite sebe zaposlenim. Ali sigurnost nije iz uma, ne može biti. I isti problem će se javiti na svakom nivou. Suočavate se ponovo sa istim pro blemom. Ti kažeš: "Nisam siguran da li želim da se prosvetIim." •
•
•
•
•
v
•
K NJ [
G A M U D R
O S T [
...
30
Ali mora da postoji neka želja, inače zašto pitanje? Deo tvog uma mora da govori: "Strandberg, prosvetli se" - samo deo. Drugi deo sigurno govori: "Zar si lud? Zar si izgu bio razum? Imaš ženu kod kuće, decu, posao, voliš svoju zemlju - i pokušavaš da se pro svetliš? Mora da si postao žrtva masovne hipnoze: tako mnogo ljudi u pomorandži, opa sno je živeti sa tako ludim ljudima. Tako mnogo ludih ljudi, uživaju, smeju se, vole i izgle daju tako sretni! Strandberg, imaj na umu: imaš ženu, decu, posao. Budi oprezan!" Ali ponovo, i ponovo želja će doći. Kad je tako mnogo ljudi zainteresovano za pro svetljenje, mora da u tome ima nečega. Možeš da obmanjuješ jednog, možeš obmanjivati dvoje, ali kako da obmanjuješ toliko mnogo? Hiljade ljudi je zainteresovano za prosvet ljenje? N e može to sve biti glupost. Tako pojavljuje se želja: probaj malo to. Tu je takođe i strah. Ali situacija je ovakva: uvek je tako, u svemu je tako. Hoćeš da kupiš auto, i isto je: da li da kupiš Sevrolet, Ford ili Mercedes? Ako tu nije tvoja žena da ti pomogne, nikada ne bi kupio auto! žene su odlučnije: one su još uvek manje u umu od muškaraca. One de luju iz srca, njihova osećajna strana je još uvek aktivna. Na sreću one još nisu tako civili zovane; još su primitivne, pomalo divlje, naginju ka intuiciji a ne ka intelektu, još uvek su sposobne i dovoljno hrabre da deluju odlučno, da deluju intuitivno, da deluju neloglcno. Sve odluke dolaze iz srca. Um nikada nije odlučan, ne može to da bude. Ako hoćete da odlučite umom, nikada nećete moći. A ja ne govorim o velikim stvarima kao o pro svetljenju, postojanju Boga ili životu posle smrti. Ne govorim o velikim stvarima, samo o malim stvarima - da li kupiti ovaj ili onaj sapun, ili koju pastu za zube - i naći ćete istu poteškoću. Um je fragmentaran, izdeljen. Zato neprestano insistiram da izađete iz uma i počnete da živite. Um samo razmišlja i nikada ne živi. On razmišlja o predivnim stvarima, ali sve jedno to su samo misli, samo snovi. Izađite iz uma ako hoćete da živite. Izađite iz uma ako hoćete da živite ovaj trenutak. Um ne može da živi u ovom trenutku, jer on prvo mora da odluči, i trenutak jc izgubljen u razmišljanju. I za vreme dok um odluči - ako ikada odluči - trenutak je već prošao. Uvek zaostajete. Um uvek trči za životom, zaostaje i nikako ga ne dostiže . Mnogi od vas su sigurno sanjali nešto ovako: Anand Maitreja neprest;:lI1o sanja da će da stigne na voz, i u snu uvek zakasni. Mnogi ljudi, mislim da skoro svi, imaju takve snove - samo što niste uspeli, samo što niste... i izmakne vam. U trenutku kad st ignete na peron, voz je otišao. Vidite kako odlazi, ali prekasno; ne možete da se pop n ,t , Ila njega. v
• v
San Ananda Maitreje je veoma značajan san, i veoma univerzalan. Jednostavno tako um funkcioniše; taj san simbolizuje um: on uvek kasni na voz. Mora tako da bude jer umu treba vremena da razmisli, a vreme ne može da stane za vas, ono ide dalje i izmiče vam iz ruku. Nikada niste imali dva trenutka zajedno u svojim rukama, samo jedan trenutak. To je tako mali trenutak da nema prostora da se pokrenu misli, nema prostora za postojanje misli. I li možete da živite to, ili možete da razmišljate. živeti znači biti prosvetljen, misliti . znaCi propustitI. Prosvetljenje, Strandbergu, nije cilj o kom treba da odlučiš da li da ga prihvatiš ili ne. To nije cilj. Prosvetlj enje je shvatanje da imamo da živimo samo sadašnji trenutak. Sledeći trenutak nije siguran - možda će doći, možda neće doći. U stvari sutra nikada ne dolazi. Ono uvek dolazi i dolazi ali nikada ne dođe. I um živi u sutrašnjem... a život je moguć samo u sadašnjosti. Isus je rekao svojim učenicima: "Pogledajte ljiljane u polju, kako su lepi! Cak ni veliki Solomon, u svoj svojoj veličini, nije bio tako lepo okićen kao ovi siroti ljiljani." I u čemu je tajna? Tajna je što oni ne misle na sutra. Oni žive sada, oni žive ovde. Ziveti sada znači biti prosvetljen, živeti ovde znači biti prosvetljen, biti ljiljan znači biti prosvetljen baš ovog trenutka! Ne razmišljajte o tome šta govorim. Ne razmišljajte o tome samo budite ovde. Ovo je ukus prosvetljenja. I kada ga jednom probate, želećete da probate još i još. Ne činite cilj od toga; to nije cilj, to je najobičnije stanje svesti. To nije ništa neobično, nije ništa posebno. Drveće je prosvetljeno, ptice su prosvetljene, stene su prosvetljene, Sunce i Mesec su prosvetljeni. Samo čovek nije, jer samo čovek misli i nastavlja da propusta. U trenutku kada shvatite da propuštate jer previše mozgate, onda počinju da se de šavaju mali prosjaji. Male pukotine u saobraćaju uma, male pukotine gde nema prometa: . to su trenuci meditacije. Mogu se desiti bilo gde... Da Stranbergu, i ti možeš da probaš takođe! Tako, nema potrebe da se brineš, ne moraš da budeš u I ndiji. Indija nema autorska prava na prosvetljenje; ono još nije paten tirano. Možete bilo gde da budete prosvetljeni. Možete da budete prosvetljeni ostajući muž, otac, majka ili žena. Možete biti prosvetljeni kao inžinjer, kao doktor, stolar, kao vagabund - čak i kao hipik. Možete biti prosvetljeni bilo gde. Prosvetljenje nije nešto za šta morate da radite, da se naprežete. To je nešto za šta t reba da se opustite - ne da se naprežete, već opustite. Opustite se, i u ovom trenutku ste "
.
.
v
v
v
K NJ I G A M U D R O S T I ...
32
prosvetljeni. Mnogo puta ćete postati prosvetljeni, i mnogo puta ćete postati neprosvet Ijeni ponovo, samo zbog stare navike. Kažeš: ..Iznenađen sam da vidim okolo toliko mnogo ljudi koji izgleda imaju tu želju." Ako oni imaju tu želju, nikada neće postati prosvetljeni. Možete ili da imate želju, ili prosvetljenje; ne možete imati oba. Možete ili da pojedete tortu ili da je imate; ne možete oboje. Ako imate želju za prosvetljenjem onda vam se prosvetljenje nikada neće desiti - nikad, nikad. Jer želja to sprečava, zato se prosvetljenje ne može želeti; to bi bila kon tradikcija u uslovima. Ili ste prosvetljeni ili niste, to je tako jednostavno. I prosvetljenje nije nečim izazvano, ono je vaša priroda. Tako, to nije pitanje pravljenja velikog pregnuća. To nije neki podu hvat; ne treba vam plan. Ono se već događa! To je Atišina prva priprema: Istina jeste. Prosvetljenje jeste: ono je to onoliko mnogo koliko i Sunce sija svud naokolo. Ali možete ostati sa zatvorenim očima, i vi ste u mrkloj noći mada Sunce sija svud naokolo. Otvorite oči i noć nestaje i nema tame. Čak i kada ste mislili da je bilo tame, nije je bilo. Bila je to sasvim privatna stvar, idiodska; to što ste radili bilo je ekscentrično. Biti neprosvetljen je nešto što ste stekli; veliki napor je bio uložen da bi bili nepro svetIjeni. I neprestano morate da nastavljate da se trudite da ostanete neprosvetljeni. Samo odbacite činjenje daljih napora da ostanete neprosvetljeni, i vi ste prosvetljeni. Prosvetljenje je prirodno stanje; to je ono što vi jeste. Zato molim vas, ljudi, da me ne razumete pogrešno. Novajlije su svakako poželjne, oni su došli zbog želje, u potrazi za nečim. Ali oni koji su bili ovde samnom malo duže više nisu u bilo kakvoj žudnji. Oni žive iz trenutka u trenutak, uživajući neobične obično sti života. Male stvari - pijuckanje vrućeg čaja ujutru: možete da ga pijete na prosvetljen način, i možete da ga pijete na neprosvetljen način. Ako, pijuckajući vrući čaj ujutru, niste u sadašnjem trenutku već mislite na nešto drugo - da treba da idete na jutarnje preda vanje - niste prosvetljeni. Propuštate jednu prosvetljenu šolju čaja. I zapamtite, ako je to vaša navika, propustićete i predavanje takođe - jer to opet nije ništa do šoljica čaja. Onda ćete na predavanju misliti: "Treba da uradim Sufi meditaciju, treba da pojurim da uradim ovo i ono, i onda da se vratim." To nije pitanje jednog trenutka, to je pitanje vašeg obrasca, vašeg gelštata. Ako je to vaš gelštat, da uvekjurite ispred vremena, razmišljajući o sledećem trenutku, onda osta jete neprosvetljeni. I to je vaš napor, to je nešto što vi radite. Ništa nije potrebno činiti radi prosvetljenja, samo ovo razumevanje . .. "ZaŠLO b i h na stavio da držim sebe neprosvetljenim?"
To sam odlučio jednoga dana: "Dosta je toga. živeo sam tolike mnoge živote na ne prosvetljen način." I od tada sam živeo prosvetljeno. To je jednostavno razumevanje, to nije želja. Kažeš: "Osećam privrženost mojoj zemlji i volim svoj posao." Savršeno dobro! Voli svoj posao, voli svoju zemlju, idi nazad - ali živi tamo na taj jednostavni, iz momenta u moment, način, tako da ostaneš prosvetljen. Ne zaostaj pozadi, ne juri ispred. Samo budi sada ovde, gde god da si, šta god da radiš. ..Ipak," kažeš, "Hoću da uzmem sanjasu. Da li je to moguće? Nije li to kontradiktorno?" To jeste kontradikcija. Ali vi živite u kontradikcijama, i to je poslednja kontradikcija. Pre nego što izađete iz vašeg kontradiktornog života, vašeg života konflikta, treba da za tvorite vrata tog života. Sanjasa nije drugo do zatvaranje vrata - poslednja stvar. To je jednostavno izjava: "živeo sam u umu tako dugo, i moje iskustvo nije bilo ništa drugo do patnja. Sada iskačem iz uma u nepoznato. Idem u sasvim drugačiju vrstu života." Sanjasa je samo znak sa vaše strane koji znači da je razumevanje svanulo, i želeli bi ste da mi priđete bliže da vidite šta je to stvarno. Biti blizak majstoru, biti u vezi sa majstorom, biti prisan sa majstorom, nije ništa drugo do približavanje vašem vlastitom krajnjem razumevanju, vašem vlastitom prosvet ljenju. Vaš um će preduzeti da se veoma mnogo uplašite nepoznatog, to će vas povući nazad. I uvek je bezbednije živeti sa poznatim; to je uobičajeno, sposobni ste da u tome živite. Da bi prešli u nepoznato, potreban vam je vodič - vodič koji je prešao u nepoznato, koji živi u nepoznatom, koji živi u nevinosti. Samo da bi usvojili duh potreban vam je vo dič - ne za neko vođenje, već samo da usvojite duh nepoznatog, radost nepoznatog, slav Ije nepoznatog. Jednom kad počnete da upijate nešto od majstora, nećete se vratiti starim načinima razmišljanja. U tome je sva sanjasa. Da, Strandbergu, možeš da uzmeš sanjasu. U početku mora ponovo da postoji isti konflikt: uzeti je ili ne. To je prirodno jer si tako funkcionisao mnoge živote. To je postala tvoja druga priroda. Nagovaram te, zavodim te na sanj asu. Potrebno je veliko nagovaranje, potrebno je veliko zavođenje. I zato sam napravio sanj asu. I nače ne bi bilo potrebe; mogao si doći ovde, sluš ati me, i otići. Ti bi me sluš ao, ali mi se ne bi prib ližiO . Ovo je mos t. Cuo bi me, ,Ili ne bi okusio moju tišinu. Znao bi šta govorim o ljubavi, ali ne bi spoznao moju ljubav. Sanjasa to omogućava. Ona je jedno energetsko polje, ona je budino polje. To je ko munikacija, neverbalna, od srca srcu, i, jednoga dana, od bića-biću. v
K NJ I G A M U
D R O S T I ...
Drugo pitanje Dragi Ošo, danas, za trenutak, sam te videla i čula, i našla se u skladu sa tobom, i pokrenuta sam i inspirisana tobom tako mnogo da osećam da moram da te pitam dva pitanja u vezi toga, i jedno koje nije direktno u vezi. Zašto si ti tako mnogo protiv uma? Sigurno ga svi koristimo i potreban nam je i, izgleda mi, samo kad ga zloupotrebljavamo - tako da kažem, koristeći ga kao odbranu da ne bi previše duboko osećali, i protiv njegovog prevazi!aženja - da smo u pravu da ga kritikujemo. Drugo pitanje se tiče mog problema, mada nema sumnje ima i drugih koji osećaju kao i ja: Zašto nalaziš da je to toliko neophodno, toliko važno, za sanjasine, da nose na randžasto i tvoju fotografiju - u stvari vrstu uniJorme i ikonu? Ako odem odavde ose ćajući ljubav i duboko poštovanje za m udrog čoveka, iscelitelja, neće mi biti potrebno da naokolo, sa sobom, nosim njegovu fotografiju. Njegov lik će biti tako duboko usečen u mom unutrašnjem ja, i ako mi bude potrebno da ga konsultujem u mislima, "doča raću ga u duh u" i videti mnogo življe nego ako pogledam fotografiju. Vrlo mnogo bih volela da uzmem sanjasu, ali zbog poslednjeg pitanja možda me nećeš prihvatiti.
Džojs Brant, draga damo, molim te izvini. Mora biti da je bila samo koincidencija da si se osetila u harmoniji samnom; to može biti samo koincidencija, inače nije moguće osećati se u harmoniji samnom. I ne odlučuj se prer ano . Cula si me sam o jedn om: sam o bud i ovde mal o duže, i vide ćeš tolike kontradikcije! Sačekaj malo, daj mi malo više vremena, i uopšte se nećeš osećati u harmoniji samnom. U stvari i ovaj put takođe, nije to bilo da se ti osećaš u harmoniji samnom, već sam ja nekako bio u harmoniji sa tobom. Ti već imaš velike ideje, veoma si obrazovana. Tvoje pitanje nije izašlo iz nevinosti, ono je izašlo iz znanja. Ovde ima tako mnogo ljudi; Ne mogu da kažem stvari koje će razmrskati svačiji um. Ako kažem nešto i to razmrska um jedne osobe, to može biti u harmoniji sa još nečijim umom. Za njega ću to uraditi sutra ili prekosutra. Ali pre ili kasnije čekić padne na sva koga - i onda se nećeš osećati tako inspirisanom. U stvari, odgovarajući na tvoje pitanje, učiniću te vrlo mnogo neinspirisanom. Sačekaj! v
Šta podrazumevaš pod ..inspiracija"? Izgleda da ti već nešto znaš; inače, šta ti podra zumevaš pod "inspiracijom"? Šta podrazurnevaš pod "harmonijom"? Ti već nešto znaš, i kažeš "Da, ovaj čovek govori razumno" - razumno, jer je to ono u šta si oduvek verovala. Nisam tu da podržim tvoje verovanje: treba da odagnam tvoje verovanje. Nisam tu da te inspirišem, jer sve inspiracije proizvode ropstvo. Ako sam te inspirisao, postaćeš moj rob, postaćeš ovisna o meni. Ja te ne inspirišem, jednostavno nastavljam da te tre skam, udaram. Pre ili kasnije, j a sam ovde, ti si ovde, i mi smo strašno povezani, ali tu nema ropstva, nema zavisnosti. Mi smo u odnosu, ali nije u pitanju inspiracija, jer onaj ko te inspiriše automatski postaje za tebe važan - toliko mnogo tako da počinješ da se osecas zavisnom. Ti tragaš za očinskom figurom koja bi mogla da te inspiriše, koja bi mogla da unese malo vatre u tvoj dosadni, mrtvi život. Ali ako neko drugi stavi malo vatre u tvoj život, on stiče moć nad tobom. Ja nisam ovde da ti dajem bilo kakvu vatru, ovde sam samo da ti pomognem da vidiš sopstvenu vatru. Budi svetlo sama sebi. I nspiracija znači da slediš nekoga drugoga, irniti raćeš ga; postaćeš Hrišćanin, ili Hindu, ili Musliman. Sanjasa je izjava da više nisi Hindu, nisi više Hrišćanin, nisi više Musliman, da više ne pripadaš ni jednoj veri, ni jednoj dogmi. Ja nemam veru, ni dogmu. Postajući sanjasin jednostavno znači da si objavila svoju slobodu . Ali sigurno se javlja pitanje: Zašto narandžasto, mala i fotografija? Zašto? To je sredstvo, draga damo, da se neželjeni ljudi zadrže napolju. Ovo nije za gomile, ovo nije za rulju, ovo je samo za nekoliko izabranih. Konačno je - nazovimo to Bogom, prosvetljenjem - samo za one koji su zaista hrabri, neizmerna hrabri, jer krajnje postaje dostupno samo onima koji mogu da odbace um i pređu na neposrednost. Neposrednost su vrata za konačno. A da se odbaci um potrebna je velika hrabrost - to nije za svakoga. To je samo sredstvo. Narandžasta je dobra kao i svaka druga boja, ili bezbojno . N erna ničeg posebnog u tome. Mogao sam da izaberem bilo koju - zelenu, crnu, poslužile bi. Ali namena im je da budu sredstvo. To je za ljude koji su spremni da urade nekoliko ludih stvari - jer kasnije, sve veće i veće ludosti čekaju. Ako ne možeš da uradiš tako jedno stavnu, budalastu stvar kao nošenje narandžastog, medaljona i male, ako ne možeš da sakupiš dovoljno hrabrosti da izgledaš glupo, predmet poruge gde god odeš, i da se oseaš apsurdno i smešno - ako ne možeš da uradiš toliko, onda ovo nije mesto za tebe, jer e veće i veće stvari morati da se urade. Kako budeš ulazila u veću prisnost samnom, zahtevaću više i više nelogičnih stvari, l r samo kroz te zahteve um može da nestane; nema drugog puta . Ti zahtevi su kao '
v
.
K \l j I G A M U D R O S T I ..
!6
električni šokovi. Samo onda može tvoj kultivisani um, negovan vekovima, biti prodrman iz temelja. To je samo jednostavno sredstvo da pomogne da se isteraju ljudi koji ovde ne treba da budu. Oni prosto pobegnu. Videvši tako ludu gomilu, videvši ljude u narandžastom, oni se uplaše i pobegnu. To je urađeno namerno. Mogao sam da učinim lakšim, za tebe, da budeš ovde, da sakupljaš još znanja i da se inspirišeš, i takve stvari. Ali ovo nije hrišćanska nauka. Nisam Bili Graham, nisam tu da te inspirišem. Ovo je sasvim drugačija pojava. U stvari ja nisam čak ni religiozan; uopšte nisam duhovan. Sve te etikete su krajnje irelevantne. To je samo sredstvo da se izaberu oni koji su spremni da idu samnom, koji Sl! spremni da idu sa mnom do apsurdnih granica. Ali ti si pametnija. Kažeš: "Mogu te imati u svom srcu, usađenog duboko u mom biću" - kao da ti znaš šta je biće i koje je dubine. Lukava si i pametna. Kažeš: "Mogu da te do čaram u duhu". Ali šta god dočaraš biće to tvoj vlastiti um, deo tvog vlastitog uma; to neću biti ja, to ne mogu biti ja. Možeš me imati samo ako ideš samnom bezuslovno. Nikakav uslov sa tvoje strane se ne može prihvatiti. A ponekad tražim stvari koje su očigledno besmislene, i ja znam da su besmislene. Moji ljudi polako, polako počinju da shvataju da ako možeš da uradiš nešto apsurdno, to pomaže da postaneš malo slobodniji, izvan svog uma. jednom kada si bezuslovno sa mnom, onda ako kažem: ..Idite i šetajte goli po ulicama," ti kažeš: "Uredu"... Ako to možeš da kažeš, jednostavno i nevino, neću te poslati da ideš gola ulicama; svrha je ispunjena. Ako oklevaš, ako kažeš: "Kako to misliš?" onda ćeš morati da ideš. To su mala sredstva. I ponekad mala sredstva deluju jako duboko, jer ne možeš da ih otkriješ. Velika sredstva možeš da otkriješ - toliko su velika da i glupa osoba može da ih vidi. Baš pre neki dan Krišna Prem mi je napisao pismo, da se seća da je u mnogo, mnogo prošlih života bio u odnosu sa Divjanandom, sa kojom je u ljubavi. U prošlom životu, on je bio majka a Divjananda sin. I nije mogao da ispuni sve majčinske obaveze L I Lom životu, i zato je sada sa Divjanandom u ljubavi. "Ali sada se čini da su svi dugovi isplaćeni, i Di vjananda me povređuje na mnogo načina, da li da prekinem vezu?" Poslao sam mu poruku: ..Idi i razgovaraj sa Tertom." Naravno, bio je jako povl'eđen. Govorio je o tako velikim stvarima; sigurno je očekivao da kažem: "Krišn a Pr ' 1 1 1 , postigao
si. Sećanje na tvoje ranije živote, to je divno! To je tvoj prvi satori, Krišna Prem." Dole u dubini sigurno je to očekivao. Pre nego da kažem bilo šta o njegovom velikom iskustvu, rekao sam mu da ide Terti i da razgovara. To ga je sigurno duboko povredilo jer mu ne dajem direktan odgovor, ša ljem ga Terti. I ko je taj Terta, uopšte? Krišna Prema šalju Terti? Krišna Prem je visoko razvijen kao Terta, pa zašto? Ili je možda on čak viši i svetiji? Zašto? Zašto Terti? Dva dana je živeo u velikom očajanju. Sada, tako mala stvar, a on nije mogao da je otkrije. Trebalo mu je četrdeset osam sati da je otkrije, i onda je shvatio: "To je samo udarac za moj ego." I onda trenutno, u tom razumevanju, sav očaj je nestao. U tom razu mevanju, baš u tom trenutku, sva tama je otišla i on je bio osvetljen, sretan, i vratio se ponovo svom prirodnom biću. Ali trebalo mu je četrdeset osam sati da to otkrije. Sada više nema potrebe: Krišna Prem, ne moraš da ideš Terti. Sada ću da pronađem nešto drugo! Male, veoma male stvari je mnogo teže primetiti, iz jednostavnog razloga jer su male. Velike stvari možete da vidite. Kada su tamo planine možete ih videti, ali malo zrnce pe ska je neprirnetno. Džojs Brant, ako hoćeš da budeš ovde, ako zaista hoćeš da budeš samnom u odnosu, moraćeš da naučiš potpuno drugačiji način ophođenja. Nisam nastavnik, tako ako si ti ovde samo učenik da se inspirišeš, i sve to... Nisam ni misionar; nisam tu da te preobra tim u neku filozofiju. Ako si zaista da budeš u odnosu sa majstorom - koji nema znanje ali koji zna, koji ima poznavanje ali nema znanje - onda ćeš morati malo da se opustiš. Moraćeš da odba ciš svoje ideje kako stvari treba da budu. Uvek imaj na umu, mnogo puta se to dogodilo: ti hoćeš da postaneš sanjasin, ali si zaboravila ko je majstor a ko učenik, i dole u dubini si počela da očekuješ da majstor ispuni neke stvari. On treba da bude po tvome, tek onda Je pravI. Ali svaki majstor vredan pomena nikad neće biti po tvome. Ljudi koji su po tvom su političari. Oni znaju da ćeš ih slediti samo ako su po tvom: to je uzajamni dogovor. Oni Lreba da slede tebe da bi od tebe načinili svog sledbenika: to je uzajamna eksploatacija. To su političke vođe, sledbenici sledbenika. Oni vas posmatraju, šta su vaša očekivanja, i kreću da ih ispune. ja grešim na svaki način. Ne mogu da ispunim tvoja očekivanja. Ako počnem da is punjavam tvoja očekivanja, onda ti neću biti ni od kakve koristi. Onda bi zaista ti bila l i č i telj a ja učenik. •
•
K Nj I G A M U D R ° S T I
38
Ko prima sanjasu od koga? To mora biti odlučeno u početku. Da li ja uzimam sanjasu od tebe, ili ti od mene? Neka to bude sasvim j asno. Mnogo puta uzimate sanjasu i to nije jasno, i želite da budem ovakav ili onakav, da živim na ovaj način ili da živim na onaj na čin. I ako nisam po vašem, onda ste razočarani. Pravi majstor će vas uvek razočarati. On treba da vas razočara. Tako će, polako po lako, komadi vašega uma biti odlomljeni i odnešeni od vas. Treba da vas neprestano uda ram čekićem, i treba da budem savršeno jasan u pogledu toga od početka. Narandžasto, mala i slika nemaju drugu svrhu. Svrha je da treba jasno da znate da ste vi ti koji treba da budu bezuslovno u skladu samnom, i da treba da odbacite sva očekivanja da budem u skladu s � vama. Samo tada može da počne rad. Oni koji su za to spremni, sanjasa je samo za njih. Oni koji za to nisu spremni, sanjasa im pomaže da pobegnu, da se gube. Kažeš: "Zašto si toliko protiv uma?" Nisam protiv uma, samo jednostavno utvrđujem činjenicu - šta je um. Ako vidite šta je um, vi ćete ga odbaciti. Kada kažem: "Odbacite um", nisam protiv uma. jednostavno vam C1l11m Jasmm sta Je um, sta vam je uradio, kako je postao okov. I nije u pitanju koristiti ga ili ga zloupotrebljavati. Sam um je problem, ne njegovo korišćenje ili zloupotreba. I zapamtite, ne možete koristiti um dok ne naučite kako da . budete bez uma. Samo ljudi koji znaju kako da budu bez uma sposobni su da koriste um; inače um koristi njih. To što vas koristi je um. Ali um je veoma pametan, on vas obma njuje. Nastavlja da vam govori: "Ti mene koristiš." Um vas koristi. Vi ste iskorišćeni; um je postao vaš gospodar, vi ste rob. Ali um je veoma pametan, on nastavlja da vas podupire. Kaže: "ja sam samo instrument, ti si gos podar." Ali pogledajte, pogledajte u mehanizam uma, kako on nastavlja da vas koristi. M islite da vi njega koristite. Možete da ga koristite tek kada znate da ste oelvojeni od njega; inače kako bi ga koristili? Vi se identifikujete sa njim. Ako kažete: "ja sam Hrišćanin", identifikujete se sa hrišćanskim umom. Ako kažete: "ja sam Hindus", identifikujete se sa hindu umom. Ako kažete: "ja sam Nemac", ielentifi kujete se sa umom Nemca. Ta identifikacija treba da se razbije. Treba da znal ela niste um. I samo u trenucima kada um ne funkcioniše - kada niste okupirani, kada j procep, mirnoća, tišina, kada je um prestao - bićete u stanju da znate ko ste vi, ela spoznate sebe kao svest. Onda možete da koristite um. ja koristim um, Brant, ti ne koristiš um. Kako onda ja mogu biti proliv lIllla? Nisam protiv uma. Može izgledati da jesam, ali ceo trud je da vas otkačim od lima l,lko da mo žete da spoznate svoju odvojenost od njega, svoju slobodu. jednom k:HI;) spoznate v .
.
.
.
v
.
"
in ih pš jle na od n da je t, en m ru st in an iv ed pr to je da slo bo du , možete da koristite um . On el� ut pj m ko i eć jv na i k Ca . lje bo o št ne i čin na da ju an st u st ru m en at a. Čovek jo š ni je bi o sa e ož m um n da Je . um e ož m je ko ri va st i čin na jef ik as ni ji kompjuter jo š ni je u stanju da držati sve bi bl ioteke na svetu. : ne as i op đe ko ta su e on e, lik ve e ag sn te su o št po i Al a. um Strašno je m isl iti o m oć im a t, en m ru st in an oć m n, va di ko ta um je o št po o: sil mogu da te nadvladaj u. To je on o što se de , te a av er m us , be te ti ris ko On . tiš ris ko ga da eš ož m potpala si pod njegovu vlast. Više ne do Ne e. id da čio lu od on je a jim ko a cim av pr u ni go te da za da je ti programe. Na stavlja iti ol zv do ti će ne , en er uv je ni o Ak . or izb v ka ka ni ti zvoljava ti nikakvu slo bo du , ne ostavlja da m rd ne š ni m ili m etar. . um si ni da aš zn sa ne k do ar od sp go ti bi eš ož m Zato ko je gospodar? Ne a, eg i nj zit vo će to au zi; vo ga da e ož m ne m to au im Č ovek koji se id entifikovao sa svoj si da i at zn aš or m la; ko od a jen vo od š de bu da š ra Mo a. a on da se mora de siti neka ne sr eć ri. va st ge no m e ed izv da e ož m da i e, nj će riš ko odvojena, da je auto divan, divna m aš in a za Al i m or aš biti odvoje na . ... o tim ris ko i sv ga o rn gu Si a? um iv ot pr go no m ko ta si Ka že š: "Zašto s, Isu , da Bu : um e til ris ko su e ob os e tk re a om ve Ne . Ne m og u svi da ga koriste. Samo , Ne s. va ti ris ko um če na I a. m di lju u eđ m a in lic ko ne i Atiša, Ti lo pa - sa m o vrlo retke, m al o ko Ti . ke zli ra lo bi bi Ne ? de Bu i be te u eđ m iz la bi ka zli ra ne koriste svi um , in ač e ko ja bi e m u to ti ris ko um be te a , um ti ris ko da Bu ? ka zli ris tiš um i Bu da koristi um , u če m u je ra n. je vo od im sv sa je da a zn r je um ti ris ko da e ož je razlika. A Bu da m da eš ož m ko ka , um tiš ris ko da eš ož m ne o Ak . be re ot up zlo I za pa m ti to ni je pi ta nj e oup zlo da eš ož m ne a eg ti nj a, jav bl re ot up zlo ili te ga zlo upotrebljavaš? Um je ta j: koristi trebljavaš. ga ili um i til ris ko i on su li da iš isl m a št , ju gi er en u sk om at ili Ka da su na uč ni ci otkr n Aj rt be Al , ki sa ga Na i u šim ro Hi na na če ba ba m ,c , zlo upotrebljavali? Ka da je atomska bo no a av sp da ao og m je Ni n. ire m ne uz o bi je a m ni � da ći: štajn ni je mogao da sp ava ce le no ju an ar stv u t en m ru st in je o Bi n. ire m ne uz no aš str ni je mogao da se opusti, stvarno je bi o a sk om at je o da sa pi na u ik dn se ed pr om ičk er am u sm pi ,1tomske bo be . On je bi o taj ko je u bo mb a mo gu ća. ed pr o sm pi ći šu pi um oj sv tio ris ko no es sv jn ta Sa da se jav lja pi ta nj e: da li je Aj nš sle po n ta es sv o bi je li Da a? rim iča lit po iju ac rm fo in s dn ik u Amerike, da ju ći tu m oć nu ti , bi ila civ h ni vi ne , di lju de lja hi će da ki sa ga Na i u šim ro Hi dic a? Da li je ikada m isl io na . U g@ to n ta es sv o bi je ni e, m to o io isl m je ni , Ne . sp alj en o u se ku nd i, be z nj ih ove krivice -
"
,
stv�ri � ije bi o opre�an kako će se atomska bo m ba upotrebi ti. I pre nego što je umro neko ga J � ? It ao : , Ka�a � I ste se ponovo rodili, šta bi ste že le li po novo da budete? Veliki mate : , m at lc ar, velIki fizIcar, veliki naučnik?" Izvešteno je da je rekao: "N e, nikada! Pre bih voleo da bu de m vodoinstalater, Ali sada ,Je prekasno." A! n štaj � je im a? jeda n od na jle pš ih umova. Da li ga je zl ou po tr eb . io v ? M is liš li da su . . na uc nl�l koJI su kreiralI velIku tehnologiju i un iš ti li ce lu ek ologiju ze m lje koristili svoje . umove III zloupotrebljavali? Ako je d noga � :na 0va planeta umre, to će biti zbog velikih um ova dvadesetog veka . . . , v � . Je r u celOj Is tO ri JI covecanstva bi lo je stotinu naučnika, de si lo se da je devedeset devet zlvelo � dvadesetom veku. U stvari se da m de se t pet procen ata velikih naučnika svih vre m en a zlve sa da . U m j e stekao tako veliki � amah. Stvorili sm o veliku te hn ol . og iju to ko m za dn jih sto, tl� � godina, po se� no u zadn J�? de se: godina, ali ta tehn ol og ija će uništiti ze m lju . Ko će . , v biti odgovoran? I st� ce� t� re cI ? N � ucnici su koristili um ili ga zl oupotrebljavali? . . � ko m en e Pl t� s, re cI cu da On i ni su bili go sp od ar i svojih um ova. N is u ni upotreblja . . valI ni zl o �potreblJavalI um ; um Je koristio njih, zloupotreb io ih . NaucI s� sad� p ��rebni veliki meditanti, inače je zemlja osuđ ena na propast. Nauci su sada P?trebm ljudi kOJI mogu d: korist: svoje umove, koji su gospodari svoga bića, koji mogu da k0 lste nau�u na ��est�? ? a�:n. Inace smo na ivici da poči nimo kolektivno samoubistvo. ovek �ece moCi � a ZIVI vi se od dvad es et pe t godina na nači n na koji je živeo do sada, . . . ako se ?: UCl nI drastlcna promena. I najveća stvar koja m ož e biti od pomoći koja m ož e , v po m oc I covecanstvu da pre� ivi, i zemlji da nastavi dalje da živi... A ovo je predivna ze m lja . U p �re đe nJ u s � ovom ze m ljo m m il �oni i � ili on i zvezda su sa sv im m rt ve : ne m a cv etanja . . cvec�, reka kOJe teku, n � m a ptl::a, Zlv05In Ja , ne m a lju di . Ov aj sv emir je skoro kao velika . v pu st l �Ja Ova ze� IJa Je zIVa! Nesto strasno zn ač aj no se de si lo ovde - sv es no st . Ali ta sve � sn os t JO s uvek ni Je go sp od ar, on a je rob. Treba da se os lo bo di . To je moj � os ao �vde, moj osnovni te m el jn i rad: da vam po m og ne m da se os lo bo dite um�, ta�o da bl m �gl I da ga koristit�. I ako ste vi go sp od ar, ne možete ga zloupotreblja vati, to Je n :n:oguce. Kada �te budni, svesni, m ed itativni, zl ou po tr eb a ni je m og uć a. . , , D a Je �Jn�taJn takođe bI O I buda, bi lo bi atomske energije al i ne bi bi lo bombi, i atom . ska : nergl! a bl postala blagoslov - najveći blagoslov ikada. Zemlja bi postala raj, Ali Albert AJnstan nIJe �ud a; na nesreću ništa ne zn a o meditaciji - velik um , ali gospodar ne do st aj e' velIki m eh an iz am , og ro m an av io n bez pilota. '
t'
v
Cuo sam da su napravili bespilotni avion koji može da ide do najvećih udaljenosti bez pilota _ bespilotno, automatski. Bilo je puno uzbuđenja i entuzijazma, i na prvom letu automatski mehanizam se obratio ljudima: "Krećemo se na toj i toj visini, tempera tura je tolika i tolika, brzina je tolika i tolika. Molim vas budite mirni, ne brinite. Ništa ne može da se pokvari, ništa ne može da se pokvari, ništa ne može da se pokvari, ništa ne može da se pokvari. . ." i tako je to išlo! Već se pokvarilo. Pomislite na te ljude, šta je rnoralo da im se desi! Sta sad da se radi? Velika nauka je tamo, nusprodukt uma, ali je u rukama robova. Potrebne su bude da preuzmu čovečanstvo - a jedan ili dva bude neće biti dovoljno. Mnogo, mnogo buda je potrebno na svim poljima, u svim pravcima, u svim dimenzijama života, tako da bi se mogao koristiti um. Inače um nije nikada bio tako delotvoran kao sada, a to je opasno. Um nije nikada bio tako pametan kao sad, nikada moćan kao sada. Atomske bombe smo dali u dečije ruke. Ako se ne desi nikakva nesreća, to će biti čudo. Svi su izgledi da neka nesreća mora da se desi. Deca se igraju atomskim bombama. Političari su najnezreliji umovi na svetu. Samo trećerazredni umovi se interesuju za politiku; osrednji ljudi, i ljudi koji pate od kompleksa inferiornosti, oni postaju političari. I u rukama tih ljudi su atomske bombe, hidrogenske bombe, laserski zraci, ovo i ono. M ožete nestati svakog trenutka! - Možda neću biti u stanju da dovršim predavanje. Svakog trena... sedirno na gomili hidrogenskih bombi, i ima ih tako mnogo ... neverovatno je kako čovek može da bude glup. Imamo toliko mnogo hidrogenskih bombi da možemo da uništimo svako pojedinačno ljudsko biće sedam stotina puta. Kakva glupost! Zbog čega? Covek jednostavno umire jedanput. Ako hoćete da budete predostrožni dvaput je dovoljno - ali koji je smisao u sedam stotina puta? I oni neprestano prave još i još. Cela zemlja je puna hidrogenskih bobi; možemo da uništimo sedam stotina planeta kao što je ova. A opet, sedamdeset procenata naše ener gije se stavlja u ratne potrebe. Cela planeta izgleda da je ludnica. A ti, Brant, kažeš: "Sigurno ga svi koristimo i potreban nam je, i izgleda mi samo kad ga zloupotrebljavamo - tako da kažem, koristeći ga kao odbranu da ne bi osećali previše duboko, i protiv njegovog prevazilaženja - da smo u pravu da ga kritikujemo." Ja ga ne kritikujem. U stvari, bićeš u stanju da ga ceniš više ako razumeš šta govorim, moći ćeš više da ga koristiš ako razumeš šta govorim. Ako prevaziđeš um, postaneš sve dok umu, i znaš da si odvojena, i um više nema nikakvu vlast nad tobom, nisi više njime hipnotisana, onda ćeš biti u stanju da ga stvarno vrednuješ. I takođe ćeš biti u stanju da ga koristiš, i nikada nećeš moći da ga zloupotrebiš. Svesna osoba ne može ništa da zloupotrebi. v
v
•
•
J
•
,
l � J
)
�
)
,
)
r
I ,
Poslednje pitanje: Voljeni Ošo, primetio sam da kada vidim ženu koja je posebno lepa, i kada sam obuzet slatkom tišinom, zaboravim sve o filozofiji i religiji, i izgubljen sam u trenutku. Mislim da su životinje mudre jer ih Bog ne muči sa metafizikom. Ipak, želim da bacim moje knjige... ali još uvek ih volim.
Dejvide Lajt, žena je metafizika, filozofija, poezija. To je i muškarac. Sigurno čovek će zaboraviti metafiziku i filozofiju kada naiđe na živu metafiziku, živu filozofiju, živu poeziju. To jednostavno pokazuje da si ti još uvek živ. Poštovati lepotu, biti preplavljen i opijen njom, nešto je neizmerno vredno. Bilo bi nešto pogrešno ako, videvši prelepu ženu, i dalje pamtiŠ Stari zavet, Bagavad Gitu ili Kuran. To bi pokazalo da sa tobom nešto nije u redu. Ovo jednostavno pokazuje da si prirodan, ljudsko biće. Pusti da ta osetljivost raste, i polako polako, kako budeš postajao sve više i više osetljiv, više i više čulan, videćeš više i više lepo tu okolo. Sto je dublji tvoj uvid, veća je lepota. I kada ugledaš celo ovo postojanje kao ogroman ples, slavlje, oslobođen si od njega. To je slavlje koje oslobađa, to je ljubav koja oslobađa, to je lepota koja oslobađa - to nije metafizika ili filozofija. Ali ne kažem da treba da baciš svoje knjige - jer ima predivnih knjiga takođe; one su nusprodukti velikih iskustava. Nemoj se izgubiti u njima, ali pročitati nešto od Sekspira ili Kalidase, ili pročitati nešto od Bude ili Atiše, je ući u isti svet lepote na različita vrata. I ma mnogo vrata na Božijem hramu. U stvari, odbacujući svoje knj ige, j e d nostavno ćeš kazati da si još vezan za njih. Mržnja nije ništa drugo do ljubav koja dubi na glavi, ljubav koja radi sirhasan, stoj na glavi. Ljubav i mržnja nisu odvoje ne. one su jedno. U stvari trebali bi da prestanemo da koristimo te dve reči odvojeno, treb a l i bi dCl načinimo jednu reč: ljubavmržnja. Nije čak potrebna ni crtica između njih dve; o n ' S l I j 'dnostavno ista energija kao toplo i hladno, leto i zima, tama i svetlost. Nema potrebe da odbaciš svoje knjige: uživaj u njima! I neill;) POlI' 'il ' d d pr staneš da uživaš u divnom obliku žene, jer i to je takođe božansko. UživClj živol u w i l l i n jegovim dimenzijama. Zašto da ova neprekidna opsesija postane jednodi l11l'nzi()l I . i l n,\, ili ovo ili ono? Zašto ne oba? Zašto živeti u ili/ili? Zašto ne živeti u i/oba? To jl' 1 1 1 0 1 PIISI I l P : živeti u i/oba, a odbaciti življenje u ili/ili. v
v
S. Kjerkegor je napisao knjigu Ili/ili. živeo je ceo svoj život u Ili/ili. Nije mogao da odluči da li da oženi ženu koju je voleo - a voleo ju je strašno; nije mogao da se odluči. To ili/ili je potrajalo tako dugo da je konačno žena odlučila da pođe za nekog drugog. On godinama nije mogao da se odluči. Njegova knjiga je postala čuvena, on sam je postao slavan, i dok je po navici šetao Kopenhagenom, balavci, deca i ljudi bi vikali za njim: "Ili/ili! Ili/ili! Evo ide Ili/ili !" Čak su i deca znala da je običavao da stane na raskršću razmišljajući: "Kuda da idem? Ili/ili - da krenem ovim putem ili onim? Oba puta vode do istog cilja, oba vode do stanice, ali kojim krenuti?" I on bi stajao na raskršćima razmišljajući satima. Ziveo je samo u mišljenju ; bio je zaista metafizičar. Njegov otac je ostavio nasledstvo; imao je dovoljno novca, tako da nije bilo potrebe da radi. Tako ceo dan, po dvadeset četiri časa, on je razmišljao. I kada je podigao poslednji novac iz banke, na putu kući, pao je mrtav. Dobro je uradio - inače bi se našao u nevolji. Osećam da je on sigurno mislio: "Biti ili ne biti? Ili/ili." Jer sada više nije ostalo para. Mora da je doživeo srčani udar između tog ili/ili. To je bio njegov način življenja. Nema potrebe za biranjem. Zašto ne živeti bez biranja? Zašto ne živeti sve što vam život učini dostupnim? Ne budite duhovni i ne budite materijalista, budite oba. Ne budite Zorba i ne budite Buda; budite oba: Zorba i Buda. Uživajte u svemu što Bog izlije po vama. To je moja poruka mojim sanjasinima. Ti, Dejvide Lajt, još nisi moj sanjasin. Ali ako počneš da živiš u totalitetu, prihvatajući sve, dajući svakom momentu ono što mu pripada, poštujući sve, i kad prelepa žena prođe ti si ushićen, to pokazuje da si živ, da još nisi mrtav. Ali to ne mora, u tebi, da bude samo seksualno uzbuđenje - to je vrlo oskudno. To treba da bude nešto više; to može biti i duhovno uzbuđenje takođe. Nisam protiv seksa, ali živeti samo seksualan život je živeti život na minimumu. Zašto ne živeti ceo njegov spektar, od seksa do samadija? Kada zaista lepa žena prođe, ako je uzbuđena samo tvoja seksualnost, onda je živo tinja živa ali ti nisi. Ali ako je tvoja duhovnost takođe uskorpešana, onda si živ u svojoj totalnosti. A biti živ u totalnosti je put ka Bogu. Dosta za danas. v
I
I
(
,
•
l
I
•
l I
� I
I I •
,
L
3
I
A D
I
T N A L T A
,
I
,
,
, ,
I ,
, ,
,
,
I I I I , ,
,
I I
,
S
E D A M N A E S T v
e A K R
I
--
,
"
--.?.
� c�
I •
", •
-
> iii"
Prvo pitanje: a nj re e v o p m a m e n o št a z , šo O i en lj Vo
u
tebe?
v o sn jo a N . e b se u ja n re e v o p š a im o rv p o k a o m sa će u g o m je je n P re m Prageta, povere e v o p ti a im š e ž o m , e b se u ja n re e v o p š a im o k A i. b te u i d o g o d n ij a stvar treba prvo da se li A . je n ja o st o p u ja n re e v o p ti a im š e ž o m , e d u lj u ja n re e v o p ti a im š re n ja i u m e n e , m o ž e . e ć u g o m a d a ik n e ij n je n re e v o p o g ru d o v k a ik n a d n o , e b se u ja n re ako n e m a š pove re e v o p š a im a d a v a lj o v z o d e n o n O . u n re o k m o m sa u je n re e v o A d ru štvo u n ištava p , u v k cr u je n re e v o p , e lj e it d ro u je n re e v o p ja n re e v o p a m ta rs v n ja u se b e . U č i svim drugim je e b se u je n re e v o p o n v o sn o li A . o n e ič n ra g o e n , a g o B u je n re e v o poverenje u državu, p a sv u s a d n O . a n ž la u s o n z e v a b o , a n ž la ja n re e v o p a g ru d a sv u s a p o tp u n o u n iš te n o . A o n d . ća e cv g o v ra p je n ta e v c a z e n re o k e v ra p š a m e N . e ć e v c o n ič st poverenja sa m o pla je n sa a p o , e b se u ja n re e v o p a im ji o k k e v o č r je , m je il c a s , o n r e m a n D r uštvo to radi u lo a ir st e v in o g o n m o k ta je je o k o v št ru d , a v st p ro d o i is v a z je po d r u š tvo društvo k o ropstvo. e ć n o , ti e id v d re p a g te e ž o m e l'! . k e v o č je n a is v a z e n , e b se u ja Covek koji im a poveren a d a k , a ć se o a d a k ja n re e v o p e ć a Im t. o iv ž v o g je n i it b će a d o b lo S . se kretati sv o ji m p u te m o v o g je n će a d n O i. b se u u n ti is i t e it z n te in n a m ro g o ti a im je n re e v voli, i o n d a će n je govo po , je n re e v o p je o sv a z e sv je u ik z ri a d n a m e r sp i it b će n o I . o n č ti poverenje b it i živo i auten a d a k , e c sr o v o g je n e ć re k o p a d a k o m a s , o rn a v st je a d a k o m a s , a ć li s a m o o n d a kada ose tu rs v ju o k o il b a n ti ra o m ri p a g te e ž o m e N . e n e č a in , av b u lj i u ij c n p o kreće njegovu intelige poverenJa. _
v
<
•
K 'lj I G A
M U D R O S T I
f6
A ovo društvo zavisi od poverenja. Njegova cela građa je od autohipnoze. Cela struk tura se zasniva na stvaranju robota i mašina, a ne ljudi. Potrebni su mu ovisni ljudi - to liko da im je stalno potrebno da budu tiranisani, toliko mnogo da traže i teže svojim vla stitim tiranima, svojim vlastitim Hitlerima, svojim vlastitim Musolinijima, vlastitim Sta ljinima, vlastitim Mao Ce Tungovima. Ovu zemlju, ovu divnu zemlju, pretvorili smo u veliki zatvor. Nekoliko ljudi žednih moći, je svelo celo čovečanstvo na rulju. Čoveku je dozvoljeno da živi samo ako pravi kompromise sa svakojakim glupostima. Sada, reći detetu da veruje u Boga je besmislica, krajnja besmislica - ne da Bog ne postoji, već zato što dete još nije osetilo poverenje, želju, čežnju. Ono još nije spremno da krene u potragu za istinom, krajnjom istinom života. Ono još nije dovoljno zrelo da ispituje stvarnost Boga. Taj ljubavni događaj treba da se desi jednog dana, ali to može da se desi samo ako mu poverenje nije nametnuto. Ako je obraćen pre nego što je poverenje poraslo da istražuje i spoznaje, onda će ceo svoj život živeti na lažan način, živeće u obmamo Da, pričaće o Bogu, jer mu je rečeno da Bog postoji. Rečeno mu je autoritativno, i rekli su mu ljudi koji imaju moć u njegovom detinjstvu - njegovi roditelji, sveštenici, na stavnici. Rekli su mu ljudi, i moralo je da prihvati; to je bilo pitanje opstanka. Nije moglo da kaže ne roditeljima, jer bez njih ne bi uopšte bilo u stanju da živi. Bilo je previše ri skantno reći ne, moralo je da kaže da. Ali njegovo da nije moglo biti istinito. Kako može da bude istinito? Kazalo je da samo kao političko sredstvo, da bi preživelo. Niste ga obratili u religioznu osobu, napravili ste ga diplomatom, načinili ste političara. Sabotirali ste njegov potencijal da izraste u autentično biće. Otrovali ste ga. Uništili ste samu mogućnost njegove inteligencije, jer inteligencija raste kada raste čežnja da se zna. Sada se čežnja nikad neće javiti, jer pre nego što je pitanje obuzelo njegovu dušu, odgovor je bio pribavljen. Pre nego što je bio gladan, hrana je silom ubačena u njegovo biće. Sada, bez gladi, nasilna hrana ne može da se vari; nema gladi da je svari. Zato ljudi žive kao cevi kroz koje život prolazi kao nesvarena hrana. Treba biti jako strpljiv sa decom, veoma oprezan, vrlo svestan da se ne kaže nešto što može kočiti da se javi njihova vlastita inteligencija, ne obraćati ih u Hrišćane, Hinduse i Muslimane. Potrebno je beskrajno strpljenje. Jednog dana se dogodi čudo kada dete počne samo da zapitkuje. Tada takođe, ne snabdevajte ga gotovim odgovorima. Gotovi odgovori nikome ne pomažu, gotovi odgovori su dosadni i glupi. Pomozite mu da postane pametnije. Pre nego da mu date odgovore, •
dovedite ga u situacije i izazove da mu se izoštri inteligencija i da upita dublje - tako da pitanje prodre u njegovo samo jezgro, tako da pitanje postane pitanje života i smrti. Ali to nije dopušteno. Roditelji se vrlo mnogo plaše, društvo se vrlo mnogo plaši: ako se deci dopusti da ostanu slobodna, ko zna? Možda nikada neće doći stadu kome pripadaju njegovi roditelji, možda nikada neće ići u crkvu - katoličku, protestantsku, ovu ili onu. Ko zna šta će se desiti kada ona postanu pametna za sebe? Neće biti pod vašom kontrolom. A ovo društvo ide u dublju i dublju politiku kontrole svakoga, da poseduje svačiju dušu. Zato je prva stvar koju treba da urade da unište poverenje - poverenje deteta u sebe, samopouzdanje. Treba da ga učine nesigurnim i uplašenim. Jednom, kada ono drhti, pod kontrolom je. Ako je sigurno ne može se kontrolisati. Ako je sigurno učvrsti će se, poku šaće da radi vlastite stvari. Nikada neće hteti da radi nešto tuđe. Ići će svojim putem, neće ispuniti tuđe želje o nekom putu. Nikada neće biti imitator, nikada neće biti otupela, mr tva osoba. Biće tako živo, tako će pulsirati životom, da niko neće moći da ga kontroliše. Uništite njegovo poverenje i kastrirali ste ga. Uzeli ste mu snagu: sada će uvek biti nemoćno i stalno će trebati nekoga da njime dominira, upravlja i komanduje. Sada će biti dobar vojnik, dobar građanin, dobar nacionalista, dobar Hrišćanin, dobar Musliman, do bar Hindu. Da, ono će biti sve to, ali neće biti prava individua. Ono neće imati nikakve korene, biće istrgnuto čitavog života. živeće bez korena - a živeti bez korena je živeti u patnj i, to je život u paklu. Kao što je drveću potrebno korenje u zemlji, čovek je isto drvo i potrebni su mu koreni u postojanju ili će živeti veoma neinteligentnim životom. On može uspeti u životu, može postati veoma slavan... Baš pre neki dan sam čitao priču: Srela se tri stara prijatelja, hirurga, na odmoru. Na plaži, sedeći na suncu, počeše da se hvališu. Prvi je rekao: "Naišao sam na čoveka koji je izgubio obe noge u ratu. Stavio sam mu veštačke noge, i to je bilo čudo. Sada je postao jedan <>d najvećih trkača na svetu! Ima sve šanse da na predstojećim Olimpijskim igrama pobedi." Drugi reče: "Nije to ništa. Naišao sam na ženu koja je pala sa tridesetospratnice: lice joj je bilo sasvim zgnječeno. Uradio sam veliki posao u plastičnoj hirurgiji. Sad pre neki dan saznao sam iz novina da je postala svetska kraljica lepote." Treći je bio skroman čovek. Obojica se okretoše prema njemu i upitaše: "Sta si ti radio u poslednje vreme? Sta ima novo?" Čovek reče: "Ne mnogo - i štaviše, nije mi dopušteno da govorim bilo šta o tome." v
v
,
I< IJ J I G A
M U D R O S T I
�
t8
Kolege postadoše jako radoznale. Rekoše: "Ali mi smo prijatelji, možemo da čuvamo tvoju tajnu. Ne treba da brineš, to neće procuriti napolje." Tako on reče: "U redu, ako vi tako kažete, ako obećavate. Donet mi je čovek: ostao je bez glave u automobilskoj nesreći. Nisam znao šta da radim. Odjurio sam u moju baštu, samo da razmislim šta ću, i iznenada sam naišao na kUpus. Ne pronašavši ništa drugo, transplatirao sam kupus na mestu gde je bila glava. I znate šta? Taj čovek je postao pred sednik vlade Indije." Možete uništiti dete, ipak ono može postati predsednik vlade Indije. Nema inheren tne nemogućnosti da se postane uspešan bez inteligencije. U stvari mnogo je teže postati uspešan sa inteligencijom, jer inteligentna osoba je inventivna. Ona je uvek ispred svog vremena; potrebno je vreme da se razume. Neinteligentnu osobu je lako razumeti. Ona se uklapa u gelštat društva, društvo ima vrednosti i kriterijume da je oceni. Ali društvu su potrebne godine da proceni genija. Ne kažem da osoba koja nema inteligenciju ne može postati uspešna, ne može po stati slavna - ali ipak će ostati lažna. I to je jadno: možete postati slavni, ali ako ste lažni živite u bedi. Ne znate kako blagosloven život kaplje po vama, nikada nećete znati. Ne mate dovoljno inteligencije da znate. Nikada nećete videti lepotu postojanja, jer nemate osetljivost da je spoznate. Nikada nećete videti pravo pravcato čudo koje vas okružuje, koje se ukršta sa vašim putem, na milione načina svakoga dana. Nikada to nećete videti, jer da bi to videli potreban vam je ogroman kapacitet da razumete, osetite, budete. Ovo društvo je društvo okrenuto moći. Ovo društvo je još uvek krajnje primitivno, krajnje varvarsko. Nekolicina ljudi - političara, sveštenika, profesora - nekolicina ljudi vlada milionima. I ovo društvo juri takvim putem da ni jednom detetu nije dopušteno da ima inteligenciju. To je puki slučaj da ponekad Buda dođe na zemlju - puki slučaj. Nekako, vrlo retko, osoba pobegne iz vlasti društva. Retko osoba ostane a da je druš tvo ne zatruje. To mora biti zbog neke omaške, neke greške društva. Inače društvo uspeva u uništavanju vaših korena, uništavanju vašeg poverenja u sebe. A kada se to jednom uradi, nećete nikada biti u stanju da se uzdate u bilo koga. Jednom kada niste sposobni da volite sebe, nikada nećete biti u stanju da volite bilo koga. To je jedna apsolutna istina, nema izuzetaka od nje. Možete voleti druge samo ako ste sposobni da volite sebe. Ali društvo zabranjuje ljubav prema sebi. Kaže da je to sebično, kaž . cla je to narci soidno. Da, ljubav prema sebi može postati narcisoidna, ali nije nužno takva. Može postati
narcisoidna ako nikada ne ode dalje od sebe, može postati vrsta sebičnosti ako se ogra niči na sebe. Inače ljubav prema sebi je začetak svih drugih ljubavi. Kod osobe koja voli sebe pre ili kasnije ljubav počne da se preliva. Osoba koja se uzda u sebe ne može a da se ne uzda u nekoga, čak i u one koji će da je prevare, čak i u one koji su je već prevarili. Da, ona čak ne može da bude bez poverenja, jer sada ona zna da je poverenje mnogo vrednije nego bilo šta drugo. Možete da varate osobu - ali u čemu je možete varati? Možete joj uzeti nešto novca ili nešto drugo. Ali čovek koji zna lepotu poverenja neće biti ometen tim malim stvarima. I dalje će vas voleti, i dalje će imati poverenja. A onda se dešava čudo: ako čovek zaista . . . Ima poverenja u vas, nemog uce ga Je varati, gotovo nemoguce. To se, takođe, dešava skoro svaki dan u vašem životu. Kada god imate poverenja u neku osobu za nju postaje nemoguće da vas vara, da vas prevari. Sedeći na peronu žele zničke stanice, ne poznajete osobu koja sedi pored vas - stranac, potpuni stranac - i vi mu kažete: "Samo pripazite na moj prtljag, treba da idem da kupim kartu. Molim vas samo pripazite na prtljag." I odete. Imali ste poverenja u potpunog stranca. Ali gotovo se nikad ne desi da vas stranac prevari. Mogao je da vas prevari da niste imali poverenja. Poverenje ima nečeg magičnog u sebi. Kako može da vas prevari kada ste mu ukazali poverenje? Kako može da padne tako nisko? Nikada neće moći da oprosti sebi ako vas prevan. Ljudska svest ima bitnu osobinu da ukazuje poverenje i da joj se veruje. Svako voli da mu se veruje, to je poštovanje od strane druge osobe; a kada iskazujete poverenje strancu to je onda još više. Nema razloga da imate poverenja, a ipak ukazujete poverenje. Podižete čoveka na tako visok piedestal, cenite ga tako mnogo, da je za njega gotovo ne moguće da padne sa tako velike visine. I ako padne, nikada neće moći da oprosti sebi, moraće da nosi breme krivice celog svog života. Covek koji se uzda u sebe sazna je lepotu toga - sazna je da što ima više poverenja, više cveta; više je u stanju opuštenosti i relaksacije, više je miran i vedar, više je spokojan, staložen i tih. I to je tako lepo kada počnete da stičete sve više i više poverenja u ljude, jer što se više uzdate, više se produbljuje spokojnost, staloženost ide dublje i dublje, sve do same su štine vašeg bića. I što je veće poverenje više se dižete u visinu. Covek koji može da l l kaže poverenje, pre ili kasnij e spozna je logiku ukazivanja poverenja. I jednog dana on l primo ran da pokuš a da ukaže poverenje nepoz natom . ,
.
,
•
v
v
.
K Nj I G A M U D R O S T I �
;0
Tek kada možete imati poverenje u nepoznato možete imati poverenja u majstora, nikada pre toga, jer majstor ne predstavlja ništa drugo do nepoznato. On predstavlja ne obeleženo, predstavlja neizmerno, neograničeno. Predstavlja okeansko, predstavlja div lje, predstavlja Boga. Prageta, kažeš: "Zašto nemam poverenja?" To je jednostavno: nemaš poverenja u sebe. Počni da se uzdaš u sebe - to je osnovna lekcija, prva lekcija. Počni da voliš sebe. Ako ne voliš sebe, ko će drugi da te voli? Ali upamti, ako samo voliš sebe, tvoja ljubav će biti jako siromašna. Veliki jevrejski mistik, Hajle!, je rekao: "Ako nisi za sebe, ko će drugi biti za tebe?" Takođe: "Ako si samo za sebe, kakvo značenje može tvoj život ikada imati?" - strahovito važno tvrđenje. Upamti: voli sebe, jer ako ne voliš sebe niko drugi nikad neće biti u stanju da te voli. Ne možeš voleti osobu koja mrzi sebe. A na ovoj nesrećnoj zemlji, gotovo svako mrzi sebe, svako osuđuje sebe. Kako možeš voleti osobu koja osuđuje sebe? Ona ti neće verovati. Ona ne može da voli sebe - kako ti smeš da se usudiš? Ona ne može da voli sebe - kako ti možeš da je voliš? Ona će sumnjati da je u pitanju neka igra, neki trik, neka fantazija. Sumnjaće da pokušavaš da je obmaneš u ime ljubavi. Biće jako oprezna, pripravna, i njena sumnja će zatrovati tvoje biće . Ako voliš osobu koja mrzi sebe, pokušavaš da uništiš njen koncept o sebi. A niko ne odbacuje lako svoj koncept o sebi; to je njen identitet. Sukobiće se sa tobom, dokazaće ti da je ona u pravu, a da ti grešiš. To se dešava u svakoj ljubavnoj vezi - dozvolite mi da nazovem to svakom takozva nom ljubavnom vezom. To se dešava između svakog muža i žene, svakog dragog i voljene, svakog muškarca i svake žene. Kako možeš da uništiš koncept neke osobe o sebi? To je njen identitet, njen ego, tako ona zna sebe. Ako ti to odstraniš ona neće znati ko je. To je previše riskantno; ona ne može odbaciti svoj koncept tako lako. Ona će ti dokazati da nije zaslužila da živi, nju možeš samo mrzeti. A isti je slučaj i sa tobom. Ti takođe mrziš sebe; ne možeš da dozvoliš nikome da te voli. Kad god neko dođe sa energijom ljubavi do tebe, ti se skupiš, želiš da pobegneš, pla šiš se. jako dobro znaš da nisi vredan ljubavi, znaš da samo na površini izgledaš tako dobro, tako lepo; duboko unutra si ružan. I ako dozvoliš toj osobi da te voli, pre ili kasnije - a to će pre biti pre nego kasnije - ona će doznati ko si ti u stvarnosti . Koliko dugo ćeš moći da se pretvaraš sa osobom sa kojom treba da živiš II ljubavi? Možeš da se pretvaraš na pijaci, Lajon klubu ili Rotari klubu - osmesi, sve osmesi. Možeš divno da glumiš i igraš ulogu. Ali ako živiš sa ženom ili mužem dvadeset četiri sata dnevno,
onda je iscrpljujuće da se smešiš, smešiš i smešiš. Onda te osmeh iscrpljuje, jer je lažan. To je samo jedna vežba za usne, a usne se zamore. Kako možeš da nastaviš da budeš sladak? Tvoja gorčina će izbiti na površinu. Stoga u vreme kada se završava medeni mesec, sve je gotovo. Oboje ste saznali međusobnu stvarnost, oboje ste saznali međusobna foliranja, oboje ste saznali međusobne neistine. Čovek se boji da bude intiman. Biti intiman znači staviti na stranu ulogu. A vi znate ko ste: bezvredni, samo đubre. To je ono što vam je bilo rečeno od samog početka. Vaši roditelji, vaši učitelji, vaši sveštenici, vaši političari, svi su vam govorili da ste đubre, bez vredni. Niko vas nikad nije prihvatio. Niko vam nije dao osećaj da ste voljeni i poštovani, da ste potrebni - da ćete nedostajati ovom životu, da bez vas život neće biti isti, da će bez vas tu biti praznina. Bez vas ovaj će univerzum izgubiti nešto poezije, nešto lepote, pesma će nedostajati, note će nedostajati, tu će biti pukotina - niko vam to nije rekao. I to je moj posao ovde: da uništim ono što je stvoreno u vama o sebi, da uništim sva neodobravanja koja su vam bila naturena, da ih odnesem od vas i da vam dam osećanje da ste voljeni i poštovani, da vas život voli. Bog vas je stvorio zato što vas je voleo. Voleo vas je toliko mnogo da nije mogao da odoli iskušenju da vas stvori. Kada slikar slika, on slika zato što voli. Vincent van Gogh je neprestano slikao sunce celog svog života, tako mnogo je voleo sunce. U stvari zbog sunca je poludeo. jednu go dinu je neprestano stajao i slikao pod vrelim suncem. Ceo njegov život se okretao oko sunca. I onog dana kada je zadovoljno slikao sliku koju je oduvek voleo da slika - i da bi slikao tu sliku slikao je mnoge druge, ali nije bio zadovoljan sa njima - onog dana kada je bio zadovoljan, onog dana kada je mogao da kaže: "Da, ovo je ono što sam hteo da na slikam", počinio je samoubistvo, jer, rekao je: "Moj posao je završen. U radio sam stvar zbog koje sam došao. Moja sudbina je ispunjena, sada je besmisleno živeti." Ceo njegov život je posvećenost određenom slikanju? Mora da je bio ludo zaljubljen u sunce. Gledao je u sunce tako dugo da je to uništilo njegove oči, njegovo viđenje, to ga je dovelo do ludila. Kada pesnik iskomponuje pesmu, to je zato što je voli. Bog je naslikao vas, otpevao vas, otplesao. Bog vas voli! Ako u reči Bog ne vidite nikakvo značenje, ne brinite; nazovite to Postojanjem, nazovite to Celinom svega. Postojanje vas voli, inače ne bi bili ovde. Opustite se u svom biću, Celina vas neguje. Zato Celina nastavlja da diše u vama, pulsira u vama. jednom kada počnete da osećate taj strahoviti respekt, ljubav i poverenje Celine u vas, počećete da dobijate korene u svom biću. lmaćete poverenja u sebe. A samo tada možete imati poverenja u mene. Samo tada se možete uzdati u svoje prijatelje, sv
{
lj I
t1 J
)
decu, svog muža, svoju ženu. Tek onda možete imati poverenje u drveće, životinje, zvezde i mesec. Onda čovek jednostavno živi u poverenju. To više nije pitanje poverenja u ovo ili ono; čovek se jednostavno uzda. A uzdati se to je jednostavno biti religiozan. O tome se radi u sanjasi. Sanjasa je poništiti sve što je učinilo društvo. Nije slučajno što su sveštenici protiv mene, što su političari protiv mene, roditelji su protiv mene, cela birokratija je protiv mene, to nije slučajno. Mogu da razumem potpuno čistu logiku u tome. Pokušavam da poništim ono što su oni učinili. Sabotiram celu strukturu ovog rop skog društva. Moje nastojanje je da načinim pobunjenike, i početak pobune je poverenje u sebe. Ako mogu da pomognem da se uzdate u sebe, pomogao sam vam. Ništa više nije potrebno, sve ostalo sledi samo po sebi.
�
Drugo pitanje:
)
,
)
Voljeni Ošo, Džon Lili je rekao: " Ono u šta um veruje tačno je ili postaje tačno." Hoćeš li, molim te, to da prokomentarišeš.
r
I ,
Sambudo, to je ono što se dešavalo kroz vekove. To je način autohipnoze. Džon Lili uopšte nije u pravu. "Ono u šta um veruje," kaže on, "tačno je ..." Nije. To samo izgleda tacno. I on kaže: ..... ili postaje tačno." To nikada ne postaje tačno zato što se u to veruje, već počinje da izgleda tačno. Da, za onog ko veruje to postaje tačno, mada to nije tačno, jer vera počinje u neznanju. Vera ne može da stvori istinu; istina već jeste. Seti se prve Atišine preliminarije: istina jeste. Nema potrebe da veruješ u nju da bi ona bila. Tvoje verovanje ili neverovanje ne čini nikakvu razliku za istinu . Istina je istina, verovao ti ili ne. Ali ako veruješ u nešto, to na kraju počinje da ti se čini kao istina. To je značenje ve rovanja: verovanje znači verovati kao da je nešto istinito - znaš da ne znaš, znaš da ti je istina nepoznata, ali u svom neznanju počneš da veruješ, jer verovanje je jeftino. Otkriti istinu je naporno, potrebno je dugo hodočašće. Za to je potrebno veliko pra žnjenje uma, potrebno je veliko čišćenje srca. Potrebna je određena nevinost, ponovno rođenje: treba ponovo da postaneš dete. Samo se nekoliko ljudi ikada usudilo da otkrije istinu. I to je rizično, jer te možda neće utešiti; nema obavezu da te uteši. Rizično je: može da razmrska sve što si ranije "
2
znao, i moraćeš da preurediš ceo svoj život. Opasno je: može da uništi sve tvoje iluzije, može da rasprši sve tvoje snove. To je stvarno prolazak kroz vatru; to će te spaliti takvog kakav si; ubiti takvog kakav si. I ko zna šta će se kasnije dogoditi? Kako seme može da zna da će umiranjem u tlu postati veliko drvo? Neće biti tu da prisustvuje događaju. Kako seme može znati da jednog dana, ako umre, da će tu biti ve lika lisnata biljka, zeleno lišće, velike grane, cveće i plodovi? Kako seme može da zna? Seme neće biti tamo. Seme mora da nestane pre nego što to može da se desi. Seme nije nikad srelo drvo. Seme mora da nestane i umre. Samo je nekoliko ljudi imalo toliko hrabrosti. Zaista potrebna je petlja da se otkrije istina. Umrećeš kao takav. Sigurno ćeš se roditi, ali kako da se u to uveriš? Kakve su tu garancije? Nema garancije. Stoga, dok nisi sa majstorom koji je umro i ponovo se rodio, koji je bio raspet i po novo vaskrsao - dok ne naiđeš na čoveka kao Hrist, Buda ili Atiša - nećeš biti u stanju da sakupiš dovoljno hrabrosti. Videvši Atišu, nešto može da se uskomeša u tvom srcu, akord može da zatreperi, nešto može da se pokrene, sinhronicitet. Prisustvo nekoga ko je došao može izazvati ve liku čežnju u tebi, može postati rođenje jedne intenzivne strasne potrage za istinom. Vera ti ne može dati istinu, to je samo pretvaranje. Ona je jeftina, plastično cveće. Ne moraš da podneseš sve teškoće uzgajanja ružinog grma, možeš jednostavno da odeš u prodavnicu i kupiš plastično cveće - i ono će ti duže trajati, u stvari ono je večno. Povre meno možeš da ga opereš, i ono je ponovo sveže. Tebe neće obmanuti, ali će bar obmanuti susede, a to je svrha. Znaćeš sve vreme da je to plastično cveće. Kako možeš to da zabora viš? Ti si ga kupio! Susedi mogu da budu obmanuti, ali kako možeš ti da budeš obmanut? A ja ne mislim čak ni da su susedi obmanuti, jer su i oni takođe kupili plastično cveće. Oni znaju da te obmanjuju, znaju da ti obmanjuješ njih. Svi su savršeno svesni da svi drugi takođe obmanjuju. "Ali takav je život," kažu ljudi. Niko nije stvarno obmanut. Ljudi se samo pretvaraju da su obmanuti. Ti se pretvaraš da imaš pravo cveće, ostali se pretvaraju da SLl obmanuti. Samo gledaj, posmatraj, i iskusićeš ono što govorim. To je jednostavna injenica; ne filozofiram, samo iznosim činjenice. Ono što Džon Lili govori krajnja je besmislica. Kaže: "Sta um veruje tačno je." Nikada l O nije tačno, jer verovanje nema nikakve veze sa istinom. Možeš da veruješ da je ovo noć .lIi samo na osnovu tvog verovanja, ovo neće postati noć. Ali ti možeš da veruješ, i možeš ti;) zatvoriš oči i za tebe je noć - ali samo za tebe, upamti, ne u stvarnosti. živiš u nekoj vrsti halucinacije.
j
I
,
l
1
I
,
1
I
•
I
I
•
"
•
,
,
K Nj I G A M U D R O S T I
Ovakva je opasnost u verovanju: ono čini da osećaš da znaš istinu. I zato što čini da osećaš da znaš istinu, to postaje najveća prepreka u traganju. Verovao ili ne verovao, ti si zaustavljen - jer neverovanje takođe nije ništa drugo do negativan oblik verovanja. Katolik veruje u Boga, komunista veruje da nema Boga: oboje su vernici. Idi u Kabu ili idi u kominternu, idi na Kajlaš ili u Kremlj, potpuno je isto. Vernik veruje da je to tako, nevernik veruje da nije tako. [ pošto su oboje već odlučili ne laćajući se problema da odu i to otkriju, što je dublje njihovo verovanje, što je jače njihovo verovanje, veća je prepreka. Nikada neće poći na hodočašće, nema svrhe. živeće okruženi sopstvenom iluzijom, sa mostvorenom, samoodržavanom; to može biti utešno, ali to nije oslobađajuće. Milioni ljudi traće svoje živote u verovanju ili neverovanju. [straživanje istine počinje tek kada odbaciš sva verovanja. Kažeš: ..Voleo bih da sa mostalno naiđem na istinu . Neću verovati Hristu, neću verovati Budi. Sam hoću da po stanem Hrist ili Buda, hoću da budem svetlo sam sebi." Zašto bi neko bio Hrišćanin? To je ružno. Budi Hrist ako možeš da budeš ali ne budi Hrišćanin. Budi Buda ako bar malo poštuješ sebe, ali nemoj biti Budista. Budista veruje. Buda zna. Kada možeš da znaš, kada je znanje moguće, zašto se odlučiti za verovanje? Ali opet, društvo bi volelo da veruješ, jer su vernici dobri ljudi, poslušni, pokoravaju se zakonu. Oni slede sve formalnosti i pravila pristOjnosti, nikada ne prave probleme. Oni jedno stavno slede gomilu, u kojoj god gomili se zadese; oni jednostavno idu sa gomilom. Oni nisu pravi ljudi, oni su ovce. Ljudska priroda još nije postignuta. Neko je jednom rekao Džordžu Bernardu Šou: ..Šta mislite o civilizaciji?" Kazao je: ..To je dobra ideja. Neko bi to trebalo da pokuša." To još nije pokušano. Ljudska priroda se još uvek dostiže; još uvek tapkamo između životinjske i ljudske prirode. Mi smo u paklu: čovek treba da se rodi, čoveku treba da se pruži rođenje; treba da pripremimo teren da se pojavi čovek. [ najvažnija stvar koja će tom čoveku pomoći da dođe, biće da li možemo da odba cimo verovanje - ako možemo da odbacimo da budemo Hrišćani, Hindusi, Muslimani, Đaini, Budisti, komunisti. Ako možete da odbacite verovanje, odmah će vaša energija dobiti novi smer: počeće da zapitkuje. A pitati je divno. Vaš život će postati hodočašće istini, i u tom samom hodočašću vi rastete. Rast je nusprodukt ispitivanja o istini. Vernici nikada ne rastu, oni ostaju detinjasti. [ upamti biti kao dete i biti detinjast je dijametralno suprotno, to nisu iste stvari. Divno je biti kao dete. Covek poverenja je kao dete a čovek vere je detinj ast. Biti kao dete je v
osnovno za rast, to je sam vrhunac - svesnost mora doći do krajnjeg vrhunca. Biti kao dete znači biti mudar, a biti detinjast samo znači biti neodrastao. Prosečni mentalni uzrast ljudskih bića danas na zemlji nije viši od dvanaest godina. Kada je to otkriveno po prvi put, bio je to šok. Niko nikada nije razmišljao o tome; za to se saznalo slučajno. U Prvom svetskom ratu, po prvi put u ljudskoj istoriji, ljudi koji su bili dobrovoljci, koji su želeli da stupe u vojsku, bili su testirani. Njihov mentalni uzrast je bio ispitan, i utvrđen je njihov koeficijent inteligencije. Bilo je to veliko otkriće - oni nisu imali više od dvanaest godina, prosečna starost je bila samo dvanaest godina. To je detinjasto. Telo nastavlja da raste, a um je zaostao na uzrastu od dvanaest. Ka kvo smo čovečanstvo stvorili na ovoj planeti? Zašto um staje na dvanaest? jer u vreme kad čovek ima dvanaest godina, čovek treba da sakupi sve vrste verovanja, čovek je već vernik, i već zna šta je .. istina". jedan je Hrišćanin, drugi komunista; jedan veruje u Boga, drugi ne veruje u Boga; jedan veruje u Bibliju drugi veruje u Das Kapital; jedan veruje u Bagavat Gitu, drugi veruje u Crvenu knjigu Mao Ce Tunga. Uvrteli smo koncepte i ideologije u nevine umove sirote dece. Ona su već postala znalci. Da li znate - da do uzrasta od sedam godina, dete već zna pedeset posto od svega što će ikada znati. Do uzrasta od četrnaest ono je skoro već došlo do kraja; sada više nema gde, može samo da vegetira. Sada će egzistirati kao kupus. Ako onda ode na koledž, kako kažu, može postati karfiol. Kupus sa obrazovanjem na koledžu postaje karfiol. Ali nema velike razlike, menja se samo naziv. Kupus postaje profesor umetnosti, doktor filozofije, ovo ili ono, i samo da bi ukazali poštovanje mi to nazivamo karfiolom. Ali mentalni uzrast je dvanaest godina. Pravi čovek raste do samog kraja. Cak i dok umire on raste. Cak će i poslednji tren njegovog života i dalje biti jedno ispitivanje, traganje, učenje. [ dalje će da ispituje - sada ispitujući smrt. Biće fasciniran: smrt je jedna tako nepoznata pojava, takva misterija, mnogo misterioznija od samog života - kako jedan inteligentan čovek može da bude uplašen? Ako se u životu nije plašio da ide u neobeleženo i.nepoznato, u trenutku smrti biće ushićen, oduševljen. Došao je zadnji čas: ulazi će u tamu, tamni tunel smrti. To je najveći doživljaj kroz koji neko uopšte može da prođe; on će da uči. Pravi čovek nikada ne veruje; on uči. Pravi čovek nikad ne postaje obrazovan, on uvek ostaje otvoren, otvoren za istinu. [ on uvek pamti da: .. Nije da istina treba da se pri lagodi meni, već obrnuto: Ja treba da se prilagodim istini." Vernik pokušava da istinu prilagodi sebi, tragalac sebe prilagođava istini. Upamtite razliku, razlika je ogromna. Onaj koji veruje kaže: .. Istina bi trebala da bude kao to, to je moje verovanje." v
v
I(
NJ I G A
M U D R ° S T
I
�
i6
Samo pomislite na Hrišćanina... Ako se Bog ne pojavi kao Isus Hrist, već kao Krišna, nije razapet na krstu već sa flautom i devojkama što igraju oko njega, Hrišćanin će zatvo riti svoje oči, reći će: "Ovo nije moja šoljica čaja." Devojke? Možete li da mislite o Isusu sa devojkama? Krst i devojke ne mogu da idu zajedno. Isus visi na krstu i devojke igraju naokolo? To se ne slaže, bilo bi vrlo bizarno. On je čekao Hrista da se pojavi, i umesto Hrista taj momak, Krišna, se pojavio: izgleda raskalašno. I flauta? Svet pati i ljudi su gladni, potreban im je hleb - a taj čovek svira na flauti? Izgleda da uopšte nema samilosti, izgleda da je popustljiv. Hrišćanin ne može da veruje u Krišnu: ako se Bog pojavi kao Krišna, Hri šćanin će onda reći: "To nije Bog." I isti slučaj bi bio sa Hindusom koji je čekao Krišnu: ako se pojavi Hrist, to neće biti njegova ideja o Bogu - tako tužan, tako dugačko lice, tako setno, sa takvom patnjom na licu. Hrišćani kažu da se Hrist nikada nije smejao. Mislim da nisu u pravu; i mislim da oni ne predstavljaju pravog Hrista, već je to ono što su spremili da propagiraju. Hindus ne bi prihvatio objavu apokalipse; sigurno bi mislio da je to neka vrsta noćne more. Isus mu se ne bi sviđao. Vernik ne može da veruje čak ni sopstvenom iskustvu. Čak i kad je istina razotkri vena, on će je odbaciti, osim ako mu ne odgovara. On je važniji od same istine: istina ima obavezu da mu se prilagodi. On je kriterijum, on je presudni faktor. Takva vrsta čoveka nikada ne može da sazna istinu, on je već ispunjen predrasudama, zatrovan . Covek koji želi da sazna istinu mora biti sposoban da odbaci sve koncepte o istini. Sve o istini mora se odbaciti. Samo tada možete saznati istinu. Znajte dobro: znati o istini nije znati istinu. Šta god znate može biti krajnja besmislica; sve su šanse da je to potpuna besmislica. U stvari ljudi se mogu usloviti da veruju u svakojake besmislice; moguće ih je ubediti. •
Jednom sam išao da održim govor na konferenciji teozofa. Teozofi su ljudi koji ve ruju u svaku glupost - svaku! Što je gluplje, verovatnije je. Tako, samo sam se šalio sa njima. Jednostavno sam nešto izmislio: izmislio sam društvo zvano "Aditnaita." Bili su pospani, pa su se razbudili. Načinio sam reč "Aditnaita" jednostavno čitajući "Atlantida" unazad. I onda sam im rekao: "Ovo znanje dolazi sa Aditnalte, kon t i n c n l a koji je nestao u Atlantskom okeanu." I onda sam govorio o tome: "U stvari nije bilo sedam čakri već scdall1llJ 'sl . To veliko, drevno, ezoterično znanje je izgubljeno, ali društvo prosvetljenih mJjsl Clra još postoji, i
ju ima da o jen vol doz je i ljud ini olic nek o sam o, štv dru o ičn ter ezo vrlo , vrlo je To . još del uje neki kontakt sa njim a; to zna nje se drži kao pot pun a tajna." a štv dru k dni dse pre je a ond I . gao mo sam e koj lice mis bes e guć mo sve I govorio sam što sve za I . dim ena izn se da red ne me na bio je a Sad u." štv dru tom o o sam "Ču rekao: rano tač ko ova a štv dru og tajn tog nje zna je da put i prv po ovo je da je ao rek ao, rek sam zotkriveno. vam sam o nog "M o: isa nap čak je mi ek čov an jed . ma pis u stiž mi da ela poč su I ond a tog n čla sam ja jer , ima zof teo g kru i ičn ter ezo i šnj tra unu taj li avi dst pre ste što an val zah društva, i mogu da pos ved oči m da je sve što ste rekli pot pun o tačno." Im a ljud i kao ovi koji sam o čekaju da veruju u bil o šta, jer što je verovanje bes mis le a ond o, ičn log to neš je ako jer je je tni ova ver , nije urd aps Što je . nije važ je nije , izgleda da nem a sum nje da se veruje u to. Vi ne verujete u Sun ce, ne verujete u Me sec . Ne verujete u teo riju relativnosti, ili je o Nik e. reb pot a nem ; ciju vita gra u te uje ver Ne . nja ova ver e anj pit nije to ne; razumete ili o nel to neš je kad o sam no reb pot je nje ova Ver je. o ičn log rije teo čne nau u uje ne ver gič no, nešto krajnje aps urd no, stavljeno na razmatranje . ja mo , um urd abs a qui do cre no: urd aps to je jer a Bog u em ruj "Ve ao: rek je Ter tul ijan vera je apsurdna." i est izv pro a vam u e neć o, ičn log o jak nje ova ver je o Ak na. urd aps su Sva verovanja verovanje. Tako ljudi idu sa izmišljanjem stvari. Čovek je u osnovi kukavica, ne želi da ispituje. A ne želi ni da kaže: "ja ne znam." Predsednik teozofskog društva koji je rekao: "Čuo sam o tom društvu" - ne može da kaže da ne zna, nema toliko hrabrosti. Da bi se prihvatilo neznanje potrebna je hrabrost. Prihvatanje da ne znate je početak pravog znanja. Nastavljate da verujete, jer ima rupa u vašem životu koje moraju da se ispune, a verovanje je lako dostupno. Na zemlji ima trista religija. jedna istina, a trista religija? jedan Bog a trista religija? Jedno postojanje a trista religija? A ja ne govorim o sektama - jer svaka religija ima na desetine sekti, a tu su i pod sekte sekti, i to ide dalje i dalje. Ako izbrojite sve sekte i pod sekte, onda bi bilo tri hiljade, ili čak i više. Kako može tako mnogo verovanja, međusobno kontradiktornih, da bude? Ljudi imaju određenu potrebu - potrebu da se ne pokažu kao neznalice. Kako da ispune ovu potrebu? Sakupe nekoliko verovanja. I što je verovanje apsurdnije, pokazujete se kao obrazovaniji, jer niko drugi ne zna za njega.
1
I ,
I
J
,
•
K �J I G
A
U
D
R
°
S
T
I
�
;8
Ima ljudi koji veruju da je zemlja šuplja i da unutar zemlje postoji civilizacija. Sad, ako neko tako kaže vi to ne možete da poričete; ne možete to da prihvatite, ali na kraju morate to pažljivo da slušate. A to služi svrsi, svako želi da ga pažljivo slušaju. I jedna stvar je sigurna, taj čovek zna više od vas. Vi ne znate da li je zemlja šuplja ili nije; taj čo vek zna. I ko zna? Možda je on u pravu. On može da sakupi hiljadu i jedan dokaz; može da raspravlja o tome, može to da iznosi na takav način da vi morate bar da ćutite ako se ne slažete. Vernici, vernici i vernici - ali gde je istina? Ima tako mnogo vernika, ali gde je istina? Ako je Džon Lili u pravu, onda bi svet bio prepun istine, nailazili bi na nju svuda. Svako bi imao istinu, jer svako je vernik. Ne, sve je to besmislica. On kaže: "Ono u šta um veruje to je istina ili postaje istina." Ne ono u šta um veruje nikada nije istina, jer istini nije potrebno verovanje. Verovanje je prepreka za istinu. I ona u šta um veruje nikada ne postaje istina, jer istina ne postaje, ona postOji, ona već jeste. Treba da je vidite - ili možete da nastavite da je izbegavate, ali ona je tu. Ništa joj se ne može dodati, ona je večno tu. A najbolji način da se izbegne istina je verovati. Onda ne morate da je pogledate. Oči vam postaju pune verovanja, verovanje deluje kao prašina na oči. Postajete zatvoreni u sebe, verovanje postaje zatvor oko vas. Verovanje vas zatvara; onda živite bez sebe u po stojanju bez prozora, i možete da nastavite da verujete u šta god hoćete. Ali upamtite to je verovanje, a verovanje je laž. Dozvolite mi da kažem da čak i kada vam se kaže istina, ne verujte u nju! Istražite, ispitajte, tragajte, eksperimentišite, iskusite: ne verujte u nju. Čak i kad vam je saopštena istina, ako verujete u nju, pretvarate je u laž. I verovana istina je laž, verovanje pretvara istinu u laž. Verujte u Budu i verujete u laž. Verujte u Hrista i verujete u laž. Ne verujte u Hrista, ne verujte u Budu, ne verujte u mene. Šta kažem, slušajte pažljivo, inteligentno, eksperi mentišite, iskusite. I kada ste iskusili, da li ćete trebati da verujete u to? Više neće ostati sumnje, pa kakav je smisao verovanja? Verovanje je način za potiskivanje sumnje: sum njate, zato vam je potrebno da verujete. Stena verovanja guši izvor sumnje. Kad znate, znate! Znate da je to tako; tako da nema preostale sumnj '. Vaše iskustvo je isteralo svu tamu i svu sumnju. Istina jeste: puni ste toga. Istina nil«ld I I stvara verovanje. •
Kako doći do istine? Odbacivanjem svih vrsta verovanja. I upamtite, kažem svih vr sta - uključujući i verovanje u mene. Iskusite me, pođite samnom, dajte da podelima što sam video, ali ne verujte, ne žurite. Ne kažite: "U čemu je, sada, stvar? Ošo je video, i za mene je ostalo samo da verujem". Ono što sam video ne može postati vaše iskustvo ako ga vi ne vidite. A to je iskustvo istine koje vas oslobađa od neznanja, od okova, od jada. Ne oslobađa vas vera, već istina. Isus je govoriO: "Istina oslobađa." Ali kako doći do istine? To nije pitanje verovanja, već pitanje meditativnosti. A šta je meditacija? Meditacija je potpuno pražnjenje vašeg uma od svih verovanja, ideologija, koncepata, misli. Samo u praznom umu, kada na ogle dalu nije ostalo prašine, odražava se istina. To reflektovanje je blagoslov. Poslednje pitanje: Voljeni Ošo, mnogo ti hvala upravo za život. Sve divne tehnike više nisu dobre. Ja' će odbaciti um i tehnike takođe. Plašim se da ćeš me poslati nazad u pakao.
Sarveš, tehnike nisu nikada ni od kakve koristi. Tehnike nikad nisu bile ništa dobro, ali još uvek služe svrsi. Svrha je negativna. Ako imaš trn u nozi potreban ti je drugi trn da ga isteraš napolje. Jednom kada je prvi trn izvučen drugim, ne stavljaj drugi nazad u ranu samo iz zahvalnosti. Baci oba! Drugi trn je isto toliko trn kao i prvi, ne razlikuju se po osobinama. Pošto je vaš um tako pun smeća, treba vam nešto da to izbacite napolje. Ali šta god će to izbaciti napolje, smeće je na svoj način; isto je. Otrov je potreban da bi se uništio otrov. Ne prianjajte uz drugi otrov, misleći da je to lek; ne posvećujte se drugom otrovu. Dobro je kad kažeš: "Sve divne tehnike više nisu dobre." Nikada nisu bile. Ali one još uvek služe svrsi, jer čovek živi u takvoj gluposti, da mora da bude izvučen iz nje. I upamti, tvoje laži, tvoja verovanja, tvoje neznanje, moraju nekako da budu odbačeni; neki načini i sredstva moraju da se izmisle. Jednom kada je tvoj um odbačen, videćeš svu besmislenost svih tehnika. Onda ćeš shvatiti da nikada uopšte nisu ni bile potrebne. Ali nemoj da počneš da pričaš drugima, jer ima mnogo ljudi koji mogu da ih odbace od samog početka, videći da nisu potrebne zašto onda da se muče? One jesu potrebne, mada dođe vreme kada moraju da se odbace. Koristite ih i odbacite ih. Sve tehnike su kao
K Nj I G A M U D R O S T I ...
)0
lestve: kada se popneš uz lestve i dospeš na gornji sprat, ne treba da se gnjaviš sa njima, možeš da ih odbaciš. U stvari njih treba odbaciti. Zadržavanje može ukazati na nešto nesvesne želje u vama da se vratite nazad; želite da zadržite lestve za slučaj da odlučite da se vratite sta rom smeću. Lestve mogu da pomognu i na taj način takođe. Lestve su neutralne - mogu da vas prenesu na gornji sprat, mogu da vas vrate nazad dole u staro stanje. Ali lestve ne mogu da vas usmeravaju. U stvari, u trenutku kada ste se popeli uz lestve, iskoristili ste ih i dos peli u drugačiji stepen života, različiti stepen razumevanja, odbacite lestve trenutno, pre nego što poč nete da prianjate uz njih. Tako, dobro je da misliš da tehnike više nisu dobre. " ... "ja" će odbaciti um i tehnike takođe." Ako tehnike više nisu dobre, Sarveš, gde je um? I ako je um još tu da bude odbačen, onda molim te ne žuri: tehnike još imaju malo delovanja da ispune. Nećeš biti u stanju da odbaciš um. Ko si ti sem uma? Ko će odbaciti um, ko će dati da um otpadne? Ti nisi još; znaćeš sebe tek kad um bude odbačen. Kad um nestane, zna ćeš ko si ti. Pre toga, ne znaš. To samo um razmišlja o odbacivanju uma. Um je veoma suptilan, vrlo lukav; može da nastavi da se igra novih igara. Može da kaže: "Da, to je tako lepo odbaciti um." A to je još uvek um. I um može da kaže: "Nema potrebe ni za kakvom tehnikom, Sarveš. Možeš lako da me odbaciš - to je do tebe." Um izvodi veoma suptilan trik. Pomaže ti da prvo odbaciš tehnike, a onda um misli: "Videćemo - videćemo da li možeš da me odbaciš!" Ako je to stvarno bilo shvaćeno - da tehnike više nisu korisne - to je sinonim za shvatanje da je um odbačen. One znače istu stvar: znati da tehnike nisu više potrebne, nisu više korisne, to znači videti da um više nije tu. Um je metod, um je tehnika. Um ne može da postoji bez tehnika, tehnike ne mogu da postoje bez uma; oni idu skupa. To su dva aspekta iste energije. I kažeš: "Bojim se da ćeš me poslati nazad u pakao." Ako su tehnike zaista odbačene, nema više načina da se vrati nazad u pakao. Čak i ako ja želim da te pošaljem, ne mogu. Tehnike su potrebne da bi se otišlo u pakao. Teh nike su potrebne da bi se izašlo iz pakla, tehnike su potrebne da bi se ušlo u pakao, ali nikakva tehnika nije potrebna da bi se otišlo na nebo. Kada si izvan pakla, na nebu si. Tako celo pitanje je kako biti izvan pakla? Izvan pakla je nebo. Ne bo nije neko mesto gde treba da odeš, inače bi bile potrebne tehnike, bile bi potrebne staze i putevi . Nikakve
a ond lu, pak u si ako Ali ao. u pak e vod , evi put svi ze, sta Sve ni. reb pot u nis evi put i ze sta mo raš da koristiš iste staze i puteve da se vratiš. pa o, isli izm da ika ek čov je e koj la abo par ših lep naj od nu jed am rič isp ti da li Do zvo d plo eli poj su a kad ku nut tre U . nja Zna eta Drv sa uku jab eli poj Eva i rabolu kako su Adam e , viš tni mr bes u nis e viš u, raj u u nis e viš i On d. pa i itn ob prv su li pa ja an sa Drveta Zn nis u u večnosti; izgubili su kontakt. Sta se dog odi lo? Stvoren je um . jeli po su a kad ku nut tre u ; um ara stv a anj Zn eta Drv sa ti jes le. abo par je To je zna čen m isto i , stu me m isto na k uve još su Eva i am Ad n. ore stv je um , nja Zna eta plo d sa Drv , jen ubl izg je raj , um tu je a kad nom jed i um je n ore stv Ali šli. oti u prostoru, nig de nis i rat mo ćeš a Sad . itd , itd rti, sm lu, pak o ja san da ne poč i san u ne ek pad Čov zaboravljen. da ispovratiš plo d zna nja . g svo iz nje zna atio ovr isp si a kad nom jed a. em sist g svo iz um eš ljuj izb Mo rać eš da oj š cel eje sm se da š eće poč I u. raj u si da ici jen čin i u dit bu pro se ćeš da ena izn sis tem a, de nig bio i nis ada nik da n, sta sve no rše sav eš tać pos ti, zna ćeš jer bes mis len ost i toga, ov otr je a kad a Sad r. ma koš o ima i pao zas si o sam k; uve i k uve , bio tu si ek dru gde . Uv izvan tvog sistema, košmar je završen. ao, pak u alje poš te da že mo ne o Nik na. tre g ovo a, sad avo upr na, Ede ti baš M i smo u Sarveš, sem zn an ja, sem teh nika, se m um a. . atiš shv da j uša pok š, aci odb šta bilo da Š uri pož što o neg Pre eš. um Pokušaj da raz ne će um i i tat nes će e nik teh i iji, ljiv nic pro iji, ljiv paž iji, ezn opr i tan pos ji, sni sve Postani i zam si ga o sam o, bil ni e nij ga ad nik ari stv u la pak a nem da on stati ist og mo me nta . A šlja o. Sve je raj i uvek raj . Mi smo u Bogu, mi sm o Njegovi. Dosta za danas.
,
I
v
•
•
4
p 'I z I o I A , I
S
I
,
L E D NJ A
I
I I
•
,
1\ R I
l
L T I K I A
I
,
•
P O B U N U
•
Prvo pitanje: Voljeni Ošo, pre nekog vremena, noću tokom spavanja, sanjao sam da sam na preda vanju. Ujutro nisam mogao da se setim ničega što si rekao izuzev fraze: "Poezija je predaja." Od tada sam se pitao kakve veze ima poezija sa predajom, i obrnuto, i kako poezija može biti put kao ljubav, molitva i meditacija.
Deva Riša, poezija sadrži sve: sadrži ljUbav, sadrži molitvu, sadrži meditaciju, i mnogo više. Sve što je božansko, sve što je lepo, sve što te može preneti u transceden talno, sadržano je u poeziji. Poezija nije samo poezija: poezija je čista religija. Poezija znači stanje bića gde se um više ne meša između tebe i postojanja; gde je zajedništvo tebe i postojanja - direktno, neposredno; kada si iznenada posednut celinom, gde nestaješ kao odeljeni entitet i celina počinje da govori kroz tebe, počinje da pleše kroz tebe; gde postaješ šuplji bambus i ce lina te preobražava u flautu. Poezija je celina koja se spustila u delić, okean koji nestaje u kapi rose. Poezija je ču.do . . A kada koristim reč poezija moj prst ne pokazuje na Šekspira, Kalidasu. Oni su samo delimično pesnici. Da, oni su spoznali određene momente poezije, ali oni nisu pesnici. Oni imaju par prosjaja kada su im vrata nepoznatog bila otvorena, imali su pristup naj dubljim izvorima života, ali ti trenuci su bili samo pokloni nepoznatog. Oni nisu ništa znali kako da dospeju dotle, oni ništa nisu znali kako je celina došla do njih. To je bilo gotovo stanje nesvesti. To se desilo u snu, kao što se to desilo tebi u snu. Oni su bili sneV· vaC!.
f(
NJ I
G
A M U D R O S T I ...
;4
Svi takozvani veliki pesnici, veliki slikari, muzičari, skulptori, su bili snevači. Da, imali su nekoliko prosjaja u svojim snovima: nešto je prokapalo, tu i tamo zrak svetla je bio u stanju da prođe kroz barijeru sna, i čak je taj jedan zrak dovoljan da stvori Šekspira ili Kalidasu. Ali ja ne ukazujem na to. Kada kažem poezija, mislim na ono što protiče kroz bude. To je prava poezija. Buda nije snevač, Atisha nije snevač, ako su nešto, oni su probuđeni ljudi. Snovi su nestali, is parili. Nije kao sa nesvesnima, kojima samo dođe prosjaj istine, posedne ih, a onda ih ostavi praznim, iskorišćenim, iscrpenim... Običan pesnik se prosto nada, na trenutak nije na zemlji, ali samo na trenutak, a onda je ponovo na zemlji. Buda ima krila - on se ne nada. Zna kako da ode do najdalje zvezde. Zna put da priđe nepoznatom, ima ključ da otključa bravu tajanstvenog. On je gospodar. I onda nešto počne da protiče kroz njega što nije njegovo. On je samo medijum, posednut je. Tada šta god kaže to je poezija, ili, ako ćuti, njegova ćutnja je poezija. Njegova ćutnja ima strahovitu muziku u sebi; nije važno da li on govori ili ne. Govoreći, on govori poeziju; ne govoreći, on ostaje poezija. Okružen je poezijom: hoda u poeziji, spava u poeziji, poezija je njegova sama duša, to je suština njegovog bića. Kako se poezija dešava? Dešava se u predaji, dešava se kada deo sakupi dovoljno snage da se prepusti celini, kada kap rose sklizne u okean i postane okean . Predaja je veoma paradoksalno stanje: sa jedne strane nestaneš, sa druge strane pojavljuješ se po prvi put u svojoj večnoj slavi; u svom višedimenzionalnom sjaju. Da, kap rose je nestala, nestala zauvek, nema više načina da se povrati, da se vrati natrag. Kap rose je umrla kao kap, ali u stvari je postala okean, postala je okeanska. Još uvek postoji, više ne kao kona čan entitet, već kao nešto beskonačno, bez obala, neograničeno. To je značenje mita o feniksu. On umire, potp uno je spal jen, sveden na pepeo, i ond a izne nada ponovo se rađa iz pepela - uskrsnuće. Feniks predstavlja Hris ta: raspeće i uskr snuć e. Feniks predstavlja Bud u: smr t ega, i novo rođenje u potp uno m odsu stvu ega. On pred stavlja sve koji su sazn ali: znati znač i biti feniks. Umr ite takvi kakvi sl , da bi mogli da bud ete ono što stvarno jeste ! Umrite u svoj svojoj neau tentično sti, lažn osti, odvoje nosti od postojanja. Mi nastavljamo da verujemo da smo odvojeni. Nism o, ni za tre n u t a k. U p rkos vašeg verovanja, vi ste jedn o sa celi nom . Ali vaše verovanj e može da vam napr avi noćn e more; obavezno ih čini. Verovati: ..Ja sam odvojen" znač i stvoriti strah.
Ako ste odeljeni od celine, nikada se nećete osloboditi straha, jer celina je tako ogromna a vi tako mali, tako sićušni, tako atomski, i neprestano treba da se borite sa celinom da vas ne apsorbuje. Morate neprestano da budete na oprezu, na straži, tako da vas okean ne bi prosto uzeo. Morate da se zaštitite iza zidova, zidova i zidova. Svi ti napori nisu ništa drugo do strah. I neprestano ste svesni da vas smrt stiže i smrt će uništiti vašu odvo jenost. To je sve što je smrt: smrt je celina koja traži delić nazad. A vi se plašite d, će smrt : doći i da ćete umreti. Kako živeti dugo? Kako postići neku vrstu besmrtnosti? Covek to pokušava na mnogo načina. I mati decu je jedan od načina, zbog toga neprestani poriv da se imaju deca. Koren te želje da se imaju deca uopšte nema nikakve veze sa decom, ima veze sa smrcu. Znate da nećete moći da budete ovde zauvek, ma kako pokušavali, nećete uspeti, znate to, jer milioni nisu uspeli, niko nikad nije uspeo. Nadate se uzalud. Onda nađite neki drugi put. Jedan od najjednostavnijih načina, najdrevniji put, je imati decu: nećete biti ovde, ali nešto vaše, deo vas, vaša ćelija, nastaviće da živi. To je posredan način da se postane besmrtan. Sada nauka pronalazi mnogo sofistiCiranije načine - jer dete može da liči pomalo na vas, ili možda neće uopšte ličiti na vas, i biće samo malo slično vama: za njega nema stvarne potrebe da se pojavi tačno kao vi. Tako je nauka sada pronašla načine da vam napravi dvojnika. Neke od vaših ćelija mogu da se sačuvaju, i kada umrete, dvojnik može da se stvori iz tih ćelija. I dvojnik će biti sasvim kao vi; čak ni blizanci nisu toliko slični. Ako bi sreli svog dvojnika bili bi iznenađeni: bio bi tačno kao vi, potpuno kao vi. Sad oni kažu da bi zbog sigurnosti, dvojnik mogao da se stvori dok ste živi, i dvojnik bi mogao da se drži duboko zamrznut, tako ako se desi neka nezgoda, ako umrete u au tomobilskoj nesreći, možete odmah da budete zamenjeni. Vaša žena ne bi nikada mogla to da primeti, vaša deca nikada ne bi saznala da je ovaj tata samo jedna imitacija, jer bi on bio baš kao vi. . Čovek je takođe, pokušao i druge načine, mnogo sofistiCiranije od ovog. Pisanjem knjiga, slikanjem, komponovanjem velikih sinfonija: vi ćete otići ali muzika će ostati; vi ćete otići ali vaš potpis će biti tamo na knjizi; vi ćete otići, ali skulptura koju ste napravili biće tamo. To će podsećati ljude na vas, nastavi ćete da trajete u njihovim sećanjima. Ne ćete moći da hodate po zemlji, ali moći ćete da hodate u sećanjima ljudi. To je bolje nego ništa. Postanite slavni, ostavite neke tragove u istorijskim knjigama - naravno to će biti samo fusnote, ali još uvek, bolje išta nego ništa. ,
I
l
Covek je ?okuš��ao, unaz �d kroz vekove, nekako da ima neku vrstu besmrtnosti. NJ Strah od smrti Je tohkl, progom vas celog vašeg života. odvojenosti, strah od smrti nestaje. Zbog toga sam trenutku k U da odbacite i �eju o � I . i onda uopšte ne to stanje naJParado�salm zva l0m predajom. Umrete po svojoj volji ? . G mozete da umrete, Jer cehna mkada ne umire, samo se njeni delovi zamenjuju. Ali ako A postanete Jedno .sa celinom, živećete zauvek: poći ćete iznad rođenja i smrti. To Je traga�Je za mrva.nom, prosvetljenjem, mokšom, Božijim kraljevstvom - stanjem se ispuni je zaista zastrašujuć. Uslov je: prvo treba besmrtnostI. Ah usl ov k O J treba da M . . umrete kao od da oJen entitet. U tome je sva predaja: umreti kao odvojeni entitet umreti � U �a� e�o. A u stvan tu nema Z?og č.ega da �rinete, jer niste odvojeni, to je samo ve�ovanje. D a o a. samo verova�Je � mlre, VI ne. To Je samo mišljenje, jedna ideja. T? Je kao da ste vlde�l. konopac u mraku, i mislite da je to zmija. Pobegnete od zmije R I s "Ne boj se. Vi u strasnom strahu, t�esucI e, preznojavajući se. onda neko dođe i kaže: O . d po danu, I znam Jako dobro da o sam t je to samo konopac. Ako mi ne veruješ ihi pa' � ? S ss/ko, PO�I sam� om! Pokazaću ti da je to samo konopac!" T . . .I '�O J � ono sto su bude radil � unaz� d kroz vekove: ,,/hi passiko, pođi samnom! Dođi I �.Id\.I. Om uzm.u konopac u ruke I pokazu vam da je to samo konopac, kao prvo zmija tu I .. mje mkada .m bila. Sav strah nestaje, počinjete da se smejete. Počinjete da se sm �jete sebi ka�� ste bih glupI: Pob �gli ste od nečega što, kao prvo, nikada nije postojalo! Ali postojal� to I �I ne, one kapI .znoJ� su bile stvarne; strah, drhtanje, ubrzano kucanje srca, pritisak krVI - sve te stvan su bile stvarne. Nerealne stvari mogu da pokrenu realne stvari, upamtite to. Ako mislite da su one st:'�rne, one za �as delu! � kao stvarnost - samo za vas. To je stvarnost sna, ali može da utice na vas, moze da utice na ceo vaš život, ceo vaš životni stil. ega. ren Ne?:a U ku kada postanete malo oprezniji, osetljiviji, svesniji, uopšte ne : � � ,cet� nacI ego. To ce biti konopac koji ste pogrešno smatrali zmijom ' nigde nećete naći zmiJu. S � rt n: postojC smrt � ije stvarna. Ali vi je stvarate: stvarate je praveći odvojenost. :redaJa znacI o�ba:l.vanJe Ideje o?vojenosti: smrt automatski nestaje; nema više straha, I cela �roma va? eg zivota se menja. Onda je svaki trenutak tako kristalno čist' čisto za do.�oIJvs.tvo,. � reca, blaženstvo. Onda je s.vaki trenutak večnost. I živeti na taj na čin je po �zIJa, zl�et��z t�ena u tren; .bez. ega: �? Je pozeja; živeti bez ega je milost, muzika; živeti ez e�a J � zlvetl, stvarno zlvetl. Taj ZiVOt zovem poezijom: život osobe koja se predala postoJanJu. \(
v
I
a št ni e et aj d re p e n i v , ju n ja to os p e at d re p se a ad k : im v o n o p a d e it ol v oz d , I upamtite re p , ju zi ilu u n d je e et aj d re p o n v ta os n d je , ao is m za u žn la e et aj d re p o n v ta stvarno. je d nos o št o on ći u aj d re I p . m o b so sa i al im te is n ad ik n vo pr ao k o št to eš n e et aj d dajete maju. Pre e. at im o št og on e at av op ok d se i v e nemat u p o k ta u en tr i ik el v e st je i," it b ću ek v u i io b m sa ek uv e, uć k d o k m sa a "j I zn at i d a: a, d " a, en or k ez b am is n , en uđ ot am is n i, n ra st o p je ta os ko o ek n am is n a "j a: štanja. Znati d a T . o n ir m i o h ti o, n oj ok sp je ta os p e sv " i, en m a ad p ri p je n ja o st o p i ju n ja o "pripadam post mirnoća je predaja. i V . to eš n e et aj d re p vi a d ao k u, av st d re p šu lo a m eo v a, m eo v m va e aj d a Reč predaj o n je el od d to eš n te je u ac b od no av st o n d je , n sa e et uj ac b od o n v ta os n d je e, et ništa ne predaj što je stvorilo društvo. re p k ve čo je ad k i ak C u. v št ru d u i n u p is a d je ci k n fu e en đ re od a im , an eb tr E g o je po zi eg ije n o, n is or k to eš n o m sa to je a d sa i al a" "j č re ti is or k a d lja v ta as n , pušten Bogu e m le b ro p ila or v st o n b re ot ep n i b a b re ot p eu n r je č re ti is or k e: ij n n o a d a n stencija ln o . Z u om k že te š jo e ić B ! ća u og m ije n eć v a n O . m ćo u og em n iju ac ik n u om k i b ila n drugima, uči , vo st ed sr to je a d e at zn ko A . vo st ed sr o n je el d o d o n d je o m sa je to o, ak T a. im d nicirati sa lju ve ak ik n i av pr e n ad ik n to m va a d on o, ln ja ci en st zi eg ta iš n i al o, n is or k , ti is or k dodeljeno, iz probleme. ti o št to eš n , to eš n iš id v a d io ol v oz d je ti n sa , as ač n aš d le g u a d ao d je ti n Riča, sa o eg e iš v je m u i n es Sv a. av eš d ad ek n o p se To . an d u b si k o d o n je ol v oz d o il b i b možda n e o; n es sv o m sa či u a d e ož m vo št ru D o. n es v es n u e ir d ro p e n ad ik n o eg o, n d le ig ističan, oč e. ag sn e sv iz se e d u tr a š jo e n društvo n e može da uči nesvesno,trbuardeemda uče nesvesno. I nažalost uspevaju. Uče lju d e N aročito u Rusiji se mnogo ji si u R u a, d Sa t. es sv od p ša va je u el d ; je u el d e n e iš v t es sv ša va e at av sp k o D . u d o k spavaj je to i, d ra u se a d e ož m To . u aj av sp ok d i d u lj ju n če u u te en im er sp ek e ik el v e d ra naročito, već urađeno. e. oč su se a d i at or m ije ac er n ge će u d u b će a im oj k sa ti os n as op ih ik el v od a n d je To je in tu a d on u, aj av sp ok d e d lju če u a d u g o m e oj k e ic v ra sp m o b so sa u aj im ri ča ti Ako p o li kad neće biti mogućnosti za p o bčiu nnuit.i d a postane komunist, Katolik, H indu, Budist, H ri D o k osoba spava, možete u i u njenoj podsvesti, ona neće biti sposobna d a ode šćanin, M u sliman, i zato što će toseb itoslobodi toga, je r je podsvest devet puta snažnija od iznad toga. N eće biti u stanju d a da: jedna desetina vašeg u m a je svesna, devet desetina svesti. Svest je samo vrh sante le v
•
I
I
K je nesvesno. Ako političari mogu da dospeju do podsvesnog onda je čovečanstvo osuđeno. NJ Onda će deca biti učena dok spavaju. Čak ni san neće biti vaš i privatan; čak ni san neće bit i lič na stvar; biće u vlasništvu države. Neće vam čak biti dozvoljeno da sanjate privatne I sn ov e, dr žav a će od luč iti ko je sno ve sm ete da sanjate - jer možete da sanjate neke anti G � ržavne snove, a država ne srne da ih do pusti. Vašim snovima se može manipulisati, va A som podsvešću se može manipulisati, ali na sreću to se još nije desilo. Vi možete biti po sle dn ja generacija koja ima mogućnost da se pobuni. I ako se ne M po bu nite, možda više neće biti prilike, čovečanstvo može da bu de svedeno na život sli ča n ro bo tim a. Zato pobunite se dok još im a vremena! Mi sli m da nij e ostalo mnogo vre U en a, mo � da s mo ov aj p eo sta li de o ve ka , : ov ih sledećih dvadeset - dvadeset pe t go : � D dm a. Ako covecanstvo moze da se po bu ni u tih sledećih dvad es et pet godina, to je po R sle dn ja šansa, inače lju di će biti potpuno nemoćni za to, nji hova podsvest će vlada ti O njima. Do sada, dr uš tvo je bil o sposobno da zagadi samo vaš svesni um - kroz obrazo S vanje, crkvu, kroz propagandu - ali sa mo vaš svesni um; vaše podsvesno je još uvek T slobo dn o. Mn og o češ će se de šav a da ste bliže istini, bliže stvarnosti, kada ste u dubokom snu. I To je jako čudno, ne bi trebalo da bu de tak o; tre ba lo bi da ste bli že stv arn ost i ka da ste T b�dni. �li vaš : bu �no s :anje nije više vaše, ono je Hindu, Hrišćansko, Muslimansko, nije . Ise va s , dr us tvo Je vec delovalo na njega, uplelo se sa njim, izobličilo ga. Ali podsvest � v : Je JOS vasa. ' Zato su pSihoanalitičari postali zainteresovani za vaše snove, jer u snovima ste isti niti. U snovima ste manje lažni, u snovima sve cenzure društva nestaju. U vašim snovima kazujete stvari kakve jesu, videći sebe kakvi jeste. U trenutku kad se budite, počinjete da se pretvarate. Vaše bu dn o stanje je dugo, dugo pretvaranje. Stoga je san tako relaksirajuć, jer neprestano biti na oprezu i govoriti stvari koje se očekuju davbudu rečene, i raditi stvari koje društvo očekuje da se urade, zamorno je, vrlo zamorno. Coveku je potrebno da padne u dubok san, svaki dan po osam sati, da bi se ?slobo �io toga, da bi bio ponovo prirodan, da bi zaboravio društvo, košmar i pakao koji Je stvOrIO. S ste op rez ni ! i, što � ste p žlj ivi ste slobodniji od ograničenja društva i njego � � .vIh prItIsaka, onda ce samo vasem telji,ušto biti potreban san, i čak u vašem sn u nastaviće se jed na donja struja svesnosti. Vašem um u neće biti potreban san; kod njega ne postoji 68 stvarna potreba za snom, to je stvorena po treba. v
Kada je vaš um čist, neograničen, slobodan, biće sve manje, i manje potrebe uma za snom. I onda se dešava čudo: ako možete da ostanete budni čak i dok telo spava, sazna ćete po prvi put da ste odvojeni od tela. Telo spava a vi ste budni: kako da budete u iden titetu, kako da budete jedno? Videćete razliku; razlika je tako velika. Telo pripada zemlji, vi pripadate nebu. Telo pripada materiji, vi pripadate Bogu. Telo je grubo, vi niste. Telo ima ograničenja, rođeno je i umreće, vi nikada niste rođeni i nikada nećete umreti. Ovo postaje vaše vlastito iskustvo a ne vera. Vera je orijentisana na strah. Vi bi voleli da verujete da ste besmrtni, ali vera je samJo e ono , vas iz če isti ono ije: gač dru vim sas je stvo Isku lja. spo o jen obo o, lažn to vera, neš . lll nje, vaše vlastito. l od trenutka kad bud ete znali, nikada ništa neće uzdrmati vaše zna k znati uve još ćete vi ali , vas tiv pro biti že mo t sve Ceo nje. zna e vaš titi uniš že mo šta ne . toji pos da ti zna ćete vi ali , toji pos ne a duš da i reć že mo t sve Ceo . tela od i ličit raz ste da rđu otv o-p sam je stvo isku jer šiti sme se ćete vi ali a, Bog a nem da i reć že mo t sve Ceo juće, ono je samo-dokazujuće. . . Riča tvoj san može biti veoma značajan. Ono što nisi dozvolio svojoj budnoj svestI, ispl ivalo je u tvojoj svesti sanjanja. Zrak svetla je ušao u tebe. Na Zapadu, pre Frojda, bud na svesnost je sm atrana za jed inu svesnost; što nijer na se stva na jed , dna vre kao ena vać prih ja van spa st sve je da ma jda, Fro le pos i čak ku Isto k �ri�va� još nije dogodila: san bez snova se još ignoriše. Na Istoku nije tako. lst.ok je uvevaz tao bud nu svest kao najpovršniju, svest sanjanja kao daleko dubljU I mnogo IjelIJu,poI svest spavanja bez snova kao još dublju, čak još važniju od svesti sanjanja. Zapadu treban još jeda n Frojd da predstavi spavanje kao najvažniji deo. Ali Istok zna još nešto više. Postoji to, četvrto stanje svesti. Ono se zove tu rija, jed i je nostavno "četvrto", nem a drugi naz iv. Turija zna či četvrto. Kada bud nost, sanjan je� spavanje sasvim nestanu, oso ba je jed nostavno svedok. To ne možete zvati buda nilllk.m,akv taj svedok nikada ne spava; ne možete to nazvati sanjanj�m, jer kod svedok spava.I snovi se nikad ne poj avlj uju ; ne možete to zvati spavanjem jer svedok nikada ne svetTo je večna budnost. To je bod ićit a Atiše, To je Hri stova svest, to je bud astvo, pro ' ljenje. . . Zato uvek budite pažljivi. Bud ite pažljiviji sa snovIma nego sa budIllm stanjem, opet tra bud ite pažljiviji sa spavanjem bez snova nego sa sanjanjem. I upamtite da treba danem gate za četvrtim, jer sam o je četvrto krajnje. Sa četvrtim ste stigli kući. Onda više a gde da se ide. •
I
i je pre zaboravio kažeš da o snu, ali se ećaš samo jedne fraze: "Poezija ve iša � � : : : . . . , NJ ?aJa. TO Je s�ma sustma moga ucenJa. NajosnovnIJa stvar u mojoj poruci svetu je: poezija I obrnuto, predaja je poezija. predaja Je I da moji sanjasini, svi ole moji sanjasini, budu kreativni pesnici, muzičari, h b � � � . . G shkan, vajan, I tako dalje i tako dalje. U prošlosti, sanjasini svih religija su živeli jako ne A k:eatlv� lm ži�o �om. Bili su poštovani zbog te nekreativnosti, i zbog te nekreativnosti niSU �n.d.odah nIkakv� lepotu svetu. Bili su teret; nisu doneli ništa rajsko na zemlju. U des stvan ruktlvnI budete de Jer možete biti ili kreativni, ili ste prinuđeni bIlI su da : M struktIvni. . Ne mozete ostati neutralni; ili ćete afirmisati život sa svim njegovim radostima' U ili ćete početi da kudite život. D Prošlo.st je bila dugi, dugi, produženi košmar destruktivnih stanovišta, negativnih R zlvotnIh pn stupa. Ja vas učim afirmaciji života! Učim vas poštovanju života. Ne učim vas samo.odricanju već radost!. Postanite pesnici! I kada kažem postanite pesnici, ne mislim O da treba da p stanete Sekspiri, S Miltoni i Tenisoni. Ako naiđem na Šekspira, Miltona i VI � S TenI. ��na, onda bIh takođe rekao molim vas postanite pesnici - jer oni samo sanjaju o T poezIJI. I četvrtom stanju svesti. Svi veliki takozvani pesnici �rava poezija se dešava samo u . su bIh samo sanjalice; bili su ograničeni u drugom stanju svesti. Proza ostaje ograničena u prvom - budnoj svesti, a vaša poezija je ograničena u drugom. govorim je moguća samo u četvrtom. Kada postanete potpuno budni, Poezij kojoj �? . CI :tl, k.ada vIse nem� uma, onda šta god uradite biće poezija, šta god uradite biće muzika. A cak ako ne uradIte ništa, poezija će vas okruživati, to će biti vaš miris, to će biti vaše samo prisustvo. Riša, si me: d tada se pitam kakve veze ima poezija sa predajom, i obrnuto, , ao p� ? � .I kako poezIja moze v bItI: staza kao ljubav, molitva meditacija." Ljubav je staza, molitva .ie staza, meditacija je staza, jer su to putevi ka poeziji. Sve sto vas �odl B ?gu oba�ezno Je da vas vodi poeziji. Božiji čovek ne može biti ništa drugo do pesnI� .? � c.: ?�vatl, pesm �, naravno više ne svoju vlastitu: pevaće Božiju pesmu. Daće govor BozIJoJ tlsml, bIce onaj koji govori u ime celine. � čim vas meditaciji: molitvi, y ubavi, samo zato što vas to vodi do centra. A centar je poezIJa. To su sve putevI do poezIJe. Rastvoriti se u poeziji je rastvoriti se u Bogu i si gurno bez predaje to nije moguće. Ako ostanete predugo, Bog ne može da se desi. Treba da budete odsutni da bi on postao prisutan u vama. 70 Umrite, tako da bi mogli da budete. /(
v .
v
.
I
v
_
Drugo pitanje: Voljeni Ošo, u krajnjoj sam kon/uziji, dobro i loše su prestali da postoje. Nisam ni po nosan, niti se stidim a opet sam oboje. Sve što sam postigao izgleda izgubljeno u magli, rastvoreno zajedno sa mojim neuspesima. Osećam se kao dim, ali kroz dim narasta ogromna tuga kao oštar kamen sa baršunastim prekrivom. Ošo, ne mogu da sagledam kraj tome - ili možda nema kraja? Da lije ekstaza nositi teret nečistoće? Molim te, Ošo, daj mi sanjasu.
RonaIde Salomonsone, konfuzija je velika prilika. Problem sa ljudima koji nisu zbu njeni je veliki - oni misle da znaju, a ne znaju. Ljudi koji veruju da im je jasno su stvarno u velikoj nevolji; njihova jasnoća je samo površna. U stvari ne znaju ništa o jasnoći, ono što nazivaju jasnoćom je samo glupost. Idioti su vrlo, vrlo jasni - jasni u smislu da nemaju inteligenciju da opaze konfuziju. Da bi se osetila konfuzija potrebna je velika inteligencija. Samo inteligentni osećaju kon fuziju; inače osrednji se kreću kroz život, smešeći se, smejući se, skupljajući novac, boreći se za veću moć i slavu. Ako ih vidiš osetićeš se pomalo ljubomornim; oni deluju tako si gurno, čak izgledaju sretni. Ako su uspešni, ako se njihov novac uvećava i ako se uvećava njihova moć, i ako nji hova slava raste, osetićeš se pomalo ljubomornim. Ti si tako zbunjen a njima je sve tako jasno u njihovom životu; imaju pravac, imaju cilj, znaju kako da ga postignu, i oni to spro vode, oni već postižu, penju se na lestvici. A ti samo stojiš tamo, u konfuziji šta da radiš, šta da ne radiš, šta je ispravno a šta nije. Ali to je uvek bilo tako, osrednji ostaju sigurni. Samo je za inteligentnije da osećaju konfuziju, haos. Konfuzija je velika prilika. Ona jednostavno kaže da put nije kroz um. Ako si stvarno zbunjen - kako kažeš: "Ja sam potpuno zbunjen" - ako si zaista zbunjen, blagosloven si. Sada je nešto moguće, nešto neizmerno vredno, ti si na rul;>u. Ako si krajnje zbunjen, to znači da um nije uspeo; sada um ne može više da ti obezbeđuje bilo kakvu sigurnost. Približavaš se sve više i više smrti uma. I to je najveća stvar koja može da se desi bilo kom čoveku u životu, najveći blagoslov - jer kad jednom vidiš da je um zbrka, i da nema izlaska kroz um, koliko dugo možeš da nastaviš da prianjaš za um? Pre ili kasnije moraćeš da ga odbaciš; čak i ako ga ne odbaciš on će otpasti sam od sebe. Konfuzija će postati tako velika, tako teška, da će otpasti od puke težine. I kad um otpadne, konfuzija nestaje.
K Ne mogu da kažem da ćeš postići sigurnost, ne, jer to je takođe reč primenijiva NJ samo na um i svet uma. Kada ima konfuzije, onda može biti i sigurnosti; kada nestane konfuzija, sigurnost takođe nestaje. Ti jednostavno jesi - čist, ni zbunjen, ni siguran, l samo jasnoća, prozirnost. l ta prozirnost ima lepotu, ta prozirnost je milost, to je izvan G redno. A To je najlepši trenutak u nečijem životu kada nema ni konfuzije ni sigurnosti. Covek jednostavno jeste, ogledalo koje jednostavno reflektuje ono što jeste, bez usmerenja, nigde ne ide, bez ideje da nešto radi, bez budućnosti, potpuno u trenutku, straho samo M vito u trenutku. U Kad nema uma tu ne može biti ni budućnosti, ne može biti programa za budućnost. D Onda je ovaj trenutak sve, sve u svemu; ovaj trenutak je vaše celo postojanje. Celo posto janje počinje da se preobražava u tom trenutku, i trenutak postaje od ogromnog značaja. R Ima dubinu, ima visinu, ima tajnu, ima intenzitet, ima vatru, ima neposrednost, zgrabi O te, poseduje te, transformiše te. S Ali ne mogu da vam dam sigurnost; sigurnost daje ideologija. Sigurnost nije drugo T do krpljenje vaše konfuzije. Zbunjeni ste. Neko kaže: "Ne brini," i to kaže vrlo autorita l tivno, ubedi vas argumentima, sa zapisima, i zakrpi vašu zbunjenost, prekrije je prediv ... nim prekrivačem - Biblijom, Kuranom, Gitom. l vi se osećate dobro, ali to je privremeno, jer konfuzija ključa unutra. Niste se oslobodili, samo je potisnuta. Zato ljudi prianjaju za verovanja, crkve, zapise, doktrine, sisteme mišljenja. Zašto ljudi ulažu tako mnogo u sisteme mišljenja? Zašto bi neko bio Hrišćanin ili Hindu? Za što bi neko bio komunista - zbog čega? Postoji razlog, veliki razlog takođe. Svako je zbunjen, i tako, potreban je neko da vas snabde sigurnošću. To može biti papa ili Mao Ce Tung, Karl Marks, Manu ili Mojsije - svako će poslužiti. l kad god su vremena velikih kriza, svaka glupa osoba koja je uporna da viče, da se raspravlja, koja može da se pre tvara da je sigurna, postaće vaš vođa. Tako su Adolf Hitler, Josif Staljin i Musolini postali važni ljudi. Ljudi su se uvek pitali kako je Adolf Hitler bio u stanju da vlada velikom inteligen tnom rasom kao što su Nemci? Izlazi paradoksalno da je čovek kao MČ a rt i n Hajdeger, jedan od najvećih mislilaca ovog veka, bio pristalica Adolfa Hitlera . uveni profesori velikih nemačkih univerziteta podržavali su Adolfa Hitlera. Zašto? Kako je to bilo mo guće? A Adolf Hitler je samo bio glupa osoba, neobrazovana, neproduhovijena . Ali on je 72 imao nešto u sebi što je profesorima nedostajalo, što je i n teligen l n i m ljudima v
i na jed ni što t � ne bi se u � je ao Im . ru ge jde Ha nu rti ? Ma o nedostajalo, što je nedostajal . ze mo on ah � t O Idl Je On st no ur sig u un tp po je ao im a: im teligentna osoba ne može da . : . Ilo lud vo go nje ah , ak lud Je On a. zn da o ka e av izj je da da že da kaže stvari bez ako i ali; mo istorije. ima veliki uticaj. To je promenilo ceo pravac ljudske ov . . . . . h BI . l1l lra 1 l slO p re im � jim ? i ili ali es er int za o lik � to ci m Ne Ni je iznenađenje da su se . sI n do ek uv a I nC ge eh lIlt a JI, ml ze na ! a dim lju � ijim tn en lig su inteligentni, među najinte Ija UZ nf ko a u, zlJ fu on � no d a !! c en lig t In ra. :� tle Hi a olf Ad ? Cl Je da :r ga za vo �om. � konfuziju. To je tajna uspeha pO lI, l Cll da sta � , ide � da e gd a zn ne k ve čo ; ah str je, an donosi drht da ze mo ko u, sc no ur sIg m no lut so ap sa i ar stv že ka da že mo Počinje da traga za nekim ko tvrdi kategorički. .. . . . . � m ze � I lJ VI1 re aJd n od a dn J Je To . da sa v ra up o sil de se to ji; � ? Isto se dogodilo u In di . . v fi m IJo c I d tra zo Jdu na e, cIJ �la em �t ko l ja en šlj mi � m ijo dic tra Ija na svetu, sa najdužom . . . ru be Iza JI ml ze OJ � u a nd I a. � Ira of oz fIl o og mn o � tak e nij ja ml ze lozofiranja. Ni jedna druga . or up bI se u sto ne a Im on Ah s! pu ku de vla ika dn se ed pr za i čoveka kao Mo rarđi Desa I. uč or isp a � o žn va što ne a Im st. po glu u un tp po a, um jeg dn nost osre . a or Pr a. Im OV um Im ed zr ra ce ." tre le mo se da u � dn pa di lju iji, uz Kad god su u konf U I1lS vI o um l1l ed zr ra ce tre Jer a, im ov um im dn re raz će tre le mo se zredni umovi padnu da . gu mo tI l bo ve ina ur g to sti vla m nje � ija isp mo �� sa da a zn um i u konfuziji. Trećerazredn ste o ak ItI rd tv ce gu mo je To . ina ur g to sti vla em nj ija isp iv eč izl k da se izle če - čak je i ra zaista krajnje neinteligentni. a, leb ko ne a � ad ni s tn en lig te in Ne . se a leb ko ja, � � Inteligentna osoba okleva, razmišl a. ov kr sa Je IkU IZV o vn sta no jed la da bu , će pu ša da n ta me pa nikada ne okleva. Gd e će , an u i ko t a led izg � o ak Sv . etu sv na k c: ve čo i en uš : � Lao Ce kaže: "M ož da sam jed ini sm USIg I bIt ze mo ne da , iju nc ge eli int u mn ro og o tak je izuzev mene." U pravu je; on posedu ran ni u šta. mo sa tI ca ob m va gu Mo . u� e � cit ba od o ak st no ur sig i at eć ob Ne mo gu vam . . ka lt vld an stv da nju sta u e et bić ti, os irn � oz pr , ne jed nu stvar, bićete jas ni . Bi će bistri Og ISt e an str e dv su t os jen un zb l st no ur Sig ni. ur sig kve vjes u. Nećete biti ni zb un jen i ni nOVCIca. . ze kn a im d go d Ka u. tk nu tre m no div u e ođ tak je et Al i vi ste u divnom trenutku, i sv su d go d ka ć, mo ju sv i ub izg t los oš pr d go d ka , o su ide ntiteta, kad god lju di ne znaju ko . , ze kn se jU lja Jav a, zn va a led izg ne e viš t los oš pr d go ljudi iščupani iz tradicionalnog, kad o? dim ra da ba tre Šta ? mi o sm ko ta ite nt ide ize kr e velik •
•
•
.
I(
NJ I
G
A M U
D R O S T I
T
, '1.
Prilika takođe može da se pretvori u nesreću, ako postanete žrtva Adolfa Hitlera ali ta nesreća može postati veliko otvaranje u nepoznato ako ste dovoljno sretni da bu� dete u blizini bude. Ako ste dovoljno sretni da volite budu, život vam može biti preo bražen. Ljudi koji su još ukorenjeni u tradiciji, i koji misle da znaju šta je ispravno a šta pogrešno, nikada neće doći do bude. Nastaviće da žive svoj život - život rutine, dosa dan, mrtav život. Nastaviće da ispunjavaju svoje dužnosti, kao što su njihovi preci obi čavali. Vekovima su sledili trag i nastaviće da slede utabani trag. Naravno, kada sledite utabanu stazu, osećate se sigurnim - tako mnogo ljudi je prošlo njom. Ali kada dođete do bude počinjete da se krećete u nepoznatom, nema autoputa, nema utabanih staza. Moraćete da načinite sopstvenu stazu hodanjem; nećete naći gotovu stazu. To želim da svaki moj sanjaSin razume. Vi niste ovde da zavisite od mene niste tu da me sledi te, niste ovde da me jednostavno prihvatite i verujete u mene: Ovde ste da eksperimentišete; morate da se krećete sami. Mogu da vas ohrabrim da krenete sami, mogu da pokrenem proces upitivanja u vama; ali vam neću dati sistem mišljenja, neću vam dati sigurnost. Mogu vam samo dati hodočašće - hodočašće koje je rizično, hodočašće koje ima milione i milione zamki, hodočašće na kome ćete mo rati da se suočite sa sve više i više opasnosti svakog dana, hodočašće koje će vas odneti na vrh ljudske svesti, do četvrtog stanja. Ali što se više penjete, veća je opasnost od pada. Mo�u da vam obećam sam � veliku avanturu, rizičnu, opasnu, bez obećanja da ćete uspetI - Jer nepoznato se ne moze garantovati. Tako, Rolande, ako si došao kod mene da nađeš neki lek za svoju konfuziju, onda si došao pogrešnoj osobi, nisam prava osoba sa kojom treba da budeš. Ali ako si došao da od�� c�š k�nfuZ iju i Sigur?os:: i da budeš oslobođen od uma koji može da ti pruži ili kon fUZIJ U Ih sIgurnost, ako SI dosao kod mene da pođeš u kraj nju avanturu u potrazi za Bo gom, ako si došao meni da se usudiš, da prihvatiš izazov nepoznatog mora, huku talasa, bez mogućnosti da vidiš drugu obalu, onda si došao pravoj osobi. Onda je moguće mnogo. Kažem samo "moguće" - ne mogu reći apsolutno sigurno. To je uvek mogućnost, možda ste sposobni da to učinite, možda niste sposobni da to učinite, nema garancije. To nije robna vrednost koja se može garantovati; to je kocka. I ako ste spremni da se kockate, uđite u ovo polje bude. Nema potrebe da čekate duže - već ste dovoljno čekali, mnoge živote.
Pitaš me: "Molim te Ošo, daj mi sanjasu." Nije pitanje u mom davanju sanjase, već jc pitanje u tvom primanju. Otvori svoje srce! ja je uvek dajem. Pitanje je tvojeg primanja, tvog gostoprimstva. Kažeš: "Dobro i loše su prestali da postoje." To je dobro, to Je dIvno. Dobro l lose, sve je to čovekova tvorevina, grešnici i sveci svi su čovekovo delo. I oni se uopšte ne razlikuju; razlika je samo površna, veoma površna, nije čak ni debljine kože. Zagrebi malo, i u tvom svecu naći ćeš grešnika. Neki momak je otišao papi i rekao: "Ej papo, je birseKa!"toličke cr�ve? ja , duhovni �ođa Papa nije mogao da veruje. Rekao je: "ja? Poglava ja, predstavmk Boga na zemlJI?. ja a? ist Hr sa Isu ik dn sle na ni kt re di , ja a? on ili m i a on ili m da se jebem? jebi se ti!" Nema velike razlike. Samo zagrebi malo, i naći ćeš grešnike u svecima i naći ćeš svece u grešnicima. Sve dobro, sve loše, samo je proizvoljno, čovekova tvorevina. U divno područje ulaziš. Ako su dobro i loše prestali da postoje, do sada, dobro! Sada uđi u drugu dimenziju, koja nije čovekova tvorevina, gde razlike nisu od značaja, gde ni šta nije dobro i ništa nije loše, gde sve što jeste jeste, i sve što nije nije. Nije u pitanju do bro ili loše; već da li nešto jeste ili nije. Dobro i loše nisu ništa do alternative da se izabere - ili izabereš ovo, ili izabereš ono. Drže te u podeli ili/ili. U trenutku kad počneš da vidiš hokus pokus svega dobrog i lošeg, kada počneš da vidiš da su to stvari koje je napravilo društvo ... Naravno one su korisne, i ne kažem da se ode u trgovinu i ponaša kao da ništa nije dobro i ništa pogrešno. Ne kažem da se hoda sredinom puta, govoreći da nije važno da li neko ide levom ili desnom stranom. Kada ste sa ljudima, zapamtite za njih dobro i loše još postoje. Poštujte njih i njihove snove. Nije na vama da ometate nečije snove. Ko ste vi? Nij,e za vas da se mešate. Budit� fini prema ljudima i njihovim glupostima, budite fini prema njima i njihovim igrama. Ah sve vreme pamtite, ništa nije dobro, ništa nije loše. Postojanje je jednostavno tu; tu nema šta da se bira između. I zapamtite, kada nema šta da se bira između, postaćete nepodeljeni. Kada ima nečeg da se bira između, to i vas takođe deli. Podela je mač sa dve oštrice: stvarnost deli spolja, vas deli iznutra. Ako iza berete, birate podelu, birate da budete podeljeni, birate šizofreniju. Ako ne izaberete, ako znate da nema ništa dobro, ništa loše, birate duševno zdravlje. .
•
.
.
v
K
Ne birati ništa je odabrati duševno zdravlje, ne birati je biti razuman, jer kada nema podele spolja, kako možete biti podeljeni unutra? Unutrašnjost i spoljašnost idu zajedno. 'l j Postajete nedeljivi, postajete individualni. To je proces individuacije. Ništa nije dobro, I ništa nije loše. Kada to svane u vašoj svesti, iznenada ste celoviti, svi delovi su nestali u G jednom jedinstvu. Vi ste iskristalisali, centrirani ste. A To je jedan od najvećih doprinosa Istočne svesti svetu. Zapadne religije i dalje vise oko ideje dobro g i lošeg . Zbog toga je tako teško za Hrišć anina da razum e Upan išade ; v Lao Cea; Cuan g Cea; nemo guće je za njih da shvate. Oni uvek gledaju hrišć anski m M umom, "Gde su zapovedi?" Nema ih! Upanišade nikada ne kažu šta je dobro a šta loše, U nikada ne kažu šta da se radi a šta da se ne radi, ne zapovedaju. To su poetske tvrdnje, D one su poezija. One se raduju postojanju, ekstatične su, nabujale; one su samo eksta R ti čni uzvi ci. Upanišade kažu: "Bog jeste, a to si ti: Tat tvam asi." Upanišade kažu: "Bog jeste, a ja O sam Bog. " Ove tvrdnje izlaze iz ekstaze. U njima nema etike, nema moralnosti, nema ni S preporuka. Hrišćanski um, muslimanski um, jevrejski um, ne mogu da shvate zašto se T ove knjige smatraju religioznim. Mogu da budu dobra literatura, ali zašto se smatraju I religioznim? I ako pitate nekoga ko je dostigao istu ekstazu kao upanišadski proroci, on bi rekao da su Biblija, Talmud, Kuran etični, moralni, ali šta oni imaju sa religijom? Oni su dobri, jer čine da se društvo lagano kreće, ali u sebi nemaju ništa religiozno - ili možda samo nekoliko tvrdnji tu i tamo. Glavni deo je etički; religiozni delovi izgledaju tako mali da se mogu zanemariti, ignorisati. I to jeste bilo ignorisano. Doći do znanja da ništa nije dobro, ništa nije loše, je prekretnica; to je promena mi šljenja. Počinjete da gledate unutra; spoljašnja realnost gubi značaj. Društvena stvarnost je fikcija, lepa predstava; možete da učestvujete u njoj, ali onda je ne uzimajte ozbiljno. To je samo uloga, da se odglumi, odigrajte je što lepše, što je efikasnije moguće. Ali ne uzimajte to ozbiljno, nema ničeg od onog krajnjeg u njoj. Konačno je unutarnje; nedeljiva duša to zna. I. doći do duše, to je dobra polazna tačka. Kažeš: "Dobro i loše su prestali da postoje." Ovo je pravi trenutak da se uzme sanjasa, u tome je sanjasa. Sada više nema potrebe da se čeka, sada više nema potrebe da se traži moja dozvola. Sanjasa se već dešava. Uđi u ovo budino područje. Dugo si čekao - predugo, zaista.
de ri, sta a ist za i su l Bi � ak br a od zv ra di ra d su na o ša do je r Čuo sa m: jed an stari pa : . . . Je � l ve da o ga mo e nIJ a dij Su a. din go t pe et es md da se u ak br u vedeset pe t godina, i bi li su 1a dll go t pe et es md da se sle po u, od zv ra o e jat išl zm ra da sa o, svojim očima. Rekao je: "Tak života u braku? Zašto sad?" . U I11S ca de k do o sm li ka če a, "P : če re c ra sta da on a o, ug dr u On i su pogledali jed no umrI a." Do . ka če e viš se da be tre p � a em � : da na a kv ka d, Sa ... ju ka i če Ljudi čekaju, čekaju'v . v Jer n:c0 sh do � br do m c ka � �? lh Ja 1, 1 ml re sp u nis ji ko di i lju k brodošao si, spreman si. Ca . aJu im uZ da � k 11 ml re sp su � n JI kO 1 011 . tra su i mn re sp i bit gu mo ti koji nis u spremni danas . s va o ak em bij od s va da Ja m sa ko I . se nja sa ja an im uz sle po i sanjasu, mogu biti spremn Bo g pr ihvata? Ni sa m niko da bih vas odbio. . . o . Ak 1m dl1 re zv be a atr sm ne se o I11k a, lov us ih en vlj sta po ma ne , Zato niko nije odbijen . sta po da l11 ed vr o ljn vo do ste da z ka do n lja vo do je to , ite živ da Bo g sm atra da ste vredni nete sanjasin. . .. . . . , i aC . N IJe uZ k f on nje sta " Je To . OJe ob m sa et op a n, đe sti po ni n sa no po Kažeš: "Nisam ni ćeš da je sve tako - niti ovo, niti ono, a opet oboje. - zaista si blagosloven - "rastvo"Sve što sam postigao izgleda izgubljeno u magli" reno zajedno sa mOJim neuspesima. . pu g vo no k ta ce po Je alo op pr e sv da je i at Zn e. teb Mnogi će osećati ljubomoru zbog za � Ja ga tra og � n ta� če po ste j ' : no lje ub izg je o ga sti po m sa � što � UbIO sve iluzIJe o svetu I sVim tovanja. Znati da "Sve . IZg 10 Ul1 tP po ko ne je d Ka . no lje ub izg i bit že mo ne što ne čim njegovim uspesima, tek onda postaje duhovan. su l ba n sa �� a � ar � os o ka ga tu a mn ro og sta ra na dim "Osećam se kao dim, ali kroz na da og I Jed e � ZIJ IlU z � kr n lje živ bio ot živ je da Ka . de bu da o tak ra Mo nas tim prekrivom." , lja Jav u nk se m sa no "ju o sn on sk be o, en isl sm be o bil e sv je da čovek iznenada oseti . se velika tuga. . a, D . " o � nv e k pr m sti na rsu ba "sa ali , tu je ga Tu t. os ćn Ali mogu da vidim tvoju bu du mo e taJ � po mo sa to ; � ć � g � m je što o on je riv ek pr tuga je tu zbog prošlosti, a baršunasti ko bo du , stl Jno � kr ne nje ! IJe u� nf ko te og zb ali a; tug je guće sada. Iz sve te konfuzije izašla st do ra va , no I ce � kr se sto ne ah a, tog an est sv i nis još a dole događa se novo kretanje. Možd . na g vo no , ota Ziv g vo no e, tur an av ve no , nja ga tra g vo se diže iza zavese tuge - radost no čina da se bude. . 0
•
II
v
.v
v
v
•
I ( ( •
I
I
I
�
J
"Ošo, ne mogu da opazim kraj tome - ili možda nema kraja?" Postoji početak uma i NJ kraj uma, postoji početak ega i kraj ega, ali nema početka tebe ni tvog kraja. I nema po četka tajne postojanja i nema kraja za tebe. To je jedan proces koji se dešava. Tajne nad I tajnama te očekuju, stoga ushićenje i ekstaza. G Ekstatično oseti da nema kraja životu, da kada si dostigao vrh, iznenada drugi vrh A počinje da te izaziva - viši, strmiji uspon, opasnije dosezanje. A kad dosegneš drugi vrh, biće novi vrh; vrhovi za vrhovima. To su jedni večni Himalaji života. Samo pomisli o tački gde si stigao, i sada ništa drugo nije ostalo. Biće ti onda krajnje M dosadno; dosada će tada biti tvoja jedina sudbina! A život nije dosada, on je ples. život U nije dosada, on je radovanje, izobilje. D Mnoge, mnoge stvari će da se dese, i mnoge stvari će uvek preostajati da se dese. R Misterija se nikad ne završava, ne može da se završi. Zato se i naziva misterijom, ne može O čak biti ni spoznata. Nikada neće postati spoznatljiva, zato se naziva misterijom; nešto u S njoj je večno neuhvatljivo. I to je sva radost života. Velika krasota života je da te uvek drži večno zaposlenim, u traganju, u istraživanju. život je istraživanje, život je pustolovina. T Pitaš: "Ošo, ne mogu da opazim kraj tome ili možda nema kraja?" Postoji kraj za tebe, I ali nema kraja za pravog tebe. "Da li je ekstaza nositi teret nečistoće?" Nema nigde nečistoće. Sve je čisto. Nečistoća je samo senka konfuzije koju upravo sada osećaš. Kada se konfuzija i zbunjeni um odbace, senka će nestati sama od sebe. Tvoje najdublje jezgro je oduvek bilo čisto; čistota je urođena, ne može se odstraniti. Tvoja čistota je večna; ne možeš je izgubiti, nema načina da se izgubi. Možeš samo da zaboraviš na nju ili da je se setiš. Ako je zaboraviš živiš u konfuziji; ako se setiš sve je ja sno. Ponovo, neću reći "sigurno" već samo jasno. Sve je prozirno. Prozirnost je sloboda, prozirnost je mudrost. Ta prozirnost je tvoje urođeno pravo; ako je ne zahtevaš, niko drugi nije odgovoran do ti. Zahtevaj je! Tvoja je. Tvoje je samo da tražiš. Sanjasa je jedan napor da se povrati ono što je tvoje i odbaci ono što nije tvoje. Sa nj asa je jedan napor da se odbaci ono što ti u stvari nemaš, i da se zatraži ono što si odu vek imao sa sobom. Ekstaza je sama tvoja priroda; ne biti u ekstazi je jednostavno nepo trebno. Biti u ekstazi je prirodno, spontano. Nema napora da bi se bilo u ekstazi, potreban je veliki napor da bi bio jadan. Zato izgledaš tako umorno, jer jad je zaista težak rad; ostvariti ga je zaista teško, jer radiš nešto protiv prirode. Ideš protiv struje - zato postoji 78 jad. K
•
c � re i be te u eđ i � a i zl ra se d �� o lik to kom � Da bl se Islo sa reko �� I1lJ � A šta je blaženstvo? Putovanje sa reož o? sk te de bu da e m to ko Ka . ka re si i T . bi jednostavno izgu e Id c ve ka Re n. ea ok u se ne od te ka re i m ko re sa iš ov pl o vn ta os dn je ; je an iv pl no eb tr po . . okean. te s Je a t VO ZI e k re u nj ra gu ne u st no et Život je reka. N e guraj ga i nećeš biti jadan. Um sanjasa. . , tu VO ZI o tv � a os h k a � ut en tr aj ov , ije uz nf ko � ak ut en tr j va O . an m re sp si ti e, id na Ro . s. ka ce da se vi Oj m Ne . cu ni ra st vu no ne re ok može da otvori nova vrata, može da Dosta za danas. V ·
•
V ·
•
s E J A NJ E
5
B E L O G S E M E N A
•
Počni da razvijaš to što nosiš sa sobom Kad zlo ispuni žive i nežive svetove izmeni loše uslove na Bodi stazi. Svedi svu krivicu na jednog. Budi svakome zahvalan. Neprelazna zaštita praznine je videti manifestacije zbunjenosti kao četiri kaje. Odlično sredstvo je imati četiri odredbe. U cilju da se svaka situacija iznese brzo na stazu čim se suoči, spoj je sa meditacijom. Kratak izvod iz uputstava srca: Radi na "Pet snaga." Uputstva za prenos u Mahajanu su "Pet snaga." Ponašanje je važno. Svrha cele Darme je u jednoj tački.
I
Meditacija je izvor, samilost je prelivanje tog izvora. Nemeditativan čovek nema energiju za ljubav, za samilost, za slavlje. Nemeditativna osoba je odvojena od svog vla stitog izvora energije; nije u kontaktu sa okeanom. Ona ima malo energije, koja je stvo rena hranom, vazduhom, materijom - živi na fizičkoj energiji. Fizička energija ima ograničenja. Ona se rađa u određenom trenutku u vremenu, i umire u drugom trenutku vremena. Između rođenja i smrti ona postoji. To je kao lampa koja gori zbog ulja u njoj - jednom kada se ulje istroši, plamen prestaje. •
. •.
.
•
.0
K NJ l
G A M U D R O S T l T
Me ditativ�a os oba saz naj e neš to iz beskonačnog, pos taje spo jen a sa nei scr pni m . . n pla me Izvorom en� rg1J e. Nje n traj e i traje, nje n pla me n ne zna za prestanak. Ne mo že da nestane Je� n a prvom m� stu, nikad ne nastaje. Ne može da umre jer nije rođena. . Kak� SPO Jltl. seb e sa nel scr pni m izvorom života, obi lja, bogatstva? Možete zvati taj . . �elsc rpn I Izvor Bo�om Ih. ga m ožete zvati isti nom , ili kako god žel ite da ga nazovete. Ali : v ek je talas nečeg beskonačnog. J edn a stvar Je sas vIm sIg urn a; cov ��o tal�s pog led a unutra, pronaći će beskonačno. Ako nas tavi da gleda nap olje ? stace l �klJucen - odvoJ. en od svog vlastitog kraljevstva, odvojen od vlastite prirode. Isus . stvom J e :�. p :lrodu zvao kraljev Bož ijim . On je ponovo i pon ovo govori o: .. Kraljevstvo Boz lJe Je u vama. Idit e unu tra." e � itacija nije niš ta drugo do mo st da se uđe unutra. Jed nom kada se meditacija � . des I, Jed ma stvar koja preostaje je sam ilos t. Bu �a izvorni učitelj Atišinog reda, je rekao da dok se sam ilos t ne des i ne b d·t : zad ovoIJ � 1 sam om me dita cijo m. Pre šli ste sam o pola puta, treba da odete :n alo al e . . M edltacIJa, � ko Je prava, obavezno se pre lije sam iloš ću. Kako se lam pa upali ona odm ah v . poc�e da sIJa : vetlo, o � mah po� ne da rasteruje tamu, jed nom kada je unu trašnje svetlo upa ljen o, sam Ilos t Je nje no zracenje. �. amilos� je dok� z da se �.esila me ditacija. Ljubav je mir is koji dokazuje da je lotos . gru vaš sa hIIJ adu latlca u naJ unu tar nJ1J em Jez eg bić a pro cvetao, da je doš lo pro leć e _ da v . . vIse � Iste I��a oso ba koja ste bili , da je ta per son aln ost prestala i rođena je individualnost . . ' da vIse ne zlvlte u tami, da ste svetlo. Te Izr�ke su p �akti�na upu ts tva, upamtite to. Atiša nije filozof, nije dan mudrac ni . v . . . ka�a nI e bl � ? n � IJe � Ish lac, mIs ijen je ja sam o za osrednje, glu pe. Mu dri ne mis le, mu : J dn zna Ju. MIs ijen je J e Jed an nap or da se zna ; to je nagađanje, pip kan je u mraku oda pi' nja nje strela u tami. Mu drost j e zna �je. A �ada znate, nem a potrebe da pretpo stavljate. Ne pretpostav. . . ljat e �a Je ovo J ut:o, I d� ptIce pevaju, i da se drveće kupa u svetlu sun ca. Vi to ne pretpo . h �e da Je to tako. Ako neko to pretpo s �avlJate, n � mls sta vlja ond a mo ra da je slep ili bar . pIJa n. �� Je J �dno Isk ustvo, a svako isk ustvo je samopotvrđujuće. . �� ekulativni mis lila c. On o što gov tlsa nIJe � ori nije filo zof ija ni sist em miš ljen ja. To .Je nacm . na k . . oJI Je O � postIgao; pokazuje vam put. A bud e mogu sam o da pokažu put , . moracet� da Idete nJIm e, nIko drugi ne može da ide za vas. Niko drugi to ne može da uradi za vas; nIkakva zam ena u egzistiranju nije moguća.
� ��
_
82
Da, drugi mogu da pričaju kako su postigli, koje zamke izbeći, kako da procenite da li ste na pravom putu ili ne, koje energije da koristite a koje da odbacite, šta je od pomoći a šta je smetnja. Mogu vam dati male znakove o stazi - a kažem .. male znakove"; ne mogu vam dati kompletnu mapu, jer svaki pojedinac će morati da sledi stazu koja se malo ra zlikuje, i svaki pojedinac će naići na jedinstvena iskustva na koja niko pre nije naišao i niko više možda nikada neće ponovo naići. Svaki pojedinac je toliko jedinstven da se nikakva opšta mapa ne može dati, samo znaci, bledi znaci, indikacije. Ne prianjajte uz ta uputstva. Samo ih shvatite, apsorbujte, i ne budite fanatik. Nemojte reći: "Ovo treba da bude kao to. Ako nije kao to onda to neću da sledim, onda je nešto po grešno." Biće nešto slično tome, ali na vrlo maglovit način. Imaće sličan miris ali neće biti potpuno isti; sličan, da, ali ne isti. Čovek treba da bude svestan toga; Ako nije toga svestan, onda postaje fanatik - a fanatici nikad ne postižu, sam njihov fanatizam ih onemogućava. To su mali znaci. Nisu matematički, nisu kao dva i dva su četiri. U svetu tajni, pone kad su dva i dva tri, ponekad su dva i dva pet. Vrlo retko su dva i dva četiri, vrlo retko; to je izuzetak. nije pravilo. To nije matematika, to je muzika. Nije logika, to je poezija. Kada čitate logičku raspravu, čitate sa drugačijim umom. Ako čitate poeziju potreban vam je sasvim drugačiji pristup. U logici je čist odsečan proces, proces silogizma - znate da je to tako, a ono je tako, prema tome ovo je obavezno da bude tako. Tu je .. prema tome". U poeziji nema .. prema tome". Poezija čini kvantne skokove. Poezija je vizija, nije logičan proces, pesma, nije silogizam. Da, čak i pesma ima neku urođenu logiku u sebi, ali to nije na površini. I to nije za one koji su na stazi, to je samo za one koji su postigli. Jednom kada postignete videćete svu logičnost svakog pojedinog koraka koji ste preduzeli, ali ne pre toga. Videćete zašto ste morali da skočite, zašto ste morali da pre duzmete određeni korak. Kada ste preduzimali taj korak. ništa nije bilo j asno, ništa nije bilo apsolutno sigurno niti zagarantovano. Preduzimali ste taj korak prema svom osećaju, ne prema svom mišljenju. Ali kasnije, rekapitulirajući, gledajući nazad, mišljenje se može obnoviti. Sada možete da tragate za skrivenim tokom logike. Oni koji su postigli veoma su logični. Ali oni koji su na stazi, ako pokušaju da budu logični, nikada neće opstati. To je jedna od paradoksalnosti koja treba da se razume. Stoga tvrdnje Bude, Tilope, Sarahe i Atiše, veoma su logične, ali samo za one koji su postigli. Logika se može osetiti samo unazad. Kada napredujete prema cilju, krajnjem, sve je ne jasno, skriveno iza oblaka. To je kao rana jutarnja magla. U podne u punom zenitu, magla će morati da nestane. Ali puni zenit tek treba da se dogodi.
K Zat� mis! ite, m.editirajte, . osetite ova uputstva, ali ne uzimajte ih smrtno ozbiljno. NJ M ��.a bItI nekIh razlIka. NekolIko stvari će se desiti na vašem putu koje se nisu desile na AtIsInom putu. stvari će se desiti na vašem putu koje se nisu desile na mom Nekoliko I putu. Ima na svetu onoliko puteva koliko ima ljudi. Niko ne može stati na vaše mesto · čak G � oni koji stoje jako blizu vas, ne stoje na sasvim istom mestu. Vaš ugao gledanja obav�zno A Je malo drugačiji od ugla gledanja nekoga ko stoji baš pored vas držeći vašu ruku. Dve osobe ne mogu videti svet na potpuno isti način, to nije moguće. I svako mora da se kreće sa svog mesta, svog vlastitog prostora. M Sad, Atiša pre hiljadu godina, Mora da je video potpuno drugačiji svet, mora je živeo U da Je. hodao potpuno drugim svetom, sa drugom vrstom jezika - gde je preovladavala D druga vrsta shvatanja, gde su važili drugačiji stavovi i pristupi. Oni više ne važe, više nisu relevantni, taj svet je nestao. Atišin svet više ne postoji. R Ipak, njegova uputstva, uzeta nefanatično, od ogromnog su značaja. Uzeta fanatično O promaš Č ć � e suštinu. vek treba da bude vrlo, vrlo nestegnut i opušten. Dok raZmišlj � � ? � S o pređa �nJl� bud ama, covek treba da im bude na raspolaganju, otvoren prema njima, ali , dobro da su prošli vekovi, znajući savršeno T da ne pnanJa I. da Je. zaseban, znaJucI, savrseno dobro da: "Ja nisam Atiša, pa kako da sledim ova uputstva potpuno?" I Ali Atiša vam ne kaže da sledite njegova uputstva potpuno. On jednostavno daje le , pogled na njegovu viziju i put kojim je postigao. On jednostavno deli svoju poe .tl lCan . �l1 .ZIJU sa vama, svoju samilost sa vama. � �amti.te to - inače ljudi lako postanu fanatici. Zašto milioni ljudi u svetu postaju fanatI? :. Iz Jed.n�stavnog razloga: postajući fanatik izbegavate sva eksperimentisanja, posta.Jucl fanatl � Izbegavate da mislite svojom glavom, da imate svoja osećanja. Postajući fanatIk prebacujete svu odgovornost na nečija druga pleća - Isusova' Budina, Krišnina, Atišina. U � a.mtite, vaša odgovornost je takva, ne može se dati nekom drugom, ne može se prebacItI na nekog drugog. Vaša odgovornost je apsolutno vaša. Vi ćete morati da mislite moraćete da osećate, moraćete da meditirate, moraćete da idete, za sebe. I dozvolite d� vas pono�o podsetim: možda ćete naići na prizore na koje Atiša nikad nije naišao. Ako Idete na Himalaje i hoćete da se popnete na Everest, ima mnogo puteva za pe .nJanJe, mnogo strana. Sa Jedne strane možete naići na divnu dolinu, reke i drveće. Sa druge strane možda nećete naići ni na jednu reku, možda uopšte nećete naići na drveće možda ćete naići samo na stene i stene. Sa treće strane možda ćete naići na lednike, čis� 84 sneg koji nikad nije bio istopIjen. I svi ćete stići na vrh.
u d � b a d u og m ne i n O . da su ra ed pr ez i b i zirn O n i koji su stigli na vrh uvek će bitije ob a lin a d e d VI a u � og m ha vr sa r je " a, az st a in d je vo "O : žu ka a d u og . m . ne i, , nepop ustljiv a. m vI te pu Im It Ic zl ra zu st ko ka , ze la do a d � e ik n as oč od h ge no m e id v da u og M a. az mnogo st n ta re a om ve l b e J � on II A . zu st u en ? đ re d o io ed sl je ša ti A . et � u naj. manje. tn puta. N jegovo sv ti ti as vl oj sv a im t u p i I svak oc om p t es er Ev na je ao ig st ; ja el it uč a da im a tri prosvetIjen o. sk ije n , ko ro ši je je en đ � vi o ov eg nj o, žn . . ,. viđenje je vrlo opse v go je n o n d ro Pn . Ja el lt uC og n d Je o m sa je Is u s kaže: "Moj put je uzan i p rav.sa" ASltiedšoiom; njegov put je cikcak i vrlo ši rok. Sadrži aj uč sl ije n To . av pr i an uz o rl v je t pu a. ez nt si a lik ve je to , bi se u e ev ut p mnoge Prva izreka: .
Počni da razvijaš to što nosiš sa sobom
e, et hn ud d ka a d ri vo go je ša ti � A � ci re iz j jo n ed sl po u , m ti se d po s va da te ti D o p us pe os d I om ah ud m tl sa e đ do u, et sv a n a ić b ih sv ja tn pa a sv , iji ac it ed m u m va a d e pustit o. � ču te di vi i , ce sr še va u d ja i ol b , , ju tn pa u . . do vašeg srca. U p ijte sv e. Is Ill or sf an tr se to , te IJe p u da ka ku ut en tr u , ju tn pa i ol b , d ja đ tu e et ij up d go Kad na od ir Pr . je tn pa od e it it št za se a d je ja žn te na od ir pr e; n eg b iz se a d je ja ci en nd te a n Prirod sa d ka i k ča i, ud Lj . va ža ra iz se da ne a, eć os sa � se da ne , ni ra st o p ži dr se da je ja ci en d n te on a D . le is m e n to � i on a, m či re im n az pr se u eć m az R o. n al osećaju, saosećaju samo form ognu drugoj os ob i. Mogli bi da upij u n je n u patnju, moglI to zaista misle, mogli b i d a pom " bi da po pi ju njenu patnju. . no ce re te op ne se e at ec os te ne et sr ih o ak i, d lju a im e: at zn to i o, st če a av eš d se I to i on su da o ka je vl ži , ije tn an br vi se e at eć os o, čn te se e at eć os , ko la se e at eć os u, od a Kad a ad K . će bi še va u a ar kt ne o št ne li li u su da o ka i, ud gr sa e, av gl še va sa t re te i ik skinuli vel m va da , vo no po i vo no po , ih nj na te ka Če . es pl o ta es pr cu sr m še va u je a d e at od u os eć . m vo st ri im ov jih n ni �� je � pl re. ok e st r je a, jim n sa e at iv už , vo št ru d o ov ih nj e it až tr u; dođ go ne J n ce re te op va � �� ve t os , te ne ;; et sr ih ko A i. oj st po � e đ ko ta i . d lju a st vr a tn Su p ro I, an IS IS IlI b e st a d te ca se O . tI os en ađ zg , ja an aj oč i st vr j ko ne u s va e av st O i. il b a ad ik što ste ča bi uo je To i. al d a št ni m va u is n a je gi er en še va o št ne i el uz su i n O . ža ni je m va ja gi ener . , . . . jeno iskustvo. , IZ s va a d I n CI a m va u o st N I. rn vo go od i on u is n , te ti � ovor d a b l. s IzbeglI,. am up ju va ga be iz i d lju s va Ako Iz e az l na o �� ak � � a, m va sa nu et sr se a d le že ne i d lju begavaju. Ako . JI. gI er en OJ OV JIh n o vn tI ga ne o št ne te upamtite, nije njihova krivica. Mora da čini
K NJ I
G
A M U D R O S T I T
86
A�o vas l�ud i traže, ak? su lju ? i od ma h prijateljski naklonje ni, ako osećaju nekakvu . . pnvl:cn os t - cak I strancI ce voletl da do đu i se dn u bli zu vas, voleće da vas drže za ruku, volece da sa mo bu du sa vama - to zn ač i da im vi sig ur no zn aju ći ili ne zn aju ći pomažete. Svako Je opterećen velikom patnjom, svako je po d velikim mukama, svačije srce je po vređeno. Im a mn og o bo la. Atiša kaže, pre ne go što to budete mogli da uradite sa ce lim po sto jan jem , moraćete prvo ? a po č� ete sa so b ? m. To je ied na od os no vn ih taj ni un uta rn jeg razvoja. Ne možete v . te na . ta sa dr ug im a sto nis d � UC InI te nls prvom mestu ur ad ili sa so bo m. Možete da povre dite drug: ako p �vređujete sebe, bićete bol u vratu dr ug im a ako ste bol u sopstve no m vratu, mozete biti blagoslov drugima sa mo ako ste blagoslov se bi. Šta god možete da uradite drugima, mo rate prvo uč ini ti se bi, jer je to jed ino što mo žete da delite. Mo žete da de lite sam o on o što im ate ; ne možete da de lite on o što nemate. Atiša kaže: Počni da razvijaš to što nosiš sa sobom
Pre nego po čn�te da uz im� t� ce lok up an jad u svetu i da ga apsorbujete u srce, po č . . nit e sa sopstve nim Jad om . Ne Idi te u du boko more tako br zo ; učite da plivate u plitko j . vo dI. A ako od ma h po čn ete da uzimate jad celog postojanja, to će jed nostavno ostati ek sp er im en t u sp ek ula cij i. Ne će biti stvarno, ne može bit i stvarno. Bić e sa mo verbalno. Možete se bi da kažete: "D a, uz im am pa tnj u ce log sveta" - ali šta vi znate o jad u ce log sveta? Ni ste isk us ili svoj vlastiti jad . N astav9 am o �a izb egavamo svoju vlastitu be du . Ako se osećate be dn o, vi uključite . . radIO Ih TV I po stajete za po sle ni. Počinjete da čitate no vin e tako da bi mogli da zabora vite svoju be du , ili ide te u bio skop, ili idete svojoj že ni ili mu žu . Idete u klub idete u ku po vin u u prodavnicu, sa mo da nekako dr žit e se be po da lje od seb e, tako da n� morate da vid ite ranu, tako da ne morate da gledate koliko vas to un utra oz leđ uje . �jud i nastavlj.aju da izb egavaju sebe. Šta znaju o patnji? Kako oni mogu da mi sle o patnji celog po sto Jan ja? Prvo, treba da počnete sa so bo m. Ako se osećate be dn o dozvo lite da to postane me dit ac ija . Sedite tih o, zatvorite vrata. Prvo osetite jad što je �iše mo , . gu c�. ?setl�e ozleđlvanje. Neko vas je uvredio. Sada, na jbo lji na čin da se izbegne oz leđ i vanje Je da Idete da ga oz le? ite, ta� da bu de te nji me ok up ira ni. To nij e meditacija. � Ako vas Je neko uvredIO, osecaJte se zahvalno jer vam je da o priliku da osetite du boku ranu. Otvorio je ra nu u vama. Rana je mo žd a nastala mn og im uvredama koje ste
pod nel i u celo m svom životu; on možda nije uzrok celokupne pat nje , ali je započeo pro ces. om pun pot sa već bi, oso toj ma pre nje ljut bez , tiho ite sed u, sob u vaš ite vor zat o Sam sve šću ose ćan ja koje raste u vam a - bol no ose ćan je koj e ste bili odb acil i, da ste bili uvre svi i e žen sve rci, ška mu svi ek: čov taj o sam nije tu da i đen ena izn biti ćete a đen i. I ond ljud i koj i su vas ikada uvr edi li počeće da se, kreću u vašem seća�) u.. , . cete u neku ICI e. Počećete ne sam o da ih se sećate, počecete da ih ponovo dozIvljavat tera im nog � se o Zat ga. te ! va ega izb ne , bol tite ose du, ozle tite Ose g. tno vrstu prvobi � . pija ma pac ijen tu kaže da ne uzim a nikakve le kove pre pocetka tera pIJe , IZ Jed nostavnog razloga što su lekovi nač in da se izbegne sopstveni unutrašnji bol . Oni v�m ne d.ozvoIJa dok a , nJu pat u vas u te uđe da vam aju jav vol doz Ne ih. ju isku pot e, ran je svo ite vaju da vid ne uđete u svoju patnju, ne možete se oslo bod iti njen og tam niče nja. . To je savršeno nau čno , da se odbace svi lekovi pre nego što se uđe u grupu - ako Je mo guć e čak i sre dstva kao kafa, čaj, puš enje , jer su t� sve nač ini}a bekstvo. . Jest e li opa zili? Kad god ste nervozni odm ah poc net e da pus lte. To Je nac m da se IZ begne nervoza; postajete oku pira ni pu� enje m. U stvari .to je reg�esi! a. � uše nje čini d � se ponovo osećate kao dete - bez briž no, bez odgovornosti - Je; pus enje niJe drugo do sim bol ična sisa . Ula zeć i unutra top li dim vas jed nostavno vraca naz ad u dan e kada ste se hra nili na maj čini m gru dim a i top lo mleko je teklo unutra; bradavica je sad a postala cigareta. Cigareta je sim bol ičn o bradavica. . Kro z regresi ju izbegavate odgovornost I bolo ve sto ste odrasla oso ba. I to Je ono sto sa jer , pre ada nik kao a vim leko an ljuk nak je ek čov eni rem Sav ve. leko oge mn z kro ide . � vre men i čovek živi u velikoj pat nji. Bez sed ativa ne bi bilo moguće živeti u tako vehkoJ o oljn dov vam ju ava volj doz ne im, ljen am om vas e drž u; ijer bar ve pra i ativ sed pat nji. Ti osetljivosti da bi spo zna li svoj bol . .. v . Ako to možete da isku site - to je od ogromne vaznosti - ond a poc mte da upIJate. Ne ite vat prih je, ijte pop je, jte Upi je. te j acu odb ne a, rgij ene dna vre tako je to. To te j odbacu je, doč ekajte je dob rod ošli com , osećajte se zahvalni pre � a nj �j. I recite. s.ebi: ,, ?vog � u�a . put Je nec u odb aCit I. Ovaj put cu Je j ova viti, u osta neć u da je izbe gne m, ovaj put je neć pop iti i prim iti kao gosta. Ovaj put ću je svariti." . . . . Mož da će vam trebati nekoliko dana da budete u stan ju da Je svante, ah ono g dana kada se to des i, nab asa li ste na vrata koja će vas odn eti zaista daleko, daleko. Novo pu u utk tren ah, u odm jer a jenj živl u vrst u nov u ete kreć tu, živo em vaš u elo poč je nje tova kada prihvatite bol bez ikakvog odbacivanja, njegova energija i njegov kvalitet se menJaJu. ,
v
.
v
v
.
.
v
K To više nije bo}. U stvari čovek je jednostavno iznenađen; ne može da veruje, to je tako NJ neverovatno. Covek ne može da veruje da se patnja može pretvoriti u ekstazu' da bol radost. postati može I u su Ali nisu da zajedno, spojene uvek suprotnosti su da ste svesni životu bičnom � G protne vec komplementarne. Savršeno dobro znate, vaša ljubav svakog trenutka može A pos �ati �ržnj �, i v�ša mržnja m�že svakog trenutka postati ljubav. U stvari ako previše mrzite, mtenzlvno I potpuno, to ce nužno postati ljubav. po ružnu tu osnovala i Pavle postala kasnije je koja Savle, zvanoj osobi desilo �: To M Javu . Hnscansk , � cr �vu. Isus nije osnivač Hrišćanske crkve, osnivač Hrišćanske crkve je U Sveti: Pavle. A pnca. Je vredna da se upamti. D Kada je bio rođen, ime mu je bilo Savle. l bio je toliko protiv Hrista da je ceo život R �osvet!o uništavanju Hrišćana i Hrišćanstva. Bio je sav posvećen gonjenu Hrišćana, uni O stavanju svake mogućnosti Hrišćanstva za budućnost, i brisanju Hristovog imena. Mora � � trahovi mr je svoj ga a ceo posvetite Kada .. obična biti mogla nije mržnja njegova eo, o � : S Zivot . o�Jektu v�se mrznje, �bavezno je da to bude stvarno, potpuno. Inače koga briga? T Ako nesto mrzite ne posvecuJete ceo svoj život tome. Ali ako mrzite potpuno, onda to I postaje pitanje života i smrti. Progoneći Hrišćane, uništavajući Hrišćane, uništavajući njihova skloništa, prepirući T s.: sa Hrišćanima, ubeđujući ih da je to besmislenost, da je taj čovek Isus bio lud, neuro tican, d � se . ��etvarao, hipokrit, to se jednog dana dogodilo, čudo se dogodilo. Išao je da progol1l �nscane .u d :ugom gra �u. Bio je sam na putu, i iznenada je video Isusa koji se pOJavIO 11l0tkuda upitao ga: "Zasto me progoniš?" O ? šoka , str ha, pao je na zem lju, izvin javaj ući se, pušt ajuć i velik e suze poka janja . � .VI IJa . .� Je nestala, I sa nestankom vizije nestao je stari Savle. Da bi to zapamtio promenio �� Ime u Pavle; stari čovek je bio mrtav, stigao je novi čovek. I on je postao osnivač Hri scanske crkve. Postao je veliki poklonik Isusa - najveći za koga je svet ikada znao. mržnje njegove intenzitet samo je to pojavio; nije se Isus ljubav. postati može Mržnja . projektovao . Is �sa. Nije ga Isus upitao: "Zašto me progoniš?" To je bila njegova vlastita podsvest kOJa Je tako mnogo patila zbog njegove mržnje prema Isusu. Njegova vlastita p ? ?�vest ga j � ��ita!a: "Z_ašto me progoniš?" Bila je to njegova vlastita podsvest perso l1lflClrana u VIZIJI Hnsta. Cudo se dogodilo jer je mržnja bila potpuna. potpun to n je god š Kad velika je To suprotnost. svoju u preokrene se o on o, tajna � . . . . kOJ_� treba za �amtltl: Kad ?od Je nesto potpuno ono se menja u svoju suprotnost, jer nema 88 naClna da se Ide dalje; to Je slepa ulica. I
o. lev ja kra do o, lev na ide tno kla : ide i ide On m. tno kla sa Posmatrajte neki stari sat o. sn de na ide da je čin po da on , ide da že mo ne lje da je ko ko pre ka tač je i onda , sti no tpu u po u tnj pa ju svo tite pa da e žet mo o Ak . sti no tar en lem mp ko Su protnosti su da ni ob os sp i bit e ćet Ne . vle Pa je sta po vle Sa i: en ađ en izn u velikom intenzitetu, bićete sa , na va rbo so ap o ljn vo a tnj pa na ve pst so ša va da t, pu vi pr po si de verujete kada se to v. ba lju je sta po ja žn mr je sta po ja ko ija erg en a Ist v. slo go bla i lik ve je sta po dobrodošlicom, po a tnj pa je sta po ja ko ija erg en a ist o, stv olj ov zad je sta po ista. en ergija koja postaje bol staje sreca. Ali počnite sa samim sobom. Napravite mali eksperiment sa vlastitim bolovima, patnjom i jadima. I jednom kada ste našli ključ, onda možete da ga delite sa celim postojanjem. Onda možete da uzmete svu patnju sveta, ili svih svetova. Plovite na dahu koji ulazi i vaše malo srce je veće od celog svemira, ako znate kakva čuda može da uradi. I onda izlijte vaš blagoslov. To je ista energija koja prolazeći kroz vaše srce postaje blaženstvo, koje postaje blagoslov. Onda pustite blagoslov da otplovi sa izdahom do svih kutaka i uglova postojanja. Atiša kaže: To je samilost. Samilost je postati transformišuća snaga u postojanju transformišući ružno u prelepo, ljubeći žabu i transformišući je u princa, pretvarajući tamu u svetlost. Postati takav medijum transformacije jeste samilost. ,
Počni da razvijaš to što nosiš sa sobom Kada zlo ispuni živi i neživi svemir izmeni loše uslove na Bodi stazi.
To je budistička alhemija: sve zlo se može transformisati na bodi stazi, stazi da se postane buda. Zlo nije protiv vas, vi samo ne znate kako da ga koristite. Otrov nije vaš n� prijatelj. vi samo ne znate kako da napravite lek od njega. U mudrim rukama otrov postaje lek, u budalastim rukama lek može postati otrov. Sve zavisi od vas, od vaše veštine. Da li ste ikada gledali svetsko zlo? Čitajte unazad (evil - live), ono je živo. život može postati zlo, zlo može postati život; sve zavisi od toga kako ga čitate. Ima tri stvari koje treba shvatiti u ovoj izreci, promeniti loše uslove na bodi stazi tako da možete ostvariti bodićitu, um ili neum bude. Prvo je: ne opirite se zlu. To su reči Isusa; sasvim je moguće da je Isus to dobio iz Budističkih izvora. Putovao je Indijom; ži veo je u Indiji pre nego što je počeo svoju misiju u Izraelu.
K Nj I G
A M U D R O S T I ...
90
Z � og toga u Bibliji gotovo da nema prikaza njegovog života. Samo jednom se pomi . nJe da Je sa roditeljima išao u najveći hram i da se tamo raspravljao sa rabinima. Mora da je im �o skoro dvanaest u to vreme. Posle tog događaja u Bibliji nema više priča o nje v . govom ZIVOtU. Osamnaest godIna je jednostavno nestao iz Izraela, i onda iznenada kad j e bio tridesetogodišnjak, ponovo se pojavio. Njegova služba je trajala samo tri godine; raspet J e na krst sa trideset tri godine. Gde j e bio os �n:naest godina? To je dug period. I zašto biblija to uopšte ne pominje? . su JOS uvek dostupne knjige koje pripovedaju sve o tih osamnaest godina. Na TIbetu . . �IO Je na Istokll,; U stvari to je bio jedan od razloga zašto jevreji nisu mogli da ga prihvate, ! er Je don �o nesto �eoma strano i čudno. Mada je citirao proroke iz Starog zaveta, davao Je tlm stanm tvrdnjama novo značenje, kakvo nikad ranije nisu čuli. Doneo je nešto strano u jevrejski svet. Na pri � er ova tvrdnja: Ne opiri se zlu. To je vrlo ne jevrejski. jevrejski bog je j ako mnogo protIV zla; toliko je protiv njega, da postoje priče da je uništio čitave gradove, kao Sodo�1U ! Gomoru. Uništio je čitave gradove jer su ti gradovi pali u zlo. Bilo je tamo i do bnh ljudI takođe, ah da bi loši ljudi bili uništeni, uništeni su čak i dobri ljudi. jevrejski Bog kaže: "ja sam vrlo ljubomoran Bog, ako mi se ne pokoravate bićete uništeni." Vrlo diktatorski od njega. I Stari zavet kaže da zlo mora da bude kažnjeno, oko za oko. Isus je stalno ponavljao: "Bilo vam je rečeno, ako vas neko gađa grumenom, bacite kamen ili stenu na njega. Ali ja vam kažem, ako vas neko udari po jednom obrazu, okrenite mu i drugi." . �� j � strano, čudno jevrejskom mišljenju . Ali to nije strano budističkom razmišljanju, to J � CIstI � udlzam. Ne opi ��te se zlu. To je prva stvar ako hoćete da apsorbujete zlo u svoJe srce I da ga transformIsete. Ako se opirete, kako možete da ga transformišete? Pri hvatite ga. I�us �,:že: "Voli svoje neprijatelje." jevrejski Bog ne može da voli svoje neprijatelje, pa zasto bl covek? Ako Bog nije sposoban da voli svoje neprijatelje, kako možete to oče kivati o � sirotog �o�eka? "I voli svoje neprijatelje," kaže Isus, "Kao što voliš samoga sebe." PO novo Je to dObl o IZ ne�og stranog izvora koga jevreji nisu bili svesni. To je budistički . . pnstup, to Je BudIn dopnnos svetu - jedan od najvećih doprinosa ikad, jer to je unutraš nja alhemija. Prihvatite zlo. Ne opirite mu se, ne sukobljavajte se sa njim, ne ljutite se na njega; apsorbujte ga jer može da se transformiše u dobro. Umetnost transformisanja patnje, bola i zla u nešto dobro, jeste veština viđenja su protnog. Svetlo može da postoji samo ako postoji tama. Zašto onda mrzeti tamu? Bez
tame ne bi bilo svetla, tako da su oni koji vole svetlo a mrze tamu u dilemi; oni ne znaju šta rade. Život ne može da postoji bez smrti. Zašto onda mrzeti smrt? Jer smrt je ono što stvara prostor za postojanje života. To je veliki uvid, da je smrt kontrast, pozadina, crna tabla po kojoj život piše belom kredom. Smrt je tmina noći u kojoj život počinje da svetli kao zvezde. Ako uništite tamu noći, zvezde će nestati. To je ono što se dešava po danu. Zvezde su još uvek tamo - mislite da su nestale? One su još uvek tamo, ali pošto ima previše sve tla, ne možete da ih vidite. One se mogu videti samo u kontrastu. Svetac je moguć samo zbog grešnika. Stoga, Buda kaže ne mrzite grešnika, on omogućava svecu da postoji. Oni su dva aspekta istog novčića. . Videći to, čovek nije ni privržen dobru ni odvraćen od zla. On prIhvata obOje kao deo, česticu života. U tom prihvatanju možete da transformišete stvari. Samo kroz pri hvatanje transformacija je moguća. A pre nego što možete da transformišete patnju moraćete da postanete svedok; to je treća tačka. Prvo: ne opirite se zlu. Drugo: znajte da suprotnosti nisu suprotnosti već komplementarnosti, neizbežno spojene zajedno, zato nema izbora - ostanite bez izbora. l treće je: budite svedok, jer ako ste svedok svojoj patnji bićete u stanju da je apsorbujete. Ako se identifikujete sa njom ne možete da je apsorbujete . U trenutku kada se identifikujete sa svojom patnjom želite da je odbacite, želite da je se oslobodite, to je tako bolno. Ali ako ste svedok onda patnja gubi sve trnje, sve žaoke. Onda je tu patnja, a vi ste tome svedok. Vi ste samo ogledalo; to nema nikakve veze sa vama. Sreća dolazi i odlazi, tuga dolazi i odlazi, to je prolazna predstava; vi ste tu samo ogledalo koje to reflektuje. život dolazi i odlazi, smrt dolazi i odlazi; ogledalo ni jednim nije dirnuto. Ogledalo reflektuje ali ostaje nedirnuto; ništa se nije urezalo u ogledalo. Javlja se veliko odstojanje kada ste svedok. I samo u tom svedočenju možete postati sposobni da transformišete grubi metal u zlato. Samo svedočenjem postajete naučnik unutrašnjeg, nepristrasan posmatrač. Sada znate da suprQtnosti nisu suprotnosti, tako da se mogu promeniti jedna u drugu. Onda to nije pitanje uništavanja zla u svetu, već u transformisanju zla u nešto korisno; transformisanje otrova u nektar. .
Svedi svu krivicu na jednog.
Treća izreka. Običan um uvek prebacuje odgovornost na nekog drugog. Uvek neko drugi čini da vi patite. Vaša žena čini da patite, vaš muž čini da patite, vaši roditelji čine da
patite, vaša deca čine da patite, ili finansijski sistem društva, kapitalizam, komunizam fa NJ šizam,vla?�juća pol.i�ička ide?logija, �ocijalna struktura, ili vera, karrna, Bog... navedite s�mi. Lju dI Ima ju mIl IOn e nac ma da Izbegnu odgovornost. Ali u trenutku kada kažete da I �ek o d ugi x, �: z čin i vi da pat te, ond a ne mo žet e da uči nite niš ta da to pro � me ni te. : G Sta mozete da ucmlte? Kada se drustvo promeni i dođe komunizam ili besklasno društvo A onda će svako biti sretan. Pre toga to nije moguće. Kako možete biti sretni u siromašno � dru štvu? A kako možete biti sretni u društvu kojim vladaju kapitalisti? Kako možete biti sre tni dru u štv u koj e je bir okr ats ko? Kak o mo žete biti sretni u društvu koje vam ne do M zvoljava slobodu? U Opravdanja, opravdanja, opravdanja - opravdanja samo da bi izbegao jedan uvid da D . Ja sam odgovoran.za sebe. Niko drugi nije odgovoran za mene; to je apsolutno i krajnje mOJa odgovornost. Sta god da sam, ja sam sopstvena tvorevina." To je značenje treće izreke.: R O Svedi svu krivicu na jednog. S A taj jed an ste vi. Jed no kad se a ova j uvi d učv rsti : .. Ja sam odg ovo ran za mo j živo t � T - za svu mOJu patnJu. , za mOJ bol, za sve što mi se desilo i što mi se dešava - sam sam to iza� rao na ovaj način; to j � seme koj e sam posejao i sada žanjem letinu; Ja sam odgovo I T :J an - Jednom kada taj uVId postane prirodno razumevanje u vama, onda je sve drugo �dnost�vno . Onda ži�ot započinje novi krug, počinje da se pom era u novu dimenziju. Ta dIm enzIja Je preobracenje, preokret, promena -je r jednom kada spoznam da sam odgo voran, takođe znam da mogu da odbacim u bilo kom trenutku kada to odlučim. Niko ne može da me spreči da odbacim. Mo� e �i ike: da .vas spreči da odbacite v�šu patnju, d � transformiš :te vaš jad u bla zenstvo. NIko. Cak I da ste u zatvoru, okovam, zatvorem. , mko vas ne moze zatvoriti'' vaša duša još uvek ostaje slobodna. �aravno imat"e jak,? ograničenu situaciju, ali čak i u toj ograničenoj situaciji možete pev�tl pesmu. Mozete cak plakatI suze bespomoćnosti ili možete pevati pesmu. Čak sa lanCIma na nogama možete da plešete; onda će čak zvuk lanaca imati melodiju za to. Četvrta izreka: J(
-
v
Budi svakome zahvalan.
92
Atiša je zaista vrlo, vrlo naučan. Prvo kaže: Uzmi svu odgovornost na sebe. Potom kaže: Budi svakome zahvalan. Sada pošto niko nije odgovoran za vaš jad sem vas, to je sve vaše vlastito delo, šta je onda ostalo?
Budi svakome zahvalan.
vas Jer svako vam stvara prostor da se transfor miš ete - čak i oni za koje mislite datelj rija i, ometaju, čak i oni za koje mislite da su vam neprijatelji. Vaši prijatelji, vaši nepkre iraju dob ri ljud i i loši ljud i, povoljne okolnosti, nepovoljne okolnosti - svi zajednoa zahvaln kontekst u kom možete da se transformišete i da postanete buda. Bud ite svim besnelii . Jed nom je došao neki čovek i pljunuo Bud i u lice. Naravno učenici su se raz Bud i:. Najbliži učenik, Ananda, mu reče: ..To je previše !" Bio je crven od besa. Rekao je .. Samo mi dozvoli da mogu tom čoveku da pokažem šta je uradio." e Bud a je obrisao lice i rekao čoveku: . Hvala gospodine. Vi ste načinili kontekst u kom l an. sret sam o etn izuz i am, Nis ne. ili utim nalj se da u mog k uve još li da im vid da u mog naljuti. takođe ste načinili kontekst za Anandu: sada može da vidi da još uvek možedadadođseete . Kad Mnogo hvala, mi sm o toliko zahval ni! Pozvani ste, mo lim vas, povremeno god osetite potrebu da pljunete nekog, možete da dođ ete kod nas." odilo. To je za čoveka bio takav šok, nije mogao da veruje svojim ušima, šta se dog bacao Došao je očekujući da će naljutiti Bud u. Nije usp eo . Cele noći nije mogao da spava, vanje se i prevrtao, i nije mogao da spava. Neprestano ga je progonila ide ja - njegovo plju bio je što kao n koja spo i an mir o osta je a Bud a ri, stva ijih dljiv vre naju od a jedn u, na Bud i pre, kao da se ništa nije desilo, i brišući lice rekao mu : "Hvala gospodine. l kad god imate tu želj u da pljunete nekoga, mo lim vas dođite kod nas." Stalno je mislio o tome. To lice, to mirno i spokojno lice, te samilosne oči. A kada oje gov je biće ovo njeg Celo n. vala zah bio je ta zais , alno form o sam bilo nije to la, hva rekao da vidi rilo da je zahvalan, cela njegova atmosfera je bila zahvalna. Baš kao što je mogaosam da je Ananda crven od ljutnje, Bud a je bio tako smiren, tako pun ljubavi, tako punje Budiloa! sti. Sada nije mogao da oprosti sebi, šta je učinio? Pljunuti čoveka - čoveka kao što ostite Rano sledećeg jutra odjurio je nazad, pao kraj Bud inih stopala, i rekao: .. Opr mi gospodine. Nisam mogao da spavam cele noći." . Buda je kazao: .. Zaboravi sve. Nema potrebe da tražiš oproštaj za nešto što je već prošlo. Tako mnogo vode je proteklo Gangom." Buda je sedeo na obali Ganga pod drve tom. Pokazao je čoveku: .. Pogledaj. svakog trenutka tako mnogo vode protiče nizvodno! Prošlo je dvadeset četiri časa - zašto nosiš to, to što već dugo ne postoji? Zaboravi sve. .. I ne mogu da ti oprostim, jer kao prvo nisam ni bio ljut na tebe. Da sam bio ljut, mogao bih da ti oprostim. Ako ti je zaista potreban oproštaj, pitaj Anandu. Padni pred njegova stopala - on će uživati u tome!"
I(
NJ l
G A M U D R O S T l
T
Budi svakome zahvalan.
Onima koji su pomogli, onima koji su smetali, onima koji su bili indiferentni. Budite zahval � i svima, jer svi zajedno prave kontekst u kome se rađaju bude, u kome vi možete postatI buda. Neprelazna zaštita praznine je videti manifestacije zbunjenosti kao četiri kaje.
Atiša govori o četiri tela. Važno je razumeti ta četiri tela. Prvo se zove darmakaja: telo najvišeg zakona. A šta je najviši zakon? Praznina je najviši zakon: sve je praznina. �ko z �ista .želite d � rastete �nda morate dozvoliti ovom uvidu da vas prožme: sve je v praznma. ZIvot Je pr�znma, smrt Je praznina, sve pojave su praznina - jer ništa nije trajno, sve Je prolazno, sve Je san. Ako je to shvaćeno, to će vas zaštititi. Kako možete biti uvre đeni ako je sve praznina? Kako se možete osećati jadno kad je sve praznina? Kako može da bude bola kada je sve praznina? Vi ste praznina i drugi su praznina' tako mora da ste videli san u kome vas neko vređa, i pljuje na vas. Ako zaista žel ite da zaštitite svoje razumevanje, to je prvo telo koje treba da razvi. Jete oko sebe, telo praznine, mil je praznine. Sve je praznina. Bud a je obi čavao da šalj e učenike na sah ran e gde se vrši spa ljiv anj e na lomači, da tamo meditiraju. Novajlije su morale u početku tamo da bud u po tri meseca. Mo rali su �� se� e i posm �tra! �, tamo gde se spa ljuj u tela, iz dana u dan. Lju di su bili donošeni, spa . l)lvanI, I ond a bl prIj ate lji otiš li. Kakav je to život? Kakav je sadržaj ima o? Samo pre neki dan, čovek je bio tako oho l, tako pon osa n, pun egoizma, da bi ako ste rekli bilo šta pogrešno, skočio na vas. A sad a gde je on? Nes tao u pla me nu. To j e život: "Pr e ili kasnije, ja ću takođe biti na lom ači i sve će biti spa ljen o. Zato, zašto se mu čiti za što praviti toliku buku? To je sam o san koji traje nekoliko dan a. A tih nekoliko dana � isu mn ogo u večnosti vremena, oni su sam o trenutak." Dozvolite da to telo pra zni ne naraste oko vas; ono će vas štititi. Drugo telo je nir ma nkaja: prvo nic anj e sam ilos ti. Kada je sve prazno, kada je svako na lo ma či, o ? da se poj �v!juje sam ilos t. Ona se ne gaji, upamtite, ona nastaje iz prvog tela. . Ako J e neguJete ond a JOS uvek v�rujete u ego. Ako je negujete ond a još uvek verujete u . �arakte r, ako Je neguJete onda JOS uvek verujete u vrlinu. A ako nem a sam stva, šta je vr Ima ? Ako nema sam stva šta je karakter? Ako nem a samstva, šta je dobro?
Prvo se ustalite u praznini i onda se drugo telo pojavljuje samo po sebi. Nirmankaj<1 znači telo kreacije. To je čudno - prvo telo je telo praznine, a drugo telo je telo kreacije. Ali to je uvid svih velikih buda da, ako postanete bez tela, velika kreacija se javlja u vama. Celina počinje da struji kroz vas, postajete vozilo, prolaz, medijum, glas celine. I sa nastajanjem drugog tela prvo iskustvo će biti velika samilost. Naravno u početku će biti parcijalna, uslovljena, izazvana patnjom drugih. Vidite nekog starca da umire na putu i javlja se samilost, vidite da neko gladuje i javlja se samilost - ona ima spoljašnji uzrok. Ako niko ne umire i niko ne gladuje, neće biti samilosti. U drugom telu, samilost dolazi i odlazi; pojavljuje se u određenim situacijama, i nestaje u određenim drugim situacijama. Iz drugog kristališe treće. Treće telo se zove sambogkaja: telo blaženstva. U trećem telu samilost nije uslovljena. Ona se ne pojavljuje i ne nestaje; ona ostaje, zadržava se. To nije pitanje da li neko pati ili ne; u trećem telu, čovek jednostavno ima samilost. U dru gom telu samilost je odnos; kad postoji potreba ona se desi. U trećem telu, samilost po staje samo vaše stanje bitisanja: potrebna ili nepotrebna, prisutna je. To je kao svetlost koja svetli u noći; ona sija bez obzira da li je neko u sobi ili ne. Bez obzira da li nekome treba svetlo ili ne, nije u tome stvar; svetlost nastavlja da sija. U trećem telu, telu blaženstva, samilost je prirodna pojava. Kao što dišete, čak i kada spavate vi dišete, buda je u samilosti i kad spava. Buda je jednostavno samilosan. Sami lost nije nešto što se pojavi kao talas pa nestane. Osećanje je sada okeansko. A četvrto telo se zove svabavakaja: telo najviše prirode, spontanosti, telo vašeg unu tarnjeg bića kakvo jeste. U četvrtom telu, nestaju sve razlike, prevaziđene su dualnosti. Dobro/loše, samstvo/ne-samstvo, um/neum, samasara/nirvana, Bog/ đavo - sve dual nosti su prevaziđene. Čovek jednostavno jeste, bez razlika, bez kategorija, bez podela. To je telo postojanja; to je prava stvar da se postigne. Svaki tragalac za istinom prolazi kroz ova četiri tela. Odlično sredstvo je imati četiri odredbe.
•
Kako zadobiti ta četiri tela? Postoje četiri odredbe. Prva je: posmatrajte. Posmatrajte bez prosuđivanja, posmatrajte sve, ne propuštajte ni jednu priliku da posmatrate - jer ne radi se o tome šta posmatrate, već da se razvije posmatranje. Posmatrajte sve - drveće, ptice, životinje, ljude, saobraćaj, vlastiti um i njegov saobraćaj, vlastita reagovanja, tuđe reakcije. Koristite svaku situaciju da posmatrate, tako da se posmatranje duboko ukoreni u vama.
K NJ I
G
A M U D R O S T I
T
6
A drugo je: analiziranje, ali tek pošto ste posmatrali - ne mešajte to. Prvo, posma tranje mora da bude samo posmatranje, bez analiziranja, bez suda, bez razmišljanja. Kada ste pos � atranje završili, onda analizi raj te, onda idite u detalje, onda potanko ispitajte. O nda vidite delove, kako je načinjeno, j er svako iskustvo je veoma kompleksno. Ako stvarno želite da ga razumete onda ćete morati da analizirate do detalja. Treće je: izaberite ono što vam donosi više blaženstva, tišine, spokojstva i mira. l četvrto je: odbacite sve što vam donosi tenziju, strah, teskobu i pakao. To su četiri odredbe. Ako sledite četiri pripreme, četiri tela će nastati u vama. lj cilju
da se svaka situacija iznese brzo na stazu čim se suoči, spoj je sa meditacijom.
svaka situacija mora da postane prilika za meditaciju. Šta je meditacija? Postajanje svesnim šta radite, postajanje svesnim šta vam se dešava. Neko vas uvredi: postanite svesni. Šta vam se dešava kada uvreda dospe do vas? Meditirajte o tome; to � enja ceo gelštat. Kada vas neko uvredi, koncentrišite se na osobu - "Zašto me uvred ila? Sta ona misli da je? Kako da se osvetim?" Ako je ona vrlo moćna predajete se, počinjete da podvijate rep. Ako nije moćna i vidite da je slaba, okomite se na nju. Ali u svemu ovome potpuno zaboravljate na sebe; drugi staje u centar pažnje. To je propuštanje prilike za meditaciju. Kada vas neko uvredi meditirajte. Gurđijev je rekao: "Kada mi je umro otac, bilo mi je tek devet godina. Pozvao me je blizu svog kreveta i šapnuo na uvo: 'Sine ne ostavljam ti mnogo, nisu stvari svetovne, već moram da ti kažem nešto što mi je rekao moj otac na samrtnoj postelji. To mi je strašno pomoglo; to je bilo moje blago. Ti još nisi mnogo odrastao, možda nećeš razumeti šta ti govorim, ali sačuvaj to, zapamti. Jednog dana ćeš da odrasteš i onda ćeš razumeti. To je ključ: on otključava vrata velikih bogatstava.'" Naravno Gurđijev nije mogao da razume tog trenutka, ali to je bila stvar koja je pro menila ceo njegov život. A otac mu je rekao jako jednostavnu stvar. Rekao je: "Kad god te neko uvredi, reci da ćeš o tome razmišljati dvadeset četiri časa, pa ćeš da odgovoriš." Gurđijev nije verovao da je to tako veliki ključ. Nije mogao da veruje da je "to nešto tako vredno da treba da zapamtim." I možemo da oprostimo devetogodišnjem detetu. Ali pošto je to bilo nešto što je njegov otac rekao na samrti, koji ga je mnogo voleo, i od mah pošto je to rekao izdahnuo je, to mu je postalo važno; nije mogao to da zaboravi. Kad god se setio svog oca, setio se šta je rekao. l zapamtite
o kn rc o di re uv ko ne ga bi o Ak je. ju en im pr to da Be z ist in skog razumevanja, po če o je ac ot o ka re i je . m ko ta sa ča i tir če et es ad dv e m to o im isl zm ra da bi : "G os po di ne , moram m sa ja i , leo vo je e m o og Mn a. rc sta g rlo um m ša slu po ne On vi še ni je tu, i ne m og u da og sv te ša slu po ne da te že Mo . m ša slu po ne ga da njega st ra šn o voleo, i sa da ne m a na čin a , ite st ro op i m da s va im ol m to Za ? te ša slu po ne ga da ko oca do k je živ, ali kada um re ka do ći ću za dvadeset četiri ča sa da vam odgovorim." om m o id i uv eć jv na je i m lo da , sa ča i tir če i et es l rekao je : "R az m išl jaj uć i tako dvad o iša ot h bi ko Ta . m sa je ja v ka ka o on to je da a, čn ta da re bi ću . Ne ka da sa m na laz io da je uv to čis lo bi je to , da re uv la bi je ni To u. av pr u e toj os ob i i rekao: 'G os po di ne , hvala, bi li st navođenje čin jen ice . Nazvali ste m e gl up im ; je sa m : to je da o vi no ta us sa ča i tir če et es ad dv ći ju ra iti ed m m sa "Il i ponekad bi se de sil o da o iša ni k h ča bi ne da ko Ta ? ga to og zb i at eđ vr po tp un a laž. Al i kada je nešto laž, zašto se ?" tim sa im uč m se da što za , laž je ž La . laž la bi to je da m da ka že ih oj sv n ta es sv še vi i še vi e sv ao st po je on o lak po o, lak po Al i gl ed aju ći, m ed iti ra ju ći, reakcija, pre nego delovanja dr ug ih . To je ono što kaže Atiša: lj cilju
da se svaka situacija iznese brzo na stazu čim se suoči, spoj je sa meditacijom.
se šta ni es sv ite an st po ah m od h pe us ne h, pe us Šta god da se de si - dobro, lo še , e izn te će bi i i, tn isu pr te di bu jte ta os za Ne . at en om de šava. Ne propuštajte ni jed an m će bi li di ra te de bu d go šta da l on a. ot živ g še va iz u aj st ne na đe ni , greške će po če ti da Ispravno. aje st na o št ne o ak : je r vo go od oj m a , no eš gr po je šta a o Lj ud i m e pitaju šta je ispravn i o vn ra Isp . no eš gr po je to i, st no es sv ne iz aje iz svesnosti, to je ispravno. Ako nešto nast i ed m ko ka ć ve , šta je an pit je Ni e. dit ra to ko ka ć po gr eš no ni je pitanje šta vi radite, ve u. sn u te da ho da o ka i ar stv te di ra ili o dn bu o, tativno ili ne m ed itativno, op re zn •
Kratak izvod iz uputstava srca: " Radi na "Pet snaga.
Sledeće je pet snaga. Prva snaga je jačina, potpuno. Ako zaista želite da vam se tran sformiše život, ako zaista želite da postanete svetlo sebi, ako zaista želite da znate najvišu
I
K Nj I G A M U D R O S T I
-8
tajnu postojanja i najvišu ekstazu života, onda je prva snaga jačina, potpuno. Šta god ra dite, radite to svom snagom, optimalno. Ne budite jadni, ne budite lenji, ne budite parci jalni. Idite u to svim srcem, dozvolite da postane potpuno apsorbovanje. Ako plešete, plešite potpuno, da plesač nestane i ostane samo ples, i to će biti tran sformacija. Ako volite, volite potpuno, tako potpuno da nema više ljubavnika. Ljubavnik je tu samo ako nešto zadržavate. To što zadržavate postaje ljubavnik. Ako nešto zadrža vate, to što zadržavate postaje plesač, pevač. Ako ste potpuno u plesu, u pesmi, u ljubavi, ko je ostao iza toga da kaže: "ja sam ljubavnik, ja sam plesač"? Ništa nije ostalo. I potpunost transformiše. Samo pri jačini od sto stepeni se isparava iz materijalnog u duhovno, sa zemlje u nebo, sa običnog u neobično. Druga snaga je dobro i tačno upoznavanje: radite i budite ono što stvarno želite da radite i budete. život se živi prema gelštatima koje ste izgradili oko sebe. Ako zaista ho ćete da postanete nešto drugo, onda se dobro upoznajte sa tim. Ako hoćete da svirate gitaru, vežbajte. Ako hoćete da plešete, vežbajte. Ako hoćete da se bilo šta desi u vašem životu, usvajajte što više i više od toga i odbacite sve što je protiv toga. A način da se to odbaci je da se to ne koristi, jer kada to koristite, stvarate puteve da se to pojavi kod vas ponovo, ponovo i ponovo. Treća snaga je snaga belog semena. "Belo seme" je metafora. Atiša je mislio, odbacite sve što je crno. Nemojte da nastavljate sa uzgajanjem crnog semena ljutnje, zavisti, mr žnje, posesivnosti, dominacije. Odbacite sve crno seme. Čak i ako se pojavi, posmatrajte, apsorbujte ga u srce, i postaće belo seme. A šta je belo seme? Ljubav, samilost, služenje, iskrenost, osetljivost, pažnja - to je belo seme. Ako želite da jednog dana u svom životu imate belo cveće, moraćete da sejete belo seme. I četvrta snaga je diskreditovanje - da bi se potpuno odrekli ego-orijentisanih misli. Posmatrajte: sve što izađe iz ega, što god je neki ego trip, odmah prekinite vezu sa tim. Oklevanje čak i na kratko je opasno, jer će oklevanje tome dati energiju. U trenutku kada znate da je to ego trip, odmah se isključite iz toga. A svako zna kada je na nekom ego tripu. To nije neka veština da se uči, svako je sa tim rođen. Vi to znate; možete nastaviti sa tim uprkos vašem znanju - to je druga stvar - ali vi to znate. Kad god se javi ponos, kad god ego podigne svoju glavu, vi to znate. Ise cite tu glavu istog momenta jednim udarcem. I peta snaga je snaga posvećivanja svih vrlina za dobrobit drugih . Š ta god vam se dobro desi, odmah to podelite. Ovo je jedna od najosnovnijih stvari u Budizmu. Ne
I I o . Ak je ite rš sp ra , je e lit de po v, ba lju la vi ja po pravite za lih e, ne bu di te škrtac. Ako se le ja pl ku sa Ne . je ite rš sp ra i al a, am en st po , ću ve dr po možete da nađete lju de , raspršite je a rk go i la se . ki e aj st po e, lih za ite av pr o ak v; ro ot u se ra va et je je r ako je na go m ilavate, pr Podelite je. au st te će bi , ko la po , ko la Po a. or izv og an zn ne iz ti zi la I što vi še delite, vi še će vam do je lje av pr je e nj isa om on ek o jn ol Sp e. nj isa om on � nj u da na uč ite pu teve za un ut ra šn je ek ite av pr : no ot pr su im sv sa je e nj isa om on ek je šn ra ut za lih a ako želite da im at e stvari. A un . še vi e et ać im , še vi jte da e, et ać im i , jte Da i. at im za lih e i nećete Iz reka: •
_
Uputstva za prenos u Mahajanu su " Pet snaga." Ponašanje je važno.
u te je lu de o ak , te ša na po se o ak o m sa ti os žn va od Sv ih ov ih pe t snaga m og u bi ti . ne oć m ne će ta os a, aj ač zn z be su e on a im nj sk la du sa nj im a. Ako sa m o kontemplirate o Aktualizujte ih u sv om životu. I poslednja izreka: Svrha cele Darme je u jednoj tački.
ti ta os m va će ot živ o ce u, eg om žn la a em pr ite živ o Ta tačka je ego. Ego je la ža n. Ak ti. os ičn nt te au i e in ist ti, os rn va st us uk i at im će ot živ š va la ža n. Ako živite bez ega ceo Razmislite, meditirajte, vežbajte. Dosta za danas.
•
6
s A NJ A S A
Z A
c
"
-
_ _ _,,
· ,
.. _ ._ .__
• •
!
•
•
,
,
,
,
!
,
I
, ,
,
L A V O V E
,
!
•
,
i I
l l l
!
,
,
t
j
·
j
Prvo pitanje:
, ,
!
Voljeni Ošo, možeš li da nam objasniš razliku između pražnjenja sebe i brisanja sebe? l koja je uloga individualnosti u rastvaranju?
•
,
,
i ,
, ,
i •
; ·
j
i ! ,
j ,
,
!
,
, •
,
·
i
i
,
,
, ,
,
f1 t
,
, ·
,
,
l
,
•
i
i
l
•
! ,
!
I
• ,,'
Divja, proces pražnjenja sebe i proces brisanja sebe nemaju ničeg zajedničkog. Ne samo da se razlikuju, oni su dijametralno suprotni. Pražnjenje sebe donosi individualnost, sve više i više individualnosti. Pražnjenje sebe znači pražnjenje sebe od svega što se podrazumeva kao personalnost. Personalnost je farsa, personalnost je pseudo, personalnost je ono što vam je dalo društvo. Personalnost vam je nametnuta spolja; to je maska. Individualnost je samo vaše biće. I ndividualnost je ono što donosite na svet, individualnost je Božiji poklon. Personalnost je ružna jer je lažna. I što više personalnosti imate, manje su moguć nosti da se razvija individualnost. Personalnost počinje da okupira ceo vaš prostor. Ona je kao širenje raka. Ona nastavlja da raste i potpuno vas zaposedne. Ne ostavlja prostor da individualnost ima svoj vlastiti ugao. Personalnost mor.a da se odbaci, tako da bi in dividualnost mogla da postoji. Individualnost je neegoistična pojava; ona je čisto ne-ja, ona nema "ja" u sebi. Per sonalnost nije ništa drugo do "Ja": ona nema ne-ja u sebi. Personalnost je agresivna, na silna, dominirajuća, politična. Individualnost je tiha, puna ljubavi, samilosti; ona je religlOzna. Pražnjenje sebe znači pražnjenje od svih sadržaja - kao što praznite sobu od sveg đubreta koje se tu nakupilo tokom godina. Kada ste ispraznili sobu od nameštaja i s\lih
_�H
_.
.
.
.
. . . . ... .._-,...•.•...•
, .... .•. _._ ....,
.
.
K Nj [
G A M U D R O S T [
T
02
stvari, niste uništili sobu, uopšte niste; dali ste joj više prostora. Kada je sav nameštaj otišao, soba se afirmiše, postoji. Brisanje sebe znači uništiti samu sobu - uništavanje samog prostora vašeg bića, uništavanje same jedinstvenosti vašeg postojanja, uništavanje Božijeg dara. Brisanje sebe znači postati rob. Individualnost vam daje da budete gospodar; čini vas sasvim autentičnim, uzemlje nim, ukorenjenim. Daje vam materiju; niste više stvar od snova. Daje vam čvrstinu, daje vam jasnoću, prozirnost, viziju. Čini vas svesnim lepote postojanja, čini vas svesnim le pote svega. Brisanje sebe vas uništava, to je samoubistveno. Vi ne odbacujete svoju per sonainost, već odbacujete samu svoju osobenost. Postajete sve više i više senka, pre nego materijalni. Postajete rob. I ironična stvar je da ako izbrišete sebe, ego će ostati. Sada će to postati jako suptilan ego, tako suptilan da će ga biti gotovo nemoguće primetiti. On će sad uveravati da je skro man, beznačajan, ponizan. Ali ostaće uveravanje. Reći će: "Vidi, izbrisao sam sebe. Nema me više." Ali kada kažete: "Nema me više" vijeste - inače ko izgovara: "Nisam više?" jednom su upitali takozvanog sveca: "Da li ste vi Bog?" Rekao je: "Ne" - ali j e odmah dodao: "Sunce izlazi ujutro, ali ne izjavljuje 'ja sam sunce.1II Po sr ed no on govo ri: "ja sa m Bog. Al i sa m kao su nc e koje izlazi svakog jutra ali ne izj avljuje 'ja sa m Bog.' " Re ka o sa m čoveku ko ji m i je pr ep rič ao do ga đa j: "Vrati se takozvan om sv ec u, i reci m u da su nc e ne ka že : "Takođe ni sa m ni su nce." Su nc e ne ka že : "ja sa m su nc e" ili "n isa m su nc e" - ne zato što je prosvetlj en o, već jed nostavno što ne m ož e da govo ri! Da m ož e da govori, re kl o bi to na hi lja du i je da n na čin . U stvari on o objavljuje na hi lja du i je dan na čin : "O vd e sa m !" On o to objavlju je cveću, pt ica m a; po sv ud a izj avlju je : "O vd e sam!" jednom je Krišnamurti bio upitan: "Zašto nastavljaš da govoriš?" Kazao je: "To je jednostavno moja priroda, da govorim." Rekao je: "Govorim na isti način kao što cveće ispušta svoj miris." Cveće ne može da govori, ima svoj vlastiti jezik; miris je njegov jezik. Sunce ne može da govori, ali svetlost koju isijava je njegov način komuniciranja činjenice: "Ovde sam, došlo sam."
U japanu postoji izreka: "Cveće ne govorL" Ta izreka je potpuno pogrešna - ono govorL Naravno ono govori vlastitim jezikom. Tibetanac govori vlastitim jezikom; ho ćete li reći da on ne govori? Kinez govori sopstvenim jezikom; hoćete li reći da on ne govori? Samo zato što ne razumete, hoćete li reći da on ne govori? Kinez ima svoj vla stiti jezik, tako i sunce, tako i cveće, i životinje, ptice, stene. Milionima reči ceo svet se afirmiše. Ali skromna osoba počinje da priča: "ja nisam. Nisam neki ego, izbrisao sam sebe." Ali ko govori te stvari? Osoba koja je ispraznila sebe ne bi rekla takve stvari. Rekla bi: "ja jesam, i ja jesam po prvi put. Ali sad u mom jastvu 'ja' je samo lingvističko, način da se to kaže. Egzistencijalno, tu je samo stvo." I neka to bude kriterijum za to da li ste ispraznili sebe ili izbrisali sebe. Ako ste ispra znili sebe postaćete sve ispunjeniji blaženstvom jer ćete postati sve prostraniji. Postaćete sve korisniji Bogu i Božijoj proslavi. Postaćete otvoreni za postojanje i sve njegove rado sti i sve njegove blagoslove. Ali ako izbrišete sebe postaćete sve tužniji i teži, postaćete sve tuplji i mrtviji - jer brisanje sebe nije ništa drugo do lagano samoubistvo. Čuvajte se toga. I morate da budete oprezni, jako oprezni, jer izgledaju slično. Prava opasnost u duhovnom rastu dolazi od stvari koje su sasvim suprotne ali izgle daju slično. Pravi problem se ne javlja sa stvarima koje su očigledno suprotne; pravi pro blem se javlja sa stvarima koje nisu očigledno suprotne, a opet one su suprotne. Prava suprotnost mržnje nije ljubav, prava suprotnost ljubavi nije mržnja - to je tako očigledno, ko može da bude time prevaren? Prava suprotnost ljubavi je lažna ljubav: lju bav koja se pretvara da je ljubav, a nije. Čovek tu treba da bude jako pažljiv. Prava suprotnost samilosti nije ljutnja. Prava suprotnost samilosti je odnegovana samilost: samilost koja nije u vama već samo u vašem karakteru, samilost koju ste naslikali na vašoj površini. . Prava suprotnost vašim osmesima nisu vaše suze, već osmesi koji su naslikani, osmesi koji ne idu dublje od usana, koji nisu ništa do vežbe usana. Srce ne sarađuje sa njima, osećanja ne stoje iza njih. Nema nikoga iza osmeha, osmeh je samo naučeni trik. Suze nisu suprotne osmehu, one su samo komplementarne. Ali lažni osmeh je suprot nost. Pamtite to uvek, lažno je neprijatelj istinitom. Ako je vaš osmeh istinski i ako su suze prave, oni su prijatelji, pomoći će jedno drugome jer će oboje ojačati istinu vašeg bi,ća.
J(
NJ I G A M U D R O S T I ..
04
Ako su vam suze lažne i osmesi lažni, onda su takođe prijatelji; oni će ojačati vašu lažnost, vašu personalnost, vašu masku. Sukob je između stvarnog i nestvarnog ili tobožnjeg. Pražnjenje sebe je od ogromne vrednosti, ali brisanje sebe je opasno. Brisanje sebe je suptilan način ega - ego ulazi na zadnja vrata. I naravno to će vas učiniti sve ozbiljnijim. Zbog toga vaši takozvani sveci izgledaju tako ozbiljno. Njihova ozbiljnost ima svoj razlog. Razlog je, oni dokazuju skromnost koje u stvari nema. A dokazivati nešto što stvarno nije tu je naporno, teško. Čovek mora ne prestano da bude u gardu. Samo malo spavanja tu i tamo i stvarnost će se afirmisati, a to će uništiti sve što ste tako dugo održavali. Uništiće vaš ugled. Sve što mora da se održava činiće vas ozbiljnim i tužnim, dole u dubini uplašeni da ne budete uhvaćeni na delu, da ne budete uhvaćeni u svojoj laži. Izbegavaćete ljude ako nosite nešto lažno u sebi. Nikome nećete dozvoliti da vam bude prijatelj, da vam bude blizak, jer bliskost je opasnost da neko drugi može da vidi nešto što stranci ne mogu da vide. Držaćete ljude na odstojanju; jurićete i bežati od ljudi. Imaćete samo formalne od nose, ali nećete stvarno uspostavljati odnose, jer stvarno uspostavljati odnose znači izlo žiti sebe. Zbog toga vaši takozvani sveci beže u manastire. To je iz straha. Da su na pijaci bili bi uhvaćeni; bilo bi otkriveno da varaju, da obmanjuju, da su licemeri. U manastirima mogu da održavaju svoje licemerstvo i niko neće nikad biti u stanju da ih primeti. I šta više, tamo ima drugih licemera; oni mogu svi da održavaju svoju konspiraciju zajedno, mnogo lakše nego što svaki pojedini licemer to može da održi sam. Manastiri su se pojavili u postojanju radi eskapista. Ali možete čak i u svetu živeti na manastirski način, uvek držeći ljude na odstojanju, nikada ne dozvoljavajući nikome pristup vašem unutarnjem biću, nikada se ne otvarajući, nikada nikome ne dozvoljavajući da proviri u vas da vidi ko ste, nikada ne gledajući ljude u oči, izbegavajući ljudske oči, gledajući u stranu. I uvek u žurbi, tako da svi znaju da ste zauzeti, nemate ni malo vre mena da kažete zdravo, da držite nečiju ruku, da ležerno sedite sa nekim. Vi ste tako za uzeti, uvek ste spremni da krenete. Nećete čak dozvoliti intimnost ni onima koji su vam bliski - mužu, ženi, deci - sa njima ćete takođe imati formalan odnos, institucionalan odnos. Stoga je brak postao jedna institucija. Stvarno je ružno videti da nešto tako strašno lepo postaje jedna institucija. I ako ljudi izgledaju tako jadno to je prirodno. Ako živite u instituciji to je bedno.
Divja, pitaš me: "Možeš li nam objasniti razliku između pražnjenja sebe i brisanja sebe?" Brisanje sebe je put ega, pražnjenje sebe je put razumevanja. Pražnjenjem sebe jed nostavno razumete puteve ega, i u tom razumevanju, ego nestaje sam od sebe. Vi ga ne odbacujete, vi ne morate da ga odbacite. Ne borite se sa njim. Nije istopijen. Kada pogledate unutra sa pažnjom, sa svetlom svesnosti, ne možete tamo naći ni kakav ego. Tako da se ne javlja pitanje zašto ili kako neko treba da izbriše sebe. Nema šta da se izbriše! To što jeste, jeste, i ne može se izbrisati. A ono što nije, nije, i nema potrebe da se izbriše. Pražnjenje sebe jednostavno znači viđenje sebe. I onda mnoge stvari počnu da ot padaju, jer ste ih bespotrebno nosili. Kao prvo, one ne postoje. One su duhovi, noćne more; rasplinu se kada se unese svetlo. Pražnjenje sebe je meditativan proces. Samo gle danje unutra, duboko, bez predubeđenja, bez prefabrikovanih ideja, ni za ni protiv, samo gledanje unutra, i pražnjenje počinje da se odvija. I kada ste ispraznili ceo sadržaj - misli, želje, sećanja, planove, nade - kada je sve otišlo, po prvi put nalazite sebe, jer niste ništa drugo do taj čisti prostor, netaknut prostor u vama. Ničim ograničen, svest bez sadržaja, to ste vi! Videći to, shvativši to, čovek je slo bodan. On je sloboda, on je radost, on je blaženstvo. Ali brisanje sebe je opasno. To znači da ste već prihvatili da je ego tu i da treba da se izbriše. Prihvatili ste jednu iluziju, i sada hoćete da je uništite. Nedostaje vam prva tačka. Prihvatili ste kanap kao zmiju, i sada pokušavate da ubijete zmiju. Bićete u velikoj nevolji. Nikada nećete biti u stanju da ubijete zmiju, jer kao prvo nje nema. Možete na staviti da udarate konopac, ali šta sa zmijom? Zmija će ostati tamo. Zmija postoji u vašoj iluziji; zmija ne postoji napolju, inače bi mogli da je ubijete. Ali kako možete da ubijete zmiju koje nema? Borite se sa senkom, i obavezno ćete biti po beđeni. Neka se ova osnovna stvar uvek pamti: ako se borite sa nečim lažnim, bićete pora ženi. Lažno ne može biti pobeđeno, jer je lažno. Kako možete da pobedite nešto što je nepostojeće? Nema načina. Jedini način je doneti svetlo i videti. Ihi pasiko, dođi i vidi! U samom tom viđenju, nije nađena zmija. Konopac je tamo, zmija je nestala. Sada više nema potrebe da brišete sebe, nema potrebe da se borite. Ima na milione ljudi koji pokušavaju da budu skromni, ali čitav njihov napor je be smislen, čista glupost. •
•
J(
NJ I G A M U D R ° S T I �
06
Jednom me je neki čovek pitao: "Da li ste vi jedan egoista ili skromna osoba?" Rekao sam: "Nijedno. Neti, neti, ni ovo ni ono. Ne mogu biti ni jedno." Rekao je: "O čemu vi govorite? Čovek mora da bude ili nekakav egoista ili skromna osoba." Kazao sam: "Vi ne shvatate. Ništa ne znate; nikada niste zašli unutar sebe. Ako ste skromni, vi ste jedan egoista koji dubi na glavi. Skromnost je jedan izraz ega. Nisam ni jedno. Ja sam jednostavno šta jesam, ni skroman ni egoista, jer sam video da nema ega. Kako onda može biti skromnosti?" Skromnost je razređen ego. Ali ako ne ma ega kako ga možete razrediti? Ako ne ma zm ije , kako da izvadite otrovne zube iz zm ije ? To je skromnost. Otrovni zu bi su izvađeni iz zm ije , sad a zm ija ne može da povredi, sad a zm ija ne mo že da ugrize, sad a zm ija ne mo že da načini nikakvu štetu - ali zm ija je još tamo. Ti zubi su bil i laž ni, jer sam a zmija je lažna. Bu da nij e ni egoista ni skroman. To je moguće čoveku od zn an ja. Ne zn ali ca može da bu de egoista, mo že da bu de skroman - i jed no i drugo su aspekti neznanja. J ne zn ali ca mo že pokušati da izb riš e ego, jer je to tako po štovano nemati ego. Čovek postaje svetac br isa nje m ega, za do bij a veliki prestiž i mo ć br isa nje m ega. Ali to je ista igra, nij e se pro menila. Mo ja poruka za vas je, mo lim vas ne mo jte da brišete seb e. Bu dit e to, gledajte un uta r seb e, i u sam om tom gle da nju , ego nestaje. Ča k i reći "nestaje" nij e isp ravno: ego nij e na đe n, on nikad nij e ni bio tu. Njegovo po sto jan je zavisi od vašeg gledanja unutar seb e. Viđeno, više nij e tamo - nikada nij e bio tamo. J on da ste ind ivi du a, jed ins tve ni, jed ins tve n izr az bo ža ns ko g. J on da je to ve lik a rad ost . Po čin jet e da cvetate, pr ole će je do šlo . Po čin jet e da igrate, po čin jet e da pe vate. Ve lik a za hv aln ost se po jav lju je u va ma što vas je Bo g na čin io jed instvenom ind i vid uo m. Nikada ranije nij e bil o oso be kao što ste vi, up ravo sad a na celom svetu nema nikoga kao što ste vi, i nikada ne će biti nikoga kao što ste vi. Sa mo vidite sa kolikim vas je po štovanj �m nagradio Bog. Vi ste remek-delo - neponovljivi, ne upo redivi, krajnj e jed in stveni. Cak i najtvrđe srce, kameno srce, po čeć e da se topi iz zahvalnosti. Počeće da teku su ze , suz e blaženstva i radosti, suz e koje se sm eju . Ali mo lim vas up am tite, ispraznite seb e, nemojte izbrisati seb e.
Drugo pitanje: Voljeni Ošo, šta o onima koji uzmu sanjasu u Poni, samo da bi je odbacili u svom do m aćem okruženju?
Ananda Lajonele, oni su guzice. A oni su guzice ne zato što su odbacili sanjasu već zato što su je uzeli. Oni misle da će uzimanjem sanjase ovde steći nešto, a kad se vrate kući to mogu da odbace. Ali ako je od samog početka, ta ideja tu da: "Ja ću to da odbacim kada se vratim kući," sanjasa vam neće biti blagoslov. Ona ne može biti blagoslov tako prepredenom umu. PO staćete sanjasin a opet nećete postati sanjasin. Znam ima ljudi, bar pet posto ljudi... Odmah znam kad dođu da uzmu sanjasu - nji hove oči to govore, njihova vibracija to govori, njihovo celo biće smrdi na lukavost. Ali poštujem ljude i ne mogu da kažem ne. J onda mislim kakva je šteta? Neka se igraju igre sanjasina. J ko zna? Ponekad se nekoliko ljudi upeca takođe. U početku kada uzimaju sa njasu oni je uzimaju samo da bi videli o čemu se tu radi. Ali nesvesno mogu biti ulovljeni u nju, mogu biti uhvaćeni u zamku. Pošto su ovde tri ili četiri meseca imali sanjasu, mogu da otkriju da je gotovo nemo guće da je odbace po povratku kući. Ali čak i ako je odbace, to je njihova stvar. Oni su samo glupi. Pokušavaju da budu bliski samnom, jer ta bliskost može da vas transformiše, može vam dati novo rođenje. Ali bliskost je moguća samo ako nema zida lukavosti između vas i mene. A zid je tu. Dam im sanjasu, videći zid, veliki Kineski zid, između njih i mene. Znam da ne ulaze zaista u to, oni samo postaju pametni. Oni nisu inteligentni, oni samo postaju pametni, jer stvarno inteligentna osoba neće obmanjivati sebe. A ima stvari od kojih možete imati neizmernu korist, ali samo kada ne igrate igre. Na primer, ljubav može biti transformišuća snaga u vašem životu. Ali ako vi samo igrate ulogu, glumite, to vas neće obogatiti. Ustvari, sasvim suprotno, može vas još više osiromašiti. Ako volite ženu ili muškarca, bez stvarne ljubavi, samo se pretvarate, onda učite nešto, da je ljubav isprazna. Ceo život vam može postati zatrovan. Svaki put kada volite, ta lukavost će biti tamo; teći će kroz vašu krv, vaše biće. J znaćete od samog po četka da je sve igra. Nikada nećete postati prisni ni sa jednom osobom - a prisnost je otkrivanje. Sanjasa je krajnja prisnost. Ne možete biti lukavi. A ako jeste onda samo sebe obmanjujete.
I(
NJ I G A M U D R O S T I
08
Ali zašto ti se, Ananda Lajonele, to pitanje javilo? Uzeo si sanjasu pre samo par dana. Mora da gledaš negde u svoju podsvest. To je tvoje pitanje, to može biti tvoja ideja; možda nisi zaista svestan toga. Možda misliš da pitaš za druge, ali drugi mogu da pitaju za sebe; ne treba da brineš za njih. Ko si ti da brineš za njih? Zar nemaš sopstvenih briga? Ali ovo pitanje mora biti tu negde duboko u tvojoj podsvesti; to mora biti da je tvoja strategija. I još uvek, ponavljam, možda nisi svestan toga, ali podsvesno je izbilo kroz ovo pitanje. Ali ovo nije izuzetak. Svet je pun guzica - zato ako je nekoliko guzica sredilo da dođe ovde, to nije iznenađenje. To je prirodno. Za njih ostavljam deset posto slobodnog pro stora; deset posto ljudi su obavezno prevaranti. U stvari čudo je da je to samo deset posto. Ljudi su zaboravili jezik obavezivanja, sudelovanja. Ljudi ne znaju lepote obavezi vanja, ne znaju radosti posvećivanja. Oni ne znaju šta to znači potpuno se posvetiti ne čemu. Biti potpuno posvećen nečemu znači dati rođenje duši u vama. To vas integriše, daje vam snagu volje. I nače ljudi koji nemaju iskustvo obavezivanja - u ljubavi, u pove renju - žive život bez kičme; oni su beskičmenjaci, oni su samo licemeri, odvratni. Oni nisu stvarni ljudi; još nisu stigli do tog položaja da budu ljudi. Biti čovek znači biti obavezan, sudelovati, biti spreman da se ide do same krajnosti nekog iskustva. Ako vas to privlači, ako vas to ubeđuje, ako vas to preobraća, onda čovek treba da bude spreman da ide gde god ga to vodi - u nepoznato, neobeleženo. Da, ima mnogo strahova, mnogo problema sa kojima se treba suočiti i mnogi izazovi da se pri hvate, ali tako se raste, tako se sazreva. Milioni ljudi u svetu ostaju nezreli, detinjasti, iz jednostavnog razloga što ne znaju kako da se obavežu. Oni samo ostaju bez korena. A kad god je drvo bez korena, možete da zaključite šta će se dogoditi sa drvetom. Polako, polako, sok će nestati iz drveta, jer ono više nije povezano sa nekim izvorom soka. Biljni sok neće teći kroz njega, izgubiće svoje zelenilo, više neće biti mlado i živo. Izgubiće sjaj, veličanstvenost, blistavilo, izgu biće svu svoju svetlost, neće cvetati. Proleća će dolaziti i odlaziti, ali ono će samo ostati tamo, mrtvo i suvo. To se desilo milionima ljudi. Izgubili su svoje tlo. Kroz sanjasu pokušavam da vam dam zemlju koja će da vas hrani, tako da životna snaga može opet da teče kroz vas, tako da ponovo neki sok poteče kroz vas, tako da ponovo postanete sočni, da opet budete mladi, mlađani, sveži. Čovek je izgubio jednu vrlinu, vrlinu slasti. A bez slasti šta je život? Samo čekanje na smrt. Ne može biti ništa drugo. Samo sa slašću vi živite inače vegetirate.
Sanjasa nije odricanje, to je način da se život živi u njegovoj totalnosti i intenzitetu . To je veština življenja života u svim njegovim dimenzijama, to je način da se život živi u svim njegovim bogatstvima. To nije stara ideja sanjase. Ja ne pravim monahe i časne se stre - ne uopšte. Ja stvaram žive ljude, trepe rave, pulsirajuće, slasne, mlade i sveže, spre mne da krenu u svaku opasnost u potrazi za istinom, u potrazi za ljubavlju, u potrazi za Bogom. Kako možete da odbacite sanjasu? Zato kažem da su guzice, ne zato što su odbacili sanjasu. Oni su guzice zato što su je uzeli. Oni ne znaju šta rade. Nisu svesni gde idu. Nisu pri svesti, oni su samo hodači u snu, roboti, zombi. Kada vide da je tako mnogo ljudi po stalo sanjasinima, njihova psihologija mase, njihov um gomile, njihov um ovce, odmah im daje ideju: "Tako, ja takođe treba da postanem sanjasin." Zašto? Osim ako to nije odluka koja se javlja u vašem najdubljem jezgru, zašto se mučiti time? Osim ako ne započnete vezu ljubavi samnom, zašto se mučiti s time? Osim ako nisam dotakao akord u vašem srcu, osim ako se neka muzika nije pojavila u vama kroz mene, zašto se mučiti sa tim? Ali oni ne uzimaju sanjasu od mene; oni uzimaju sanjasu od vas, od drugih sanjasina. Videći tako mnogo ljudi u narandžastom, i videvši tako mnogo ljudi radosnih i sretnih, postaju zavidni. žele da se takmiče, počinju da osećaju da im nešto nedostaje. U njima se javlja san: "Treba takođe da saznam šta je to sanjasa." Sigurno znaju da neće biti u stanju da je slede celim putem, ali kažu, uveravaju se, u sebi: "Bar dok si ovde, zašto da ne budeš sanjasin i probaš kako je to? A onda kada se vratiš kući samo zaboravi na sve, tako niko neće znati za to i možeš ponovo biti deo svoje stare rutine." Tako funkcioniše um svetine. A sanjasa nije za um rulje, nije ni za ovčiji um. Ona je za lavove. I zaista sam iznenađen, Ananda Lajonele... Izgleda da sam ti dao pogrešno ime. Lav, postavlja takvo pitanje? Pitanje izlazi iz vrlo plašljivog uma. Pitanje izlazi iz vrlo lukavog uma. I još uvek, ponavljam, možda nisi svestan toga - to je još opasnije. Da si svestan ne što bi moglo da se uradi. Zato odgovaram na njega, da te učinim toga svesnim. Ovo je jedan od preobražava jućih procesa u životu: ako postaneš svestan nečega, možeš vrlo lako toga da se oslobo diš. Ako nisi svestan toga, nemoguće je da se toga oslobodiš. Tako ponekad moram da budem grub sa vama, ponekad moram da budem stvarno okrutan prema vama - jer istrgnuti istinu iz nesvesnog nije lako. To je hirurgija, to boli. A operacije koje radim, radim bez anestezije, jer nesvesno treba da bude svesno . Tako
I(
NJ I G A M U D R O S T I T
10
dok vam govorim i donosim nešto nesvesne istine u vašu svest, ne možete biti uspavani. Ako spavate, nesvesno neće nikada postati svesno. Tako psihološka hirurgija mora da bude bez ikakve anestezije. Bol se mora prihva titi. I oni koji razumeju, oni će je dočekati sa dobrodošlicom. Ne samo da će je dočekati sa dobrodošlicom, osećaće se zahvalnim zato što sam, u svesni deo njihovog uma, izneo nešto što je vrebalo duboko dole u tami. Sada to može da se odbaci. To je čudo svesnosti. Sve što postane svesno može se vrlo lako odbaciti. U tome je cela tajna psihoanalize i svih drugih psihoterapija koje su evoluirale iz psihoanalize: izneti stvari iz podsvesnog u svesno. To je sva funkcija pSihoanalitičara. Jednom kada ih posta nete svesni, sami ste u stanju da ih odbacite - jer ko voli da nosi ružne stvari kada zna da su tu? Ali ružne stvari mogu da se nose životima ako niste svesni. I upamtite, svesnostsama želi da se oslobodi mnogih stvari, ali vi joj ne dozvoljavate da kaže svoje. Zato treba da se nađu posredni putevi. Na primer, san može da vam govori nešto, ali do jutra težite da to zaboravite. Ima samo nekoliko ljudi koji pamte snove. Zašto? To je tako živopisno iskustvo, a celu noć ste sanjali. Tokom osam sati, najmanje šest sati sanjate. A govorim o normalnim ljudima, kakvi postoje. Šta reći o nenormalnim? Oni mogu da postignu da sanjaju šesna est sati za osam sati! Mogu da sanjaju mnogo snova ujedno, jedan san preklapa drugi, san u snu u snu. Mogu da imaju takve snove ... na primer možete da sanjate da idete u bioskop, i u bioskopu vidite sebe u filmu kao osobu koja ide na spavanje, zaspi i počne da sanja da ide u bioskop! To može da ide tako dalje, i dalje, snovi unutar snova, unutar snova. Ne govorim o nenormalnim ljudima; čak i normalni ljudi, vrlo normalni ljudi, sanjaju šest sati to �om noći. U stvari to najviše radite. Ne radite ništa drugo tokom šest sati sva kog dana. Sest sati neprestanog sanjanja! I ujutru je sve zaboravljeno; ili samo tokom prvih nekoliko sekundi, tokom četiri ili pet sekundi sećate se nekoliko stvari, nekoliko fragmenata. I onda ubrzo, za vreme dok popijete čaj u krevetu, one su nestale. Nesvesno se jako trudi, po šest sati svake noći, da vam saopšti šta radite sa svojim životom. Ali vi ne slušate. Ono pokušava takođe i na druge načine. Na primer, ovo pitanje je jedan pokušaj nesvesnog da vam saopšti da je tamo nešto kao semenka. Nesvesno uvek želi da komunicira sa svesnim. Zašto? Jer nesvesno je za kopano, tako teško, ono želi da se otkopa. I kako može da se otkopa? Ima samo jedan način: da obavesti svesno.
Zato je Frojd razvio tehniku slobodnih asocijacija. Morao je da izmisli ležaj. jer ako pacijent sedi teško može da se poveže sa nesvesnim. Naša navika da se povežemo sa ne svesni m je pomoću ležanja u krevetu; to je postala stalna navika, treba da budete u ho rizontali. Frojdovski ležaj je važan; pomaže vašem nesvesnom da obavesti svesno. A Frojd je običavao da nestane iza ležaja, iza zastora - jer ako je neko prisutan, ne svesno može ostati stidljivo, zbunjeno, i svesno može da izmeni, može da cenzuriše. Zato je običavao da se krije iza platna. Pacijent bi ležao opušteno na ležaju, i Frojd bi rekao: "Samo počnite da govorite šta god vam padne na pamet. Ne redigujte, ne ispravljajte, ne pokušavajte da ulepšavate, kultivišete, činite logičnim, značajnim. Samo dopustite da to bude kako jeste grubo. Jednostavno dozvolite da to izađe kakvo jeste." Prvih par sesija nisu važne. Ali polako, polako pacijent se opušta, počinje slobodno da povezuje, i nesvesno samo sebe iskopa. Psihoanaliza ne čini ništa drugo, jednostavno vam pomaže da iskopate nesvesno. Čini svesnim stvari koje su dugo bile nesvesne. I u samom tom procesu stvari počinju da se menjaju. Jedna ili dve godine psihoanalize, i osoba se strašno izmeni; to je sasvim druga osoba, ugodnija, komotnija. Šta se desilo? Jer psihoanalitičar nije ništa radio; nikakav lek nije dat, nikakav psihijatrijski tretman nije dat. U stvari pravi pSihoanalitičar čak i ne komentariše, jer komentari mogu postati smet nja. On jednostavno sluša; on je samo uvo, uvo i ništa više. On je pasivni, tihi slušalac, tako da možete da otkopate sebe potpuno, bez mešanja. Nesvesno ima svoj vlastiti jezik. Ono govori u metaforama, govori u slikama. Njegov jezik nije konceptulan, njegov jezik je slikovit. Ali njegov jezik je potpuno drugačiji od jezika koji znate. Sad, to je način nesvesnog. Lajonel pita kao da je to nečije tuđe pitanje - nije. Čuo sam: Prijatelj je došao da vidi crni pal� Otac je bio vrlo ponosan na svoje dete, devojčicu, bebu od osamnaest meseci. Toliko se hvalisao s.a bebom, da se prijatelj zain teresovao i poželeo je da vidi bebu. Tako pozvali su bebu i otac je počeo da govori o nje noj inteligenciji, genijalnosti, o ovome i onome. I onda je beba rekla: "Mama..." Otac se smešio od zadovoljstva i rekao prijatelju: "Vidiš, već je izgovorila pola reči!" Shvatate? . . . . . . Sada ste shvatili - treba malo vremena! Beba je jednostavno rekla "Mama" ali otac ima vlastite ideje, tumači na svoj način.
K NJ I G
A M U D R O S T I T
, L2
Odbacite tumačenja. Barem samnom budite potpuno goli. Zašto ne možeš da posta viš pitanje: "Ošo, ako se vratim nazad i odbacim sanjasu, onda . . .? "To bi bilo tako lepo, tako iskreno. Ali ti si to promenio. Kažeš: "Šta sa onima koji prime sanjasu u Poni, samo da bi je odbacili u svom doma ćem okruženju?" Oni nikada nisu uzeli sanjasu. Kada jednom uzmete sanjasu ona ne može da se od baci. To nije nešto što može da se odbaci. To je milje, jedno iskustvo koje ide tako duboko u vas da postaje samo vaše srce. Prožima vas. Sanjasa nije samo narandžasta odeća i mala; to je samo simbolično. Sanjasa je nešto potpuno drugo, daleko više ulazi u dubinu. Ona nije u odeći. jednom kada ste uzeli sa njasu nemoguće je da je odbacite - ali glavni problem je da li ste je uzeli. Ako možete da je odbacite, to će jednostavno pokazati da je nikada, kao prvo, niste uzeli. I ako je niste uzeli, nećete imati koristi od nje. Onda će prirodno um reći: "U čemu je stvar? Tri meseca ste bili sanjasin, i ništa se nije dogodilo. Zašto je ne odbaciti?" A ništa se nije desilo jer od samog početka niste bili u tome. Niste sudelovali; bili ste prepredeni, bili ste diplomata. Molim vas da ovde ne budete diplomate. Ovo je jedan prisan odnos; molim vas da ne unosite nikakvu spretnost između mene i vas. Samnom, budite jednostavni, nevini, i onda su moguća čuda. Imate pravo na čuda. Ali ako im ne dozvolite ne mogu da se dese. Mogu da se dogode samo uz vašu saradnju. Treće pitanje: Ošo, zašto oni koji n isu sanjasini moraju da sede iza zelene linije? Bilo mije jako teško da te vidim, a to za nekoga ko samo uči o tebi nije od pomoći da te oseti. U stvari ose ćam se pomalo kao građanin drugoga reda.
Ele jn Santoš, tačno je da ti jesi građanin drugoga reda. Tu ja ne mo gu niš ta, ne mo gu da te lažem. Sa nja sin i su u potpuno drugačijem od no su sam no m; on i su privilegovani na svaki mogući način. On i koji nis u san jas ini treba da osećaju zahvalnost što im je bar do zv olj en o da uđ u, do ze len e lin ije . I ovaj raspored - san jas ini sed e bli zu me ne a on i koji nis u san jas ini sed e ma lo da lje - im a još nešto u seb i takođe. Ako on i koji nis u saj asi ni sed e isp red me ne , ne mogu da govorim na na čin na ko ji govorim, jer mo j govor nij e nešto unapred pripremljeno, on je
reakcija. Ako vidim moje ljude da tiho sede, pažljivi, upijaju svaku reč, skoncentrisani, meditativni, mogu da kažem daleko veće stvari; mnogo komplikovanije stvari se mogu objasniti. Ali ako oni koji nisu sanjasini sede ispred mene, uvek moram da krenem od abecede. Onda avion nikad ne može da uzleti; onda avion mora da radi kao autobus. Možete da koristite avion kao autobus. On može da uzleti samo ako stekne brzinu; određene prilike su potrebne da bi on stekao brzinu. Običavao sam da govorim milionima ljudi u ovoj zemlji; onda sam morao da presta nem. Govorio sam hiljadama - na jednom skupu, pedeset hiljada ljudi. Putovao sam ovom zemljom petnaest godina, sa kraja na kraj. jednostavno sam se umorio od cele stvari, jer svakog dana sam morao da počinjem od abecede. Bilo je to uvek abc, abc, abc, i postalo je sasvim jasno da nikad neću biti u stanju da dospem do xyz. Morao sam da prestanem da putujem. Sada čak ne izlazim izvan kapija ovog ašrama, jer tamo opet srećem ljude koji žive u abecedi. Nisam više zainteresovan za njih. Ako su oni zainteresovani, onda će morati da dođu, i moraće da prođu prepreke, i polako, polako moraće da postanu sudionici. Mo raće da postanu sanjasini. Ne govorim slušaocima već samo učenicima. još uvek je do zvoljeno da ima slušalaca, ali nije daleko kada će to biti potpuno zaustavljeno. Zato pre nego što bude prekasno, Santoš, pređi zelenu linij u! Jer bih voleo da govorim samo mojim ljudima, tako da mogu da prenesem šta god želim; tako da mogu da budem siguran i da verujem da će šta god kažem biti primljeno u poverenju, sa ljubavlju; tako da znam od samog početka da im sve može biti otkriveno i ništa neće biti pogrešno shvaćeno. Baš pre neki dan, čitao sam članak u Indijskom ekspresu. Njihov novinar je došao ovde na samo dva ili tri dana. Piše u svom članku da je hiljade ljudi sedelo tako tiho da se mogao čuti cvrkut ptica na drveću. Tako su bili tihi, kao da nema nikoga. I koji je zaključak? M islio je da je to namešteno, da je tp predstava. Mislio je da je to predstava da se impresionira siroti novinar iz Indija ekspresa! Nije mogao da veruje u to, jer zna indijce, i zna indijske skupove. Ja ih takođe znam. Jednom sam govorio o Krišni na skupu, i ljudi su sedeli okrenuti leđima, razgovarajući međusobno, naklapajući - leđima okrenuti prema meni! To je bio zadnji dan, poslednja kap u čaši. Usred govora sam otišao. Predsednik skupa je rekao: "Gde idete?" Rekao sam: "Odlazim zauvek! Završio sam sa ovim glupim ljudima. Govorim o Krišni, oni su me pozvali da im govorim, i niko ne sluša."
K NJ I G A M U D R O S T I ...
Indijski novinar mora da je video mnogo takvih skupova. Tako, videvši tri hiljade . .lJudI. kako ov� e tIho sede, �iko se ne pomera, niko ne razgovara među sobom, bio je pri . rodan zaklJucak da Je to bIlo samo da bi ga impresionirali. Kada sam odlazio onog dana, video sam dve osobe koje su izgledale sasvim odsutne. I kada sam se poklonio, nisu odgovorili. Sada, ako je mnogo takvih ljudi oko mene, bez razumevanJa, neću moći da izlijem moje srce; to bi bilo nemoguće. Stoga Elejn Santoš, ta zelena linija . Ako želiš da je pređeš, vrata nisu zatvorena. Ali n e traži nešto ako �ais �a nisi spremna da za t? pl �tiš . I kao što će mnogo, mnogo sanja . , , . . . SIna dOCI, samo OnI kOJI su stvarno posvecenI I kOJI su se obavezali, samo će oni moći da sede blizu. I razumem tvoj problem. Sedeti blizu, biti u mojoj blizini, ima svoj blagoslov. Kontakt i�e du � lje, vib :acija te više prožima, jer ne radi se samo o pitanjima na koja odgovaram . . . Ih o recIma kOJe konstIm. U osnovi to je moje prisustvo; treba da ga popijete i svarite. Ali ž�o mi je, ne mogu da učinim ništa u vezi toga. Oni koji nisu sanjasini ovde su . prInuđenI da ostanu građani drugoga reda. Poslednje pitanje: Ošo jošjedan govor, jošjedno glupo pitanje. Zašto se obraćaš svojim sanjasinima kao " nekolicini izabranih '; kad svaka izgubljena duša koja može da dođe do Pone sa željom da sudeluje u nekoj pomodnoj gelštat orijentisanoj terapiji grupa i da malo meditira, može očigledno uzeti sanjasu? Ko je ikada bio odbijen i po kojoj osnovi?
jav ob je ni To . ar stv a ug dr im sv sa je to n, lje im pr no Al i ko je zaista pr im io , ko je stvar to je čin po a en ać ihv pr je ja ko a ob os o, lak po o, lak po I . am lje no ; to ostaje taj no . Sa mo ja zn a ihv pr je da ti va sh a ob os k do a am din go je tra po to d ka ne Po o. da sa zn aje - ali vrlo polak me to u ; me zu ra se da ba tre To a. en ać ihv pr je ja ko i ob će na . To se nikada ne kaže; čak ni os je lep ot a toga. Samo tada je zn ač ajn o. po a gij er en a en nj o lak po o, lak po u, ob os im at ihv pr Al i to po čin je da se događa. Ako st, no ur sig va tak na jed je sta po to na da g no Jed a. en ać ihv čin je da joj da je poruku da je pr jem oć om un op , om jav ob om kv ka lo bi e za eb tr po toliko je sa m oevidentno, tako da ne m a ili bi lo kakvim sertifikatom . ka to Za u. as nj sa u m uz a ist za ji ko i on o m sa i su en ać ihv pr i Sa nj as u da jem svima. Al je an jm Na . m ja bi od ne a og nik i st ilo m sa . Iz ih an br že m da su sa nj as in i ne ko lic in a iza je an jm Na a? zn ko I n. lje im pr o čn da sr , en ać ihv pr n, lje vo n, vredno, takođe, je biti po štova že mo na da g no jed l ta me i nit me ple ne iv; vid ed pr vredno se mo že pr om en iti . Čovek je ne Ni . va po tri ru gu tih od ki ne u ao uš m sa ni da ika 'N : že postati zlato. I o p.s .: "B ob Di lan ka ' " n! lje ub izg o lik to ao eć os m sa kada se ni ju čin po ji ko e on za je To a. nim lje ub izg aju eć os se ji ko Da na đu majstora ni je za on e ne i ać on pr gu mo da ni; lje ub izg su ni i on da , ak zr mo ta je da os eć aju da je tamo pu t i da . im nij ed igl oč i jim ni jas ti ini uč i ar stv će ko ći, mo po im će koga ko Dosta za danas.
P.S. Bob Di/an kaže: " Nikada nisam ušao u neki od tih guru tripova. Nikada se nisam " osećao toliko izgubljen!
14
Dik Blakborne, niko nikada nije bio odbijen, nijedan Tom, Hari ili Dik. To ne znači � a s.u sV.i pri ?va.ćeni. Niko nij.e nikada odbijen, to je istina, ali to ne znači da su svi prihva cenI. PnhvacenI su samo OnI koji se predaju. Prihvataju se samo oni koji su se potpuno mogu da veruju, bavezali, koji su se zaljubili u čije je poverenje bezuslovno mene, koji i ? I apsolutno. Oni su prihvaćeni. Sanjasa se ne uskraćuje nikome, jer sanjasa je jedna prilika. Nekoliko ljudi se preda , . , uzmu sanjasu, neki se predaju pošto su bili sanjasini mesecima ili go c�k I pre nego sto dInama. Zato, sanJasa se ne uskraćuje; ona pravi prostor, kontekst za predaju.
•
Prvo pitanje Voljeni Ošo, mom umu je teško da razume postojanje bez početka. Hoćeš li molim te da govoriš o tome? ,
Prem Virađ, stvarnost je neodrediva. Stvarnost jednostavno jeste; nema načina da se kaže šta ona jeste. To nije "šta", nije čak ni "to", to je ovo. To je ovstvo; možeš da ga ose tiš, ali to ne može da se objasni. I stvarnost je bez početka i kraja, Um ima početak i kraj, stoga um i stvarnost ne mogu da se sretnu. Um ne može da shvati večno. Um postoji u vremenu, u stvari um je vreme; postoji u prošlosti i budućnosti. I upamti, vreme se sastoji samo iz dva oblika, prošlosti i budućnosti. Sadašnjost nije deo vremena, sadašnjost je deo večnosti. Zato se um nikada ne nalazi u sadašnjosti. On se uvek koleba, ili prema prošlosti, ili prema budućnosti. Kreće se u ono što nije, ili u ono što još uvek nije. Sva njegova veština sastoji se od sanjanja. Zasnovan je u nepostojećem, stoga ne može da razume samo po stojanje, On je kao tama, Kako može tama da sadrži svetlo? Kako može smrt da sadrži život? Kad bi smrt mogla da sadrži život, onda bi smrt morala da bude život. Kada bi tama sadržala svetlost, onda bi tama morala da bude svetlost. A to je slučaj i sa umom. Ako um hoće da sadrži stvarnost, morao bi da izađe iz proš losti i budućnosti. Ali izlaženjem iz prošlosti i budućnosti to više uopšte nije um. Stoga je insistiranje svih velikih svetskih učitelja da su vrata stvarnosti neum. Iskliznite izvan uma, i znaćete šta je to: bez početka, bez kraja. Ostanite ograničeni na um, i bićete zbunjeni, stvarnost ostaje nepojmljiva. •
I
J(
'lj I
G
\1 U
D R
D S
T I
"
J8
Ne mogu to da ti objasnim, jer u objašnjavanju bi morao da koristim um. Pokušava jući to da shvatiš, morao bi da koristiš um. Mogu da ćutim sa tobom i ti takođe možeš da ćutiš samnom, onda je tu shvatanje. Shvatanje nije od uma. Onda je tu velika inteligencija, veliki uvid. Iznenada znaš, i znaš iz sasvim drugog centra svoga bića; znaš iz srca. Tvoje znanje ima kvalitet ljubavi a ne znanja. Tvoje znanje ima kvalitet onostranog. To nije više naučno znanje, svodivo na koncepte. To je poetska vizija, to je mistično iskustvo. Virađ, ako zaista želiš da shvatiš, treba da izgubiš um. Moraćeš da platiš cenu gu bljenjem uma. Ali ako insistiraš: "Treba da shvatim umom," onda je moguća samo jedna stvar. Um će te ubediti, polako, polako da nema ništa što je bez početka, ničega bez kraja, ništa što je neodredivo, ničeg što je nespoznatljivo. Um će svesti tvoje iskustvo na izmerivo, dokučivo, spoznatljivo - i spoznatljivo je obično mundano. Nespoznatljivo je sveto. A samo sa nespoznatljivim život postaje bla goslov, samo sa nespoznatljivim si ushićen sa čudom života i postojanja. Iznenada je, u tvom srcu, rođena pesma - pesma koja ne može biti zadržana, pesma koja počinje da preliva, pesma koja počinje da doseže do drugih. Ples je rođen u tebi - ples koji treba da se podeli, ples sa kojim ne možeš biti škrt, ples koji te čini darežljivim. Ljubav je rođena u tebi - ljubav koja je tako beskrajna da može da ispuni celo beskrajno postojanje. To je pravo shvatanje. Ali to se desi tek kad se odbaci um. Ne pokušavaj da uradiš nemoguće. Pokušavanje da se shvati stvarnost kroz um je kao povlačenje sebe na gore pomoću vlastitih pertli. Možda ćeš skočiti malo, ali to ska kutanje neće pomoći, bićeš na zemlji ponovo i ponovo, i to će biti jako zamorno. Samo povlačenjem za vlastite pertle ne možeš leteti po nebu; to ti neće dati krila. Polako, polako, uči veštinu stupanja u vezu sa stvarnošću bez mešanja uma. Ponekad kada zalazi sunce, samo sedi gledajući u sunce, ne razmišljajući o tome - gledajući, bez procenjivanja, čak ni ne govoreći: "Kako je lepo!" U trenutku kada nešto kažeš, um je ušao. Um se sastoji od jezika. Ne koristi jezik. Zar ne možeš da vidiš zalazak sunca i nje govu lepotu? Zar ne možeš da budeš savladan njegovom lepotom. Zar ne možeš da budeš opsednut njegovom veličanstvenošću? Kakav je smisao u unošenju jezika? Niko ne traži da kažeš bilo šta. Sunce ne razume tvoj jezik, oblaci koji su postali tako lepi i svetli pri zalasku sunca, nisu u stanju da shvate tvoj jezik. Zašto ga unositi? Ostavi ga na stranu; budi u neposrednom kontaktu, budi ushićen. Ako ti suze navru na oči, dobro. Ako počneš da plešeš, u redu. Ili ako jednostavno ostaneš nepomičan, okamenjen lepotom sunca, zatrovan, steći ćeš malo iskustvo - malo iskustvo koje ide jako daleko, mali prosjaj ne uma.
I ima hiljadu i jedna situacija tokom dana. Dok držite za ruku svoju ženu ili lll uŽ
.
.
v o
.
.
.
I
Neko može biti ushićen zvezdama, neko možda neće biti. Neko može biti ushićen cveće m, neko drugi možda uopšte neće biti dirnut. Ljudi su tako različiti da ne postoji način da se to odredi, ne postoji naučni način; to nije nauka. To nije ni umetnost, jer umet nost može da se nauči. Zato insistiram na reči veština. To je veština. Vi to treba da naučite izvodeći nekoliko eksperimenata sa sobom. I jednom kada steknete veštinu... a svako može da je ima, jer svako dete se rađa sa tim. Svako dete unosi u postojanje začuđene oči. Uskoro mi silom uteramo prašinu u njegove oči; prekrivamo njegovo čisto ogledalo prašinom. Pre ili ka snije ono postaje obrazovano - i što pre bude, to smo sretniji. Naša sreća je stvarna, u trovanju deteta. Ako dete vidi da su roditelji jako sretni jer je ono postalo obrazovano, ono počinje da skuplja sve više i više znanja. Ono počinje da zaboravlja veštinu koju je donelo sa so bom u ovaj život, što je bilo prirođeno. Vremenom ono izlazi sa univerziteta, potpuno zaboravivši jednu od najlepših stvari koju mu je dao Bog: sposobnost čuđenja, sposob nost da se vide stvari bez mišljenja, sposobnost da se upozna stvarnost bez neprestanog uplitanja uma, iskrivljivanja. Moraćete to da ponovo odnegujete. Mudrac je osoba koja ponovo stiče svoje detinjstvo; zato se on zove: "dvaput rođen." Isus kaže: "Dok se ne rodite ponovo, nećete moći da uđete u carstvo nebesko." I carstvo Božije je ovde, ali morate ponovo da se rodite - rodite kao neum. A ja ne kažem da, kada se ponovo rodite kao neum, nećete moći da koristite um. Um ima svoju ograničenu primenu. Koristite ga. Ne kažem vam da budete neum dok radite u svojoj kancelariji. Kada radite u svojoj prodavnici ili u fabrici, ne kažem vam da budete neum. Kažem budite savršeno um. Koristite um, ali ne nosite ga neprestano, dvadeset četiri časa, iz dana u dan, sa sobom. Ne nastavljajte da ga vučete. Koristite ga kao što ko ristite stolicu. Vi ne nosite svuda, kud idete, svoju stolicu, samo zato što će vam možda zatrebati. Um je predivan instrument ako, takođe, znate kako da budete neum. Virađ, um je nemoćan, nesposoban da spozna bespočetno i beskrajno. Um egzistira između rođenja i smrti; on ne zna ništa iznad rođenja i iznad smrti. Bili ste ovde pre nego što ste rođeni, i bićete ovde posle smrti. Um ima jako ograni čeno postojanje, vrlo trenutno - jednog dana dođe, drugog dana ode. Vi ste zauvek. Isku site malo svoje večnosti. Ali to je moguće samo kroz neum. Ne um je drugo ime za meditaciju.
Drugo pitanje: Voljeni Ošo, Da!
Sarđano, ta jednostavna reč "da" sadrži sve relig ije na svetu. Ona sadr ži poverenje, sadr ži ljubav, sadrži predaju. Sadrži sve mol itve koje su ikada izgovorene, koje se govore, i koje će ikada biti izgovorene. Ako možete da kažete da, sa potp uno šću svoga srca, rekli ste sve što mož e da se kaže. Reći da postojanju zna či biti religiozan, reći ne zna či biti nereligiozan. To je moj a definicija ateista i teista. Ateista nije neko ko negira Boga, i teista nije neko ko veruje u Boga - nije neo pho dno tako, jer smo vide li najveće teiste koji nikada nisu verovali u Boga. Sazn ali smo za Bud u, Mahaviru, Adin atu: saznali smo za strahovito prosvetljene ljud e koji nika da nisu govo rili o Bog u. Ali oni su takođe govorili o da; morali su da govore o da. Bog se može odbaciti kao jedn a nepotrebna hipoteza, ali da se ne mož e odbaciti. Da je sam duh Boga. I da mož e da pos toji bez Boga, ali Bog ne može da pos toji bez da. Bog je samo telo, da je duša. I ma ljud i koji veruju u Boga, a ipak ću ih nazvati ateistima, jer njih ovo verovanje nem a da iza sebe . Njih ovo verovanje je fiktivno, njihovo verovanje je form alno ; njih ovo verovanje je dato od drugih, poz ajm ljen o je. Njih ovi roditelji, sveštenici i učit elji su ih učil i da post oji Bog; toliko su ih zap lašil i da oni čak ne mogu ni da upit aju za bož ije po stoja nje. I obećali su im velike stvari ako veruju u Boga. Biće velikih nagrada na nebu ako verujete, i velikih kazni u paklu ako ne verujete. Kor ište ni su strah i lakomost. Sveštenici post upa ju sa vama skoro kao psih oloz i sa pacovima na kojima eksperimentišu. Pacovi u psih ološkim eksperimentima se kontrolišu kaznom i nagradom. Nagradite ih i oni počnu da uče stvari za,koje su nagrađeni, kaznite ih, i poč nu da se odučavaju od stvari zbog koji h su kažnjeni . Sveštenici se pon ašaj u prem a ljud ima kao da su pacovi. Psih oloz i nisu prvi koji de hum aniz uju čovečanstvo; sveštenici su pion iri. Prvo su se sveštenici pon ašal i sa ljud ima kao da su pacovi, sada se psih oloz i ponašaju sa pacovima kao da su ljud i. Ali proces je isti, tehn ika je potp uno ista. I ma ljud i koji su teisti - veruju u Boga, idu u crkvu, mole se - a ipak u njihovim sr cima nem a da; u njih ovim srcim a je sum nja. Na pov ršin i se pon ašaj u religiozno, duboko
lJ E
N, E
V E Š T I N E
J2
dole oni su sumnjičavi. A to je dubina koja vas određuje. Nije merodavno ono što vi radite, već ono što vas određuje u najdubljem jezgru vašeg bića, to vas čini. [ ima ateista koji nastavljaju da govore da nema Boga, ali oni se ni na jedan način ne razlikuju od vernika. Njihovo neverovanje ima jednako sumnje u to kao i verovanje vernika. U Rusiji, Kini, i drugim crvenim zemljama, neverovanje je vera; neverovati je biti konformist, verovati je biti revolucionaran. Država nastavlja da uči da nema Boga. Ako se ljudi neprestano poučavaju, neprestano uslovljavaju, šta god se uslovljavaju da budu oni to i postanu. To je vrsta masovne hipnoze. Teisti, ateisti, svi su žrtve. Stvarno religiozna osoba nema ništa sa Biblijom, Kuranom ili Bagavat Gitom. Stvarno religiozna osoba ima duboku vezu sa postojanjem. Ona može da kaže da ružinom cvetu, može da kaže da ljudima, može da kaže da vlastitom biću, vla stitim željama. Može da kaže da svemu što joj život donese; ona je da-govornik. [ u tom da-iskazivanju je sadržana suštinska molitva. Poslednje reči [susa na zemlji su bile: "Neka tvoje carstvo dođe, neka tvoja volja bude. Amen." Da li znate tu reč amen, šta ona znači? Ona jednostavno znači: "Da, Gospode, da. Neka bude volja tvoja. Ne slušaj šta govorim, ja sam neznalica. Ne slušaj šta ja želim, moje že lje su glupe - određene su da budu takve. Čini šta god osećaš da je ispravno - čini to upr kos meni." To je značenje reči amen. Muslimani takođe završavaju svoje molitve sa amen - to je ista reč. Sarđano, tvoje pitanje je od ogromnog značaja. Prvo, to nije pitanje, stoga je važno. To je tvrđenje, to je posvećenost, to je predaja, to je poverenje. Kažeš: "Voljeni Ošo, da!" To je početak prave sanjase. Ako možete da kažete da u potpunosti, bez dodatnih uveta, bez uslova, bez želje za nekom nagradom, ako možete jednostavno da uživate iz govarajući da, ako je to vaš ples, vaša pesma, onda je to molitva. [ sve molitve stignu do Boga - bio Bog spomenut ili ne, verovali vi u Boga ili ne. Sve molitve stižu do Boga. Da bi stigla do njega molitva samo treba da bude autentična. Ali želeo bih da vam kažem da vaše da ne treba da bude samo molitva. Trebalo bi da postane sam stil vašeg života, trebalo bi da postane vaša aroma, vaš miris. Vekovima je religija učila ljude negaciji života, osudi života. Vekovima vam je religija govorila da ste grešnici, da su vaša tela domovi greha, da treba da uništite svoj život da bi hvalili Gos poda. To je sve glupost, krajnja besmislica.
Afirmacija života je religija a ne negacija života, jer Bog je život, i nema drugog Boga. Bog je zeleno drveća, crveno drveća, i zlatno drveća. Bog je svuda. Samo Bog postoji. PO ricati život znači poricati Boga, osuđivati život znači osuđivati Boga, odreći se života znači da smatrate sebe mudrijim od Boga. Bog vam je dao ovaj život, ovaj strašno vredan dar, a vi čak ne možete da ga poštu jete. Ne prihvatate ga sa dobrodošlicom, ne osećate zahvalnost. Sasvim suprotno, žalite se, žalite, i žalite. Srce vam je puno zamerki, a ne zahvalnosti. Ali to su vas učili sveštenici vekovima. Sveštenici su živeli od toga; to je bila njihova osnovna strategija, da iskorišćavaju ljude. Ako se život živi u njegovoj totalnosti, sveštenik uopšte nije potreban. Ako ste već takvi kakvi ste u redu, ako je život lep takav kakav jeste, kakva je potreba za sveštenikom? Kakva je potreba za posrednikom između vas i Boga? Neposredno ste u kontaktu sa Bo gom: živite u Bogu, dišete u Bogu, pulsirate u Bogu. Sveštenik bi bio krajnj e beskoristan, a to bi bio i sav njegov mambo džambo, njegova religija i svete knjige. On može da bude važan značajan samo ako napravi rascep između vas i Boga. Prvo mora da se načini pu kotina, onda može da dođe i da vam kaže: "Sada sam ja ovde, ja mogu da premostim ras cep." Ali prvo tu mora da bude rascep, tek onda može da se premosti. I naravno vi treba da platite za to. Kada sveštenik radi tako veliki posao premošću j ući rascep, morate da platite za to. [ u stvari u dubini, on nije zainteresovan da ga pre mosti. On će samo da se pretvara da ga premošćava; rascep će ostati. U stvari on će ga činiti sve nepremostivijim; što je on više nepremostiv, on je više važan. Nj egova važnost se sastoji u poricanju života, uništavanju života, čineći da ga se odreknete. Ja vas učim ogromnom, totalnom da životu. Ne učim vas odricanju već veselju. Ra dujte se! Veselite! Ponovo i ponovo, kažem radujte se! - jer u svom veselju prići ćete bliže Bogu. Kada plesač nestane u svom plesu, on je božanski. Kada pevač nestane u svojoj pesmi, on je božanski. Veselite se tako duboko, tako potpuno, da nestanete u svom ra dovanju: tu je radovanje ali nema nikoga ko se raduje. Kada dođe do takvog jednog optimuma, javlja se preobražaj, revolucija. Više niste staro, tamno, ružno samstvo. po liveni ste blagoslovom. Po prvi put spoznajete svoju veličanstvenost, raskošnost vašeg bića. Kažite da životu, kažite potpuno da životu. U tome je sva sanjasa. Ne dajem vam koncepte, dogme, pravila. Dajem vam pouzdan životno afirmišući stil života, filozofiju poštovanja života.
lJ
NJ E
V E Š T [ N E
Treće pitanje:
ili, "jutros sam video divno drvenisanje." Mislili bi da ste poludeli. Ništa u životu nij ' std ticno, nIsta ne miruJe. Priča se da je veliki naučnik, Edington, rekao da reč mirovanje nema odgovarajuću stvarnost za to, jer ništa nikada ne miruje, sve se kreće. Sve je kretanje. Zato dopustite da kažem, da je istina jedno iskustvo u smislu iskušavanja. Ne možete nikada da izjavite, ne možete nikad da tvrdite "Imam je." Možete samo biti skromni u vezi sa tim - "To se dešava" i onda nećete biti prevareni. Varka dolazi jer počinjete da tvrdite: ..Imam je." Onda se javlja ego govoreći: "ja imam istinu. Samo ja imam istinu, niko više. Postigao sam." I ego diže svoju glavu. Istina je jedno iskušavanje. Ne možete da je tvrdite, ona je veoma nepostojana. Ako želite da je zgrabite, ona će nestati iz vaše šake. Možete je imati samo sa otvorenom ru kom, ne sa stisnutom šakom. Kada načinite imenicu od nje, pokušavate da je zgrabite u šaku; ona će nestati. Dozvolite joj da ostane glagol. Nemojte reći: "Dostigao sam." Prosto recite: "Hodočašće je počelo. ja sam hodočasnik, krećem se." Ako se ego ne pojavi, niko ne može da vas prevari. To je druga stvar koju treba za pamtiti. Uvek je to ego koji vara ili je prevaren. Ako nemate nikakav ego, nema nikakve mogućnosti da ikada budete prevareni. Ali ako imate ego, onda će vas drugi prevariti. Zašto govoriti za druge? - prevarićete sami sebe. Ego je osnovna varka; ne pomažite mu da raste u vama, ne negujte ga. A najveća stvar koja ga neguje su iskustva, posebno duhovna iskustva. Vi ste videli Hrista, vi ste videli Budu; videli ste kundalini kako vam se podiže uz kičmu, odmotavanje zmije; videli ste veliko svetlo, videli ste lotos kako se rascvetava unutar vaše glave, videli ste otvaranje srčane čakre, i sve te besmislice - reči koje predivno zvuče, ali samo su budale njima ob manute. Ako budale nestanu sa sveta, sva ezoterija će nestati. Biće velika poezija, ali bez ezo terije u njoj. Postojaće neizmerna misterija, ali bez ezoterije u njoj. Treća stvar je da kad god imate neko iskustvo - duhovno ili drugačije, mudro ili dru gačije - kad god imate neko iskustvo zapamtite, vi niste u njemu. To je sadržaj u svesti - a svi sadržaji treba da se odbace. Samo tada um nestaje. Um nije ništa drugo do svi sa držaji zajedno, gomila svih sadržaja uma. Samo gledajte, posmatrajte. Šta je vaš um? Šta se misli pod rečju um? Od čega se on tačno sastoji? Sva vaša iskustva, obrazovanje, prošlo, nakupljeno - to je vaš um. Možete imati materijalistički um, možete imati duhovan um, nije bitan ni delić; um je um. Du hovni um je jednako um kao i materijalistički um. A mi treba da idemo iznad uma. . v
Voljeni Ošo, rekao si nam da se istina ne može predati ili preneti, može se samo steći kroz iskustvo. Pre mnogo godina kada sam bio preobraćen u katolicizam, i kada sam uzeo "svetu pričest'; imao sam autentično, čisto osećanje ljubavi prema Isusu i osetio sam da sam postigao " istin u': Kako danas vidim, bio sam žrtva žestoke zablude koju su mi usadili sveštenici, nekom vrstom autohipnoze, i obožavao sam i poštovao ništa više do komad hleba. Mo rao sam da se suočim sa činjenicom da sam, kroz iskustvo, postigao pogrešnu istinu. Kako razlikovati te slučajeve nesvesne samoobmane i "pravu stvar? Kako izbeći prevaru?
Farid, istina se ne može preneti, ne može ti je neko drugi dati u ruke, jer ona nije roba. Nije stvar, ona je iskustvo. Reč iskustvo nije sasvim prava reč. Tačnije bi bilo reći da je to jedno iskušavanje; to je prva stvar koju treba razumeti. Moram da upotrebljavam jezik koji već postoji, stvaran vekovima, sa svim vrstama zabluda u njemu - OČigledno. jezik je stvoren za svakodnevnu upotrebu, jezik je stvoren za svetovan svet; koliko daleko ide, dobar je. Savršeno odgovara pijaci, ali ako počnete da se krećete u dublje vode sve više i više, ne odgovara - ne samo da ne odgovara, postaje krajnje pogrešan. N a primer, pomislite na ove dve reči, iskustvo i iskušavanje. Kada koristite reč isku stvo, daje vam se osećaj dovršenosti, kao da je nešto došlo do svog dovršenja, kao da je stiglo do potpunog zaustavljanja. U životu nema potpunog zaustavljanja; to je jedan pro ces u toku, beskrajna reka. Cilj nikada ne stiže; on uvek pristiže, ali nikada ne stigne. Stoga reč iskustvo nije ispravna. Ona daje lažnu ideju dovršenosti, savršenosti, čini da se ose ćate kao da ste sada postigli. Iskušavanje je daleko više tačno. U odnosu na stvarni život sve imenice su pogrešne, ispravni su samo glagoli. Kada kažete: "Ovo je drvo," činite egzistencijalno pogrešno tvrđenje. Ne lingvistički, ne grama tički, već egzistencijalno činite pogrešno tvrđenje, jer drvo nije statična stvar, ono raste. Nije nikada u stanju bitisanja, ono uvek postaje. U stvari nazvati drvetom nije ispravno: to je drvenisanje. Reka je rečenje. Ako pogledate duboko u život, imenice počinju da iščezavaju, i ostaju samo glagoli. Ali to bi stvorilo teškoće na pijaci. Ne možete da kažete ljudima: ..Išao sam na rečenje,"
. v
.
.
II
(�
NJ
V E
Š T l N E
Nemojte poverovati sadržaju - posmatrajte ga, i pustite da prođe. I da, ponekad je sadržaj tako mnogo očaravajuć, tako hipnotišuć, da bi čovek voleo da prione uz njega. Kada se duhovna, takozvano duhovna iskustva počnu da događaju, to je zaista veoma iskušavajuće, mnogo veće iskušenje od bilo čega na svetu. Kada vidite veliko svetlo unu tra, toliko je iskušenje da prionete uz njega, da tvrdite: "Postigao sam" - ili bar da verujete duboko u sebi: "Postigao sam. Dok svi drugi tapkaju u tami, mene je zadesilo svetlo." To je samo nova vrsta tame, jer ste ponovo uhvaćeni, upali ste u zamku, zbog sadr žaja. Te dve stvari treba da se upamte: sadržaj i svesnast. Svesnast nikada ne postaje sadržaj, i sadržaj nikad ne postaje svesnast. Svesnast je čisto ogledalo, ono samo odrazava. Sad, šta znači ogledalu da li pred njim stoji lepa ili ružna žena? Mislite da je važno? Mislite li da ogledalo počinje da razmišlja o prianjanju za odraz lepe žene - Sofija Loren? "Ne dozvoli joj da ode, drži je." lli da li mislite da ogledalo oseća odbojnost ako je neka ružna žena tamo? To nije važno. Kakve to veze ima sa ogledalom? Ogledalo ostaje nedirnuto; ono jednostavno nastavlja da odražava šta god je slučaj. Ako je to mrak ono odražava mrak, ako je to jutro ono odražava jutro. Ako je neko mrtav ono odražava mrtvog. Ako dete počne da se hihoće, smeje, skače, ono to odražava. Ružu odražava istim kvalitetom kao što odražava trn; nije učinjena nikakva razlika. To stanje je stvarno duhovno. Farid, pitaš me: "Kako razlikovati stanja nesvesne samo obmane od stvarne stvari?" Stvarna stvar se nikada ne pojavljuje kao stvar. Stvarna stvar nije stvar, stvarna stvar je ogledalu slična svesnost. Uvek pamtite, uvek i uvek: "Ja sam svedok." Nemojte se identifikovati sa bilo kojim sadržajem, inače ćete pasti u grešku. Ako se identifikujete sa bilo kojim sadržajem, ma kako lep ili duhovan on izgledao, krenuli ste pogrešno, skrenuli ste sa pravog puta. I iskušenje je sigurno veliko. Šta reći kada vidite unutar vas javljanje velike melodije - anahata, bezvučni zvuk, zvuk aplauza jedne ruke? To je tako divno iskustvo, čovek bi želeo da bude zauvek utopljen u njemu. lli kada se iznenada unutra, oslobode miomirisi... . I upamtite, sve što može da se desi spolja može takođe da se desi i unutra, jer svako čulo ima dvoje vrata, i svaki oset ima dve potencijalne mogućnosti. Jedna je za spolja, druga je za unutra. Vaše oči mogu videti svetlost i boje, i duge u oblacima, i zvezde spolja; i vaše oči imaju drugi aspekt, drugu stranu vaših očiju. Ako zatvorite oči i naučite kako da vidite unutra, bićete iznenađeni. Mnogo lepše nebo otvara svoja vrata za vas. I daleko više, neverovatno lep svet vas očekuje; ima veliku v
p r . sc e enj Kam e lep o tak i bit . gu mo ari stv te da isli zam da ni gli mo te nis ad . Nik koš ras tvara u dija ma nte . Pri rod no čovek bi voleo da se uhvati za to. Velika bla ga su tamo; čovek ljev kra i o cel , ste i sam i; mič tak a vam sa se da og nik a o nem tam I . plja sku ih bi vol eo da stvo Je vase. nu i jed ođe tak ima će, cve no div pre iše mir da t nos sob spo ima nos vaš I baš kao što ise mir mio te iše mir da e ćet i doć , tra unu te ene okr nom jed a se Kad t. nos sob spo unu tar nju koji nis u sa ovoga sveta - i sas vim je prirodno da vas oni uhvate. da ra mo tra unu ne kre a kad ac gal tra vi Pra je. etn sm ke, pre pre su va ust isk Ali sva ova ta niš da ga n eza opr o arn stv e bud da ba Tre . olju nap bio da ika je što o neg iji ezn bud e opr ne bi ulo vilo . e vaš je, van uži te nis vi da ite mt upa ali te vaj Uži e. vat uži da ojte nem em A ja ne kaž m upa e enj doč sve to je Ako a." tog ga sve dok sve sam "Ja ite: mt upa ali e vat uži da je pravo ćen a, nik ada nećete "po gre šiti ", nikada nećete bit i prevareni. Ina če možete bit i varani ponovo l ponovo. Da sum ira mo : svo duh ovn o isk ustvo nije iskustvo, nego iskušavanje. Drugo, isk uša vanje je sad rža j; i vi niste sad rža j, vi ste sam o ogl eda lo. Ako je toliko upa mć ena , ond a za vas nem a zamke. Ond a je vaš put prav. •
v
•
I) E
NJ E
V E Š T
I N E ..
Cetvrta pitanje: v
Voljeni Ošo, kojaje tajna u tvom pronalaženju pravog imena za svakog od hiljade tvo jih sanjasina?
Da ti kažem istinu, uopšte nema tajne. Meditiraj na ovu priču: Tri mudraca su sled ila zvezdu, nos eći pok lon e da ih daj u.svome gos pod aru . Mn ogo o edn osr nep bila ili sled su u koj zda zve je to poš li, šta u ore odm se da li i sta li su putova izn ad nje . Sišl i su sa svo jih magaraca i prvi je uša o u šta lu i spu stio svoj pok lon pre d ja slam a. Sle dio je dru gi, spu stivši takođe svoj pok lon pre d jasl am a. je rio uda lu šta u o uša je kad i jce, dvo e prv od i viš ogo mn bio ći tre je da se ilo Des glavom u gredu. Od strašnog bol a uzviknuo je: ..Isu se Hri ste !" naga da sam la Hte ! ime o lep o kak , "Oh e: reč i se, ći eše sm a, led pog ga rija N a to, Ma zovem Fred."
12
Peto pitanje: Osho, jednostavno ne mogu da razumem tvoje generalizacije na muški i ženski tip. Ponekad priznaješ muške i ženske principe bez obzira na pol. Ali većinu vremena go voriš o ženi kao " primitivnoj'; koja nalazi "vuka" u muškarcu. Šta o ženi koja sebe oseća prirodno za pokretača, ili vidi macu, a ne vuka, u svom muškarcu? Neki muškarci za ista teže da budu pasivni. Moguće je da neke žene treba da se dokažu da bi napredo vale. Zar to može biti samo stvar Pokreta za oslobođenje žena da ženu čini "profinje nom " i preracionalnom.
Džeki Angus, moja izjava da su žene primitivnije od muškaraca nije pokuda za žene, to je poku da za muškarce. Pod "primitivnim" mislim prirodnije, više u skladu sa posto janjem. Civilizacija je falsifikovanje, civilizacija se udaljava od prirode. Što više čovek postaje civilizovan, više je obešen za glavu. On gubi kontakt sa svojim srcem. Srce je još uvek primitivno. I dobro je da univerziteti još nisu našli način da uče srce i da ga civilizuju. To je jedina nada za čovečanstvo da preživi. Do sada je muškarac bio dominantan, i muškarac je dominirao iz vrlo čudnog razloga. Razlog je da se u dubini muškarac oseća inferiorno. Iz inferiornosti, samo da bi je kompenzovao, počeo je da domInira zenom. Samo na jedan način je on jači od žene a to je mišićna snaga. Na svaki drugi način žena je daleko jača od muškarca. žena živi duže od muškarca, pet do sedam godina duže. žena manje pati tokom zaraza i bolesti od muškarca. Sto deset dečaka se rodi na sto devojčica. Ali do vremena kada steknu polnu zrelost njihov broj je jednak - deset dečaka je nestalo od iscrpljenosti. Zena ima veću otporn ost na bolesti i zaraze svih vrsta. Više muškaraca poludi, broj je gotovo dvostruk. U svemu izuzev u mišićima žena je superiornija. Ali posedovati mišićnu snagu nije nešto stvarno superiorno, to je animalno. U tom smislu vuk je daleko superiorniji, tigar još više, lav još više. Muškarac mora da je postao svestan svoje inferiornosti pre milion godina. I to je jedan od psiholoških mehanizama: kad god postanete svesni neke inferiornosti, morate da je kompenzirate. Ružna osoba pokušava da izgleda lepo, teži da bude lepa na svaki mogući način. Pokušaće sa odećom, sa kozmetikom, ići će kod kozmetičara, plastičnih hirurga. To je rekompenzacija; nekako zna da nije lepa i mora da bude lepa. Inferiorna •
v
•
v
osoba pokušava da bude superior na. I zbog mišićne snage, muškarac može da s c!ok.tŽl' da bude gospodar, i dominirao je ženom tokom vekova. Ali došlo je vreme za veliku promenu. Budućnost pripada ženi, ne muškarcu, jer to što je muškarac uradio, tokom vekova, bilo je tako ružno. Ratovi, ratovi i ratovi - to je cela njegova istorija. Sve veliko što je muškarac stvorio je: Džingis Kan, Tamerlin, Nadrišah, Aleksandar, Napoleon, Adolf Hitler, Mao Ce Tung - ljudi kao oni. Da, bilo je nekoliko ljudi kao Gotama Buda, Isus Hrist, Krišna - ali, da li ste primetili nešto? Svi su oni izgledali ženstveno. U stvari to je bila jedna od kritika Fridriha Ničea Budi i Isusu Hristu, da izgledaju ženstveno, da su slabi. Buda je sigurno izgledao ženstveno. Kada god čovek pređe u srce, nešto u njemu postane ženstveno. Postaje zaokruženiji, mekši, ranjiviji. Fridrih Niče nije mogao da razume Gotama Budu... jer Niče kaže da najlepša stvar koja mu se ikada desila, najlepša stvar koju je ikada video, nisu zvezde, nije zalazak ili izlazak sunca, nije lepa žena, nisu ruže i lotosi - ne, ništa takvo ... Vi ne možete da zamislite šta je bila najlepša stvar na koju je on naišao. Rekao je da vOjnici, paradirajući sa isukanim mačevima, i sijanje mačeva na suncu - da je to najlepše iskustvo. Zvuk njihovih čizama je najmuzi kalnija stvar na koju je on ikada naišao - ne Mocart, ne Vagner, ne, već zvuk čizama. I trupa vojnika koja ide sa isukanim mačevima koji se sijaju na suncu, naj lepša je stvar koju je on video. Naravno on ne može da razume Budu. Fridrih Niče je taj ko je bio otac ovog veka, i ovaj vek je jedan od najružnijih. O n je otac dva svetska rata, i možda čeka na treći, čeka da da rođenje trećem. Rekao je da je rat najlepša stvar na svetu, jer on iznosi ono što je najplemenitije kod čoveka na površinu. On sam je poludeo, što je sasvim logično, takav čovek mora da poludi. I kada je po ludeo počeo je da piše svoja pisma kao "Anti-Hrist Fridrih Niče." Čak i u ludilu nije mogao da zaboravi jedno, da je on Antihrist. Sve drugo je bilo zabor�vljeno; nije mogao da pre pozna svoje prijatelje, nije mogao da prepozna svoju rođenu sestru, koja ga je pazila či tavog života, ali nije mogao da zaboravi jedno, da je Antihrist. Da, postojalo je nekoliko buda. Ali ako ih pogledate pobliže naći ćete da su više žen stveni nego mišićavi. Svi veliki svetski umetnici polako, polako počinju da razvijaju žen ske osobine, skladnost, eleganciju, istančanost. Izvesna aroma mekoće, opuštenosti, mir noće i tišine ih okružuje. Oni više nisu grozničavi. Ono čemu učim ovde stvarno će okrenuti ceo svet u žensko.
tJ
NJ lo:
V E Š T I N E
12
Ali Džeki Angus mora da dolazi iz ružnog pokreta zvanog Pokret za oslobođenje žena. Ne samo žena da se oslobodi, muškarac isto tako treba da se oslobodi. žena treba da se oslobodi prošlosti, i muškarac treba da se oslobodi prošlosti. Potrebno nam je oslo bađanje, potrebno nam je slobodno ljudsko biće. I upamtite kada koristim reč čovek, to uključuje i ženu. Ali žena je postala jako osetljiva u vezi toga. Jednom sam govorio u jako sofisticiranom ženskom klubu u Kalkuti. Spominjući nešto izjavio sam: "Svi ljudi su braća." I neka žena koja je bila kao Džeki Angus ustade, veoma ljuta, besna. I reče: "Zašto govorite samo o muškarcima? Svi ljudi su braća - a šta sa ženama? Zašto ne kažete sve žene su sestre i sestrinstvo je jako?" Rekao sam toj ženi: "Damo, žao mi je. Napraviću kompromis: Reći ću da su svi ljudi sestre. Šta drugo mogu da uradim? Ako kažem sve žene su sestre, neki muškarci mogu da se naljute na mene." Ne budite glupi. Kada govorim, pokušajte da budete malo više dobronamerni. Nećete naći dobronamerniju osobu od mene, ja ne pravim razlike između muškaraca i žena; oboje su patili. U stvari patnja uvek dolazi kao takva, to je mač sa dve oštrice. Ako učinite da neko pati, moraćete da patite. Ako učinite nekoga robom, moraćete da budete rob ta kođe; to je uzajamno. Dan kada žene budu oslobođene biće veliki dan oslobođenja za muškarce takođe. Ali ne činite celu stvar ružnom. Inače sve su mogućnosti - bojim se da su mogućnosti tu, i velika je mogućnost da u borbi sa muškarcem, žena može da izgubi nešto što je vredno. Nešto što muškarac još nije zdrobio i uništio mogu same žene da unište u borbi sa muš karcem. Ako se borite surovo izgubićete lepotu ženstvenosti; same ćete postati ružne kao muškarci. To ne treba da se odluči borbom, to treba da se odluči razumevanjem. Širite više i više razumevanje. Odbacite te ideje da ste muškarac i žena! Svi smo mi ljudska bića. Biti muškarac ili žena je vrlo površna stvar. Ne pravite mnogo buke oko toga, to nije nešto jako važno: ne pravite od toga veliku stvar. I ono što kažem ponekad može izgledati kao generalizovanje, jer ne mogu svaki put da stavim sve uslove; inače bi vam moje kazivanje postalo jako opterećeno fusnotama. A ja mrzim knjige sa fusnotama! Jednostavno ih ne čitam. U trenutku kada vidim fusnote bacim knjigu - nju je napisao neki pand it, neki učenjak, neka glupa osoba. Kažeš: "Jednostavno ne mogu da razumem tvoje generalizacije za muški i ženski tl p ..." .
Uvek govorim o tipovima; pol nije uključen. Kad god kažem "muškarac" mislim 1 1 . 1 I I muški tip, i kad god kažem "žena" mislim na ženski tip. Ali ne mogu svaki put da kaž 1 1 1 (� "muški tip", "ženski tip". I u pravu si da ima žena koje nisu žene, koje su vukovi; i ima I·: muškaraca koji nisu vukovi, koji su mace. Ali onda šta god kažem o muškom tipu primen- N J ljivo je na žene koje su vukovi, i šta god kažem o ženi primenijivo je na muškarce koji su E mace. Ne govorim o bio loškoj razlici izm eđu muškarca i žen e, već govorim o psi hol ošk oj. V Da, ima muškaraca koji su daleko viš e žene od žen a, i ima žena koje su daleko više mu š- E karci od bilo kog mu škarca. Ali to nije lep o stanje, ono je ružno, jer ono stvara dua lno st Š gra a, u vam ob suk eni štv dru t, flik kon e bić e, žen um i rca ška mu T u vama. Ako imate telo I đanski rat u vama. Nep res tan o ćete natezati uže, bor iti se, napinjati. je rgi ene ogo mn ti oši utr e ćet otu u živ , rca ška mu um te ima a a, žen ški N Ako ste fiziolo ; rca ška mu um a ond , rca ška mu telo je Ako . adu skl u i bit je je Bol . obu u nep otr ebn om suk E ako je telo žene, onda um žene. se da o kak uči , ove u vuk e žen ra tva Pre . olje nev e ebn otr nep ara stv ret I žen ski pok u ete bud da e žet mo o Kak a? telj rija nep eti vol e žet mo o kak ; telj rija nep je rac bor e. Mu ška int imn om odn osu sa nep rija telj em ? e viš i e viš sve e bud da ra mo a, žen o arn stv bila bi da a, žen . telj rija nep nije c M uškara o arn stv bio bi , da rac ška mu A sti. jivo ran i ti nos než ine vis e irn dod da ba tre ženstvena, e dođ ek čov vi pra a Kad e. guć mo lje dub je što t nos žev mu u eri pom se da ba tre mu škarac, gu mo mi tre eks o sam Ali mi. tre , eks ovi pol ni rot sup su oni , om žen vom pra sa u kontakt . lače priv mi tre eks se o Sam i. ost mn inti u aju uživ da gu mo mi tre eks o sam i e, jub da se zal žen e viš i e viš sve taju pos rci ška mu sa: sek uni ta vrs a nek je ava deš a sad se što o On To ti. ubi izg se će like raz sve , nije kas ili Pre ne. žev mu e i viš e viš sve taju pos e žen , stveni će bit i veo ma bledo društvo, bić e dos adn o. Žel eo bih da žen a pos tan e što ženstvenija, sam o ond a �o že da cveta. I mu škarac e, arn pol ti nos rot sup su a Kad ta. cve da že mo on a ond o sam , niji žev mu što e bud da treba se a kad u, bliz đu pri a kad I a. njim đu me se lja jav m, tiza gne ma iki vel st, čno vla pri velika a ličit raz dva ije, enz dim e ličit raz dve ta, sve a ličit raz dva ose don oni i, ost mn inti u tnu sre bogatstva, i susret je ogr om no bla ženstvo, bla gos lov. Dosta za danas. 13
8
K R I S N A M U R T T
s O L O
v
J E V A
F L A U •
•
I
J( I
Prvo pitanje Voljeni Ošo, kada brod stiže na drugu obalu?
Deva Viđjan, nema druge obale, ovo je jedina obala koja postoji. I to nije pitanje da se dospe negde drugde, to je pitanje probuđenja sada i ovde. To nije nikada tamo, to je uvek ovde; to nije nikada tada, to je uvek sada. Ovaj trenutak sadrži totalnost stvarnosti. Brod o kome govorim nije stvarno brod. Govorim o buđenju. Covek je zaspao - čovek je već tamo gde treba da bude, gde je predviđeno da bude. Čovek je u raju. Edenski vrt nikad nije bio napušten, niko vas ne može isterati odatle. Ali možete da zaspite, i možete početi da sanjate hiljadu i jednu stvar. Onda ti snovi postanu vaša stvarnost, a stvarnost nestane daleko, postane nestvarna. Ne treba nigde da idete. Meditacija nije ni putovanje prostorom, ni putovanje kroz vreme, već jedno trenutno buđenje. Ako možete da budete tihi sada, to je druga obala. Ako dopustite umu da stane, da ne funkcioniše, to je druga obala. Ali um je jako pametan i lukav; on iskrivi svako veliko učen.je. On skače na reči, hvata sadržaj reči, i počinje da im daje značenje koje nije pravo značenje. Da, govorio sam o drugoj obali. I vaš um mora da je uhvatio reči: "druga obala, brod." "Gde je druga obala, gde je brod, kako da dođem do broda, kako da uđem u njega, i kada ću stići na drugu obalu?" Pogrešno ste razumeli celu stvar. Probudite se, i ova obala postaje druga obala, i upravo ovaj trenutak postaje večnost. Upravo ovo telo buda, i upravo ovo mesto raj lo tosa. v
$ N 1\ M U R T I J E V A s O L O F L A U T A
A za probuđenje nije potrebno vreme; čak ni delić sekunde nije potreban da se ono desi. To je samo pitanje ogromne želje koja se pojavi u vama, takvog kvaliteta i intenzi teta da vas zapali. U toj vatri, staro ode a novo dođe. Staro, kao prvo, nikad nije tu ni bilo, samo ste u to verovali. A novo je uvek bilo, samo ste ga zaboravili. Tvrdim vam da je to jedini svet što postoji, i jedini život. Nemojte početi da mislite o nekom drugom životu negde posle smrti, iza sedam nebesa, u raju. To su sve samo snovi uma, tripovi uma, novi načini da se ponovo zaspi. Zato insistiram da ni jedan sanjasin ne srne da napusti svet, jer napuštanje sveta je deo plana, deo sna o dostizanju drugog sveta. A pošto nema drugog, svi vaši napori bi bili uzaludni. Ne treba da idete u manastire ili na Himalaje, ne treba da pobegnete odavde. Treba ovde da se probudite. l, u stvari, lakše je probuditi se ovde nego u Himalajskoj pećini. Niste li to primetili? Ako vas muči noćna mora, buđenje je lakše. Ako imate prijatan san, buđenje je teže. Ako sanjate da ste na medenom mesecu sa voljenom, ko želi da bude probuđen? U stvari osoba koja pokušava da vas probudi izgledaće kao vaš neprijatelj. Ali ako vas progoni tigar, i ako je to pitanje života i smrti, i vi trčite, i trčite, a tigar stiže sve bliže, i bliže, i bliže, i počinjete da osećate njegov dah na svom vratu, onda ćete iznenada postati budni. To je previše da bi trpeli, to je nepodnošljivo. U Himalajskoj pećini bi sanjali prijatne snove. To je ono što ljudi rade u manastirima - sanjanje lepih snova o Bogu, anđelima, nebu, večnom miru i radosti. U svetu ljudi imaju noćne more - učestvovanja na berzi, košmari zbog politike sile. Ovde je lakše probuditi se, ne možete da se probudite nigde drugde. Ali upamtite, dozvolite mi da to još jednom ponovim, nema druge stvarnosti. Ali jedna stvarnost se može videti na dva načina: pospanim očima, sanjivim očima, očima punim prašine, i onda je ono što vidite iskrivljeno; a ista stvarnost se može videti bez spavanja, bez sanjanja, bez prašine. Onda šta god vidite to je istina - a istina oslobađa. Drugo pitanje: Voljeni Ošo, danas dok si pokazivao prstom na Mesec, rekao si: .. Čovek treba da postane m uževniji." Šta je to m uževnije?
Prem Anubava, muževnost može imati dva smera, baš kao što i ženstvenost može imati dva smera. M uževan um može biti agresivan, nasilan, destruktivan - to je samo
jedna od mogućnosti. Čovek je to pokušao, i čovečanstvo je mnogo patilo zbog loga. I kada čovek proba taj negativni aspekt muževnosti, žena prirodno počinje da se pomera u negativnu ženstvenost, samo da bi ostala zajedno sa muškarcem. Inače bi procep b i o prevelik, nepremostiv. Kada je ženstvenost negativna to je neaktivnost, letargija, indife rentnost. Negativan muškarac se može spojiti samo sa negativnom ženom. Ali tu je takođe i pozitivan aspekt. Ništa ne može da bude samo negativno; svaka negativnost ima takođe i pozitivan aspekt. Svaki tamni oblak ima srebrne obrise, i svaku noć sledi zora. Pozitivna muževnost je inicijativna, kreativna, odvažna. To su isti kvaliteti ali se kreću na različitim nivoima. N egativno muževan um postaje destruktivan, pozitivno mu ževan um postaje kreativan. Destruktivnost i kreativnost nisu dve stvari, već dva aspekta jedne energije. Jedna ista energija može postati agresija i može postati inicijativa. Kada agresija postane inicijativa to ima svoju vlastitu lepotu. Kada nasilnost postane odvažnost, kada nasilnost postane istraživanje, istraživanje novog, nepoznatog, to je stra hovito korisno. A to je slučaj i sa ženstvenošću. N eaktivnost je negativna, prijemčivost je pozitivna. One obe liče, izgledaju veoma slično. Biće vam potrebne jako pronicljive oči da bi videli razliku između neaktivnosti i prijemčivosti. Prijemčivost je dobrodošlica, to je očekiva nje, ima molitve u tome. Prijemčivost je domaćica, prijemčivost je materica. N eaktivnost je jednostavno lenjost, smrt, beznadežnost. Nema tu ničeg da se očekuje, ništa za očeki vanje, ništa se nikada neće desiti. To je zapadanje u letargiju, to je padanje u neku vrstu indiferentnosti. I indeferentnost i letargija su otrovi. Ali isto ono što postaje indiferentnost može postati neprijanjanje, a onda ima sasvim drugu aromu. Indiferentnost izgleda kao neprijanjanje, ali nije to; indiferentnost je jed nostavno neinteresovanje. Neprijanjanje nije odsustvo interesa - neprijanjanje je potpuni interes, ogroman interes, ali još uvek sa sposobnošću neprijanjanja. Uživate u trenutku dok je tu, i kada trenutak počne da nestaje, kao što sve obaveznp nestane, puštate da ode. To je neprijanjanje. Letargija je negativno stanje. To je kao gomila mulja koja samo leži tamo - nema mogućnosti za razvoj, nema izobilja, nema cvetanja. Ali ista energija može da postane jezerce, rezervoar velike energije - ne ići nigde, ne raditi ništa, ali energija se akumulira, akumulira i akumulira. A naučnici kažu da u određenoj tački kvantitativna promena postaje kvalitativna promena. Voda isparava na sto stepeni. Na devedeset devet ona još ne isparava; na
I•
H I
S N A M U R T l
J E V A S O L O F L A U T A
devedeset devet zarez devet još uvek ne isparava. Ali samo jedan stepen više, i voda će imati kvantni skok. Pozitivna ženstvenost nije kao letargija, ona je kao veliki rezervoar energije. I kako se energija skuplja i akumulira, ona prolazi kroz mnoge kvalitativne promene. Muškarac, da bi bio stvarno muževan, treba da bude odvažan, treba da bude krea tivan, treba da bude sposoban da preduzme onoliko inicijative u životu koliko je to mo guće. žena, da bi bila stvarno žena, treba da bude rezervoar energije iza čoveka, tako da bi avant�ra imal� što više energije. Energija će biti potrebna da bi avantura mogla da ima . InSpiracIJu, da bl avantura mogla da ima poeziju, da bi avanturističke duše mogle da se odmore u ženi i ponovo napune životom, podmlade. Muškarac i žena zajedno, krećući se pozitivno, jesu jedna celina. I stvaran par - a ima samo nekoliko stvarnih parova - je onaj u kome se svako spojio sa drugim na pozi tivan način. Devedeset devet posto parova su spojeni zajedno na negativan način. Zato ima tako mnogo patnje u svetu. Ponovo ponavljam: muškarac treba da bude muževan a žena ženstvena, ali na pozi tivan način. Onda biti zajedno, to je meditacija, onda biti zajedno je zaista velika avantura. Onda biti zajedno donosi nova iznenađenja svakog dana. Onda je život ples između ova dva polariteta, i oni pomažu jedan drugome, oni neguju jedno drugo. Čovek sam ne bi bio u stanju da ode mnogo daleko. žena sama bila bi samo rezervoar energije bez sposobnosti za bilo kakav dinamički pokret. Kada su zajedno oni su kom plementarni. Niko nije viši od drugoga, komplementranosti nikada nisu viša i niža, kom plementarnosti su jednake. Ni muškarac ni žena nisu viši, oni su komplementarnosti. Zajedno oni čine celinu, zajedno mogu da stvore svetost koja nije moguća ni za jedno odvojeno. Zbog toga Isus i Buda izgledaju malo siromašnije od Krišne, a razlog je što su sami. Krišna je potpuniji. Stoga se, u Indiji, Krišna smatra savršenim avatarom, savršenom in karnacijom Boga. Buda se smatra delimičnom, kao što je i Mahavir delimična manifesta cija Boga, a tako i Isus. Krišna ima nešto potpuno u sebi. I još jedna stvar. Da je to samo slučaj nekog spoljašnjeg susreta muškarca i žene, to ne bi bilo tako važno. To je, takođe, slučaj susreta duboko unutra u biću svakog muškarca i žene, jer svaki muškarac je unutra takođe žena, i svaka žena je unutra takođe muškarac. Spoljašni susret i sjedinjavanje sa drugim je zaista lekcija, jedan eksperiment, priprema za unutarnji susret.
\ , I I I IOV PO a oca eg vaš od i laz do vam ina lov Po e. žen i rca ška mu od a Svaki čovek se rađ vam dolazi od vaše majke. Vi ste susret po lar nih sup rot no sti . na sc a niv zas , ata hv pri to ije, log ho psi la ško a gov Jun no seb po ija, log ho psi rna Mo de e vaš će da on , ški mu um sni sve vaš je o Ak a. žen i je to a lan sua ek bis tome, da je muškarac nesvesno bit i žensko, i obr nut o. o Prv o. ljiv vid ne je ašn utr un je jer , ku čet po u ko teš je ret sus Ali sprovesti unutarnji sa se te tni sre , om žen om šnj lja spo sa se e nit ret Sus . im ljiv vid sa treba da naučite lekciju u ret sus tom u i rad . se u čem o vo ust isk o nek ali im ste bi da o tak m, rce ška spo lja šnj im mu st. no lar po istu ći na pro o tam i a utr un i gat tra e žet mo o, lak po o, lak po On da n da je To ni. tlje sve pro ste vi , tnu sre a žen i ek čov ji ašn utr un š va se On og da na kada . zad na ao stig vo no po je ek čov an Jed je. jan sto po o cel za već vas za o sam ne a, velikog slavlj Od mi lio na i mi liona, jed an čovek je postigao. u nis To . tlio sve pro da Bu se a kad a kiš kao esa neb sa lo da pa će cve je Re čen o je da je jan sto po o Cel a. čaj zna g no rom og od ali , sije pre eks ke ets po su , to ice jen čin istorijske ka ret je to jer ća cve ne lio mi na lo da pa je da ra mo , alo pev je da mora da je ple sal o, mora ta ris isk je ša du na elje izd la, isa egr int se da ena izn aku mr u la ka tap je ja pojava. Du ša ko jasto po o cel za v slo go bla je To vi. sla pro se da ba tre to g: Bo o sta po je ek čov an lisa la. Jed nje. om ljn spo na u žen aš ozn up ne k Do . lja spo či nau se da ba tre cija lek a prv , tite Ali , up am š mu ate ozn up ne k do i; čin gor i ći tko sla j no nje j svo , ma tvi pla nu , u svi m nje nim bogats u e net kre da ni sob spo i bit ete neć ći, no ruž i oti lep oj gov nje j svo u karca u spo ljaš nje m, Š se da i, akt i i Šiv , gu jan i u jin lite zvo do da nju u sta i bit e ćet Ne . ziju en dim un utr ašn ju sretnu un utra. om ret sus tim sa o sam jer ti, nos važ e viš naj od a, čaj zna g no sud pre od A taj sus ret je postajete bog - nikako pre toga. •
Treće pitanje:
•
Voljeni Ošo, mada nisam bio na poslednjem Krišnamurtijevom predavanju u Bombaju, čuo sam da je, na njemu govorio protiv sanjase. Izgleda mi da je taj stav sredstvo koje pomaže oba, njegov rad i tvoj, i da on ne misli to što je rekao. Molim te prokomentariši.
Ananda Džagdiš, Dž. Krišnamurti je prosvetljen čovek - ne treba da ga braniš. O n jc mislio što je rekao, on je protiv sanjase. To je njegov pristup životu, veoma uzan pristu r
I H I
Š N 1\ M U R T l
J E V A
S O L
e F
L fl L 1 P ,
l :.
naravno. On ima veoma tunelski tip vizije. Naravno šta god kaže, ispravno je prema nje govoj tunelskoj viziji, ali njegova vizija je vrlo uska. On može da kaže da je sanjasa pogrešna, može da kaže da ja grešim. Ipak, ne mogu da kažem da on greši, jer ja imam širu viziju, jako sveobuhvatnu. Ako mogu da kažem da je Buda u pravu, Zaratustra u pravu, Lao Ce u pravu, Tilopa, Atiša, i mnogi drugi, da su u pravu, takođe mogu da kažem da je Krišnamurti u pravu. Da, ima ljudi kojima njegova vizija može biti od pomoći, ali to će biti samo nekoli cina. U stvari ljudi, oni za koje je njegova vizija ispravna, uopšte ne trebaju njegovu pomoć - jer trebati pomoć od majstora je suština sanjase, trebati pomoć od majstora je osnova za učeništvo. Da li to nazivate učeništvom ili ne, nije važno. Krišnamurti je jako mnogo protiv reči učenik i majstor. Ali to je ono što je on radio pedeset godina. On je majstor koji kaže da nije majstor. I ljudi koji ga slušaju i slede su učenici koji misle da nisu učenici. Nije važno šta mislite. Važno je šta jeste. On je majstor i ima učenike. On negira da je majstor; to je deo njegove domišljatosti. U ovom egoističnom svetu ljudima je jako teško da se predaju, da odbace svoj ego. Za egoistu koji ne može da odbaci svoj ego on otvara vrata. Kaže: "Možete da zadržite svoj ego; ne treba vam da budete učenici, ne tre bate da budete sanjasini." Egoisti se osećaju jako dobro jer ne moraju da se poklone ni kome. Ali slušajući ga neprestano, ponovo i ponovo, duboko unutra klanjanje počinje da se dešava, predaja počinje da se dešava. On ne proklamuje da je majstor. Ali šta god majstor zahteva, on zahteva od svojih slušalaca. Majstor kaže: "Slušaj bez razmišljanja, slušaj potpuno, bez mešanja sa tvojim mislima." A to je ono što on zahteva od svojih učenika koje ne naziva učenicima. To je jako sofisticirana igra. On može da kaže da je sanjasa pogrešna - on mora to da kaže. I kad god je u Indiji - a uskoro gde god bude bio, na svakom njegovom skupu naći će moje sanjasine. To ga jako mnogo iritira, i mora da je još više iritirajuće to što kada govori protiv sanjase i protiv sanjasina, moji sanjasini se smeju i uživaju u tome. On ih je pitao : "Zašto dolazite kod men e? Ako ste već stekli majstora nem a potrebe da dolazite." Jedno m od mojih sanja sina je rekao u privatnom razgovoru : "Ako si stekao majstora, ne moraš da dola ziš ovde." A moj sanjasin je rekao: "Ali moj majstor kaže: 'Idite svuda. Gde god nađete nešto što može da se nauči, idite tamo!' To je njegovo učenje i mi ga sledimo, nismo ovde da tebe sledimo!"
Prirodno on se jako razljutio. Ali ne treba da ga braniš. I to je lepota, on ne može da prihvati mene ali ja mogu da prihvatim njega. To mi ne predstavlja nikakav problem. Pri hvatam sve vrste ljudi i sve vrste filozofija; moja vizija je dovoljno široka. U stvari zašto je on toliko protiv majstora i učenika? To je rana koja je zalečena ali ožiljak je još ostao. Bio je prisiljen da postane učenik protiv svoje volje. Bio je malo dete kada ga je usvojila Ana Besant i teozofi, samo devet godina starosti, potpuno nesvestan šta mu se dešava. I bio je prisiljen da sledi jako krutu disciplinu. Bio je treniran dvadeset četiri sata na dan, jer jedan od teozofskih vođa, Ledbeter, je imao tu ideju, tu viziju, da će taj dečak postati svetski majstor - džagatguru, majstor celog sveta - da će postati sredstvo Gospoda Maitreje, da treba da bude pripremljen tako da bi mogao da primi novu Budinu inkarnaciju u svom telu. Tako, bio je mučen na mnogo nacma. Nije mu bilo dozvoljeno da jede kao druga deca, nije mu bilo dozvoljeno da se igra sa drugom decom, kako bi svako dete to volelo. Bio je čuvan. Nije mu bilo dozvoljeno da ide u običnu školu, i gotovo je potpuno čuvan kao zatvorenik. I onda ustajanje rano u tri sata ujutro, onda ritualno kupanje, i tako mnogo, mnogo rituala - Tibetanskih, Kineskih, Indijskih, Egipatskih ... mora da se umorio. I zadnja rana je bila kada je umro njegov brat N itjananda. Bila su dva brata, Kriš na murti i Nitjananda, i oboje su bili pripremani, jer je bila mala sumnja ko će stvarno biti učitelj. Nitjananda je umro od te krute discipline, tog skoro ludog nametanja. Nje gova smrt je bila trauma za Krišnamurtija; mnogo je voleo svoga brata. Nije bilo drugog oduška za njegovu ljubav. Bio je odveden od svoje porodice; majka mu je bila umrla a otac nije bio u stanju da brine o njima, bio je samo mali pisar. Ana Besant je usvojila oba dečaka, i oni su morali da putuju svud po svetu učeći razne ezoterične discipline. To je bilo jako teško za njih. Sasvim je moguće da je N itjananda umro jednostavno od . . . prevIse tremran)a. I onda ti majstori koje Krišnamurti nije izabrao iz Ijubavi.... oni su bili kao zatvorenici a majstori su bili kao tamničari. Imao je jako pogrešno mišljenje o majstorima; za njega je bilo jako teško da se oslobodi njihove zamke. Konačno se oslobodio njihove zamke koliko dugo možete držati nekoga? Kada je postao mladić, i dovoljno snažan da izađe iz zamke, jednostavno je jurnuo napolje, i izjavio: "Ja nisam ničiji majstor, i neću biti svetski majstor, i sve je to besmislica!" Otada je ostao ožiljak. Otada je on govorio o stvarima kao što su majstori, učenici, meditacije, učeništvo i bio je protiv svega toga. To je prirodno. U stvari on nije nikada v .
"
I( R 1 Š N A M U R T I J E V A S O L O F L A U T A
1 3(
spoznao majstora, i nije nikada spoznao učeništvo - jer to nisu stvari koje vam se mogu nametnuti, to su stvari koje prihvatate sa radošću i ljubavlju. Vi ste daleko sretniji od njega. Vi ste me izabrali iz radosti, iz ljubavi, i slobodni ste da me napustite svakog trenutka. On nije bio slobodan da ode. On nije izabrao te ljude. I sva je verovatnoća da su mu bile učinjene mnoge pogrešne stvari dok je bio dete. To je gotovo utvrđena činjenica da je Ledbeter bio homoseksualac. To je čak pokre nuto na sudu, da je on seksualno iskorištavao decu. Samo pomislite o devet godina sta rom detetu ako je seksualno zloupotrebljeno - imalo bi jako duboku ranu od toga; bilo bi mu jako teško da izbriše ožiljak. Možete da pitate psihologe: ako je dete na neki način seksualno iskorištavano, nje gov ceo život postaje poremećen. Ako je devojčica bila nekako seksualno iskorištavana protiv njene volje, ili dok nije bila svesna šta se dešava, nikad neće biti seksualno opu štena, nikad. Strah će dolaziti ponovo i ponovo. Sve su mogućnosti da se nešto tako desilo. Krišnamurti nikad ne govori o tim stva rima, nema svrhe govoriti o tim stvarima, sva ta stara zamagljenja su mrtva. Ali tamo negde je ožiljak. Stoga njegov antagonizam prema majstorima, prema učeništvu, prema sanjasi, prema svakovrsnim metodama. To pokazuje nešto o njegovoj prošlosti; to ništa ne pokazuje o majstorima i učenicima. Šta on zna o Budi i učenicima koje je imao Buda? Šta on zna o Atiši i majstorima Darmakirti, Darmarakšiti i joginu Maitreji - šta on zna o tim ljudima? I plus još jedna stvar, desila se nesreća. Ana Besant i Ledbeter mu nikada nisu do zvolili da čita drevne tekstove jer su se plašili da bi izgubio svoju originalnost. Zato je držan u krajnjem neznanju o svim velikim svetskim tradicijama. A ako ne znate ništa o Atiši i Darmakirti, propustićete nešto. Darmakirti je bio maj stor koji je rekao Atiši da ode drugom majstoru, Darmarakšiti: "Jer ono što sam znao, dao sam ti. Mogu ti dati preostalo takođe, ali to nikada nije bila moja staza. Idi Darmarakšiti, on je išao drugim putem. On će ti dati nešto više, nešto autentičnije. Ja sam samo čuo o tome, ili samo video to sa vrha planine. Dao sam ti prazninu. Sada, da bi učio samilost, idi Darmarakšiti." Kako divni mora da su to bili ljudi! A Darm arakšita mu je rekao : "Ja znam samo žen sku vrstu sami losti, pasiv nu vrstu. Za aktivnu, moraš ići drugom majstoru, Jagin u Mai treji; on će te učiti. "To nisu poses ivni ljudi, nisu zavidni, koji žele da domi niraju . To su
ljudi koji daju slobodu! Krišnamurti je krajnje nesvestan svih velikih svetskih L J'a d i ·i J . ! - on zna samo teozofe. A to je jedna od najružnijih stvari koja se desila u ovom veku. Sve vrste budala su se sakupile pod barjakom teozofije, bila je to zbrka. Bio je to jedan pokušaj da se stvori sin teza od svega što je dobro u svim religijama. Ali takva sinteza nije moguća. I ako napravite takvu sintezu imaćete samo mrtvo telo u svojim rukama, ne jedno živo telo, koje diše, pulsira. To je kao da vam se sviđa mnogo žena - jedna žena ima lepe oči, izvadite oči napolje, druga ima lep nos, odsečete nos - i tako dalje, i tako dalje. Sakupite sve delove, sastavite ih, i imaćete mrtvo telo. Praveći telo ubili ste dvadeset lepih žena, i kraj rezultira krajnjom glupošću. To je ono što je uradila teozofija. Nešto je lepo u hinduizmu, nešto je lepo u taoizmu, nešto je lepo u muslimanskoj veri, nešto je lepo u judaizmu, i tako dalje, i tako dalje. Sa kupite sve to, stavite zajedno, stavite u mikser i pomešajte, i ono što ćete imati biće samo mrtvo telo. Krišnamurti je na nesreću morao da živi sa tim ljudima. Ali on je imao ogromnu in teligenciju. Svako bi na njegovom mestu bio izgubljen, niko na njegovom mestu ne bi bio sposoban da izađe iz kaveza. A kavez je bio tako le p, tako primamljiv - bilo je dostupno na hiljade sledbenika. Ali on je imao hrabrosti, imao je petlju da sve to odbaci, da jedno stavno izađe iz cele zamke. Bilo mu je teško, veoma teško; samo da se preživi je teško. Poštujem čoveka, strašno ga poštujem. I mogu da razumem zašto je protiv majstora, učenika i sanjase. Džagdiš, ti kažeš: "Mada nisam bio na Krišnamurtijevim zadnjim predavanjima u Bombaju, čuo sam da je govorio protiv sanjase na njima. Izgleda mi da je taj stav sredstvo koje pomaže oba, njegov rad i tvoj, i da on ne misli to što je rekao." Rekao je ono što misli, on misli što govori. Njegova uska. vizija je veoma jasna. To je jedna od najlepših stvari kod uskih vizija, one su jasne. Što je nebo šire, manja je jasnoća; . .. . . . sto Je veca vIzIJa manja Je Jasnoca. A moja vizija sadrži sve. Njegova vizija je vrlo isključiva, moja je jako obuhvatna. Njegova vizija je samo njegova. Moja vizija sadrži Budu, Zaratustru, M ojsija, Mahaviru, Muhameda, i milione još. I upamtite ja ne pokušavam ovde da napravim sintezu. Ne pokušavam da odaberem šta je lepo u jednom, i što je lepo negde drugde. Ne, prihva tam svaku tradiciju kakva jeste - pa iako ponekad to ide protiv mene, pa iako S �l ..,
.
,
,
1\ I( 1
$ 1\ JI rv L r; 1 I J E
\
I (
,
(
l
(
I I j l 1 j
,
II
ponekad tu stanovišta koja ne bih želeo da su tu. Ali ko sam ja? Zašto bih uneo svoj iz bor u to? Prihvatam svaku tradiciju takvom kakva jeste, bez mešanja sa njom. To nije bilo ni kad pre urađeno, i to možda neće biti ponovo urađeno vekovima, jer imati tako obuhvatnu viziju je veoma zbunjujuće. Kada ste samnom, nikada ne možete biti sigurni. Što ste više samnom, ispod vaših stopala će sve više i više zemlje nestajati. Sto ste duže ovde samnom, vaš um će sve više i više biti odnošen, i sa njim sva sigurnost. Da, imaćete prozirnost, ali ne sigurnost. Sa Krišnamurtijem sve je sigurno, potpuno sigurno. On je jedan od najkonzistentni jih ljudi što su ikada hodali zemljom, jer ima tako usku viziju. Kada imate usku viziju obavezno ste konzistentni. Ne možete da nađete nekonzistentniju osobu od mene, jer moram da napravim me sta za tako mnogo kontradiktornih stanovišta. Nema ničeg zajedničkog između Bahau dina i Atiše, nema ništa zajedničkog između Rinzaija i Muhameda, nema ničeg zajednič kog između Mahavira i H rista. A opet, oni su se svi sreli u meni, i oni su svi jedno u meni. I ja nisam birao, nisam se meša o, jednostavno sam ih sve svario. Strahovito nova vrsta simfonije, ja to ne bih zvao sintezom već simfonijom, pojavljuje se ovde. Sintezom se proizvodi nešto mrtvo. U simfoniji, u jednom orkestru, svi instru menti sviraju, ali u strahovitoj harmoniji. Krišnamurti je solo svirač na flauti. Ja sam orkestar; flauta je prihvaćena. Naravno Krišnamurti neće prihvatiti moj orkestar, on je solo svirač na flauti. I on je predivan svi rač na flauti, cenim ga. Ja mogu da cenim njega, ali on ne može da ceni mene. Šta on zna o orkestru? Ja znam sve o flauti, jer je to deo mog orkestra, samo mali deo. Ali za njega je flauta sve. Molim te, Džagadiš, ne pokušavaj da ga braniš. On može da se brani sam, potpuno je sposoban. Mogu da razumem njegovu kritiku sanjase. Da to nije kritikovao, to bi bilo iznenađenje. Ako zaista želi da me iznenadi trebao bi da prestane da kritikuje moje sa njasine, to bi bilo neverovatno, to bi zaista bio šok za mene! Ali pustimo tog starca nek nastavi, i vi molim vas, nastavite da idete da ga slušate. Provocirajte ga. Samo sedite u prvom redu, i kad god kritikuje sanjasu aplaudirajte, smejte se. I onda će se on stvarno razljutiti. On je jedina prosvetljena osoba na svetu koja može da se razljuti. I to je savršeno lepo. Ja ga volim, poštujem ga - i volim ga i po štujem takvog kakav jeste. Ali on ne može da voli i poštuje mene; to takođe mogu da razumem. •
•
Cetvrto pitanje: I�
Voljeni Ošo, kao i kod Krišne, Bude, Nanaka i [susa, tvoja poruka je ljubav. Kako tvoji neshvaćeni sanjasini prenose tvoje poruke ljubavi svetu ?
Krišna Prem, Krišna je govorio o ljubavi, Buda takođe, I sus, Nanak i Kabir, svi su oni govorili o ljubavi. Ali niko nije govorio o ljubavi kao ja. Njihova ljubav je večna, veoma apstraktna; njihova ljubav nije uopšte od ovoga sveta. Njihova ljubav je filozofska. Način kako oni definišu njihovu ljubav i način kako ja definišem svoju ljubav, potpuno su razli čiti. Ja prihvatam lj ubav u celom njenom spektru, u svim njenim bojama, celu njenu dugu. Oni su izbirljivci; kažu: "Samo plava boja je ljubav, a sve druge boje nisu ljubav." Ili neko kaže: "Samo je zelena boja ljubav, sve druge nisu ljubav." Oni zabranjuju zemaljsku ljubav, oni zabranj uju čulnu ljubav, oni zabranjuju telo. I tu je razlika. Za mene, ljubav su merdevine. Jedan deo merdevina leži na zemlji - ne samo da leži već je stvarno ukorenjen u zemlji - a drugi kraj dodiruje nebo. Oni govore samo o drugom kraju. I pošto govore samo o drugom kraju, to postaje ljudski nemoguće da se dostigne, jer se niži deo poriče, a viši se može dostići samo preko nižeg. Moraćete da pređete preko nižih prečki merdevina, inače kako ćete dostići viši deo? Bilo je ljudi kao Carvaka u Indiji, i Epikur u Grčkoj, koji su verovali samo u niži deo merdevina i poricali viši. Ja ih prihvatam u potpunosti. Prihvatam blato, prihvatam lotos, i prihvatam sve što je između toga. Stoga me obavezno svi ne shvataju. Duhovni ljudi me ne shvataju jer misle da sam materijalista - da ne verujem u dušu, da moje propovedanje ljubavi nije ništa do propovedanje seksa, da u ime ljubavi učim ljude seksu. A materijalisti, Epikurejci i Carvake takođe me ne razumeju, očigledno. Oni će reći da je moj govor o seksu i večnoj ljubavi samo zamka da vas dovedem do tih nepostojećih apstrakcija - ekstaze, samadija, Boga. Neće me razumeti ni materijalisti, ni spiritualisti. I isto će biti sa mojim sanjasinima. Nigde nećete biti shvaćeni - u svakoj kulturi, u svakom društvu, od svake religije, od svake ideologije. Rizično je biti samnom, jer moraćete da budete neshvaćeni. Moraćete to da prihvatite kao činjenicu svoga postojanja. A razlog je jasan, zato jer niko u prošlosti nije prihvatio ceo spektar. Ja prihvatam, ceo spektar je za mene, niže i više nisu odvojeni, oni su jedno. Niže sadrži više, a više sa drži niže. Mulj je nemanifestovani lotos, i lotos je manifestovan mulj. Ne zabranjujem •
•
I
Š N A M U R T I J E V A S O L O F L A U T
A
mulj jer zabranjivanjem mulja zabranjen je lotos. I ne zabranjujem lotos, jer zabranjiva njem lotosa mulj gubi sav smisao; onda je to prosto mulj i ništa više. Prihvatam ovu zemlju, i prihvatam ovo nebo. Prihvatam oboje, i telo i dušu, spoljaš nje i unutrašnje. Moje učenje je ono totalnog prihvatanja. Bićete neshvaćeni. I nije samo što ćete biti neshvaćeni - sve su mogućnosti da mene takođe nećete shvatiti, jer mnogi od vas će misliti da je seks sve. I možete naći navode u mojim knjigama, lako potkrepljujući svoje stanovište. I mnogi od vas neće razumeti da seks treba da se prevaziđe, da je samo samadi istina i da je seks samo nešto što treba proći, prevazići i nadvisiti. Obe te stvari će se desiti. Oni koji me razumeju videće smisao, i videće šta ja ovde radim. Pravim materijalnu duhovnost, ili duhovnu materijalnost. To nikada nije rađeno pre. I kad god je nešto urađeno po prvi put, prirodno je da neće biti shvaćeno.
Sredovečna dama iz Amerike, čiji je muž nedavno umro, otišla je spiritualisti da stupi u kontakt sa njim pošto se osećala usamljeno. Kontakt je bio uspostavljen, i ona je rekla: "Zd rava, d ragI.·, Ka ko SI 7" . Dragi: "Fino. U stvari, prokleto sam bolje nego pre." Dama: "Kako ti prolazi vreme, dragi?" Dragi: "Pa, ustanem, vodim ljubav, doručkujem, vodim ljubav, ručam, vodim ljubav, večeram, vodim ljubav, spavam, vodim ljubav, ustanem, vodim ljubav - iz dana u dan." Dama: "Gde si dragi, u raju?" Dragi: "Ne, ja sam bik u Koregan parku, Pona."
Peto pitanje:
1\
Voljeni Ošo, zašto nazivaš ljude kupusom i guzicama? To izgleda tako bez poštovallja.
1
An and Svagat, kup usi su takođe ljud i, veo ma nev ini ljud i. Sta mis liš pod : "To izgleda tako bez poštovanja?" Bez poštovanja prema kom e? Pre ma kup usim a? U stvari mnogo ? dili ura oni Šta su m. eko čov sa ih ti edi por a usim kup ma pre nje ova ošt nep je više Sam o pogledaj ljudsku istoriju, i istoriju kupusa. Neć eš naći nevinije ljud e od kupusa, bez o tak eda izgl "To eš: kaž ti A i. tivn dita me o tak tni, sre o , tak tihi o tak e bud svi su oni poštovanj a." Za čoveka? li . Da icu jen čin dim tvr o sam , m mu juje ran zab Ne ica? guz o nek je ako im rad I šta da biti u red u je no rše sav , mti upa I no. tav nos jed i o jasn ica, guz je ica Guz m? laže da š želi guzIca. Ali zašto se, Svagat, ti brineš? Da li si kupus ili. . . ? v
•
.
Ta mogućnost je tu, možete da me pogrešno shvatite. A ima takođe i drugih, u drugoj krajnosti. Svako ko izabere jedan deo mog učenja obavezno me neće razumeti. Morate me uzeti u totalu, u mojoj potpunosti. Naravno potpunost je veoma zbunju juća, jer sadrži polarne suprotnosti. Lakše je izabrati jedan deo - materijalni ili duhovni, lakše je, osećate se konzistentno. Izaberete li me u mojoj potpunosti, moraćete da živite veoma nekonzistetnim životom - jednog trenutka ovo, drugog trenutka ono. Ali to je cela moja poruka. Ako neko stvarno želi da živi život u svom njegovom bogatstvu, mora da nauči kako da ne bude konzistentan, kako da bude konzistentno nekonzistentan, kako da bude spo soban da se kreće iz jedne krajnosti u drugu - ponekad duboko ukorenjen u zemlju a ponekad leteći visoko po nebu, ponekad vodeći ljubav a ponekad meditirajući. I onda, polako, polako, vaše nebo i vaša zemlja će se približiti, a vi ćete postati hori zont gde se oni sreću.
Poslednje pitanje:
i\
A
rv L
�
l
I
J E
\
(
•
Par anirvana, da, o čem u god govorim je Aditnalta, izuzev šala . Ali ovaj put postoji pre am prič ne vam o Zat . šala tiv pro je ša Ati . anja dav pre u niz m ovo u ma šala sa m pro ble više šala. To mi je zaista teško - tako sam u isku šen ju, ali se ond a set im starog Atiše, a strasno ga postu]em. On ima izreku na koju ćete uskoro naić i: "Ne pričaj pokvarene šale." Tako... prvo sam mis lio da odb acim tu izreku, ali ond a sam pom islio da to ne bi bilo ispravno. Dosta za danas. v
�
j
Voljeni Ošo, zar ne govoriš svaki dan o Aditnalti?
v
II
•
•
(
I
( I I
j l
I
1'
9
I
]'v[ P I O O I T I S R i M
M ()
,
,
T I
E I A ,
e J
•
!
R E ,
e
T R A e A
I
Shvati princip dva svedoka. Uvek se oslanjaj samo na zadovoljan okvir uma. Čak i kad si rastresen, ako to možeš da uradiš, to je još uvek treniranje uma. Uvek se pridržavaj tri opšta načela. Promeni svoju sklonost a onda to održavaj. Ne raspravljaj o manama. Ne misli ni o čemu što se tiče drugih. Vežbaj prvo na najvećem zaprljanju. Odbaci sve nade o rezulta tima.
v
,
•
,
•
,
I
•
I
Prva izreka:
p
o S M A T R A -
e
A T
Shvati princip dva svedoka.
I
To je jedna od najvažnijih izreka, jedna od samih osnova unutrašnje alhemije. Do pustite da uroni duboko u vaše srce. Ona može da vas preobrazi, može vam dati novo rođenje, novu viziju, novi svemir. Ima dva značenja; oba treba da se shvate. Prvo značenje: postoje dve vrste svedoka. Jedna vrsta su ljudi koji vas okružuju. Ne prestano ste svesni da vas posmatraju, svedoče. To stvara samosvest u vama. Otuda strah kada ste na sceni suočeni sa velikom gomilom. Glumci to osećaju, pesnici to osećaju, go vornici to osećaju - i ne samo početnici, već čak i oni koji su straćili ceo svoj život glumeći. Kada izađu na pozornicu u njima se pojavljuje veliko drhtanje, veliki strah, kao, da li će biti u stanju da to urade ili ne. Sa tako mnogo očiju koje vas posmatraju, svedeni ste na objekat. Više niste subjektivnost, postali ste stvar. I plaŠite se jer vas oni možda neće ceniti. Oni možda ncć
1 47
nahraniti vaš ego, možda im se nećete dopasti, možda će vas odbaciti . Sada ste u njiho vim rukama. Svedeni ste na zavisnog roba. Sada morate da radite na takav način da bi bili cenjeni. Treba da poduprete njihov ego, tako da bi u odzivu mogli da se nadate da će oni podupreti vaš ego. Kada ste sa svojim prijateljima ne plašite se toliko. Poznajete ih, oni su predvidivi, zavisite jedni od drugih. Ali kada se suočite sa anonimnom gomilom, javlja se više straha. Celo vaše biće počinje da drhti, ceo vaš ego je stavljen na kocku - možete da propadnete. Ko zna? Uspeh vam nije zagarantovan. To je prva vrsta svedoka. Drugi vama svedoče, a vi ste samo prosjak. To je situacija u kojoj žive milioni ljudi. Oni žive za druge, zato oni samo izgledaju kao da žive, oni u stvar nosti ne žive. Oni se uvek prilagođavaju drugima, jer oni su sretni samo ako su drugi sretni sa njima. Oni neprestano prave kompromise, oni prodaju svoje duše, iz jednostavnog ra zloga - da bi njihov ego mogao da bude ojačan, da bi mogli da postanu slavni, poznati. Da li ste posmatrali nešto od ogromne vrednosti, da kad god pesnik, romanopisac ili naučnik dobiju Nobelovu nagradu, odmah posle toga se gubi njihova kreativnost? Ni jedan Nobelov laureat nije bio sposoban da načini išta vredno, u poređenju sa stvarima koje je stvorio pre nego što je primio nagradu. Šta se dogodilo? Sada ste postigli cilj ega, nema više gde da se ide, tako da nema više potrebe da se prilagođavate ljudima. Jednom kada knjiga postane slavna autor umire. To se dogodilo sa Prorokom Kalil Gibrana. To se dogodilo sa Rabindranatovom Gi tanđali. I to je gotovo pravilo, ne izuzetak. Jednom kada ste slavni prestajete da pravite kompromise. Zašto? Već ste slavni. I kad prestanete da pravite kompromise, ljudi počnu da vas zanemaruju, da vas ignorišu. Cela vaša kreativnost je zasnovana u želji ega; sada se ego oseća mirno, sva kreativnost nestaje. To je situacija u kojoj devedeset devet, zarez devet posto ljudi živi. Znate za samo jednu vrstu svedoka - drugi. A drugi, to je uvek stvaranje iz straha. Zan Pol Sartr je ispravno rekao: "Drugi je pakao." Drugi vam ne dozvoljavaju da se opustite. Zašto se osećate tako opušteno u svom kupatilu, u svojoj kadi? - zato što drugi nije tu. Ali dok se opuštate u svojoj kadi, ako iznenada postanete svesni da vas neko po smatra kroz ključaonicu, iznenada sva opuštenost nestaje. Opet ste napeti. Posmatraju vas. Da bi se stvorio strah u ljudima, tokom vekova, sveštenici su vam govorili da vas Bog neprestano posmatra - neprestano vas posmatra, iz dana u dan. Možete da spavate; on nikada ne spava, on nastavlja da sedi pored kreveta i da posmatra. On ne samo da po smatra vas, on posmatra vaše snove i vaše misli takođe. Tako da nećete biti kažnjeni samo z a svoja dela, već i za svoje snove, za svoje misli, vaše želje i vaša osećanja. v
Sveštenici su stvorili veliki strah u ljudima. Samo pomislite o Bogu kako nepres t a n o posmatra. Ni trenutak, čak ni jedan trenutak, nije dozvoljen u kome bi mogli biti svoji. To je velika strategija svođenja ljudi na stvari. Zašto čeznemo za tuđom pažnjom? - jer takvi kakvi smo, mi smo prazni. Kakvi smo, mi nismo. Takvi kakvi smo, nemamo centar bića. Mi smo samo buka, gomila, kuća puna slugu koji se međusobno prepiru jer je gospodar odsutan ili čvrsto spava. Ceznemo za tuđom pažnjom, tako da bi bar mogli da stvorimo lažni centar. Ako stvarni nedostaje, bar se možemo osloniti na lažni centar. To će vam dati pojavu kolektivnog duha, to će vas učiniti personom. Vi niste neka individua - individualnost je miris bića koje je zaista sa centrom, nekog ko zna ko je. Ali ako niste jedna individua, onda bar možete biti persona, možete postići perso nalnost. A personalnost mora da se isprosi. Individualnost je vaš najunutarnjiji rast. To je rast, ne morate da molite za to nikoga drugog, i niko vam to ne može dati. Individual nost je vaše razvijanje. Ali personalnost može da se izmoli, ljudi vam je mogu dati - u stvari samo vam je drugi ljudi mogu dati. Ako ste sami u šumi nećete imati nikakvu personalnost, upamtite. Imaćete indivi dualnost ali nimalo personalnosti. Ako ste sami na Himalajima, ko ste vi - svetac ili greš nik? Tamo nema nikog da vas ceni ili osuđuje, nema nikog da vas učini slavnim ili ozlo glašenim, nema nikoga sem vas. U vašoj potpunoj samoći, ko ste vi? Grešnik ili svetac? Vrlo, vrlo slavna osoba, ili baš niko? Niste ni jedno, ni drugo. Niste ni vrlo, vrlo važna osoba, ni niko, jer je za oboje po treban drugi. Oči drugih su potrebne da odraze vašu personalnost. Vi niste ni ovo ni ono. Vi jeste, ali vi ste u svojoj stvarnosti; nisu vas kreirali drugi. Vi ste takvi kakvi ste, u vašoj krajnjoj ogoljenosti, autentičnosti. To je jedan od razloga zašto mnogo ljudi misli da je mudro pobeći od društva. To nije stvarno bekstvo od društva, to nije zaista protiv društva, to je samo jedan pokušaj da se okanite personalnosti. Buda je napustio svoju palatu. On nije kukavica i ne beži od stvarnosti, pa zašto je napustio palatu? Rabindranat je napisao predivnu poemu o tome. Napustio je palatu; dvanaest godina je lutao šumom, vežbao i meditirao. I dan krajnje radosti je došao, pro svetlio se. Prirodno, prva stvar koje se setio, bila je da treba da ode nazad u palatu, da kaže dobre vesti ženi, koju je voleo, detetu, koje je ostavio za sobom, starom ocu, koji se još uvek nadao da će se on vratiti. To je tako ljudski, to dira u srce. Posle dvanaest godina on se vratio. Njegov otac jc bio ljut, kao što bi svaki otac bio. Njegov otac nije mogao da vidi ko je on bio, nije mogao v
M () T R E
Ć I
P O S M A T R A C A v
�
14
da vidi šta je on postao, nije mogao da vidi individualnost koja je bila tako glasna i tako čista. Ceo svet je postao svestan toga, ali njegov otac je bio slep za to. On je još mislio o njemu u terminima personalnosti koja više nije bila tu, koje se odrekao onog dana kada je napustio palatu. U stvari Buda je trebao da napusti palatu samo da bi se odrekao svoje personalnosti. želeo je da spozna sebe kakav jeste, ne kako su drugi mislili o njemu. Ali otac ga je sada gledao u lice sa očima od pre dvanaest godina. Ponovo je rekao Budi: "Ja sam tvoj otac, ja te volim - mada si me duboko povredio i duboko me ranio. Ja sam star čovek, i ovih dva naest godina su bile mučenje. Ti si moj jedini sin, i ja sam nekako pokušavao da živim tako da bi ti mogao da se vratiš. Sada si se vratio, preuzmi odgovornost za kraljevstvo, budi kralj! Sad mi dozvoli da se odmorim, sada je vreme za mene da se odmaram. Počinio si greh prema meni, to je bilo skoro smrtonosno za mene, ali ja ti opraštam i moja su vrata još uvek otvorena." Buda se smejao. Rekao je: "Gospodine, budite malo više svesni sa kim razgovarate. Čo veka koji je napustio palatu više nema; davno je umro. Ja sam neko drugi - pogledaj u mene!" A otac se čak još više razljutio. Rekao je: "Da li ti hoćeš da me prevariš? Ja te ne znam? Znam te bolje nego što ti znaš sebe! Ja sam tvoj otac, dao sam ti rođenje, u tvojoj krvi teče moja krv - i ja da te ne znam?" Buda je rekao: ""Ipak, molim vas, gospodine ... Vi ste mi, svakako, dali rođenje. Došao sam kroz vas, to je istina, ali vi ste samo sredstvo. A samo zato što je neko došao jašući na konju, to ne znači da konj zna jahača. Prošao sam kroz vrata vašeg tela, ali to ne znači da me znate. U stvari, pre dvanaest godina, čak ni ja nisam znao ko sam. Sada znam! po gledajte u moje oči. Molim vas zaboravite prošlost - budite ovde sada!" Ali otac to nije bio u stanju. Sa njegovim starim očima, punim suza ljutnje i radosti, nije mogao da vidi šta se desilo Budi. ,,0 kakvoj besmislici on govori, da je umro i da je ponovo rođen, da je potpuno druga osoba? Da više nije persona, da je individua?" U rečnicima, "personalnost" i "individualnost" su sinonimi. Nisu sinonimi u životu. Personalnost je lažna, težnja, fasada. Individualnost je istina. Zašto mi želimo da nam mnogo, mnogo ljudi pokloni pažnju? Zašto čeznemo za tim? Da bi stvorili personalnost. I što više personalnosti stvorite oko sebe, manje su moguć nosti da spoznate svoju individualnost. I kada je Buda otišao da vidi svoju ženu, ona je bila čak još i više ljuta. Pitala je samo jedno pitanje, veoma značajno. Rekla je: "Imam samo jedno da te pitam. Čekala sam svih ovih dvanaest godina, i imam samo jedno pitanje. Pitanje je jednostavno, ali budi iskren." Ona je još mislila da Buda može da bude neiskren! "Budi iskren, istinit, i samo mi reci
jedn u stvar. Šta god da si postigao u šum i, da li je bilo nemoguće da to post ignc š ovd I I palati? Da li je Bog samo u šumi a nije ovde, na tržnici?" Njeno pitanje je od ogromnog značaja. Buda je rekao: "Da, istina je jednako ovde kao i tamo. Ali bi za mene bilo veoma teško da je spoznam ovde, jer sam bio izgubljen u personalnosti - personalnost princa, perso nalnost muža, personalnost oca, personalnost sina. Previše je bilo personalnosti. Ja nikada nisam zaista napustio palatu, samo sam ostavio personalnost za sobom, tako da nije bilo nikoga da me podseća ko sam bio, i mogao sam da odgovorim na pitanje 'Ko sam ja?' sa mostalno. želeo sam da se susretnem sa sobom. Nisu me interesovali tuđi odgovori." Ali svako drugi je zainteresovan za tuđe odgovore. Koliko volite kad vam neko kaže: "Tako ste lepi." Sarveš je govorio Mukt i: "Ose ćam se poma lo izgub ljen." Priro dno. On je jedan od najb oljih trbuhozboraca za koje svet zna; živeo je životom šoum ena - uvek na pozornici, svetla su ga preplavljivala sa svih strana, hilja de ljudi je bilo sasvim pažljivo, gledali su šta on radi sa velikom poštovanjem. On ima talenat, geni jalno st, i živeo je preplavlje n tuđom pažnjom. Sada priro dno u ovoj zajed nici niko ne dola zi da mu kaže: "Sarveš, ti si veličanstven. Sarveš ti si ovo, ti si ono." On mora da se oseća pomalo izgubljeno. To je problem za ljude koji su javne figure, veoma im je teško da odbace svoju personalnost. Ali on pokušava, i ja sam siguran da će uspeti. To će se desiti. Sa jedne strane on je žudeo za pažnjom drugih, ali pre ili kasnije postajete, takođe, umorni od toga, jer je to samo veštačka hrana. Možda ima dobar ukus, možda je njena aroma predivna, ali ona ne hrani, ne daje vam vitalnost. Personalnost je uzorak za izložbu. Ona može da obmane druge, ali ne može da ob mane vas, bar ne za dugo. Zato je Sarveš došao ovamo, umoran, iscrpljen svom pažnjom. Ali stara navika je opstala malo duže. Pre ili kasnije on će početi da uživa u sebi, pre ili kasnije počeće da uživa u svojoj individualnosti. I onog dana, od kog možete da uživate u svojoj individualnosti, vi ste slobodni - slo bodni od zavisnosti od drugih. Ako tražite njihovu pažnju, moraćete da platite zauzvrat. To je ropstvo. Što više tražite od ljudi da budu pažljivi prema vama, više postajete stvar, roba, koja može biti prodata i kupljena. To se dešava svim javnim figurama - političarima, ljudima iz šoubiznisa. To je jedna vrsta svedočenja; vi želite da vam svedoče. To vam daje poštovanje, i u cilju sticanja po štovanja moraćete da stvorite karakter i moralnost. Ali sav taj karakter i sva ta moralnost su samo hipokrizija. Pravite ih sa motivacijom, tako da bi mogli druge da privučete sebi. .
M () T R E
Ć I
P ° S M A T R A Č A
ISl
2
Ako želite poštovanje moraćete da budete konformist, moraćete da budete poslušni prema društvu i njegovim zahtevima. Moraćete da živite prema pogrešnim vrednostima, jer se društvo sastoji od ljudi koji čvrsto spavaju - njihove vrednosti ne mogu biti prave vrednosti. Da, ali postoji jedna stvar: možete da postanete svetac. Takve su hiljade vaših sve taca. Oni su žrtvovali sve na oltaru poštovanja. Mučili su sebe, bili su suicidni, ali su po stigli jednu stvar. Postali su sveci, ljudi ih obožavaju. Ako želite tu vrstu obožavanja, poštovanja, svetaštva, onda ćete postajati sve više i više lažni, sve više i više pseudo, sve više i više plastični. Nećete nikada biti stvarna ruža. A to je najveća nevolja u životu koja čoveku može da se desi, da bude plastična a ne prava ruža. Druga vrsta svedočenja je potpuno drugačija, upravo polarno suprotna. Tu vi ne čeznete za pažnjom drugih; sasvim suprotno, vi počinjete da obraćate pažnju na sebe. Postajete svedok svom vlastitom biću. Počinjete da posmatrate svoje misli, želje, snove, motive, pohlepu i zavist. Vi stvarate novu vrstu svesti u vama. Vi postajete centar, tihi centar koji nastavlja da posmatra sve što se dešava. Ljuti ste, posmatrajte to. Niste samo ljuti, novi element je uveden u to: vi to posma trate. I čudo je da, ako možete da posmatrate ljutnju, ljutnja nestaje a da nije potiskivana. Prva vrsta sveca će morati da je potisne. On će morati da potisne svoju seksualnost, moraće da potisne svoju požudu. I što više potiskujete bilo šta, to dublje ulazi u vašu podsvest. To postaje deo vaše osnove i odatle počinje da utiče na vaš život. To je kao rana iz koje curi gnoj, ali ste je prekrili. Samim tim što ste je prekrili vi niste ozdravili, to ne leči. U stvari prekrivši je pomogli ste da raste više i više. Vaši sveci smrde, zaudaraju na sve vrste potiskivanja. Druga vrsta svedočenja stvara potpuno drugačiju osobu. Ona stvara mudraca. Mudrac je onaj koji zna ko je, ne prema drugima. Mudrac je neko ko živi život prema svojoj vlastitoj prirodi, ne prema tuđim vrednostima. On ima svoju vlastitu viziju i hrabrost da je živi. Mudrac je buntovan. Svetac je poslušan, ortodoksan, konvencionalan, tradicionalan, konformist. Mudrac nije konformist, nije tradicionalan, nije konvencionalan, buntovan je. Buntovništvo je sam ukus njegovog bića. On ne zavisi od drugih. Zna šta je sloboda, i zna radosti slobode. Sveca će slediti velika gomila. Mudrac će imati samo izabrane ljude koji će biti u stanju da ga razumeju. Mudraca mase neće razumeti, sveca će obožavati. Mase će mudraca osuditi, možda čak ubiti. Isus je bio razapet, papu obožavaju. Isus je mudrac a papa je svetac. Svetac ima karakter a mudrac ima svesnost. A to je velika razlika. Oni se razlikuju kao nebo i zemlja. Karakter je nametnut zbog nekih potajnih motiva - da se zadobije
. poštovanje na ovom svetu, i stekne više i više neb eski h užitaka. Sves nost nem a bud I I
nost, nem a motivacije, ona je radost za sebe . Ona nije sredstvo nekom konačnom cilju , ona je cilj za sebe. Biti sa svecem je biti sa imitatorom. Biti sa mud race m je biti sa neki m istin itim i au tent ičnim . Biti sa svecem je, u najb oljem sluč aju, biti sa profesorom. Biti sa mudracem je biti sa majs torom . To su dva svedoka. Atiša kaže: Shvati princip dva svedoka. Izbegavajte prvo i uronite u drugo. Takođe ima još jedno značenje ove izreke. Drugo značenje je, da prvo svedočite objekte uma. Ovo je više značenje od prvog. Svedočite objekte uma. Patanđali to zove đanom, meditacijom - od iste reči proizlaze zen i čano Svedočite objekte, sadržaj uma. Šta god prođe pred vama, posmatrajte to, bez procenjivanja, suđe nja ili neodobravanja. Ne budite ni za, ni protiv, samo posmatrajte, i đana, meditacija, je stvorena. A drugo je, svedočite samo svedočenje - i samadi je stvoren, satori je stvoren, kraj nja ekstaza je stvorena. Prvo vodi drugom. Počnite da posmatrate svoje misli ali nemojte se tu zaustaviti. Kada su misli nestale onda ne mislite da ste postigli. Još jedna stvar treba da se uradi, još jedan korak. Sada posmatrajte posmatrača. Sada samo svedočite svedo čenju. Ništa drugo nije ostalo, samo ste vi. Samo iznenada postanite svesni same svesno sti, i onda je đana preobražena u samadi. Posmatranjem uma, um nestaje. Posmatranjem svedoka, svedok se razvio i postao kosrnički. Prvo je negativan korak da bi se oslo bodi lo uma . Drugo je pozi tivan korak da se uko reni u krajnjoj svesnosti - zovite to Bog, ili nirvana, ili kako god želite. Druga izreka:
� (
'1 I
I
( I
(
, •
j ,
I
,
•
,
Uvek se oslanjaj samo na zadovoljan okvir uma. •
Ako ste nesretni, to jednostavno znači da ste stekli manire da budete nesretni, i ni šta drugo. Neraspoloženje zavisi od okvira vašeg uma. I ma ljudi koji su nesretni u svim vrstama situacija. Oni imaju određenu osobinu u svom umu koja pretvara sve u neras položenje. Ako im kažete za lepo tu ruže oni odmah počnu da nabrajaju trnje. Ako im kažete: .. Kako lepo jutro, kako sunčan dan!" pogledaće vas kao da su iznenađeni vašom izjavom. Reći će: "Pa šta! Jedan dan između dve tamne noći! To je samo jedan dan između dve tamne noći, pa šta je tu vrlo važno? Zašto izgledaš tako oduševljeno?"
I
Ista stvar se može videti i iz pozitivnog ugla; onda je iznenada svaka noć okružena sa dva dana. A onda iznenada to je čudo da je ruža moguća, da je tako osetljiv cvet moguć među tako mnogo trnja. Sve je isto. Sve zavisi kakav okvir nosite u svojoj glavi. Milioni ljudi nose krstove, pri rodno, očigledno, oni su opterećeni. Njihov život je tegljenje. Njihov okvir je takav da se odmah skoncentrišu na sve što je negativno. Uveličavaju negativno; to je morbidan pristup životu, patološki. Ali oni nastavljaju da misle: "Šta možemo da uradimo? Svet je takav." Ne, svet nije takav! Svet je potpuno neutralan. Ima trnje, ima ruže, ima noći, ima dane. Svet je krajnje neutralan, uravnotežen, ima sve. Sada zavisi od vas šta vi izaberete. Ako ste odlučili da izaberete samo pogrešno, živećete u pogrešnoj vrsti sveta, jer ćete živeti u svetu kakav ste sami izabrali. Tako ljudi stvaraju pakao ili nebo na istoj zemlji. Izgleda zaista neverovatno da je Buda živeo na ovoj zemlji sa istom vrstom ljudi, a živeo je u raju. A vi takođe živite na istoj zemlji sa istom vrstom ljudi, i živite u paklu. Sad, postoje dve mogućnosti. Politički um kaže: "Promenite svet." Religiozan um kaže: "Promeni okvir svoga uma." Religija i politika su dijametralno suprotne. Postoji mogućnost da se jednog dana sretnu religija i nauka. Pre ili kasnije, nauka i religija će obavezno da se sretnu, jer je nji hov pristup jako sličan. M ožda je pravac različit - nauka istražuje spoljašnje, religija unutrašnje. Ali traganje, kvalitet traganja, je isti. Duh traganja je isti. Ali ne vidim nikakvu mogućnost da se politika i religija mogu ikada sresti. Politika uvek smatra da svet nije u redu; menjati društvo, ekonomsku strukturu, ovo i ono, i sve će biti u redu. A religija kaže da je svet uvek bio isti i ostaće isti; možete da promenite samo jednu stvar - sadržaj vašeg uma, prostor vašeg uma. Uvek se oslanjaj samo na zadovoljan okvir uma.
Neka to bude jedno od osnovnih pravila u vašem životu. Čak i ako naiđete na nega tivno, nađite nešto pozitivno u tome. Uvek ćete moći da nađete nešto. I onog dana, kada postanete vešti u nalaženju pozitivnog u negativnom, plesaćete sa užitkom. Pokušajte to, pokušajte novu viziju života. Mislite u optimističkim terminima, ne budite pesimist. Pesimista stvara pakao oko sebe i živi u njemu - živite u svetu koji vi kreirate. Upa mtite, ne post oji sam o jeda n svet, ima ono liko svetova koliko ima umova na svetu. Ja živim u mom svetu, vi živite u svom svetu. Oni nisu sam o različiti, oni se nikada ne preklapaju. Oni su kraj nje različiti, postoje na različitim nivoima.
Atiša je učinio to osnovnim pravilom, da njegovi učenici žive u zadovoljnom okviru uma. Onda možete početi da pretvarate svaku priliku u izazov za rast. Na primel� neko vas uvredi. Sada, sasvim je jasno da ste uvređeni, kako možete sada da vežbate sretan okvir uma? Da, to može da se vežbao Uvredite budu i znaćete. Gotama Buda je jednom bio uvređen. Prolazio je pored sela, i seljani su bili veoma mnogo protiv njega. Nisu mogli da shvate njegovo učenje. U poređenju sa budama, ceo svet je uvek vrlo primitivan, veoma neuglađen, vrlo glup. Ljudi su se sakupili i mnogo ga uvredili. Buda je slušao ćutke a onda rekao: "Ako ste završili, mogu li da vas napustim, jer treba da stignem do drugog sela, i oni sigurno čekaju na mene. Ako niste završili, onda kada se vratim, sutra ujutro, možete opet da dođete i završite svoj posao." Jedan čovek iz gomile je upitao: "Zar nas nisi čuo? Uvredili smo te, psovali smo te. Koristili smo sve vrste ružnih reči, sve što smo mogli da nađemo." Buda se nasmejao. Rekao je: "Malo ste zakasnili - trebali ste da dođete pre deset godina. Tada sam bio u istom okviru uma u kome ste vi; onda bih odgovorio, i dobro bih odgovorio. Ali sada to je samo prilika za mene da budem samilostan, da budem medita tivan. Zahvalan sam vam što ste mi dali tu priliku. To je samo proba - proba da li imam, ili nemam bar malo negativnosti koja vreba ma gde u mom nesvesnom umu. "I sretan sam da vam izjavim, prijatelji, da nije ni jedna jedina senka negativnosti prošla kroz moj um. Ostao sam krajnje blažen, niste bili sposobni da me pogodite na bilo koji način. I strašno sam sretan što ste mi dali tako veliku priliku. Samo nekolicina ljudi je tako ljubazna kao vi." Tako čovek treba da koristi situacije, tako sanjasin treba da koristi negativne prilike za unutarnji rast, za unutarnje razumevanje, za meditativnost, za ljubav, za samilost. I kada jednom naučite ovaj zadovoljni okvir uma, tu pozitivnu viziju života, bićete iznenađeni da celo postojanje počinje da funkcioniše na potpuno drugačiji način. Počinje materinski da brine o vama. Počinje da vam pomaže na svaki mogući način; postaje veliki prijatelj. A znati to, jeste znati Boga. Znati to, da se postojanje materinski brine o vama, jeste znati Boga. Nema drugog Boga - samo to osećanje, to strahovito osećanje, to prožimajuće osećanje, da vas postojanje voli, da vas štiti, pomaže i izliva mnogo, mnogo blagoslova na vas; da je postojanje umiljato prema vama, da niste odstranjeni, da niste stranac, da je ovo vaš dom. Osećati da: "Ovo postojanje je moj dom" jeste znati Boga. Treća izreka:
M ()
T I E Ć I
P O S M A T R A Č A
•
v
Cak i kad si rastresen, ako to možeš da uradiš, to je još uvek treniranje uma.
I Sf
Da, ponekad ćete biti rastrese ni. Još uvek niste svi bud e - biće vreme kada ćete biti rastreseni, biće vreme kada ćete biti povučeni dole u negativno, usisa ni starom navikom. I sa vrem enom ćete znat i, to se već dogo dilo, u mize riji ste. Na vas je pala senka, taj vr huna c sunčevog svetla je nestao, pali ste u mračnu dolin u. Sta onda da se radi u tim trenucima? Atiša kaže: v
v
Cak i kad si rastresen, ako to možeš da uradiš, to je još uvek treniranje uma. v
Sta je misli o pod: "ako to može š da urad iš?" To je od velike važnosti. Ako možete da budete pažljivi u svojoj nepažnji, ako možete da budete svesni da ste upali u zamku ne gativnosti, to je još uvek meditacija, to je još uvek treniranje uma, još uvek rastete. Da, mnogo puta ćete pasti, to je prirodno. I mnogo puta ćete zaboraviti, to je pri rodno. I mnogo puta ćete pasti u zamku i trebaće vam vremena da se seti te. Ali trenutak kada se setite, setite se potpuno. Probudite se potpuno i recite: "Pao sam." I uočite razliku. Ako pitate običnu religioznu osobu, ona će reći: "Pokaj se - kazni sebe." Ali Atiša govori: Ako ste pažljivi, to je dovoljno. Budite pažljivi u vašoj nepažnji, budite svesni da niste bili svesni, to je sve. Kajanje nije potrebno. N e osećaj te se krivim; to je prirodno, to je humano. Pasti mnogo puta nije nešto zbog čega ćete se osećati kri vim. Počiniti greške, skrenuti sa pravoga puta, deo je naše ljudske slabosti i ograničenja. Zato nema potrebe za kajanjem. Kajanje je ružno. To je kao igranje sa vašom ranom, opipavanje rane. To nije po trebno, i ne samo nepotrebno već štetno - rana može postati septična, a opipavanje vaše rane neće joj pomoći da zaceli. Ako ste pali, samo znajte da ste pali, bez osećaja krivice, bez kajanja. Nem a potrebe da se bilo gde ide da se ispovedi, samo to znati dovoljno je. A znajući to, pom ažete vašoj sve snosti da raste. Sve manje i manje ćete padati, jer će poznavanje sve više i više jačati u vama. Cetvrta izreka: v
Uvek se pridržavaj tri opšta načela.
Šta su tri opšta načela? Prvo je redovnost meditativnosti. Setite se, veoma je teško stvoriti meditaciju, veoma je lako izgubiti je. Bilo šta što je više, uzima više napornog truda da se stvori, ali može nestati u trenutku. Veoma je lako izgubiti kontakt sa tim. To je jedna od osob ina višeg. To je kao rast ružin og cveta - samo malo jakog vetra i ruža je uvela a latice su opale, ili je neka životinja ušla u baštu i pojel a ružu. Ona se vrlo lako izgubi, a bio je tako dug put da se stvori.
I kad god ima sukoba između višeg i nižeg, uvek se se tite, niže lako pobcdujc. Ako kamenom udarite ružin cvet, ruža će umreti a ne kamen. Kamen možda čak neće bili n i svestan udarca, da je ubio nešto lepo. Cela vaša prošlost je puna kamenja, i kada počnete da razvijate ružu svesnosti u vama, ima hiljadu i jedna mogućnost da će biti uništena vašim starim kamenjem - navi kama, mehaničkim navikama. Morate biti jako oprezni i pažljivi. Moraćete da hodate kao trudna žena. Zato čovek svesnosti hoda pažljivo, živi pažljivo. I to treba da bude redovna pojava. Ne da jednog dana malo meditirate, onda neko liko dana da zaboravite na to, a onda jednog dana da to ponovo uradite. Treba da bude redovna kao spavanje, kao hrana, kao disanje. Samo tada će beskrajna Božija divota da vam otvori svoja vrata. Zato je prvo opšte načelo: redovnost. Drugo opšte načelo je: ne gubite vreme na nebitnom. Ne dangubite. Milioni lj ,! di traći svoje vreme na nebitno, a ironija je što oni znaju da je to nebitno. Ali oni kažu: "Sta drugo da se radi? Oni nisu svesni ničeg važnijeg. Ljudi igraju karte, i ako ih pitate: "Šta to radite?" oni kažu da ubijaju vreme. Ubijaju vreme? Vreme je život! Tako u stvari ubijate život. A vreme koje ubijate ne može biti vra ćeno; jednom prošlo, otišlo je zauvek. Č ovek koji hoće da postane buda mora da odbacuje nebitno sve više i više, tako da više energije bude dostupno za bitno. Pogledajte svoj život, koliko mnogo nebitnih stvari radite - a zašto? I koliko dugo ste ih radili - i šta ste postigli? Zar ćete nastaviti da ponav ljate istu glupu šemu celog svog života? Dosta! Pogledajte, meditirajte o tome. Kažite samo ono što je bitno, radite samo ono što je bitno, čitajte samo ono što je bitno. I tako mnogo vremena je sačuvano i tako mnogo energije je sačmrano, i sva ta energija i vreme mogu lako da budu usmereni ka meditaciji, ka unutrašnjem razvoju, ka svedočenju. Nikada nisam video čoveka koji je toliko ubog da ne može da meditira. Ali ljudi su za uzeti glupim stvarima, krajnje glupim. One ne izgledaju glupo, jer svi drugi takođe rade isto. Ali tragalae mora da bude oprezan. Pazite više šta radite;šta radite sa svojim živo tom - jer će za uzgajanje ruža svesnosti biti potrebno više energije, biće potreban rezer voar energije. Sve što je veliko dolazi kada imate više energije. Ako ste svu energiju utro šili na svetovno, onda sveto nikad neće biti dotaknuto. J treće opšte načelo je: ne racionalizujte vaše greške i promašaje. Um teži da racio nalizuje. Ako počinite neke greške, um kaže: "To mora tako da bude, za to ima razloga . Ja nisam odgovoran, sama situacija je učinila da se to desi." A um je jako pametan u racio nalizovanju svega.
M () T I� E
Ć I p
O S M A T R A Č A T
' r:: I ) .
Izbegavajte da racionalizujete vlastite greške i promašaje, jer ako racionalizujete vi ih štitite. Onda će se ponoviti. Izbegnite racionalisanje vaših pogrešaka. Prekinite racio nalizaciju potpuno. Rezonovanje je jedna stvar, racionalizacija sasvim druga. Rezonova nje može da se koristi za neke pozitivne ciljeve, ali racionalizacija nikada ne može biti iskorištena ni za kakav pozitivan cilj. I bićete u stanju da otkrijete kada racionalizujete, možete da obmanete druge ali ne možete obmanuti sebe. Vi znate da ste pali. Pre nego da gubite vreme u racionalizaciji i ubeđivanju sebe, da ništa nije pošlo pogrešno, stavite svu energiju da budete svesni. Sva ova opšta načela su tu da vam pomognu, tako da možete da sprečite isticanje vaše energije. Inače Bog nastavlja da uliva energiju u vas, a vi imate tako mnogo gubitaka zbog curenja da nikada niste puni. Energija dolazi ali curi napolje. Peta izreka •
Promeni svoju sklonost a onda to održavaj.
Promenite svoju sklonost prema umu na srce. To je prva promena. Manje razmišljajte više osećajte. Manje intelektualizacije, više intuicije. Mišljenje je veoma zavaravajuć pro ces, ono čini da se osećate da radite velike stvari. Ali vi jednostavno zidate kule u vazduhu. Misli nisu ništa do kule u vazduhu. Osećanja su materijalnija, supstancijalnija. Ona vas preobražavaju. Razmišljanje o ljubavi neće pomoći, ali osećati ljubav obavezno će vas promeniti. Ego mnogo voli raz mišljanje, jer se ego hrani fikcijom. Ego ne može da stvori nikakvu stvarnost, a mišljenje je fiktivan proces. To je vrsta sanjanja, sofisticiranog sanjanja. Snovi su slikoviti a mišlje nje je konceptualno, ali proces je isti. Sanjanje je primitivna vrsta razmišljanja, a mišlje nje je civilizovana vrsta sanjanja. Promenite se sa uma na srce, sa mišljenja na osećanje, sa logike na ljubav. A druga promena je sa srca na biće - jer još uvek ima dubljih nivoa u vama gde čak ni osećanja ne mogu da dostignu. Setite se te tri reči: um, srce, biće. Biće je vaša čista priroda. Bivanje je okruženo osećanjem, a osećanje je okruženo mišljenjem. Mišljenje je daleko od bivanja, ali je osećanje malo bliže; ono odražava malo sjaja bivanja. To je baš kao što pri zalasku sunca, sunce reflektuju oblaci i počinju da dobijaju predivne boje. Oni sami nisu sunce, ali oni reflektuju sunčevo svetlo. Osećanja su blizu bića, tako da ona reflektuju nešto od bića. Ali čovek mora da ide iznad osećanja takođe. Sta je onda biće? To nije ni mišljenje ni osećanje, to je čisto jastvo. Č ovek jednostavno jeste. v
Mišl jenj e je veom a sebi čno i egoistično. Oseć anje je više altruističko, man jc cgoi stično. Bivanje je neego, bez ega - ni sebičnost, ni altruizam već spontanost, prijemčivost, iz trenutka u trenutak. Čovek ne živi u skladu sa sobo m, čovek živi u skladu sa Bogom, u skladu sa celinom. Osećanje je polovičnost, a ni jedna polovina vas ne može zadovoljiti. Mišljenje i ose ćanje, oba su polovični, i ostaćete podeljeni. Biće je potpuno, i samo potpunost može doneti zadovoljstvo. I na kraj u, četvrta prom ena je iz bića u nebi će. To je nirvana, prosvetljenje; čovek jednostavno nestaje, čovek jednostavno nije. Bog jeste, prosvetlj enje jeste, svetlost jeste, radost jeste, ali nem a nikoga ko je radostan. Neti, neti: ni ovo, ni ono, ni postojanje, ni nepo stoja nje - to je kraj nje stanje. Atiša je polako, polako vodio svoje učenike ka tom e. Dozvolite da pon ovim : od mišl jenja do oseć anja ; od oseć anja do bića, od bića do ne bića, i stigli ste. Treba nestati da bi se stiglo. Po prvi put čovek više nije. I po prvi put čo vek stvarno jeste. Šesta izreka: Ne raspravljaj o manama.
Um teži da raspravlja o manama drugih. To pomaže egu da se oseća dobro. Kada je svako veliki grešnik čovek se u poređenju sa tim oseća kao svetac. Kada svako čini greške, dobar je osećaj da "Barem ja ne činim toliko mnogo grešaka." Stoga ljud i govore o tuđi m man ama ; ne sam o da govore o njim a, uveličavaju ih. Zato ima tako mno go uživanja u ogovaranju. Kada ogovaranje pređe iz jedn e ruke u drugu, ono post aje bogatije. I kada se vrati opet nazad, nešt o će mu biti doda no. Do večeri ako čujete ogovaranje koje ste zapo čeli ujutro, bićete izne nađe ni. Ujutro je to bio sam o krtič njak, sada je to plan ina. Ljud i su vrlo kreativni, zais ta kreativni i inventivni. Zašto su ljudi toliko zain teresovani da ogovaraju druge, da nalaze greške kod drugih, da gledaju tuđe propuste i man e? Zašto ljudi neprestano pokušavaju da gledaju kroz tuđe ključaonice? Razlog je: to im pomaže da imaju bolje osećanje o sebi. Oni postaju rašomonci, samo da bi imal i dobar oseć aj: "Ja sam bolji." Postoji motivacija. To nije sam o da bi pomogli drugima - nije to, šta god oni rekli, uprkos tome šta oni kažu. Osnovni razlog je: Ako su drugi veoma ružni, onda sam ja lep." Oni slede Albert Aj nštaj novu teoriju relativnosti. Čuo sam : Mula Nasr udin je boravio u hote lu. Stigao je telegram od kuće i on je po žuri o da stign e na voz. žuri o je. Ali kada je sišao niz step enic e i pogl edao svoj prtlj ag
M
()
T
I�
E
Ć I
P O S M A T R A Č A
nedostajao je kišobran. Morao je ponovo da ode gore u sobu, ali dok se popeo na četrna esti sprat, soba je već bila izdata nekom drugom - paru koji se nedavno venčao. Mada je bio u žurbi i mogao je da izgubi voz ako bi se tu zadržao malo duže, iskuše nje je bilo veliko. Zato je pogledao kroz ključaonicu da vidi šta se dešava. Nedavno venčani par - je takođe bio u žurbi, već su predugo čekali; ceremonija ven čanja, crkva, gosti i sve to - nekako su se oslobodili svega toga i ležali su goli u krevetu, govoreći slatke besmislene reči. l mladić je govorio ženi: .. Imaš tako lepe oči. Nikad nisam video tako lepe oči! Kome te oči pripadaju?" A žena je rekla: ..Tebi! Tebi, i samo tebi!" I tako dalje, lista se nastavljala: .. Ove lepe ruke, ove lepe grudi," i ovo, i ono - to je trajalo i trajalo. I Mula Nasrudin je potpuno zaboravio na voz i taksi koji dole čeka. Ali onda se iznenada setio svog kišobrana. Kada je lista bila skoro dovršena, rekao je: ..Cekaj te! Kad stignete do žutog kišobrana, on pripada meni."
Ne raspravljajte o tuđim manama, ne raspravljajte o vlastitim manama. Primetile ih, i to je to. Atiša kaže da je svesno st dovoljna, ništa drugo nije potrebno. Ako ste pot puno svesni bilo čega, vatra svesti to sagori. Nema potrebe za bilo kojim drugim lekom.
Ljudi nesvesno rade mnoge stvari. Ako postanu svesni odbaciće te stvari. Atiša kaže: Ne mislite o manama drugih, to nije vaš posao. Ne mešajte se u tuđi život, to nije vaš posao. Ali postoje veliki moralisti čiji je sav posao da vide ko greši. Citav njihov život je straćen, oni su kao policijski psi koji njuškaju tamo amo. Rezultat celog njihovog života je da znaju ko greši. Atiša kaže: To je jedno ružno obeležje i puko gubljenje vremena i energije. Ne samo da je gubitak, već to ojačava i nagrađuje ego. A više nagrađen ego, postaje veća prepreka. I upamtite, nije to samo pitanje nediskutovanja o tuđim manama. Ne budite previše zabrinuti zbog svojih mana. Primetite ih, budite svesni, i pustite da se stvar reši smesta. Bilo je ljudi koji su veličali svoje vlastite mane . . . Psiholozi sumnjaju da autobiografija Svetog Augustina, njegove ispovedi, nisu istinite. On se hvalisao svojim manama. On nije bio tako loša osoba. Ali čovek je stvarno neverovatan. Ako počnete da se hvališete svojim kvalitetima, onda takođe, idete u krajnosti. Ako počnete da veličate grehe, onda takođe, idete u krajnost. Ali u oba slučaja radite samo jednu stvar. Sta je Sveti Augustin radio jasno je. Veličajući svoje mane i grehe, i sve ružne stvari, pripremao je kontekst. Iz kakvog se pakla on podigao i postao veliki svetac. Sada njegovo svetaštvo izgleda daleko više značajno nego što bi izgledalo da je on prosto bio dobra osoba od samog početka. I isti je slučaj sa Mahatma Gandijem u Indiji. U svojoj autobiografiji on je jednostavno preterivao o svojim manama i nastavljao da priča o njima. To mu je pomoglo na vrlo po sredan način. Bio je tako nisko, bio je u sedmom paklu, i odatle je počeo da se diže i postao vel iki mahatma, veliki svetac. Putovanje je bilo jako teško. Ovo jako udovoljava egu.
Gurđijev je imao običaj da kaže svojim učenicima - prva stvar, zaista prva stvar: .. Ot krijte šta je vaše najveće obeležje, vaša najveća propast, vaša centralna karakteristika podsvesti." Kod svakoga je drugačija. Neko je opsednut seksom. U zemlji kao što je Indija, gde je seks bio vekovima potiski van, to je postala gotovo opšta karakteristika, svako je opsednut seksom. Neko je opsednut ljutnjom, neko je opsednut pohlepom. Treba da vidite koja je vaša osnovna opsesija. Tako, prvo nađite glavnu karakteristiku na kojoj celo vaše ego zdanje leži. I onda budite neprestano svesni toga, jer to može da postoji samo ako ste nesvesni. U vatri sve snosti to je automatski spaljeno. I setite se, uvek se setite, da tome ne gajite suprotnost. Inače šta će se desiti sa oso bom koja je svesna da je: .. Moja opsesija ljutnja, pa šta da radim? Gajiću samilost." .. Moja opsesija je seks, pa šta da radim? Treba da praktikujem bramačariju, celibat." Ljudi pređu sa jedne stvari u suprotnu. To nije put transformacije. To je isto klatno, pomera se sa leva na desno, sa desna na levo. I tako je vaš život išao vekovima; to je isto klatno. Klatno treba zaustaviti u sredini. I to je čudo svesti. Samo budite svesni da: ..To je moja glavna zamka, to je mesto gde se spotičem ponovo i ponovo, to je koren moje nesvesnosti." Ne pokušavajte da gajite suprotnost tome, već izlijte svu svoju svesnost u to. Načinite ve liku lomaču od svesnosti, i to će biti spaljeno. I onda se klatno zaustavlja u sredini. A zaustavljanjem klatna, zaustavlja se vreme. Iznenada ulazite u svet večnosti, bez vremena, bez smrti.
-
-
-
Ne misli ni o čemu što se tiče drugih.
A to je ono o čemu nastavljate da mislite. Devedeset pet posto stvari o kojima mislite tiču se drugih. Odbacite ih - odbacite ih odmah! Vaš život je kratak, i klizi vam kroz prste. Svakog trenutka imate manje, svakog dana imate manje, svakog dana ste manje živi a više mrtvi! Svaki rođendan je smrtni dan; jedna godina više je otišla iz vaših ruku. Budite malo inteligentniji. Ne misli ni o čemu što se tiče drugih. Vežbaj prvo na najvećem zaprljanju.
M O T R E
Ć I p
O S M A T R A Č A
16]
I zadnja izreka: Odbaci sve nade o rezultatima.
Ego je orijentisan na rezultate, um uvek čezne za rezultatima. Um nikada nije zainteresovan za sam čin, njegov interes je u rezultatu. "Sta ću profitirati iz toga?" Ako um može da obezbedi da profitira, bez obavljanja ikakve aktivnosti, onda će izabrati prečicu. Zato obrazovani ljudi postanu jako lukavi, jer su u stanju da pronađu prečice. Ako zarađujete novac na legalan način to vam može odneti ceo život. Ali možete zaraditi no vac krijumčarenjem, kockanjem ili nečim drugim - postajući politički vođa, predsednik vlade, predsednik - onda su vam dostupne sve prečice. Obrazovana osoba postaje lukava. Nev postaje mudra, samo postaje pametna. Postaje tako lukava da želi da ima sve ne čineći · I1lsta za to . Um, ego, je sav orijentisan na rezultat. Biće nije orijentisano na rezultat. I kako može nebiće ikada biti orijentisano na rezultat? Kao prvo ono uopšte nije tu. Meditaciju imaju samo oni koji nisu orijentisani na rezultat. Postoji jedna stara priča: Čovek je bio jako zainteresovan za samospoznaju, za samorealizaciju. Sve njegovo traganje je bilo da nađe majstora koji bi mogao da ga uči meditaciji. Išao je od jednog učitelja do drugog, ali ništa se nije dešavalo. Prošle su godine, bio je umoran, iscrpljen. Onda mu je neko rekao: "Ako zaista hoćeš da nađeš majstora moraćeš da odeš na Himalaje. On živi u nekim nepoznatim delovima Himalaja; moraćeš da ga potražiš. Jedna stvar je sigurna, on je tamo. Niko ne zna tačno gde, jer kad god neko sazna gde je, on ode sa tog mesta i odlazi još dublje u Himalajske regione." Covek je bio već u godinama, ali sakupio je hrabrost. Dve godine je morao da radi da bi sakupio novac za putovanje, onda je krenuo na put. To je jedna stara priča. Morao je da jaše na kamilama i konjima, a onda je peša čio, i stigao na Himalaje. Ljudi su rekli: "Da čuli smo za starca, on je veoma star, ne zna se tačno koliko - možda tri stotine godina, ili čak pet stotina godina, niko to ne zna. On živi negde, ali ne zna se tačno gde. Niko ne zna gde ga tačno možeš naći, ali on je tamo. Ako jako tragaš obavezno ćeš ga naći." Covek je tragao, tragao i tragao. Dve godine je krstario Himalajima - umoran, iscrpljen, mrtav umoran, živeći samo na divljem voću, lišću i travi. Mnogo je izgubio na težini. Ali nameravao je da obavezno nađe tog čoveka; makar ga to stajalo života, biće vredno toga. v
v
v
I možete li da zamislite? Jednog dana je spazio malu kolibu, kolibu od pruća . Bio je tako umoran da nije mogao ni da hoda, pa je puzao. Stigao je do kolibe. Nije bilo vraLa; pogledao je unutra, unutra nije bilo nikoga. I ne samo da nikoga nije bilo unutra, već jc po svim znacima izgledalo da unutra nije bilo nikoga godinama. Možete da zamislite šta se desilo tom čoveku. Pao je na zemlju. Iz pukog umora re kao je: "Odustajem." Ležao je onde pod suncem, na hladnom povetareu sa Himalaja, i po prvi put počeo je da se oseća tako blaženo, nikad nije osetio takvo blaženstvo! Iznenada je počeo da se oseća ispunjen svetlom. Iznenada su sve misli nestale, iznenada je bio us hićen - i bez ikakvog razloga, jer nije ništa uradio. I onda je posta o svestan da se neko naginje iznad njega. Otvorio je oči. Jako star čo vek je bio tu. I starac, smeš eći se, reče: "Pa došao si. Imaš li šta da me pitaš ?" Čovek reče: "N e." I starac se smej ao, veliki, pun smeh koji je odzvanjao dolin ama. I rekao je: "Pa sada znaš šta je meditacija?" Covek rece: "Da. v
"
tl
Šta se dogodilo? Ta izjava koja je došla iz najdubljeg jezgra njegovog bića - "Odusta jem" - u tom samom odustajanju, svi cilj-orijentisani napori uma i nastojanja su nestali. "Odustajem." U samom tom trenutku više nije bio ista osoba. I blaženstvo se prolilo po njemu. Bio je tih, bio je niko, i dotakao je krajnji sloj nebića. Onda je znao šta je meditacija. Meditacija je bez-cilja-orijentisano stanje uma. Poslednja sutra je strahovito važna:
M ()
T R E
Ć I
P ° S M A T R A Č A T
Odbaci sve nade o rezultatima.
I onda nema potrebe da se ide bilo gde, Bog će doći vama. Quboko dole recite: "Odu stajem." I tišina se spušta, blagoslov izliva. Meditirajte o ovim izrekama, one su namenjene samo za meditante. Atiša nije filozof, on je siddha, buda. To što on govori nije neka spekulacija. To su instrukcije oštrih obrisa, date samo onima koji su spremni da putuju, da idu na hodočašće, u nepoznato. Dosta za danas. 1 63
10
č U D A S U v A Š
E
u R O
(�
lj
D 1\
Đ E
S U
N O P R A
V O
Prvo pitanje: Voljeni Ošo, šta je privlačno u osećanju nedostajanja?
Devarađ, to ima ogromnu privlačnost, jer ego može da opstane samo kad nešto ne dostaje. Samo kroz traganje, traženje, žudnju, može da postoji ego, on postoji u tenziji između onoga što jeste, i onoga što bi trebalo biti. U trenutku kada "trebalo bi" nestane, ego propada. Stoga su svi etički sistemi, sva moralisanja, hrana za ego. Moralan čovek je najveći egoista na svetu. A mehanizam je jako jednostavan. Tražeći, tragajući, vi živite u budućnosti, koja nije, a ego može da po stoji samo sa onim što nije, jer on sam nije. Ako ste u trenutku, u sadašnjosti, ego nema mogućnosti da opstane čak ni jedan tren. Sadašnjost jeste a ego nije, kao što svetlo jeste a tama nije. Unesite svetlo u nju i tama nestaje. Čak i reći da nestaje nije tačno, jer kao prvo nije ni bila tu, pa kako može da ne stane? To je bilo čisto odsustvo. Odsustvo svetla, to je tama. Odsustvo sadašnjosti, to je ego. Ne biti sada i ovde, to je ego - ne biti sada i ovde, biti negde drugde, tražiti i tragati za dalekim ciljevima, gledanje u udaljeno zvezdu. Što je cilj udaljeniji, veći je ego. Stoga ljudi koji nisu svetavni imaju veći ego nego takozvani prosti svetovni ljudi. Duhovni ljudi imaju, prirodno, veći ego; njihov cilj je jako daleko, udaljen, iznad smrti, iznad sedam nebesa. Njihov cilj je Bog, ili mokša, ili nirvana - ciljevi koji izgledaju gotovo nemogucl.. Ostvariv cilj vam može dati samo mali ego, i to takođe samo privremeno. Kada se jednom cilj ostvari počećete da se osećate frustrirano. To je ono što se dešava svaki dan . •
V A Š E U R O Đ E N O P R A V O
,
1 )5
želeli ste lepu kuću, sada ste je dobili, i iznenada se frustracija usadila kod vas. Egu treba novi cilj da bi preživeo, sad počinje da fantazira o većoj palati. Tražili ste i tragali za ženom, sada ste je dobili, i u trenutku kada ste je dobili završili ste sa njom. Trebaće vam možda nekoliko dana da prepoznate činjenicu, to je druga stvar, ali vi ste završili sa njom. Sada vašem egu treba druga žena, tako da bi putovanje moglo da se nastavi. Ego neprestano putuje iz sadašnjosti u neku nepostojeću budućnost. Ako pitate mene, to je moja definicija samsa re, sveta. Ego koji putuje iz sadašnjosti u budućnost je svet. A ego, koji uopšte ne putuje, jednostavno postoji sada ovde, je kraj samsare: vi ste u nirvani, samadiju, prosvetljenju. Zato prosvetljenje ne može da se svede na cilj. Ako ga svedete na cilj, promašili ste suštinu. I bude svih vremena su vam govorile vrlo jednostavnu činjenicu: budite - ne pokuša vajte da postanete. U te dve reči, biti i postajati, sadržan je ceo vaš život. Biti je prosvetljenje, postajati je neznanje. Ali učili su vas da postanete ovo, da postanete ono. I um je tako lukav, i putevi ega su tako suptilni da čak pretvore Boga, nirvanu, prosvetljenje, istinu, u ciljeve; on počinje da pita kako da ih ostvari. Oni nisu za ostvarivanje, um koji ostvaruje je samo prepreka. Oni su već ovde. Treba da odbacite um koji ostvaruje, treba da zaboravite puto vanje iz jedne tačke u drugu, jednostavno treba da se opustite i budete, i sve je postignuto. Lao Ce je to zvao vu-vei, delanje bez delovanja. Niste se pomerili ni pedalj a stigli ste; to je vu-vei. Nigde niste otišli, niste čak ni mislili da idete bilo gde, i već ste tamo. Izne nada dolazi prepoznavanje: "Nikada nisam ni izgubio dom, samo sam zaspao i počeo da sanjam o ostvarivanju." Oni koji vam daju ciljeve vaši su neprijatelji. Oni koji vam kazuju šta da postanete i kako da to postanete, vaši su trovači. Pravi majstor jednostavno kaže: "Nema šta da se postane. Vi to već jeste, već je tako. Prestanite da trčite za senkama. Sedite tiho i budite. Sedeći tiho, ne radeći ništa, proleće dolazi i trava raste sama po sebi. Drugo pitanje: Ošo, pošto sam samo početnik u traganju za stvarnošću, možeš li da mi de!inišeš četiri termina: istina, Bog, duhovno, činjenica.
Ken Džons, ti si samo početnik u traganju, molim te vrati se, ne idi napred. Nemoj da postaneš još jedan od stručnjaka u duhovnom traganju, jer su stručnjaci gubitnici. Nemoj sticati više znanja, postani neviniji. Odbaci sve što znaš, zaboravi sve što znaš.
Ostani začuđen, ali ne pretvaraj svoje čuđenje u pitanja, jer kada se jednom čuđenje pre tvori u pitanje, pre ili kasnije pitanje će doneti znanje. A znanje je lažan novčić. Iz stanja začuđenosti vode dve staze. Jedna je postavljanje pitanja - pogrešna staza - ona vas vodi do sve više i više znanja. Druga nije postavljanje pitanja već uživanje. Uži vajte u čudu, čudu koje jeste život, čudu koje je postojanje, čudu sunca i sunčevog svetla, i drveća okupanog njegovim zlatnim zracima. Iskusite to. Ne stavljajte u to znak pitanja, pustite da to bude kako jeste. Ostanite neznalica ako želite da ikada budete prosvetljeni. Ostanite nevini, kao dete, ako želite da se ikada povežete sa postojanjem i stvarnošću. Ostanite u čudu ako želite da vam se otkriju tajne. Tajne se nikada ne otkriju onima koji nastavljaju da postavljaju pitanja. Oni koji pitaju pre ili kasnije završe u biblioteci. Oni pre ili kasnije završe sa sve tim tekstovima, jer su sveti tekstovi puni odgovora. A odgovori su opasni, oni ubijaju vaše čuđenje. Opasni su jer vam daju osećaj da znate, mada vi ne znate. Oni vam daju to pogrešno shvatanje da su pitanja rešena. "Znam šta kaže Biblija, znam šta kaže Kuran, znam šta kaže gita. Postigao sam." Postaćete papagaj; ponav ljaćete stvari ali ništa nećete znati. To nije put da se spozna - znanje nije put da se spozna. Koji je onda put do spoznaje? Cuđenje. Neka vaše srce pleše sa čuđenjem. Budite puni čuđenja, nek vam srce kuca sa njim, udišite ga, izdišite ga. Zašto toliko žuriti po od govor? Zar ne možete dozvoliti tajni da ostane tajna? Znam da postoji veliko iskušenje da joj se ne dozvoli da ostane tajna, da se svede na znanje. Zašto postoji to iskušenje? jer samo ako ste puni znanja imaćete kontrolu. Tajna će kontrolisati vas, znanje će vas učiniti kontrolorom. Tajna će vas posedovati. Ne možete posedovati tajnu; tako je ogromna a vaše ruke su tako male. Tako je beskrajna, ne možete je posedovati, moraće da ona poseduje vas - i u tome je strah. Znanje možete da posedujete, ono je tako trivijalno; vi možete da kontrolišete znanje. To iskušenje uma da se svako čuđenje, svaka tajna, svede na pitanje, u osnovi je ori jentisano strahom. Mi se plašimo, plašimo se ogromnosti života, ovog neverovatnog po stojanja. Mi se plašimo. Iz straha mi gradimo neko malo znanje oko nas kao zaštitu, kao neki oklop, kao odbranu. Samo kukavice svode strahovito vredan kapacitet čuđenja na pitanja. Zaista hrabra, kuražna osoba, živi to kako jeste. Pre nego da to izmeni u pitanje, ona skače u tajnu. Pre nego da pokuša da kontroliše, dozvoljava da tajna poseduje nju. A radost kad ste posednuti, blagoslov kad ste posednuti, je neprocenjiva. Ne možete da zamislite šta je to, nikada niste sanjali o tome - jer biti posednut tajnom je biti posed nut Bogom. •
t
lJ
J)
1\
S U V A Š E U R O Đ E N O P R A V O
167
Ken Džons, kažeš "Pošto sam samo početnik.." Imaš sreće da si samo početnik Ima ih mnogo koji su postali eksperti; oni će morati da se vrate kući, i to će biti dugo, dugo, teško putovanje. Oni su sakupili tako mnogo zna nja da će odbacivanje biti jako težak zadatak Ako si zaista početnik budi sretan. Nisi otišao predaleko, tek počinješ. Vrati se. Nema potrebe da se definišu te lepe reči, jer one nisu samo reči. želiš da definišem �stinu. Da li znaš da li je iko ikada definisao istinu? Da li ona uopšte može da se definiše? Sta je definicija? Definicija znači tautologija - sastavljaš iste reči na razne načine. Šta su u stvari vaše definicije? Sinonimi. Samo pogledaj vaše definicije i naći ćeš da je to parafraziranje. Ali kako parafrazira nje može definisati bilo šta? Druga stvar na koju mislite je definicija, ona za sebe treba drugu definiciju. Definicije su ili tautologije ili su samo glupe. Na pri �er, pitajte šta je um i poznavaoci, obrazovani, kažu: "To nije materija." A onda ih pitajte: "Sta je materija?" I oni kažu: "To nije um." Koja je ovo vrsta definisanja? Um nije materija; to postaje definicija. Materija nije um; to postaje definicija. Obe ostaju nedefini sane; ništa niste definisali, jednostavno ste pomerili problem sa jednog na drugo mesto. Možete da prevarite samo glupe. A istina znači celokupno, sve što postoji, totalnost. Sve što postoji - kako možete to da definišete? To je bezgranično, beskrajno. Definicija znači povlačenje linije oko toga, govoreći: "To je ovo." Ali nema načina da se definiše istina, jer nema načina da se povuče linija oko nje. Ona je beskrajna, ona je večna, nema početak, ni kraj. Ljudi koji su pokušali da definišu istinu kažu: "Istina je to što jeste." Ali to je tauto logija. Pitanje ostaje isto, tajna ostaje nerešena. "Istina je to što jeste" - šta ste prido neli? Jeste li je učinili malo jednostavnijom nego ranije? Možete je zvati "to što jeste'� ili je mo žete zvati istinom, ili je možete zvati Bogom, ali vi jednostavno koristite imena, reči, na zive, za nešto što se u osnovi ne može definisati. I stina se ne može definisati, mada se sigurno može iskusiti. Ali iskustvo nije defini cija. Definiciju je sačinio um, iskustvo dolazi učestvovanjem. Ako neko pita: "Šta je ples?" kako možete to da definišete. Ali možete da plešete i da znate unutrašnji osećaj toga. Bog je najviši ples. Moraćete da naučite ekstatično plesanje da bi iskusili Boga. Bog je ples u kome plesač nestaje. Onda dolazi iskustvo, izlije se po vama, i vi znate. Ali to što znate nije znanje, to znanje je mudrost. Istina ne može da se definiše. Lao Ce je kazao, ako je definišete već ste je učinili ne istinom. Dugo je živeo; mora da je bilo jako dugo, jer se priča da je osamdeset dve godine
a Ond ine god dve t ese md osa r sta bio je već en . rođ je a kad o tak , obi utr proživeo u ma jčin oj . nij ada nik Ali o. dug o jak eo živ je da ra mo , ine god dve t ese md osa ako je živeo bar još nap isao ni jed nu reč. ne i piš "Na ali: tev zah žili, tra ova izn i ova izn i nic uče i gov nje su ta živo og Cel og njegov po ju svo avi Ost . telo iš ust nap da i rat mo ćeš a dan nog jed i riji, sta i riji sta što. Sve si stariji, . čuo nije da kao nem ao ost bi ili ao, rek bi ne a i ništ o eja sm bi se on Ali sled nju opo ruku." jim svo je ao Rek a. jim ala Him ma pre će kre se da je eo poč , ario ost o jak je Ond a, kad a io, čud se sam ta živo og Cel titi. vra u neć se ada nik je, ala Him na m ide da uče nic ima : "Sa mo e već naj m oto živ sam eo živ eo, živ sam o Lep je. iran um za sto me je bol Him ala ji su naj rem um da bih o žele še. lep naj i, taz eks j ećo najv u rem um da eo vol bih ođe Tak guće ekstaze. u tiši ni Him alaj a, u tim lep im pla nin am a." iti vol doz ti ću "Ne je: ao Kaz . vio sta zau je ar ga čuv u, Kin ao ušt nap je a kad i, nic gra Na . nja aža zap og jak ek čov bio žar stra je da ra Mo to." neš išeš nap ne ako lju zem iš da nap ust toji pos Ne g. Čin Te Tao e isan nap su e koj ari stv ih već naj od nu jed za uje dug Svet mu knjiga koja se može por edi ti sa njo m. da o je žele a , ode da io vol bi doz ne žar stra mu jer , gne izbe to da ina nač i avš naš Ne re um da eo žel je on la, i ava bliž pri se rt sm e guć mo to je iko kol e, brž što lju zem i nap ust , igu knj ršio zav i a dan tri i sob j evo žar stra u je eo sed , piše da n ora prim ja ala Him ni u tiši Tao Te Čing. Ali prva stvar koj u je nap isao bila je: "Tao se ne mo že iskazati. Jed nom iskazan, to više nije Tao." Mož ete razumeti šta je mis lio. Govorio je da ako pročitate prvo tvrđenje, nem a po trebe da idete dal je. "Ist ina se ne može iskazati. Jed nom iskazana, to više nije istina" - to je njegova izjava. Sada, ako razumete, knjiga je završena. Šta može da se kaže o isti ni? Da, može da se živi, iskusi. Možete da volite, živite, pos toji te - ali def inic ija nije moguća. Ako želite def inic ije moraćete da idet e na univerzitet. Profesori definišu šta je isti na, i svaki profesor filozofije def iniš e je na svoj način, i postoje mil ion i definicija, i sve su pogrešne. Ni jed na def inic ija nikada ne mo že da bude isti nita . Sta reći o isti ni - čak ni ma la iskustva u životu ne mo gu da se def iniš u. Sta je ljubav? Ili kakav je ukus šećera na vaš em jezi ku? Kako to definisati? Sta je lep ota kada je vidite u lotosovom cvetu? Jed an od najvećih savremenih filozofa Dž. E. Mor, napisao je knjigu Načela etike, u ko joj pokušava da definiše šta je dobro. Naravno, to je prvo pitanje u svetu etike: šta je dobro? •
•
•
L II !) 1\ S U
V A Š E U R O Đ E N O P R A V O
na dvestotine ili dvestotine pedeset strana, jako se trudio, na ovaj ili onaj način, i nije mo gao to da definiše. A on je bio jedan od najperceptivnijih ljudi koje je stvorio ovaj vek. Poražen, umoran, iscrpljen, na kraju on kaže da se dobro ne može definisati. Ne može se definisati kao ni žuta boja. Ako neko pita: "Šta je žuto?" - postoji cvet neven, i neko pita: "Vi to nazivate žutim? Šta je žuto?" - kako ćete to da definišete? Šta još možete da kažete? žuto je žuto, dobro je dobro, lepo je lepo, ali to su tautologije; ništa ne definišete, jednostavno ponavljate reči. Šta je istina? Nema načina de je definišete. A ja vam ne predajem filozofiju, delim moju istinu sa vama. Ne tražite definicije. Ako imate hrabrosti, onda zaronite u iskustvo koje je ovde dostupno: skočite u meditaciju i znaćete. A ipak, kada znate, nećete biti u stanju da je definišete. I pitaš: "Šta je Bog?" To je drugo ime za istin u - naziv koji daje onaj koji voli. "Isti na" je naziv koji daje med itant celin i. "Bog " je naziv koji daje celini, istin i, onaj koji voli, posvećenik. Obe strele ukazuju na istu pojavu, ali onaj koji voli ne može da misl i u term inim a apstraktnih reči. ,.Istin a" je veoma apstraktna, ne možete da zagrlite istin u, možete li? Ne možete da po ljubi te istin u - ili možete? Ne možete reći zdravo istin i, niti se možete držati za ruke sa istin om. ,.Istina" je impe rsonalna ; to je reč koju su dali meditanti koji ne žele da unes u nikakvu personalnost u to. "Bog " je ime dato iz ljubavi, iz lično g odno sa sa post ojan jem. Onaj koji voli želi da kaže: "Ti", onaj koji voli želi da kaže: "On", onaj koji voli želi da ima zaje dništvo, dijal og. To je ista celo kupnost, ali je onaj koji voli čini pers onal nom . Ond a istin a postaje Bog. v I pitaš: "Sta je duhovno?" Biti u vezi sa istinom ili Bogom znači biti duhovan. Upamtite, biti u vezi - ne pričati o duhovnosti, ne slediti određeno verovanje, dogmu, crkvu, već biti u direktnoj nepo srednoj vezi sa postojanjem jeste duhovnost. Biti u skladu sa celinom, osetiti harmoniju, radost i pravo slavlje bivanja ovde, to je duhovnost. To nema nikakve veze sa odlaskom u crkvu ili hram, to nema nikakve veze sa recitovanjem Kurana, Biblije ili Gite. To nema nikakve veze sa ritualom, obožavanjem, to ima veze sa zajedništvom, zajedništvom sa drvećem, zajedništvom sa zvezdama, zajedništvom sa rekama, zajedništvom sa svime što postoji. To je zajedništvo sa ovim višedimenzionalnim izrazom Boga, to je dijalog sa celinom. Osobina lude ljubavi je potrebna, onda ste duhovni. Duhovnost nije trip iz glave; to je dijalog od srca srcu, i na kraju dijalog od bića biću. I četvrto, pitaš: "Šta je činjenica?" I
v
Cinjenica je istina viđena sa nesvesnošću, viđena sa slepoćom, viđena sa zatvoreni III očima, viđena neinteligentno, nemeditativno. Onda istina postaje činjenica. Na primer, naiđete na budu. Ako ga gledate nesvesno on je samo činjenica, istorijska činjenica; rođen je određenog dana i umreće određenog dana. On je telo koje možete vi deti svojim očima; on je izvesna osoba, personalnost. Istorija može imati beleške o njemu, vi možete imati njegovu sliku. Ali ako pogledate, ne nesvesno već sa velikom svesnošću, sa svešću, sa velikim sve tlom, tišinom, onda činjenica više nije tu - tu je istina. Onda buda nije neko ko je rođen određenog datuma, on je neko ko nije nikada rođen i neće nikada umreti. Onda buda nije telo, telo je samo prebivalište. Onda buda nije ograničeno biće koje se pojavilo pred vama, on predstavlja sveukupnost, celinu. Onda je buda zrak beskonačnog, dar onostranog ze mlji. Onda je iznenada činjenica nestala; sada je tu istina. Ali istorija ne može da zabeleži istinu, istorija se sastoji od činjenica. U Indiji imamo dva različita sistema. Jedan zovemo istorija; istorija beleži činjenice. Drugi zovemo pu rana, mitologija; ona beleži istinu. Nismo pisali istoriju o Budi, Mahaviru ili Krišni, ne. To bi pOVUklo nešto neizmerno lepo u muljevitu nesvesnost čovečanstva. Nismo pisali istoriju o tim ljudima, pisali smo mitove. Sta je mit? Mit je parabola, parabola koja samo pokazuje na Mesec ali ništa ne kazuje o tome - prst koji pokazuje na Mesec, jedna indikacija, strelica, koja ništa ne govori. Idite u Đainski hram i bićete iznenađeni. Naći ćete dvadeset četiri statue dvadeset četiri prosvetljena majstora, dvadeset četiri tirtankare. I najizraženija stvar biće to, da svi oni izgledaju potpuno slično. To je nemoguće - nema čak ni dve osobe na svetu pot puno slične, nisu čak ni blizanci potpuno slični. Pa kako je to moguće - i vremenski raz mak je veliki, hiljade godina - dvadeset četiri tirtankare da budu baš tako slični? To nije istorija. Te statue ne prikazuju stvarne osobe, ne, nimalo. One nisu slikovni prikazi. A šta su onda one? One predstavljaju nešto unutrašnje, ope prikazuju nešto me ditativno, one prikazuju nešto od unutrašnjeg mira, nešto od bića. Te dvadeset četiri sta tue su samo oslikavanje, vidljivo predstavljanje nečeg što nije vidljivo. Sedeći pred tim statuama, ako ćutke nastavite da posmatrate, bićete iznenađeni. Nešto počinje da se dešava u vama. Statue su oblik objektivne umetnosti; usklađuju se sa unutrašnjim oblikom vašeg bića. Položaj statua se usklađuje sa vašim položajem. Ako sedite u istom položaju - sa ispravljenom kičmom, poluotvorenim očima, samo posma trajući vrh svoga nosa, ne radeći ništa, kao da ste takođe mermerna statua, potpuno bela, v
L II J) A s U
V A Š E U R O Đ E N O P R A V O
l7l
spolja i iznutra - onda ćete znati da niste suočeni sa običnim statuama, suočili ste se sa velikim simbolima. To je mitologija. Mitologija je obavezno poetska, jer samo poezija može dati nekoliko prosjaja nepo znatog. Rečeno je da, gde god je Buda išao, drveće bi počelo da cveta van sezone. Sad, to je poezija, čista poezija, to se nije desilo kao činjenica. Ali pokazuje nešto; nema drugog načina da se to kaže. To kaže, kad god se stupala u vezu sa Budom, čak je i drveće poči njala da cveta van sezone - pa šta da se kaže o ljudima? Priča se da kad god bi Muhamed krenuo po pustinjskom vrelom suncu, a svuda je bilo vrelo, mali oblak, beli oblak, bi plovio nad njim samo da bi mu pravio senku kao kišobran. To je poezija, lepo, ali nije istorijska činjenica. Covek kao Muhamed je zaštićen postojanjem, o čoveku kao što je Muhamed na svaki način se staralo postojanje. O onom ko se predao postojanju, o njemu se postojanje obavezno stara. Kako postojanje može da se ne stara o onome ko ima potpuno poverenje? Da bi se ovo reklo, postoji metafora o oblaku koji lebdi nad njegovom glavom gde god bi on krenuo. Hrist umire na krstu, i onda posle tri dana je uskrsnuo. To je poezija, ne istorija. To nije činjenica, to je istina. Jednostavno govori da oni koji umiru u Bogu, i za Boga, dolaze do večnog života. Oni koji su spremni da umru za Boga, uskrsnu na drugom planu biva nja, gube fizičko telo, ali stiču svetlosna telo. Oni više nisu deo zemlje već postaju deo neba; oni nestaju iz vremena ali se pojavljuju u večnosti. Ali sve religije su pokušale da dokažu da su to činjenice. I u pokušavanju da dokažu da su to činjenice, oni su jednostavno dokazali da su budale. To nisu činjenice, to su sim bolične istine. Sve što vidite oko sebe je činjenica. Vidite drvo, zeleno drvo, puno biljnog soka i cveća - to je činjenica. Ali ako meditirate, i jednog se dana vaše oči iznenada otvore, otvore za stvarno, i drvo više nije samo drvo - njegovo zelenilo nije ništa do Božije zeleno u njemu, i biljni sok koji teče kroz njega nije više fizička pojava već nešto duhovno - ako jednog dana možete da vidite biće drveta, Boga drveta, da je drvo samo manifestacija božanskog, videli ste istinu. Za istinu su potrebne meditativne oči. Ako nemate meditativne oči, onda su u životu sve samo sumorne, mrtve činjenice, koje nisu međusobno u vezi, slučajne, bez smisla, zbrka, samo slučajna pojava. Ako vidite istinu, sve dolazi pod konac, sve dolazi u harmo niju, sve počinje da ima smisao. Setite se uvek, smisao je senka istine. A oni koji žive samo u činjenicama žive jedan krajnje besmislen život. •
Treće pitanje:
<.
Voljeni Ošo, rekao si da je prosvetljenje uvek potpuno. Ipak porediš svoje stanje neuma sa jednim orkestrom dok ono Krišnam urtijevo porediš sa solo sviračem flaute. Zar nema onaj ko je prosvetljen pristup svem znanju? Zašto je onda ta tunelska vizija kod Krišnamurtija?
I)
Henk Fasen, prosvetljenje je uvek potpuno. Ako je to neki orkestar onda je to pot puni orkestar, ako je to samo jedna flauta, onda je to jedna apsolutno potpuna solo flauta. Postojanje je uvek potpuno, tako da je prosvetljenje uvek potpuno. Mali cvet je tako pot pun kao i sunce. Potpunost je potpuno drugačija pojava od kvantiteta; tiče se kvaliteta. Krišnamurtijeva solo flauta je potpuna kao i moj orkestar, moj orkestar nije potpu niji. Potpunost ne može biti manja ili veća. Ti misliš u terminima kvantiteta, zato se javilo pitanje. Ja govorim o kvalitetu. Svaki akt prosvetljene osobe je potpun. Da li ona pije čaj, ili slika veliku sliku, svira muziku, ili samo ćutke sedi ne radeći ništa, svaki akt je potpun. Krišnamurti je solo svirač na flauti - i nekoliko solo svirača flaute su potrebni jednako kao što je i orkestar potreban. Oni povećavaju lepotu postojanja, čine život bogatijim. Odbaci svoj um koji ide sa poređenjem u terminima kvantiteta. Podigni svoj nivo svesnosti malo više i počni da misliš o kvalitetu, i onda nema problema. Krišnamurti radi ono što može najbolje da uradi. Ne bi ličilo na njega da postane jedan orkestar, ne. To bi osiromašilo svet. On treba da nastavi to što radi; to daje boju životu, raznovrsnost. Ja ne mogu da postanem solo svirač na flauti - ne da to nije lepo, već to jednostavno nije moj put. Uživam da budem orkestar. Voleo bih da Atiša svira samnom, i Bahaudin, i Kabir, i Nanak, i Lao Ce, i Zaratustra, i mnogi, mnogi drugi. Voleo bih da sviram sa svima njima i budem deo tog orkestra. To je moj put. Nema ničeg višeg ili nižeg. Kada se jednom prosvetlite, nema ničeg višeg ili nižeg; ne može da bude. Ako lotosav cvet postane prosvetljen, biće to lotosov cvet. Ako ruža postane prosvetljena, biće to ruža. Oba cveta imaju isti kvalitet prosvet ljenja, ali ruža će ostati ruža a lotos će ostati lotos. Pitaš me: " Rekao si da je prosvetljenje uvek potpuno, nikada delimično." Da, ono nije nikada delimično. I Krišnamurti nije delimični svirač na flauti. On je potpuni svirač na flauti; on je potpun u svom delovanju, do krajnosti u svom aktu. Kaže . da je sretan što nije čitao Vede, Bibliju, Koran, Upanišade, Tao Te Cing. Zašto? - jer su o n i
lj A S U
V A Š E U R O Đ E N O P R A V O
mogli da ga ometaju, mogli su da ostave nekoliko tragova za sobom, mogli su da postanu deo njegovog bića. On je hteo da bude jednostavno svoj, u kraj njoj čistoti. Moj pristup je sasvim drugačiji. želeo bih da imam onoliko veliko društvo prosvetlje nih ljudi sa sobom koliko je to moguće. To je teško društvo, jer svi su oni tako različiti ljudi; postati domaćin svima njima je nezgodno. Ali ja uživam u tome. Što je to više nezgodno, više uživam u tome. To je predivan izazov. Ne možete da zamislite kako je teško imati Budu, Mahavira, Muhameda i Mojsija skupa. Mahavir stoji go, a Buda to uopšte ne voli. I pošto Buda nije go, ni Mahavir nije sretan. Imati sve te ljude sa sobom veliki je izazov. Krišnamurti živi sam. To ima svoj vlastiti izazov, ali to nije moj izbor. Ne kažem da moj izbor mora da bude njegov izbor, ne kažem da on treba da radi ono što ja radim. Ja sam savršeno sretan radeći moju stvar, i savršeno sam sretan što on radi svoju stvar. Mnogi ljudi su me pitali zašto sam govorio o mrtvim majstorima toliko mnogo, zašto ponekad ne govorim o živim majstorima? Neka Krišnamurti umre, onda ću govoriti o njemu. Postoji za to razlog. Znam kako je teško samo držati tako mnogo preminulih majstora zajedno, ali to možete da ostvarite sa preminulim majstorima - ako kažem Mahaviru da ostane u svom uglu, on mora da ostane u svom uglu. Ali živi majstor ne bi slušao; počeo bi da se meša, počeo bi da se ra spravlja sa drugima. A ponekad je i meni potrebno malo sna takođe. Kažeš: "Nema li, prosvetljeni, pristup svem znanju?" Prosvetljenje nema nikakve veze sa znanjem. Prosvetljeni nema pristup znanju. Da, on ima sav pristup nevinosti - i Krišnamurti svirajući na svojoj flauti je onako nevin, kao ja sa mojim orkestrom. To nije pitanje znanja, to je pitanje mudrosti. Mudrost je potpuno drugačija pojava - mudrost je nevinost. Možete je čak zvati neznanje, to može, ali molim vas ne zovite je znanje. Bliža je neznanju nego znanju. Priča se da je Sokrat rekao u svojim poslednjim danima: "Znam samo jednu stvar, da ništa ne znam." To je prosvetljenje, znati samo jednu stvar: "Ne znam ništa." U trenutku kada sve znanje nestane, ego nestaje, personalnost nestaje, onda odvojenost između vas i postojanja nestaje. Ponovo ste čisti, neokaljani, jedno sa celi nom. I takođe si pitao: "Zašto ta tunelska vizija kod Krišnamurtija?" To treba da pitaš Krišnamurtija, ne mene. To nije moja stvar. On to voli, tako je odra stao. Kroz vekove, kroz mnoge živote, on se kretao ka tunelskoj viziji. A tunelska vizija ima svoje lepote, jer sve što vidite, vidite jako jasno, jer su vam oči fokusirane. Otuda Krišnamurtijeva jasnoća. Niko nikada nije bio tako jasan, tako kristalno jasan. Niko nije nikada bio tako logičan, tako racionalan; niko nije nikada bio tako analitičan.
Njegova temeljitost ulaženja u stvari i njihove detalje je prosto neverovatna. Ali to jc cico njegove tunelske vizije. Ne možete da imate sve, upamtite. Ako želite jasnoću potrebna vam je tunelska vizija; postaćete sve više i više fokusirani na manje i manje. Tako oni definišu nauku: "Znati sve više i više, o manje važnom i sitnijem." I ako na uka ikada uspe u svom krajnjem cilju, onda ćemo morati da kažemo: "Znanje svega o beznačajnom." To može biti jedini logičan zaključak o saznavanju sve više i više o sitnijem i manje važnom. Gde će to odvesti? Odvešće do tačke gde ćete znati sve o ničemu. Nauka je tunelska vizija, Krišnamurti je naučna osoba, veoma naučna. Otuda njegova privlačnost za sve koji vole analize, seciranje, koji vole zalaženje u sićušne detalje. On je baš suprotnost Lao Ceu. Lao Ce kaže: "Svako izgleda tako jasno; samo sam ja zbunjen." Čovek kvaliteta kao Lao Ce, čovek krajnje prosvetljenosti, kaže ovo: "Svima je sve ja sno o svemu, osim meni. Tako sam Zbunjen, tako sam smušen, da ne znam šta je šta. Svako hoda sa tolikom sigurnošću, a ja oklevam na svakom koraku. Svako ide tako pravo, bez gledanja na stranu. A ja hodam kao čovek koji zimi prelazi hladnu, ledeno hladnu reku." Lao Ce je baš suprotnost Krišnamurtiju. On nema tunelsku viziju. Njegova vizija je tako široka, tako raširena, ne može biti veoma jasna. Obavezno će biti mutna, nejasna, ali to takođe ima svoju lepotu. Krišnamurtijeve izjave imaju logiku. Lao Ceove izjave imaju . poezIJu. Moja vizija je čak i šira od Lao Ceove. Ja uključujem i Lao Cea i mnoge druge. Oči gledno Lao Ce nije mogao da uključi mene. Prošlo je dvadeset pet vekova; u tih dvadeset pet vekova veliki prosvetljeni ljudi su bili na zemlji. Ja, na celo nasledstvo polažem pravo kakvo pre niko nije polagao. Lao Ce nije nikad čuo za Krišnu, Lao Ce nije nikad čuo za Patanđalija. Patanđali nije nikada čuo za Lao Cea ili Čuang Cea ili Lie Cua. Buda nije znao za Zaratustru ili Mojsija. Sada je svet postao malo selo, globalno selo, i cela istorija čovečanstva je naša. Ja sam u sasvim drugačijoj situaciji. Znam sve o Lao Ceu, Čuang Ceu, Lie Ceu, Konfučiju, Menčiju, Milarepi, Marpi, Tilopi, Naropi, Bodidarmi, Mahakašjapi, Sariputi, Mahaviru, Adinati, Mojsiju; Avramu, Isusu, Fransisu, Kabiru, Nanaku, Dadi, Meri, Rabiju - svima. Ceo svet mi je dostupan. Vidim celo nebo, sve zvezde, sva sazvežđa, moja vizija je obavezna da bude najpoetičnija. Ali što dublje uđete u poeziju, manje i manje postajete logični. Sto dublje ulazite u poeziju, ona postaje sve više i više nalik ljubavi a sve manje i manje logična. U samom temelju poezije, sva jasnoća nestaje. Ništa nije jasno, ali sve je lepo, sve je misteriozno. Ništa nije jasno ali sve je prosto fantastično. .
U
D
A S U
V A Š E U
R O Đ E N O P R A V O
v
il7 S
Krišnamurti ima svoj put, i ja sam sretan što je on u svetu. On je u drugoj krajnosti. Ako ode, nedostajaće mi više nego iko drugi na svetu. Ali mogu da razumem tvoje pitanje Henk Fasen. To nije jedino pitanje; pitao si mnogo više o istoj stvari. Izgleda da te je duboko povredilo što sam kritikovao Krišnamurtija. J oš uvek me ne razumeš. To je moj način da mu ukažem moje poštovanje. To je moj način izjavljivanja da postoje druge prosvetljene osobe na svetu. Ako ti moj orkestar ne odgovara, onda je jedina alternativa solo flauta koju svira Dž. Krišnamurti. Nema druge, nema treće osobe koja bi ti bila od bilo kakve pomoći. Ili Kriš namurti ili ja - nema druge alternative. Upravo sada nema druge alternative. Krišnamurti je obavezan da me kritikuje; to mogu da razumem. Njegovo stanovište je jednostavno i jasno, moje stanovište je više nejasno. Ponekad ću ga smatrati izuzetno vrednim, jer bih voleo da on takođe bude deo moga orkestra. A ponekad ću ga kritikovati, jer mi se ne dopada solo flauta. Poslednje pitanje: Voljeni Ošo, osećam da deliš mnogo ezoteričnih gledišta sa ljudima koji nemaju načina da potvrde to što govoriš. Od kakveje važnosti da čuje o šest ili šesnaest Đaina tirtan kara, ili drugim ezoteričnim informacijama, osoba u Oškošu ili Bruklinu, koja svaki dan ide na posao pretrpanim autobusom, ili podzemnom železnicom ? Od kakvog je značaja čuti da je Isus nekada bio u Indiji ili daje Rozenkrojcerska sekta duhova radeći sa druge strane posedovala Hitlera?
Dejvide Lajt, budale su svuda, koliko na Oskošu i Bruklinu, tako i u Bombaju i Poni. Ni jedna zemlja nema nikakvu privilegiju na budale. A budale su uvek tragale za nečim ezoteričnim - samo im je glupost privlačna. I ponekad govorim gluposti, jer nisam ovde da pomognem samo onima koji nisu budale. Ja takođe bacam moju mrežu šire i šire; ta kođe treba da uhvatim neke budale. Oni su dobri ljudi! Sada, vidi samo, Dejvide, odakle si došao? Kako si uhvaćen? Te glupe teorije o šest ili šesnaest tirtankara, ili Rozenkrojcerski tajni učitelji, Koturni, K.H., kako upravljaju Adolfom Hitlerom i celim Nacističkim pokretom... Postoji duboka potreba u čoveku da zna stvari koje su bezvredne, da zna stvari koje čine da se osećate pose bnim - jer sam o vi znate te stvari i niko drugi. Čovek želi da bude pose ban, i ništa vas ne čini više pose bnim do takozvano ezoterično znan je. Zato ezote ričn o znanje ostaje važno. Sve vrste đubreta idu pod imen om ezoteričnog znan ja - da je
zemlja šuplja, da su unutar zemlje velike civilizacije. I ima ljudi koji još uvek veru ju I I l u , i u mnoge druge takve priče. Čovek živi tako tupim i jednoličnim životom da želi neko uzbuđenje. Oni koji su m
(
II II II s U V A Š E
U R O Đ E
N O P R A V O
1 77
11
p R
I
,
O
T E R A N
I
I
l'
Z
I{
O
S
,
i I ,
T
V E T A
E
R A N I
Prvo pitanje Voljeni Ošo, ne razumem, Kažeš da je čežnja u sebi i po sebi božanska. Opet često si govorio da su sve želje, čak i za Bogom, svetovne a ne duhovne.
Deva Ašoka, čežnja u svojoj čistoći je božanska, čežnja kada se ni za čim ne čezne je božanska. U trenutku kada se pojavi neki objekat čežnje, ona postaje svetovna. Čežnja je čista vatra koja pročišćava, čežnja je vatra bez dima, plamen bez dima. Ali u trenutku kada se pričvrsti za bilo kakav objekat - svetski, drugim rečima; novac, meditaciju, Boga, nir vanu, nije važno - bilo koji objekat, čežnja više nije čista, zagađena je objektom. Onda obje kat postaje važniji od same čežnje. Onda je čežnja samo sredstvo, nije više dovršena u sebi. I ceo napor sanjase je da vam pomogne da odbacite sve objekte čežnje. Cežnja neće nestati - u stvari, što se više objekata odbaci, intenzivnija, potpunija će postati čežnja, jer će biti oslobođena energija zapletena u objekte. I onda dolazi trenutak kada je osoba jednostavno žedna - nije žedna za nečim, već jednostavno žedna. Gladna - nije gladna za nečim, samo čista vatra čežnje. I ta zaista čista vatra vas sagori, svede vas na pepeo. I . iz toga se rađa nešto novo. To je značenje parabole o feniksu, to je smisao parabole o feniksu. Ptica umire od vatre koja se javlja u njenom vlastitom biću, sagori u njoj. nestaje u njoj, i onda uskrsne. A to je značenje i Hristovog uskrsnuća, takođe, njegovog umiranja na krstu i njego vog ponovnog rođenja. Isus govori ponovo i ponovo: "Dok se ponovo ne rodite, nećete moći da uđete u carstvo nebesko." Ali kako da se ponovo rodite ako prvo ne umrete? Jedna kraj nja smrt treba da pret hodi pre nego što može da se dogodi krajnje rođenje . v
I Z s V E T A
[ 79
•
Ašoka, mogu da razumem zašto si zbunjen - jer sa jedne strane kažem: "Č ežnja je u sebi i po sebi božanska..." Ponavljam to opet, to je tako. I nema kontradikcije kada kažem da su sve žudnje, čak i za Bogom, svetovne a ne duhovne. Č ežnja je božanska. Č eznite za nečim, i pali ste. To je prvobitni pad. Izgubili ste čistotu, nevinost čežnje; postala je blat njava, pala je na zemlju, krila su joj odsečena. Nema kontradikcije u tim dvema izjavama. Kada god nađete kontradikciju u mojim izjavama, uzmite za pravilo da meditirate o njima, jer suštinski ne može biti kontradik cije. Očigledno može biti, ali sada, takođe, treba da počnete da radite domaće zadatke. Meditirajte, pogledajte sve moguće aspekte, sva moguća značenja, i bićete iznena đeni. Kada budete sposobni da vidite doslednost, stvarnu doslednost, kada budete spo sobni da idete iznad kontradikcija, to će biti trenutak velikog uvida. To će vas ispuniti svetlom, učiniće vas ushićenim, jer to je otkriće, a svako otkriće pomaže razvoju. Drugo pitanje: Voljeni Ošo, često imam osećaj da ne radim nešto što bi trebalo da radim, ili da radim nešto što ne bi trebalo da radim; da nešto mora da se promeni i uz to - školska briga, da neću diplomirati, da mogu biti izbačen.
Krišna Prabu, tako smo svi mi bili podignuti. Celo naše obrazovanje - u porodici, društvu, školi, gimnaziji, na fakultetu - stvara u nama tenziju. A osnovna tenzija je da ne radite ono što bi trebalo da radite. Onda to dalje traje celog vašeg života; sledi vas kao noćna mora, nastavlja da vas lovi. Nikad va� neće ostaviti na miru, nikada vam neće dozvoliti da se opustite. Ako se opustite reći će: "Sta to radiš? Ne očekuje se da se odmaraš; trebalo bi da radiš nešto." Ako radite nešto reći će: "Šta to radiš, potrebno ti je malo odmora, inače ćeš poludeti - već si na ivici." Ako radiš nešto dobro, reći će: "Ti si budala. Ne isplati se činiti dobro, ljudi će te pre variti." Ako radiš nešto loše reći će: "Šta to radiš? Pripremaš put da odeš u pakao, mora ćeš da patiš zbog toga." To te nikada neće ostaviti na miru; šta god da radiš, to će biti tamo da te osuđuje. Taj osuđivač je bio implantiran u tebe. To je najveća nevolja koja se desila čovečanstvu. I osim ako se ne oslobodimo tog osuđivača unutar nas ne možemo biti istinski ljudi, ne možemo biti istinski radosni i ne možemo da učestvujemo u slavlju koje postojanje jeste. l onda, niko to ne može da odbaci sem tebe. A to nije samo tvoj problem, Kišna Prabu. To je problem skoro svakog ljudskog bića. U kojoj god zemlji da si rođen, kojoj god religiji
da pripadaš, to nije važno - katolik, komunist, hindu, musliman, đain, budista, nije važno kojoj vrsti ideologije pripadaš, suština je ista. Suština je da se stvori rascep u tebi, tako da jedan deo uvek osuđuje drugi deo. Ako slediš prvi deo onda drugi deo počne da te osuđuje. Ti si u unutrašnjem sukobu, građanskom ratu. Građanski rat mora da se odbaci, inače ćeš propustiti celu lepotu, blagoslov života. Nikada nećeš biti u stanju da se smeješ od srca, nikada nećeš biti u stanju da voliš, nikada nećeš biti u stanju da budeš potpun ni u čemu. A samo iz potpunosti čovek cveta, dolazi proleće, i tvoj život počinje da poprima boje, muziku i poeziju. Samo iz potpunosti iznenada osećaš prisustvo Boga svuda oko sebe. Ali ironija je da su rascep stvorili takozvani sveci, sveštenici i crkve. U stvari sveštenik je bio najveći ne prijatelj Boga na zemlji. Treba da se oslobodimo svih sveštenika; oni su osnovni uzrok ljudske patologije. Oni su svakog lako učinili bolesnim, oni su izazvali epidemiju neuroza. [ neuroze su po stale tako opšte da ih primamo zdravo za gotovo. Mislimo da je u tome sav život, mislimo da je to ono što život jeste - patnja, duga, duga, produžena patnja; bolno, postojanje u agoniji; jedna autobiografija velike muke oko ničega. [ ako pogledamo na naš takozvani život, on tako izgleda, jer u njemu nikad nema ni jednog cveta, nikada ni jedne pesme u srcu, nikad zraka božanskog svetla. Ne iznenađuje da inteligentni ljudi širom sveta pitaju kakav je smisao života. "Zašto bi nastavili da živimo? Zašto smo takve kukavice da nastavljamo da živimo? Zašto ne možemo da sakupimo malo hrabrosti i stavimo tačku na svu tu besmislicu? Zašto ne mo žemo da počinimo samoubistvo?" Nikada ranije na svetu nije bilo tako mnogo ljudi koji misle da je život tako krajnje besmislen. Zašto se to dogodilo u ovom veku? To nema veze sa ovim vekom. Već veko vima, najmanje pet stotina godina, sveštenici nanose štetu. Sada je to dostiglo krajnji vrhunac. To nije naš rad, mi smo žrtve. Mi smo žrtve istorije. Ako čovek postane malo više svestan, prva stvar koja treba da se uradi je da se spale sve istorijske knjige. Zaboravite prošlost, bila je košmar. Počnite iz početka od abc, kao da je Adam ponovo rođen. Počnite kao da smo ponovo u Edenskom vrtu, nevini, neokaljani, nezagađen i svešteničkim sred stvima. Sveštenici su bili veoma zli, jer su za sebe izmislili nešto strašno važno: podelili su čoveka, učinili ga u osnovi šizofrenim i uvek ostajete pod njihovom vlašću. Podeljen čo vek je slab čovek. Nepodeljen čovek, individua, ima snagu - snagu da prihvati bilo koju pustolovinu, bilo koji izazov.
P R O T E R A N [ [ Z S V E T A ...
181
.-
Covek je tražio dob ru crkvu da bi sluš ao predavanja, i naša o je jedn u mal u u kojoj je skup ljud i čitao sa svećenikom. Govorili su: "Ostavili smo neu rađ enim one stvari koje smo trebali da ura dim o i uradili smo one stvari koje nism o trebali da ura dim o." Čovek se spu stio na sedi šte i uzdahnuvši sa olak šanj em rekao za seb e: "Hvala Bogu, najzad sam našao mo je dru štvo." Idite u bilo koju crkvu i naći ćete svoje društvo, naći ćete replike svoga bića. Možda je jezik malo drugačiji, ritual malo drugačiji, ali osnove su iste. Osnovno je: čovek treba da se svede na građanski rat. Prvog dana kada prepoznate to šta su vam učinili sveštenici, dan je velikog uvida. I prvi dan kada odbacite sve te besmislice je dan započinjanja oslobođenja. Radite ono što vaša priroda želi da radi, uradite ono što vaše urođene osobine žude da urade. Ne slušajte svete tekstove, slušajte vlastito srce; to je jedini sveti tekst koji pro pisujem. Da, slušajte jako pažljivo, veoma svesno, i nikada nećete pogrešiti. I slušajući svoje srce nikada nećete biti podeljeni. Slušajući vlastito srce počećete da se krećete u pravom smeru, čak i ne misleći šta je ispravno a šta pogrešno. Tako, cela veština za novo čovečanstvo bi se sastojala u tajni slušanja srca, svesno, oprezno, pažljivo. I slediti ga na svaki način, i ići gde god vas odvede. Da, ponekad će vas odvesti u opasnost - ali setite se onda, te opasnosti su potrebne da bi vas učinile zrelim. I ponekad će vas odvesti sa pravoga puta ali setite se opet, ta lutanja su deo rasta. Mnogo puta ćete pasti. Ustanite ponovo, jer tako čovek stiče snagu, padajući i ponovo ustajući. Tako čovek postaje integrisan. Ali ne sledite pravila nametnuta sa strane. Ni jedno nametnuto pravilo ne može ni kada biti ispravno, jer su pravila izmislili ljudi koji su želeli da vama vladaju. Da, ponekad je takođe u svetu bilo velikih prosvetljenih ljudi - Buda, Isus, Krišna, Muhamed. Oni nisu dali pravila svetu, oni su dali svoju ljubav. Ali pre ili kasnije, učenici bi se sakupili i počeli da prave pravila ponašanja. Jednom kada je UČitelj otišao a oni su u dubokoj tami, počinju da pipaju u mraku za određenim pravilima, koja bi sledili, jer sada svetlo po kome su mogli da vide više nije tu. Sada će morati da zavise od pravila. Ono što je uradio Isus je bilo šaputanje njegovog vlastitog srca, a šta Hrišćani rade nije šaputanje njihovog srca. Oni su imitatori - i trenutak kada imitirate, vi vređate vaše ljudsko, vi vređate vašeg Boga. Nikada ne budite imitatori, uvek budite originalni. Nemojte postati kopije. Ali to se dešava svuda po svetu - kopije i kopije.
Život je zaista ples ako ste jedinstveni, bićete u stanju da slušate šapat vaših srca. A ona zaista šapuću. Srce govori veoma tihim, malim glasom; ono ne viče. Slušajte majstorovu tišinu tako da jednog dana možete da slušate vaše najdublje jezgro. I onda se nikada neće pojaviti ovaj problem: "Da li radim nešto što ne bi trebalo da radim, i ne radim nešto što bi trebalo da radim." Ovaj problem se javlja samo jer vama upravljaju spoljašnja pravila; vi ste imitatori. Ono što je ispravno za Budu nije ispravno za vas. Samo pogledajte kako se razlikuje Krišna od Bude. Da je Krišna sledio Budu, nedostajao bi nam jedan od najlepših ljudi na zemlji. Ili da je Buda sledio Krišnu, bio bi samo siroto čeljade. Samo pomislite na Budu kako svira flautu; uznemirio bi san mnogim ljudima, on nije flautista. Samo pomislite na Budu kako pleše; to izgleda tako smešno, baš apsurdno. Ali isti je slučaj sa Krišnom. Sedi ispod drveta bez flaute, bez krune od paunovog perja, bez lepe odeće, samo sedi kao prosjak pod drvetom, zatvorenih očiju, niko ne pleše oko njega, nikakvo plesanje, nikakva pesma, i Krišna izgleda tako siroto, tako osiromašeno. Buda je Buda, Krišna je Krišna, a vi ste vi. I niste ni na koji način manje od bilo koga drugog. Poštujte sebe, poštujte vaš sopstveni unutrašnji glas i sledite ga. I zapamtite, ne garantujem vam da će vas to uvek voditi ispravno. Mnogo puta će vas odvesti pogrešno, jer da bi došao na prava vrata čovek prvo mora da zakuca na pogrešna. To je tako. Ako iznenada nabasate na prava vrata, nećete biti u stanju da prepoznate da su prava. Ima mnogo ljudi koji dođu pravo ovde, oni nisu nikad bili nigde drugde. Gotovo je nemoguće imati bilo kakav kontakt sa njima. Oni ne mogu da shvate šta se ovde događa, nemaju pozadinu, nemaju kontekst za to. Nisu naučili šta je pogrešno, pa kako mogu da razumeju šta je ispravno? Ali kada ovde dođu ljudi, koji su živeli sa mnogim, mnogim, takozvanim majstorima, i živeli sa mnogo, mnogo tragalaca, i bili deo mnogih škola, kada oni dođu ovde, nešto se odmah upali u njihovim srcima. Oni su videli tako mnogo, da sada mogu da prepoznaju . šta je istinito. Zato setite se, u završnom računu ni jedan napor nije izgubljen, svi napori doprinose krajnjem vrhuncu vašeg rasta. Zato ne oklevajte, ne brinite se previše ako pogrešite. To je jedan od problema; ljudi se uče da nikada ništa ne urade pogrešno, i onda oni postanu ne odlučni, puni straha, tako zaplašeni da ne učine grešku, da postaju zaglibljeni. Oni ne mogu da se pomeraju, nešto pogrešno može da se desi. Pa oni postanu kao stene, gube sve pokrete. Ja vas učim: Počinite što je više grešaka moguće, pamteći samo jednu stvar: ne činite istu grešku ponovo. I vi ćete da rastete. To je deo vaše slobode da skrenete sa pravog puta,
P R O T E
R A N I I Z S V E
T A T
183
deo je vašeg položaja da idete čak i protiv Boga. I to je ponekad lepo, ići čak i protiv Boga. Tako ćete početi da dobijate kičmu; inače ima na milione ljudi beskičmenjaka. Pošto govorim takve stvari, mnogi ljudi su ljuti. Baš pre neki dan, ovde je došao no vinar. Došao je da obaveštava šta se događa ovde u ašramu, i hteo je da ima obe priče ljude koji su za, i ljude koji su protiv. Tako je išao okolo po gradu. Razgovarao je sa poli cajcima, išao je da vidi gradonačelnika Pone. I ono što je gradonačelnik rekao je zaista predivno, sviđa mi se. Rekao je: "Taj čovek je tako opasan, da bi ga trebalo prote rati iz Pone - ne samo iz Pone već i iz Indije, ne samo iz Indije već iz sveta!" Svidelo mi se to. I počeo sam da mislim o tome. Gde bi me oni proterali iz sveta? To je zaista fantastična ideja! Ako oni to mogu da obezbede, ja sam spreman da idem. Zašto ima tako mnogo ljutnje? Ljutnja ima razlog, iza je logička osnova. Logička os nova je da ja pokušavam da vam dam potpuno novu viziju religioznog života - i ako nova vizija uspe, onda će sve stare vizije morati da umru. Krišna Prabu, zaboravi sve što ti je bilo rečeno: "Ovo je ispravno, ovo je pogrešno." život nije fiksan. Stvari koje su ispravne danas mogu biti pogrešne sutra, stvari koje su pogrešne u ovom trenutku mogu biti ispravne u sledećem. život ne može biti tačno odre đen, ne možeš ga označiti tako lako: "Ovo je ispravno, ovo je pogrešno." život nije pro davnica hemijske robe, gde je svaka bočica označena i znaš šta je šta. život je tajna; jednog trenutka nešto odgovara i onda je to u redu. Sledećeg trenutka, toliko je vode proteklo Gangom da to više ne odgovara i pogrešno je. Sta je moja definicija ispravnog? Ono što je u skladu sa postojanjem ispravno je, a ono što nije u skladu sa postojanjem, pogrešno je. Moraćete da budete veoma oprezni svakog trenutka, jer to mora da se odluči svakog trenutka nanovo. Ne možete da zavisite od konfekcijskih odgovora šta je ispravno a šta pogrešno. Samo glupi ljudi zavise od kon fekcijskih odgovora, jer onda ne moraju da budu inteligentni. Nema potrebe; već znate šta je ispravno a šta pogrešno, možete nabubati listu, lista nije mnogo velika. jevreji imaju deset zapovesti, tako jednostavno, znate šta je ispravno a šta pogrešno. Ali život se neprestano menja. Kad bi se Mojsije vratio, ne mislim da bi vam dao istih de set zapovesti - ne može. Posle tri hiljade godina, kako može da vam da iste zapovesti? Morao bi da izmisli nešto novo. Ali moje shvatanje je da kad god se daju zapovesti one stvaraju teškoće ljudima, jer u vreme kada se daju, one su već zastarele. život se kreće tako brzo; dinamičan je, nije statičan. To nije neki bazen sa vodom koja ne otiče, to je Gang, on nastavlja da teče. -
Nikada nije isti u dva uzastopna trenutka. Tako jedna stvar može biti ispravna ovog tre nutka, i ne mora biti ispravna sledećeg. Šta onda da se radi? jedina moguća stvar je učiniti ljude tako svesnim da oni sami mogu da odluče kako da odgovore promenijivom životu.
P R O T
jed na stara Zen prič a: Pos toja la su dva rivaiska hra ma . Oba majstora su - to mo �a tIV pro an jed ko toli bili ici šten sve bili ri stva u su da ra mo ri, jsto ma ani ozv tak bili da su drugoga da su rekli svojim sled ben icim a da nikad ne gledaju na drugi hra m. . Svaki od sveštenika je ima o dečaka koji ga je služ io, koji je išao i don osIO mu stvan, raz ne kad "Ni u: telj luži pos ku deč m svo ao rek je ma hra og prv iz ik šten Sve . uke por io nos govaraj sa dru gim dečakom. Ti ljud i su opasni." . Ali deč aci su dečaci. jed nog dan a su se sre li na putu, i dečak iz prvog hra ma upItao je drugog: "Kuda ideš?" ao rek ; mu hra u ari stv zen ke veli ao sluš je da ra Mo " i. nos ar vet me d "Ku e: Dru gi reč je: "Ku d me vetar nos i." Vel ika izjava, čisti Tao. . Prvi deč ak je bio jako mn ogo zbu nje n, uvređen, i nije znao kako da mu odgOVOrI. tim sa orim gov ne da ao rek r je jsto ma j "Mo jer: kriv se ći ćaju ose ođe tak i , ljut , Frustriran ljud ima . Ti ljud i su stvarno opa sni. Sad, kakav je ovo odgovor? Pon izio me je." . .. Oti šao je svom majstoru i rekao šta se dog odi lo. "ža o mi je što sam govono sa nJIm . ' no jed š? ide da 'Ku ga sam tao Upi r? ovo odg to je av Kak ni. čud su i ljud ti vu pra Vi ste u stavno form alno pitanje - a zna m da je išao na pija cu, kao što sam i ja išao na pija cu. Ali rekao je: 'Ku d me vetar nos i.'" . ' na IstO . Maj sto r je rekao: "Up ozo rio sam te, ali nis i sluš ao. Sada gledaj, sutra stam ' Ond a ti takođe i. ' nos ar vet me d 'Ku i: reć će on a ? ideš da 'Ku ga: j pita mesto. Kada dođe de nig že mo ne ar i vet sna tele bes je a duš jer e? nog aš nem ti 'Zar i: Kaž zof. filo lo ma i bud da odnese dušu! ' Sta sa tim?" Pot pun o spr ema n, celu noć je ponavljao pon ovo, i pon ovo, i ponovo. I sled eće g jutra je On ao. doš je ak deč me vre o tačn u i tu, mes vom pra na ao staj o, tam ao otiš je o ran vrlo I š?" ide da "Ku o: pita je Pa ija. zof filo va pra je šta aže pok mu da će a sad , tan bio jako sre čekao je... Ali deč ak reč e: ..Ide m da don ese m povrće sa pija ce." Šta sad a da uradi sa filozofijom koju je nau čio?
E
R A N I I Z
S V E
T A
-
Život je takav. Ne možete se pripremati za njega, ne možete biti spremni za njega. U tome je njegova lepota, to je njegovo čudo, što vas uvek zatekne nespremne, uvek dođe 185
kao izn ena đen je. Ako imate oči videćete da je svaki trenutak izn ena đen je i nikakvi gotovi odgovori nikad nis u pri me nij ivi . A sve stare religije su vas opr em ile pri pre mlj eni m odgovorima. Ma nu je dao svoje zapovesti, Mo jsij e je dao svoje zapovesti, i tako dal je, i tako da lje. Ja ne daj em nikakve zapovesti. U stvari sam a reč zapoved je ružna. Zapovediti ne kom e je svesti ga na roba. Ne daj em vam nikakva naređenja, niste mi pokorni, niti bil o kom e drugom. Jed nos tavno vas učim jed no m bitnom životnom zakonu. Bu dite pokorni sam i seb i, budite svetlo seb i i sledite svetlo, i ovaj problem se neće nikada pojaviti. On da šta god da radite, jes te stvar koja treba da se radi, i šta god ne radite, jeste stvar koja ne treba da se uradi. I setite se, ne nastavljajte da gledate una zad po novo i pon ovo, jer život se me nja . Sutra možete početi da mis lite da je to, što ste juč e uradili, bil o pogrešno. To nije bilo pog reš no juče, to mo že izgledati pogrešno sutra. Ne ma potrebe da gledate unazad; život ide dal je. Ali ima mn ogo vozača koj i nastavljaju da gledaju u retrovizor. On i voze napred ali gle daj u u nazad; njih ov život će biti katastrofa. Pogledajte napred. Put koji ste prošli, pro šli ste. To je gotovo, ne nosite ga viš e. Ne bud ite nepotrebno opterećeni pro šlo šću . Na stavite da zatvarate poglavlja koja ste pro čita li; nem a potrebe da se vraćate nazad ponovo i ponovo. I nikada ne sudite neč em u iz prošlosti gledajući kroz novu perspektivu koja dolazi, jer novo je novo, neuporedivo novo. Staro je bil o u redu u svom kontekstu, a novo je u redu u svom kontekstu, oni nis u upo redivi. On o što pokušavam da vam obj asn im jes te: odbacite krivic u! - jer krivica je življen je u paklu. Ne osećajući se krivim, imaćete svežinu ros e u ranom jut arn jem sun cu, imaćete sve žin u lotosovih latica u jez eru , imaćete svežinu zvezda u noć i. Kad jed nom krivica ne sta ne ima ćet e pot pun o drugačiju vrstu života, svetlu i sja jnu . Vaša sto pal a će ple sat i i vaše srce će pevati hil jad u i jed nu pes mu . Ziveti u takvoj radosti je biti san jas in, živeti u takvoj sre ći je živeti bož ans kim živo tom. živeti opterećen krivicom je jednostavno živeti iskorištavan od sveštenika. Iza đit e iz svojih zatvora - hin du, hrišćansklih, mu slimanskih, đainskih, bu dističkih, kom uni stičkih. Iza đit e iz svi h svojih zatvora, izađite iz svih svo jih ide olo gija , jer vas ide olo gije snabdevaju gotovim odgovorima. Ako upi tate komunistu, on će mo rati da pogleda u Ka pit al. Na isti nač in, ako upi tat e Hin du sa on okr eće str ani ce Gite. Kada ćete početi da koristite svoju vlastitu svesnost? Kada? Koliko dugo ćete ostati spu tani mrtvom pro šlo šću ? Gita je stvorena pre pet hilj ada god ina ; život se tako mn ogo p rom eni o. Ako želite da čitate Gitu, čitajte je kao lepu literaturu - ali sam o kao to, ništa v
više od toga. To je prelepa literatura, to je predivna poezija, ali bez tvrdnji da se slede i bez zapovedi da se slede. Uživajte u njoj kao u poklonu iz prošlosti, kao poklonu velikog pesnika, Vjase. Ali ne činite od nje nauku u svom životu; ona je krajnje nevažna. I sve postaje nevažno, jer život nikada ne ostaje omeđen. On ide dalje i dalje; prelazi sve granice, sve međe, to je beskrajan proces. Gita dolazi do potpunog zaustavljanja negde, Koran dolazi do potpunog zaustavljanja negde, ali život nikad ne dolazi do pot punog zaustavljanja, upamtite to. Imajte to na umu. I jedini način da budete u vezi sa svojim životom, jedini način da ne zaostajete za životom, je da imate srce koje nije krivo, srce koje je nevino. Zaboravite sve što vam je rečeno - šta treba da se uradi i šta ne treba da se uradi - niko drugi ne može da odluči za vas. Izbegnite te šarlatane koji odlučuju za vas; uzmite uzde u svoje ruke. Vi morate da odlučite. U stvari, u tom samom odlučivanju, vaša duša je rođena. Kada drugi odlučuju za vas, vaša duša ostaje tupa i uspavana. Kada vi počnete da odlučujete za sebe, oštrina se javlja. Odlučiti znači preuzeti rizik, odlučiti znači da vi možda radite i pogrešno - ko zna, to je rizik. Ko zna šta će se desiti? To je rizik, nema garancije. Sa starim ima garancije. Milioni i milioni ljudi su sledili to, kako tako mnogo ljudi može da ne bude u pravu. To je garancija. Ako toliko mnogo ljudi kaže da je to u redu, to mora da je ispravno. U stvari logika života je sasvim suprotna. Ako tako mnogo ljudi sledi određenu stvar, budite sigurni da je pogrešna, jer toliko mnogo ljudi nije tako prosvetljeno i ne može biti tako prosvetljeno. Većina se sastoji od budala, krajnjih budala. Pazite se te većine. Ako toliko mnogo ljudi sledi nešto, to je dovoljan dokaz da je to pogrešno. I stina se događa pojedincima, ne gomili. Da li ste ikada čuli za gomilu koja se prosvetlila? Istina se događa pojedincima - Tilopi, Atiši, Nanaku, Kabiru, Faridu. I stina se događa pojedincima. Budite pojedinac ako zaista hoćete da vam se dogodi istina. Preuzmite sve rizike koji su potrebni da se bude pojedinac, i prihvatite sve izazove tako da oni mogu da vas izoštre, da mogu da vam daju oštroumnost i inteligenciju. Istina nije verovanje, ona je krajnja inteligencija. Ona je razvijanje skrivenih izvora vašeg života, ona je prosvetljujuće iskustvo vaše svesnosti. Ali moraćete da obezbedite pravi prostor da se to dogodi. A pravi prostor je prihvatanj e sebe kakvi jeste. Ne poričite ništa, nemojte postati podvojeni, ne osećaj te krivicu. Radujte se! I kažem vam ponovo, radujte se takvi kakvi ste.
P R O T E
R A N I I Z S V E
T A
187
Treće pitanje: Voljeni Ošo, zašto tebe i tvoj ašram okružuje tako mnogo kontroverzi?
Krišna Prem, da to nije tako, to bi zasta bilo iznenađenje, bilo bi to čudo, to bi bilo neverovatno. To je prirodan tok. To se desilo Sokratu. A šta je bila njegova greška? Nje gova greška je bila što je pokušavao da kaže istinu kakva jeste. Njegova greška, njegova jedina greška, je bila da nije bio spreman da napravi kompromis sa glupošću gomile. ži veo je u neprestanoj kontroverzi, umro je zbog tih kontroverzi. Misliš li da je Isus živeo nekontroverznim životom? Zašto je onda raspet na krstu? Nagrada za nekontroverzan život? živeo je neprestano u kontroverzi; obavezno je tako. Tako je bilo i sa Budom, Bodidarmom, tako je uvek bilo, i izgleda da će uvek biti. Istina stvara kontroverzu, jer šokira ljude, jer uništava njihove iluzije. A oni hoće da se drže za svoje iluzije; te iluzije su veoma utešne, udobne, prikladne i ugodne. Oni ne žele da napuste svoje snove, nisu spremni da odbace svoja ulaganja u sve vrste glupih planova - a to je ono što istina zahteva od njih. Oni osećaju ljutnju, žele da se osvete. To je sasvim prirodno. ja ću živeti u kontroverzi - i ovo je samo početak. Čekaj tre nutak kada će me proterati iz sveta! Stvarno sam očaran: gde će me poslati? To će biti vredno toga, vredno svih teškoća odlaska tamo i življenja izvan sveta. Ovo je samo početak, to je samo iskrica. Uskoro će cela šuma biti u vatri, i ta vatra će se raširiti svud po zemlji... jer ja se ne borim protiv Hindu fanatizma, ne borim se pro tiv muslimanskog fanatizma, jednostavno se borim protiv svih vrsta fanatizama. Sokrat se borio samo protiv laži koje su vladale u malom gradu Atini; to je bilo malo mesto. Buda je bio protiv Hindu verovanja, Isus se borio sa jevrejskim nasleđem. Moja borba je višedimenzionalna: borim se sa jevrejima, borim se sa Hindusima, borim se sa Budistima, borim se sa Đainima, borim se sa Muslimanima. Moja borba nije usmerena ni na koga posebno. Stoga sam obavezan da steknem tako mnogo neprijatelja, više nego što je iko ikada stekao. Ali sigurno ću takođe steći isto toliko prijatelja, više nego što je iko ikada stekao, jer život drži ravnotežu. Ako imate tako mnogo neprijatelja imaćete i tako mnogo prijatelja, ako imate tako mnogo prijatelja imaćete tako mnogo i neprijatelja. život uvek drži rav notežu, život nikad ne gubi ravnotežu. Tako, što je više neprijatelja, biće više prijatelja. Cela stvar izgleda jako intrigantno, vrlo interesantno. I setite se, ne možete da zado voljite sve - to nije moguće, a ja za to nisam ni zainteresovan.
P Pre dve hiljade pet stotina godina Ezop je ispričao ovu priču: Bilo je sjajno sunčano jutro u planinskom selu. jedan starac i njegov unuk su išli na pi R jacu, u veliki grad u dolini, da prodaju magarca. Magarac je bio lepo istimaren i očetkan, i oni O su krenuli veselo niz stazicu. Uskoro su prošli kraj nekih ljudi koji su dangubili pokraj puta. "Pogledaj te dve budale!" rekao je jedan od njih, ..Idu, puzeći i posrćući niz stazu, T E kada mogu da jašu udobno na leđima te zveri sa pouzdanim nogama." Starac ču ovo i pomisli da je to ispravno. Pa se on i dečak popeše na magarca, i tako R nastavIse spustanje. A Uskoro su prošli drugu grupu ljudi koji su ogovarali pored puta. "Pogledaj tu dvojcu N lenjivaca, kako lome leđa sirotom magarcu!" Starac pomisli da su oni u pravu, i pošto je on bio teži, odlučio je da on hoda dok I dečak jaše. Uskoro su čuli još komentara: "Vidi to dete koje nema poštovanja - jaše dok starac hoda!" l Starac pomisli da su oni u pravu, i da je jedino ispravno da on jaše dok dečak hoda. Svakako, uskoro su čuli ovo: " Kako zao starac, lagano jaše, dok siroti dečak pokušava Z da se održi na nogama!" Ali ovaj put starac i dečak su postali još više zbunjeni. Kada su na kraju čuli kritiku S da će magarac biti skroz iscrpljen, i niko neće želeti da ga kupi posle dugog puta na pi V jacu, oni sedoše, potišteni, pokraj puta. Pošto je magarac pušten da se malo odmori, nastavili su da putuju, ali na sasvim E drugi način. Tako bilo je kasno popodne, kada su starac i dečak viđeni zadihani na pijaci. T Viseći na štapu između njih, obešen za uvezane noge, bio je magarac! A Kako Ezop kaže: "Ne možete svima da udovoljite. Ako pokušate, izgubićete sebe." Ne mogu svima da udovoljim a i ne interesuje me da svima udovoljim. ja nisam poli T tičar; političari pokušavaju da ugode svima. Ovde sam samo da pomognem onima koji stvarno žele da im se pomogne. I nisam zainteresovan za rulju, gomilu. Zainteresovan sam samo za one iskrene tragaoce, koji su spremni sve da rizikuju - sve - da bi došli do sebe. To će da razljuti mnoge, to će da stvori mnogo kontroverze, jer sam ja vrlo beskom promisna osoba. Reći ću samo ono što je, po meni, istina, kakve god da su posledice. Ako budem osuđen zbog toga ili ubijen zbog toga, to je savršeno u redu. Ali neću da pravim kompromise, ni za jotu. Nemam šta da izgubim, zato zašto da pravim kompromise? Nemam šta da dobijem, zato zašto da pravim kompromise? Sve što je moglo da se desi desilo se. Ništa mi se ne može oduzeti, jer je moje blago unutrašnje. I ništa mu se ne može dodati, jer je moje blago 189 unutrasnje. . v
v
"
•
.
J
I
,
o
Tako ću da živim na način na koji hoću da živim. živeću u svojoj sopstvenoj sponta nosti i autentičnosti. Nisam ovde da ispunim ničija očekivanja. Nisam zainteresovan da m e nazivaju duhovnom osobom niti svecem. Nisu mi potrebni ničiji komplimenti. Ne želim da me masa obožava. Sve te glupe igre su završene. Ja sam u stanju kada ništa više ne može da se desi; to je iznad događanja. Zato ću nastaviti da govorim stvari koje vređaju ljude. Nije da ja želim da ih uvredim, ali šta mogu? Ako ih istina vređa, onda ih vređa. živeću život na način kako mi se dešava. Ako to nije u skladu sa njihovim očekivanjima, oni mogu ili da promene svoja očekivanja ili mogu da osećaju ljutnju, jad, i da nastave da prianjaju za svoja očekivanja. Ja sam krajnje slobodan od njihovog mišljenja, ono mi uopšte nije važno. Zato, Krišna Prem, biće sve više i više kontroverze. I pošto sam kontroverzan, moji ljudi su, takođe, obavezni da budu kontroverzni. Pošto sam ja kontroverzan, vi ćete ta kođe biti napadani, takođe ćete morati da patite. Morate takođe da budete spremni da budete progonjeni na mnogo načina. Ali upamtite jednu stvar. živeti život u kompromisu je gore od smrti. A živeti život istine, makar za jedan trenutak, je mnogo vrednije nego večno živeti u lažima. Umreti za istinu je mnogo vrednije nego živeti u laži. Poslednje pitanje: Voljeni Ošo, Šta je tvoja ideja neba?
Nema neba i nema pakla. Oni nisu geografski pojmovi, oni su deo psihologije. Oni su psihološki. živeti život spontanosti, istine, ljubavi i lepote je živeti na nebu. živeti život licemerja, laži i kompromisa, živeti prema drugima, je živeti u paklu. živeti u slobodi je nebo, živeti u okovima je pakao. Možete lepo da ukrasite svoju zatvorsku ćeliju, ali to ne čini razliku, to je još uvek zatvorska ćelija. I to je ono što ljudi rade, nastavljaju da ukrašavaju svoje zatvorske ćelije. Daju im lepa imena, farbaju, stavljaju nove slike na zidove, uređuju nameštaj na nove načine, nabavljaju sve više i više stvari - ali oni žive u zatvorima. Vaš brak je zatvor, vaša crkva je zatvor, vaša nacionalnost je zatvor. Koliko ste zatvora napravili! Vi ne živite u jednom zatvoru, vaši zatvori su kao kineske kutije: kutija u kutiji, unutar kutije, unutar kutije, to se nastavlja. Vi ste kao luk: oljuštite ga, drugi sloj, oljuštite i taj, oljuštite i taj. sledeći sloj. Uništite jedan zatvor i naći ćete unutra drugi. To je ono što j e pakao.
Stići do samog jezgra luka, gde su svi slojevi odbačeni i gde je samo ništa u vašim rukama, to je sloboda, nirvana, bodićita. Svesnost bude, čista svesnost bude, to je nebo. I moja ideja neba nije nešto udaljeno, nebo u visinama gde samo anđeli žive ... Da li znate da se anđeli ne znoje? Njima nije potreban nikakav dezodorans. I da li znate da na nebu nema pabova, jer nema potrebe za pabovima. Tamo su reke od vina, pa možete da skočite u reku i pijete do mile volje. I tamo su lepe žene koje nikada ne stare, koje su se zaustavile u dobu od osamnaest godina. Vekovi i vekovi su prošli, ali one su osamnaesto godišnjakinje. Imaju zlatna tela. Samo pomislite na to! To izgleda više kao noćna mora. Zlatna tela? Sa safirnim očima? To nije moja ideja neba. Po tome, ja sam jedan stari jevrejin. . . Sveštenik reče svom prijatelju: "Rabi, sanjao sam jevrejsko nebo prošle noći. Bilo je jako slično životu, i izgledalo mi je da baš odgovara jevrejskom idealu. Bilo je to pretr pano, zakupljeno zemljište, sa jevrejima posvuda. Bilo je odeće na žicama na svakom prozoru, žene na svakom tremu, pokućari sa ručnim kolicima na svakom uglu, u svakoj ulici deca igraju kriket. Buka i konfuzija su bili tako veliki da sam se probudio." Rabi reče: "Čudna koincidencija, oče Vilijame, sanjao sam prošle noći episkopaIno nebo. Bilo je kao u životu, i izgledalo mi je baš kao ideal episkopalaca. Bilo je to uredno predgrađe, sa prostranim kućama engleskih tudora i plemstva, sa lepim čistinama, svaka sa vlastitom cvetnom lejom, sa čistim širokim ulicama sa drvoredom, i sve je bilo prožeto toplim sjajem sunca." Vikar se osmehivao. "A ljudi?" "Oh," mrmljao je rabi, "nije ih bilo."
P R O T E
R A N I I Z S V E
T A T
Moja ideja neba nije nezemaljska. Nebo je ovde - samo treba da znate kako da ga živite. I pakao je takođe ovde, i savršeno dobro znate kako da ga živite. To je samo pitanje menjanja vaše perspektive, vašeg pristupa životu. Zemlja je prelepa. Ako počnete da živite njenu lepotu, uživate u njenim radostima bez krivice u srcu, vi ste u raju. Ako sve osuđujete, svaku malu radost, ako postanete osu đivač, trovač, onda se ista zemlja pretvara u pakao - ali samo za vas. Od vas zavisi gde živite, to je pitanje vaše vlastite unutrašnje transformacije. To nije promena mesta, to je promena unutrašnjeg prostora. Živite radosno, bez osećaja krivice, živite potpuno, intenzivno. I onda nebo više nije metafizički koncept, ono je vaše vlastito iskustvo. 19 Dosta za danas. •
12
B U D A
u s u P E R M A R K E T U
B U D A U
Prvo pitanje: Voljeni Ošo, jedan od suštinskih zakona prirode izgleda da su odnosi, međusobna za visnost. Posmatrao sam dve ptice u letu, prisne međusobno i sa vetrom, tako lako, bez razdora, u savršenoj harmoniji. Sta je tajna toga što izgleda tako teško za ljudska bića ? Molim te Ošo, reci nešto o odnosima. •
S U P E R M A R K E T U
Vasumati, najosnovnija stvar koje se treba setiti je, da je život dijalektičan. On postoji kroz dualnost, on je ritam između suprotnosti. Ne možeš biti zauvek sretan, inače bi sreća izgubila smisao. Ne možeš biti zauvek u harmoniji, inače bi postao nesvestan harmonije. Harmoniju mora da sledi nesklad, ponovo i ponovo, i sreću mora da sledi tuga. Svako zadovoljstvo ima svoju bol. i svaki bol ima svoje zadovoljstvo. Dok čovek ne shvati tu dualnost postojanja, on nepotrebno ostaje u patnji. Prihvatite potpunost, sa svim njenim agonijama i ekstazama. Ne žudite za nemogućim; ne žudite samo za postojanjem ekstaze bez agonije. Ekstaza ne može da postoji sama, potreban joj je kontrast. Agonija postaje crna ta- T bla, ekstaza postaje vrlo čista i glasna, kao što su u tami noći zvezde tako svetle. Sto je noć tamnija, zvezde su svetlije. Danju one ne nestaju, jednostavno postaju nevidljive; ne . možete ih videti jer nema kontrasta. Mislite o životu bez smrti, i to bi bio nepodnošljiv bol, jedno nepodnošljivo postoja nje. Bilo bi nemoguće živeti bez smrti. Smrt određuje život, daje mu neku vrstu intenziv nosti; p ošto život izmiče, svaki trenutak postaje dragoceno Ako je život večan, ko onda mari? Covek može zauvek da očekuje sutra - ko bi onda živeo sada i ovde? Pošto je sutra smrt, to vas prisiljava da živite sada i ovde. Morate da uronite u sadašnji trenutak, morate da odete u njegove najveće dubine, jer ko zna, sledeći trenutak će možda doći, možda neće doći. 193 •
Gle daj ući taj ritam, čoveku je ugodno, ugo dno sa oba. Kada dođ e tuga on je dočekuje dob rod ošl ico m, kada dođ e sreća dočekuje je dobrodošlicom, zna juć i da su to partneri u istoj igri. To je nešto čega se treba neprekidno sećati. Ako to postane osnovno sećanje u vama, vaš će život imati pot pun o novu aromu - aro mu slob ode , aro mu neprijanjanja, aromu neprivrženosti. Šta god dođ e, ostaćete mir ni, tihi, pri hvatajući. A osoba koja je spo sob na da bude mir na, tiha, da prihvata bol, frustraciju i bedu, pre obražava kvalitet sam e bed e. Za nju, bed a takođe postaje blago; za nju čak i bol daj e ošt rin u. Za nju čak i tama ima svoju lepotu, dub inu , beskrajnost. Za nju , čak ni sm rt nije kraj već početak nečeg nepoznatog. Vasumati, kažeš: "Jed an od suš tins kih zakona prirode izgleda da su odn osi , me đu sob na zavisnost." To nis u sin oni mi. Od nos je jed na stvar, me đus obn a zavisnost sas vim druga. Odn os zna či da ste odvojeni, nezavisni ste, a to je i onaj drugi, i odlučite da imate vezu. Odn os nije me đus obn a zavisnost, to je kontakt dve nezavisne oso be. Zato su svi odn osi laž ni, jer je u osnovi nezavi sno st lažna. Niko nije nezavisan - i ako niste nezavisni kako možete da imate odn os? Sa kim možete da imate odn os? Zivot je me đus obn a zavisnost. Niko nije nezavistan, ni za jed an trenutak ne možete da postojite sam i. Potrebno vam je celo pos toja nje da vas pod ržava; svakog trenutka udi šet e i izd išete. To nije odn os, to je krajnja me đus obn a zavisnost. Setite se, ne kažem da je to zavisnost, jer ide ja zavisnosti ope t pretpostavlja da sm o nez avi sni . Ako sm o neza vis ni ond a je moguća zavisnost. Ali obo je nije moguće; to je međuzavi sno st. Sta ti kažeš? Da li su talasi nezavisni ili zavise od okeana? Ni jed no nije tačno. On i su okean, ni nezavisni ni zav isn i. Okean ne mo že da postoji bez talasa, talasi ne mogu da pos toje bez okeana. On i su krajnje jed no, to je jed instvo. I takav je ceo naš život. Mi sm o talasi kosrničkog okeana svesnosti. To znači da ljubav mo že ima ti tri oblika. Jed na je zavisnost; to se dešava većini ljud i. Mu ž zavisi od žen e, žena zavisi od muža; oni eksploatišu jed no drugo, oni vladaju jed no drugim, oni pos edu ju jed no drugog, oni svo de jed no drugo na rob u. U devedeset devet pos to slučajeva, to se deš ava u svetu. Zbog toga ljub av, koja može otvoriti vrata raja, sam o otvara vrata pakla. Druga mogućnost je ljubav između dve nezavisne oso be. To se takođe retko deš ava, ali to takođe don osi patnju, jer pos toji neprestan sukob. Nikakva pri lagođavanja nis u mo guć a; obo je su toliko nezavisni i niko nije spr em an da nap ravi kom pro mis , da se pri lag odi drugom. v
v
Pesnici, umetnici, mislioci, naučnici, oni koji žive u nekoj vrsti nezavisnosti, bar u B njihovim umovima, nemogući su kao ljudi da se sa njima živi; oni su čudni kad se sa njima U živi. Oni drugima daju slobodu, izgledaju više kao da ne mare, kao da im to nije važno . D Oni ostavljaju jedan drugog u vlastitom prostoru. Odnos izgleda samo površan; oni se plaše da zađu dublje jedno u drugo, jer su više privrženi svojoj slobodi nego ljubavi, i ne A žele da prave kompromise. I treća mogućnost je međuzavisnost. To se dešava jako retko, ali kad god se to desi, U deo raja siđe na zemlju. Dve osobe, ni nezavisne, ni zavisne, ali u velikoj usklađenosti, kao da dišu jedno za drugo, jedna duša u dva tela - kad god se to dogodi, desila se ljubav. S Samo to zovite ljubav. Druga dva nisu zaista ljubav, to su samo aranžmani - društveni, psihološki, biološki, ali aranžmani. Treće je nešto duhovno. U Vasumati, takođe kažeš: "Posmatrao sam dve ptice u letu, prisne međusobno i sa P vetrom, tako lako, bez razdora, u savršenoj harmoniji." Da, to stvara zavist. Ali ptice nisu svesne; one nemaju svesnost, one postoje ispod E svesti. Njihova harmonija tebi izgleda kao harmonija, njima ne. I njihova radost na vetru R je tvoja interpretacija, ne njihova. Upamti to: to je tvoja interpretacija. One ne mogu da M interpretiraju; one još nisu razvile svesnost koja interpretira, koja može da pogleda una A zad, koja može da pogleda unapred, koja može da posmatra i gleda stvari. Njihovo pona R šanje je mehaničko. Čovek je više biće, čovek ima sposobnost da bude svestan. I sa svesnošću počinju K teškoće. Što se pomerate više, sve opasniji postaje svaki korak. Ako padnete, pašćete sa E takvih visina da ćete nestati negde u dolini. U dolini možete da hodate nesvesno, nema T straha. Ali kada se krećete prema vrhu, stižući na vrhunac, moraćete da budete sve sveU SnI)l l svesnI)1. Čovek je vrlo blizu Boga, najbliže. Otuda odgovornost i opasnost, rizik, vratolomija. ... Možete da padnete. A šta je pad? Pošto ste u stanju da budete svesni, ima dve mogućnosti. Možete postati samo-sve sni to je pad. Ako samstvo ovlada vašom svešću, pali ste. Ako svesnost ne dozvoli da sam stvo ovlada njom, ako ste jednostavno svesni da postojite, da nema samstva u tome svesnost bez centra, svesnost bez ikoga da tu bude svestan - onda se uzdižete i uzdižete, i vrhunac nije daleko. Možda još samo nekoliko koraka i stigli ste kući. Onda ćete znati šta je harmonija. I znaćete večnu harmoniju postojanja, tišinu koja nikada nije bila naru šena; od bespočetnih početaka do beskrajnog kraja, neprestano se nastavlja. Onda ćete znati nevinu čistotu postojanja koja nikada nije bila okaljana. Šta mogu sirote ptice i životinje znati o tome? J.95 • • •
•
• •
•
Ali mogu da razumem, Vasumati, ponekad to stvara veliku zavist. Dve ptice na vetru u takvoj harmoniji, u takvoj ljubavi i bliskosti, ne samo među sobom već sa vetrom, suncem, kišom, i čovek počne da oseća: "Zašto ja ne mogu da budem tako sretan? Zašto ne mogu da imam vezu u takvoj lepoti? Zašto ne mogu da uživam na vetru, kiši i suncu tako opušteno?" To nije zato što ste niže od ptica, to je zato što ste više i od vas se mnogo više traži. I pošto ste više Božiji, kriterijum za vas je takođe viši. Da, pijanica izgleda izgubljeno, bez ikakvog strahovanja, bez ikakvih briga, i Buda takođe izgleda bez ikakvih strahova i bez ikakvih briga; Buda takođe izgleda opijen. Ali, da li mislite da oni zive na istom nivou? Pijanici je pala svest, a Buda se izdigao iz sebe. Samo-svest je ljudska. Ako vam je svesnost pala vi imate izvestan zaborav strahova. Ako se izdignete iz sebe nećete imati samo zaborav strahova; strahovi jednostavno ispare, vise ne postoJe. Vi možete postati bude. Vasumati, ti imaš sposobnost, potencijal da postaneš buda. Ptice su sirote. Ali čovek je pao tako nisko da je čak počeo da zavidi sirotim pticama. Pitaš: "Šta je tajna toga što izgleda tako teško za ljudska bića?" Tajna je svesnost. Svesnost donosi slobodu. Sloboda ne znači samo slobodu da se radi ispravno; kad bi to bilo značenje slobode, kakva bi to vrsta slobode bila? Ako ste slobodni samo da radite ispravno, onda niste slobodni. Sloboda uključuje obe alternative - raditi ispravno, i raditi pogrešno. Sloboda uključuje pravo da se kaže da, i da se kaže ne. I to je nešto suptilno što treba shvatiti. Reći ne, daje više slobode nego reći da. I ja ne filozofiram, to je jednostavno činjenica koju možete posmatrati kod sebe. Kad god kažete ne, osećate se više slobodnim. Kada god kažete da, ne osećate se slobodnim, jer da znači da ste se pokorili, da znači da ste se predali - gde je sloboda? Ne znači da ste ustrajni, držite se po strani; ne znači da ste se odbranili, ne znači da ste spremni za borbu. Ne vas određuje mnogo jasnije nego da. Da je mutno, ono je kao oblak. Ne je vrlo čvrsto i materijalno, kao stena. Zato psiholozi kažu da između sedme i četrnaeste godine, svako dete uči da kaže ne i još. Rekavši ne, ono izlazi napolje iz psihološke materice majke. Cak i kada nema potrebe da kaže ne, ono će reći ne. Cak i kad mu odgovara da kaže da, reći će ne. Ulog je veliki; ono treba da nauči da kaže ne i još. Do uzrasta od četrnaest godina, sek sualno sazreva, reći će krajnje ne majci; zaljubiće se u majku. To je njegovo krajnje ne majci, ono okreće leđa majci. Kaže: "Završio sam sa tobom, izabrao sam ženu. Postao sam jedinka, nezavistan sa mojim pravima. želim da živim svoj život, želim da radim svoje stvari." I ako roditelji insistiraju: "Nosi kratku kosu," imaće dugu kosu. Ako roditelji insisti ra ju: "Nosi dugu kosu," ošišaće se kratko. Samo pogledajte malo dalje. Kada hipici postanu roditelji onda će videti, njihova deca će imati kratku kosu - jer će morati da nauče ne. • v
•
v
v
Ako roditelji insistiraju: "Čistoća je najbliža Bogu," deca će početi da žive u svakoja koj prljavštini. Biće prljava. Neće da se kupaju, neće da se čiste, neće koristiti sapun. I naći će racionalizacije da je sapun opasan za kožu, da je to neprirodno, da ni jedna živo tinja nikada ne koristi sapun. Oni mogu da nađu sve moguće racionalizacije, ali u dubini te racionalizacije su samo pokrivači. Prava stvar je da oni žele da kažu ne. I naravno kada hoćete da kažete ne, morate da nađete razloge. Stoga vam ne daje osećaj slobode; ne samo to, daje vam osećaj inteligencije. Da se kaže da ne bi bila potrebna nikakva inteligencija. Kada kažete da niko vas ne pita zašto. Kada ste već rekli da, zašto muka da vas pitaju zašto? Nema potrebe ni za kakvim razmišljanjem ili argumentom, već ste rekli da. Kada kažete ne, obavezno je da se pita zašto. To izoštrava vašu inteligenciju, daje vam određenost, stil, slobodu. Posmatrajte psihologiju ne. Jako je teško za ljudska bića da budu u harmoniji, zbog svesnosti. Svesnost daje slo bodu, sloboda vam daje sposobnost da kažete ne, i ima više prilika da kažete ne nego da kažete da. A bez da, nema harmonije. Da je harmonija. Ali za to treba vremena da poraste, da sazri, da dođe do takve zrelosti gde možete da kažete da i da ostanete slobodni, gde možete da kažete da a opet da ostanete jedinstveni, gde možete da kažete da a da ne po stanete rob. Sloboda koja je dobijena sa ne je vrlo detinjasta sloboda. Ona je dobra za sedmogo dišnjaka i četrnaestogodišnjaka. Ali ako osoba ostane uhvaćena u to i ceo njen život po stane izgovaranje ne, onda je ona prestala da raste. Krajnji rast je reći da sa takvom radošću sa koj om dete kaže ne. To je drugo detinj stvo. I čovek koji kaže da sa ogromnom slobodom i radošću, bez oklevanja, bez rezervi, bez uslova - čista i jednostavna radost, čisto i jednostavno da - čovek je postao mudrac. Taj čovek ponovo živi u harmoniji. I njegova harmonija je sasvim drugog oblika od har monije drveća, životinja i ptica. Oni žive u harmoniji jer ne mogu da kažu ne, a mudrac živi u harmoniji jer on ne kaže ne. Između njih, ptica i buda, su sva ljudska bića - nedo rasla, nezrela, detinjasta, zapela negde, još pokušavajući da kaž� ne, da bi imala malo osećaja slobode. Ne kažem da ne učite da kažete ne. Kažem da učite da kažete ne kada je vreme da kažete ne, ali nemojte se zaglaviti na tome. Polako, polako, vidite da postoji viša sloboda koja dolazi sa da, i veća harmonija. Mir koji prevazilazi razumevanje.
B U D A U S U P E
R M A R K E
T U T
Drugo pitanje: Voljeni Ošo, da lije odnos tu zato što je izgubljena ljubav?
197
Mukti Ganda, da. Ljubav nije odnos. Ljubav povezuje ali nije odnos. Odnos je nešto završeno. Odnos je imenica; došlo je do potpunog zaustavljanja, medeni mesec je zavr šen. Sada tu više nema radosti, nema entuzijazma, sada je sve završeno. Možete da nastavite da ga održavate, samo da bi održali svoja obećanja. Možete da ga održavate jer je to udobno, prikladno, ugodno. Možete da ga održavate jer nemate šta drugo da radite. Možete da ga održavate jer ako ga prekinete to može da vam stvori mnogo nevolja. Odnos znači nešto potpuno, završeno, zatvoreno. Ljubav nije nikada odnos, ljubav je odnošenje. Ona je uvek reka, proticanje, nedovršavanje. Ljubav ne zna za potpuno za ustavljanje, medeni mesec koji počinje ali se nikada ne završava. Ona nije kao priča koja počinje na jednom mestu i završava na drugom. Ona je jedna tekuća pojava. Ljubavnici završavaju, ljubav nastavlja. Ona je glagol a ne imenica. I zašto da svodi mo lepotu odno šenja na odnos? Zašto smo u tolikoj žurbi? - jer odnositi se je nesigurno, a odnos je si gurnost, odnos ima izvesnost. Odnošenje je samo susretanje dva stranca, možda ostane samo preko noći i ujutru kažemo doviđenja. Ko zna šta će se dogoditi sutra? I mi se toliko plašimo da hoćemo da učinimo izvesnim, želimo da to učinimo predvidivim. želimo da sutrašnjica bude u skladu sa našim idejama, ne dozvoljavamo joj slobodu da kaže svoje. Zato mi odmah redukujerno svaki glagol na imenicu. Volite ženu ili muškarca i odmah počnete da razmišljate da se venčate. Cinite od toga zakonski ugovor. Zašto? Kako zakon ulazi u ljubav? Zakon ulazi u ljubav jer tu nema lju bavi. To je samo fantazija, i znate da će fantazija nestati. Pre nego što nestane oženite se, pre nego što nestane učinite nešto da postane nemoguće da se odvojite. V boljem svetu, sa meditativnijim ljudima, sa malo više prosvetljenja raširenog po zemlji, ljudi bi voleli, neizmerno voleli, ali njihova ljubav bi ostala odnošenje, ne odnos. Ja ne kažem da bi njihova ljubav bila samo trenutna. Sve su prilike da bi njihova ljubav išla dublje od vaše ljubavi, mogli bi imati viši kvalitet bliskosti, mogli bi imati više poezije i Boga u njoj. I sve su prilike da bi njihova ljubav mogla trajati duže nego što vaš takozvani odnos ikada traje. Ali ona ne bi bila garantovana zakonom, sudom, policajcem. Garancije bi bile unutarnje. To bi bila obaveza od srca, to bi bilo komuniciranje ćut njom. Ako uživate kad ste sa nekim, želite to da uživate još više i više. Ako uživate u bli skosti, želeli bi da istražite bliskost još više i više. I postoji nekoliko cvetova ljubavi koji cvetaju tek posle duge bliskosti. Postoji i se zonsko cveće takođe; tokom šest nedelja ono je tu na suncu, ali posle šest nedelja ono ode zauvek. Postoji cveće kome su potrebne godine da dođe. Sto mu više vremena treba, dublje ide. -
-
Ali to treba da bude obaveza jednog srca drugom srcu. Ne treba čak ni da bude ver B balno, jer verbalizovati znači profanisati je. To treba da bude nema obaveza, od oka oku, V od srca srcu, od bića biću. To treba da se shvati, ne da se kaže. D Tako je ružno videti ljude kako idu u crkvu, ili u sud da se venčaju. To je tako ružno, A nehumano. To jednostavno pokazuje da oni ne mogu da veruju jedno drugom, više veruju policajcu nego svom unutrašnjem glasu. Pokazuje da ne mogu da veruju svojoj ljubavi. veruju zakonu. V Ganda, zaboravi odnos i uči kako da se odnosiš. Jednom kada ste u odnosu počinjete da prihvatate jedno drugo kao gotovu činjenicu. S I osoba sa kojim ste spavali prošle noći, pogledajte njeno lice ujutru. Više nije ista osoba, tako mnogo se promenilo. Tako mnogo, neizr�čunljivo mnogo se promenilo. To je V razlika između stvari i osobe. Nameštaj u sobi je isti, ali čovek i žena, više nisu isti. Ispi P tajte ponovo, počnite ponovo. To podrazumevam pod odnošenjem. E Odnositi se znači da uvek započinjete, neprestano pokušavate da se upoznate. po R novo i ponovo, predstavljate se jedno drugom. Pokušavate da vidite mnoga lica druge M osobe. Pokušavate da prodrete dublje i dublje u njeno područje unutrašnjih osećanja, u duboka skrovišta njenog bića. Pokušavate da otkrijete tajnu koja ne može biti otkrivena. A To je radost ljubavi: istraživanje svesti. I ako se odnosite, ne svodeći to na odnos, R onda će drugi postati ogledalo za vas. Ulaženjem dublje u drugog, upoznajući njegova K osećanja, njegove misli, njegova dublja kretanja, saznaćete vlastita dublja kretanja takođe. E Ljubavnici postaju ogledala jedno drugom, i onda ljubav postaje meditacija. Odnos je T ružan, odnositi se je lepo. V odnosu obe osobe postanu slepe jedna za drugu. Samo pomislite koliko dugo niste V pogledali svoju ženu u oči? Koliko dugo niste pogledali svog muža u oči? Možda godinama. T Ko gleda svoju sopstvenu ženu? Već ste uzeli kao gotovu stvar da je poznajete. Šta tu ima da se gleda? Više ste zainteresovani za strance nego za ljude koje poznajete - znate celu topografiju njihovih tela, znate kako reaguju, znate sve što se desilo i što će se desiti po novo i ponovo. To je krug koji se ponavlja. To nije tako, to nije stvarno tako. Ništa se nikad ne ponavlja; sve je novo svakog dana. Samo vaše oči postaju stare, vaše pretpostavke postaju stare, vaše ogledalo sakuplja pra šinu, i postajete nesposobni da odražavate druge. Zato kažem da se odnosite. Govoreći da se odnosite, mislim da neprestano ostanete na medenom mesecu. Nastavite da istražujete i pretražujete jedno drugo, nalazeći nove načine da se volite, nalazeći nove načine da budete zajedno. I svaka osoba je takva beskrajna 199
tajna, neiscrpna, neizmerna, da nije moguće da ikad možete da kažete: "Spoznao sam je," ili, "Spoznala sam ga." Najviše možete da kažete: "Dao sam sve od sebe, ali tajna ostaje tajna." U stvari što više znate, tajnovitiji drugi postaje. Onda je ljubav neprestana pustolovina. Treće pitanje: Voljeni Ošo, osećam se kao žaba iz bajke koja je, dobivši poljubac, počela da raste da postane zgodan princ. Ali još uvek nosim žablju odeću i jako je tesna, a princeza nije zainteresovana, i zar ne bi bilo lepo da opet budem žaba? Upomoć!
Deva Sagu na, izgleda da si jako staromodan . Svet se mnogo promenio otkad su takve priče napisane. Sada postoji samo obrnuto. Dotakneš princa i on postane žaba, poljubiš princa i odmah je tu žaba. Ta priča više nije primenijiva. Ali bilo bi dobro da uđemo malo dublje u nju. Zašto su takve priče izmišljene? - zašto kao prvo? Šta je njihova psihologija? Psihologija je da se prekrije nešto ružno o ljudskim bićima. Stvarnost je da u trenutku kada poljubite ženu ili muškarca, trenutak kada se zaljubite u ženu ili muškarca, trenutno počinje proces, taj čovek postaje žaba, ta žena postaje žaba. Sad, to je činjenica i vi je svi znate. I takve priče su stvorene da prekriju tu stvarnost. Priče su stvorene da vas prevare, da to nije tako, da u stvarnosti možete da poljubite žabu i ona će postati princ. Te priče su stvorene da bi vas prevarile o životnoj stvarnosti. Mala deca čitaju te priče i veruju u njih, i kasnije su jako mnogo razočarana. Te priče su fantazije, ostvarenje želja. Čovek bi voleo da stvari budu takve. Poljubite žabu i žaba se pretvori u lepog princa. To su ostvarenja želja; to se ne dešava, ono što se de šava je upravo suprotno. Ali kako to sakriti? Kako ne gledati u to? Stvoriti lepe priče o tome. Devedeset devet posto naše religije i sto posto naše literature se sastoji od prevara. Govori se o stvarima kakve one nisu, nikada nisu bile, i nikada neće biti. Ali čovek je životinja koja živi u iluzijama. On ne može da živi sa stvarnošću; stvarnost je preteška, boli. Niste li to videli u svom životu? Zaljubite se u ženu; bila je tako lepa dok je bila nedostupna, kada je bila izvan vašeg dohvata bila je kao Kleopatra. Ali kada ste se jednom oženili sa njom, zasitili ste se je, na smrt je dosadno. Sada ne možete da verujete kako ste mogli da vidite Kleopatru u toj ženi; izgleda krajnje ružno na svaki mogući način. I isti je slučaj sa njene strane. Mislila j e da ste šarmantni princ, kao prinčevi iz priča koji dolaze na lepim konjima. Mislila je da je našla svog divnog princa. I kada živi sa stvar nošću, on hrče noću, smrdi, i ima tako prljave navike - puši, ne može čak ni da ga poljubi jer smrdi zbog tolikog pušenja. I iznenada postaje svesna da dražesni princ nije nikada bio tu u stvarnosti; bio je projekcija, projektovala ga je .
Svakog dana osoba postaje sve običnija. Stvarnost je: poljubiš princa a on postane žaba. Ali kako onda živeti? Kad bi sva ta stvarnost bila poznata, onda bi život postao nemoguć. Zato stvaramo fantazije, bajke, izmišljotine, da napravimo malo utehe, da napravimo malo ugodne atmosfere. Ako to nije stvarno, bar možete da sanjate, možete da maštate, možete da ve rujete da to nije stvarno danas, sutra će to biti stvarno. Nastavljate da ljubite žabu, i pre ili kasnije ona će postati princ. To su varke. Ljudi veruju u besmrtnost duše jer su svesni smrti - ne zato što znaju da je duša besmrtna, već zato što vide da svi umiru, znaju da je smrt sigurna. Sada, kako pobeći od sigurnog? Napravite maštariju. Setite se, ja ne kažem da duša nije večna, ja prosto kažem da je ljudsko verovanje da je duša večna izmišljeno. Verovanje je izmišljeno. Ljudi veruju u Boga koji brine, jer osećaju da niko ne brine za njih. Niko ne brine za njih, osećaju se tako ostavljeni sami, niko ne izgleda zainteresovan za njih; gde oni žive ili umiru nije važno. Moraju da stvore očinsku figuru visoko na nebu koja brine o njima. Cak i ako niko ne brine, Bog brine. To je velika uteha. U ime religije, u ime literature, u ime poezije, muzike, stvorili smo izmišljotine - pra vimo nekoliko odbojnika oko sebe, tako da udarac realnosti ne stigne do nas . Mora da ste videli odbojnike na vozovima. Između dva podvozja vagona, dva kupea, postoje odbojnici, tako da ako se desi neki neočekivan događaj, kupei ne naleću jedan na drugi a udarac može da se apsorbuje odbojnicima. Automobili imaju opruge tako da ne osećate truckanje na neravnim putevima. Te opruge apsorbuju truckanje, udarce; one su apsorberi udaraca. Čovek je stvorio mnoge psihološke apsorbere udaraca oko sebe. I ono što bih želeo da vam kažem je: dok ne odbacite sve apsorbere udaraca, nikada nećete biti slobodni. Samo istina oslobađa. I u početku istina potresa veoma mnogo - ali to je tako, tako stoje stvari, tako funkcioniše priroda. Morate da otvorite sebe, da budete ranjivi na sve udarce života. To će boleti, ranjavaće, plakaćete, tugovati, bićete l'j uti na život. Ali polako, polako, počećete da uviđate da je istina istina, i da je besmisleno da se ljutite na nju. I kada jednom ljutnja splasne, istina ima vlastitu lepotu. Istina oslobađa. Pravi rad majstora je da uništi apsorbere kod učenika. I to je zaista veoma težak rad - težak u smislu da se učenici opiru na sve moguće načine. Oni štite svoje apsorbere, i ako osete da postoji neka opasnost, oni stvarajujoš apsorbera oko sebe. Ako vide da je neko za njima da im otrgne apsorbere, postaju jako defanzivni, mnogo se štite i stvaraju još oklopa oko sebe. •
B U D A U S U P E R
M A R
K E
T U T
201
Pravi majstor vam ne može dati olakšanje, može vam dati samo slobodu. Može vam dati blaženstvo, ali ne može vam dati utehu. I moraće da uništi mnoge stvari koje ste dugo gaj ili, dugo negovali. Moraće da skine svu odeću koja vas štiti, moraće da vas ostavi golim u stvarnosti. To zastrašuje, to plaši, ali to je jedini način na koji možete da rastete. Rast treba da bude sa stvarnošću, ne protiv stvarnosti. I jednom kada ste probali nešto od stvarnosti kakva jeste, nikad nećete oko sebe ponovo sakupljati bilo kakve druge odbojnike, apsorbere udaraca. Saguna kažeš: "Osećam se kao žaba, u bajci, koja dobivši poljubac počinje da raste, da postane zgodan princ." Mora da sanjaš. Stvari nisu ovde urađene na taj način. Došao si ovde, Saguna, kao dražesni princ. Bio si poljubljen, i sada si žaba. Ali nije ništa pogrešno biti žaba - žabe su divni ljudi. Kažeš: "Ali ja još nosim žablju odeću ..." Naravno - još uvek si žaba! "I ona je pretesna" zamišljaš - "i princeza nije zainteresovana i zar ne bi bilo lepo da opet budem žaba?" O čemu govoriš? Ne treba ti nikakva pomoć, ti već jesi jedna. Prihvati da si žaba i zaboravi sve o princezi. U stvari nisam nikad video žabu zainteresovanu za princezu glupa ideja! Zainteresuj se za drugu žabu! I na taj način mogu da ti pomognem. Imam tako mnogo žaba ovde. Peto pitanje: Voljeni Ošo, rekao si da Krišnamurti može da se razljuti. Kako je to moguće, pošto u prosvetljenju nema nikoga ko bi mogao da se razljuti?
Henk Fasen, u prosvetljenju nema nikoga da se naljuti, i nema nikoga ni da se ne naljuti. Tako šta god se desi, desilo se. Krišnamurti se ne razljuti na način na koji se ti razljutiš. Kod prosvetljene osobe se sve dešava na sasvim drugom nivou. Njegova ljutnja izlazi iz samilosti. Tvoja ljutnja do lazi iz mržnje, agresivnosti, okrutnosti. On se ljuti - ponekad čupa kosu, udara se u glavu - ali iz samilosti. Samo pomisli, pedeset godina on poučava svet određenoj vrsti istine, i niko ga ne razume. Isti ljudi se okupljaju svake godine da ga slušaju isti ljudi. Jednom je govorio u Bombaju... neko me je obavestio o tome, i osoba koja me je oba vestila je jedna starica, starija od Krišnamurtija. Videla je Krišnamurtija kada je bio dete, viđala ga je i slušala pedeset godina. I pošto je malo gluva, vrlo stara, sedela je napred na -
stolici. I pedeset godina Krišnamurti je govorio da nema metoda za meditaciju, da nema B potrebe za meditacijom. Samo budite u sadašnjosti i živite svoj život, to je dovoljna me U ditacija, nikakve druge tehnike nisu potrebne ... D Sat i po je on izlivao svoje srce, i na kraju je starica ustala i upitala: "Kako da se me A ditira?" Sada, šta mislite šta je on uradio? Udario se po glavi. To nije vaša ljutnja. To je tako neverovatno! Umoran je od ove dame, ali ona se nije umorila od njega. Ona dolazi na svaki govor da ga sluša, i pita isto glupo pitanje. U Kada sam rekao da Krišnamurti može da se naljuti, nisam mislio, Henk, da on može da se naljuti kao što se ti naljutiš. Njegova ljutnja je iz samilosti. Ta situacija je nevero vatna! On želi da pomogne toj gospođi a oseća se tako bespomoćno. On pokušava na ovaj S i onaj način. Njegova poruka je veoma prosta, pojedinačna, jednodimenzionalna. Pedeset U godina je izgovarao samo jednu reč. U suštini njegovo celo učenje se može napisati na P jednoj strani dopisnice. On je to govorio na sve moguće načine koji mogu da se izmisle, ali to je ista tvrđava koju on napada sa severa, sa juga, sa zapada, sa istoka. I dalje ljudi E R idu da ga slušaju i nastavljaju da pitaju ista stara glupa pitanja. On se sigurno ljuti. I kada se čovek kao Krišnamurti naljuti, to je čist gnev. Mnogi u M Indiji su se osetili veoma razočaranim Krišnamurtijem jer se ljuti. Oni imaju izvestan A koncept da buda ne bi smeo da se naljuti. Oni idu sa predrasudom. I kada vide da Kriš namurti može da se naljuti, oni su razočarani, "Pa ovaj čovek nije buda, on još nije postao R prosvetljen." K Kažem vam da je on jedna od najprosvetljenijih osoba koje su ikada hoda le zemljom. E Ipak on može da se naljuti, ali njegova ljutnja dolazi iz samilosti; to je zgusnuta samilost. T On brine za vas, tako mnogo da se razljuti. To je sasvim drugačiji kvalitet ljutnje. A kad se on razljuti, on je prava ljutnja. Vaša ljutnja je parcijalna, mlaka. Vaša ljutnja U je kao pas koji ne zna kako da se ponaša prema strancu. On može biti prijatelj gospodara, 'f' zato podvija rep; on može biti neprijatelj, zato laje. Cini istovremeno i jedno i drugo. Sa jedne strane on nastavlja da laje, sa druge strane podvija rep. Igra diplomatu, tako šta god se pokaže da je slučaj, uvek se može osećati ispravno. Ako gospodar dođe i on vidi da je to prijatelj. lajanje će prestati i cela njegova energija će otići u rep. Ako je gospodar ljut prema uljezu, onda će rep potpuno stati, i cela njegova energija će otići na lajanje. Vaša ljutnja je takođe takva. Odmeravate koliko daleko da idete, koliko će da košta; ne idete preko granice, ne izazivate drugu osobu previše. Ali kada čovek kao Krišnamurti postane ljut on je čista ljutnja. A čista ljutnja je lepa jer je potpuna. On je samo ljutnja. On je kao malo dete, crven u licu, posvuda ljut, spre 203 man da uništi ceo svet. v
To se dogodilo Isusu. Kada je otišao u veliki hram i video menjače novca ispred hrama i preturio njihove stolove. On mora da je bio zaista jako ljut, jer isterati sve me njače novca iz hrama sam, bez tuđe pomoći, nije laka stvar. A izveštaj i kažu - ne znam koliko su oni tačni, ali izveštaji kažu da on nije bio mnogo jak čovek. Izveštaji kažu da nije bio čak ni visok čovek; iznenadićete se bio je samo četiri stope i šest inča visok. I ne samo to - povrh toga bio je poguren. Ne znam koliko su ti izveštaj i istiniti, jer ne želim da idem na sud! Ali to je u knjigama, u drevnim knjigama, vrlo starim knjigama. Pa kako je taj grbavac, četiri stope i šest inča visok, isterao sve menjače novca bez tuđe pomoći? Mora da je to bio čist besi Indijci se ljute zbog toga. Oni ne mogu da poveruju da je Isus prosvetljen - samo zbog tog incidenta. Ljudi imaju svoja predubeđenja, svoje ideje. Pre nego da pogledaju stvarnost, pre nego da pogledaju u prosvetljenog čoveka, oni dolaze pripravni sa tako mnogo koncep cija, i ako im ne odgovara nije prosvetljen. A dozvolite da vam kažem, ni jedan prosvetljen čovek neće odgovarati vašim neprosvetljenim predubeđenjima; to nije moguće. Desilo se da je jedna gospođa došla kod mene. Bila je sledbenik Krišnamurtija dugo godina, onda je mala stvar poremetila sve i cela kola su se prevrnula. Stvar je bila tako mala da sam bio iznenađen. Postoji kamp u Holandiji, gde Krišnamurti kampuje svake godine, i žena je otišla tamo iz Indije. Skoro dve hiljade ljudi se skupilo iz celog sveta da ga slušaju. Predavanja su trebala da počnu sledećeg dana, i žena je pošla u kupovinu. I bila je iznenađena. Krišnamurti je takođe bio u kupovini. Prosvetljena osoba u kupovini? Možete li to da poverujete? Buda u supermarketu? I ne samo to - kupovao je kravatu. Prosvetljnim ljudima treba kravata? I ne samo to - cela tezga je bila prepuna kravata a on ihj e bacao ovamo i onamo, i ni sa jednom nije bio zadovoljan. Zena je gledala, posmatrala ceo prizor, i pala sa neba. Mislila je: "Došla sam iz Indije zbog ovog običnog čoveka koji kupuje kravate. I onda čak, od hiljadu kravata svih boja i materijala, ništa mu ne odgovara. Zar je to neprijanjanje? Zar je to svesnost?" Otišla je. Nije posetila kamp, odmah se vratila kući. I prva stvar koju je uradila je bila da dotrči kod mene, i kaže: "Vi ste u pravu." Rekao sam: "Na šta mislite?" Rekla je: "U pravu ste da je to bilo moje beskorisno traćenje vremena sa Krišnamur tijem. Sada želim da postanem vaš sanjasin." Rekao sam: "Molim vas izvinite, ne mogu da vas prihvatim. Ako vi ne možete da pri hvatite Krišnamurtija, kako da ja prihvatim vas? Gubite se! ... Jer ovde ćete videti stvari
koje su daleko više razočaravaj uće. Šta ćete da radite sa mojim mercedesom? Pa pre nego što se to desi, zašto se mučiti? Sta ćete da radite sa mojom sobom sa erkondišnom? Pre nego što se to desi, bolje da idete i nađete nekog Muktanandu, itd. Niste bili u stanju da razumete Krišnamurtija, nećete moći ni mene da razumete." Ljudi kao Krišnamurti žive na sasvim drugom nivou. Njihova ljutnja nije vaša ljutnja. I ko zna da se on nije samo igrao sa tim kravatama zbog te glupe starice? Majstori su po znati po izmišljanju takvih stvari. On se oslobodio te glupe stare žene vrlo lako. v
Poslednje pitanje: Voljeni Ošo, u Italiji, sirotoj zemlji, imamo samo tri stvari - papu, picu i ogovaranja. Sada dolazeći u Indiju, izgubili smo piclI, a sa Va ma kao papom, molim vas da nam dozvolite da imamo ogovaranja!
Videha, nisam protiv tračeva. U stvari, volim ih. Ali šta da radimo sa onim starcem Atišom? Svakog dana odlučim da malo ogovaram, a on kaže ne. A moram da imam malo poštovanja prema njemu. I problem nije toliko sa Atišom, problem je sa izrekom koja dolazi. Ja ću naći legalan način da se izvučem iz toga. Ali ogovaranje je teško - ali ako obećaš da nećeš nikome reći, ja ću... Covek je išao ulicom gledaj ući u izloge i pogled mu se zaustavio na maloj noćnoj torbici za brijanje. Zaustavila ga je cena - preteranih tri stotine dolara. Savladala ga je radoznalost i bio je primoran da uđe i pita za nju, mada mu nije bila potrebna. "Zašto je ta mala torba tako skupa?" upitao je. Trgovac odgovori: "Načinjena je od posebne kože." "Čak da je načinjena i od krokodilske kože, ili presvučena nercom, ne bi bila tako skupa," reče radoznali čovek. Trgovac odgovori: "Priča o toj maloj torbici je vrlo posebna. Krojačev ujak je rabin i ta torbica je napraVljena u potpunosti od kožice dobijene obrezivanjem." "Uviđam da je to retkost," čovek je uzvratio. "Ali tri stotine dolara je još uvek preve lika cena!" Trgovac onda reče: "Vrlo je praktična. Kada je protrljate, pretvori se u veliki kofer." v
B U D A U S U P E R M A R K E
T U T
Dosta za danas. 205
Ostavi zatrovanu hranu.
Š A L E
Prema mističnoj tradiciji Istoka, sve što mislite da ste, nije drugo do hrana. Vaše telo je hrana, vaš um je hrana, vaša duša je hrana. Iza duše sigurno ima nešto što nije hrana. To nešto je poznato kao anata, ne-samstvo. To je krajnja praznina. Buda je to zvao šunja, praznina. To je čist prostor. N e sadrži ništa do sebe; to je svesnost bez sadržaja. Dok ima sadržaja, ima i hrane. Pod "hranom" se misli na ono što se uzima iz okoline. Telo treba fizičku hranu, bez nje, počeće da propada. Tako ono preživljava; ono ne sadrži ništa drugo do fizičku hranu. Vaš um sadrži sećanja, misli, želje, zavist, fantazije o moći, i hiljadu i jednu stvar. Sve to je takođe hrana; na malo suptilnijem nivou to je hrana. Misao je hrana. Stoga dok ste negovali misli, vaše grudi su se širile. Kada imate misli koje vam daju energiju osećate se dobro. Neko kaže nešto dobro o vama, kompliment, i vidite šta se dešava sa vama 2.07
- nahranjeni ste. I neko kaže nešto loše o vama, i pogledajte - kao da vam je nešto oteto, slabiji ste nego pre. Um je hrana u finijem obliku. Um nije ništa drugo do unutrašnja strana tela; zato ono što jedete utiče na vaš um. Ako jedete hranu koja nije vegetarijanska imaćete odre đenu vrstu uma; ako jedete vegetarijansku hranu, sigurno ćete imati drugačiju vrstu uma. Da li znate ovu neizmerno važnu činjenicu iz Indijske istorije? Indija nije nikada na pala ni jednu zemlju u celoj svojoj istoriji od deset hiljada godina - nikada, ni jedan agre sivni čin. Kako je to moguće? Zašto? Isto čovečanstvo postoji tu kao i svuda, ali drugačija vrsta tela stvara drugačiji um. Sami to možete videti. Pojedi te nešto i posmatrajte, pojedi te nešto drugo i posma trajte. Pravite beleške, i postaćete svesni i iznena đeni da svaka stvar koju pojedete nije samo fizička, ima i psihol oški deo u njoj. Čini vaš um podlo žnim za određ ene ideje, za određene želje. Stoga je kroz vekove, tragano za vrstom hrane koj a ne bi jačala um već pomogla da se konačno rastopi; vrstom hrane koja bi, umesto jačanja uma, jačala meditaciju, neum. Nikakva utvrđena i sigurna pravila ne mogu da se daju, jer ljudi su različiti i svako treba da odluči za sebe. I posmatrajte šta dozvoljavate da vam bude u umu. Ljudi su potpuno nesvesni; na stavljaju da čitaju sve i svašta, oni nastavljaju da gledaju TV, bilo koju besmislenu glupu stvar. Nastavljaju da slušaju radio, brbljaju, tračare sa ljudima, i oni jedan drugome uli vaju đubre u glave. Đubre je sve što imaju. Izbegavajte takve situacije u kojima se nepotrebno opterećujete đubretom. Već ga imate previše, treba od toga da se rasteretite. A vi nastavljate da ga sakupljate kao da je to nešto dragoceno. Manje govorite, slušajte samo bitno, budite telegrafski kratki u pričanju i slušanju. Ako manje govorite, ako manje slušate, polako, polako videćete da će čistoća, osećanje čistoće, početi da se pojavljuje u vama, kao da ste se okupali. To postaje neophodno tlo za nicanje meditacije. Nemojte nastaviti da čitate svakojake besmislice. Jednom sam živeo u kući gde je sused bio ludak koji je bio jako zainteresovan za dnevne novine. Dolazio bi svaki dan da pokupi sve novine od mene. Ako je ponekad bio bolestan ili ja nisam bio kod kuće, onda bi došao kasnije. Jednom se desilo, bio sam odsutan deset dana, i kada sam se vratio on je došao da uzme novine. Rekao sam mu: "Ali one su sada stare - deset dana." Rekao je: "Kakve to ima veze? To je isto đubre! Menja se samo datum."
Mora da je to bio veoma zdravorazuman trenutak u ludakovom životu. Da, postoje nerazumni trenuci u životima takozvanih zdravorazumskih ljudi, i obrnuto. Govorio je istinu kada je rekao: "To su iste stare besmislice. Kakve to ima veze? I mam vremena i moram da ostanem zauzet." Upitao sam ga: "Šta si radio ovih deset dana?" Rekao je: "Čitao sam stare novine - ponovo, i ponovo, i ponovo." Ostavite nekoliko nezauze tih pukotina u vašem umu. Ti trenuci nezauzete svesnosti su prvi prosjaji meditacije, prvi prodori onostranog, prvi prosjaji neuma. I onda ako mo žete da sprovedete da to uradite, druga stvar je da izaberete fizičku hranu koja ne pot pomaže agresiju i nasilje, koja nije štetna. Sada se čak i naučnici slažu sa tim, da kada ubijete neku životinju, iz straha ona oslo bađa sve vrste otrova. Smrt nije laka. Kada ubijate neku životinju, unutra se, iz straha, javlja veliko drhtanje. životinja želi da preživi; sve vrste otrova se ispuštaju. Kada ste u strahu vi takođe puštate otrove u telu. Ti otrovi pomažu; oni vam pomažu da se borite, ili poletite. Ponekad se dešava da, u ljutnji, možete da uradite stvari na koje nikada niste pomislili da učinite. Možete da pomerite stenu koju inače ne možete čak ni da zaljuljate, ali tu je ljutnja i otrovi su oslobođeni. U strahu, ljudi mogu tako brzo da trče, da bi čak i olimpijski trkači zaostali. Samo zamislite sebe kako trčite dok je iza vas neko sa nožem da vas ubije. Uradili bi najbolje što možete, celo vaše telo bi bilo stavljeno u pogon da deluje optimalno. Kada ubijete neku životinju tu je ljutnja, uznemirenost, strah. Suočena je sa smrću; sve žlezde u životinji ispuštaju raznovrsne otrove. Otuda savremena ideja da, pre nego što je ubijete, životinju učinite nesvesnom, dajete joj anesteziju. U savremenim kasapn i cama se koristi anestezija. Ali to ne čini veliku razliku, samo vrlo površnu razliku, jer u najdubljem jezgru gde ni jedna anestezija ne može nikad da dosegne, smrt će biti zabe ležena. Možda to neće biti svesno, životinja možda neće biti svesna šta se dešava, ali to se dešava kao da je u snu. Ona prolazi kroz košmar. . I jesti meso znači jesti zatrovanu hranu. Izbegavajte sve što je zatrovano na fizičkom planu, izbegavajte sve što je štetno na mentalnom planu. A na mentalnom planu su stvari mnogo komplikovanije. Ako mislite da ste Hindus, zatrovani ste; ako mislite da ste Musliman, zatrovani ste. Ako mislite da ste Hrišćanin, Đain, Budista, zatrovani ste. A bili ste zatrovani polagano, tako polako da ste se navikli na to. Odani ste tome. Hranjeni ste kašičicom od prvog dana; iz grudi vaše majke, bili ste zatrovani . Sve vrste uslovljavanja su štetne. Misliti o sebi kao Hindusu je misliti o sebi nasuprot
N E P R A V I P O R O Č N E
Š A L E ...
209
čovečanstvu. Misliti o sebi kao Nemcu, Kinezu, je misliti o sebi nasuprot čovečanstvu, to je razmišljanje u pojmovima neprijateljstva, a ne prijateljstva. Mislite o sebi samo kao o ljudskom biću. Ako imate imalo pameti, mislite o sebi samo kao o jednostavnom ljudskom biću. I kad vaša inteligencija poraste malo više odbacićete čak i pridev "ljudski"; misli ćete o sebi samo kao o biću. A biće uključuje sve - drveće, pla nine, reke, zvezde, ptice i životinje. Postanite veći, postanite ogromni. Zašto živite u tunelima? Zašto puzi te u male, ta mne, crne rupe? Ali vi mislite da živite u velikim ideološkim sistemima. Vi ne živite u velikim ideološkim sistemima, jer nema velikih ideoloških sistema. Ni jedna ideja nije dovoljno velika da obuhvati ljudsko biće; ni jedan koncept ne može sadržati prekrivač bića. Svi koncepti obogaljuju i parališu. Ne budite katolik, i ne budite komunista, samo budite ljudsko biće. To su sve otrovi, to su sve predrasude. I tokom vekova bili ste hipnotisani tim predrasudama. One su po stale deo vaše krvi, vaših kostiju, same vaše srži. Morate biti vrlo oprezni da bi se oslo bodili sve ove zatrovanosti. Vaše telo nije toliko zatrovano kao vaš um. Telo je jednostavna pojava, može se lako očistiti. Ako ste jeli nevegetarijansku hranu sa tim se može prestati, to nije tako velika stvar. I ako prestanete da jedete meso, tokom tri meseca vaše telo će biti potpuno oslo bođeno od svih otrova stvorenih nevegetarijanskom hranom. To je jednostavno. Fiziolo gija nije mnogo komplikovana. Ali problem se javlja sa psihologijom. Đainski monah nikada ne jede neku zatrovanu hranu, nikada ne jede bilo šta nevegetarijansko. Ali njegov um je zagađen i zatrovan đa inizrnom kao kod nikoga drugog. Prava sloboda je sloboda od svih ideologija. Zar ne možete prosto da živite bez ikakve ideologije? Da li je potrebna neka ideologija? Zašto je tako mnogo potrebna neka ideo logija? Potrebna je jer pomaže da se ostane glup, potrebna je jer pomaže da se ostane neinteligentan. Potrebna je jer vas snabdeva gotovim odgovorima i ne morate sami da ih nalazite. Pravi, inteligentan, čovek neće prianjati ni za kakvu ideologiju - zbog čega? On neće nositi teret gotovih odgovora. Zna da je dovoljno pametan da kakva god situacija nastane, biće u stanju da odgovori na nju. Zašto nositi jedan nepotreban teret iz prošlosti? Kakvog smisla ima da to nosi? l u stvari, što više nosite iz prošlosti, manje ćete biti u stanju da odgovorite na sa dašnjost, jer sadašnjost nije ponavljanje prošlosti, uvek je nova, uvek, uvek nova. Nikada n i j e stara; može ponekad da se učini kao stara, ali nije stara, postoje osnovne razlike.
,
Zivot se nikada ne ponavlja. Uvek je svež, uvek nov, uvek raste, uvek istražuje, uvek ide u nove pustolovine. Vaši stari gotovi odgovori vam neće pomoći. U stvari, oni će vas kočiti; neće vam dozvoliti da vidite novu situaciju. Situacija će biti nova, a odgovor će biti stari. Zbog toga izgledate tako glupo u životu. Ali ostati glup izgleda jeftinije. Biti pametan zahteva napor, biti pametan znači da morate da rastete. A rast je bolan. Biti inteligentan znači biti neprestano oprezan i svestan; ne možete da zaspite, ne možete da živite kao mesečar. I biti inteligentan ima još nekoliko opasnosti takođe. Biti inteligentan je veoma teško jer treba da živite sa glupom gomilom. živeti sa slepim ljudima i imati oči je opasno; oni vam obavezno unište oči. Ne mogu da vas tolerišu, vi ste opasnost. Zato je Isus razapet na krst, Sokrat otrovan, AI-Hilaj ubijen, Sarmadu je odrubljena glava. To su najinteligentniji ljudi koji su ikada hodali zemljom. I kako smo se ponašali prema njima? Zašto je čovek kao Sokrat morao da bude ubijen? Postao je nepodnošljiv. Njegovo prisustvo je postalo takva opasnost. Gledati u njegove oči je značilo gledati u ogledalo. A mi smo tako ružni, i pre nego prihvatiti činjenicu da smo ružni, lakši način je uništiti ogledalo i zaboraviti sve o svojoj ružnoći, i početi živeti opet u starom snu da smo najlepša osoba na svetu. Uništili smo Sokrata, jer je bio ogledalo. Zato su ljudi odlučili da je bolje ostati me diokritet, bolje je ostati neinteligentan. Baš pre neki dan sam čitao izveštaj. Nekoliko psihologa u Engleskoj je otkrilo da u vreme kad veliki političari postignu najviše pozicije, njihova inteligencija je već izbi edela. Samo pomislite da čovek u osamdeset četvrtoj postaje predsednik vlade! Ti psiholozi su upozorili ceo svet da je to opasno. Ljudi koji su zašli u starost od šezdeset, sedamdeset, osamdeset, postaju premijeri ili predsednici. To je opasno za svet, jer imaju tako mnogo moći a ostalo im je tako malo inteligencije. Ali ti psiholozi nisu svesni druge stvari koju bih želeo da vam kažem. U stvari ljudi ih biraju za premijere i predsednike, jer oni više nisu inteligentni. Ljudi ne vole inteligen tne osobe. Ljudi vole ljude koji izgledaju kao oni, kojijesu kao oni; osećaju da nisu stranci. Inteligentni ljudi bi bili stranci. Ne mogu da zamislim ni jednu zemlju koja bi mogla da izabere Sokrata za premijera - nemoguće. On se toliko razlikuje, njegov pristup životu je toliko različit, njegov uvid u stvari je toliko dubok. Ni jedna zemlja ne bi mogla podneti, ili ni jedna zemlja ne bi mogla biti toliko hrabra, da ga učini premijerom, jer bi doneo haos. Počeo bi da menja sve i sva kog, jer svako i sve treba da bude promenjeno.
N E P R A V l P O R O Č N E Š A L E
211
Ovo pokvareno društvo treba da bude potpuno uništeno; samo onda se može stvo riti novo društvo. Renoviranje neće pomoći. Renovirali smo iste stare ruševine vekovima. Dosta više podupirača, dosta više renoviranja, dosta više rehabilitacija! Sve što treba je da se ovo uništi, i hajde da stvorimo novo društvo. Hajde da donesemo novo ljudsko biće, homo novus. Hajde da stvorimo nešto novo, nov um, novu svest. Ljudi biraju tupe, mrtve osobe da imaju moć, jer sa njima možete biti sigurni. Sad, Indija je sasvim sigurna sa Morarđi Desaijem; on neće uraditi ni jednu stvar. Sačuvaće sve netaknuto, sačuva će ružnu birokratiju ove zemlje kakva jeste. Neće promeniti ništa; sav njegov trud će biti da zaustavi promene. Đaiprakaš Narajan je mislio da donese pot punu revoluciju, i desio se potpun neuspeh. Zemlje biraju da moć daju mediokritetima, jer će sačuvati njihovu tradiciju, njihove konvencije, predrasude. Zaštitiće njihove otrove. Umesto da ih unište, oni će ih uvećati i oJacatI. Sigurno je opasno imati neinteligentne ljude na položajima moći. I to postaje sve više i više opasno, jer oni imaju sve više i više moći a manje i manje inteligencije. Ali za što se to dešava? Postoji suptilna logika u tome. Ljudi ne žela da se promene. Promena je naporna, promena je teška. Ako promenite vašu zatrovanu hranu bićete iznenađeni; nova inteligencija će se osloboditi u vama. I ta nova inteligencija će učiniti mogućim da ne nastavljate da se pu nite besmislicama. Ta nova inteligencija če vas učiniti sposobnim da odbacite prošlost i njena sećanja, da odbacite nepotrebne želje i snove, da odbacite zavist, ljutnju, traume i sve vrste psiholoških rana. Pošto ne možete da odbacite psihološke ozlede, postajete žrtve psiholoških prevara. Svet je pun psihoanalitičara svih vrsta, oni dolaze u svim oblicima i veličinama. Svet je pun svih vrsta psihoterapija. Ali zašto su potrebne tolike psihoterapije? Potrebne su jer niste dovoljno inteligentni da sami izlečite svoje psihološke rane. Umesto da ih lečite, umesto da ih otvorite ka vetru i suncu, skrivate ih. Trebaju vam psihoterapeuti da vam pomognu da otvorite rane ka suncu, da bi mogle da se izleče, da bi moglo da im se dozvoli da se leče. Ali veoma je teško naći stvarnog psihoterapeuta. Od stotinu psihoterapeuta, deve deset devet su psihoprevaranti, a ne psihoterapeuti. Bili bi iznenađeni da znate da više psihoterapeuta i psihoanalitičara izvrši samoubistvo nego ljudi iz bilo koje druge branše. Broj je gotovo dvostruk. Sad, kakva je to vrsta ljudi? I kako će oni da pomognu drugima? Šta su oni radili celog svog života pomažući ljudima? Više psihoanalitičara poludi, izgubi razum, nego ljudi iz bilo koje druge branše na sv Lu. Broj je gotovo dvostruk. Zašto? ... a oni pomažu drugim ljudima da ozdrave, dok •
v
•
su sami urno bolni. Postoji velika mogućnost da su se oni zainteresovali za psihoterapiju zbog svoje umobolnosti. To je bilo jedno nastojanje da nađu lek za sebe. I bili bi iznenađeni da znate da psihoterapeuti jedne vrste odlaze na psihoterapiju psihoterapeutima druge vrste. Frojdovci odlaze jungovcima, jungovci odlaze Frojdov cima, i tako dalje, i tako dalje. To je vrlo čudna situacija. Ako je u vama oslobođena inteligencija, bićete u stanju da uradite sve što je potrebno. Bićete sposobni da izlečite svoje rane, bićete u stanju da vidite sopstvene traume, nema potrebe da idete primalnom terapeutu. Dozvoljavam sve vrste terapija u ovoj zajednici. U stvari, nigde na svetu nije dostu pno tako mnogo psihoterapeuta - šezdeset. Zašto dozvoljavam ove terapije? Samo zbog vas, jer još niste spremni da oslobodite svoju inteligenciju. Kako zajednica bude išla dublje i dublje u unutarnje realizacije, terapije se mogu odbacivati. Kada komuna zaista procveta, neće biti potrebe ni za kakvom terapijom. Onda je ljubav terapija, inteligencija je terapija. Onda je življenje iz dana u dan, iz trena u tren, svesno i oprezno, terapija. Onda su sve stvari koj e radite tokom dana, čišćenje, kuvanje i pranje, sve su one terapija. Terapije su ovde samo privremeno. Onog dana kad budem ubeđen da je veći deo vas prevazišao terapije, terapije će nestati, jer će onda veći deo biti takođe u stanju da povuče manji deo u inteligenciju. Pokušavamo da stvorimo inteligentnu vrstu života. ja nisam mnogo religiozna osoba, nisam svetac, nemam ništa sa duhovnošću. Sve te kategorije su irelevantne za mene. Ne možete me svrstati u kategorije, ne možete me staviti u pregradak. Ali može se reći jedno, da je moj ceo napor da vam pomognem da oslobodite energiju zvanu ljubav-inteligencija. Ako je ljubav-inteligencija oslobođena, izlečeni ste. I treća vrsta zatrovane hrane je duhovna. To je ono što je samstvo. Samstvo treba neprestanu pažnju. Ono se hrani pažnjom, pažnja je njegova hrana. Nisu samo političari ti koji žude za pažnjom, još i još više pažnje, od još i još više ljudi. Vaši takozvani sveci rade isto. Nema razlike između svetaca, političara i glumaca, uopšte nema razlike. Njihova osnovna potreba je ista - pažnja: "Više ljudi bi trebalo da mi pokloni pažnju, više ljudi bi trebalo da me pogleda." To postaje hrana za njihov ego, i to je najsuptiInija vrsta zatro vane hrane. Te tri stvari su sadržane u prvoj izreci. Atiša kaže: Odbaci za tro van u hranu.
N E
P R A V I P O R O Č N E
Š A L E T
Z13
Fizičku, psihološku, duhovnu. Neka vaše psihološko telo bude očišćeno od svih otrova i toksina, i vaš um rasterećen od svih vrsta đubreta i smeća. I neka vaša duša bude slobodna od ideje o samstvu. Kada je duša slobodna od ideje o "Ja" stigli ste u unutrašnji prostor zvan ne-ja, anata. To je sloboda, to je nirvana, to je prosvetljenje. Stigli ste kući. Sada više nema gde da se ide; sada možete da se ustalite, odmorite i opustite. Sada mo žete da uživate u milioni ma radosti koje postojanje izliva po vama. Kada se ta tri oblika zatrovane hrane odbace, postajete prazni. Ali ta praznina nije negativan oblik praznine. Prazni ste u smislu da su svi otrovi, svi sadržaji, otišli. Ali vi ste puni, puni nečega što se ne može imenovati, puni nečega što posvećenici nazivaju Bogom. Atiša ne može da upotrebljava tu reč; on nije posvećenik, nije bakta. Ne može da koristi ni jednu reč za to, on ostaje potpuno nem u vezi toga. On kaže: Odbaci ovo, odbaci ovo, odbaci ovo, i onda šta god ostane to si ti, stvarno ti. I druga izreka je vrlo, vrlo značajna izreka. Ne budi dosledan.
Da li ste ikada čuli nešto kao ovo: "Ne budi dosledan"? Kada čujete to po prvi put ili pročitate po prvi put, mislićete da je to bila neka greška, možda greška za iskušavanje ili tako nešto. Jer vaši takozvani sveci su vam govorili baš suprotno. "Nemojte biti nedo sled ni," kažu oni. "Budite dosledni." Ovde je Atiša superioran. On kaže: Ne budi dosledan. v
Zašto? Sta je dosledno st? Dosledno st znači živeti prema prošlost i. Prema čemu ćete biti dosledni? Ako hoćete da budete dosledni možete imati samo jednu referencu a to je prošlost. Biti dosled an znači živeti prema prošlosti, a živeti prema prošlosti znači ne ži veti uopšte. živeti prema prošlosti je biti mrtav. Onda će vaš život biti samo ponavljanje. Biti dosledan znači da ste već odlučili da sada više nema života, da ste već stigli do potpunog zaustavljanja; ne dozvoljavate životu da vam pruži ništa novo, zatvorili ste svoja vrata. Sunce će izlaziti ali vi nećete dozvoliti njegovim zracima da uđu u vašu sobu. I cveće će cvetati, ali vi ćete ostati nesvesni njegovog mirisa. Meseci će dolaziti i odlaziti, vi ćete ostati nepokretni. Prestali ste da budete reka. Reka ne može da bude dosledn a pojava. Samo jezerce može biti dosledn o, jer ne l c . Tcčenje samom svojom prirodom nije dosledn o, jer mora da se suoči sa novim
okolnostima, novim izazovima. Stalno nailazi na nove prostore; treba da odgovori spon tano, ne prema prošlosti. Dosledan čovek je logičan čovek, njegov život je jednodimenzionalan. On živi u ari tmetici, on sledi logiku. Ako nešto ide protiv logike on jednostavno izbegava da to vidi; pretvara se da nije tu, jer to tako uznemirava njegovu logiku. I logičan čovek je najsiromašniji čovek na svetu, jer se život ne sastoji samo od lo gike, već od ljubavi takođe. A ljubav nije logična. Samo mali deo života je logičan, površan deo. Sto dublje idete, više i više zalazite u nelogično, ili, da budemo tačniji, nadlogično. Logika je dobra na pijaci, ali ne u hramu, ne u džamiji, ne u crkvi. Logika je dobra u kan celariji, u prodavnici, u fabrici. Logika nije dobra kada ste sa svojim prijateljima, kada ste sa svojom dragom, sa svojom decom. Logika je dobra kada se bavite na poslovan način. Ali život nije posao; postoji nešto daleko vrednije u životu od posla. Uzmite takođe to u obzir. v
Profesor filozofije je otišao doktoru i tražio savet kako da poboljša svoj seksualni život. "Izgleda da ste u dobroj fizičkoj kondiciji," rekao je doktor, posle pregleda. "Trčite dnevno po deset kilometara, svaki dan tokom sedam dana, onda mi se javite telefonom." Nedelju dana kasnije profesor je telefonirao. "Pa," reče lekar, "da li je trčanje pobolj šalo vaš seksualni život?" "Ne znam," reče profesor. "Sada sam sedamdeset kilometara od kuće." To je način na koji funkcioniše logičan um. On je jednodimenzionalan. život je više dimenzionalan. Ne ograničavajte ga, ne činite ga linearnim, ne živite kao linija. živite njegovu višedimenzionalnost, njegovu višefaznost, a onda ne možete biti dosledni, jer život je paradoksalan - jednog trenutka je radost, sledećeg je tuga. Ako ste jako dosledni, onda morate da nastavite da se smešite; da li vaše srce plače ili se smeje, to nije važno, treba da budete dosledni. Treba da budete Džimi Karter i da nastavite da se smešite. Čuo sam da negova žena mora da mu zatvara usta svake noći, jer noću takođe na stavlja da se smeš i. Ako koristite tako nešto ceo dan, prirodno, kako možete da se opustite tako iznenada noću? To postaje učvršćen šablon. Zivot se sastoji od tuge, takođe. I tuga je takođe lepa; ona ima svoje vlastite dubine, vlastitu istančanost, vlastitu slast, vlastiti ukus. Covek je Siromašniji ako nije spoznao tugu; on je osiromašen, vrlo mnogo osiromašen. Njegov smeh će biti plitak, njegov smeh neće imati dubinu, jer dubina dolazi samo kroz tugu. Covek koji zna tugu, ako se smeje, njegov smeh ima dubinu. Njegov smeh ima nešto od tuge takođe, njegov smeh će biti više obojen.
N E P R A V I P O R O Č N E Š A L E
v
v
v
215
Čovek koji živi život u njegovoj potpunosti je duga; on živi ceo spektar. On ne može da bude dosledan, mora da bude nedosledan. Atiša vam daje nešto strahovito vredno. živite sva životna raspoloženja; ona su vaša vlastita i sva ona imaju neki doprinos vašem rastu. Nemojte ostati ograničeni na mali prostor. Koliko god ugodno i prijatno on izgleda, ne ograničavajte se na mali prostor. Bu dite pustolovni. Tražite i istražujte sve delove života, sve aspekte života. Kazano je da ne može da se napiše priča o dobrom čoveku. I to je tačno; dobar čovek zaista nema život. Kakvu priču možete da napišete o njemu? Najviše možete da napišete potvrdu karaktera rekavši da je on dobar i to je ceo njegov život. On nema mnogo od ži vota, jer on nema višedimenzionalnost. Živite i dozvolite sve što je moguće. Pevajte, plešite, plačite, tugujte, smejte se, volite, meditirajte, družite se, budite sami. Budite na pijaci, i ponekad budite u planinama. Zivot je kratak. živite ga što je bogatije moguće, i ne pokušavajte da budete dosledni. Dosledan čovek je jako siromašan čovek. Naravno društvo poštuje doslednog čoveka, jer je dosle d an čovek predvidiv. Znate šta će da uradi sutra, znate kako će da reaguje. On je povodljiv, lako se može izmanipulisati. Znate koje dugme da pritisnete i kako će on da deluje. On je mašina; on nije zaista čovek. Možete ga uključiti i isključiti i on će se pona šati prema vama; u vašim je rukama. Društvo ceni doslednog čoveka; društvo naziva doslednost "karakterom". A stvarni čovek nema karakter. Stvarni čovek je beskarakteran, ili iznad karaktera. Stvaran čovek ne može da podnese karakter, jer se karakter može podneti samo po cenu života. Ako odbacite život, možete da imate karakter. Ako ne odbacite život, imaćete mnoge karak teristike, ali nećete imati karakter. Ako ne odbacite život, kako možete imati karakter? Svakog trenutka život je nov, a tako i vi. Društvo vas neće respektovati, nećete biti uvaženi građanin - ali ko mari? Samo ljudi mediokriteti mare za društveni respekt. Stvarna osoba mari samo za jednu stvar: Da li živim svoj život ili ne, da li ga živim prema sopstvenoj viziji ili ne, to je moj život, i odgo voran sam sebi. Najvažnija odgovornost nije prema naciji, ili prema crkvi, ili bilo kome drugome. Stvarna odgovornost je prema sebi. A to je da treba da živite prema svom vlastitom sve tlu i treba da idete gde god život vodi, bez ikakvog kompromisa. Karakteran čovek pravi kompromise. Njegov karakter nije ništa do jedan trud da se garantuje društvu: "Ja nisam opasan," i da se izjavi društvu: "Slediću pravila igre, potpuno sam vam na raspolaganju." "
Svetac ima karakter, stoga je poštovan. Mudrac nema karakter, zato ga je vrlo teško prepoznati. Sokrat je mudrac, Isus je mudrac, Lao Ce je mudrac, ali njih je vrlo teško pre poznati, gotovo nemoguće, jer oni ne ostavljaju nikakav trag za sobom. Oni se ne uklapaju ni u jedan kalup, oni su čista sloboda. Oni su kao ptice koje lete nebom, ne ostavljaju ni kakve otiske stopala. To je samo za nekoliko osetljivih duša da nađu mudraca za majstora, jer mediokriteti slede sveca. Samo vrlo, vrlo inteligentni ljudi usklađuju sebe sa mudracem, jer mudrac nema karakter i ne može da ispuni ni jedno vaše očekivanje. Dužan je da vas uvredi, da vas razočara, dužan je da vas protrese i istreska na mnoge, mnoge načine. Polako, polako učiniće vas slobodnim onako kao što je on. A sada treća izreka, najopasnija. Zaista sam se brinuo zbog nje. Ne pravi poročne šale. "
Sta je poročna šala? Prvo moraću da ispričam tri samo da bih objasnio. A tri zato što je to veoma ezoteričan brOj. Prva:
N E P R
A V I P O R
O Č N E
Uz bazz, biip i virr, neobičan svemirski brod se spustio na Zemlju. Dve čudne prilike su se pojavile i zalelujale ka zemlji. To je bio mladi par sa Marsa, oboje naučnici, ovde u istraživačkoj poseti. Odlučili su da je najbolji način da otkriju nešto o Zemlji da razgova raju sa nekim od stanovnika, pa su odskakutali u potrazi za nekim takvim kandidatima. Š Ušli su u jednu stambenu zgradu na tajanstven marsovski način, i naišli na mladence po A imenu Everet i Gledis Sprinkl (zaista!). Pa, Everet i Gledis su se iznenadili koliko je to samo moguće, ali brzo su se privikli, L na onaj poseban način na koji se upravo venčani prilagođavaju na zapanjujuća iznena E đenja. Sa jedne stvari na drugu, razgovor je na kraju došao na temu reprodukcije. Mar sovac j e zaprepastio Sprinklove nudeći da demonstrira kako se reprodukuju ljudi na ... njegovoj planeti. Pre nego što su mogli da protestuju u svojoj zbunjenosti, ovaj je zgrabio ženu sa Marsa, stavio osam okruglih prstiju jedne svoje ruke na njeno čelo, i dok je on svetlucao i ona treperela, pojavio se jedan otvor kod nje i mala beba Marsovac iskoči na polje i poče da poskakuje okolo, po dnevnoj sobi Evereta i Gledis. Marsovac ih onda upita kako se to radi na Zemlji. Oni su malo kašljucali i zamucki vali, i konačno odlučili da bi to bilo previše teško da se opiše. Pa, u interesu interplane tarne kooperacije, skinuli su svoju odeću i pružili demonstraciju. 217
M arsovci su posmatrali njihovo izvođenje, očarani. Kada je bilo gotovo, žena sa Marsa upita: "Kada će dete sa Zemlje izaći?" Gledis je klimnula glavom i rekla da će za to tre �ati devet �eseci: Marsovci su bili time zapanjeni, počešali su se malo po glavi, a onda muskarac upita: "Ah ako ono ne dolazi odmah, kako to da ste oboje bili tako uzbuđeni pri kraju?" Druga: Cov�k je otišao da �idi svog lekara jer se nije ose ćao dobro. Lekar je pos tavio uob i . caJ ena pit anj a kao, da h Je čovek previše pio ili jeo . "Ne," reče čovek. "Pa, možda ste previše puta okasnili noć u?" isp itivao je doktor. "Ne," odgovorio je čovek. Doktor je ma lo raz miš ljao o problemu i ond a upitao: "Previše seksa?" "Ne , obi čno," stigao je odgovor. "Da li je to jedna ili dve reči?" v
v
.
I treća:
�e �a je otišla u su� ermarket da kupi ma lo prokelja. Do šla je čoveku u odeljku za v
povr�e I rekla: "Go spo dm e, da li imate prokelj?" Covek odgovori: "Ne gos pođ o, danas nem a. Do đit e sutra." Ne k�liko sati kasnij �, žena se vratila, pit aju ći čoveka: "Go spo din e imate li prokel j?" "Pazite, gos pođ o, vec sam vam rekao, dan as nem am o prokelj." D�m � je otišla, sam o da bi se opet vratila tog istog dana. Ali ovaj put, čovek je bio . razlJuc en I rekao Je: "Kako se spe luje P-A-R u reči paradajz?" Ona odgovori: "Par." "A kako se speluje K-R-O u reči krompir?" upitao je. "Kro," bio je odgovor. Onda on reče: "A kako se speluje ]-E-B-O-T-E u reči prokelj?" Ona je izgledala zbunjeno i reče: "Prokelj nema jebote." On je duboko uzdahnuo i uzviknuo: "Gospođo, to pokušavam da vam kažem ceo dan!" Ne znam da li su ovo poročne šale ili ne, ali jedna stvar je sigurna, Atiša bi uživao u . . nJima.
U stvari, pod "poročne šale" on je mislio nešto potpuno drugo. Mislio je: nemojte reći ništa protiv nekoga, nemojte povrediti nikoga kada nije prisutan, nemojte povrediti nikoga iza leđa. . Prevod nije egzaktan. Atišino celo značenje je: Ne ogovarajte ljude sa namerom da im naškodite, jer to nije šala, to nije zabavno, tu nema humora. Atiša ne može da bude protiv smisla za humor, to nije moguće. Ni jedan čovek njegove inteligencije i svesnosti ne može biti protiv smisla za humor. U stvari su ljudi kao Atiša dali najbolji religiozni humor svetu. Atiša dolazi iz tradicije Gotama Bude - ista linija kao i zenovci. A zen je je dina religija koja je prihvatila humor kao molitvu. Nije moguće, uopšte nije moguće da Atiša nije imao smisla za humor. Onda izreka ne može da bude stvarno protiv šale. Ona je protiv povređivanja ljudi. To što on kaže ide dublje u psihologiju šale, u logički temelj šale. To je Sugmund Frojd uradio hiljadu godina kasnije. Sigmund Frojd misli da kada pravite šale o nekome postoji sva mogućnost da ste agresivni, da ste ljuti, da se na posredan način pretvarate kao da ste duhoviti, ali u stvari želite da vređate. Ali to ne može da odluči neko sa strane; samo vi možete da budete SUdija. Ako po stoji nameran napor da se neko uvredi, da se neko povredi, ako je to nasilnost prerušena u humor, izbegavajte to. Ali ako to nije nasilnost već samo čist smisao za humor, smisao za zabavno - smisao za neuzimanje života OZbiljno, da se ne govori previše OZbiljno, onda nema problema. Ako sretnem Atišu jednog dana, naučiću ga nekoliko šala. I oseća m da će on uživati u nJIma. Sale mogu biti samo čist humor bez nasilnosti u njima. Ponekad na površini neko može misliti da postoji nasilnost, ali stvar nije šta drugi misle, stvar je šta je vaša namera. To je pitanje namere. Možete da se smejete sa namerom da povredite, onda smejanje postaje greh. Sve može postati greh ako je u dubini želja za nasiljem. I sve može postati vrlina ako je u dubini želja da se stvori više radosti u životu, više smeha u životu. Moje vlastito razumevanje je da nema ničeg vrednijeg od smeha. Smeh vas dovodi najbliže molitvi. U stvari samo vam je smeh ostavljen kada ste potpuni. U svemu drugom ostajete parcijalni. Ali kad imate zaista srdačan smeh iz trbuha, svi delovi vašeg bića fiziološki, psihološki, duhovni - svi oni vibriraju u jednom jedinom tonu, svi vibriraju u harmoniji. Stoga, smeh oslobađa. A opuštanje je duhovno. Smeh vas donosi na zemlju, spušta vas dole iz vaših glupih ideja da ste svetiji od drugih. Smeh vas dovodi realnosti kakva • •
v
N E P R A V
I P O R O Č N E Š A L E
219
jeste. Svet je Bož ija igra, kosrnička šala. I dok to ne razumete kao kosrničku šal u, nikada nećete biti spo sob ni da razumete konačnu taj nu. ja sam potpuno za šal e, potpuno sam za sm eh. A�iša je bio pogrešno preveden. On je u stvari mis lio: ne bud ite nas ilni , čak ni u re čim a. Cak dok se šal ite, ne budite nas ilni , jer nas ilje rađa još nas ilja , ljutnja don osi još ljutnje, i to stvara zatvoreni krug kome nem a kraja. Četvrta: Ne čekaj priliku.
jer prilika je sada, prilika je ovde. Zato oni koji kažu: "Čekamo priliku," varaju, i ne varaju nikog drugog do sebe. Prilika neće doći sutra. Ona je već stigla, uvek je bila ovde. Ona je ovde čak i kad vi niste ovde. Postojanje je jedna prilika; biti je prilika. Ne čekaj priliku.
Ne govorite: "Sutra ću da meditiram, sutra ću da volim, sutra ću da ple šem sa posto janjem." Zašto sutra? Sutra nikada ne dol azi . Zašto ne sad a? Zašto ostaviti za kas nije ? Od laganj e je trik um a; drži vas u nad i, u međuvremenu prilika izm iče . I na kraju ćete doći u ćorsokak - sm rt - i tu viš e nema prilika. l to se des ilo mn ogo put a u pro šlo sti. Nis te sad a ovde, bil i ste rođ eni i um rli ste mnogo, mnogo puta. I svaki pu t je um izveo isti trik, i vi još niste ništa nau čili . Atiša kaže: Ne probadaj srce.
On kaže: Kritikujte ljud ske umove, kritikujte njihove ide olo gije , kritikujte njih ove sist em e miš ljenja, kritikujte sve - ali nikada ne kritikujte neč iju ljub av; nikada ne kriti kujte neč ije poverenje. Zašto? - jer je ljub av tako dragocena, poverenje je nei zm ern o vredno. Un ištiti to, kritikovati, skršiti to na bilo koji način, najveća je povreda koju neko mo že da uči ni bil o ko me . Možete da kritikujete um - on treba da se kritikuje - ali ne srce. Kad god vidite nešto od srca, izb egn ite isk uše nje da to kritikujete. Baš suprotno je slu čaj sa ljud ima . On i mo gu da tol eri šu vašu ide olo giju , mogu da L ole riš u vaš um, ali u trenutku kada vide vašu ljub av, vaše poverenje, oni skoče na vas.
Ne mogu da tolerišu vaše poverenje; to je previše. Reći će da je to hipnoza, da ste hipno tisani, da ste prevareni, da živite u iluziji; da je ljubav ludilo, ljubav je slepa; logika ima oči, a ljubav je slepa. I stina je baš suprotno. Logika je slepa, kritikujte je! Ljubav ima oči, samo ljubav ima oči, jer samo ljubav može da vidi Boga. Kritikujte verovanja, jer verovanja nisu ništa do sumnje skrivene iza lepih reči. Kritikujte verovanja, ali ne kritikujte nečije poverenje. A u čemu je razlika? Poverenje ima kvalitet ljubavi. Verovanje je samo racionalni pristup. Ako neko kaže: "ja verujem u Boga jer postoje dokazi o Bogu," onda ga kritikujte, jer do kazi mogu samo da dokažu verovanje. Ali nemojte kritikovati nekoga ko kaže: "ja volim Boga. Ne znam zašto, jednostavno volim Boga. Zaljubljen sam. Nema dokaza, u stvari postoje svi dokazi protiv njega, ali i dalje volim Boga." Setite se čuvene izjave Tertulijana, velikog Hrišćanskog mistika: Credo quia absurdum . Neko ga je pitao: "Zašto veruješ u Boga?" On je rekao: "jer je apsurdno . jer se u Boga ne može verovati, zato verujem u Boga." U sve drugo se može verovati, samo se ne može verovati u Boga. Ali veruj ući u nešto u šta se ne može verovati čovek raste. To je dosezanje nemogućeg. Zato kada god vidite nekoga da voli, nekoga ko ima poverenja, izbegnite iskušenje da kritikujete. Lako je kritikovati, lako je baciti otrov na nečiju ljubav. Ali vi ne znate da ste bili destruktivni, ne znate da ste uništili nešto neizmerno lepo. Bacili ste stenu na ružin cvet. ..
•
Ne prebacuj kravlji teret na bika.
Ljudi uvek nalaze nekog ko će da ispašta za tuđe grehe. Pošto ne mogu da uzvrate jakoj osobi, oni se svete na slabima. Postoji priča o Muli Nasrudinu. On je bio na dvoru velikog kralja, bio je dvorska luda. Rekao je nešto veoma smešno, ali se kralj osetio uvređen, i ošamario je Mulu Nasrudina. Sad, Mula je želeo da mu uzvrati šamar, ali to je bilo rizično, to je bilo opasno, pa je oša mario čoveka koji je stajao pokraj nje&.a. Čovek je bio zapanjen; rekao je: "Sta to radiš? Nisam ti ništa uradio." A Mula reče: "Zašto se prepireš sa mnom? Možeš da ošamariš čoveka koji stoji kraj tebe. Svet je veliki; u vreme kada se to ponovo vrati videćemo. Samo pusti to - prenesi dalje!"
N E
P R A V I P O R O Č N E
Š A L E ....
221
To ljudi rade, zaista rade. To nije samo priča. Muža je ponizio šef i on dolazi kući ljut na ženu bez ikakvog razloga. Ili možda nađe razlog; razlog se uvek može naći, njih je tako jednostavno naći. Ima previše soli u povrću ili je čapati izgoreo, ili nešto - bilo šta! On će naći razlog, i ubediće sebe da je ljut iz tog razloga. U stvari on je ljut na svog šefa. Ali šef ima moć; reći bilo šta moglo bi biti opasno, mogao bi da izgubi posao. Zato se smešio kad ga je šef uvredio; podvio je svoj rep. Sada je projektovao svog šefa na ženu. Ako se priča događa na Zapadu, onda i žena takođe može da skoči na njega. Ali ako se to dešava na Istoku, muževi su rekli svojim ženama da ih tretiraju kao bogove. žena ne može ništa da kaže; moraće da čeka dete da se vrati iz škole i onda će da uradi sa de tetom šta je htela svom mužu. Istući će dete. Dete je zakasnilo, odeća je ponovo pocepana, učinilo je ovo i ono ponovo, igralo se sa pogrešnim dečacima ponovo. I šta može dete da uradi? Ono će otići u sobu i tući, i uništiti svoje igračke. Na taj način se to prebacuje. Atiša govori: Molim vas ne prebacujte stvari, inače će vam ceo život biti prebacivanje i prebacivanje. Preuzmite odgovornost, prihvatite rizik. Odgovorite na situaciju, koliko god da košta. Ne potpomaži ljubimce.
Nemojte imati dopadanja i nedopadanja. Budite pravedni, budite fer, ne odlučujte kroz svoje predrasude, vaša dopadanja i nedopadanja. Samo sudite po bitnoj vrednosti same stvari, i vaš život će imati lepotu istine, vaš život će imati snagu istine. Nemoj imati pogrešna stanovišta.
Sva stanovišta su pogrešna. život bi trebalo živeti bez stanovišta, život bi trebalo živeti u neposrednom kontaktu sa stvarnošću. Ali ako to nije moguće, onda bar nemojte imati pogrešna stanovišta. Sta su pogrešna stanovišta? Stanovišta koja su zasnovana na predrasudama, mržnji, ljutnji, zavisti, ambiciji, nasilju. Prva stvar je, nemojte imati nikakva stanovišta. živite bez filozofije kako da se živi. Za život nije potrebna nikakva filozofija; u stvari najbolji i najdivniji život je život koji je proživljen bez ikakve filozofije - jednostavan, nevin, spontan. Ali ako to nije moguće upravo sada, onda počnite bar sa odbacivanjem pogrešnih stanovišta. Ne živite kroz predrasude, ne živite kroz ljutnju, ne živite kroz mržnju, ne ži v i t e kroz zavist i ambiciju, ne živite kroz snove. Budite stvarniji, realističniji. Budite malo o p r zniji.i pažljiviji, posmatrajući svaki postupak sa oprezom, jer svako delo stvara lanac v
v
akcija. Sta god uradite, ostaće u svetu čak i kad odete, jer će se lanac nastaviti. Ako ne možete da uradite nešto lepo u svetu, onda bar ne činite nešto ružno. Najviša mogućnost je živeti bez stanovišta, samo živeti, samo biti. Drugo što je naj bolje je bar odbaciti negativan deo i slediti pozitivan. I polako, polako videćete da ako možete da odbacite negativno, pozitivno se takođe može odbaciti. U stvari, odbaciti ne gativno je mnogo teže nego odbaciti pozitivno. Osoba koja može da odbaci ne, lako može da odbaci da, jer ne više učvršćuje ego nego da. Osoba koja može da odbaci ljutnju, mržnju i zavist lako može da odbaci pozi tivna osećanja. A ostati transcedentalan na sve dualnosti je krajnji cilj Atiše i svih velikih majstora. I zadnja izreka: Nemoj pasti za nebeskog demona.
N E P R A V
I P O R O Č N E
Ego se naziva nebeskim demonom. Podsećajte se neprestano, svaki trenutak vašeg života treba da postane neprestano podsećanje, da je ego veoma suptilan i da ima veoma lukave načine da se vrati ponovo i ponovo. On vas sledi do samog kraja, nada se do samog kraja da ćete biti ulovljeni u zamku. Pazite se toga. Ovaj ego se u hrišćanskim, muslimanskim i jevrejskim svetim knjigama naziva đavo. To je vaš vlastiti um, samo središte vašeg vlastitog uma. U početku, samo pokušajte na nekoliko trenutaka da živite bez ikakvog 'Ja'. Kopate rupu u bašti; samo kopajte rupu, postanite kopanje, i zaboravite da ..Ja to radim." Pustite da počinitelj ispari. Znojićete se na suncu, i neće biti počinioca, i kopanje će se nastaviti. I Š bićete iznenađeni kako je život božanstven ako ego može da nestane bar na jedan trenutak. A Tuširajući se, samo pustite da voda pada po vama, ali ne budite tu kao neko 'Ja'. Opu L stite se, zaboravite na 'Ja', i bićete iznenađeni. Tuširanje nije samo hlađenje vašeg tela E ono, takođe, hrani vaše najdublje jezgro. I ako tragate, svakog dana ćete naći tako mnogo trenutaka, u običnom životu, kada T ego može da se stavi na stranu. A radost je tako velika da, kada je jednom okusite, možete to da radite ponovo i ponovo. I polako, polako postajete sposobni da ga odložite, osim ako nije potpuno neophodan. I onda taj dan blagoslova dolazi kada spoznate da on uopšte nije neophodan. Kažete konačno doviđenja. Dana kada ego umre, postigli ste tačku ne-samstva. To je vaše pravo biće. Nebiće je vaše stvarno biće. Ne biti je biti po prvi put. Dosta za danas. 223
D R U G
14
I
D R
I I I T I I I D [ A N G A U N R U D E I
U G
,
[
,
,
•
G
U Prvo pitanje: Voljeni Ošo, možeš li da kažeš nešto o smrti i umetnosti umiranja?
R
U [
Deva Vandana, prvo o smrti da se zna da je smrt laž. Smrt ne postoji; to je jedna od najiluzornijih stvari. Smrt je senka jedne druge laži - ime te druge laži je ego. Smrt je I senka ega. Jer gde je ego, tu se pojavljuje i smrt. Tajna poznavanja smrti, razumevanja smrti, nije u samoj smrti. Treba da uđete dublje u postojanje ega. Moraćete da gledate, motrite, promatrate, budete svesni šta je ovaj ego. I I onog dana kada nađete da nema ega, da ga nikada nije bilo - on se pojavljuje samo zato T što niste svesni, pojavio se samo zato jer ste vlastito postojanje držali u tami - onog dana kada ste shvatili da je ego tvorevina nesvesnog uma, ego nestaje i simultano nestaje i smrt. D Ono što je kod vas stvarno to je večno. život nije rođen, niti umire. Okean nastavlja, A talasi dolaze i odlaze, ali šta su talasi? Samo oblici, igra vetra sa okeanom. Talasi nemaju N stvarno postojanje. Tako smo i mi, talasi, igračke. A Ali ako pogledamo dublje u talas tu je okean, i njegova večna dubina i njegova ne N dokučiva tajna. Pogledajte duboko dole, u svoje vlastito biće, i naći ćete okean. A taj okean postoji, okean uvek postoji. Ne možete da kažete, "Postojao je," na možete da kažete: "Po D stajaće." Možete da koristite samo jedno vreme za njega, sadašnje vreme: on postoji. E To je celokupna traganje religije. Traganje da bi se našlo ono što stvarno jeste. Mi smo prihvatili stvari koje u stvari ne postoje, a najveća i vodeća među njima je ego. I na ravno on baca veliku senku - ta senka je smrt. Oni koji pokušavaju da shvate smrt direktno, nikada neće biti u stanju da prodru u njenu tajnu. Boriće se sa tamom. Tama je nepostojeća, ne možete da se borite sa njom. 225 Unesite svetlo, i više nema tame.
Kako možemo spoznati ego? Unesite malo više svesnosti u svoje postojanje. Svako delo treba da bude urađeno manje automatski nego što ste to radili do sada, i vi imate ključ. Ako hodate, ne hodajte kao robot. Ne hodajte kao što ste oduvek hodali, ne činite to mehanički. Unesite malo svesnosti u to, usporite, neka svaki korak preduzmete u pu noj svesnosti. Buda je običavao da kaže svojim učenicima da kada podižu levo stopalo, duboko unutra kažu .. Levo." Kada podižu desno stopalo, duboko unutra kažu: .. Desno." Prvo iz govarajte to, tako da bi se upoznali sa tim novim procesom. Onda polako, polako, pustite da reči nestanu; samo se sećajte: .. Levo, desno, levo, desno." Probajte to u malim aktivnostima. Ne očekuje se da izvodite velike stvari. Uzimanje hrane, kupanje, plivanje, hodanje, pričanje, slušanje, kuvanje, pranje odeće - deautoma tizujte proces. Setite se reči deautomatizacija; u tome je cela tajna postajanja svesnim. Um je robot. Robot ima svoju korisnost; to je način na koji um funkcioniše. Učite nešto; dok to učite u početku vi ste svesni. Na primer, ako učite da plivate veoma ste oprezni, jer je život u opasnosti. Ili ako učite da vozite automobil veoma ste oprezni. Mo rate da budete oprezni. Morate da pazite na mnoge stvari - upravljač, put, ljudi koji pro laze, gas, kočnica, kvačilo. Morate biti svesni svega. Ima tako mnogo stvari da se setite, i nervozni ste, i opasno je načiniti grešku. Toliko je opasno, zato morate da ostanete svesni. Ali u trenutku kada ste naučili da vozite, svesno st neće biti neophodna. Onda mehanički deo vašeg uma to preuzima. To mi zovemo učenjem. Učenje znači da je to preneseno sa svesnog na mehanički deo. U tome je sve učenje. Kada jednom nešto naučite to više nije deo svesnog, to je pre pušteno nesvesnom. Sada nesvesno to može da radi; sada je vaša svesnost slobodna da uči nešto drugo. To je u sebi strašno značajno. Inače bi ostali da učite jednu stvar celog života. Um je veliki sluga, veliki kompjuter. Koristite ga, ali setite se da on ne treba da ovlada vama. Setite se da bi trebali da ostanete sposobni da budete svesni, da on ne bi trebao da vas poseduje u potpunosti, da on ne bi trebao da postane sve i svja, da treba da ostanu otvo rena vrata na koja možete da izađete iz robota. To otvaranje vrata se zove meditacija. Ali setite se, robot je tako vešt, on čak može uzeti meditaciju pod svoju kontrolu. Kada ste je jednom naučili, um kaže: ..Sada više ne moraš da brineš za to, ja sam sposoban da to radim. Ja ću to da radim, ostavi to meni." I um je vešt; to je zaista prelepa mašina, dobro funkcioniše. U stvari sva naša nauka, zaj dno sa svim našim takozvanim napretkom u znanju, još nije sposobna da stvori nešto
tako prefinjeno kao ljudski um. Najveći kompjuteri koji postoje su još uvek primitivni u poređenju sa umom. Um je jednostavno čudo. Ali kada je nešto tako moćno, u njemu je opasnost. Možete njim i njegovom snagom biti toliko hipnotisani da možete da izgubite dušu. Ako ste potpuno zaboravili kako da budete svesni, onda je stvoren ego. Ego je stanje krajnje nesvesnosti. Um je zapos eo celo vaše biće; raširio se kao rak svud po vama, ništa nije ostalo. Ego je rak unutrašnjeg, rak duše. I jedini lek, jedini lek kažem, jeste meditacija. Onda počinjete da od uma uzimate natrag neke teritorije. I proces je težak ali razveseljavajuć, proces je težak ali očaravajuć, proces je težak ali izazovan, ushićujuć. Uneće novu radost u vaš život. Kada povratite te ritorije od robota iznenadićete se da ste postali sasvim nova osoba, da je vaše biće ob novljeno, da je to novo rođenje. I iznenadićete se da vaše oči više vide, vaše uši više čuju, vaše ruke dodiruju više, da vaše telo više oseća, vaše srce više voli - svega ima više. I više ne samo u smislu kvanti teta već i u smislu kvaliteta takođe. Vi ne vidite samo više drveća, vi sagledavate drveće dublje. Zelenilo drveća postaje zelenije - ne samo to, već postaje svetlo. Ne samo to, već drvo počinje da ima svoju vlastitu individualnost. Ne samo to, već vi sada možete da imate zajedništvo sa postojanjem. I što se više teritorije povrati, više i više vaš život postaje psihodeličan i živopisan. Vi ste onda duga - ceo spektar; sve note muzike - cela oktava. Vaš život postaje bogatiji, višedimenzionalan, ima dubinu, ima visinu, ima strahovito lepe doline i strahovito lepe suncem obasjane vrhove. Počinjete da se širite. Kako uzimate natrag delove od robota, postajete živi. Po prvi put ste pokrenuti. To je čudo meditacije; to je nešto što se ne propušta. Ljudi koji su to propustili uop šte nisu živeli. I poznavati život u tom intenzitetu; u takvoj ekstazi, jeste znati da nema smrti. Poznavati život je znati da nema smrti, nikad nije bilo. Niko nikada nije umro, izjav ljujem, i niko neće nikada umreti. Smrt nije moguća u samoj prirodi stvari - samo život postoji. Da, život nastavlja da menja oblike; jednog dana ste ovo, drugog dana ste nešto drugo. Gde je dete koje ste nekada bili? Da li je dete umrlo? Možete li reći da je dete umrlo? Dete nije umrlo, ali gde je onda dete? Oblik je promenjen. Dete je još tu u suštini, ali sada ste postali mladić ili devojka. Dete je tu sa svom svojom lepo tom; dodata su mu nova bo gatstva. •
D R U G I G U R U I I I T D A N A N D E
227
I onda jednog dana ostarite. Gde je onda vaša mladost? Umrla? Ne, ponovo se još nešto desilo. Starost je donela svoju žetvu, donela je svoju mudrost, donela je svoje le pote. Dete je nevino, to je jezgro. Mladost je preplavljena energijom, to je njeno jezgro. Starac je video sve, proživeo sve, spoznao sve; mudrost se pojavila, to je njegovo jezgro. Ali njegova mudrost ima nešto od njegove mladosti; takođe je prepuna, zrači, vibrira, pulsira, živa je. I takođe ima nešto dečije; nevina je. Ako starac nije takođe i mlad, onda je on samo vremešan, nije star. On je dobio u vremenu, u dobu, ali nije odrastao. On je propustio. Ako starac nije nevin kao dete, ako njegove oči ne pokazuju kristalnu bistrinu nevinosti, onda on još nije živeo. Ako živite potpuno, lukavost i pametnost nestaju, i pojavljuje se poverenje. To je kriterijum po kome se zna da li je neko živeo ili nije. Dete nikada ne umire samo je pre obraženo. Mladost nikada ne umire, samo ponovo nova mutacija. I da li mislite da starac umire? Da, telo nestaje jer je odslužilo svojoj nameni, ali svesnost nastavlja svoje putovanje. Ako je smrt stvarna, postojanje bi bilo krajnje apsurdno, postojanje bi bilo ludost. Ako Buda umire, to znači da takva lepa muzika, takav sjaj, takva ljupkost, takva lepota, takva poezija, nestaje iz postojanja. Onda je postojanje vrlo glupo. U čemu je onda smi sao? Kako je onda rast moguć? Kako je onda evolucija moguća? Buda je redak dragulj, dešava se vrlo retko. Milioni ljudi pokušavaju, i onda jedna osoba postane buda - i onda umre i sve je gotovo, pa u čemu je stvar? Ne, Buda ne može da umre. On je apsorbovan, njega je apsorbovala celina. On na stavlja. Sada je nastavak bestelesan, jer je postao tako proširen da ga ni jedno telo ne može sadržati osim tela same vasione. Postao je toliko okeanski da nije moguće da ima male manifestacije. Sada on može da postoji samo u suštini. On može da postoji samo kao miris, ne kao cvet. Ne može da ima oblik, može da postoji samo kao bezoblična inte ligencija postojanja. Svet postaje sve inteligentniji. Pre Bude nije bio tako inteligentan, nešto je nedosta jalo. Pre Isusa nije bio tako inteligentan, pre Muhameda nije bio tako inteligentan. Oni Sll svi doprineli. Ako razumete ispravno, Bog nije nešto što se desilo, već što se dešava. Bog se događa svaki dan. Buda je nešto stvorio, Mahavir je nešto stvorio, Patanđali j nešto stvorio, Lao Ce, Zaratusatra, Atiša, Tilopa - svi su oni dali doprinos . Bog se stvara. Neka vam srca budu ushićena što možete postati kreator Boga! Go voreno vam je stalno da je Bog stvorio svet. •
D Zeleo bih da vam kažem: mi stvaramo Boga svakoga dana. I možete da vidite promene. Ako pogledate Stari Zavet, reči koje je Bog Starog zaveta R izrekao izgledaju tako ružno. Nešto izgleda jako primitivno. Bog Starog Zaveta kaže: "Ja U sam ljubomoran Bog." Možete li da mislite o Bogu da je ljubomoran? "Oni koji me ne slede biće zdrobljeni i bačeni u paklenu vatru. Oni koji mi se ne pokoravaju, pretrpeće veliku G I osvetu." Možete li pomisliti da je ovakve reči izgovorio Buda? ne, koncept Boga je bio poliran svaki dan. Mojsijev Bog je primitivan, Isusov Bog je daleko više sofisticiran, daleko kul G tivisaniji. Kako čovek postaje kultivisan, njegov Bog postaje kultivisaniji. Kako čovek ima U više razumevanja, njegov Bog ima više razumevanja, jer vaš Bog predstavlja vas. Bog Mojsija je zakon, Bog Isusa je Ljubav. Bog Bude je samilost, Bog Atiše je krajnja R praznina i tišina. U Mi tragamo za novom dimenzijom Boga, dodajemo nove dimenzije Bogu, Bog se I stvara. Vi niste samo tragalac, vi ste takođe i stvaralac. I Budućnost će spoznati daleko bolje vizije Boga. I Buda ne umire, on nestaje u našem konceptu Boga. Isus se stapa u okean našeg Boga. I ljudi koji još nisu probuđeni, oni takođe ne umiru. Oni moraju da se vrate ponovo i po novo u isti oblik, jer jedina mogućnost za probuđenje je kroz oblike. I Svet je kontekst za probuđenje, jedna prilika. T Setite se Atiše. On kaže: "Ne čekajte priliku" - jer svet je prilika, mi smo već u njoj. Svet je prilika da se uči. To izgleda paradoksalno; vreme je prilika da se uči večno, telo je D prilika da se uči bestelesno, materija je prilika da se uči svesnost, seks je prilika da se uči A samadi. Celo postojanje je jedna prilika. Ljutnja je prilika da se uči samilost, zavist je pri N lika da se uči deljenje, i smrt je prilika da se uđe u ego i vidi "Jesam li ili nisam. Ako jesam, A onda je možda smrt moguća." Ali ako nađete da "Nisam," da unutra postoji čista praznina, N da nema nikoga - ako možete da osetite to da nema nikoga unutar vas, gde je smrt? Sta D je smrt? Ko može da umre? Vandana, tvoje pitanje je važno. Pitaš: "Možeš li reći nešto o smrti?" Samo jednu stvar, E nema smrti. I pitaš: " ... i umetnosti umiranja?" Kada nema smrti, kako ćete da učite umetnost umiranja? Trebalo bi da živite umetnost življenja. Ako znate kako da živite, znaćete sve o životu i smrti. Ali moraćete da pristupite pozitivnom. Nikada ne činite negativno predmetom svog proučavanja, jer negativno ne postoji. Možete da idete i idete, i nikada nećete nigde stići. Pokušajte da shvatite šta je svetlost a 229 "
"
ne tama. Pokušajte da shvatite šta je život a ne smrt. Pokušajte da shvatite šta je ljubav a ne mrznJa. Ako uđete u mržnju nikada je nećete razumeti, jer mržnja je samo odsustvo ljubavi. Tako je i tama odsustvo svetla. Kako možete da razumete odsustvo? Ako hoćete da razu mete mene, treba da razumete mene, a ne moje odsustvo. Ako hoćete da proučavate ovu stolicu, ovu stolicu bi trebalo proučavati - ne kad je Aškeš odnese, onda počinjete da proučavate odsustvo. Sta ćete proučavati? Uvek budite oprezni, nikad se nemojte upecati na nešto negativno. Mnogi ljudi na stavljaju da proučavaju negativne stvari; njihove energije su prosto straćene. Ne postoji umetnost umiranja. Ili, umetnost življenja je umetnost umiranja. živi! Ali vaši takozvani religiozni ljudi su vas učili da ne živite. Oni su kreatori smrti. Na vrlo posredan način oni su kreirali smrt, jer su učinili da se toliko plašite života. Sve je pogrešno. život je pogrešan, svet je pogrešan, telo je pogrešno, ljubav je pogrešna, odnosi su pogrešni, uživanje u bilo čemu je pogrešno. Učinili su vas tako krivim u vezi bilo čega, tako osuđenim za sve, da ne možete da živite. A kad ne možete da živite šta je ostalo? Odsustvo, odsustvo života - a to je smrt. I onda drhti te, strepite pred nečim što ne postoji, što je vaša vlastita kreacija. I zato što ste počeli da drhtite u velikom strahu od smrti, sveštenik postaje jako moćan. On kaže: .. Ne brini, tu sam da ti pomognem. Sledi me. Spa siću te od pakla i odvesti na nebo. I oni koji su u mom stadu biće spaseni, i više niko neće biti spasen." Hrišćani govore iste stvari ljudima: ..Ako nisi Hrišćanin, ne možeš biti spašen. Samo će te Isus spasiti. Sudnji dan se približava, i u dan suda, oni koji su sa Isusom, on će ih prepoznati, izdvojiće ih. A drugi, milioni i milioni, jednostavno će zauvek biti bačeni u pakao. Upamtite, nema izlaza; zauvek će biti bačeni u pakao." I isti je stav drugih religija. Ali iz straha ljudi počnu da prianjaju uz nešto, šta god je dostupno u blizini. Ako ste slučajno rođeni u hindu domu, ili đainskom, ili jevrejskom, postajete Jevrejin, Đain ili Hindu, prema tome kakav je slučaj. Sta god je u blizini, dete počinje da prianja uz to. Moj pristup je potpuno drugačiji. Ne kažem da se plašite - to je strategija sveštenika, to je njihova poslovna tajna. Kažem da nema čega da se plašite jer je Bog u vama. Nema čega da se plašite. živite život bez straha, živite svaki trenutak što je intenzivnije moguće. I ntenzitet treba da se pamti. I ako ne živite svaki trenutak intenzivno, šta se onda događa? Vaš um čezne za ponavljanjem. -
.
-
-
Volite ženu, vaš um čezne za ponavljanjem. Zašto? Zašto čeznete za istim iskustvom D ponovo i ponovo? Jedete određenu hranu, uživate, onda čeznete za tom hranom ponovo R i ponovo. Zašto? Razlog je da šta god radite vi to ne radite potpuno. Stoga nešto ostaje u U vama neuključeno. Ako to radite potpuno, onda neće biti čežnje za ponavljanjem, i vi ćete tragati za novim, istraživaćete nepoznato. Nećete se kretati u zatvorenom krugu, vaš ži G I vot će postati rast. Obični ljudi se kreću samo u krugu. Oni izgledaju kao da se kreću, ali to samo tako izgleda. Rast znači da se ne krećete u krugu, da se nešto novo dešava svaki dan, zaista svakog G trenutka. A kada to postaje moguće? Kada god počnete da živite intenzivno. U Zele o bih da vas naučim kako da jedete intenzivno i potpuno, kako da volite intenzivno i potpuno, kako da radite male stvari sa takvom krajnjom ekstazom da ništa ne R ostaje. Ako se smejete, pustite da smeh prodrma same vaše osnove. Ako plačete, posta U nite suze; pustite da se vaše srce istoči kroz suze. Ako grlite nekoga, onda postanite za I gr)jaj. Ako ljubite nekoga, onda budite same usne, budite sam poljubac. I bićete iznena đeni koliko ste propustili, koliko propuštate, kako ste do sada živeli na mlak način. I Mogu da vas učim umeću življenja; to podrazumeva umetnost umiranja, ne morate to da učite odvojeno. Covek koji zna kako da živi, zna kako i da umre. Covek koji zna kako da se zaljubi, zna kada je došao trenutak da se odljubi. On prestaje da voli ljupko, sa opro I štajnim pozdravom, sa zahvalnošću - ali samo čovek koji zna da voli. T Ljudi ne znaju kako da vole, i onda ne znaju kako da kažu zbogom kada dođe vreme da se to kaže. Ako volite znaćete da sve počinje i sve se završava, i postoji vreme za za D počinjanje i vreme za završavanje, i nema povrede u tome. Osobe nisu povređene, jed A nostavno znaju da je sezona prošla. Nisu u očajanju, jednostavno razumeju i zahvaljuju N jedna drugoj: .. Dala si mi tako mnogo lepih darova. Dala si mi novu viziju života, otvorila A si nove prozore koje možda sama nikada ne bih otvorila. Sada je došlo vreme da se od N vojimo i naši putevi se razdvajaju." Bez ljutnje, bez besa, bez gunđanja, bez ikakvog pri D govora, već sa velikom zahvalnošću, sa velikom ljubavlju, sa zahvalnošću u srcu. Ako znate kako da volite, znaćete kako da se razdvojite. Vaše razdvajanje će takođe E imati lepotu i ljupkost. I isto je sa životom; ako znate kako da živite, znaćete kako da T umrete. Vaša smrt biće silno lepa. Sokratova smrt je silno lepa, Budina smrt je silno lepa. Onog dana kada je umro, Buda je ujutro sakupio učenike, sve njegove sanjasine, i rekao im: .. Sada je došao posled nji dan; moj brod je stigao i treba da odem. Ovo je bilo prelepo putovanje, lepo zajedniš tvo. Ako imate da postavite neko pitanje, pitajte, jer fizički više neću biti dostupan." 231 -
-
-
Velika tišina se spustila na učenike, velika tuga. A Buda se nasmejao i rekao: "Ne budite tužni, jer to sam vas stalno učio - sve što počne ima kraj. Dozvolite sada da vas učim svojom smrću takođe. Kao što sam vas učio kroz svoj život, pustite da vas, takođe, učim kroz svoju smrt." Niko nije mogao da sakupi hrabrost da postavi pitanje. Ceo svoj život postavljali su na hiljade i hiljade pitanja, a ovo nije bio trenutak da pitaju bilo šta; nisu bili raspoloženi, plakali su i tugovali. Zato Buda reče: "Zbogom. Ako nemate nikakva pitanja, onda ću da odem." Seo je is pod drveta zatvorenih očiju i nestao iz tela. U Budističkoj tradiciji, to se zove "prva me ditacija" - nestati iz tela. To znači razidentifikovati sebe od tela, znati potpuno i apsolutno: "j a nisam telo." Obavezno će se javiti pitanje u vašem umu: nije li Buda to znao ranije? On je to znao ranije, ali osoba kao Buda onda mora da stvori neko sredstvo tako da samo njegov mali delić ostaje povezan sa telom. Inače bi on umro mnogo ranije - trebalo je da umre četr deset dve godine ranije. Trebalo je da umre onog dana kada se desilo njegovo prosvet ljenje. Iz samilosti je stvorio želju, želju da pomaže ljudima. To je želja, ona vas drži pri vezanim uz telo. On je stvorio želju da pomaže ljudima. "Sve što sam saznao, treba da podelim." Ako želite da delite, moraćete da koristite um i telo. Taj mali deo ostaje privezan. Sada je on presekao čak i taj mali koren u telu; razidentifikovao se od tela. Gotova je prva meditacija, telo je napušteno. Zatim druga meditacija: um je odbačen. On je od bacio um davno pre toga; odbačen je kao gospodar, ali je korišćen kao sluga. Sada više nije potreban ni kao sluga, potpuno je odbačen, totalno odbačen. I onda treća meditacija: odbacuje svoje srce. Ono je do sada bilo potrebno, on je de lovao kroz svoje srce; inače samilost ne bi bila moguća. Bio je srce, sada se odvaja od srca. Kada su te tri meditacije gotove, dešava se četvrta. On više nije osoba, nije više oblik, nije više talas. On nestaje u okeanu. Postaje ono što je oduvek bio, postaje ono što je spo znao četrdeset dve godine ranije, ali je na neki način uredio da odloži, da bi pomogao ljudima. Njegova smrt je ogroman eksperiment u meditaciji. I priča se da mnogi koji su bili prisutni, samo su videli kako se kreće, polako, polako... Prvo su videli da telo nije isto; nešto se desilo, životnost je nestala iz tela. Telo je bilo tu, ali kao statua. Oni koji su bili os tljiviji, meditativniji, odmah su primetili da je um odbačen i da unutra više nema uma. ,
Oni koji su bili još više osetljivi mogli su da vide da je srce gotovo. I oni koji su zaista bili D na rubu budastva, videći Budin nestanak, takođe su nestali. R Mnogi učenici su se prosvetIili onog dana kada je umro Buda, mnogi - samo gleda U jući ga kako umire. Gledali su ga dok živi, videli su nj egov život, ali sada je došao krešendo, vrhunac. Videli su kako umire tako lepom smrću, tako ljupko, tako meditativno ... videći G I to mnogi su se probudili. Biti sa budom, živeti sa budom, biti obasut njegovom ljubavlju, to je blagoslov. Ali najveći blagoslov je biti prisutan kada buda umire. Možete se jednostavno voziti na toj G energiji, jednostavno možete uzeti kvantni skok sa tom energijom - jer Buda nestaje, i U ako je vaša ljubav velika i veza duboka, to će se obavezno desiti. To će se dogoditi mnogim mojim sanjasinima. Onog dana kada budem nestao, mnogi R od vas će nestati samnom. U Vivek mi ponovo i ponovo govori: "Ne želim da živim ni jedan trenutak kada odeš." I A ja joj kažem: "Ne brini. Cak i ako želiš da živiš, nećeš biti u stanju." Baš pre neki dan Dekša je govorio Viveki: "Kad Ošo jednom ode i ja idem." To je tačno. Ali to nije tačno I samo za Vivek i Dekšu, to je tačno za mnoge od vas. I to nije nešto što treba da uradite, to će se jednostavno desiti samo po sebi. To će biti događaj. Ali to je moguće samo ako dozvolite da se desi potpuno poverenje. I Dok sam živ, ako dozvolite da se desi potpuno poverenje, onda možete da krenete T samnom u moju smrt takođe. Ali ako ima malo sumnje, mislićete: "Ali ja još uvek nisam uradio mnoge stvari i treba da živim svoj život. Znam da je rečeno da majstor odlazi, i D znam da bi bilo mnogo bolje da je on živ, ali imam mnogo stvari da uradim, treba da ži A vim svoj život" ... i tJiljadu i jedna želja. Ako postoji imalo sumnje, to će stvoriti hiljadu i N jednu želju. Ali ako nema sumnje, onda je smrt majstora najviše oslobađajuće iskustvo A koje se događa na ovoj zemlji. N Buda je bio jako sretan što je imao velike učenike. Isus nije bio toliko sretan, njegovi učenici su bili kukavice. Dok je on umirao oni su svi pobegli. Dok je bio na krstu oni su D pobegli miljama daleko, u strahu da mogu biti uhvaćeni. Posle tri dana, kada je pomeren E kamen sa ulaza u grob gde je bilo telo, ni jedan od apostola nije bio prisutan; samo pro T stitutka Marija Magdalena, i druga Marija - dve žene - skupile su hrabrost. Učenici su se plašili da bi, ako odu da vide šta se dogodilo majstorovom telu, ili da spuste majstorovo telo, mogli biti uhvaćeni. Samo dve žene su imale dovoljno ljubavi. Kada je Isusovo telo spušteno sa krsta, tada su takođe tri žene spustile telo. Svi ti veliki 233 apostoli nisu bili tamo. v
Isus nije imao mnogo sreće. I razlog je jasan: on je započinjao nešto novo. Na Istoku, bude su postojale milioni ma godina. Zapadnjački koncept vremena nije ispravan, zapad njački koncept vremena je vrlo malen, i to zbog Hrišćanstva je tako mali. Hrišćanski te olozi su čak izračunali kada je stvoren svet - dvadeset trećeg marta. Pitao sam se zašto ne dvadeset prvog? Bogu je nedostajalo samo dva dana! Dvadeset trećeg marta, četiri hiljade i četiri godine pre Hrista, stvoren je svet. Jako mala ideja vremena. Svet je postojao milionima godina. Sada se nauka sve više približava istočnjačkom konceptu vremena. Na Istoku, bude su postojale hiljadama i hiljadama godina, tako da znamo kako da budemo sa budom - kako da živimo sa njim, kako da imamo poverenja u njega, kako da budemo sa njim kada on umire, i kako da umremo sa njim. Mnogo toga je bilo zaboravljeno, zahvalj ujući dobroti Hrišćanstva i zapadnjačkog obrazovanja. Savremeni Indijci uopšte nisu Indijci. Veoma je teško naći Indijce u Indiji, gotovo nemoguće. Samo ponekad naiđem na Indijca. Ponekad se desi da su ljudi koji do laze iz dalekih zemalja daleko više Indijci nego takozvani Indijci. Tri stotine godina za padnjačke dominacije i zapadnjačkog obrazovanja su učinili indijski um potpuno dezo rijentisanim. Zapadnjački um se približava razumevanju buda više nego Istočnjački um. A razlog je što se Zapad zasitio tehnologijom i naukom, postaje sve bespomoćniji, i video je da ono što je nauka obećala, nije bila u stanju da ispuni. U stvari videlo se da su sve revolu cije propale. I sada je preostala samo jedna revolucija - unutrašnja, revolucija individue, revolucija koja je doneta unutrašnjom promenom. Indijci se još uvek nadaju da bi sa malo boljom tehnologijom, malo boljom vladom, sa malo više novca, sa malo više proizvodnje, sve stvari bile savršeno u redu. Indijski um se nada, to je veoma materijalistički. Savremeni Indijci su više materijalisti nego ljudi u bilo kojoj drugoj zemlji. Materijalističke zemlje su zasićene materijalizrnom. On je pro pao; oni su razočarani i razbijene su im iluzije. Zato dozvolite da vam kažem, moji sanjasini su više Indijci. Oni mogu biti Nemci, mogu biti Norvežani, mogu biti Danci, mogu biti Italijani, Francuzi, Englezi, Amerikanci, Rusi, Česi, Japanci, Kinezi, ali oni su daleko više Indijci. Novinari stalno dolaze i pitaju: "Zašto ne vidimo ovde više Indijaca?" A ja kažem: "Oni su svi Indijci! Ima samo nekoliko stranaca - samo tih nekoliko za koje mislite da su Indijci, samo tih nekoliko stranaca; inače drugi su svi Indijci." Biti Indijac nema nikakve veze sa geografijom, to ima nešto sa unutrašnjim pristu pom stvarnosti. Savremena Indija je zaboravila puteve Bude, i zaboravila je kako da živi
sa budama. Pokušavam da vam opet otkrijem to blago. Hajde zaronite duboko u vaše D srce. Prvi princip je umetnost življenja. Budite životno-afirmativni. život je sinonim za R Boga. Možete da odbacite reč bog - život je Bog. živite sa poštovanjem, živite sa velikim U uvažavanjem i zahvalnošću. Ja nisam zaradio ovaj život, to je bio čist poklon onostranog. G Osećajte se zahvalnim i pobožnim, i uzmite što je više moguće zalogaja, dobro ih sažva [ ćite, i dobro ih svarite. Učinite svoj život jednim estetskim iskustvom. A nije mnogo potrebno da se učini estetskim iskustvom; potrebna je samo jedna estetska svest, osetljiva duša. Postanite G senzitivniji, osetljiviji, i postaćete duhovniji. U Sveštenici su vaše telo zatrovali gotovo do stanja smrti. Nosite paralizovana tela, paralizovane umove i paralizovane duše - krećete se na štakama. Odbacite sve te štake! R Čak i ako morate da padnete i puzite po zemlji, to je bolje nego prianjati za štake. U I iskusite život na sve moguće načine - dobre-loše, gorke-slatke, tamne-sveti e, let I nje-zimske. Iskusite sve dualnosti. Ne plašite se iskustva, jer što više iskustva imate, po stajete sve zreliji. Tragajte za svim mogućim alternativama, krećite se u svim pravcima, I budite skitnica, vagabund sveta, života i postojanja. I ne propustite ni jednu priliku da Zlvlte. Ne osvrćite se. Samo budale misle o prošlosti - budale koje nemaju inteligenciju da I žive u sadašnjosti. I samo budale maštaju o budućnosti, jer nemaju hrabrosti da žive u T sadašnjosti. Zaboravite prošlost, zaboravite budućnost, ovaj trenutak je sve. Ovaj trenu D tak treba da postane vaša molitva, vaša ljubav, vaš život, vaša smrt, vaše sve. To je to. I živite hrabro, ne budite kukavice. Ne mislite na posledice; samo kukavice misle na A posledice. Ne budite previše orijentisani na rezultat; ljudi koji su orijentisani na rezultat N propuštaju život. N e mislite na ciljeve, jer ciljevi su uvek u budućnosti i daleko, a život je A sada ovde, blizak. N Ne budite suviše okrenuti cilju, Dozvolite da ponovim: ne budite suviše okrenuti cilju. Ne uvodite uvek ideju: "Koja je svrha toga?" jer je to strategija koju su stvorili vaši D neprijatelji, neprijatelji čovečanstva, da zatruju sam vaš izvor života. Zapitajte: "Koja je E svrha toga?" i sve postaje besmisleno. Rano je jutro, sunce se diže i istok je crven od sunca, ptice pevaju, i drveće se budi, i sve j e radost. To raduje, opet je novi dan. A vi tu stojite pitajući: "Koji je smisao toga?" Promašili ste, potpuno ste promašili. Jednostavno ste isključeni. I ružin cvet pleše na vetru, tako nežan a opet tako snažan, tako slab ipak se bori sa snažnim vetrom, tako trenutan opet tako pouzdan. Gledajte ružin cvet. Jeste li ikada 235 v .
•
videli neki nervozan ružin cvet? Tako pouzdan, tako krajnje siguran, kao da će biti tu za uvek. Samo trenutno postojanje, a takvo poverenje u večnost. Plešući na vetru, šapućući sa vetrom, ispuštajući svoj miris - a vi stojite tu i pitate: "Koja je svrha toga?" Zaljubite se u ženu i pitate: "Koja je svrha toga?" Držite za ruku svoju voljenu ili pri jatelja, i pitate "Koja je svrha toga?" I možda se i dalje držite za ruke, ali sada je život ne stao, vaša ruka je mrtva. Postavite pitanje: "Koja je svrha toga?" i sve je uništeno. Dozvolite da vam kažem, u životu nema svrhe . život je svoja vlastita svrha; on nije sredstvo ka nekom cilju, on je cilj sam sebi. Ptica u letu, ruža na vetru, izlazeće sunce ujutru, zvezde u noći, čovek koji se zaljubljuje u ženu, dete koje se igra na ulici ... nema svrhe. život je jednostavno uživanje u sebi, radost u sebi. Prelivanje energije, ples, bez ikakve svrhe uopšte. To nije predstava to nije posao. život je ljubavni događaj, poezija, muzika. Ne postavljajte ružna pitanja kao: "Koja je svrha?" jer u trenutku kada to pitate, isključujete sebe iz života. Život ne može biti premošten filozofskim pitanjima. Filozofija se mora skloniti na stranu. Budite pesnici života, pevači, muzičari, plesači, ljubavnici, i saznaćete stvarnu filo zofiju života: philosophia perennis. I ako znate kako da živite ... a to je jednostavna veština. Drveće živi i nikoga nema da ga uči. U stvari mora da se smeje; videći da postavljaš takvo pitanje, mora da se hihoće - možda nisi u stanju da čuješ njegovo hihotanje. Celo postojanje je nefilozofsko. Ako ste filozof, onda narasta rascep između vas i postojanja. Postojanje jednostavno jeste, bez svrhe. I osoba koja zaista hoće da živi treba da se oslobodi te ideje o svrsi. Ako počnete da živite bez ikakve svrhe, sa intenzitetom, potpuno, ljubav i poverenje, kada dođe smrt, znaćete kako da umrete - jer smrt nije kraj života, već samo epizoda u životu. Ako ste saznali druge stvari, ako ste živeli druge stvari, bićete sposobni da doživite smrt takođe. Pravi čovek razumevanja živi svoju smrt jednako kao i svoj život, sa istim intenzitetom, sa istim ushićenjem. Sokrat je bio tako ushićen kada je trebao da dobije otrov. Otrov je bio pripremljen izvan njegove sobe. Njegovi učenici su se okupili; on je ležao spreman na krevetu, jer bl ižio se čas. U šest sati, tačno pri zalasku sunca, biće mu dat otrov. Ljudi nisu čak ni di sali, sat se približavao sve bliže i bliže šestom satu, i taj divni čovek će otići zauvek. A on nije počinio nikakav greh. Njegov jedini greh bio je što je običavao da govori istinu lju d i Illa, što je bio majstor istine, što nije pravio kompromise, što se nije klanjao glupim
političarima. To je bio njegov jedini prekršaj; nije povredio nikoga. I Atina će zauvek ostati D .. . slrOmaSl1lja. R U stvari, Sokratovom smrću, umrla je Atina. Ona nikad više nije imala ponovo istu U slavu, nikada. To je bio takav prekršaj, ubijanje Sokrata, da je Atina izvršila samoubistvo. G Grčka kultura nikada ponovo nije postigla takve visine. Nekoliko dana je to potrajalo, I samo odjeci Sokrata - jer Platon je bio njegov učenik, samo jedan odjek. I Aristotel je bio Platonov učenik, odjek odjeka. Polako, polako kako je eho Sokrata nestajao, Grčka kultura je nestala iz sveta. Videla je dane slave, ali izvela je samoubistvo ubivši Sokrata. G Njegovi učenici su bili jako uznemireni, ali Sokrat je bio ushićen, kao malo dete kada U ga odvedete na izložbu, koje je tako svime ushićeno, svako i sve je tako neverovatno. R Ustajao bi ponovo i ponovo da priđe prozoru i pita čoveka koji je pripremao otrov: "Zašto U odlažeš? Sada je šest sati!" I I čovek reče: "Sokrate zar si lud? Odlažem samo da bi tako divan čovek kao ti mogao da ostane malo duže. Ne mogu da odlažem zauvek, ali ovoliko mogu. Još malo, zadržaću još malo! Zašto toliko žuriš da umreš?" I Sokrat reče: "Spoznao sam život, živeo sam život, znam ukus života. Sada sam jako radoznao o smrti! Zato mi se toliko žuri. Pulsiram velikom radošću - od same ideje da ću I sada umreti, i da ću moći da vidim šta je smrt. želim da okusim smrt. Sve drugo sam oku sio, samo je jedna stvar ostala nepoznata. Proživeo sam život i saznao sve što život može T da pruži. Ovo je zadnji dar u životu, i zaista sam zaintrigiran." D Covek koji je živeo, zaista živeo, znaće kako da umre. A Vandana, nema veštine umiranja. Veština življ enja je veština umiranja, jer smrt nije N nešto odvojeno od života. Smrt je najviši vrhunac života, Everest, sa netaknutim snegom A prekriven sunčani Everest. To je najlepša stvar u postojanju. Ali možeš spoznati lepotu smrti samo ako znaš lepotu života. život te priprema za N smrt. Ali ljudi uopšte ne žive; oni su sprečeni na svaki mogući n�čin da žive. Zato oni ne D znaju šta je život, i kao posledicu toga neće znati šta je smrt. E Smrt je laž. Sa njom ne prestajete, samo se menjate. Krećete drugim putem, nesta jete sa ovog puta, pojavljujete se na drugom putu. Ako još niste probuđeni. još niste pro svetljeni, onda ovde umirete, tamo se rađate. Nestajete iz jednog tela i pojavljujete se odmah u nekoj materi ci, jer se milioni budalastih ljudi pare širom sveta - oni baš čekaju na vas! I ima ih zaista tako mnogo da je dobro što umirete nesvesni i birate novu mate ricu nesvesno. Ako je to svestan izbor, poludeli bi. Kako da odaberete? Koga da odaberete? 237 ",
-
Nesvesno umirete, nesvesno se rađate u najbližoj mogućoj materici koja vam odgo vara. Jedno telo je otišlo, i drugo je odmah formirano. Ali ako ste prosvetljeni... A šta ja podrazumevam pod "prosvetljenim"? Mislim ako ste živeli svoj život svesno, i ako ste stigli do tačke svesnosti gde više u vama nema tamnih mesta nesvesnosti, onda više nema materice za vas. Onda ulazite u božiju matericu samo postojanje. Onda je to oslobođenje, mokša, nirvana. Poslednje pitanje: Voljeni Ošo, Morarđi Desaije jednom rekao da kad bi on postavio komisiju da nas is pita, ne bi nam se dopali rezultati. Ako vlada postavi komisiju, ima li uopšte nade da bude stvarno otvorena, zaista nepristrasna?
Krišna Prem, politika nikada ne može da bude nepristrasna, politika je pristrasna. Politika nikada ne može biti bez predrasuda, ukorenjena je u predrasudama. Zato se ne nadaj mnogo . Biće zabavno, to je sve; uživaćemo sa ljudima koji dođu u komisiji. Uživaj to onda - ako on zakaže komisiju i ljudi dođu ovde, uživaj u tome. Dajte im da osete kako vi živite ovde. Ko zna, možda se neko može preobratiti. Ali ne verujte političarima. Igra sa političarima je opasna igra. Sa njima je prijatelj stvo opasno, neprijateljstvo sa njima je opasno. Ali to se ne može izbeći. A ono što se ovde događa je tako ogromno da političari ne mogu još dugo ostati izvan toga. Baš pre neki dan, raspravljali su o nama u Indisjkom parlamentu - duga rasprava. Telefonski poziv je stigao iz Delhija: "Pošalji Krišnu Prema, Maduru i ostale ljude za štampu, jer je sada to jedna vruća tema o kojoj ljudi govore." Mi nismo zainteresovani za političare i politiku - ni malo. Ali ne možemo ni da ih izbegnemo. Politika je kao vreme: voleli je vi ili ne, ona će svakako uticati na vas. Sada se zna zašto je Naser iznenada umro od srčanog napada... Primio je telefonski poziv od Golde Meir, koja mu je rekla: "Hajde da vodimo ljubav a ne rat." Sada, vodili ljubav ili rat, sa političarima to će da bude teško, neugodno. Zato, Krišna Prem, nema potrebe za bilo kakvom nadom. Kao prvo, mislim da neće zakazati komisiju, iz mnogo razloga. Jedan razlog je, pre neki dan je neko u parlamentu
postavio pitanje: "Zašto komisija samo za Oša?" I veliki drhtaj je prošao kroz ceo parla D ment. R Javljeno je u novinama, da je čovek predložio da se zakažu komisije da se ispita Sa U tija Sai Baba, Guru Maharađ-đi, Mahariši Maheš Jogi, Muktananda, i drugi ltd, ltdanande. Oni bi bili jako sretni da imaju komisiju da ispita moje mesto, moju komunu, ali sada G I postoji strah. I to izgleda logično - ako želite da ispitate jednu komunu, zašto onda ne sve? To je prvi problem sa kojim će morati da se suoče. Drugo, što bi želeo da izbegne je da izbegne zakazivanje komisije - jer ko zna šta će G se dogoditi ako komisija dođe? Ljudi koji dođu i vrate se kod njega, mogu da izveste da sve što se pojavljuje u novinama nije tačno, da to nije prava slika. Tako mnogo ljudi je U posetilo ašram, i tako mnogo članova parlamenta je došlo, i ko god je bio izvestio ga je: R "Nepotrebno praviš predrasude. Nešto divno se dešava, događa se susret Istoka i Zapada." U Zato je on takođe, u dubini, uplašen. Ko zna, komisija može da izvesti povoljno - šta I će on onda da radi? Kada komisija jednom izvesti povoljno, to će za njega postati veliki problem. Zato je on našao sasvim legalan način da izbegne zakazivanje komisije. On kaže I da ja lično treba da mu napišem pismo, da tražim da se zakaže komisija, da budemo is pitani ja i moj rad. On zna jako dobro da već pet godina ne pišem pisma. I zašto bih ja pisao pismo? Ako vlada želi da zna šta se događa, njihov je posao da to I utvrde. Ako su odlučili bez ispitivanja, onda su postupili nedemokratski. Ako kažu svetu: T "Nećemo dozvoliti ni jednoj televizijskoj kompaniji iz Holandije, Engleske, Japana ili Au stralije da prikaže rad i komunu, jer to neće predstaviti pravi indijski duh, i pravi indijski D imidž"; ako su to odlučili bez ikakvog ispitivanja, onda je njihova dužnost da zakažu ko A misiju. Zašto bih ja tražio od njih da zakažu komisiju? Ali to je legalan trik. On zna da ja N ne pišem pisma. To nisam radio pet godina, i neću to učiniti ni sada. A Onda, on se još brine takođe za nešto što je rekao u parlamentu sledećeg dana. Re N kao je da nije primio lično pismo od mene, i da uvek piše upravnica Joga Lakšmi . A ona D je napisala: "Ošo je samo gost u komuni, pa kako da ispitujemo gosta?" Ali Lakšmi je u pravu, ja sam jednostavno vaš gost. I ne radim ništa, pa šta će oni da E ispituju? Mogu da dođu i sede samnom dvadeset četiri sata u mojoj sobi; Ja ništa ne ra dim, nema šta da se ispituje! Pitanje je komune, rad koji se odvija u komuni: to treba da se ispita. Ali on nije zainteresovan za komunu. Njegov interes je u osnovi da načini zamku u kojoj bi mogao da me ulovi - jer on zna ako sam uhvaćen, ili ako sam u zatvoru, onda bi ceo rad bio lako uništen. Pre neki dan je to rekao u parlamentu - to je sigurno nesvesno 239
izašlo iz njega - "Ošo je ašram, Ošo je komuna. Zato ne možemo da ispitamo komunu ako on ne piše." A ja neću da pišem. Mislim da političari nisu časni, i mislim da nisu dostojni da ispitaju religioznu zajednicu. U stvari jednog dana bi trebalo da mislimo o zakazivanju komisije da ispitamo po litičare... Premijeri tri velike zemlje sede za ručkom kad se iznenada začuo glasan prdež sa mesta gde je sedela i obedovala domaćica. Ona je jedva uspela da se suzdrži kada je od mah preko puta za stolom Francuski premijer ustao i glasno uzviknuo: ..Izvinite me, gos podo i dame, ali moram neočekivano da idem, ne osećam se dobro." Zahvalna i sa olakšanjem, dama je ponovo stekla mir, ali je deset minuta kasnije do pustila da joj pobegne još jedan vetar. Obeshrabrena i pocrvenevši do ušiju, posmatrala je kako Engleski premijer ustaje i izjavljuje: "žao mi je, dame i gospodo, ali moram da se povučem za večeras. Ne osećam se dobro." Prizor se odigrao još jednom, i ovaj put Indijski premijer ponosno ustade i reče gla sno: "Pa sada, dame i gospodo, na meni je čast i dužnost da idem kući." Shvatate? Nemam nikakvog poštovanja za te političare i političke vođe. Poštujem ih kao ljud ska bića, ali ne kao političare. Politika je najružnija pojava na zemlji, a političari, najruž nija ljudska bića. Imam ogromno poštovanje za ljudska bića, ali ne mogu imati nikakvo poštovanje za ružnu politiku koja se odvija. Nema potrebe da se gaji bilo kakva nada. Prvo, oni neće zakazati nikakvu komisiju, plašeći se da to može da se okrene protiv njih. A ni to im neće biti lako; ako zakažu ko misiju mi ćemo prvo da damo težak test za komisiju takođe, da utvrdimo da li su oni zaista sposobni da ispitaju komunu. Sta oni znaju o tome? Sta oni znaju o terapijama koje se ovde vrše? Prvo će oni biti ispitani. Grupa od pedeset terapeuta će ih ispitati na sve moguće načine. Ukoliko nismo zadovoljni da su oni dostojni da ispitaju, nećemo ih pustiti unutar kapije. Prvo, oni neće zakazati komisiju. On se boji - koga da pozove? Gde će oni naći ljude koji se razumeju u primainu terapiju, bioenergetiku, susretanje, psihodramu, psihosin l zu i psihoanalizu? I on se boji da ako pozove nekoga ko se razume u te stvari, da će nas v
v
podržati. On može da pozove penzionisanog senilnog sudiju - ali on neće ništa znati o tome, i to bi bilo zaista veselo. Ne mislim da će on to da uradi, ali ako zakaže komisiju, uživajte u tome. Dozvolite im da dođu, i zaista se zabavite sa celom stvari. Bar im dozvolite da ponesu nazad malo radosti, malo smeha, odavde. Šta će oni izvestiti nije važno, jer gotovo uvek se desi ovako: pre nego što dođu ovde, izveštaj će biti spreman. To je ono što se dešava. Izveštaj će pri premiti neko drugi. Ali nas ne interesuju njihovi izveštaj i. Ja sam samo rekao da se zakaže komisija tako da bi vladi bar pokazali šta je demo kratija. Krajnje je nedemokratski sprečiti ljude iz medija da stignu u Ponu. To što oni govore ljudima je tako nedemokratski - sad čak imamo pisma kod nas. Jednom sanjasinu, indijski ambasador u Americi je napisao: "Ako želite da idete u Ponu, onda zaboravite na to. Nećemo vam dati nikakvu ulaznu vizu. Ali ako hoćete da idete u bilo koji drugi ašram, pišite, i spremni smo da vam to dozvolimo." Samo vidite glupost čoveka - napisati to! Sada u Bombaju, na pasošu sanjasina oni pišu: "Ova viza ne važi za Ponu." Izgleda da Pona nije više deo Indije. Turista ima pravo da proputuje celom I ndijom, izuzev PO nom! Ali zašto sprečavati ljude da dođu u Ponu? Dovoljno bi bilo samo Koredžan park! Na svaki mogući način, oni čine sve što mogu da nam dodijavaju i smetaju. Pokušali su jednu stvar u kojoj su jako pametni - da nađu neku grešku u našim finansijama. Nisu to bili u stanju. Tužno, ministar finansija je juče izjavio u parlamentu: "Njihove finansije su potpuno u redu i nismo mogli da nađemo nikakvu grešku." Tako oni sad ne znaju šta da rade. U stvari nema ničeg što bi oni našli ovde što se radi protiv zakona. Ali samo njihove predrasude, njihovi stari pokvareni umovi, njihovi tradicionalni umovi... Oni ne mogu da veruju da je pojava kao moja uopšte moguća u Indiji. Ali to se dešava, i počeće da raste. To raste. I što više budu smetali, više će rasti. To je jedna unutrašnja logika stvari: što više prepreka ima, i više izazova, to će više da raste. . Da Isus nije bio razapet na krst, ne bi bilo Hrišćanstva. Ako jednog dana političari odluče da me razapnu na krst, biću najsretniji čovek na svetu. Dosta za danas.
D R U G I G U R U I I I T D A N A N D E
241
15
•
p L A M E N
' B
P L A M E N
E Z D I M A
Prvo pitanje: Voljeni Ošo, sigurno si nam, već mnogo puta, rekao alija to još ne shvatam: šta je seme želje? Da li ona postoji samo u umu? l u kakvojje vezi telesna želja za seksom sa umom ?
B E Z
Anurag, energija zvana želja vekovima nije bila odobravana. Skoro svi takozvani D sveci su bili protiv nje, jer želja je život a oni su svi poricali život. želja je sam izvor svega I što vidiš, i oni su bili protiv svega što je vidljivo. Oni su želeli da žrtvuju vidljivo pred sto M pala nevidljivog; želeli su da odseku korene želje, tako da više ne bi bilo nikakve mogućA nosti za ZIVOt. Strahovito velika potreba da se počini potpuno samoubistvo je dominirala čovečan- T stvom tokom vekova. Ja imam sasvim drugačiji koncept želje. Prvo, sama želja je Bog. želja bez ikakvog objekta, bez orijentacije na cilj, nemotivisana želja, čista želja, jeste Bog. Energija zvana želja j e ista energija kao Bog. Zelja ne treba da bude uništena, treba da bude pročišćena. želja ne treba da se odbaci, treba da se transformiše. Samo vaše biće je želja; biti protiv nje je biti protiv sebe i protiv svega. Biti protiv znači biti protiv cveća i ptica, Sunca i Meseca. Biti protiv to je . protiv cele kreativnosti. želja je kreativnost. Istočnjačke svete knjige su potpuno u pravu kada kažu da je Bog stvorio svet jer se LI njemu javila velika želja - želja da kreira, želja da manifestuje, želja da stvori mnoštvo iz jednog, želja da se raširi. Ali to su samo metafore; Bog nije odvojen od želje. želja znači žudnju, veliku žudnju za širenjem, da se postane ogroman, da se postane golem - ogro man kao nebo. Samo posmatrajte ljude, posmatrajte želje, i razumećete šta mislim. Cak i u vašim običnim željama prisutna je osnovna stvar. U stvari, ono što čovek koji želi da ima sve 243 v .
•
v
v
više i više novca stvarno želi nije novac već širenje, jer novac može da pomogne da se širite. Možete da imate veću kuću, možete da imate veću baštu, možete imati ovo i ono - vaša teritorija će biti veća, vaša sloboda će biti veća. Sa više novca imaćete više alter nativa na izboru. Covek koji ide za novcem možda ne zna zašto ide za novcem. On možda misli za sebe i veruje da voli novac, ali to je samo na površini njegove svesnosti. Uđite dublje u njegovu podsvest, pomozite mu da meditira, i bićete iznenađeni kad otkrijete da želja za novcem nije zaista želja za novcem; to je želja za širenjem. I isti je slučaj sa svim drugim željama. Ljudi žele više moći, više slave, duži život, bolje zdravlje, ali šta oni žele u tim različitim stvarima? Isto, potpuno isto: žele da budu više. Ne žele da ostanu zatvoreni, oni ne žele da ostanu ograničeni. Boli osećanje da ste odredivi, jer ako ste odredivi onda ste samo jedan objekat, stvar, roba. Boli kada imate ograničenja, jer imati ograničenja znači biti zatvoren. Ali svi ti objekti želje, pre ili kasnije, razočaraju. Novac postane dostupan jednog dana, a širenje se još nije dogodilo; možete imati malo veću slobodu izbora, ali to ne za dovoljava. Bila je želja za beskonačnim, a novac ne može da kupi beskonačno. Da, imate više moći, poznatiji ste, ali to u stvari nije važno na duge staze. Milioni ljudi su živeli na ovoj zemlji i bili veoma slavni, a sada niko ne zna čak ni njihova imena. Sve je nestalo u prašini - prah prahu, čak ni tragovi nisu ostali. Gde je Aleksandar Veliki? Šta je on? Da li bi voleli da budete mrtav Aleksandar Veliki ili neki živi prosjak? Upitajte sebe, i vaše biće će reći da je bolje biti živ i biti prosjak, nego mrtav i biti neki Aleksandar. Ako posmatrate pažljivo, novac, moć, prestiž - ništa ne zadovoljava. Suprotno, oni čine još nezadovoljnijim. Zašto? - jer kada ste siromašni postoji nada da ćete jednog dana dobiti novac i sve će biti sređeno i uređeno zauvek, i onda ćete se opustiti i uživati. Sada to se desilo, i nema znakova opuštanja. U stvari, napetiji ste nego ranije, više ste nošeni strahom nego pre. Novac je doneo nešto blagodati, ali u istoj meri doneo je mnogo nevolja. Možete imati veću kuću, ali sada ćete imati manje mira. Možete imati veći račun u banci, ali takođe ćete imati veće ludilo, strahove, neuroze, psihoze. Novac je doneo nekoliko stvari koje su do bre; buđenjem toga mnoge druge stvari su stigle koje uopšte nisu dobre. I ako pogledate celu stvar, ceo trud je bio čist gubitak. I sada čak ne možete da imate ni nadu koju može da ima siromašan čovek. Bogat čovek ostaje bez nade. On zna da će novac nastaviti da se uvećava a ništa se neće dogoditi - do smrt, samo smrt. Probao je sve stvari, sada oseća da je bez ukusa. Jedna vrsta smrti se već dogodila, jer on ne može da zamisli kako da udovolji želji za Širenjem. •
Ali želja u sebi nije loša. želja za novcem, želja za moći, želja za prestižom, to su po P grešni objekti želje - neka to bude sasvim jasno. I majući pogrešne objekte želje, sama L želja ne postaje pogrešna. Možete imati mač i možete ubiti nekoga - to ne čini mač nečim A pogrešnim. Takođe možete spasti nekoga istim mačem. Otrov može da ubije i može da bude lek, takođe. U pravim rukama otrov je nektar; u pogrešnim rukama, nektar je otrov. M To je suštinska mudrost svih buda svih vremena. Ono što govore sveštenici to je E jedna stvar; ono što su bude donele na svet je sasvim druga, to je dijametralno suprotno. N Zelja treba da bude pročišćena i transformisana, jer to je vaša energija - nemate nikakvu drugu energiju. Kako transformisati želju? Jedan način, običan način, prosečan način, je promeniti objekat. Ne žudite za novcem, krenite za Bogom. Frustrirani ste zbog B novca - postanite religiozni, idite u crkvu, hram, džamiju. Dopustite da vaša želja ima E novi objekat zvani Bog, koji je iluzoran kao i objekat zvan novac, čak i više iluzoran, jer Z šta vi znate o Bogu? Novac je bar nešto vidljivo, objektivno; spoznali ste ga, videli ste ga. Šta znate o Bogu? Samo ste čuli reč. Bog ostaje reč dok se ne iskusi. Bog ostaje jedna pra D zna reč, ako ne sipate nešto sadržaja u to svojim vlastitim životnim iskustvom. Ljudi, kada su frustrirani svetovnim željama, počinju sa menjanjem objekta: počinju I drugi svet da čine objektom želje - nebo, raj, i sve nebeske radosti. Ali to je isti trik, um M vas op et vara. To nije način inteligentne osobe, to je način glupe. Sta je inteligencija? Inteligencija znači uvid da ni jedan objekat ne može da ispuni A vašu željU. Ni jedan objekat, kažem, i kažem to kategorički, ni jedan objekat ne može ni kada da ispuni vašu želju. Vaša želja je božanska. Vaša želja je velika kao nebo - čak joj ni nebo nije granica. Ni jedan objekat ne može da je ispuni. Sta onda da se radi? Inteligentna osoba prestane da želi objekte. Ona očisti svoju želju od svih želja, svetskih i onostranih. Ona počinje da živi svoju želju u čistoti, iz trena u tren. Ona je puna želje, puna prelivajuće energije. Njen običan život postaje tako intenzivan, tako strastan, da šta god dotakne biće transformisano. Neplemenit metal će postati zlato, i mrtvo drvo će ponovo procvetati. Rečeno je za Budu da gde god je išao, uvelo drveće bi počelo da lista; van sezone, drveće bi procvetalo. To su prelepi poetski opisi određene metafizičke istine. Buda je čista želja, samo želja. Ne želja za nečim; on je odbacio sve objekte. Dozvolite da vas podsetim, prvo je odbacio svet. Bio je princ, bio je rođen da postane kralj. Videći ispraznost novca, videći ispraznost svih vrsta odnosa, videći ispraznost svega što svet može da pruži - imao je samo dvadeset devet godina - pobegao je. Učinio je ispravno, jer posle tridesete postaje teže, sve teže i teže. Hipici su u pravu. Kažu: "Ne veruj čoveku koji je stariji od trideset godina." Buda je pobegao u pravo vreme - imao je tačno dvadeset devet - jer što više postajete iskusni u 24� •
•
svetovnim stvarima, postajete sve veća kukavica. Religija je za odvažne, religija je za hra bre, religija je za mlade, one koji su još uvek sposobni da preuzmu rizik, one koji su još uvek u stanju da se kockaju. Buda je pobegao. Videći ispraznost, pobegao je u potrazi za Bogom, u potrazi za isti nom. On je zamenio svoju želju za svetom, željom za Bogom, istinom, nirvanom. Šest godina je naporno radio. U to vreme je imao trideset pet godina, bio je potpuno iscrpljen. Bio je učinio sve što je bilo moguće, ljudski moguće, da se učini. Gladovao je mesecima, meditirao, praktikovao jogu. A u to vreme je bilo različitih škola. Išao je od jednog učite lja do drugog, praktikovao je sve moguće metode. I jednog dana mu je sinulo. Prelazio je reku Niranđana. To je mala reka - kada sam išao da vidim reku nisam mogao da poverujem u priču. Priča kaže da nije mogao da pređe reku Niranđana, nije mogao da je prepliva, jer je bio veoma slab. Reka je tako uska, reka je tako mala, ali on mora da je bio veoma slab zbog višegodišnjeg gladovanja. Priča se da je gladovao tako dugo, da ste mogli prebrojati njegove kosti, njegova rebra. On je jednostavno postao ko stur, bio je skelet; njegov stomak je potpuno nestao, njegov stomak i leđa su postali jedno. Mora da je bio vrlo slab; nije mogao da pređe reku, i zakačio se za koren drveta, nemajući snage da izađe iz reke. U tom trenutku desio se veliki uvid. Uvidi se dešavaju samo u takvim trenucima. Kada je frustracija potpuna, kada je razočaranje potpuno, kada je gubljenje iluzija kraj nje, kada više nije ostalo ništa u šta bi se nadalo... u tom trenutku on je video besmisle nost svega toga. Svetski objekti su bili beznačajni, imao ih je sve i oni nisu zadovoljili. I te želje za drugim svetom su bile jednako budalaste kao i svetovne želje. U tom trenutku, u tom uvidu, ostao je bez objekata. Dozvolite da vam kažem, izveštaj u svetim knjigama je veoma pogrešan. Oni kažu da je u tom trenutku on ostao bez želja. Ali pokušajte da shvatite šta pokušavam da vam prenesem. On je ostao bez objekata, ne bez želja. Ne možete da ostanete bez želja. želja je sam vaš život, vaš dah, vaš otkucaj srca; želja je vaše biće. Ali sigurno se dogodila tran sformacija; postala je bespredmetna. Te svetovne, onostrane, sve želje u potpunosti su nestale kao objekti, ne želja kao energija. Više nije bilo objekata; čista energija se osećala, želja ni za čim, čista želja koja nikuda ne ide, čista želja sada, ovde. Iste te noći postigao je prosvetljenje. Nemajući šta da želi, odmarao se pod drvetom i zaspao. Po prvi put je zaista spavao. Kada nema ničeg da se želi, nema ničeg ni da se o lom sanja, jer snovi su odrazi vaših želja. Snovi su odrazi vaših frustracija, snovi su odrazi vaših potiskivanja, snovi odražavaju vaš dnevni život. Te noći nije bilo snova, bio je to dubok san bez snova.
Patanđali kaže dubok san bez snova je najbliži samadiju - samo još jedan korak, i sti P gli ste kući. I taj jedan korak se dogodio rano ujutro. Odmoran, Buda je otvorio oči. Po prvi L put u životu nije imao gde da ide, niti šta da radi. Po prvi put u životu mora da je bio u ne A doumici. Šta sad? Nije bilo ničeg da se prione uz to, ničeg da se uhvati za to. Mora da je bila potpuna praznina. Vreme mora da se zaustavilo. Nije više bilo programa. Svakog dana je M običavao da ustane sa tako mnogo ideja da ih razvije, tako mnogo metoda da ih praktikuje, E tako mnogo religioznih rituala da obavi, i sve to. Danas nije ništa ostalo! Krajnja praznina. N Ali da li mislite da je on umro? Ne, on se rodio. Nije bilo objekata. Sada je želja bila čista - samo kucanje, pulsiranje, samo želja ni za čim posebno. Odmarajući se pod drve tom otvorenih očiju, mora da je video nebo na istoku kako postaje crveno, i onda izlazak B sunca. I sa izlazećim suncem i nebom koje se pretvara u crveno, i sa nestajanjem posled E nje noćne zvezde, postao je prosvetljen. Z Šta znači reč prosvetljenje? To jednostavno znači želja je oslobođena svih objekata. On je postao čista ljubav, samilost, čist život. I taj čist život je ogromna lepota i ekstaza; sa tim čistim životom postigli ste beskonačno. želja ostaje mala jer je ograničavate na male D objekte, želja ostaje mala jer želite male stvari. Videći to, ljudi počinju da žele velike stvari I - ali velike stvari su takođe male stvari; koliko god da su velike one imaju svoje granice. M Samo mislite na svog Boga. Koliko je on velik? Egipćani su obično govorili da je visok sedam stopa - nije mnogo. Ovde ima mnogo sanjasina Holanđana. Kada god vidim Ho A landskog sanjasina, setim se Egipćana i egipatskih bogova. Indijci kažu da on ima tri lica. ... Samo tri? Kada govorite sa svojom ženom imate jedno lice, kada govorite sa devojkom imate drugo lice, kada govorite svom slugi još drugačije, kad govorite sa svojim šefom još drugačije. Samo posmatrajte ceo dan, koliko lica imate! I Bog izgleda da je vrlo siro mašan - samo tri lica? Kako on uspeva sa samo tri lica? Svi koncepti o Bogu obavezno su ograničeni. Koncepti kao takvi su obavezni da imaju ograničenja. Čak i ako kažete da je on beskonačan, šta vi to mislite? Šta mislite pod be skonačnim? Pokušajte da shvatite značenje reči beskonačan i bićete u teškoći. Čak će i vaša reč beskonačno biti konačna. Možete reći da je neograničen, ali samo pomislite, šta mislite? Moraju postojati ograničenja - možda su jako udaljena, daleko daleko, možda ih nikada nećete dostići, ali šta podrazurnevate pod "neograničen"? Vi jednostavno mislite neizrneran, ništa više. Šta vi mislite kad kažete da je okean neizrneran? Da li mislite da nema dno? Dno je tu, mada ga nismo izmerili. Naši načini merenja su mali, naš metar je mali. Svaka reč koju možemo da upotrebimo obavezno ostaje ograničena. Stoga, oni koji su spoznali Boga, kažu da se ništa ne može reći o njemu. Buda nije rekao ni toliko, da se 247
•
ništa ne može reći o njemu, jer on je rekao da ako kažete da se ništa ne može reći o njemu, već ste rekli nešto. Već ste ga definisali! "Ništa se ne može reći o njemu" je tvrđenje, a sva tvrđenja definišu. Možete da se krećete od malih objekata ka većim i većim objektima, ali još uvek vaša želja, vaš život, neće biti ispunjeni. Ne može se osetiti ispunjenim osim ako nije zaista besk�ajno, ne u koncepcijama već u iskustvu, i dok ne okusite beskrajnost postojanja. Zelja je lepa, nema ništa pogrešno u njoj - samo je oslobodite od objekata. Sa slobo dom od objekata, želja je božanska. Anurag, kažeš: "Sigurno si nam već mnogo puta rekao, ali ja to još ne shvatam ..." Samo mojim kazivanjem nećeš to shvatiti. Moraćeš da uđeš u iskustvo. To nije filo zofski sistem mišljenja što vam prenosim. Samo vam pokazujem na stazu: stazom treba da se ide. Nećeš to shvatiti ako me samo budeš slušao. Da, shvatićeš ako ćutke sedneš kraj mene. Moći ćeš to da shvatiš u intervalima, kada sam ja ovde i ti si ovde, i ni jedna reč se ne meša, ne deluje. Reči ne prenose. Suprotno, za više stvari one postaju prepreka. Za niže stvari one su mostovi; što se krećeš u više, sve manje i manje su one mostovi, sve više i više su zidovi. Kažeš: "Sigurno si nam već mnogo puta rekao, ali ja to još ne shvatam..." Nastaviću to da govorim, Anurag, ponovo i ponovo, ali seti se, nećeš to shvatiti ako me samo budeš slušao. Moraćeš da budeš nešto kao ja. Moraćeš da me upiješ, moraćeš da me provariš. To nije nešto verbalno što se ovde događa, to je nešto egzistencijalno. To je ljubavna veza. Ja nisam učitelj, ne učim vas ničemu. Ja sam jednostavno vama nešto važno. Nešto mi se desilo, pozivam vas da sudelujete u tome. Budite moj gost, dozvolite da budem vaš do maćin. I ako možete da budete gost samo za jedan trenutak, to što nije bilo shvaćeno tako dugo, biće odmah shvaćeno. I ne samo da će biti shvaćeno, bićete iznenađeni kako ste išli bez toga. To je tako jednostavno, da bi se to razumelo moralo je da bude jednostavno. Ali to je pitanje jedne komunikacije energija. I polako, polako; uvešću komunu u energetsku komunikaciju. Reči vas mogu dovesti samo dotle, onda to mora da postane susretanje energija. Treba da vas naelektrišem. To treba da dozvolite mojoj čistoj želji, mojoj čistoj energiji. Ona je bezobjektna; Ja ne želim stvar, ja sam prosto želja. Ako do zvolite sebi da dođete u kontakt sa ovom energijom, nastaće transformacija, prekretna tačka, preobraćenje. Kažeš: "Sta je seme želje?" Ne postoji seme želje. želja je seme svega. želja je krajnje seme. Bog je želeo da bude ovek, Bog je želeo da se raširi, Bog je želeo da stvori. v
P Zelja je seme svega! Ako me pitaš, reći ću Bog je želja - zato je on moga o da želi. Samo želja može da želi. L Pitaš: "Da li ona postoji samo u umu?" A Ne. Um ima samo usku viziju. Um je kao da se krijete iza vrata i gledate kroz ključa M onicu. Da, ponekad možete videti pticu u letu, ali samo za trenutak, i onda je otišla. Vidite neko prolazi - lepa žena, lep čovek, ili pas - samo za trenuta, i to je prošlo. Trenutak ra E nije, nije bilo tu; trenutak posle, više nije tu. Tako um stvara vreme. To je ključaonica. N Vidite pticu u letu, i vidite je samo na sekund. Pre toga, nije je bilo - da li mislite da ne postoji? Postojala je, ali za vas je bila u budućnosti, jer nije bila ispred ključaonice. I posle trenutka opet više nije - da li mislite da ne postoji više? Još uvek postoji, ali za vas B je to prošlost. E Um je ograničen, stoga on stvara podele - prošlost, sadašnjost i budućnost. Sadaš Z njost je ono što se za trenutak pojavi na ekranu uma, a prošlost je ono što više nije na ekranu, a budućnost je ono što još nije. Ali dozvolite da vam kažem: sve postoji, i uvek je postojalo. Nikad ništa ne izlazi iz postojanja, i nikad ništa ne ulazi u postojanje. Sve i da D lje traje, ostaje. I Vreme je pogrešna ideja koju je stvorio um. M Večnost je istina, bezvremenost je istina. A biti pogore će Sta kom. nebes u carstv o više nešto nam Neko je pitao Isusa: "Reci sebno ? Nešto jedinstveno. Da, čuli smo da će tamo biti zadovoljstava, ali užici koje mi ..... znam o - možd a će biti na hiljad e i hiljad e puta veći, ali mi znam o šta je zadovoljstvo. Culi smo da će biti nebeske muzike - u redu, znamo nešto o muzici. Ali šta će biti neobično?" I bićete iznenađeni šta je Isus rekao. To nije zabeleženo u hrišćanskim svetim knji gama, ali ima nekoliko kazivanja razbacanih tu i tamo u drugim svetim knjigama. Ovo su zabeležili sufii. Isus je rekao: "Tamo više neće biti vremena." Strahovito značajan odgovor. Tamo više neće biti vremena - to će biti neobično. Spoznali ste sve, ali niste spoznali bez vremenost. "Tamo više neće biti vremena" znači tamo više neće biti uma. Um i vreme su SInomml. U krajnj em ocenjivanju, vreme je um, um je vreme. Oboje su aspekti istog novčića, oboje nestaj u zajedn o. Odbac ite jedno , i drugo je takođe otišlo. Pitaš me: "Sta je seme želje?" Anurag ne postoji seme želje. želja je krajnje seme svih drugih semena. I pitaš: "Da li ona postoji samo u umu?" Ne. Um je samo prosjaj želje, samo svetlucavi prosjaj želje. Um ništa ne zna o želji; um samo zna o željenju ovoga ili onoga. želeti novac, želeti moć, želeti prestiž - um zna 249 v
v
v
•
•
•
•
v
za željenje objekata. Kada objekti više nisu tu, želja više nije deo uma. Onda je želja pre vazišla um; onda je želja prosto jedna preobilna energija. Vilijem 81ejk kaže da je želja energija, a energija je radost. Čuo sam glasine da je Sargama, jedan od naših sanjasina, direktan potomak Vilijama 81ejka. Imamo divne ljude ovde. Vilijam Blejk je jedna od najdivnijih osoba koje su ikada hodale zemljom, jedan od najprodornijih mistika. Sargama mora da ima u sebi nešto od kvaliteta Vilijama Blejka. Ali to mogu biti samo glasine, jer sam, takođe, čuo drugu glasinu da Vilijam 81ejk uopšte nema potomka. Ali to može biti primenIjivo samo na legalne potomke; čovek može imati ilegalne potomke. Vilijam Blejkov uvid je tačan. želja je energija, energija je radost. Kontemplirajte o tome. Samo čista želja, samo preobilna energija, ni za kakav poseban objekat, bez odredišta. Toga treba da se setite kada dođete kod mene na energetski daršan, na "punjenje". Samo postanite čista želja, samo jedna preobilna želja, ni za čim posebno. Ne čekajte ni kakvo iskustvo. Iskustvo će doći, ali ne čekajte ih. Ako čekate, promašićete, jer kada če kate na neko iskustvo više niste sada i ovde. Već ste promašili suštinu; um se umešao. Objekat je omeo čistotu želje. Kada ste na jednom energetskom daršanu kod mene, kada sudelujete u nekoj od mojih energija, samo budite čista želja - nigde ne idete, nigde se ne krećete, samo ushi ćeni bez ikakvog razloga, samo ludo ekstatični bez ikakvog razloga. I u tih nekoliko tre nutaka imaćete kontakt samnom, jer tih nekoliko trenutaka su moja stvarnost. Ali ako sedite tamo, čekajući da unutar sebe imate neko veliko iskustvo svetla, onda ćete možda iskusiti neko svetlo, ali ste promašili. Odbacili ste dijamante i sakupili šljunak na obali. Možda ćete čekati da vam se digne kundalini, možda ćete imati izvesne osećaje kako se dižu uz kičmu, ali šta je to? To je besmisleno. To vam može dati zamah, duhovan zamah, ali onda prođe. Uz mene, samo budite čista želja - njišite se samnom, krećite se samnom, plešite samnom, dozvolite mi da prodrem do vašeg najdubljeg jezgra, do najdubljeg jezgra vaše želje, do samog semena. I onda je nešto neizmerno, nešto neverovatno, nešto što ne mo žete da zamislite, moguće - jedan ulazak onostranog u vas, susret neba i zemlje. Kažeš: "Da li ona postoji samo u umu?" Ne, um je prepreka. On dozvoljava želji samo mala isticanja - a želja je okean. Um treba odbaciti, ne želju; um treba odbaciti tako da bi mogli imati potpunu želju. I pitaš: "I u kakvoj je vezi telesna želja za seksom sa umom? Um nije odvojen od vašeg tela, to je unutrašnji deo tela. Vi ste odvojeni od tela i uma, od oba. Vi ste jedan entitet, transcedentalan, vi ste svedok umu i telu. Ali vaš um i vaše
telo su zajedno jedna i ista energija. Telo je vidljiv um, um je nevidljivo telo. Telo je spo P ljašnji um, a um je unutrašnje telo. L Stoga seks nije samo fizički. On je daleko više moždan, daleko više je psihološki nego A fizički. U stvari seks je pokrenut ne vašom fiziologijom već vašom psihologijom. Fiziolo M gija sarađuje sa njom, ali u dubini seks dolazi iz unutarnjeg u spoljno telo. Možete biti svesni, ne morate biti svesni, jer uopšte niste svesni šta vam se događa. E Ali pazite, prva stvar u vezi sa seksom dešava se u glavi, u umu. I onda odmah je zahva N ćeno i telo, jer telo i um nisu odvojeni. Može da postoji i psihološki seks takođe. To se događa kada odete prostitutki; to je psihološki, to je samo olakšanje za telo. Telo je pretovareno energijom i ne zna šta da čini B sa njom. Morate da je izbacite nekako, da se rastereti te, tako da možete da se osetite malo E relaksirani, jer imate previše energije, a tako ste nekreativni da ne znate šta da radite sa Z nJom. Ne možete da pevate pesmu potpuno. Kad bi mogli, bili bi iznenađeni; energija ne staje u pesmi i postaje pesma. Nema potrebe da se ide prostitutki. Ali vi ne možete da D plešete, ne možete da svirate na gitari, tako ste nekreativni. I Prostitutke će postojati u svetu dok čovek ne postane kreativniji. I sada na Zapadu M gde Pokret za oslobođenje žena traži jednakost u svemu, čak su se pojavile i muške pro stitutke. Oni su obavezni na to, jer zašto bi bile samo ženske prostitutke? Zašto ne muške A prostitutke takođe? Jednakost je jednakost. T Čovek nije kreativan. Jeste li zapazili? Svaki put kada ste kreativni, seks nestaje. Ako slikate i potpuno ste apsorbovani u to, nemate nikakvu seksualnu želju. Seks jednostavno ne prolazi prag vašeg uma; jednostavno nije tu. Samo u dubokoj kreativnosti ljudi imaju celibat, i ni na jedan drugi način. Vaši sveci, takozvani sveci, nisu u celibatu - jer su tako nekreativni, ne mogu da budu. To nije mo guće; to je baš protiv same nauke o energiji. Oni ništa ne rade, sede u hramovima i ašra mima ponavljajući Ram-Ram, Ram-Ram, ili samo glupo igranje sa njihovim mala ma kako da drže celibat? Kako može bramačarija da im se desi? Ona se dešava samo kada kreativnost crpi svu vašu energiju, i nije ostalo energije kao tenzije u vama. Pesnici mogu više da budu u celibatu, slikari mogu više da budu u celibatu, plesači mogu više da budu u celibatu, muzičari mogu više da budu u celibatu. Ne kažem da su svi oni u celibatu, kažem da kad god je pesnik pesnik, može biti u celibatu - jer pesnik nije dvadeset četiri sata na dan pesnik. Retkost je naći pesnika koji je dvadeset četiri sata na dan pesnik. Onda on postaje prorok, onda on postaje rW, onda on više nije neki obi 251 čan pesnik. •
Od ljudi, kao oni koji su bili dvadeset četiri sata pesnici, nastale su tako velike poeme kao Upanišade, Kuran i Gita. To nije obična poezija. Obični pesnici su samo povremeno pesnici, inače su obični ljudi - možda i gore. Obični slikari su samo ponekad slikari. Rečeno je o velikom indijskom pesniku Rabindranatu, da kad god je bio raspoložen da stvara, zatvorio bi svoja vrata i nestao bi u svojoj sobi danima - tri ili četiri dana. Bez hrane, bez kupanja, ne bi čak ni izlazio napolje. Tek kad je njegova energija prešla u kre ativnost i on bio rasterećen, otvorio bi vrata i izašao napolje. I ljudi koji su ga videli kako izlazi iz sobe posle četiri dana gladovanja i gubljenja u kreativnosti, svi su primetili da mu lice više nije bilo isto. Izgledao je kao da je bio u nekom drugom svetu. Izgledao je tako nežno kao ružin cvet; izgledao je tako lepo, tako ženstveno, tako dražesno, kao buda. Ali samo po nekoliko sati bi ga taj miris okruživao, a onda bi nestao. I čak više meseci zaredom, raspoloženje se ne bi moglo vratiti. Pesnici su samo povremeno pesnici. I kada čitate celu poemu, cela poema nije po ema. Samo nekoliko redova ovde i tamo su stvarno poezija; ostale redove je pesnik samo izveo, oni se nisu spustili na njega. Veliki pesnik, Koleridž, je umro. Ostavio je četrdeset hiljada nedovršenih pesama. Mnogo puta su ga u životu pitali: ..Zašto ne dovršiš te stvari? One su strahovito lepe, i samo jedan red nedostaje. Samo dovrši jedan red i pesma bi bila kompletna." Ali Koleridž je uvek odbijao. Rekao je: .. Neću to dovršiti osim ako ne dolazi sa one strane. I neću to da uradim. Ti redovi su došli sa one strane, ja sam ih samo zapisao. A ja nisam pIsac, Ja nisam autor, Ja sam samo zapIsnIcar; Ja sam samo jednostavno zapisao nešto što je bilo diktirano sa one strane. I taj jedan red nedostaje. Ja ne mogu da ga do dam, jer mnogo puta sam pokušao da ga dodam, i nikad nisam uspeo. Izgleda tako ružno, tako drugačije, tako svetovno, tako prosečno. Nema onu svetlost." Kada je Rabindranat po prvi put preveo svoju veliku knjigu Gitanđali na engleski, bio je malo zabrinut da li je prevod uspeo ili ne. Engleski, kao prvo, nije njegov maternji jezik. I drugo, prevesti prozu je jedna stvar, to je lako; prevesti poeziju je veoma teško, a još teže prevesti poeziju sa jezika kao Bengali, koji je tako poetičan. Ceo jezik je poetičan, njegova aroma je poetska. Brinuo se: .. Da li je prevod preneo duh originala?" Pokazao ga je jednom slavnom Englezu, c.F. Andrevsu. Andrevs ga je pogledao, i na samo četiri mesta rekao: .. Četiri reči treba da se promene, gramatički su pogrešne." Prirodno, Rabindranat ih je promenio. Onda kada je čitao Gitanđali i svoje pesme po prvi put na pesničkom okupljanju u Londonu, bio je iznenađen, nije mogao da veruje svojim ušima. Jedan engleski pesnik, Jcjts, je ustao i rekao: .. Sve je savršeno u redu, ali samo na četiri mesta nešto je potpuno •
•
•
•
•
•
o V
•
svetovno, nešto nije poetsko. Cela poezija teče predivno, ali na četiri mesta reka nailazi na stene." Sa drhtanjem u srcu, Rabindranat je upitao: .. Koja su to četiri mesta?" I to su bila tačno ona kod kojih je c.F. Andrevs intervenisao. Rabindranat mu reče: ..To su reči C.F.Andrevsa, on zna engleski bolje od mene." Jejts reče: ..To je tačno - to je bolji engleski, ali ne bolja poezija. Gramatika je tačna, ali poezija nije gramatika. Jezik je ispravan, ali poezija nije samo jezik. Poezija je nešto što lebdi iznad jezika i gramatike. Molim te vrati svoje reči!" Rabindranat je dobio Nobelovu nagradu za tu knjigu, Gitanđali. Svi pesnici nisu uvek pesnici, sve pesme nisu pesme. Zato možda nećete moći da razumete šta pokušavam da vam prenesem, ali kad god je pesnik pesnik, on je u celibatu. Seksualnost jednostavno nestaje, ispari. I kad god je pesma rođena u pesniku, on je deo Boga, on je tvorac. U tom trenutku je nemoguće dati bilo koji objekat vašoj želji. Seks daje neki objekat vašoj želji. Seks nije čist, ne može da bude, jer uvek je tu objekat. U trenutku kada seks postane čist, to je samadi. Um i telo, oboje su seksualni. Telo je izašlo iz seksa, a um uvek žudi za objektima, stoga je seksualan. Ali oboje mogu biti pročišćeni kroz kreativnost. M oja poruka, moj ključ, moj zlatni ključ za transformaciju vaših energija je kreativ nost. Budite sve kreativniji i kreativniji, i polako, polako videćete transformaciju kako se dešava sama od sebe. Vaš um će nestati, vaše telo će imati potpuno različit osećaj za to, i neprestano ćete biti svesni da ste odvojeni, da ste čist svedok. I taj čisti svedok je čista želja i ništa više. Nisam protiv želje. U potpunosti sam za želju, ali nisam za želje sa objektima. Pustite da objekti nestanu, i onda ćete imati želju kao plamen bez ikakvog dima. To donosi veliko oslobođenje.
P L A M E N B E Z D I M A .....
Drugo pitanje: •
Voljeni Ošo, shvatam sve što kažeš, ali zašto moj životjoš uvek ostaje neprom enjen ?
Sudas, razumeti nešto intelektualno je jedna stvar, ali razumeti nešto intelektualno neće promeniti tvoj život. Ostaćeš isti. Razumeti nešto intelektualno je u stvari obmanuti sebe. Nisi razumeo, um se samo pretvarao da je razumeo. To je trik, jer ako to stvarno razumeš promena se 25: obavezno dešava. A um ne želi nikakvu promenu.
Um je vrlo tradicionalan, konvencionalan, konformističan, ortodoksan. Um nije ni kada revolucionaran; on je protiv svih promena. A promena koju ja preduzimam je pot puna promena. Kažeš: "Razumem sve što kažeš ..." Samo veruješ da razumeš. Razumeš reči, prirodno. Moje reči su jednostavne, ja ne znam mnogo reči. U stvari ako brojiš, mora biti da ne koristim više od četiri stotine reči. Ali vidi šta ispada! Ja nisam čovek jezika. Mogu da razumem šta govorim onoliko dokle se to tiče reči - ali da li ti to shvataš? To je pitanje, to je osnovni problem. Da li shvataš ono što ti se saopštava? Sudas, mora da imaš veoma filozofski svinut um. Meditiraj na ovu anegdotu: Njegov pacijent, veliki filozof u svojim tridesetim, žustro je odgovarao na početku terapije na svaku interpretaciju koju je analitičar činio govoreći: "Čujem vas, čujem vas." "Izvinite," rekao je doktor. "Nisam znao da ste malo gluvi." "Nisam. Čujem vas. To znači shvatam," rekao je filozof. "Pa, šta ste to shvatili?" Filozof je zastao. "Isuse," konačno je odgovorio, "Ne znam." Razumevanje nije u pitanju, već shvatanje. Razumevanje je iz glave; shvatanje je ne što dublje, iz srca. I ako je zaista potpuno onda je čak i dublje, iz bića. Kada nešto razumete onda morate da uradite nešto u vezi toga. Kada shvatite ne morate da učinite ništa u vezi toga; samo shvatanje je dovoljno da vas promeni. Ako shva tite nešto, to vas je već promenilo; nema potrebe da učinite ništa povodom shvatanja. Molim te ne pokušavaj da me razumeš intelektualno. Ja nisam neki intelektualac, u stvari ja sam anti intelektualan. Nisam filozof, veoma sam protiv filozofije. Pokušaj da me shvatiš. I kako neko pokušava da shvati? Kako neko pokušava da razume kao prvo? Razu mevanje znači slušanje glavom, neprestano tumačeći, prosuđujući, sudeći: "Ovo je ispravno, ovo je pogrešno. Da, ovo je tačno, čitao sam o tome. Ovo mora da je tačno, jer je Isus to rekao na isti način. Ovo je takođe u Giti i Vedama." To se nastavlja, to neprestano unutarnje brbljanje koje zoveš razumevanje. I onda iz te zbrke praviš hipoteze, i misliš to je ono što sam ti govorio. Shvatanje ne može doći na ovaj način; to je način da se spreči shvatanje. Slušaj tiho bez unutarnjeg brbljanja, bez unutarnjeg govora, bez prosuđivanja. Ne kažem da veruješ u ono što govorim, ne kažem da prihvatiš ono što govorim. Kažem da nema potrebe da žuriš da prihvatiš ili odbaciš. Prvo bar slušaj - zašto biti u takvoj žurbi?
li d ca, sun k aza zal lep iš vid da Ka eš? cuj ba od ili , taš � hva pri li ga Kada vid iš ruž in cvet da Je. an ret sus Je J dan gle om sam tom u i iš, vid ga o vn sta no Jed eš? cuj ba od ili š � ga pri hvata u ti nu kre po sto ne se će da i on , en lađ usk ke, ćut šaj Slu a. lut da u um Ne dozvoli svom u nis a, dn gle oči de bu da et alit kv a im ina Ist e. src će kre po t, lite kva taj a im ina tvom srcu. Ist joj pot reb ni dokazi. . , . ra mo um Ah e. src Je tvo eti um raz će to i, seb u ine ist od a išt a im m ori gov Ako on o što pro se će on , tim sa u ad skl u ot živ j svo niš me pro da i rat mo ćeš da se po vu če. I onda ne me nit i sam od seb e.
P L A M E N B E Z
Treće pitanje: Voljeni Ošo, Šta? Šta?? ŠTA??
Patren, po dse tio si me na pri ču. . .. . e nlJ I ara lek ih og mn kod je Bio . om ruk m no les bo sa a din go o og mn Čovek se mu čio ara lek i vid d rio vo ago je ga elj jat pri no nač Ko m. ble pro a ziv iza šta rije � otk mogao da � p sku o � Ja bIO J or � o D tl. le bo e j iku : s no ijag � da sti no sob spo joj svo � koji je bio čuven po : . �I u nJe . e J kan go Juc ka c seo Je cno na Ko . aze zak da na � �? i mo rao je da čeka dugo vre me � im prv Jim svo sa na da ceg de sle ti vra se da ao rek i u sud po mu o da lar iji. Do kto r je ušao, jutarnjim uri no m. On da je brz o na pu sti o sob u. sta ze ka da ze mo o kak "I Je. slio mi o," da gle po ni čak me ije "N o! sne Čovek se razbe nije u red u sa mo jom rukom iz mo g urina?" da l eI1 JoJ svo o da Je da O . sud po u o kri mo t, lju ek uv još je ek � Sle de ćeg jutra, čov � � g svo Je eo Vid ta, vra na zIO Izla Je k do , da On . ala nir uri ka ćer va go nje i je da on , urinira u nju esm o tam seo i ru kto do n uri je o Da e. ođ tak a tog i lo ma je o i uze psa kako zap išava drvo juć i se za seb e. . . ar stv e I1lJ ovo e, dm spo go vas m oli "M : uo ikn dv po i u sob u tio vra Ba š tada, doktor se sta pre ne ako i e, crv a im pas vaš a, dn tru je vam ka ćer , ala var je vas a žen za sm eh ! Vaša nete da se trzate, vaša ruka neće nikada ozdraviti! " v
v
.
.
'
.
v
D I M A
v
•
.
. ." . . ŠTA??? Sada, Patren, PItas me : " Š ta?. Šta ?? Ja nis am ta vrsta doktora, mo rać eš da odeš kod nekog drugog. •
v
.
Četvrto pitanje: Voljeni Ošo, zašto ne mogu da osetim nikakvo čuđenje prema postojanju?
255
Šivananda, ti su suviše obrazovan, ti previše znaš. A sve što znaš je samo glupost sve zn �nJ e to uvek Jeste. Mudrost je sasvim druga stvar. Znanje je samo trulež, đubre; sakupijas ga tu i tamo, ono nije tvoje vlastito. Ono nema autentičnosti, ono nije izraslo u tvom biću, nisi ga izrodio. Ali daje ti vrlo zahvalan ego što oseća: "ja znam." I što se više ustališ u ideji da: "ja znam", sve manje i manje ćeš osećati čuđenje u životu. Kako može učen čovek osetiti ču ?enje? � �anje � niš �ava čuđenje: A čuđenje je izvor mudrosti, čuđenje je izvor svega što . Je lepo, I cuđenJe Je Izvor traganJu, pravom traganju. Čuđenje vas vodi u avanturu da spo znate tajne života. Učena osoba već zna - ne zna ništa, ali misli da već zna. Ona se potpuno zaustavila. Nij : nigde stigla, nije spoznala ništa. Ona je kompjuter, njen um je prosto programiran. Mozd? Je ona dokt? r umetnosti, doktor filozofije, doktor književnosti, možda je bila u naJ.�eclll� ob:azovmm. centrima na svetu i sakupila mnogo informacija, ali te informacije njenu senzltlvnost da oseti tajnu cveća, ptica, drveća, sunčevog svetla i Meseca, �Jerl1lstavaJu ona zna sve odgovore. Kako .ona m?že v� deti Ikakvu lepotu u Mesecu? Ona već sve zna o Mesecu. I ako joj kazete: "LIce mOJe voljene Izgleda kao pun Mesec," ona će se smejati. Reći će: "Ti si jed nostavno budalast. Kako možeš da porediš Mesec sa licem tvoje voljene? Poređenje nije moguće!" Ona je matematički u pravu, naučno u pravu, ali poetski greši. A život nije samo na uka. Baš kao što je Isus rekao: "Čovek ne može da živi samo od hleba," kažem vam: "Čovek ne može da živi san;o od nauke." I nekoliko prozora se ostavlja otvorenim za poetska Iskustva, tako da nesto sunca, nešto vetra i kiše može da dođe iz stvarnog iskustva. Ne možete biti ushićeni životom ako ste ispunjeni znanjem. Imao sam običaj da idem u dugu šetnju svako veče dok sam bio na univerzitetu. Je dan profesor je imao običaj da me prati. Dva, tri dana sam to tolerisao, a onda sam rekao: "Ili vi prestanite da dolazite, ili ću ja prestati da dolazim." Rekao je: "Zašto?" Rekoh: "Vi uništavate celu moju šetnju." O n rece: " Kako. Znao je previše o svemu, i pričao bi. "Ovo drvo pripada toj vrsti." Sad, ko mari? Drvo jc lepo; njiše se na vetru, lišće je tako mlado, tako sveže. Njegove boje, zelena, crvena, i zlatna, sve Je tako lepo - a on govori o vrstama. On je bio vrlo, vrlo informisan čovek o svemu. Ptica u letu, mogao je trenutno da je označi. Bio je veliki poznavalac. _
v
v
7"
Rekao sam: "Molim vas, ili prestanite da dolazite - uništavate moju večernju šetnju - ili ću ja morati da prestanem." Šivananda ti mora da si preopterećen. Jesi, poznajem te. Opterećen si velikim tek stovima, planinama tekstova; nikad ništa ne može da te iznenadi. Čovek ulazi u bar, očigledno nervozan i u žurbi, prilazi šanku, uzima praznu čašu i počinje da je jede. Kada je završio otišao je do zida, hodao uz zid, prešao preko tavanivce, sišao niz drugi zid i nestao kroz vrata. Barmen nije mogao da veruje svojim očima: "Sta se dođavola," rekao je, "ovde dešava?" Čovek koji je sedeo na barskoj stolici i video celu stvar, reče slegavši ramenima: "Ne brini, znam tog momka. Uvek isto sa njim - dođe i ode a ne kaže ni zdravo." Postoje milioni ljudi koji žive ovako. Čuda se dešavaju svuda naokolo ali oni ne mogu ništa da vide, slepi su sa svojim znanjem. Odbaci svoje znanje. Znanje je bezvredno, čuđenje je vredno. Ponovo odgaji čuđenje koje si imao kao dete - a carstvo nebesko pripada samo onima koji su sposobni da po stanu ponovo kao deca. Poslednje pitanje: v
a St . ca se me tri ć ve je tra to i o, ka pa To je . ne že tri lim Vo i. ilic Vo ljeni Ošo, ja sam u nepr da radim?
Mora da si neki dasa! Jedna žena je dovoljna. Potrebna ti je pravna zaštita. Ali ako si to izdržao strpljivo tri meseca, sačekaj još malo. Vreme sve dovede u red. A žene su uvek osetljivije od muškarca - ako ti ništa ne možeš da uradiš, njihova je obaveza da nešto učine. v ba lju i dil vo su k Do u. sip na m ko nič lez že na Džon i Me ri su počeli da vode ljubav ed ekspresni voz koji je dolazio. otkotrlja li su se dole na železni čku prugu,teprla na pruzi, zaustavio je voz u zadnji čas. Sad, Ma šinovođa, videći pred sobom dva đenju je sudija tražio objašnjenje. zakašnjenje voza je ozbiljan prekršaj, i naskisučovek i mogu da razumem da ste se ti i tvoja "Pazi, Džone," rekao je "Ja sam svet lonili sa pruge?" devojka malo zabavljali. Ali zašto se niste skče Džon. "M eni je nadolazilo, voz je nadolazio "Pa, bilo je to ovako, Vaša Prečasti," re o da se zaustavi, staće!" i Meri je nadolazilo, i mislio sa m ko bude moga Dosta za danas.
P L A M E
N B
E
Z D I
M A T
257
16
U
u
N
N
I V
E R Z I T E T
N I v E R
U T R A
z
S v
NJ E A L H E M
I
•
u
J E
I T E T
Prvo pitanje Voljeni Ošo, da i ne!
U N U T R A Š NJ E
Prem Madu, čovek je dilema, on je i da i ne. Kod tebe to nije nenormalno, to je normalno stanje ljudske vrste. Covek je pola zemlja, pola nebo; delom materija, delom svesnost; delom prašina, delom božansko. Čovek je tenzija. Fridrih Niče kaže: .. Kanap zate gnut između dve beskonačnosti." Prošlost je životinjska, budućnost je božanska. I između ta dva je čovek - pola životinja, pola anđeo. Iz prošlosti dolazi ne, iz budućnosti dolazi da. Sumnja dolazi iz tame, poverenje je nusproizvod svetla. Vaše više ja u vama, uvek je puno poverenja, niže ja je lukavo i uvek sumnjičavo. A vi ste, kakvi ste sada, i jedno i drugo. Čovek je prirodno šizofreničan. Šizofrenija nije zarazna bolest; to je patologija, to je stanje normalnih ljudskih bića. Počinje da izgleda kao patologija samo kada dođe do A krajnosti, kada su, da i ne, toliko podeljeni da ne postoji čak ni "i" da ih premosti. Kada L postanu nepremostivi, onda to postaje patološki. Inače svako ljudsko biće je uvek u nekoj H vrsti dualnosti, u stanju ili/ili. Ni jedna druga životinja nije u tom stanju. Psi su prosto E psi, lavovi lavovi, drveće je drveće, stene su stene. Nemaju nikakvu dualnost, nema po- M I dele. J Covek je dualističan, dvostruk, podeljen. To je njegova beda, ali to je takođe mogućnost za njegovo blaženstvo. To je njegova agonija, ali iz te agonije može nastati ekstaza. E Ni jedna životinja ne može da bude u ekstazi izuzev čoveka. Da li ste videli neku životinju .. u ekstazi - kao buda, Ramakrišna? Nema mogućnosti da se naiđe na životinju koja je tako ekstatična. Čak i ružin grm, sa tako mnogo lepih cvetova, nije ekstatičan u smislu u kome 259 v
v
Isus. Ružin grm je prosto ružin grm; nema preobilja, nema prelivanja, nema radosti. je stvar činjenica - ne dešava se ništa neverovatno, nije se spustilo nešto onostrano, nije realizovan Bog, nije došla svetlost i prodrla u najdublju srž vašeg bića i niste ispu njeni njom i prosvetljeni. Ptica na krilima je slobodna, ali ništa ne zna o slobodi. Samo čovek, mada može biti i u zatvoru, zna za slobodu. Stoga beda; okov na jednoj ruci, i vizija slobode u drugoj. Stvarnost, ružna stvarnost, i strahovito prosvetljujuća mogućnost. Čovek može biti jadan kako ni je jedna druga životinja nikada ne može biti. Da li ste videli neku životinju da plače iz srca, puna suza, da izvrši samoubistvo? Jeste li videli neku životinju da se smeje, smehom iz trbuha koji trese same osnove? Ne, sve te stvari su moguće samo kod čoveka. Stoga čovekova veličina, stoga njegovo dostojanstvo, a stoga i njegov strah takođe. Strah je u tom, da li ćete to učiniti ili ne, da li će se to ovaj put dogoditi ili ne. Straho vanje je prirodna posledica dve dijametralno suprotne mogućnosti: može se pasti u pa kao, i može se uzdići u nebo. Čovek je baš kao merdevine, i krećete se po tim merdevinama kao jo-jo. Jednog trena ste na nebu drugog u paklu. Jednog trena iznenada vrhunac sunčevog svetla, sledećeg trenutka najmračnija dolina na koju ste naišli. Jednog trenutka ljubav, deljenje; sledećeg trenutka, jad. Jednog trenutka tako rašireno srce da može sadržati ceo svet, sledećeg trenutka ste toliko zli da ne možete da zamislite da imate sposobnost da budete tako loši. Čovek nastavlja da se kreće između dve beskrajnosti neprestano kao klatno. Prem Madu, tvoje pitanje je važno, jer to je svačije pitanje. Nije upitno, ono je daleko više egzistencijalno. To je problem; ni jedan odgovor ne može da pomogne, neko rešenje mora da se potraži. Sad, postoje dve mogućnosti kao rešenje. Jedna je da se padne nazad i bude zado voljan sa onim što je u vama životinjsko. Biti zadovoljan - to je ono što milioni pokušavaju da urade; piju, jedu, spavaju, i zaboravite na sve velike izazove života. Jedite, pijte, ženite se, jer sutra nas više neće biti. To kažu materijalisti. Materijalist je prihvatio niže ja; on poriče više ja samo u pukoj samoodbrani. On ne poriče zato što zna da ono ne postoji; ne - on o tome ništa ne zna. On to poriče jer ako ne poriče onda se to ili/ili ponovo otvara. Opet je u problemu, opet nešto mora da se uradi, ponovo je izgubljena bezbrižnost. Ponovo putovanje, lutanje, neudobnost, teškoće i nesigurnost putovanja. jc To
Bolje je reći da više ne postoji, da nema Boga, da nikada nije bilo nikakvog Boga, da nema duše, da nema ničeg unutarnjeg, da čovek nema unutrašnje, da je čovek samo ono što je spolja, čovek je njegovo ponašanje i nema duše u njemu. Od Pavlova do B. F. Skinera, svet su učili takozvani naučni psiholozi, bihevijoristi, da je čovek samo ponašanje. Nema nikoga unutra, kao što nikoga nema unutar mašine. Ma šina je samo funkcionalno jedinstvo; nema u njoj organskog jedinstva, nema dušu. Možete je rastaviti, možete je ponovo sastaviti. Tome se naučnici nadaju, da će pre ili kasnije moći da rastave čoveka i da ga ponovo sastave. Bar teoretski to im izgleda moguće. To nije moguće. Ne možete da rastavite i sa stavite čoveka, jer postoji nešto u čoveku što nije mehaničko. I taj nemehanički deo je njegova slava. Ali bolje je to poricati; to život čini lakšim, čini život manje strašnim, čini život manje problematičnim. Možete da nastavite da živite šuplji svakodnevni život ta kozvanih zadovoljstava - jedete, pijete i ženite se. Oni koji se odluče za to, odbacuju mogućnost o kojoj govori Atiša. Odbacuju moguć nost da postanu bogovi. Ustalili su se u nečemu veoma niskom, ustalili su se u nečemu veoma jeftinom, propustili su nešto zaista suštinsko. Da, možete biti bezbrižni uz vaše niže ja, možete umiriti sumnjičavo ja. Ali onda nema rasta. I neće biti ekstaze, jer onda nikada neće nikakav buda biti rođen u vama. Nikada nećete saznati ništa o Hristovoj sve sti. Ostaćete u tami - naravno bezbrižni, ali koji je smisao biti bezbrižan? Daleko vrednije je kreativno nezadovoljstvo, daleko vrednija je nesigurnost nepo znatog, daleko vrednije je beskućničko lutanje u traganju za pravim domom. Religija je za one koji niže ne prihvataju kao sve i kraj svega. Ne kažem da negirate niže, setite se, ima glupih ljudi koji idu u drugu krajnost. Jedna glupa vrsta poriče više, kaže da ne postoji, i ustaljuje se u nižem. Druga glupa vrsta poriče niže, kaže da nema nižeg, da postoji samo više. Jedan kaže Bog je iluzija, svet je istina. Drugi kaže svet je ilu zija, Bog je istina. U mom pristupu, oboje su glupi, jer oboje rade istu stvar, Oboje žele da budu bez drugog, oboje poriču krajnje suprotnosti, oboje poriču mogućnost unutrašnje tenzije. I setite se, unutrašnja tenzija daje živost. I što je veća tenzija to ste življi. Ti znaš, iskusio si to. Svako je to iskusio, manje ili više - privlačenje suprotnosti. Coveka privlači žena, i obrnuto - zašto? Negativan pol elektriciteta privučen je pozitivnom polu, i obrnuto - zašto? Zašto se suprotnosti privlače? Jer u samoj toj privlačnosti javlja se život. U toj napetosti, kako možeš ostati mrtav? U samoj toj napetosti počinješ da pulsIras. v
•
v
U N I V E R Z I T E T U N U T R A Š NJ E A L H E M I J
E
T
261
Oni koji se ustale, i izaberu jedno nasuprot drugog, postaju istrošeni, postaju mrtvi. Materijalisti postaju površni, a vaši takozvani sp iritualisti postaju foliranti. Vaši takozvani materijalisti žive sa plitkim zadovoljstvima, a vaši takozvani spiritualisti žive u mašti, fantazij i. I jed ni i drugi promašuju život a taj život daje tenziju. Čovek treba da živi i sa jed ni m i sa drugim, na takav način da ni jed no ne poriče i opet oboje da dopunjuju jed no dr ugo. Da ne mora da bu de protiv ne, mogu da neguju jed no drugo. To J e ce o m oj t ud ov de . Do no sim va m novu podelu, da se zemlja i nebo moraju oboje � . . p :! hvatlt.l: Telo I dusa, svet i Bog, moraju biti prihvaćeni zajedno. Ne m a ništa pogrešno u nIzem, nIze treba da postane osnova za više. Niže treba da fu nkcioniše kao osnova; ako to poričete nećete im ati ni kakvu osnovu. Zb o t og a re lig ioz ne ze m lje � .I sIr. omasnIJ. e. IzgubIle su svoJe. te, nameprljeimi er Indija, postaju sve siromašnije, i siromašnije, postaju veoma lažne. Kako možete biti istiniti ako po ričete nešto što je svuda oko vas i toliko je stvarno? Ako kažete da je svet iluZija, maJa� kako možete biti istiniti? Znate da to ni je tako. Cak i osoba, koja kaže da je svet maja ne pokušava da prođe kroz zid, ide kroz vrata. Ako je i jed no i drugo maja, iluzija, u čemu je razlika? Možete li naći neku razliku između dve iluzije? Da li je jed na malo manje iluzija a druga malo više? Čak i osoba koja kaže da j � svet i � uzija, ne � oči �je .d.a jed e. kamenje. Koja je onda razlika između hleba i kamenja? I Jed no drugo Je IluzIJa, I Jed no I drugo je san. li � P rič uć s i et gu bi te ko nt ak t sa stv ar no šć u. To se do ga ? đa na � Ist ok u, po se bn o . u . In dI J!. In dI ja postaje zbunjena realnošću; gubi svoje korene u zemlji. Postaje nezemaljska, kao ze � IJa utvara. To Je �noje iskustvo Indije - Indija je utvara, izgubila je telo. I niko drugi za �o n.IJe od �ovoran. �IJe n:ogla da sakupi hrabrost da prihvati polarne su protnosti. Po staJe SIromasna, postaje ruzna, postaje bolesna. di } ja to bi ra da bi joj bi lo lak o sa vi šim . Al ? e može da postoji samo sa nižim, to . .Je JOS Jed na stvar od velike važnosti da se upamti.i viš Ni že m ož e da po sto ji be z vi še g os ta će neispunjeno, ali može da postoji. Više pak ne može da postoji bez nižeg. N ož et e im at i zg ra d hr , crkvu - bez temelja. Ali možete imati temelje ne � � .IzgradIvsI hram. To Je moguc�e, Jeram prvo dolazi niže a potom više. Ni že može da dođe' a više ne mora da dođe. Istok je pokušao više bez nižeg, hram bez temelja. Sad, takav hram može biti samo vašoj mašti, ne može da postoji u stvarnosti. I to stvara licemerje. Najveće moguće li cemerst�o na svetu se de sil o u In di ji. Licemerno je : moramo da živimo u nižem je r je niže stvarno, I moramo to da poričemo i govo rimo o višem. A pošto se niže poriče, više ne I
Ll
može da ima nikakvu supstancijalnost; to je stvar od snova. Tako su ljudi jako opsednuti novcem, ali govore o Bogu, opsednuti politikom i moći a govore o Bogu. To ostaje samo prIca. . Na Zapadu se desilo sasvim suprotno. Niže je prihvaćeno, iz nekog razloga - Jer ako je samo jedno onda možete da se opustite. Možete da odbacite kreativno nezad ovoljstvo ako postoji samo jedno. Stoga privlačnost ka jedno m; to je jedna privlačnost samoubi stvu. Mislite o svetu na kome postoje samo muškarci bez žena. Ne bi bilo tenzije, sigurno. Bilo bi veliko bratstvo, svi bi bili homoseksualci - bukvalno homoseksualci! Ali život bi izgubio nešto, nešto od neizmerne važnosti - ne bi bilo tenzije. To je kao da su na sitru opuštene žice; ne možete da izvodite muziku. Morate da ih zategnete i napnete, tek onda možete da dobijete muziku iz njih, tek onda se skriveno može manifestovati. Kako mo žete da stvarate muziku sa opuštenim žicama na sitru? Moraju da budu zategnute, odre đene napetosti. Samo veliki majstori znaju koliko je potrebno zategnuti. l sa ispravno zategnutim žicama moguća je najveća melodija. Ja vas učim pravoj zategnutosti između nižeg i višeg, između tela i duše, između ze mlje i neba; prava tenzija bez antagonizama. Niže ne treba da bude poricano zbog višeg, niti više treba poricati zbog nižeg. Oni su zajedno, to su dva aspekta iste stvarnosti, prozImaJu se. Zato ne kažem da odbacite svoju sumnju, ne kažem da odbacite vaše ne. Kažem da dozvolite da vaše ne postane tenzija za vaše da, neka vaše ne postane pozadina za vaše da. Neka vaše ne stvori kontekst u kome će da biti mnogo značajnije. Samo u kontrastu se javlja značenje. Pišete belom kredom na tabli - zašto? Jer će se belo videti samo u kon trastu; biće glasno i jasno. Neka ne postane tabla, a belo pisanje po njoj. Vaše poverenje ne treba da bude slepo poverenje, vaše poverenje treba da bude poverenje koje ima oči. Vaše poverenje ne bi trebalo da bude nemocno poverenje, poverenje iz nemoći da kažete ne. Vaše poverenje treba da bude živo, snažno i vitalno. Vaše pove renje će biti sposobno da kaže ne. Kažite da i opet zadržite s�osobnost da ka.žete ne, o��a ćete biti iznenađeni - vaše da ima takvu oštrinu, takvu bhstavost, takvu ll1tehgencl]u! Onda ono nije slepo, ima oči da vidi. Koristite ne kao temelje za da, koristite sumnju kao đubrivo za ružin grm. Koristite sve što vam je Bog dao. Ništa, uopšte ništa ne srne biti poricano; sve treba da bude ap sorbovano, jer ništa nije nebitno i nevažno. Čak i kad ponekad izgleda nebitno i nevažno, čak i kad ponekad to izgleda sigurno opasno i otrovno, ne srne biti poricano. Ne srne biti •
v
•
v
•
•
•
•
U N l V E R Z I T E T U N U T R A Š NJ E A L H E M I J E
T
2 63
izbačeno, jer kasnije; na putu, kako budete postajali mudriji zažalićete ako ste nešto od bacili, je r će vam to biti potrebno u nekim situacijama. Ima trenutaka kada je otrov po treban kao lek. Ima trenutaka mud rosti kada samo do dir m ud raca pretvara otrov u nek tal� Zelim da postanete alhemičari. Ovo je jed na alhemijska škola, univerzitet unutrašnje alhemije. Pokušavamo da promenimo grube metale u zlato. Zato setite se, prihvatam vaše ne takođe, volim vaše ne takođe, prihvatam sve što vi jeste. Prihvatam sve što niste, čak i to takođe. Prihvaćeni ste šta god da ste, i prihvaćeni ste šta god da niste. Prihvaćeni ste u potpunosti. Sa moje strane nema pitanja poricanja bi lo čega, već transformisanja toga. Drugo pitanje: v
Voljeni Ošo, šta je ego ? Dok smo neprosvetljeni, da li uvek !unkcionišemo kroz ego ili ima trenutaka kada smo slobodni od njega?
Prem Pariđat, čovek nema središte odvojeno od središta celine. Postoji samo jed no središte u postojanju ; drevni su običavali da to nazivaju Tao, dama, Bog. Te reči su sada zastarele; ti to možeš zvati istinom. Postoji samo jed no središte u postojanju. Ne m a mnogo središta, inače univerzum ne bi zaista bi o univerzum, postao bi m ul tiverzum. On je jed instvo, zato se naziva .. univerzum"; postoji samo jed an centar. Ali o tome treba malo da se meditira. Taj jed an centar je moj centar, tvoj centar, sva čij i centar. Taj jed an centar ne znači da ste vi bez središta, taj jed an centar ne znači da nemate odvojen centar. Hajd e da to kažemo drugim rečima. Možete da načinite mnogo koncentričnih krugova oko jed no g centra, mnogo krugova. Možete da bacite oblutak u mirno jezero: jed an centar se javlja od pada oblutka a onda mnogo koncentričnih kru gova se javlja i on i se šire do najdalje obale - m ilio ni koncentričnih krugova, ali svi oni im aju jed an centar. Svaki može da zahteva taj centar kao sopstveni. I na neki način to jeste njegov cen tar, ali nije samo njegov. Ego se javlja sa zahtevom: .. Centar je moj. odvojen. To nije vaš centar, to je moj centar, to sam ja." Ideja o odvojenom centru je koren ega. Kada se dete rodi ono dolazi bez vlastitog centra. Devet meseci je u majčinoj utrobi funkcionisalo sa majčinim centrom kao svoji m centrom, ono ni je odVOjeno. Onda se ro lilo. Onda je korisno misliti o sebi kao da se poseduje odvojen centar, inače život potaje
jako težak, gotovo nemoguć. Da bi se preživelo, i da bi se borilo radi preživljavanja u borbi života, svakome je potrebna izvesna ideja ko je on. A niko nema neku ideju. U stvari niko nikada nije mogao da ima neku ideju, jer u najdubljem jezgru vi ste tajna. Ne možete imati nikakvu ideju o tome. U najdubljem jezgru vi niste individua, vi ste univerzalni. Zato ako pitate Budu: .. Ko si ti?" on ostaje nem, ne odgovara na to. Ne može, jer sada više nije odvojen. On je celina. Ali u običnom životu čak i Buda mora da koristi reč . Ja". Ako oseća žeđ mora da kaže ..Ja sam žedan. Ananda, donesi mi malo vode, Ja sam žedan." Da bi bio potpuno tačan, trebalo bi da kaže: . Ananda donesi malo vode. Univerzalni centar je malo žedan." Ali to bi izgledalo malo čudno. I stalno tako govoriti - ponekad je univerzalni centar gladan, ponekad je univerzalnom centru hladno, a ponekad je univer zalni centar umoran - to bi bilo nepotrebno, sasvim nepotrebno. Zato on nastavlja da koristi staru značajnu reč "Ja". Ona je jako puna značenja; čak i ako je fikcija, ona je i da lje puna značenja. Ali mnoge fikcije su pune značenja. Na primer, imate ime. To je fikcija. Dolazite bez imena, niste doneli ime sa sobom, ime vam je dato. Onda neprestanim ponavljanjem počinjete da se identifikujete sa njim. Znate da je vaše ime Rama, ili Rahim, ili Krišna. Ono ide tako duboko da ako sve tri hiljade sanjasina ovde zaspi i neko dođe i pozove: . Rama, gde si?" niko neće čuti sem Rame. Rama će reći: .. Ko je došao da ometa moj san?" Ćak i u snu on zna svoje ime; ono je doseglo do nesvesnog, ono se probilo skroz naskroz. Ali ono je fikcija. Ali kada kažem da je ono fikcija ne mislim da je ono nepotrebno. To je neophodna fikcija, korisno je; inače kako bi ste se obraćali ljudima? Ako želite da napišete pismo nekome, kome bi ste pisali? Malo dete je jednom napisalo pismo Bogu. Majka mu je bila bolesna a otac umro i nisu imali novca, pa je tražilo od Boga pedeset rupija. Kada je pismo stiglo u poštu, bili su u nedoumici - šta da urade sa njim? Gde da ga pošalju? Bilo je jednostavno adresirano na Boga. Zato su ga otvorili. Osetili su sažaljenje za malog dečaka i odlučili su da sakupe malo novca i da mu pošalju. Sakupili su nešto novca; ono je tražilo pedeset rupija ali oni su mogli da sakupe samo četrdeset. Sledeće pismo je stiglo, ponovo adresirano na Boga, i dečak je napisao: ..Dragi Gos podine, sledeći put kada šaljete novac, pošaljite ga direktno meni, ne šaljite ga preko pošte. Oni su uzeli za sebe proviziju - deset rupija!"
U N I V E R Z I T E T U N U T R A Š NJ E A L H E M I J E .... 265
�i1o. .bi teš�o kad n� ko ne bi imao ime. Mada u stvarnosti niko nema ime, ipak, to je le �a fikcIJa, �onsna. I nIk? to ne zna više od mene, jer mis lim da niko u celoj istoriji čo vecanstva nIJe dao tolI.ko Imena koliko sam ja dao. Možete da računate na mene! Ime na su potrebna drugima da bi vas osl ovljavali, "Ja" je potrebno da bi ste označili sebe, ali to je samo fikcija. Ako uđete dublje u sebe otkrićete da je ime nestalo' ideja o "Ja" je nestala; ostalo je samo čisto bitisanje, življenje, postojanje, biće. A to postojanje nije odvojeno, ono nije vaše ili moje; to postojanje je postojanje svega. Stene, re�e, planine, drveće, sve je uključeno. Ono je sveobuhvatno, ne isključuje ništa. Cela proslost, cela budućnost, ovaj neizmerni univerzum, sve je time obuhvaćeno. Što dub lje ulazite u sebe, sve više i više ćete naći da osoba ne postoji, da individualnosti ne o) e. Onda to štov� ostoji jes�e č��ta univerzalnost. Na periferiji imamo imena, egoe, �IdeostntIt ete. Kada skoclmo sa penfenJe ka centru, svi ti identiteti nestaju. Ego je samo korisna funkcija. Koristite ga, ali nemojte da vas obmane. Par iđa t, ti tak ođe pit aš, "Do k sm o nep ros vet . trenutaka kada sm o slobodni od njega?" ljeni, da li uvek funkcionišemo kroz ego .III. Ima �ošto je on fikcija, .postoje trenuci kada ste slobodni od njega. Pošto je fikcija, može ostatI sam � ako nastavIte da ga održavate. Fikciji treba veliko održavanje. Istini nije po tre?� o o?rzavanJe, vU tome je lepota istine. Ali fikcija? Mo rate neprestano da je oslikavate, da JOJ tu I tamo pruzate oslonac, a ona neprestano pada. Za vreme dok ste uredili oslonac sa jed ne strane, druga strana je počela da pada. I to je n što lju ? i n tav ljaj u da čin e cel og svo g ota, pokušavaj ući da fikcija � ? �� .I �gleda kao Istl a. Imajte vIse novca, onda možete imati živ veći ego, malo čvršći nego ego � sl.romaha.. �go slroma?a je tanak, on ne može da podnese deblji ego. Postanite predsed nIk vlade III predsednIk zemlje, i ego vam je naduvan do ekstrema. Onda nećete hodati po zemlji. Ceo naš ži�ot, traganje za novcem, moći, prestižom, ovim i onim, nije ništa drugo do t:a�anJe za novIm osloncima, traganje za novim pod rškama, da se nekako održi trajanje fIkCIJe. I sve v:eme znate da sm rt dolazi. Sve što nap ravite, smrt će da uništi. Ali i dalje čovek nastavlja da se nada uprkos nadi - možda svi drugi umiru, ali vi ne. I na neki način to je istina. Uvek ste videli druge ljude da umiru, nikada niste videli s be da um irete, zato to takođe izg led a isti nito, takođe log ičn o. Ova oso ba um ire , ona oso b� um ire , a vi nik ada ne um irete. Vi ste uvek tu da ose tite žal ost za njim a, uvek ide te sa njIm a na groblje da se oprostite, i onda se ope t vratite kući.
Nemojte biti obmanuti time, jer svi ti ljudi su radili istu stvar. I niko nije izuzetak. Smrt dođe i uništi celu fikciju vašeg imena, vaše slave. Smrt dođe i jednostavno izbriše sve; nisu ostavljeni čak ni otisci stopala. Šta god činili od života, to nije ništa do pis� nje po vodi - čak ne ni po pesku, već po vodi. Niste još to ni ispisali, a to je nestalo. Ne mozete to čak ni da pročitate; pre nego što ste mogli da to pročitate, nestalo je. Ali mi nastavljamo da pokušavamo da pravimo te kule u vazduhu. Pošto je to fikcija, potrebno je neprestano održavanje, neprestani napor, danju i noću. I niko n� može d� bude toliko pažljiv dvadeset i četiri časa. Zato ponekad, uprkos vama, postoJe trenucI kada imate prosjaje stvarnosti bez delovanja ega kao prepreke. Bez ekrana ega, postoje trenuci - uprkos vama - upamtite. Svako povremeno ima te trenutke. Na primer, svake noći kada padnete u dubok san, i san je tako dubok da ne mozete čak ni da sanjate, onda više nema ega; sve fikcije su nestale. Dubok san bez snova je vrsta male smrti. U snovima postoje mogućnosti da još uvek možete da postignete da ga se sećate. Ljudi postižu da održavaju svoj ego čak i u svojim snovima. Zato psihoanalitičari pokušavaju da uđu duboko u snove, jer tamo su manje moguć nosti da održavate svoj identitet; tamo se može naći više rupa. Preko dana ste veoma budni i oprezni, neprestano sa štitom da zaštitite svoj ego. U snovima ponekad zabora vite. Ali ljudi koji su proučavali snove kažu da čak i u snovima zaštita ostaje; postaje malo suptilnija. Na primer, vidite u snu da ste ubili strica. Ako uđete duboko u to bićete iznenađeni: želeli ste da ubijete svog oca, ali ubili ste strica. Obmanulu ste sebe, ego je odigrao igru. Vi ste tako dobar momak, kako možete da ubijete vlastitog oca? A stric izgleda kao vaš otac, mada niko ne želi da ubije svoga strica. Stričevi su uvek fini ljudi - ko želi da ubije svog strica? A ko ne želi da ubije svog oca? . . . . Nužno je da postoji veliki antagonizam između oca i sina. Otac treba da dIscIplInuJe sina, treba da ga ukroti i uskrati slobodu, da mu naređuje i prisili na poslušnost. A niko ne želi da se pokorava i bude disciplinovan na zadato moraš i ne smeš. Otac je tako mo ćan da sin oseća ljubomoru. I najveća ljubomora je što sin želi da majka bude sasvim njegova, a otac uvek dolazi između, uvek je tu. I ne samo da sin oseća ljub� moru �rem� ocu, otac takođe oseća ljubomoru prema sinu jer je on uvek tu između nJegove zene I nJega. Mula Nasrudinov sin se oženio. Došao je kući sa ženom i sa prijateljima i rođacima; cela kuća je bila puna. Izašao je zbog nečega i kada se vratio bio je jako mnogo zapanjen v
•
U N I V E R Z I T E T U N U T R A Š NJ E A L H E M I J E ... 26'
- njegov otac je grli Ovi ljubio njegovu ženu. Ovo je bilo previše! To nije dozvoljeno. Bio je veoma ljut i rekao: "Sta to radiš?" Otac reče: "A šta si ti radio celog života? Grlio si i ljubio moju ženu - i nikad ti ništa nisam rekao." Možda nije ništa rekao, ali mora da se tako osećao. Postoji antagonizam između oca i sina, između ćerke i majke - prirodan antagonizam, prirodna ljubomora. Ćerka želi da poseduje oca, ali tu je majka; ona izgleda kao neprijatelj. Stričevi su jako fini ljudi, ali u snu nećete ubiti vlastitog oca. Vaša moralna svest, deo vašeg ega, spreči će vas da uradite takvu stvaI� Naći ćete zamenu; to je strategija. Ako na minut posmatrate svoje snove naći ćete mnogo strategija koje ego još poku šava da igra. Ego ne može da prihvati Činjenicu: "Ja ubijam sopstvenog oca? Ja sam jed an tako poslušan sin, pu n po štovanja prema ocu, toliko ga volim - a po kušavam da ubijem svoga oca?" Ego neće pr ihvatiti misao, ego pomeri ideju malo u stranu. Stric izgleda skoro kao otac; ubij strica, to izgleda lakše. Stric je samo zamena. To je ono što se dešava čak i u snOVIma. Ali u spavanju bez snova ego potpuno nestaje, jer kada više nema razmišljanja, nema sanjanja, kako da produžavate fikciju? Ali spavanje bez snova je veoma kratko. Za osam sati zdravog spavanja to nije više od dva sata. Ali samo ta dva sata su revitalizujuća. Ako imate dva sata dubokog spavanja bez sanjanja, ujutro ste novi, sveži, živi. život za vas ponovo ima ushićenje, dani izgledaju kao poklon. Sve izgleda kao novo, jer ste vi novi. I sve izgleda lepo, jer ste u lep om prostoru. Sta se desilo za ta dva sata do k ste bil i u dubokom sn u - ono što Patanđali zove sušup ti, san bez snova? Eg o ne sta je. I nestanak ega vas je revita liz ira o. Sa nestank om ega , pa iako u dubokoj nesvesnosti, okusili ste Boga. Patanđali kaže da nema velike razlike između sušupti, spavanja bez sna, i samadija, krajnjeg stanja budastva - nema mnogo razlike, mada ima razlike. Razlika je u svesnosti. U spavanju bez sn a vi ste nesvesni, u sam ad iju ste svesni, ali stanje je isto. Pome rate se ka Bogu, premeštate se u univerzalni centaI� Nestajete sa pe riferije i dolazite u središte. I ba š taj kontakt sa sre diš tem vas tako po dm lađ uje . Ljudi koji ne mogu da spavaju su zaista jad ni ljudi, veoma jadni. Oni su izgubili pri rod n i izvor bića u kontaktu sa Bo go m. On i su izgubili pri rod an pro laz u unive rza lno ; vra ta se zatvorila. •
v
su
Ovaj vek je prvi vek koji pati od nesanice. Zatvorili smo sva druga vrata; sada zatva ramo zadnja vrata, vrata sna. To izgleda kao poslednje isključenje od univerzalne energije - najveća opasnost. I sada, u svetu, postoje glupi ljudi koji pišu knjige, i sa vrlo logičnom oštroumnošću, kažu da san uopšte nije potreban, da je to gubljenje vremena. Za ljude koji razmišljaju u pojmovima novca i rada, ljudi koji su obuzeti radom, za njih je to gu bljenje vremena. Baš kao što postoji udruženje Anonimnih alkoholičara, uskoro će nam trebati i Ano nimnih radoholi čara. Predlažem Morarđi Desaijevo ime za predsednika Anonimnih ra doholičara. Ljudi koji su opsednuti radom, moraju da budu neprestano spremni da krenu. Oni ne mogu da se odmaraju, oni ne mogu da se opuste. Čak i kada umiru, oni bi nešto radili ili tako nešto. Ti ljudi sada sugerišu da san nije neophodan. Oni sugerišu da je san stvarno nepo treban preostatak iz prošlosti. Kažu da u prošlosti, kada nije bilo struje i vatre, iz neop hodnosti ljudi su morali da spavaju . Sada nema potrebe. To je samo jedna stara navika usvajana milionima godina; treba da se odbaci. Njihova ideja je, da će u budućnosti san nestati. I isto se događa iza gvozdene zavese u Rusiji. Oni prave nove sprave tako da ljudi mogu da uče stvari dok su u snu - nova vrsta obrazovanja, tako da se ne gubi vreme. To je poslednje mučenje koje ćemo izmisliti za decu. Izmislili smo školu; nismo sa time za dovoljni. Mala deca, zatvorena u školama... U Indiji, škole i zatvori se obično farbaju na isti način, istom bojom. I to su iste vrste zgrada - ružne, bez smisla za lepo, bez drveća, ptica i životinja oko njih, tako da deca ne bi bila ometena. Inače, ko bi slušao budalastog uČitelja matematike kada kukavica izne nada počne da zove sa prozora? Ili jelen uđe u učionicu, a učitelj predaje geografiju ili istoriju ... Deci bi bila odvraćena pažnja, zato ona moraju da budu odvedena iz prirode, izvan društva. Moraju da budu primorana da sede na tvrdim klupama po pet sati, šest sati, sedam sati. To traje godinama za redom. Skoro jedna trećina života je provedena u školama. Načinili ste od njih robove. U preostalom delu njihovog života oni će ostati opsednuti radom; neće biti u stanju da imaju pravi odmor. Sada ti ljudi razmišljaju, zašto gubiti vreme noću? Tako da deca mogu da se stave na noćno obrazovanje. Ona će spavati u krevetu, ali njihove uši će biti povezane sa
U N I V E R Z I T E T U
N U T R A Š NJ E A L H
E M I J E
'y
269
•
•
J
:entraln� m školom, i na �eo � �, veoma suptilan, po dsvestan način, poruke će biti uba
. cene u njI hove glave. OnI ce bItI programirani. . I otkr!veno je da on a mo gu da uč e lak še na ovaj na čin nego što uče ka da su bu dn a. Pr Irodno, jer kada ste budni, kako god da ste zaštićeni, hiljadu i jed na stvar ometa vaš um . I deca s.� ta�,o pu na energije da ih sve privlači; ona su neprestano rastresena. To je samo energIja nIsta drugo; nema greha u tome. Ona nisu mrtva, zato su rastresena. Pas počne da laje, neko počne da se bije napolju, neko se šali sa uČiteljem ili neko priča vic - i postoji hil jad u i jed na stvar koja im odvraća pažnju. Ali kada dete spava i du boko �pava, kada nema sna - nema ometanja uopšte. Sada taj san bez snova može da se kOrIstI kao deo pedagogije. Izgleda ?a S.I� O na s �a�i način s � remni da se odvojim o od sveopšteg izvora bivanja. Sad, ta deca ce bItI najruZnIja moguca, jer čak i kada postoji mogućnost da se nađu pot p � no. �an ega, to je takođe oduzeto. Onda viš e ni poslednja mogućnost egovog nestaja nja. nIje d.o.stup ��. Onda kad mogu da budu u kontaktu sa Bogom, biće učeni nekoj be sm Isle no J IstOrIJI. Datum kada je rođen Džingis Kan - koga briga, ko mari? U stvari da � žingis, �a � nij e nikada ? iO rođen, to bi bil o mnogo bolje. To sam napisao na mom pa pir u . . I mOJ uCItelj je bIO jako ljut. Mo rao sam da stojim dvadeset četiri sata izvan učionice' jer sam napisao: "N esreća je što se on rodio. Bil a bi to velika sreća da se on uopšte nij' e ro dio." Ali kraljevi i im peratori, nastavljaju da se rađaju samo da bi mu čil i malu decu ' mo raju da pamte datume i imena bez ikakvog razloga. Bolja vrsta obrazovanja bi odbacila svu tu glupost. De�: d �set proce �� ta toga je glupost, a preostalih deset procenata se mogu vrlo .mnogo poboljsatI. A onda ZIVOt može imati više radosti, više od mo ra, više opušte nostI. Pošto je eg? fikcija, on ponekad nestane. Najduže vremena, tokom spavanja bez snova. Zato uzmIte za pra�i1o da je san jako dragocen; ne propuštajte ga ni zbog kakvog razloga . Polako, polako ucmlte spavanje redovnim. Jer telo je mehanizam, ako sledite redovan obrazac spavanja telu će to biti lakše i umu će biti lakše da nestane. Idit : u kr��et tačno u isto vreme. Ne shvatajte to bukvalno - ako jednog dana zaka . SI1lt� ne.cete bItI poslani u pakao ili slično! Moram da budem oprezan, jer ima nekoliko ljudI �Ojl su zdravstveni fanatici. Njihova jedina bolest je što oni neprestano misle o zdraviju. Ako prestanu da misle o zdravlju bili bi savršeno zdravi. Ali ako možete da uči nite svoje spavanje redovnim, odlazite u krevet skoro u isto vreme i ustajte u skoro isto _
u a ov sn z be je an av sp u ne liz sk o vn sta no jed on i e, ođ vreme telo je mehanizam, um tak određenom trenutku. e sv i til � i un � ođ tak su To v. ba lju , ks se je a eg a stv su od Drugi najveći izvor iskustva o lIk to je, an jIv an br za o kv Ta . tvo us isk o lik ve o tak e nij e štenici; zabranili su to, zato to viš o � što ne � čin da i bin du u aju zn i on v, ba lju de vo k do k Ča i dugo, uslovilo je umove lju di. , u cm ve , Ika en em vr sa u ćin ve za k ča o tak je to I e. gd ne grešno. Neka krivica se prikriva danas čak i za mlađe generacije. on � i bit e � v ! e rat mo ne i šin vr po na , tva uš dr v oti pr i nit Na površini se možete po bu . te ze Mo l. sm vr po na ne bu po je an pit e nij to ; ko bo du a om formista. Ali stvari su otišle ve , ate up � se a � i tat pr ! i � � hip ti sta po te že Mo ći. mo po o og � da pustite dugu kosu, to neće mn . da te ze mo JI kO cm na cI gu mo i ak sv na ik dn pa ot ti sta po te to neće mnogo pomoći. Može a , ko bo du iše ev pr e išl ot ari stv su jer ći, mo po o arn stv će zamislite ili po mi sli te, ali to ne to su sve povrsne mere. , . vI, kr se na o o de sta po je To . eh gr ći jve na s sek je da ri vo go Hi ljadama godina nam se , po zl s dr va o esn sv ne e, tom u eg loš eg nič ma ne da ate zn o esn kosti i srži. Tako da iako sv to u ete uđ da te že mo ne i m, co ivi kr a im en eć ter op , nim še pla malo nezainteresovanim, za potpuno. . . . . nhu vr SIm jVI na u jer je, sta ne o eg o, un tp po vi ba lju nje đe vo u Ako možete da uđete i kc fun da že mo ne Um a. gij er en ta čis ste vi vi, ba lju nja đe vo u cima, u najvišem klimaks . je To . ne sta o vn sta no jed um e, gij er en m alo ov pr m vo tak sa , on iše . Sa takvom radošću o šen vr sa je On di. ra da da sa šta a zn ne , ici um do ne u um je da e takva uzburkanost energij a ist za i vo no a ist za što ne se da ka ali a, tim os oln ok im aln rm no u sposoban za delovanje vitalno de si on staje. A seks je najvitalnija stvar. đe vo ota lep je e tom U je. sta ne o eg vi, ba lju nje đe vo u ko bo du Ako možete da uđete e, nij ed vr o lek da ali , san k bo du i o š ka ba eg žij bo a jaj os pr or nja ljubavi, to je drugi izv z be et op i a en sv i esn sv ete bić vi ba lju nju đe vo U ni. es sv ne i bit e jer u dubokom snu ćet uma. Stoga je postala moguća velika nauka tantre. Patanđali i joga rade na liniji dubokog sna; oni su izabrali taj put koji pretvara dubok san u svesno stanje tako da saznate ko ste, tako znate šta ste u središtu. Tantra je izabrala vođenje ljubavi kao prozor ka Bogu . Put joge je vrlo dugačak, jer transformisati nesvesno spavanje u svesno veoma je teško; to može trajati mnogo života. I ko zna, možda ćete biti u stanju, a možda nećete biti tako dugo uporni, istrajati tako oo.
,
.
,
U N I V E R Z I T E T U N U T R A Š NJ E A L H E M I J E
T
27:
dugo: biti st.rpljivi toliko dugo. Tako, da je jogu zadesila sudbina da takozvani jogini na ��avIJaJu da Izvod� telesne vežbe. Oni nikada ne odu dublje od toga; to zauzima ceo njihov ZIVOt. Na�avno 0vm steknu bolje zdravlje, duži život - ali to nije smisao! Možete imati bo lJe �dravlJe uz dzoging, trčanje, plivanje; možete duže živeti uz medicinsku negu. To nije smisao. p A vaši takozvani jogini nastavljaju da vas Smisao je stati n u dubokom snu. sves a � � . v uce ka �o da dublte na �lavI, I kako da iskrivite i izuvijate svoje telo. Joga je postala neka vrsta cirkusa - bez smisla. Izgubila je svoju pravu dimenziju. u ci, i nje U novoj zajednI viziju obnavljanja joge ponovo u njenoj pravoj aromi, � �� . . dlmenz �JI: A cilJ .le da postanete svesni dok spavate dubokim snom. To je su ��J pravoJ stInska. stvar u JOgi, I ako bilo koji jogin uči nešto drugo to je beskorisno. Ah Tantra. ie izabrala k:aći put, najkraći, i daleko prijatniji takođe! Vođenje ljubavi moze �� otvon prozor. Sve sto Je potrebno je iskoreniti uslovljavanja koja su sveštenici ugradlh .u .�as. Sveštenici su ugradili u vas ta uslovljavanja da bi oni mogli da postanu po.sredmcl .I predstavnici između vas i Boga, tako da je vaš direktan kontakt presečen. Pnrodno bice vam potreban neko drugi da vas poveže, i sveštenik će postati moćan. I sveštenik je imao moć kroz vekove. Ko god može da vas stavi u kontakt sa moći, stvarnom moći, postaće moćan. Bog je stvarna mo �, izvo : s�e moći. Sveštenik je ostao tako moćan kroz vekove - moćniji od kra lJev?: Sa� a Je naucmk preuzeo mesto svešteniku, jer on sada zna kako da otključa vrata mocI sknve� e u prirodi. Sveštenik zna kako da vas poveže sa Bogom, naučnik zna kako da vas poveze sa prirodom. Ali sveštenik vas je prvo rastavio, tako da nema individualnih privatnih linija između vas i Boga. On je pokvario vaše unutrašnje izvore, zatrovao ih. O� J � postao veoma moćan, ali celo je čovečanstvo ostalo bez strasti, bez ljubavi, puno kri vice. ljudi treba potpuno Dok vodite ljubav, mislite na molitvu, Moj da odbace i tu krivicu. . . . m�dltaclJu',Boga. DO.k vodite ljubav, zapalite mirišljave štapiće, recitujte, pevajte, plešite. Vasa spavac� soba b.1 trebala da bude hram, sveto mesto. I vođenje ljubavi ne bi smelo da ? ude na brZinU. Uđite duboko u to; mirišite ga što sporije i umiljatije možete. I bićete Iznenađeni. Vi imate ključ. B g vas nije poslao na svet bez ključeva. Ali ti ključevi treba da se koriste, treba da � .Ih stavite u bravu i okrenete. Ljuba� je dr�ga pojava, jedna od najmoćnijih, u kojoj ego nestaje a vi ste svesni, pot puno sveSl1l, pulsIrate, vibrirate. Više niste jedna individua, izgubljeni ste u energiji celine. v
U r v a n a ađ g o d se o št o T a. ot v ži in ač n m sa aš v e an st o p to a ek n o, k la O n d a p o lako, po N a n v � o re eć v o v st u k is o m sa e n a ik av n a n v o d re a aš v e n a st o p a d a huncu lj u b avi treb e I at m , ca n su m o sk la iz sa u tr ju � u o n ra ... e et id a d d o g e d g e, it d ra a d d o g a navika. O n d a št e at V Im a, d ez zv o n p o eb n i, lj m ze a n le o d je � an ež L . m je n ja o st o p sa je an ap st to is isti osećaj, E . m o lj m ze sa n d je se ći ju ća se o i, lj m ze . a n le � o d i eć ež L . o v o n o p je . an isto stap I av b u lj u R e d u b a d o ak k � c u lJ k a � d m a v a d o al eb . Polako, polako, vođenje ljubaviobspi trozn ga o ak I . Ja cI Z k fi ao k se i st ri o k i , ja ci k fi ao k e aj eg se a d n o I . m je n ja o st o p im m sa sa I i. st o n koristite kao fikciju onda nemenauocipaskada ego padne sam od sebe. U trenucima velike opa� T Postoje još neki drugi tr I m o il b o m to u a d a n lu E o tr n o k e st i il b u g Iz . ra a d su o d ći o d snosti: vozite i iznenada ćei da se spasite. Udarićete u drvo, il i u kamion koji d � lazi, il i T izgleda d a ne :na mogućnostuno sigurno. U tim trenucima će ego iznenada nestatI. ćete pasti u reku, to je potp privlačnost ka opasnim situacijama. L ju d i se p e�ju na �v� U Zbog toga postoji velika ada oni mogu ali ne m raju to raz �m e�1.. Plan!narenJ e Je N rest. To je duboka meditacija,p omplaninama je opasno - ?sto Je opasl1lJe. , tlm lepse. Imac, ete U o d velike važnosti. Penjanje stva ega. Kada god je opasnost veoma �lizu u m se za.ustav T prosjaje, velike prosjaje o d suda niste u opasnosti; o n nema šta d a kaze � opasnostI. Opa R ljao U m može da misli tek ki au toj sp o ntanosti iznenada spoznajete d a l1lste ego. A , im n ta n o sp i n či as v st o sn a d n o , ce sr o k ts te es e at im o ak ju u ik zl ra se i d u lj r je , S e d u lj e ij ač g ru d za \l i to bi bilo etr za o m sa , zu la ro p u ca ar šk u m i il u n že u p le re p ći e id NJ v o m Sa . ta ra v ti ri o će lepota otv i. an d la v sa e st i V . je ta es n o eg a d nutak bljesak le p ote, i iznenajaku, il i gledajući zalazak sunca, Ih. . pti. CU n a vetru - bil. o stv a E \l i gledajući lotos u ribn jivost, bilo šta što vas posedne za trenutak, tako duboko što okida vašu unutrašnju osea jetlste a opet niste, da se prepustite - onda takođe ego padne. A L da zabo ravite n a sebe, tako d site. Ako ga zabo ravite na trenut�� on padne. O n je fikcija; m o rate da je noliko trenutaka kada o padne a v; Im �te prosJ. aje. Is. ti.nit. og . H I dobro je ako ima neko ija n ij e umrla. To n IJ�e zbog svestemka - o m su �ra�lh sve E stvarnog. Zbog tih prosjaja rekliogzvanih religioznih, o n ih koji id u u crkvu, džamijU I hram. M I da vas ubiju. To nije zbog ta n i se samo pretvaraju. Oni uopšte n is u religiozni, o tih nekoliko trenutaka kOJI se desavaju manje. vI. vse g�:ovo J Religija nije umrla zbog a njih, upijte više d u h tih trenutaka, d o p u stit. e vise te E svakom e . Obratite više pažnjuoran da se ti trenuci dogode. To je pravi način d a se traga za T trenutke, n a p ravite više prostu Bogu. Bogom. N e biti u egu je, biti 2T -
_
I
. .
v
.
Treće pitanje:
Voljeni Ošo, zašto toliko mnogo ističeš važnost sada i ovde?
Rahim, jer ne postoji ništa drugo. Ovde je jedini prostor, sada je jedino vreme. Izvan sada i ovde, ništa ne postoji. Pre dve hiljade godina, veliki jevrejski majstor Hilel, napisao je malu poemu na Ara mejskom. Poema glasi: "Ako nisam za sebe, Onda ko može biti za mene? A ako sam samo za sebe, Onda šta sam ja? I ako ne sada, Kada?" To je predivna izjava: ako ne sada, kada? Sutra? Ali sutra nikada ne dolazi. Stoga ja ističem sada i ovde. Ne dozvoli da ovaj trenutak promakne neiskorišćen, neproživljen, neispunjen; isced i sve što možeš iz njega. živi ga strasno i intenzivno, tako da kasnije nećeš morati da žališ što si propustio svoj život. Bilo je to posle Drugog svetskog rata, rat se bio završio. Džo Dink je još bio u japanu čekajući da bude otpušten. Njegova žena, Irma Dink, je bila silno uznemirena i ljubomorna jer je pročitala šta se dešava između američkih vojnika i japanskih devojaka. Konačno više nije mogla da izdrži i napisala svom mužu pismo: "Džo požuri i vrati se. Šta, uopšte, imaju te devojke, što američke devojke nemaju?" "Ništa," odgovorio je Džo. "Ali to što imaju, imaju ovde." I to je najvažnija stvar. U pitanju je sada i ovde . I poslednje pitanje: Voljeni Ošo, štaje čudo?
Sad ananda, zavisi. Za mene je sve čudo. ja nikada ne nailazim na nešto što nije čudo; samo čuda postoje. Sve je takvo iznenađenje, to je tako neverovatno! Ali ako su ti oči
da š li is m o ak n, va zo ra ob e iš ev pr m u oj tv je o ak e, in aš pr e n u p i oč e oj tv su o ak e, en or zatv sve znaš, onda ništa nije čudo. ni sve čudom. To zavisi o� � g u nut�asnJ :g stanja, zavIsI Znati: "ja ništa ne znam" či i ne živeti uopšte. M ozes�Imati. m il io. n cu da �vakl dan: ač zn da ču ez b t vo ži ti ve ži A . be te od I up gl te jU ra va a, m di ču sa zu ve u eš đ do a d ko ka aš zn e n o št po li A . aš im ih a d si ovlašćen v . ljudi. ' a'h m 1 11 IC b o a tv zr es aJ st po a d n O . do ču to je da š li is m ti i t sa ki rs ca aj šv ri vo st o N ek đioničara. N e daj se obmanuti. čudo - ne neko ko stvara švajcarski sa� n i iz čega. T? ). � Se m e koje klija u lišće, to je ađioničari to rade svud p o svetu. 0111 su samo ObIC111 samo trik, jako običan trik, uličnoži mavao. ljudi, n is u lukavi, inače b i ih ob o že ra zd ra su i O . ci ja vl � d li ti hv su ka ve � g čo �. ac: dobiO s aJnu�Id eJ U . Prevan. ce D o k je istraživao južnu Ameriku,ubneitko Iv az tr Is je da ka i, ga će o št !. go ne plesali oko njega pre u! tr v� I 1lT v ra "P : je ao k vi po a, ep dž iz č ja ih magijom. Uzimajući upal č se upalio. Divljaci su popadali unazad I. gledah u cudu. Sa p ri tiskom palca, upalja "M agij a! " zavapIO Je Is trazIvac"T. o je jedini p u t d a sam Ik. ada Vi. deo kako upalJa' c pali "Zaista je ste," reče poglavica. iz prvog pokušaja." m se og ug dr eg ič n a em n če ti e en m se o Št . m do ču š va zi na ti a št , be te d o i is To zav čuda. l odbaci te glupe vrste čuda. ov i? nj e ! a � ka o di ra i al uš sl i li de se je el ed n e dn je su a n že a ov eg nj i in d ru as N a ul M da eh ht l b I OJ k la te o de i � e n e at im ko "A : ao k re i o ša do , m vo it ol m i . m ro ve či le i oj k r, leka . to es m o el ol ob na u ug dr a o di ra na u k ru . . izlečite, stavite jednu ' na ku ru u n d Je IO av st Je a. ul M . ce sr na u Žen a je stavila jednu ruku n a radio a drug . radio a drugu na kitu. . ve rt m e gn di po da ne a e n es ol b či le iz da a av uš k po n o a, ul "M : če re na že to a N Dosta za danas. v
v
.
,
v ·
"
•
v
.
.
•
•
•
v
v
"
•
U N I V E R Z l T E T U N U T R A Š Nj E A L H E M I j E .... 275
Ne traži jad zbog prividnih ugodnosti. Sve zaokupljenosti obuhvaćene su u jednom. Jedan metod će ispraviti sve pogrešno. Na početku i kraju treba uraditi dve stvari. Budi strpljiv, koje god od dva da se pojavi. Posmatraj dva pravila rizikujući čak i život. Nauči tri teškoće. Uzmi tri dela osnovnog uzroka. Meditiraj o tri stvari koje ne treba uništiti. Učini tri neodvojivim od vrline.
Jedna drevna priča... Isus, sin Marije, je jednom naišao na starca koji je živeo u pla nini, na otvorenom, bez ikakvog skloništa od vrućine ili hladnoće. Isus ga je pitao zašto nije sebi sagradio kuću. "Ah, duše Božiji!" reče starac. "Proroci, pre tebe, predvideli su da ću živeti samo se dam stotina godina. Nije vredno truda, kućiti se." Život je lutanje, nije dom. On je traganje za domom, ali on �am nije dom. On je jedno istraživanje, avantura. Nije sigurno da ćete uspeti - uspeh je veoma redak, jer traganje je veoma složeno i postoji hiljadu i jedna teškoća na putu. Ali neka ovo bude vaše prvo razumevanje o današnjim izrekama. One su od neiz merne vrednosti. Kada meditirate i uđete dublje u njih bićete iznenađeni: te izreke su kao okeani sadržani u kapima rose. Muhamed kaže: "Ja sam kao jahač koji se sklonio pod drvećem, i onda nastavio svojim putem." To je kao noćenje, karavan seraj. Nemojte se skrasiti u njemu. Koristite priliku
R O B A
2 Ti
J:s::�n���;.o rio: "Svet treb� tretirati kao most, ne kao mesto z a z a u � ta v lj a n je Kori::i�: ." o s Jltl sa om Bog . I a kad ot živ tan pos e mo t ka :� u �:� Bog �� : � on je božans�i. Ali ako g � r t a o m o s t k a B o g u o n ostaje svetovan, pnvidan, iluzoran, im aginaran, fiktivan. Prva izreka: Ne tražijad zbog prividnih ugodnos ti.
Svako traži, traga za blažen stvom i otovo svako
v
.
v
Inteligentna osoba bi bila lako u stanju da vidi da je tuga sve što nalazi tragajući za zadovoljstvima. I šta su u stvari ta zadovoljstva? Veoma lažna. Neko želi da izgradi veliku kuću, koliko nevolja ima, i kroz koliko patnje prolazi, i koliko strahova i nervnih slomova! Kažu, ako ste zaista uspešna osoba, obavezni ste da imate srčani udar negde između četrdeset druge i četrdeset osme. Ako nemate srčani udar pre pedesete vaš život je stra ćen, niste uspeli, niste pokušali da uspete, niste bili dovoljno ambiciozni. Ambiciozni ljudi su obavezni da imaju srčane napade; još ambiciozniji će imati nervne slomove. Ako vam ne treba psihijatar, to prosto znači da niste koristili svoj um na ambiciozan način. I celo društvo je namešteno prema ambiciji, ceo obrazovni sistem proizvodi samo ambiciozne umove. To znači potencijalne pacijente za psihoterapeute . Izgleda kao da postoji zavera - da ceo obrazovni sistem samo stvara ljude za doktore, sveštenike, psi hoterapeute. Ceo sistem izgleda da je bolestan, smrtno bolestan. On ne stvara zdrava, živa, sjajna ljudska bića; ne stvara radosna, vesela, slavljenička bića. Ne uči vas kako da napravite od svog života svetkovinu. Sta god vas uči, to vas odvodi dublje i dublje u pakao . I vi to znate - jer ja ne govorim o nekom špekulativnom sistemu mišljenja, jednostavno govorim o vašoj psihologiji, stanju vašeg bića. Atiša je u pravu. On kaže: v
P R O B U
D I
R O B A
Ne traži jad zbog prividnih ugodnosti.
Aristotel je čoveka definisao kao racionain o b�" ce. �o Je. cista glupo�t! Čovek je najneracionalnije biće koje igde možete naći Čo v
.
::��u ra.clOnalna bića, racionalna u s m is lu da žive inteligent� ' o. živ� m�dr� :n� �ori s�;s .. v e z a re z e v e t p o st o lJ udi, uopste nisu racionalna b ića, o n i su krajnje neracionalni. Nj�hova p :v� neracionalnost je što oni stalno prolaze kroz ista iskus tv n a č ll1 nedotaknuti njima. N e od rastate, vaš način ZIVO ta Je' veoe r�z I� ustva, l1l na kOJI ma IracIOnalan, neintelig ntan. . v
v
.
Koliko patnje ste stvorili - zbog čega? Neko je želeo malo veću kuću, malo veći račun u banci, malo više slave, malo veće ime, više moći. Neko je želeo da postane predsednik ili premijer. Sve je to prividno, jer će smrt sve odneti. To je definicija prividnog. Samo ono što ne može biti odnešeno smrću je stvarno. Sve drugo je nestvarno; na činjeno je od iste stvari od koje su načinjeni snovi. Ako jurite za stvarima koje će biti od nešene smrću, onda je vaš život "priča koju je ispričao idiot, puna pukih reči, bez znače nja." Nikada nećete stići ni do kakvog značenja. A bez značenja, kako može postojati pesma? I bez značenja kako ikada možete reći: "živeo sam"? Drvo nije procvetalo, drvo nije donelo plodove. Da ne govorimo o plodovima i cveću - čak ni lišće nije izbilo. Milioni se rađaju kao seme i umiru kao seme. Od kolevke do groba, njihova priča je samo, biti nošen strujom. To je slučajnost, i krajnji rezultat je tuga. Ideja pakla samo sim bolizuje veliki jad koji stvarate pogrešnim načinom življenja.
279
Atiša kaže:
,
•
J
Ne traži jad zbog prividnih ugodnosti. •
I
•
n� .moze Itl umsteno, nesto sto Je neuništivo, nešto što prevazilazi v reme i J· ad nec'e b t Stvoren. A.k� . !st.��žujete ono konačno, svaki trenutak vašeg života će postajati sve mirni" i sp o k�J.mJ.I, tiSI, stal ��eniji, mirisniji. Ako tragate za konačnim, ako trag � a te za is ti n o m B � m �� ?V� Ih . m r�a.? ?m, I �I. kako god to želite da nazovete; ako ste u potrazi za na·dubr im u ��, l na! vlsl ; � ZIVOt�, � niste za lažne stvari, o n d a će sa m o v a še va � ,et vasem ICU. Osecacete se ukorenjenim, integrisanim; osetićetrteaganje � one�i nov o setIce�e novu radost kako nastaje u vašem srcu, koja ne dolazi spolja se u je d instvu. I . . Is tm sk a ra d o t m k d a n e d o la zi sp o � lj a , la žn � o je to št o d o la . z i sp o lja - smrt može od v netI samo ono sto Je d o sl o sa strane. Smrt se d �š�va s �m� na spoljnjem, nikada se ne dešava na unutrašn desa�a na sp ?IJa�nostl, mkada unutra; unutrašnje je večno. Vaša unu jem. Smrt se s m rti �uvek Je bila ovd :, uvek će biti ovde, ali vi niste toga svesni. Na trašnjost je iznad �a s en . ama, a stva�n� ceka na vas da pogledate unutra, da se okrensteteavuljanteu da jurite tra' da se sklad Ite sa unutrasnjim. Zato p rva stvar: tragajte za onim što je besmrtno, i pre il i kasniJ· e zakuca ćete na ne bes ka vrata. �rug� stvar ! e: zaštovna prvom mestu jurite za lažnim zadovolj stvima? Ova žena taj cove �.. zasto Ju n te za lazmm zadovoljstvima? Šta je svrha toga? Svrh Ja� �. z�h.te neka�o d a zaboravite na sve to; želite da se utopite u alkoh a je da ste v�ć u o lu' seksu , novcu , v p o l iCI SI le - zel Ite negde da se utopite. P�� itičari lako m ogu da kaž� da je potrebna prohibicija, je r im je dost �ias�t otrov. M o rarđi. Desal moze da insistira na prohibiciji, je r on p ij e iz nujepgan daleko ove p o li 1 �� ���; se utapa u veoma suptilnoj vrsti otrova. U stvari, ni jedan alko hol nije opasniji 0 ; 1i A k o n eš to tr � a d a s � .p I J. e al �ohol u 1 n�IJ. I? N e v � zabrani na svetu, to nije alkohol, to je p o litika. I koliko r u d i is e o d se d a m p o st o . A k o li k o im a p o li ti z ir a n ih lj u d i? M iS Ii � da . , n e mozete nacI m Je d n u o so b u koja n ij e p o li ti zirana - vrlo teško. I I
I •
I
I
•
v
v
)
_
Ne morate zaista biti u politici, ali politika je daleko suptilnija. Muž pokušava da do minira nad ženom - to je politika. žena pokušava da manipuliše mužem na svoj način - to je politika. Dete je besno i želi odmah igračku - to je politika. Politika znači jedan napor da se dominira nad drugim. I to je vrlo omamljujuće; to je najgora vrsta alkohola dos tupna na svetu. Nekoliko ljudi utopljenih u politici sile, nekoliko traži sklonište u seksualnosti, ne koliko ode u pab, ali mnogi drugi jednostavno nastavljaju da traže lažne ugodnosti, idu od jedne ugodnosti drugoj. Kada postignu jednu i nađu da ona ništa ne daje, ne neguje, trenutno počinju da traže nešto drugo. Njihov život postaje neprestana zauzetost, tako da ne moraju da gledaju na unutrašnji jad koji se nakuplja kao oblak, taman oblak. Tako drugo značenje izreke je: radije nego da tražite lažne ugodnosti, najbolji način je da uđete u vaš jad . Meditirajte, uđite duboko. Ne bežite od svog jada, jer bežanjem ne ćete nikada naučiti šta je to i nikada nećete naučiti kako da to prevaziđete. Lepota je: ako zaista znate uzrok vašeg jada, u samom tom spoznavanj u jad je prevaziđen - jer uzrok je uvek i uvek neznanje i ništa drugo. Isus kaže: Istina oslobađa. To je jedan od najvažnijih izjava ikad učinjenih, osnovna za svakog tragaoca da je shvati. Istina oslobađa - ne istina koju sakupljate iz svetih knjiga, već istina na koju nailazite kroz svoje vlastito iskustvo. Tužni ste. Uđite u tugu pre nego da pobegnete u neku aktivnost, u neku okupiranost, pre nego da odete da vidite prijatelja, ili u bioskop, ili da uključite radio ili TV. Pre nego da pobegnete od toga, okrenete svoja leđa tome, odbacite sve aktivnosti. Zatvorite oči, uđite u to, vidite šta je to, zašto je to - i pogledajte ne osuđujući to, jer vaše osuđivanje neće biti u stanju da to sagleda potpuno. Vidite bez suđenja. Ako sudite nećete biti u sta nju da to vidite u celini. Bez suđenja, bez osuđivanja, bez prosuđivanja, samo gledajte, šta je to. Gledajte to kao cvet, tužan; oblak, mračan; ali gledajte bez suđenja tako da mo žete videti sve strane toga. I bićete iznenađeni: što dublje u to ulazite, više počinje da se razilazi. Ako osoba može da uđe u svoj jad duboko, naći će da je jad ispario. U tom isparavanju jad postaje radost, blaženstvo. Blaženstvo ne treba naći spolja, nasuprot jadu. Blaženstvo treba naći duboko, skri veno iza samog jada. Treba da kopate u vašim tužnim stanjima i naći ćete izvor radosti. Druga izreka: Sve zaokupljenosti obuhvaćene su ujednom.
P R O B U D I R O B A
28
,
I
Ta ko A : iš a � až e: N em a ot re be im at i m no . � .IStl.l11 �oSt vaseg zl.v ta Sa m Je dn o tr ganje je dogovociljeva, je da n cilj je dovoljan. Is pi tajte ljn o da va � s iz ba vi � � od sv : ih va ši h ja da , . pat?JI, pa�lova. Is pl t�Jte IstInitost vaseg bića, sagledajte sve nj egove činjenice ljutnju Z � VISt, pozu� u. Krel11te u potragu. I �duĆi u potragu, naći ćete uvek isti izvor radosti, is t� VI � l.o radostI. Polako, polako, postacete slavlje. N iš ta nije dodato sa strane, ali vi ste ot v krih sebe. Dosli ste u kraljevstvo Božije. Treća izreka: _
Jedan metod će ispraviti sve pogrešno.
� :da n cilj - istin� - i je da n � etod. Šta je taj metod? Ja to zovem m ed itacijom, Ati
.J oblc vao da to naziva svesnosc ša u, Buda je običavao da to zove pažljivošću. To su razli �cIv te re �. . c.lvza. Istu os ob in u - osobinu da se bu de pažljiv, oprezan, budan. tl � sa Je ve om a at ematičan; ni je da n veliki matematičar ne može biti tako mate � . matlcan kao on. O n Ide korak p,? �orak. Prvo kaže: N e traži prividna zadovoljstva; to je skreta ?Je s� p �avog pu"ta. N � bezl lz svog stanja jada; uđi u to. Neka to postane je di ni ci tr�ganJe z� IstInom. v�seg blca, . O n ne govori o nekoj istini koja se nalazi negde na nebulj: I11Je govono o n�koJ f"�zo fskoj istini. On je govorio o istini koja ste vi; on govori o vama : O n Je kraJ nJe pSIhologic. an, ne govori o metafizici. O nd a m et od " i on id e ta ko br zo , ni je dn a re č ni : .Je tak� tel �graf�kl kratak; to je značenje reči su tra. Suje straćena, ni je dn a suvišna reč. O n tr a zn ač i ve om a, te le gr af sk i kr Po�toJala Je vehka potreba u on o vreme kada je Atiša sastavio ove iz reke - postojalatakoje. veh�� potr.eba da se ?u d � jako kratak, sažet, telegrafski, je r knjige nisu bile na raspola ganJu, lJudi su m orah da Ih pamte. I bolje je p raviti vrlo, vrlo sažete izreke, tako da ljudi mogu d � �apamte. Sada su ovo samo sedam tačaka o kojima raspravljamo i lako se mogu ' zapamtitI. Jedan metod će ispraviti sve pogrešno.
T�j ��tod je sves �o �t. Po�tOji mnogo bolesti ali samo je jedno zdravlje. Kvalitet .zdl.avIJa Je J :dan, uvek IstI. Da h sam ja zdrav ili ti, osećaj zdravlja je isti. Zaraza ima na milIOne, gresaka n:nogo, ali pravi ključ koji otključava sva vrata, glavni ključ, je samo je dan. I pre no da secerno grane, pre no da potkresujerno lišće, zašto da ne odsečemo sam
koren? Ima mnogo ljudi koji nastavljaju da potkresuju lišće, ili seku grane; ti ljudi su po znati kao moralisti. Moralna osoba je pomalo glupa osoba, glupa u smislu da misli da će potkresivanje lišća uništiti drvo. Ona neće na taj način uništiti drvo. Odsečete jedan list i drvo će uzvra titi sa tri lista, lišće će postati gušće. Odsečete jednu granu i drvo će uliti svoj biljni sok i tečnosti u drugu granu, i druga grana će postati deblja i veća. To se dešava u vašem životu. Neko je protiv seksa; potiskuje seks, odseca tu granu. Sada cela energija postaje ljut nja. Naći ćete priče u Indijskim svetim knjigama, priče kao priča o Durvasi - velikom ta kozvanom mahatmi koji je potpuno potisnuo seks, i onda postao samo bes, samo crveno vruć bes. To se obavezno desi. Ne možete da uništite ni jednu energiju - nikada. To je nemoguće po samoj prirodi stvari. Energije se mogu samo transformisati, nikada uništiti. Ako zatvorite jedan izlaz, energija će početi da teče na drugom. Ako zatvorite ulazna vrata, onda na zadnja vrata, a na zadnjim vratima je to opasnije, jer to vaš život čini ži votom licemera, čini vaš život dvostrukim. Počinjete da živite na dvostruk način: kažete jednu stvar, uradite drugu; pokažete jedno, a vi ste drugo. Postajete sve više i više pode ljeni. Ističem potpuno isto što i Atiša. Dolazite mi sa hiljadu i jednim problemom, ali moj odgovor je uvek isti. Ako dođete sa ljutnjom, kažem da je budete svesni, ako dođete sa gramzivošću, kažem da je budete svesni, ako dođete sa požudom, kažem da je budete svesni - jer svesnost preseca svaki koren. Sta je koren? Nesvesnost je koren. Čovek može da bude ljut samo ako je nesvestan. Pokušajte da budete ljuti i svesni istovremeno i videćete da to nije moguće. Ili ćete biti svesni, onda neće biti ljutnje, ili ćete biti ljuti a svesnost će morati da nestane. Do sada, niko nije bio u stanju da uredi da oboje budu zajedno, i ne verujem da možete da dokažete izuzetak. Pokušajte. Moguće je da možete da mislite da se dešava oboje, ali ako pažljivo gledate videćete: kada je tu svesnost nema ljutnje, kada je tu ljutnja nema svesnosti. Nesvesnost je koren svih bolesti; svesnost je onda jedini lek. Buda kaže: "Ja sam lekar." I jednom je neko pitao: "Stalno govorite da ste lekar, ali ne vidim nikakve lekove oko vas. Kakve lekove dajete?" Rekao je: "Moj lek je samo jedno: to je svesnost. Prepisujem svesnost." I ne treba je doneti od hemičara; vi treba da izmenite vašu unutrašnju herniju da bi je doneli. Treba da promenite vašu unutrašnju herniju. Upravo sada vaša unutrašnja hemija funkcioniše na takav način da stvara nesvest, nesvesnost. To može da se izmeni, to se može deauto matizovati. Kako to da uradite naći ćete u izrekama što slede.
P R O B U D I R O B A T
v
28�
Ali setite se, jedan metod je dovoljan da ispravi sve što je pogrešno. Taj metod je svesnost. I kako ćete znati da ste je stekli? Svesnost je nešto unutrašnje, tako je duboko da je niko ne može videti. Ipak ako postanete svesni, svako ko ima malo inteligencije, ko ima oko da vidi, postaće svestan toga -jer kako se svesnost dešava u unutrašnjem jezgru, samilost počinje da zrači, ljubav počinje da se širi. Buda kaže: Upali sveću svesti u svom srcu, i celo tvoje biće će zračiti samilošću. Sa milost je dokaz. Dok nema samilosti, upamtite, sigurno obmanjujete sebe; sigurno radite nešto drugo umesto da ste svesni. Na primer: možete pokušati koncentraciju. Koncentracija nije svesnost, i osoba sa koncentracijom neće nikada pokazati samilost. Samilost nije posledica koncentracije. Koncentracija znači sabranost uma, sužavanje uma na samo jednu tačku. Koncentrisan um postaje jako moćan um - ali setite se to je um, i vrlo moćan, stoga opasniji no ikada. Koncentracija je metoda nauke. Svesnost je sasvim drugačija; nije izoštravanje, to je nefokusirana budnost. Na pri mer, upravo sada me slušate. Možete da čujete na koncentrisan način, možete da se kon centrišete na mene; onda ćete propustiti ptice i njihove pesme, onda ćete propustiti buku sa ulice. Onda vi niste svesni, onda je vaš um postao jako sužen. Svesnost nije sužavanje uma već nestajanje uma. Sužavanje uma čini um više umom - stoga je Hindu um više um, Muslimanski um više um, komunistički um više um, jer sve su to sužavanja. Neko se skon centrisao na Kapital ili Komunistički Manifest, neko se skoncentrisao na Kuran ili Dama padu, neko na Gitu, neko na Bibliju - skoncentrisani ljudi. Oni stvaraju uske umove u svetu. Oni stvaraju sukob, oni ne donose samilost. Hiljadama godina su postojale religije, ali samilost je još uvek san. Nismo bili spo sobni da stvorimo svet koji zna šta je ljubav, prijateljstvo, bratstvo. Da, pričamo, i pričamo previše o tim predivnim stvarima. U stvari priča je počela da izaziva gađenje, mučninu. Treba da prestane. Dosta više priče o bratstvu i ljubavi, i tome i onome - pričali smo hi ljadama godina bez svrhe. Razlog je što koncentrisan um postaje sužen, postaje više um. A ljubav nije funkcija uma, ljubav je funkcija neuma - ili zovite to srcem, što isto znači. Neum i srce su sinonimi. Svesnost znači da me slušate nekoncentrisani - budni naravno, ne spavate, budni te ptice, njihovo cvrkutanje, budni za vetar što prolazi kroz drveće, budni za sve što sc dešava. Koncentracija mnogo isključuje, malo uključuje. Svesnost ne isključuje ništa, uključuje sve. za
Svesnost je stanje neuma. Jeste, opet niste skoncentrisani. Vi ste s.amo ?gl.edal?"koje sve odražava odjekuje; vidite lepotu toga, tišinu i mirnoću. Iznenada. l,este � I1lste, I cudo počinje da s� dešava. U toj tišini osetićete samilost, samilost za sva blca kOJa pate. To ne mora ni da se vežba; dolazi samo od sebe. " . ' . Atiša kaže: Svesnost unutra, samilost spolja. Samilost Je spoljasna strana svesnostl, eksterijer svesnosti. Svesnost je vaša unutrašnjost, subjektivnost. Samilost Je odnos sa drugima, deljenje sa drugima. Četvrta izreka: Na početku i kraju treba uraditi dve stvari.
Pod početkom misli se na jutro, a pod krajem, na veče. Ujutru, .setite se jedne stvari, kaže Atiša da vam je novi dan, nova mogućnost, ponovo dat. Osetite zahvalnost. Posto J'anJ' e J'.e ta. ko. velikodušno. Straćili ste tako mnogo dana, i ponovo jeda.n ?"an vam Je da�: p ostojanje Je tako puno nade prema vama! Vi ste gubili i traćili vreme, I 111 S ta I1lste radili, . . . ' s e i dai)' e nada. straćili ste toliko mnogo vrednih prilika, vremena i energiJe, aI 'I postojanje Dat vam je još jedan dan. . . " l � aJt� .d ub oko u �vo m Atiša kaže: Ujutro, setite se da je to novi dan, novI pocetak. srcu odluku: "Danas neću straćiti ovu priliku. Dosta je �ilo! Dan�� cu biti s�� stan,. a�as ću biti budan, danas ću posvetiti što više ener�ije jednoJ. dobr�bltl, ��brobltl me �tacIJe . Meditiraću tokom svih mojih delovanja. Uradicu sve aktlvno.stl, �?b,� caJene svako nevne aktivnosti, ali sa novim kvalitetom: uneću kvalitet svesnostl u nJih. . . ' " Pozdravite dobrodošlicom novi dan. Osetite zahvalnost, sretl1l : to postoJa� Je J�s uvek veruje u vas; još postoji mogućnost, transformacija još uvek moze da se desI. Pocnite dan sa velikom odlučnošću. . . za��al�? st za sve I uveče, ponovo osetite zahvalnost za dan �ojI vam j � d �t, osetite što vam se dogodilo - dobro i loše, oboje, i srecu I nesrecu, Jer sve su to uCltelJI. . Sve je nekakva prilika. Ispravno uzeto, svaki trenutak je stepenica.. � euspeh) ednako omaže da se postane budan kao i uspeh; ponekad u stvari neusp�h �IS � pomaze d� �o �tanete svesni nego uspeh. Uspeh vam pomaže da z.asp!te.y srecI ljudi zaboravlJaJu, u sreći niko se ne seća Boga. U nesreći iznenada dolazI secanje. . Sretan je čovek koji može da se seti čak i kada je radostan; sretan Je cov�k kOJI moze da se seti kada sve ide dobro i glatko. Kada je more uzburkano, svako se seti Boga, nema u tome ničeg posebnog, to je samo iz straha.
P R O B U D I R O B A .."
.
"
I
"
. .
v
285
� o?? d il o .se : B :�� je b io na moru, prevozio je mnogo M u sl im a n a u Mek
•
•
J
hod ? cascu. SVI su b.lh Iz � enađeni jednom stvari : svi su bili na hodočašću n u. B il i su na sve � � sV:�o je �01 1O sVih pet molitvi propisanih za Muslimane svakog dan ajsvetijem od m is. I. a. l� m istik je. tako zračio radošću d a se niko nije u su d io d a ga upit a izuzev sufi zašto .onda jednog dana more je bilo jako uzburkano i kapetan je obj' avio.' " aNem a � o g u c ' nosti d. a se sp a si m o' z� to vas mo l lm ' d a u ra d it e sv o je p o sl ed n je m o li tv e. Brod ton e." I . svako je pao u mohtvu Izuzev sufi mistika. r T� j : � i �o p re v iš e. M n o g � lj u d i se o k u p il o ok o m is ti k a. B il i su za is ta . " I s� �� Ij l c�vek. Po� matr� h smo te, nikada se n is i molio. Ali ništa nismljuti i rekli su : smo a I to b.ll � ne���:ovanje - smatra� si za svetog čoveka. Ali sada je to noeprekli, osetili �;�? tone, a tl SI BOZljl covek - ako mohs, tvoja moli tva će biti saslušana. Zaštoosednnoešl�·ivoo-. M istik je rek� o :. "M.oliti �z straha znači promašiti suštinu, zato se ne molim A onda su 0111 p ita h : "Zasto se onda n is i molio kada nikako nije bio u pitanju." Rekao je : "Ja . sa m. u mOlitvi: zat� ne mogu da molim. Samo oni koji nisu u strah7" mogu da �ole. Ah sty a je svrha n JI. hovih molitvi? Prazni rituali! Ja sam u mo m o li t�i litvi, u stvari ja sam mohtva. Svaki. trenutak je molitva." M o li tva j : su fi reč za istu osobinu za koju Atiša koristi reč svesnost. Za�o uĆece . ponovo zahvalite, zahvalite celom postojanju. Za Atišu ne post oji B o g za�a m tlte. ak I ak� ja koristim reč bog, to nije Atišina reč; za Atišu celo postojanje j' � bozansko, ne postOji personalni Bog. To je uvek bio stav �e d itanata. Ako ste čovek moli tve, postojanje se pojav lj u 'e kao � og, personalno�Ako ste co�ek meditacije, postojanje je impersonaln za nstvenost. Za coveka mohtve postoji Bog; za čoveka svesnosti p o stoo,j'sai bmo celi �a, bo ožanstvenost a l I ne B og. P :-ič a se d� ie H . D ž. ?el s rekao da je Gotama B u d a b io najbez b . . , najboZanst:'e111jl. To ! e tacno - najbezbožniji je r nikada nije verovao uožnb ilijio čovek' a o et o p e t ?ajbozan�tve � �.j � !. e r je sa m bio božanstven. Sam je b io toliko božankakvog B o�a' stven' koliko neko Ikada moze biti Ih se nadati da ikada bude. Zato uveče b u d ite zahvalni za sve što se d e si lo tokom dana. I jo š dve stvari: se ti te se I(a d a tokom dana n e u sp et e d a b u d et e sv es n i i sa m il o sn i sa m . o se se ti te . A " ti ša n e k až e d a za lI te , sa m o se se ti te . I d a vas p o d setim: kada Isus stalno ponavlja u B ib li ji : "Pokajte _
•
I
•
I
•
-
.
.
se!" to je pogrešan prevod sa Aramejskog. U engleskom je to dobilo sasvim drugo znače nje, sasvim suprotno značenje. Postalo je kajanje - "Osećaj se krivim!" Na Aramejskom kajanje jednostavno znači vraćanje, pogled u nazad, to je sve. Uz mite u obzir: dan je prošao, pogledajte unazad. Samo ponovo pogledajte, zapazite kada ste izgubili svesnost - to će vam pomoći sutra, uvećaće vašu svesnost. l primetite kada ste izgubili samilost - to će vam sutra pomoći da budete samilosniji. l takođe zapazite kada ste uspeli da budete svesni i samilosni. Ne osećajte nikakav ponos zbog toga - ni krivicu, ni ponos. Nije to pitanje krivice ili ponosa, to je samo svođenje računa za dan koji je protekao pre nego što zaspite, samo pogled unazad, bez procenjivanja - niti osuđivanje sebe kao grešnika, niti velika ponositost, kao: "Danas sam bio tako svestan, toliko sami lostan; učinio sam toliko mnogo dobrih dela." Ništa takvo - samo zapažanje unazad, šta se desilo od jutra do večeri. To je takođe metod da se postane svesniji. Budi strpljiv, koje god od dva da se pojavi.
Setite se bez obzira da li ste uspeli u svesnosti ili ne, budite strpljivi. Ne budite ne strpljivi, jer nestrpljenje neće pomoći. Samo strpljivo posmatrajte, i čekajte sa ogromnim toliko mnogo može da se desi, moguće poverenjem, da ako je još više. Drugi list će izrasti . sutra, novI cvet ce procvetati sutra. Takođe setite se da ovo telo nije jedino telo. Mnoga ste imali pre toga, i mnoga ćete imati u budućnosti. Nema žurbe. Budite strpljivi, jer žurba može samo da poremeti stvari. žurba neće da pomogne već da smeta.
P R
°
B U D I
R
°
B A
.
,
Posmatraj dva pravila rizikujući čak i život.
Ta dva pravila, svesnost i samilost, su tako dragocena da čak i ako ponekada treba da žrtvujete svoj život za njih, to je vredno toga. život nije ništa do jedna prilika da po stignete svesnost ili samilost. Ako ne postignete svesnost i samilost, kakva je svrha živ ljenja? Besmisleno je. Samo meditirajte o tome. Ako je neko toliko spreman, sa tolikom namerom, tako duboko posvećen da bude svestan i samilostan, da je spreman da žrtvuje svoj život, hoće li on ostati nesvestan dugo? Nemoguće! Upravo ovog trenutka, ako je ta namera tu, sve snost će se desiti iz te namere. Ta namera će se razbuktati kao unutrašnje svetlo, i iz tog 28: svetla, zračenje samilosti.
I
,Zivot p o se b i n em a zn ač en je . O n im a zn ač en ja sa m o, ak o m ož et e da , , �ecnog, ako mozete da pustite malo božanskog mirisa, božijeg, ako možetepdevaatpoes�anesmetue O to�ov ,cvet - bes� rtan, bezvremen. Ako možete da postanete čista ljubav, ak d,. .a U � psate P,ostoJa.nJe� a�o možete da p o stanete blagoslov za egzistenciju, sao možete VOt. Im a �nac:nJe; mace Je besmislen. On je kao prazno platno; možete da a n mo tada lo g �Ivota l mozete umreti p o d njegovom težinom, ali kakav je sm is ao ?. N as�k osite ce aJ·te nes'to na nJ em u., �m is�o se mo�a načini:I u životu; značenje nije već zadato. Vi ste data sloboda, vi ste da.ta ,r�atlvnost, �I � te d:t ZIVOt. Dato je sve što je potrebno da bi se na ravilo zn . �VI sustmskl sastOJcI znacenja su dati, ali smisao nije dat, smisao morat/vi da dateač. Ter:� : a postanete stvaralac p o svom vlastitom p ravu. kada postanete stvaralac po vlastitom pravu, sudelujete sa Bogom, postajete deo BOga� ZI
,
Nauči tri teškoće.
po.stoje tri tešk� će u postizanju svesnosti. Bitno je za svakog tragaoca da ih razu me � stva�� sva�o p o staJe svestan, ali tek kada je d el o završeno: B il . i st e b es n i . o z; � �' I I ste aClh ! astuk n a muža. Kasnije kada se vatra ohladila, trenutak je šapromarili st� � a I ste sve:l1I. Ah sada J.e to besmisleno, sada ništa n e može d a se uradi. Ono štošajeo'uprao eno ne moze da se vrati; prekasno je . T ri ; tv ar i, k až e � ti š , tr � eb a d a se se ti m o . Je d n a je , p os ta ti sv es ta n d ok . ' d esava. 1 0 Je prva teskoca za osobu koja želi da postane svesna - postati svesse događaj tan u sa m om d e u. Ljutn! � P ostoj.i kao d im unutar vas. Postati svestan p ri samoj njenoj gustini to je P I.va p otes oC,,a, ah to I1.IJe nemoguće. Samo mali napor i bićete u stanju d a je Vldec�te u pocetku, p o s�aJ.ete svesni kada je ljutnja prošla i sve se ohladilo uh�atite svesl1l .�osle petn �est m m u ta. Pokušajte - p o staćete svesni p o sl e p et m in uta. postaje. t� P 111 � lo vise � postacete svel1l odmah posle je d n o g m inuta. Pokušajte jo š malo viš okuša te e i pos:a ,ce e svesI1l up �avo k� d ljutnja is p arava. Pokušajt e jo š m al o v iše, i postaćete svesni up ravo . _e d nJe. I to Je prvI korak: biti svestan u d el u . d Zati ;:- �rugi �� rak, koji je čak jo š teži, je r sada ulazite u d u b lj e vode. Drugi kor l_u ga tes oca. Atlsa to naziva, sećanje pre dela, kada se či n jo š n ij e desio al i jo ak il i š u�ek _
USI
mislite u sebi; još nije ostvaren ali je postalo misao u vašem umu. Ono je tamo, potenci jalno prisutan kao seme; može postati delo svakog trenutka. Sada će vam trebati malo više suptilne svesti. Delo je grubo - udarili ste ženu. Mo žete postati svesni dok udarate, ali ideja udaranja je daleko suptilnija. Hiljade ideja na stavljaju da prolaze umom - ko ih primećuje? One prolaze i prolaze; saobraćaj se nastav lja. Većina tih ideja nikada ne postaju dela. To je između greha i prekršaja. Prekršaj je kada nešto postane delo. Ni jedan zakon ne može da vas kazni za misao. Možete da razmišljate da ubijete nekog, ali ni jedan zakon ne može da vas kazni. Možete da uživate, da sanjarite, ali niste pod zakonom dok ne izve dete delo, dok ne uradite nešto, i dok misao nije prenesena u stvarnost, onda to postaje prekršaj. Ali religija ide dublje. Ona kaže, kada mislite o tome to je već greh. Da li ćete to da sprovedete u delo ili ne, nije važno - vi ste to počinili u svom unutrašnjem svetu i time ste zahvaćeni, zaprljani, i okaljani. Druga teškoća, Atiša kaže, je uhvatiti kada se misao pojavljuje u vama. To može da se učini, ali to može da se uradi tek kada ste prošli prvu prepreku, jer misao nije tako čvrsta. Ali ipak dovoljno je čvrsta da bi bila viđena; samo treba malo da vežbate. Sedeći ćutke, samo posmatrajte svoje misli. Samo vidite sve postepene prelaze misli - kako se pomalja, kako zadobija oblik, kako se zadržava, boravi, i kako vas napušta. Ona postaje gost, a onda kad dođe vreme napušta vas. I mnoge misli dolaze i odlaze; vi ste domaćin kome mnoge misli dolaze i odlaze. Samo posmatrajte. Ne pokušavajte na samom početku sa teškim mislima, pokušajte sa jednostavnim mislima. To će ovo učiniti lakšim jer je proces isti. Samo sedite u bašti, zatvorite oči i vi dite kakve god misli prolaze - i one uvek prolaze. Pas laje u susedstvu, i trenutno u vama počinje proces misli. Iznenada se setite psa koga ste imali u svom detinjstvu, i koliko ste voleli tog psa, a onda je pas umro, i kako ste patili. Onda dolazi ideja o smrti, i pas je zaboravljen i vi se sećate smrti vaše majke. I sa idejom o vašoj majci iznenada se setite oca. I stvari idu i idu. Celu stvar je pokrenuo smešni pas koji čak nije ni svestan da vi sedite u svojoj bašti, koji jednostavno laje jer ne zna ničim drugim da se zaposli. Njegovo lajanje nije ništa do politisanje - njegova poli tika, politika moći. Zbog toga su psi jako mnogo protiv uniformi. Policajac, poštar, sanjasin - i psi su jako besni. Oni ne podnose uniforme. Kako se usuđujete da hodate u uniformi, pokuša vajući da njime vladate? Oni su ljuti na policajce i takve ljude.
P R
O B
U
D I
R O B A
Z8<
I
On vas n ij e svestan nije lajao p ose bno ra d·I vas, a! 1. lana )e te je d n ostavne lance, a o �da olako :O!�sv ahte ��e sa �Ise u c; �okrenut. Posmatrajte mesa ?l� em ?cionalnih stvari . Ljuti ste, zavidite; ljubomor� ste _ a v a e s e e u s r e d m ls lI . T o Je d r u g a te š k o I treća teškoća je uhvatiti ove roces� ć a . . . ' e e c a n I a z a m Is lI te , . P r e . n e bilo šta postane m is a o' to · s e g o št o . . tn stv r prvo : z � ose.ćaji, onda dolaze � � misli, onda dolazi delo. u o��t� ���� ;a�� ��I � sves 1 a J vadola n im osećanjem . Ako nema osećaJ·a, mIs. ao nece doC�I. Osec�a�J ka mIsao Izazvana određe s e aktualizuje u misli, misao s e aktualizuje u delu. Sada treba da uradite gotovo nemoguću stvar - d� uhvatl. te o li nekada primetili? Vi u stvari ne znat sv t se osecate m dre�eno osećanje. Jeste m is li koja može biti uhvaćena kao uzro :' �� vr�ste uzruJanI,. oalo, uzrujano; nema stvarne sprema ispod površine' neko osećanje s ku p a snagu. Pon secate s e uzrujani. Nešto s e razloga da se osećate tužno i nema misli � t ��azove; Ip. a �ekad se osećate tužno. N e m a osećanje. To znači da oseć;nje pOkušava ;a ?IZ Ij. e na povrs�uga je i dalje tu, neodređeno mu, seme osećaja šalje svoje li s tiće na površinu. Ako ste u stanju da postanete svesni m is li, on da c' ete pre II. . . . I k aSnIje postatI svesni suptiln!� nij �nsi osećanja . To s u tri teškoće. Atlsa kaze: .1 .
.
Nauči tri teškoće.
I ako možete d a u r a d ite te stvar·
. z d� �' et� pastl. u naJd. ublj. e jezg ro vašeg bića. Delovanje je najudaljenije o d bić� ���: � Zl mls. o, ond o s e ćanja, u p ravo skriveno iza oseća · . e ��c�� To bIc.� e . a dolazI osećanje. A iza Je univerzalno. To biće je cilj svih meditanata, cilj svih onih koji m�l� � z���:e .ogom, atm s tvom, kako god ž e li te d a to zovete . . c . . l t ba ći anom, sam stvom, ne-sam preke su kao tri konce ntrična krug� �t���:d i��a bIc:�a. pre te tri prepreke. Te tri pre'
v
Uzmi tri dela osnovnog uzroka.
Sada vrlo važna iz reka. Poslednje tri izreke s u up ravo zIatne . . C u v a Jte Ih u. svom srcu; one će. vas negovati' oJ·ačaće vas, tranSlormls. ace vas. One su . , p o s e b n o z a m O Je s a njasme, o d nelzmerne vrednosti. .
<
,
.
Uzmi tri dela osnovnog uzroka.
Šta su tri dela osnovnog uzroka? U budističkoj tradiciji to su tri čuvena skloništa: Buda šaranam gačami: Idem do stopala bude, predajem se budi . Sanga šaranam gačami: idem do stopala zajednice, predajem se budinom polju. Dama šaranam gačami: predajem se najvišem zakonu koji je personificiran budom i za kojim traga zajednica, koji je postao činjenica u budi i za kojim traga zajednica. To su tri najvažnije stvari za tragaoca: majstor, zajednica, i dama, tao, logos, najviši zakon. Ako niste u kontaktu sa nekim ko je već ostvaren, gotovo je nemoguće da napredu jete. Ima na milione prepreka, mnogo zamki, mnogo lažnih vrata, brojna su iskušenja; sve su mogućnosti da skrenete sa pravoga puta. Osim, ako niste u društvu sa nekim ko zna put, ko je prošao putem, ko je stigao, gotovo je nemoguće da stignete . Osim, ako vaše ruke nisu u rukama nekoga kome možete da verujete, i kome možete da se predate, oba vezni ste da skrenete sa pravog puta. Um stvara tako mnogo iskušenja - tako su zavod ljiva, tako je magnetski privlačna njihova moć - da osim ako niste u polju moći nekoga čiji je magnetizam mnogo snažniji od svake druge vrste iskušenja, to je nemoguće dostići . To je značenje učeništva. Buda šaranam gačami: predajem se majstoru. Majstor je tako magnetična sila, da vaša predaja majstoru postaje vaša zaštita; stoga se to naziva utočište. Onda ste sigurni, onda ste čuvani, onda ste zaštićeni. Onda je vaša ruka u onim rukama koje znaju gde da vas odvedu, koji pravac da vam daju. Druga stvar je zajednica. Svaki buda stvara zajednicu, jer bez zajednice buda ne može da funkcioniše. Zajednica predstavlja polje njegove energije, zajednica predstavlja ljude koji su mu se pridružili, zajednica znači jedno alternativno društvo običnom svetovnom društvu, koje ide za prividnim ugodnostima - ono je tu dostupno svima. Mala oaza u svetskoj pustinji je ono što se podrazumeva pod budinim stvaranjem komune - mala oaza u kojoj se život živi u sasvim drugačijem gelštatu, sa potpuno razli čitom vizijom, sa sasvim drugačijim ciljem; gde se život živi sa svrhom, značenjem, gde se život živi sa metodom - čak i kada to onima spolja može da izgleda kao ludilo, ali ludilo ima metodu u sebi - gde se život živi molitveno, oprezno, svesno, budno; gde život nije samo slučajnost, gde život počinje da postaje sve više i više rast u određenom pravcu, ka određenom odredištu; gde život više nije kao naplavljeno drvo. I treće je dama . Dama znači istina. Buda predstavlja istinu na dva načina: prvi, kroz njegovu komunikaciju, verbalno, i drugi, kroz njegovo prisustvo, kroz njegovu ćutnju, •
P R O B U D I
R O B A
291
kroz njegovu vezu: neverbalnu. Verbalna komunikacija je samo jedan uvod za neverbalnu. Neverbal �a je energets �a komunikacija. Verbalna je samo pripremna; ona vas jedno stavno pnpre.ma v�a �ozete da dozvolite majstoru da komunicira na energetski način, Jer .energetskl ?a �lI1 J,e stv�r.no kretanje u nepoznato. Energetskom načinu je potrebno velIko poverenje, Jer cete biti potpuno nesvesni kuda idete - svesni da nekuda idete sve sni da ste ��gde v�đeni, svesni da se dešava nešto od velike važnosti, ali šta je to t� čno, lemate recI za to, Jer nemate nikakvog iskustva da bi prepoznali. Ići ćete kroz neistra �zeno. Buda predstavlja damu, istinu, na dva načina. Verbalno komunicira sa učenicima ne �erbalno, kro � ćutanje, kroz energiju on komunicira sa učenicima. I onda dolazi krajnj� Jedll1stvo ?de n.IJe po �rebna ni k.omunikacija, ni zajedništvo, ali postignuto je jedinstvo v postanu Jedno, kada je učenik samo senka, kada nema odvojeno - �ada majstor I �cel1lk stI. To su tn stadijuma napretka: učenik, sledbenik, posvećenik. Meditiraj o tri stvari koje n e treba u n ištiti.
Buda,. sanga, dama, meditirajte o ove tri stvari koje n e treba uništiti. Svet će mnogo ? Itl proti� ?ve t:i s�ari: s��t će se nap�ti da ih uništi. Oni koji vole istin jako u, oni koji su pravI tragaocI, Is trazIv. acI, UCl. I1lCe sve da zastite te tri stvari. Prv?, budu. Zašto svet stvara tako mnogo teškoća budi kad god se o n pojavi, ko� oblIku? Može biti Krišna, Hrist, Atiša, Tilopa, Saraha; može se pojaviti u u bilo oblIku: Pod budastvom p o d razumevam svesnost, probuđenje. Kada god se dogbilo kom odi pro buđenJe, ceo svet postane protiv. Zašto? - zato što ceo svet spava. Postoji arapska izreka: N e budi roba, je r možda sanja da je slobodan. N e budi ro . ba' on možda sanja da je slobodan, da više nije rob. A Ii b u d a će re ći : P ro b u d i ro b a! Ča k i ak o sa n ja d iv n e . sn . ov e o sl o b o d v LlC 1I11 svesl1 lm da Je rob, Je r samo kroz sves n o st može postati zaista slobodi,anpro. budi ga i Sv et čv rs to sp av a i ljudi uživaju u svoj im snovima. O n i ukrašavaj u svoje sn ove, p rave . svoJe snove sve šarenijim, i čine ih psihodeličnim. Onda dolazi čovek koji počin sa vrhova zgrada: "P robudite se !" Spavači se osećaju napadnutima; oni n e žele dje da viče bLl � e, Je : znaJ �: �ad. ie d n o m ?jihov san ode, biće os tavljeni sa svojim jadom i pa se pro /l Ič im vise. 0 111 JO s �IS U svesl1l da iza njihovog ja d a postoji izvor radosti koji se m atnjom i ože naći. /(
Učenje buda je: Nađite vreme i mesto da ostanete nezauzeti. To je medita�ija. Nađite bar jedan sat svakog dana da sedite ćutke ne radeći ništa, krajnje nezaposlem, samo po smatrajući sve što prolazi unutra. U početku ćete biti jako tužni, gledajući stvari. unut�r vas; osećaćete samo tamu i ništa drugo, i ružne stvari i pojavljivanje svakovrsl1lh � rl1lh rupa. Osetićete agoniju, bez imalo ekstaze. Ali ako istrajete, ne odustanete, dolaZI dan kada sve te agonije nestaju, i iza agonija je ekstaza. Zato prva stvar: kada god se buda pojavi svet je protiv njega: Svet čvrs to spava, s� v svet hoce nja, a buda pokušava da ljude probudi. Postoji hiljadu i jedan drugi razlog zasto da uništi budu, i zato Atiša govori:
P R O B U D I
R O Da su Isusovi učenici znali tako nešto, pokušali bi na svaki način da zaštite Isusa, ali B uopšte nisu bili svesni. Isus je mogao da živi samo tri godine kao buda: M og�0. ie da ži�� A v I1ISU bih do duboke starosti, mogao je da pomogne milionima ljudi na stazi, all UCel1lCI svesni tog velikog blaga koje su posedovali a ono treba da bude zaštićeno i čuvano. Postoji mnogo razloga. Jedan razlog zašto su ljudi protiv je da, kad god se b�da p ? javi na svetu on je jedinstven, ne može da se poredi ni sa jed� im drugl � budom IZ. pros losti; to je problem. Ljudi se naviknu, polako, polako, na prosIe bude, al � kad � novI buda dođe, on je tako nov, tako jedinstven, tako različit, da ne mogu da veruJu da Je on buda, jer imaju određenu predstavu. . . Oni koji su imali Mahaviru, kako mogu da prepoznaju me�e kao budu? - ! er Ja .�e stojim go. Oni koji su videli Isusa, kako mogu da prepoznaju Atisu vkao b�du? - Jer Atlsa ne leči bolesne i ne pomaže mrtvima da ponovo ustanu, ne pomaze slepI ma da progle daju. Atiša je potpuno drugačija vrsta bude; on ne služi siromašnima, njegov rad je na sasvim drugom planu. . Hrišćanin ne može da prepozna Budu kao budu. Šta da kaze Hnscanll1 - MahavIr I Buda su bili savremenici, ali đaini ne prepoznaju Gotama Budu kao probuđenog, i budi sti ne prepoznaju Mahavira kao probuđenog. Oni su bili savreme� ici, istoj provin.ciji, ponekad živeli u istom gradu i jednom odseli u istom karavan seraJu. Ah sva�1 buda Ima jedinstvene osobine; neuporedive; stoga se ni jedan prethodni buda ne moze uzeti kao kriterijum. To stvara teškoću. Bude su neprepoznatljive, jer vaš život nema iskustva pomoću koga bi vi mogli �a prepoznate budu. Seksualna osoba može prepoznati seksualnu osobu, sklon novcu moze 293 Meditiraj o tri stvari koje ne treba uništiti.
v
. v
,
�
.
.
prepoznati sklonog novcu, ali kako možete da prepoznate budu? Nemate nikakvo isku stvo svesnosti. U budi ćete videti samo odraz svoga vlastitog uma. To je prirodno. Buda je beskompromisan; to stvara teškoću. On ne može da pravi kompromise. Istina ne može da pravi kompromis sa bilo kom laži, prijatnim lažima. Buda izgleda veoma aso cijalno i ponekad anti društveno. Buda nikad ne ispunjava ni jedno očekivanje mnoštva - ne može; on nije tu da vas sledi. Postoji samo jedan put: možete da sledite njega ako želite da budete sa njim, inače maknite se! On ne može da ispuni vaša očekivanja. Vaša očekivanja su budalasta, vaša očekivanja su vaša očekivanja - proizašla iz nesvesnosti i slepila. Kakvu vrednost mogu da imaju? Buda je uvek buntovan, netradicionalan, nekonformist. To stvara teškoću . Buda ne pripada prošlosti; u stvari, budućnost pripada budi. On je uvek ispred svog vremena, on je novo rođenje Boga. Sve te stvari su dovoljne za društvo slepih, ludih, gladnih za moći, ambicioznih ego ista, svakovrsnih neurotika, psihopata - za njih je dovoljno da budu zajedno i da unište svaku mogućnost da postoji buda. I oni su takođe protiv sange - čak i više. Oni mogu da tolerišu budu ako je sam; oni znaju, šta on može da učini? Oni su tolerisali Krišnamurtija lakše nego što mogu mene. Šta može da uradi Krišnamurti? Može da dođe i govori, i ljudi slušaju, a ljudi su slušali pedeset godina i ništa se nije dogodilo - zato on može da govori još nekoliko godina; nema razloga za brigu zbog njega. Ja sam takođe bio sam, putujući sa kraja na kraj zemlje, skoro tri nedelje svakog me seca u vozu, avionu, neprestano putujući, i nije bilo mnogo problema. Onog dana kada sam započeo sanjasu društvo je postalo oprezno. Zašto? - jer da bi se stvorilo budastvo, da bi se stvorila sanga, znači da vi sada stvarate jedno alternativno društvo, više niste jedna individua, vi skupljate moć, možete nešto da uradite. Sada možete da napravite revoluciju. Zato ljudi žele da unište sve komune. Da li znate da komune nemaju dug vek; vrlo retko te zajednice prežive - vrlo retko. Na milione puta su komune bile stvarane, i druš tvo ih je uništavalo pre ili kasnije, i više pre nego kasnije. Ali nekoliko komuna je preži velo. Na primer, Budina zajednica još traje - ne sa istom čistotom, mnogo đubreta je ušlo nju . To više nije ista kristalno čista voda koju možete videti na Gangotriju gde izvire Gang. Sada je Budina zajednica više kao Gang kraj Varanasija - prljav, mrtva tela plove po njemu, svakovrsno đubre se baca u njega. Ali još je živ. Mnoge su potpuno nestale.
P a D . la iv ž r p e ij n a n u m o k a n ri st : tu : ra a Z i n , a e C o a L a n u m o � k la a st p o . N a ri m e r nije . � � � � I � e tl A , e p R o Il T , e h ra a � e n u m o K . a n � u m o k u is n i n o li a , a ik n e b d e sl o k li o k e postoji J e O B . ca a v ra p h CI u g o m ih sv iz u n u U da u n iš tava kom Atiša kaže: D . ti ti iš n u a eb tr e n je ko ri va st i tr o Meditiraj
I
, : n d : g u o rl v u i ž a L . a im ž l u i iv ž t e sv , e n ti : is v ti � ro p je t e v S . a n ti is , a m a R . I treća je D O B A .."
. e z u s m a v a u s e n m re � . u z e b o u v k a ik n e ž a tr e n , � ju a v te h � a ne traže � d vas, n e z m služi, vi morate d a sluZlte IS. tll1�l. . a v a d . . e ž o m e n a Is ti n u � a lr lt d e m a d , te m a p a z to a d a b e tr i n si ja n sa ji o m o n b se o P . id v u i k li Atiša vam. daje ve a a m a v a n Je . a d a S . ll e d se a n ti is a a e očela da se događ čanstvu. I zadnja izreka: Učini tri neodvojivim od vrline.
a k e N i. n ti is i it ž u sl i, n u m o k i it ž u sl i, d u b i it ž u sl : a ij g li re ša a v , a in rl v ša a N eka to bude v . a ij g li re a in d je ša a v , a in rl v a in to b u d e vaša je d Dosta za danas.
II
295
18
S
I
S
I
A
P A D A NJ E
O L I M P I
J S
I
I
K I H
I ! G A R A
Prvo pitanje: Voljeni Ošo, kako usporiti?
Anand Somen, život nikuda ne ide; nema cilj, nema odredište. život nema svrhu, jednostavno jeste. Dok ovo razumevanje ne prožme tvoje srce, ne možeš da usporiš . Usporavanje nije pitanje kako; to nije pitanje tehnike, metoda. Mi svedemo sve na kako. Postoji veliki kako-izam svuda u svetu, i svaka osoba, posebno moderan savremeni um, je postala kakoista; kako učiniti to, kako ono, kako se obogatiti, kako biti uspešan, kako uticati na ljude i steći prijatelje, kako meditirati, čak i kako voleti. Nije daleko dan kada će neki glupan zapitati kako da diše. Uopšte nije pitanje kako. Ne svodite život na tehnologiju. život sveden na tehnologiju gubi sav ukus radosti. Naišao sam na knjigu; naziv knjige je smešan. Zove se: Morate da se opustite. U tom ..morate" je problem, ali ono je tu. Zbog tog morate niko ne može da se opusti. I sad jedno morate povrh svih drugih morate - Morate da se opustite - to će napraviti još više nape tosti u vašem životu. Pokušajte da se opustite, i otkrićete da se osećate napetiji nego ikad. Pokušajte jače i osećaćete veću napetost i još veću napetost. Relaksacija nije posledica, nije rezultat neke aktivnosti; ona je žar razumevanja. To je prva stvar koju bih hteo da vam prenesem: život nema svrhu. Veoma je teško to prihvatiti. A zašto je to tako teško prihvatiti da život nema svrhu? Teško je jer bez svrhe ego ne može da postoji. Teško je držati da život nema cilj jer ako ne postoji cilj. nema smisla u posedovanju uma, u posedovanju ega.
S P A D A NJ E S A o L I
M P I J
A D E T
297
go m.ože da postoji samo u ka cilju orijentisanoj viziji; um može da postoji sa m o u b u d u�cn o st l . Svrha d o n o sI. b� � ućnos t, c � lj st v ar a p ro st o r d a se p o k re . ću m . is li . zelJe·vl onda p r�rodno postOji zurba, Je r zivot je kratak. Danas smo ovde a sutr , da se ·ave a smo c!tišli - mozda sledeceg trenutka. Zivo� j: vrlo kratak. Ako postoji cilj koji treba da se ostvari, obaveza je da �bave�a Je I zabn. nutost, neprestana zabrinutost: "da li ću uspeti ili ne" - ustreptaselo sržuceri· rmanje o snova. Os�aće te �koro uvek u unutrašnjem zemlj otresu, bićete uv n ervnog slo � a. Im a! t� ci. lJ, I pre Il. i kasnije završićete na kauču pSihoanal itič ek na rub � . ar a. . � o Ja v Iz IJ a Je v Iz IJa b � Sc il jn o g ži v ot a T o je v . iz ija sv ih b u . d a Sv e . . bez I akvog r:zloga . Sve Je Je� nostavno �rajnje apsurdno . Ako je to shvjeaćdenn oso tavno jeste, zu rba, I zbog cega? Onda pocnete da zlv vlte iz trenutka u trenutak. Onda vam, gde je onda Il u tak dat, mIl. osrdan poklon od Boga, il i celine, ili kako god želite to da naz je ovaj tre ovete Ta o' D ama, Logos. ?vaj .trenutak vam je dostupan: pevajte pesmu, živite ga u njegovoj potp pokus�vaJte da ga žrtvujete radi bilo kog drugog trenutka koj i će doći u budu unostvi ·. I ne ćno st·I. ZIVI·te ga radi njega samog. Kažu �a je �metnost radi sa � e u n; :tno sti. To je možda tako, ne mora biti ta sa � umetl1lk. Ah � ogu da �am kazem: Zivot Je. radi njega samog. Svaki trenu ko n irad � se�e samog: zrtvo�atl ga radi bilo čega drugog je neinteligentno I jedtan k je krajn ·e navika z.r�ovanJa ustah, onda ovaj trenutak žrtvujete za sledeći, a sl.edeći om kada �e tako dalje I tak� dalje. - ovu godinu za sledeću godinu, i ovaj život za sledeć za sledeći i Je to prosto loglcva � pro �e s: kada ste jednom preduzeli prvi korak, onda počii život! Onda tovanJe � p u�o�anJe kOJe vas vodi. u pustinju, p u tovanje koje či n i vaš živo nje celo p u t pustinjom ' puto�anJe kOJ e Je auto-d estruktivno, samoubistveno. Zivite �vtre� utku radi puke radosti što ga živite. Svaki trenutak ima kvalitet o Da, orgazmlcan Je. !ako sa�jasi� i t:eba d a žive, bez trebaš, bez moraš, bez nar r azma ov� e samn � m �a bl p �stah mucel1lci, ovde ste samnom da bi uživali život u edb7. Nist� nocl. 1 Je d In i �acIn da zl.vlt. e, volite, uživate, je ste da zab oravite budućnost. Onn ·e ovo· u � n � P O I ako mozete da zaboravite budućnost, ako možete da vidite da je nema, nem �!ji n ep restan� se p n. p rematl. za nju . U trenutku kada je budućnost odbačena, a svrh � staj: neva�na �ama �o se b i . Nosimo prošlost da bi mogli da je koristimo u prošlost po b u d u ćn o st i I � � ce ko b l n o sI O p ro sl o st ? To j : n ep o tr eb � n o . A k o n em a b u d u ćn o st i, k ak av Si ti znanje kOJe vam Je. dala proslost? To je teret koji će uništiti radost p utoje smisao no vanja. �
v
v
_
_
dozvolite da vas podsetim, to je čisto putovanje. život je hodočašće za nikud, od nikuda ka nikuda. I između ta dva nikuda je sad-ovde . Sada ovde se sastoji iz dve reči: sada, ovde . Između ta dva nikuda je sada ovde. Nije to pitanje sleđenja neke određene tehnike da bi se usporilo, jer ako vaš osnovni pristup životu ostane isti - na cilj orijentisan - možete pokušati da usporite, možete čak i uspeti u usporavanju, ali sada ste započeli novu tenziju u svom životu. Morate biti ne prestano na oprezu da bi ostali spori; morate neprestano da držite sebe da bi ostali spori . Ne možete imati slobodan tok vaših energija. Bićete neprestano zabrinuti, jer ako zaboravite na tehniku, odmah će stara navika da vas obuzme. I navika je tu, jer u stvari navika je ukorenjena u filozofiji vašeg života. Bili ste učeni da postanete postizalac: PO stignite nešto! Od prvog trenutka kako se dete rodi, počinjemo da ga hranimo otrovima: ambicija, postignuće, uspeh, bogatstvo, ime, slava. Počinjemo da trujemo njegove izvore postojanja; ulažemo veliku pažnju ... dvadeset pet godina je izgubljeno u davanju otrovnog obrazova nja deci . To je jedna trećina života; izgleda kao gubitak. I to je najvažnija trećina, jer do doba od dvadeset pet, osoba je već počela da propada na mnoge načine. Vrhunac njene seksualnosti više nije tu, on je bio tu kada je ona imala sedamnaest i po; oko osamnaeste ona je imala vrhunac seksualnosti. Do vremena od dvadeset pet ona je već ostarila. Dvadeset pet godina straćenih u stvaranju jednog postizalačkog uma. .. A onda, tu je i konkurencija, sukob. Na svakom nivou življenja, svuda je politika. Cak i u privatnim intimnim odnosima postoji politika: muž pokušava da kontroliše ženu, žena pokušava da kontroliše muža, deca pokušavaju da kontrolišu roditelje, roditelji pokušavaju da kon trolišu decu. Bliskosti više nema, jer za postizalački um bliskost više nije moguća. On zna samo kako da koristi druge; ne može da poštuje druge . On je eksploatatorski. Njegov odnos sa životom je ono što Martin Buber naziva "ja-to" odnosom: sve je svedeno na robnu vrednost. Volite ženu: odmah počinjete da je svodite na robnu vredl)ost, svodite je da bude supruga, i ona pokušava da svede vas, sa čoveka, na supruga. Biti čovek, to je nešto pre lepo, biti žena to je nešto božansko, ali biti supruga ili suprug je prosto ružno. Tu više nema ljubavi, to je zakon. Bliskost je otišla, sada je to ugovor, posao . Poezija je sada mr tva. I oboje su sada u politici: ko kime vlada? Od najbliskijeg odnosa do najbezličnijeg odnosa, to je ista priča. To je priča o ja-to. Zato smo stvorili jedan ružan svet. I prirodno, kada ima tako mnogo nadmetanja i tako mnogo takmičara, Somene, kako možeš da usporiš? Ako usporiš propašćeš, ako usporiš I
v
I S P A D A Nj E S A O L I M P I j
A D E T
299
nećeš nikada biti u stanju da uspeš, ako usporiš izgubljen si! Ako usporiš bićeš anonimac nećeš moći da ost�viš svoj potpis u svetu. Ko ćeš biti ako usporiš? Niko drugi ne usporava : To Je k�� da SI u tr�i na Olimpij�di, i pitaš me: "Kako da usporim?" Ako usporiš ispa das . Onda VIse nISI u trcI. A ceo ovaj ZIVot Je pretvoren u Olimpijsku trku . Svako se takmiči, � s �ako mora da pruži maksimum, jer je to pitanje života i smrti. Milioni neprijatelja... .:1 �Imo u sve �u g� e je svako tvo! nep �ijatelj, jer tvoji su neprijatelji svi sa kojima se takmi . CIS. OnI ugrozavaJ � tvoJe mogucnostI za uspeh, ti ugrožavaš njihove mogućnosti za uspeh. ov U nemo gotovo je ljubav cveta, da može ne prijateljstvo svetu ambIcIOznom m � , zbrku, ružnu tako jednu smo Stvorili postoji. d mož e je samIlost toga uca, koren a � ; ?sto mIslimo � . da Ima nesto sto treba postići. � ema razlike između kapitalističke i komunističke zemlje, to je ista filozofija. Ko mUnIzam .le nusprodukt kapitalizma, baš kao što je Hrišćanstvo nusprodukt Judaizma. Nema velIk.e. razl.Ik�, samo se reči menjaju. Igra ostaje ista - prevedena na drugi jezik, naravno, ali Igra Je Ista. � Po komunističkoj je nego više moći ima stvari � lit u zemlji u velika iednako u je a . . , kap!talIstIc�OJ ZemljI - Jer ml nIka�a ne menjamo osnove, samo farbamo zidove u belo. Mozete da Ih ofarbate u belo, mozete da promenite boju, to neće napraviti nikakvu stvarnu razliku. To je ono što nastavljamo da činimo u našim individualnim životima ta kođe. D �šao �i je jedan političar i hteo je da nauči kako da meditira. Upitao sam zašto. Rekao J �: "Zasto? Meditacija daje mir, tišinu, želim da budem tih. želim da budem miran." UpItao sam ga: "Da li zaista želiš da budeš tih i miran?" Rekao je: "Da, zato sam došao ovamo iz daleka." "Onda," rekao sam, "prva stvar koju moraš da shvatiš je da političan um nikada ne može da bude tih i nikada ne može da bude miran. Moraćeš da izabe reš. Ako zaista želiš da uđeš u svet meditacije, moraćeš da izađeš iz sveta politike. Ne možeš jahati dva konja koji idu u dva dijametralno suprotna smera." zbog tebe kod sam došao stvari U po rada. političkog mog previše! je "To je: Rekao StOJI" tako mnogo, napetosti u umu, ne mogu noću da spavam, ne mogu da se odmorim, bacam se I �revrcem po ceo dan, i noć takođe, isti politički strahovi se nastavljaju. Došao sam kako bl mogao da me naučiš tehniku meditacije koja bi mogla da mi pomogne da se od �orim .i takmičim efikasnije u svetu. Nisam spreman da tako mnogo platim za medi l �CIJl1. že � I �. d.a. �i �editacija služi u mom političkom takmičenju. Dvadeset godina sam b i O u POlitICI, l JOS nIsam postao premijer moje države." V
I
a sv a e st ra a d že o m o � št to eš n e ij n ija ac it d e M a. ir it ed m a d že o m e n Sad, taj čovek O P a. It n re o k o rl v e d u b a d ra o m a en m ro p , je an ev m zu ra o n v o sn o je o n kom tlu. Potreb . at št el g i ov n je an eb tr o p ; st ra za o tl o trebno je nov a d a k a b ez v se Ja k ar v St . a b ez v e n �! to n O . ra o ap n � ez b a v ra o sp u o n d v M e ditant priro . o st e IS V aj n u aj b ez v se Je O k i ar v st aj av eg b Iz a. n lj o v iz ro p a, čk ta eš v je a nije prava; on a. ađ b o sl o a n ti is o m sa A e. n ar v st u n is , mogu d a b u d u je gluma, one sp o st to za o m sa ec v r, o sp e d u b a d i d u tr se o št to za e n r o o n d ro ri p I m e d itatnt je a ad K ah st re p je je n ja ta s o p e, n ta os p a d a št a em n e, n g ti os p a d eg ič n a em N e. v . nema gde da id e o an rb eu n , n v sI re ag e ij n , ro ] o sp je je an ? �� iv � b A . je an iv b ji o st o p e, an st re p postaj anje a d s ze o m , u sc o tn su n p m o n u tp o p sa a tk u en tr og ak sv s u k u iš n či za a d š Onda može d le g o av ak k o il b i a im će u g o m e ij n a d � i rb � žu oj v k ta u si e ač in i; st jo n aš d sa prisustvuješ . as d le g o m ta l; d ez zv j o n je al d u i , lju ci m o ek al d a k te u n re k o ti su či O e. st je na to što u i ij at z o p aj n , g lo o tr as je � i ik el V j. o k rč G u o il d o g o d se to , ču ri p u ar st u n d je m Č u o sa . , a d Je IO v ra o b za m te u p cl u aJ d o h e, d ez zv o va ča u ro p ću o n je o št o P . ar n u b to vreme, upao u a. g je n u je ao p u i ar ' n u b io b d re o p . je tu Zl Je a OJ k ca an st a n d Je ... ja an ag m o p za og v go je n i a ad p og ov g je n k u zv se ao g Razle : Je ao ek R . n ta re o k ja io b je n O a. ar n u b iz e ađ � iz a d u m la g o m o i p , la aš iz je i n zi li b vela u k Ja Je r ra o n o h J 0 r.:t g. lo � tr as i sk v lje ra k m sa Ja ? ja m � sa , predvideti "Spasla si m i život! Zar ne zndaša čekokaj u mesecima d a me konsuituju - ali tebi. cu velik - čak i kraljevi moraju o u moju kuću, i neću ti ništa naplati ti." budućnost. D o đ i sutra ujutr kla: "Zaboravi na to! N e vidiš ni dva koraka pred sobom Starica se nasmejala i re ost?" kako možeš d a vidiš moju b u d ućn d s p o e, st je o št to e id d � u g o m e n i n O i. lj m ze oj ov a n i � d � u lj a n io il m a ij ac tu si To je v o st o n "o : Je vo st an ec v co i at p e oj k d o ja si se p o a eć v aj N i. it b o al eb tr i b o št nuti su sa o n im . a. il d lu ta rs v je bi trebalo d a b u d e." To a, n ed sr o ep n je a g ri b a n je n a el C i. it b o al eb tr i b o št to za e n ri b e n a ob os va ra zd a st Zai ko A . to u je jn ra k te će i � ać n , o n ed sr o ep n � u e it p u st o ak i: en . ađ en n iz e et ić b to što jeste. I e tr JI n as d sa u e et đ re p ko A e. m to u e d ez zv e n je al d u e sv te će i ać n o, k lis b je o uđete u to št ta os p o ja an it p a em n a d on e, ić b e aš v e at zn ko A a. am k ru im aš v u je t nutak, cela večnos e. st je eć i v e et an st o p a d te li is m janju. I to što ste mogli ikadaord aavzaili ko Su. Vi ste vladari kOJI� su zaspah. I. sanja. ju. da su po V i ste bogovi koji su zab e or ap n e ik el v žu la u i n o u sn u i ar d la v u an st o p a d ju va ša u k o p i ac sj ro p stali prosjaci. Sad V
•
.
v
v
.
,
v.
I
S P A D A NJ E S A ° L I
M P I
J A D E T
301
da �ostanu vladari, a. sve što je p otrebno je da se probude! A kada kažem probude, gde mozete da se probud�te? U buducn, osti? U prošlosti? Prošlosti više nema, budućnosti još uvek nema - gde mozete da se probudite? Možete da se probudite samo sada' i možete �a se pro.� �dite sar:n 0 ovde. Ovo je jed ini trenutak što postoji, i ovo je jed ina stvarnost . sto postOJI, I ovo Je Jed Ina stvarnost koja je uvek bila i uvek će biti. r me nit e svo ju osn ovn filo zof iju pos tiza oca . !' ? � .In at1 nIkakve Ideale, ne po us vajte da pravite nešOptoustodite se u svom biću. Nemojte seb e, ne pok uša vaj � te da ; se � ?� . . . UC� nIt� boljIm od Boga: Sa.vrsen � ste kakvI Jeste. Sa svim svojim nesavršenostima ste sa vrsenI. Ako ste nesavrsenI, sa�rseno ste nesavršeni - ali savršenstvo je tu. K d se to Jed n�m sh atl, gde je žur ba? Gd e bri je ga? Već ste � usp ori li. I ond a � je to � .Juta nJa setnJa. bez cIlJa, nIgde ne Ide . , te. Mo zete da uživate u svakom drvetu i svakom � sun cevom zraku, i svakoj ptici, i svakoj oso bi koja prođe kraj vas. Drugo pitanje: Voljeni Ošo, postoji li ikakva razlika među različitim rasam a, nacionalnostima, itd, itd?
�amananda, ?e postoje. stvarne razlike, ne mogu da postoje. Sve razlike su površne. jevr:Jl� se ne razh.kuJe od HIndusa, Musliman se ne razlikuje od Hri šća nin a, Kinez se ne razh�uJe od Amenkanca, crnac se ne razlikuje od Engleza. Co�ek je jedan, razli �� su površne. D.a, one očigledno postoje. Crnac je crnac: on ima CI. nu kozu, Izgleda drugacIJe od belca. Ah ta razlika nije razlika koja čin i razliku. Razlika e! tak� ma! a: .s�m� �alo više crnog pigmenta u koži, vredi više za četiri annas _ samo to Je raz� ��� cetl�1 �ackl :e. I upamti, on ima četiri tačkice više od belog čoveka, ne manje bogatIjI Je za cetIri tackice. Ali razlika u boji kože ili razlika u dužini nosa nije važna razlika. Samo zato što imate dug nos, jevrejski nos, niste postali izabrani Božiji narod. Ili samo zato što ste rođeni u Indiji vi ste religiozni. To su sve glupe ideje. Ali te glupe ideje su se održale u svetu· i ne samo da su se održale na�inile su velike ne�olj � čovečans�u. O?e veoma pogoduju eg�. Hindus misli da je najreli � glOZnIJI na svetu, da Je njegova zemlja najsvetIja - kakvu glupost oni nastavljaju da pričaju ! : em lJe su o voJ ene s o na pol itič ki ma pam a; ina če � to je sam o jed na zem lja. Sam o �� � . � I e tI lde set god Ina , Ka acI I La � ore su bIh sveta zem lja - samo pre trid ese t god ina . Ali � �ad a su u PakIstanu I nIS U svet!. Sada Indijci ne mogu da zamisle mesto koje je manje _
sveto od Lahorea ili Karačija. Sada su najmanje sveta od svih koja nisu sveta, a bili su deo svete zemlje. Samo mala promena politike, linija iscrtana na mapi - ne na zemlji; zemlja je još uvek neizdeljena. Čuo sam priču: Kada su Indija i Pakistan trebali da se podele, bila je duševna bolnica, baš na granici, i niko nije bio posebno zainteresovan da dobije tu ludnicu, ni Indija, ni Pakistan. Ali je morala nekome da pripadne - i pošto političari nisu bili mnogo zaintere sovani, bilo je odlučeno da zapitaju same ludake gde žele da idu. Veliki zbor - hiljadu ludaka se okupilo i pitali su ih: "Gde želite da idete?" I oni su rekli: "Ne želimo da idemo nigde, jednostavno hoćemo da ostanemo ovde." Ponovo i ponovo, to im je bilo objašnjeno na mnogo načina: "Nećete vi nigde da idete, ostaćete ovde, ali ipak vas pitamo gde želite da odete - u Indiju ili Pakistan?" Ludaci nisu mogli da veruju svojim ušima. Oni rekoše: "Sada stvarate veliku sumnju kod nas, da li smo mi ludi, ili ste vi ludi! Ako nećemo nigde ići, zašto bi onda odlučivali gde da idemo?" Nije bila moguća komunikacija. I vi vidite da su ludaci bili daleko više u pravu. Oni su uvek daleko više u pravu nego takozvani političari. , Onda su vođe odlučile, samo podeliti po sredini. I podignut je zid usred ludnice. Cuo sam da se još uvek ludaci penju na zid i smeju. Cela stvar izgleda tako smešna. Oni su na potpuno istom mestu, ali neki su postali Pakistanci a neki su ostali Indijci - i samo zid između njih. I oni još govore o tome: "Šta se dogodilo? - jer mi smo isti, vi ste isti, ne vi dimo nikakvu razliku! Ali sada smo neprijatelji - u stvari ne bi trebalo da razgovaramo." Razlike nisu tu. Ili, ako su tu, veoma su male kao ... Da li znate koliko je Indijaca potrebno da zavrne Sijalicu? Četiri. jedan drži sijalicu, a tri ga okreću. Ili, da li znate koliko je stanovnika Kalifornije potrebno da .zamene Sijalicu? Četiri. jedan da zameni sijalicu a tri da učestvuju u doživljaju. Treće pitanje:
I
S P A D A Nj E S A O L I M P I j A D E T
Voljeni Ošo, danas sam jasno video da zaista ja prouzrokujem sopstven u patnju, i da to ne moram, i nešto teško se podiglo sa mojih grudi kada sam uvideo da nisam ništa drugo do išao okolo u krugovima! Hvala ti, hvala ti, voljeni Majstore. Ali oh, tako sam uplašen od postajanja lakim i propustljivim. Sveje to tako zbunjujuće! 303
Deva Ašoka, prvo is kustvo slobode je uvek zbunjujuće. Prvi zrak svetla slepcu je obavezno zbun! ujuć. Neko �o je uvek živeo u lancima, iznenadna poruka od kralja da je oslobođen... to Je uvek zbunjuJuce, . NavIkao se da živi određenim načinom života, razvio je određeni stil života. Postojala je sigurnost u tamnici; bi o se ustalio. Sada je sve dove den? u ner�d: N ije u pitanju samo to što su lanci sklonjeni, sada će m orati po novo da se SUOCI sa velIkIm svetom. Moraće da nauči sve što je zabo ravio, m oraće ponovo da uči. To će biti teško, i izgledaće pomalo kao amater u poređenju sa drugima. Čak i hodanje uli com bez okova, na koje se bio navikao, biće pomalo neobično; neće mu biti lako. � ad a s fr nc us ki re v lu ci on ar i os lo bo di � li � za tv or en ik e iz ve ? lik og . fr an cu sk og . Ba�.tIlJe, bI lI su IznenađenI: zatvorenici ni su bi li spremni da izađu napolje. To je bizaotvnaorja vecI zatvor u Francuskoj, gde su bi li čuvani sa m o lju di koji su bili osuđeni doživotno. Bi lo je lju di k�ji su proveli u zatvoru trideset godina, četrdeset godina, čak i pedeset godina. . Po m Is lIte sa da samo na osobu koja je do sp el a u zatvor kada je imal a sa m o dv ad es I zIvela u zatvoru pedeset godina. Ona je potpuno zabo ravila svet, kako on izgleda. Pedeet, set go�ina življenja u tamnoj ćeliji sa teškim lancima... Ti lanci nemaju bravu je r nije ni kada bIlo potrebe da se otključaju. Bili su zakovani za ceo život; bi li su traj ni, teški. Pe � es et go di na je spavala sa tim lancima na rukama i nogama; potpuno se .ZIVOt. I h:ana Je dolazI. la u pravo vrem pr iv ik la na ta j e; ni je m or al a da br in e za to . To ni je bi lo hrane, alI Ipak, nekada je bolje nego ništa. Nije imala odgovornosti, nije brinula nimzanoštgoa sve je b ilo učinjeno za nju. ' M o� da je .polako, p� lako, počela da m is li da nije zatvorenik već kralj, čija je svaka po.t.reba !sp un! ena. DrugI VOd: svu brigu. M ? žda ! e polako, po lako, ubedila sebe da ljudi �(OJ I strazare nISU t� da Je sp rece da Iz. ađe, vec su njeni telohranitelji . I to je pr . ir od z�vlte pedeset godma u zatvoru m orate da stvorite takve raCionalizacije, takve hanolu. ciKanada CIJe, takve lepe teorije. Svi smo mi radili takve stvari. Onda jednog dana, iznenada dolaze revolucionari i prisiljavaju zatvorenike da izađu. Zatvorenici su se usprotivili - ni su bi li spremni. To treba da se razume. Čak i kada su bili oslo.bo �e�.i protiv svoje volje, pedeset posto njih se vratilo noću bar da prespava u nji hOVIm celIJama. G de bi drugde spavali? D og o� ila se jo š je dn a .I1I SU moglI da spavaju bez njvaihžn. a stvar - veoma važna stvar. Zahtevali su svoje lance, je r Pedeset godina spavanja sa tim teškim tovarom okova to j e m og lo da po čn e da zv uč i kao muzika. Prevrt an je to ko m no ći , i la nc i i zv uk ov i.. . s �da bez okova mora da su se osećali tako laki da je spavanje bilo nemoguće. v
.
To je situacija svih ljudskih bića. Odgojeni smo na takav način da samo verujemo da smo slobodni, ali nismo. Dok postoje nacije, ni jedan čovek nije zaista slobodan. Dok po litičari nastavljaju da vladaju čovečanstvom, svet će ostati u ropstvu. Oni nastavljaju da vas ubeđuju da ste slobodni. Niste. Postoji hiljadu i jedan zid oko vas - možda su veoma providni, tako da možete da gledate kroz njih, i to vam daje osećaj da ste s�o? odni, ali niste. Dok postoje religije u vašoj glavi - Hrišćanstvo, Hinduizam, Islam, Đamlzam, Bu dizam - niste slobodni. Um ne može da bude slobodan. Sloboda znači sloboda od uma. Samo neum zna ukus slobode. Ali biti neum je tako rizično; moraćete da izgubite sve na šta ste se navikli, sve za šta ste prionuli. Sve što posedujete je sadržano u vašem umu: vaše filozofije, vaše religije, vaše koncepcije, vaše teorije, sve su sadržane u vašem umu. Ako odbacite um - a u tome je sva meditacija, odbacivanju uma - osećaćete se kao da ste opljačkani, kao da ste izne nada bili prisiljeni da budete goli, kao da je iznenada unuta!: �as postalo. prazno: Nedo stajaće vam stara ispunjenost, mada je to sve bilo đubre. AlI ljudska Ideja Je da Je uvek bolje imati nešto nego ništa, šta god to nešto bilo. Čak je i biti jadan bolje nego biti ništa, čak je bolje biti u bolu nego bItI nIsta. LjudI se tako mnogo boje da budu ništa. A ništa je sloboda; ništa znači: ni jedna stvar, nema tela, nema uma. I kad prvi prosjaj dođe - samo dašak neuma, mali povetarac iz onostranog - Asoka, to je zbunjujuće. Očaravajuće i zbunjujuće, i jedno i drugo - poziva te da izađeš iz svog . . groba, a opet zastrašujuće. . Ali sada, kada je poziv čut, mora da se poštuje. Kada si video malI prosJaj, da SI stva ralac svog vlastitog jada; biće ti jako teško da nastaviš da ga stvaraš. Lako je žive�i u jadu kada znaš da to drugi stvaraju - šta možeš? Bespomoćan si. Zbog toga nastavljamo da prebacujemo odgovornost na druge. . Ima ljudi koji veruju da su u muci zbog prethodne karrne, J
.
.
. v
.
.
v
.
v .
I S P A D A NJ E S A O L I M P I J A D E T
305
opustite u vašem jadu i možete da ostanete jadni. Šta možete da uradite? Počinjete da se osećate kao žrtva. Sada prošlost ne može da se promeni; što je učinjeno, učinjeno je, sada to ne možete da poništite, morate to da prihvatite. Zbog te glupe ideje o karmi je Istok tako mnogo patio. Ljudi su siromašni, i kažu šta mogu? Oni su gladni, gladuju, umiru, i nastavljaju da misle, šta mogu? Učinili su nešto pogrešno u prošlosti, treba da ispaštaj u za to. Veliki izum sveštenika da drže ljude u bedi a opet zadovoljnim, u velikoj patnji a opet ne prave probleme da se održi status quo. Najveća ideja protiv revolucije koja je ikada bila izmišljena je ideja karrne. Zbog toga u deset hiljada godina dugoj istoriji Indije nikada nije bilo revolucije. Osim ako se indijski um potpuno ne promeni, neće biti nikakve promene. Promena izgleda sasvim neindijski. Indijska svesnost je tako mnogo opterećena idejom karrne, sa prošlošću, da ne možete da izazovete nikakav revolt u toj zemlji. To je čudno. jedna od najdrevnijih zemalja na svetu, a opet revolucija se nikada nije dogodila. Ljudi kao Buda, Atiša, Kabit� hodali su po ovoj zemlji, a opet ni jedna jedina re volucija. Da, bilo je revolucionara - Buda je revolucionaran - ali zemlja je ostala nepromenjena. U stvari, budizam je nestao iz te zemlje iz prostog razloga jer je bio previše revolu cionaran. Ne uklapa se sa konformističkim umom zemlje, ne slaže se sa idejom prihva tanja kako god jeste, tako je; ništa se ne može učiniti, nema nade. Lju di nastavljaju da prebacuju odgovo rnost na prošlost, ili na sudbinu, kismet, ili na Boga. I ako je tim stvarima prošlo vreme, onda na socijalnu strukturu, ili ekonomski si stem društva, kapitalizma, komunizma ili fašizma - ali njima treba nešto kao opravdanje da bi oni mogli da ostanu slobodni, slobodni od javljanja vizije: "ja sam odgovoran za mo ju patnju i niko drugi." Tek ako ljud i odbace Boga, društvo, karmu, itd, itd, onda počinju da nalaze nove pu teve. Frojdovci će reći da patite zbog nesvesnog. Frojd kaže da za čoveka nema nade, čo vek će zauvek ostati jadan. Sve što možemo da uradimo je da ga održimo normalno jad nim ; to je sve što može da se učini. Najbolje što može da se učini prema Frojdu je da se ljud i zadrže unutar granica jada, to je sve. On i će biti jadni, nema nade za blaženo čove anstvo. Zašto? - zbog nesvesnog. Nesvesni instinkti su u sukobu sa društvom. I Frojd kaže, ako dozvolite nesvesnim instinktima da se potpuno iskažu, onda društvo, kultura, civilizacija nestaju i vratićete s u svet džungle, i pat ićet e. Ili, ako doz vol ite dru štvu da vas kontro liše , da spr eči vaše •
ko g eno štv dru i nog ves nes eg vaš eđu izm ob suk lan sta toji pos a ond te, tink ins ne nesves deksa. I zbog tog sukoba ostajete jad ni. Izg led a da nema izlaza. . . . . nJu pat Ju svo za J a a avd opr i : laz n da je sta pre ko o nek je ba oso zna gio reli o arn Stv � . . m o s bra Iza � Potrebna je petlja da se prihvati da: "ja sam odgovoran, da: "To Je. mOJ Izbmorsta � u hoc god . ere Izab da tu, bila k je uve tu, je a bod slo ja "Mo da ," put i takav moj životn Mogu da izaberem patnju, mogu da izaberem blaženstvo." Čovekova duša se sastoji od slobode. Učim vas slobodi. Ali sloboda znači preuzimanje odgovornosti, potpune odgovornosti za vaš život, na vaša vlastita ramena, ne prebacivanje na nekog drugog. . . . biti oj to. Nem Ašoka des ilo ti se nešto prele po, nešto izuzetno značajno. Prihvati na zaje na isti jed . com ošli rod dob sa j eka doč , ajaj uzg uj, neg to, i Vol to. li rigr � n nje zbu kucala na tvoja vrata. . . . . da a nju pat u stit vla Ju svo Jem oku uzr pro sta zai ja da no jas eo vid sam as Dan Kažeš: go dru ta niš am nis da eo vid sam a kad di gru jih mo sa lo dig se ko teš to neš � i , ra mo ne to v od n ase upl sam o tak oh, Ali re. jsto Ma i jen vol ti la hva la ti, Hva g. kru u lo oko do samo išao postajanja svetlim i propustljivim! Mogu to da razumem. Teško je odbaciti okove, zatvor, ogral1lcenJa, ropstvo. Mnogo smo uložili u to, i tako dugo. Mogu da razumem. Kažeš: "To je sve tako zbunjujuće!" jeste. Ali opet, sada više nema povratka. Taj prosjaj će te g� niti, t� j .prosjaj će te � Ie diti kao senka, taj prosjaj će te podsećati ponovo i ponovo: "As oka, tl SI odgovoran, I to ponovo radiš. Gledaj. Ponovo biraš patnju, dok su druge mogućnosti dostupne." jedan sufi mistik je bio sretan celog svog života - niko ga nije nikad video nesretn�g uvek se smejao, bio je smeh, celo mu je biće bilo miomiris sla.vlja. .. U starosti, ka�a !� umirao, na njegovoj samrtničkoj postelji dok je uživao u umirapju, veselo se smejucI, učenik je upitao: "Zbunjuješ nas. Ti sada umireš, zašto se smeješ? Sta ima smešno u tome? Mi se osećamo tako tužno. želeli smo mnogo puta za vreme tvog života da te pitamo za što nikada nisi tužan. Ali sada, suočavajući se sa smrću barem, čovek bi mogao biti tužan. Ti se i dalje smeješ - kako to postižeš?" v . . . Starac reče: "To je prosto. Pitao sam mog majstora - otlsao sam mom majstoru JOs kao mladić; Bio sam tek sedamnaestogodišnjak a već jadan, a moj majstor je bio star, _
"
. v
.
_
.
I S P A D A Nj E S A O L I M P I j A D E
v
307
s � da � de s:tog? di šn ja�, i se de Je po d � rvetom, sm ej uć i se bez ik ak vo g ra � zlo ga . . Ta m o v I1l Je bi lo vise �Ikoga, nI ta se nI Je dogodilo, niko ni je iz alio šalu ili bi lo šta, a on se je d � y v , no stavno sm ej ao , drzecI se za stomak. Upitao sa m ga : 'Sta ti je ? Da li si lu d?' "Rek�� je : 'Je dn om sa m i ja bi o tužan kao ti. On da mi je svanulo da je to m oj iz bo � to Je m OJ ZiVOt: ' ,,? d tog dana, svakog ju tra kada ustanem, prva stvar koju od lu či m je... pre nego što tv ? on � OČI ka�em se bi : 'Abdulah'" - tako se zvao - ,:šta že liš ? Ja d? Blažen stvo? Šta ćeš Iza brati da na s? I de šava se da uvek izaberem blaženstvo." ·
:0 je izbor. Pokušajte. �ada P ?stanete svesni prvog trena ujutro da je san prošao,
·
upitajte sebe: "Abdulah, novI dan! Sta misliš? Da li biraš jad ili blaženstvo?" I ko n:ože da !zabere jad? I zašto? To je tako neprirodno - osim ako se neko ne oseća blazeno u Jadu, ah onda takođe birate blaženstvo a ne jad. To je bilo dobro, Ašoka. Sada dozvoli da taj uvid stekne više osnove u tebi, pomozi mu. Polako, polako uskladi ćeš se sve više i više sa tim novim osećajem života i postojanja - to) e usklađenost. ! J �dnom ka �� n � u��� kako da budeš u harmoniji sa tim unutrašnjim . blaze ��tvom, postaces svestan vlslh I vlslh vrhova blaženstva. Postoje vrhunci i vrhunci, vr�ovI Iza vrhova. Jedan vrh vodi drugom vrhu, jedna mala usklađenost otvara vrata za vecu usklađenost, i tako dalje, i tako dalje, u beskraj. v
Četvrto pitanje:
�oljeni Ošo, veoma m nogo m i se dopala tvoja kovanica reči ltdan an de. Pitam se kako
. SI to Izveo! ·
�o j � j �dnostavno. Možeš da ideš i vidiš mnogo svetaca u In di ji, i naći ćeš da on i ne
maJu m dl vld ua ln os t, ne m aj u je di nstvenost, ne m aj u or ig in al nosti, ne m aj u svoju vlastitu . a ro m u. On I � u gr�m �fo ske ploče - glas nj ihovog M aj stora - sa m o navode drevne sp ise � . ka o pa pa g�JI. On I s � Im itatori, lažni, pl as tič ni ; ništa im se ni je do go di lo . Ne �azem da nI SU sveci - on i je su sveci, al i ništa im se ni je de sil o. Nj ih ovo svetaštvo .J • sa m Izg ?v rađe.na. ? oz�, to ni je događaj. On i im aj u karakter - sig ur no im aj u karakter, to Ile. po nc em - ah nJ ih OV I karakteri su ka o od eć a; to je sa m o pokrivač. U du bi ni on i su sa sV im suprotno Dd tog . On i su sveci na po vr šin i u svesnom um u, a grešnici su u nesve � sn om . A na krajU du bl je nesvesno je on o što vi še od lu ču je nego povr šna svesnost.
I Ne možete biti svetac ako ne potisnete grešnika. I kada potisnete grešnika, grešnik odlazi dublje u vaše biće. Tako su ti sveci u neprestanom konfliktu, neka vrsta građanskog S rata, borbe unutar njih. Možete videti da oni nemaju nikakvu strast za životom: oni ne P maju nikakvu energiju za to, oni nemaju nimalo vedrine. Kako da budu dobro raspolo A ženi? Ceo njihov život je jedan konflikt u njima. Oni ne mogu da se smire, ne mogu da se opuste, jer se plaše - ako se opuste, grešnik je tu i ako su opušteni grešnik će podići svoju D A glavu. Moraju neprestano da ga potiskuju. Upamtite, ako nešto potiskujete morate to da potiskujete neprestano - iz dana u NJ dan, iz godine u godinu. I potiskivanjem problem nije rešen. U stvari on postaje sve jači E i jači, hroničan, jer sve što se potiskuje postaje sve jače i jače. To sakuplja energiju, po staje tumor u vama. Videćete sve više i više straha u vašim takozvanim svetačkim očima. Oni imaju ka S rakter: to su dobri ljudi, oni ne rade ništa loše, slede diktate društva, ispunjavaju očeki A vanja obožavalaca. Nazivam ih ltdanandama jer ni jedan buda nikada nije sledio diktate društva, ni je O dan buda nema nikakav karakter. Dozvolite da to ponovim: ni jedan buda nema nikakav L karakter. On nema potrebe da ima karakter, on ima svesnost. On ima stvarnu stvar - za I što bi imao plastičan cvet? Kada možete da gajite prave ruže, zašto bi se gnjavili sa pla stičnim ružama? Karakter je plastičan cvet, svesnost je prava ruža. Ni jedan buda nema M nikakav karakter, on ima svesnost. On ne živi od gotovih programa, on živi iz trena u tren P svesno, on odgovara, on ne reaguje. I Itdanande su predvidivi. Znate ko su oni, i možete biti potpuno sigurni da će takođe J sutra ostati isti. Oni su mrtvi ljudi; možete se uzdati u njih. Ni jedan buda nije predvidljiv. Ne možete reći šta će biti sutra ili sledećeg trena, jer kako se život menja, njegov odgovor A D se menja. A život je neprestana promena. Stari Heraklit je u pravu - on je buda - u pravu je kada kaže da ne možete da stanete E dvaput u istu reku. Ni jedan buda nije nikada ponovo isti; čak ni u dva trena koji slede T jedan za drugim, on nije isti. On se kreće sa životom, on je reka, ne stagnira. On ima je dinstvenost, originalnost. On govori, ne autoritativno, ali po svom sopstvenom autoritetu. Setite se razlike. Osoba koja govori autoritativno crpi svoj autoritet sa strane - iz Veda, Biblije, Korana, iz tradicije, od države, od crkve. Covek koji govori iz vlastitog autoriteta ne crpi svoj autoritet niotkuda. To je njegovo vlastito iskustvo - i iskustvo je samo-evi dentno, samo-potvrđujuće. 309 ,
v
P ita š me kako sam načinio takvu kova nicu reči. ja tu ne mogu n iš ta. Pogled aj b il o kog takozvanog sveca i naći ćeš napisano n a njegovom čelu: ltdananda. �ada je �oe sa?radio sv�ju barku i kada je d o šl o vreme da se svi p a rovi ži ukrcaJu, N o e Je dao Im e svakoj dok se pela daskom. Kad je prolazila životinja votinja neobičnog Izgleda, Noe reče: "I m e ove životinje je h ip o p otamus." N o e a že n a ga p o g le d a i � .Izgleda, hlpopotamus?" reče: "Noe, zašto si nazvao tu životinju, to stvorenje čudnog N o e je odgovorio: "Pa, to je jedina životinja koja je prošla a stva rno izgleda k ao hi popotam us." Postoje ljudi koji izgledaju kao hipopotamus. ja ih iz poštovanja zovem ltdan ande. Samo sam iz poštovanja skovao tu reč. Peto p itanje: Voljeni Ošo, ka�o da z n a m o razliku između predaje i zavisnosti, n e sa m o prema tebi , . vec I prema svemu sto dođe u životu?
V er eš v ar , ra zl ik a je ta .l1lkada pogrešno razumetikšto apsolutno jasna, da kada si jednom iskusio predaju, nećeš a je predaja a šta zavisnost. Predaja je iz ljubavi, zavisnost iz straha. Zavisnost je odnos u kome žudite za želi.te n:što, postoji motiv. Spremni ste da postanete zavisni - to ste sprem nečim radI necega. Predaja nema želju u sebi. To je čista radost, to je poverenje, bezni da platit� m :0 J � kao zalju�lj ivan�e. U stvari to baš jeste zaljublj ivanje - ljubav koja neo tiva. granIce, ljubav k�Ja Je saSVIm suprotna o d onoga što obično zovete ljubavlju. zna za V aš a lju b av J C o p et vrsta za V Is n o st i. Postajete za v is n i o d o so b e k o ju v o lit e, je r u stvari vi ne volite � rosto ste našli nekoga da p ri o nete uz njega; inače se osećate jako usa m Iz b egnete svoJu usamljeno st, želite da neko ispuni vašu unutrašnju crnu ruljpeni. želite d� u, vašu pra Zl 1l n u . Ali p rava. Ijuba� n ij e neko bekstvo od usamljenosti, prava ljubav je preplav o sa m lj enost. Covek Je tako srećan što je sam d a bi poželeo da d el i - sreća uvek ljujuća p o d e li . Ima je previše, ne može se zadržati, kao što cvet ne može da zadrži želi da se miris' mora d n ga p u st i.
Predaja je najviši oblik ljubavi, najčistiji oblik ljubavi. Nećete o�etiti zavisnost jer � tome nema prianjanja. Nećete osetiti zavisnost, jer se niste predah zbog usamljenosti. Ako ste se predali zbog usamljenosti, onda to uopšte nije predaja, onda je to nešto drugo. Druga stvar: predaja se uvek dešava, to nije rad. Vi ne možete to da radite - kako možete da radite predaju? Ako to radite onda to nije predaja. Vi ste počinilac - i ako po stoji počinilac, onda se to može vratiti nazad svakog trenutka. Predaja se dešava; nema počinioca. jednostavno nađete kako se rastapate u nekome, u nečemu. Možete naći da se rastapate u zalasku sunca, i to je predaja. Možete naći da se rastapate u zvezdanoj noći, i to je predaja. Možete naći da se rastapate u ženi ili muškarcu, i to je predaja. Možete naći da se rastapate u muzici, i to je predaja. Predaja � �a mnogo dimenzija, ali ukus je isti: jednostavno nađete da se rastapate. jednostavno VIse ne nalazite sebe; osetili ste jednu vrstu odsustva ega. . Vi ste ... u stvari vi ste jako mnogo, a opet niste. Prisustvo i odsustvo zajedno - pre daja je paradoksalna. Prisutnost, pošto ego nije tu, tako vi ste samo svesnost; i odsustvo jer nema ega, tako da ne možete da kažete: "ja jesam." . Verešvar, zavisnost je ružna, predaja je prelepa. ZaVIsnost ce UCll1ItI da se osecas umanjenim, predaja će učiniti da se osećaš uvećanim, raširenim. Zavisnost će stvoriti u tebi reakciju da se pobuniš. Predaja će doneti više i još više poverenja. Ali razlika je tanana. Kada se jednom spozna to nije teško, ali ako to još niste iskusili onda će izgledati kao zavisnost, jer zavisnost je ono što.znate. . . To ne mogu da vam objasnim, mogu samo da ukazem na nekoliko pr�.vac�� y! utro kada izlazi sunce, samo sedite ćutke na obali reke. Posmatrajte, samo sede Cl u tiSlIlI, po smatrajte. I u jednom blaženom trenutku to će se desiti: neće biti posmatrača, ni posrna: tranja. Posmatrač postaje posmatrano. To nije da ste vi odvojeni od izlazećeg sunca jeste to. . Sedeći kraj drveta, samo zatvorite svoje oči, osetite drvo. Zagrlite drvo, samo budIte jedno sa njim, kao da ste sa svojom voljenom. I ponekad... to se Ile može predvideti; ne mogu da kažem da će se to dogoditi svaki put. Desiće se samo ponekad - Jer to treba da se desi uprkos vama, zbog toga samo ponekad. . Ili, dok volite svoju ženu, stopljeni sa njenom toplinom. Za trenutak zaboravIte sek sualnost, za trenutak zaboravite sve što vam ide kroz glavu, u vašoj fantaziji. Za trenutak samo se rastopite u pravoj ženi. Ne nosite nikakvu pornografiju u svojoj glavi, ne činite seksualnost nečim moždanim. Dozvolite da vaša seksualnost bude duboko čulna, ose ćajna, unutrašnje osećanje. Rastopite se u ženi, kao da ste opet dete u majčinom stomaku . ,
. .
.
.
,
•
Vl
I S P A D A Nj E S A o L
I M P I j A D E
311
Ako vniste spoznali to sa svojom voljenom, niste spoznali svoju voljenu. Dete ponovo u maJcInom stomaku, apsolutno zajedno, sve udaljenosti su nestale - i u tom trenutku spo znaćete šta je predaja. Ali muški ego pra,:i svuda probleme. Čak i kad ste sa svojom ženom, pokušavate da kontroliš�te situacij � . Cak sm? i u jeziku, dali ružan izraz: to nazivamo vođenjem ljubavi. Kako mozete vod� tl lJub�v? �lko ne može da vodi ljubav. Ali to se u jeziku nije pojavilo bez ra� loga. LJ � dl. pok� �avaJu da vode ljubav; čak i u ljubavi oni su počinitelji. Tako je propustena naJveca pnhka da se spozna predaja. I sad a i � ate priručnike: Kako voditi ljubav, kako postići potpuni orgazam. I ljudi či . . taJu te pnrucmke l slede uputstva. Znam neke glupe ljude koji vode ljubav sa svojim že nama, l po�ed kreve �a je pr! :učnik i oni gledaju u njega: kako postići potpuni orgazam. U ne�lm trenu�l ma u ZlvOt� kad� niste počinilac, k� da n!ste poznavalac, kada jed . . nostavno Jeste, o:etlce:�. To moze docI kroz lepotu, moze doci kroz poeziju, može doći kroz muziku, moze docI kroz tako mnogo vrata. Bog ima mnogo vrata na svom hramu. Ali, Vere�var, moj osećaj je da ti znaš samo za zavisnost, zato se javilo pitanje. Onaj ko zna predaju ne može da postavi takvo pitanje. Opusti se nekoliko trenutaka. To može biti bilo koja situacija - plivanje u reci, opusti se sa rekom, ili sunčanje na plaži, opusti se sa s � nce� - bilo šta. život je pun prilika. Seti se Atiše. On kaže da je život pun prilika, ži vot Je pnhka. Ne čekaj priliku, prilika je već tu. Ali n:orać�š da naučiš sasvim drugačiju vrstu svesnosti - ne onu počinioca, već vrstu svesnostl kOJa Je prosto postojanje... ta jednostavna svesnost, nevina. I to ti se događa tako mnogo puta dok me slušaš. U pauzama, kada ponekad stanem ... to je tu. Ispi to. Poslednje pitanje: Voljeni Ošo, hoću da se oženim. Molim te daj mi svoj blagoslov.
Prabat, da li si poludeo, ili slično? Ljubav je dovoljna; ženidbom se neće ništa tome dodati. U stvari, zašto tako žuriš da okončaš jedno lepo iskustvo? Sačekaj. Kada vidiš da ljubav prestaje, možeš da se oženiš. Sveštenik je dobio zahvalnicu od mladoženje kojeg je venčao: "Dragi Velečasni, želim da vam zahvalim za divan način, kojim ste moju sreću priveli kraju."
o m sa i n že se a d o a eb tr i b ek v o Č . e in d o g e v d et es d a v d o m sa , d la m Prabat, ti si vrlo . lo o o u j za ze se a d � je e d u lj e d la m a Z . e d u lj e d la m za e ij n a b id n e ž . ar d u kada je dovoljno m v o h ji n o ce , Je O b e sv li e id v su ji o k , a n či a n o g o n m a n t o v ži li si u k is su ji o k e ženidba je za o n . se ra sk se a d i . n m re sp u s a d sa i r, ta k spe ec v e st d a � e g ru d . t e s e d tr če re p i n e ž � se a d o a eb tr i b e n o ik n a d je a . M o ja sugestij v to za a zd o m h A . o p lu g I , o n ra e is v su je a g to re P . e it n že se a d n o r a d u i n ča sr imali svoj prvi . je n a it p o p lu g se o il v ja , e in d o g e što imaš dvadeset dv Petogodišnji Stiven: "Da li si devica?" Četvorogodišnja Suzan: "Ne, nisam još." e a d a k n ra o m u š e d � u b a d a K . lo a m aj k če sa ; d la m e iš v re p si i T e. m re v je v Potrebno Je o sv d o n ra o m u s e d u b a d a k , e d o b o sl je o sv d o n ra o m u š e d u b a ad k umoriš o d avantura li A . iš n že o se a d i d su a n š e d o a d š že o m a d n o a k li ri p a m i n io il m ; tu otvorenosti živo zašto sada? " e? v o sl o p e ćn o m o p e ek n li e at m "I : ta le o k re p o sa o p i až tr j o k ts o Šk j o n er v Student u se " a. ik b š ze u m o p a d š ša u k o p a d i b o a Farmer: "Pa, mog za če a in ... a im v o sl o p im ćn o m o p im ek n a z aš ag tr i T t. a b ra P , e lj o b o g o n To b i b il o m što? , ar v st a g ru d je to , k ra b e n a st o p a m sa v a b u lj o ak I . će u g o m e lj b u d je Voli i voli što ga ru d je to a, iv id sk a er n je a d st o sk li b a v k ta e n a st o p a m sa av b u lj o k A . ja sasvim drugači . . a d u . n ri p a sk n o k za e ij v n to , ar v st ' je m av b u lj a as v a d e at n Z . te ši la p se o št to za o m sa e n eb tr o p su e d u n Zakonske pri � d te že o a ro b o d im sv sa � te a n Z . to za a � k rš d o p a sk n o k za je am v a n dovoljna; potreb h A . o n d je za l rz d as v a d c, ja ca li o p a eb tr am v to za e, n eg b o p a d že o m pobegnete il i d a žena ! k ra b je o T . o n d je za i rž d za as v a d a . �vo . u z�m d b u . �ko Je to je ružno, trebati policajc oju lj u b av, ali ne mogu da blagoslovim J ka]. Nema zurbe. Mogu d a b lagoslovim tv su svi moji blagoslovi tu za tebe; Inace ce a d n o a, b id n že ja o tv a m sa av b lj u . ti a aj k e ij sn a k se o eg n i at k če sa B o lj e je Dosta za danas. v
'
I S P A D A NJ E S A O L I
M P I J
A D E
.
313
19
T R I S T E P E N I K A
N A
T R I
L
E S T V A M A
LJ
U B A V I
S T
E
P E N I Prvo pitanje: Voljeni Ošo, mnogo puta sam razm išljao o pitanjima koja sam osetio kao značajna. Svaki put pitanje se razrešilo, ili je izgledalo apsurdno, pošto je ostavljeno malo da odstoji. Paradoks je da su se reči rastopile ali znak pitanja ostaje.
Anand Šantam, znak pitanja obavezno ostaje zauvek, jer znak pitanja nema nikakve veze sa pitanjem. On ima veze sa samom tajnom života. život nikada ne postaje spoznat, uvek ostaje tajna, znak pitanja - i znak pitanja koji ne može da se rastopi. On je u samoj osnovi postojanja, to je sam centar postojanja; ne postoji nikakav put da se nađe odgovor ili objašnjenje za to. Zato filozofija ne uspeva a poezija uspeva. Zato matematika ne uspeva a muzika uspevao Zbog toga logika uvek zastaje a ljubav postiže, dospeva. Znak pitanja je neizmerno značajan. Sva pitanja su apsurdna. I sva pitanja se pre ili kasnije razreše, obavezno se razreše, jer sva pitanja imaju odgovore. Ako možete da for mulišete pitanje, možete da nađete odgovor na njega, ali znak pitanja nije vaša formula cija. On je tu; on je na svakom listu drveta, u svakom cvrkutu ptica. U svakom oblaku, u svakoj zvezdi, u svakom atomu, znak pitanja je tamo. Zivot nije problem već tajna. Problem je ono što može da se reši - bar je teoretski I' šivo. Tajna je ono što može da se živi, ali nikada ne može da se reši. v
Jedna drevna hasidska priča:
K
A N A L
E
S T V A M A LJ U B A V I T
315
Je d a n s t ri h a si d sk i m a js to r je u p it a o je � d n o g o d sv o ji . h u č e nika: "Šta mislimo kada kOristimo rec Bog? U n ik n ij e o d g � o v o ri o , nije gledao majstora u oči. Sagnute glave, posramljen, ostao � .Je cu, tecI. P it a n j e je b il o p o s ta v lj e n o p o n o v o i p o n o v o . T ri , . p u . n� a! sto: vl � e p itao, u č e n ik j e bio tiši . I ti š in a je bila vrlo neutagodjen m a js to r p ita o . Što je s t.u!e plta �Je maJ :tora - a bIl. o Je. kao da ga n ij e,ni čuo; n ij e bilo oda. U č e n ik mora da po IZ � lltlran I p it. ao Je : "Zast, o ml. n e odgovoriš? Sta mis li m o pod regovora. Majstor je b io čju B o g kada je kori s ti m o ? " I u�� n ik reče: "P o št o n e znam, kako mogu d a o d g o v o ri m ? N e z n a m B o g a !" I u C lt e lJ se n a s e Ja o eho"m koji se može dogoditi samo o n im a koji su postigli. � .Pitao Je : "A zar m is li s da ja, sm znam? Ko zna? K? je ikada saznao? Ali Bog i dalje jeste, i dalje se Bogu tr e b a o b ra ć a ti . K v a m Je Ik d a k a o d je B o g � o b � e k a t z � n a n ja ? � B j o .. g � n ij e o b . n iJ e obJ � �at. B o g Je tlsm� kOJ a vas proz :ne k d a s e reči rastope.jeŠkat znanja. B o g uopšte tanJa �OJI ostaje kad s u pitanja. nestala, Ispan�la. B o g je misterija antam, B o g je znak p i n e re N is a m ovde d � d a :n o�govore, ?vde sam da izazovem u vama znašiva. z� ak pitanJa. To n iJ e p ita n je upamtite; krajn ji znak p itanja n ij e p k p itanja, krajnji p � tanJa. Jed �ostavno s � srećete se sa nečim n e izrecivim, neodre itanje. Uopšte nema nlln, bez p ocetka I kraja, bez mogućnosti d a to sadrži te, bez modgivim, beskrajnim, več tl .te. S.asvlm s u p rotno, B o g obuhvata vas, B o g vas sadrži. Za Boga ućnosti d a to obuhva niste n i p itanje, n i znak pitanJa. Pola�o polako, naučite načine da živite u tajni. Um neprestano žud sve; postOji dub oka potreba u umu da demistifikuje. Zašto? - je r mo i d a demisti fikuje ž e d a k o n tr a � a je n to š � . ; . demistifikovano. Taj na počinje da ga kontroliše, stoga um beži odoliše samo tajn i. U m zelI obJasn!enJa,) e r �ada je jednom nešto objašnjeno time s e m Je d n o m nest� ViSe: nIJ. e taj. �a, onda je u � gospoda r. U prisustvu taojnže m a n ip u li sati; kada e um se oseća je d n o stavno nemocan. Sto je veca tajna, um je nemoćniji. Ii tu se ja v lj a m � o li tv a , m e d it a c ij a , i sve što je le p o . Tu se o se ć a is ti . . na. Um nije prolaz k a IS ti n i, to s u vrata z a m o ć . Francis B.akon je � p rav� �� da kaže: "Znanje je moć." Um je traga lac za moći; um je . , e I vise moc, i. Stoga um pola .�Iv e k u potrazI za m O C, I, Is � k o , p o la k o , p o st a je p re v iš e p ri v r z e n za n a u k u , u m pos taj e n a u k a. Nauka je traganje za moći. I o n d a s e automatski nauka _
svodi na tehnologiju. Šta je tehnologija? Kako manipulisati prirodon:. ,!o ,:kako" je teh nologija; znati kako je tehnologija. Nauka priprema nacrt, nauka daje Ideju kako da se demistifikuje postojanje, i onda tehnologija to sprovede. . . Religija nije iz uma, religija je iz srca. Um postavlja pitanja, srce zna samo za krajnji znak pitanja. . . . To je predivno, Šantam, to je strahovito važno da postaneš svestan te �ojave, pl �anJa se pojavljuju; u početku ona izgledaju značajna, ali . ubrzo :e rastope. Ako c�vek moze da čeka, sva pitanja se rastope; nema potrebe da se bilo gde Ide pita. Um kOJI. Je sposoban da napravi određeno pitanje sposoban je takođe da nađe odgovor - u stvan ako .duboko analizirate pitanje, naći ćete tamo skriven odgovor. Odgovor Je uvek u pitanju. Plta,nje ! � samo oblik odgovora, pitanje je samo početak odgovora. Pitanje je seme a odgovor ce biti mladica - a seme sadrži mladicu. Ako sačekate malo, ako ste malo strpljivi, ako dozvolite pitanju da se kreće unutar vas, sposobni ste da ga reši te. Ili će biti rešeno, ili ćete spoznati da je apsurdno. Postoje apsurdna pitanja koja se ne mogu rešiti - i ona nisu ni tajanstvena, setlte se, to su samo apsurdna pitanja. , ., , . Na primer, lingvistički to može da izgleda savrseno ispravno, gramatlck.1 to moze da izgleda savršeno ispravno, a egzistencijalno to može biti apsurdno. Na pnmer, mo žete da pitate: "Kakav je miris crvene boje?" Lingvistički, gramatički, tu nema mane. "Kakav je miris crvene boje?" - pitanje se može postaviti, ali ako pogledate d � b.ako u njega, to nije pitanje, to je jednostavno apsurdno. Boje ne � �j � n ��akve. v.e.ze s� mlr.lslln.a: uopšte ne postoji nikakva veza. Boje su boje, mirisi su mIrISI, niti mIrISI Imaju bOJe, niti boje mirise. To je baš kao pitati kako da se muzika vidi očima. Pitanje izgleda savršeno ispravno: Kako videti muziku? Ali muzika nije objekat za viđenje, nije objekat za oči; ona se može samo čuti, ne može se videti. Lepota se može videti ali se ne može čuti. Možemo da napravimo hiljadu i jedno apsurdno pitanje. Li,udi su pitali tokom ve kova ... takozvani mudri takođe. U Srednjem veku, ceo hrišćanski svet je bio zabrinut, i bila je tako velika rasprava i polemika o tako apsurdnim pitanjima kao: Kol.iko anđela može da stane na vrh igle? Čuveni teolozi su napisali velike rasprave o tom pitanju. U stvari' takozvani učeni ljudi su uvek u dubini veoma glupi ljudi. Njihova učenost nije ništa do pokrivač za njihovu unutrašnju glupost. Oni dižu veliku buku zbog ničeg�, veliku galamu oko ničega. Oni su pametni, to je tačno - pametni da stvore tako glupa PI tanja. Barem su sposobni da daju tim apsurdnim pitanjima racionalan izgled. .
I
T R I
S T E P E N I K A N A L E S T V A M A LJ U B A V I
T
317
Koliko paklova postoji? U Budino vreme je to pitanje bilo jako važno u Indiji... Hin dusi veruju u tri pakla, Đaini su počeli da veruju u sedam paklova, i onda je postojao stvarno čovek uvida, Sanđaja Viletiputa, koji mora da je bio sposoban da se smeje ap surdnostima. On kaže: "Ko kaže sedam? Tačno sam izbrojao: postoji sedamstotina!" On mora da je bio mudar čovek, on se jednostavno šalio sa apsurdnom polemikom. Kolik? paklova? Koliko nebesa? Koliko anđela? Kada je Bog stvorio svet? Zašto je Bog stvono svet? Sve su to apsurdna pitanja: ne možete da ih reši te, jer to na prvom mestu nisu pitanja. Nisu ni tajne, jer tajne se ne mogu rečima formulisati. To je samo znak pita nja, znak pitanja u utihnulom srcu - baš veliko iznenađenje, čudo, strahopoštovanje, i onda svako, i svaka stvar stvaraju strahopoštovanje. Dozvolite tom znaku pitanja da zasedne u vama. Pitanja sa smislom će biti rešena, besmislena će biti prepoznata kao apsurdna; onda na kraju ostaje samo znak pitanja. Sretan sam, Šantam. Ti kažeš : "Paradoks je što se reči rastope ali znak pitanja ostaje." Raduj se! Slavi! To je veliki trenutak, to su vrata ka božanskom. Drugo pitanje: Vo ljeni Ošo, postoji li zaista nešto tako kao kompleks inferiornos
ti?
Ps ih ob ab ie ! Ps ih ol oz i su preuzeli mesto teologa. Teolozi su zastareli, ps ih ol oz i su in . I ps ih ol og ija je proizvela ps ih ob ab ie , velike reči, ne ob ičn e reči, i kada m ožete da koristite velike i strane reči, koje u stvari ni su ništa do bl ebetanje, možete da im pres io ni rate lju de . Da li zn aš odakle re č br bl ja nj e dolazi. Do la zi od im en a su fi mistika Dž abara. On je ob ičavao da priča be sm isl ice, je r je shvatio da je sve što se kaže be sm isl en o. Zato, zašto se uo pš te pretva rati da to im a sm isl a? Dž ab ar je počeo stvarno da govori be sm isl ic e. Koristio je zvukove, re či... niko ni je mogao zaista da prati šta je on govorio. Svako je bi o slo bo da n da im a svoje sopstveno tu m ač en je . Džabar je im ao mnogo sle d benika - je r kada ne mogu da ra zu m ej u majstora, uč en ici m a je lako da ga sle de , je r onda on i m og u da tumače. Na pr im er; ako ste pitali Džabara: "D a li veruješ u Boga?" on bi odgovorio : "H oo hoo! " Sa da , na vama je da otkrijete šta "H oo ho o! " zn ač i. Neko veoma pamet an bi po m isl io da su to po sle dn je reči od Alah-hoo, da je m aj st or da o sa m o nagoveštaj, i tako da lje , i tako da lje .
Ili bi učinio nešto apsurdno. Vi pitate: "Šta je Bog?" i on bi odmah počeo da dubi na glavi. Sada je na vama da to ocenite - i svako je pametan da ocenjuje stvari. Neko će mi sliti da je pokazao da je sve naopako, tako da sve što ste mislili do sada treba da se pre okrene. Neki učenici su čak počeli da čitaju svete knjige unatrag! Ali u tome je jedna dobra stvar: Džabar je sigurno uživao u celoj predstavi! Sigurno je zaista uživao koliko tumačenja ljudi mogu da nađu. Engleska reč brbljanje dolazi od Džabara. Najveće brbljanje koje je sada "in" je psihološko. Frojd je zaista stvorio novi jezik. Za male stvari, za stvari koje svako razume, on bi našao tako teške reči: "Edipov kompleks! - za malu stvar, da svaki dečak voli svoju mamu. Sada ako kažete da svaki dečak voli svoju majku, niko neće misliti da ste mnogo obrazovani, ali ako kažete: "Taj dečak pati od Edi povog kompleksa," to zvuči...
T R I
Jedna gospođa, jevrejka, je razgovarala sa susetkom, i rekla je: "Psihoanalitičar koji leči mog sina je rekao da moj sin pati od Edipovog kompleksa." Gospođa susetka je rekla: "Medipovog dugoedipusa! Nije važno koliko je dugačak, dogod je on dobar dečko i voli svoju mamu!"
N A
S T E P E N I K A
L E S T V A M A
Pa ta reč kompleks inferiornosti... Ne postoji ništa kao kompleks inferiornosti, sve što je tu to je fenomen ega. l zbog fenomena ega moguće su dve stvari. Ako ste egOista obavezno se poredite sa drugima. Ego ne može da postoji bez poređenja, stoga ako zaista želite da odbacite ego, odbacite poređenje. Bićete iznenađeni: gde je ego otišao? Poredite i ego je tu; i on je tu samo u poređenju. On nije jedna aktuelnost, on je fikcija stvorena poređenjem. Na primer, prolazite kroz baštu i naiđete na veoma veliko drvo. Uporedite: drvo je LJ tako veliko, iznenada ste tako mali. Ako ne upoređuj ete, uživate !l drvetu, uopšte nema U problema. Drvo je veliko - pa šta! Pa neka bude veliko, vi niste drvo. I postoji drugo dr B veće koje nije tako veliko, ali ono ne pati od bilo kakvog kompleksa inferiornosti. Nisam A nikada naišao na drvo koje pati od kompleksa inferiornosti, ili od kompleksa superior V nosti. Čak i najviše drveće, Libanski kedar, čak ni to drveće ne pati od kompleksa supe I T riornosti, jer upoređivanje ne postoji. Čovek pravi poređenja jer ego postoji samo ako je hranjen neprestanim upoređi vanjem. Ali onda ćete imati dva ishoda: ponekad ćete se osećati superiorno, a ponekad 319
će te se os; ćati inferior no . .' mo gu ćn os t da se os ećate inferi or no j e veća od mo gu ćn os ti . rn o, Jer po sto je mi lio da se os ecate �� pe no ni lju di: neko je lep ši od vas, neko je viš i od vas, ne�o J e Jac I O ? vas, ne�� izgleda int eli ge ntn iji od vas, neko je uč en iji od vas, neko . . Je US p�S � IJI, neko !� ? OZ na tIJI , neko J e ovo, neko je on o. Ako sam o nastavite da poredite, . . mI lIO nI lJu dI ... ste cI cete veliki komplekSi inferi or no sti . Ali to ne po sto ji, to je vaša tvo rev ina . On i koji su još luđ i, on i pate od kompleksa su pe rio rn ost i. On i su toliko lud i da, kad up oređu J �, ne mogu da �ide da postoje mi lio ni lju di koji su različiti na mnogo na čin a i . or nI na m nogo aclna up en . On I su tako obuzeti egom da ostaju zatvoreni prema svemu : � . sto J e su p� no:nIJ e; on 1 uve� gledaj u inferiorne. Kaže se da lju di vole da sretnu lju de koji . su na nekI nacln Inf en. or nIJ I od nJI h; to ih hr an i. Lju di vole druge koji po državaju nji ho v ego. Luda os � ba će pati�i od kompleksa su pe riornosti, jer će uvek izabrati one stvari koje . ,. Je cin e su pe no rn om . Ah on a zn a da izvodi trik. Kako može da ob ma ne seb e? On a zna da bIra sa � o on: tačke koje čin e da se oseća su pe rio rn om , zna šta nij e iza brala to je tu na . � arg.lnl, savrseno J e svesna toga. Tako se nje n kompleks su pe rio rn ost i uvek dr ma : nači �! e � Je n � pesku, kuća može da se sru ši svakog trena. On a pati od strahovanja jer je na cIn Ila kucu od peska. Isus kaže: N e pravite kuće u pesku; nađite stenu. Osoba sa �iše zdravog razum � će patiti od kompleksa inferiornosti, jer će gledati . d?stu na svemu sto se događa svuda okolo, i počeće da sakuplja ideje sv�d � oko�o, bIce � da Je Infenorna. Ah obOje su senke ega, dve strane ega. Superiorna osoba duboko dole nos � kompleks inferiornosti, a osoba koja pati od kompleksa inferiornosti duboko dole nosI kompleks superiornosti; želi da bude superiorna. _
,
Cu o sam - ne zn am kolik� je to tačno - da je Mo rarđi De sai pit ao ps ihoanalitičara . , pa tIm od kompleksa inferi - naravno po taj no - "Za sto ornosti?" Ps ihoanaliti �ar je kr en uo u duboke an ali ze : da nim a i da nim a sa Mo rarđi De sai em . . kO JI Je lez, ao na njegovom kauču uz slo bo dn e aso cij ac ije . I on da jed no g da na skačući sa rado �ću, pSi ?oanalitičar je izjavio: "G os po din e, potvrđujem da ne patite od 'kompleksa Infen or no stI , ne treba da se brine zbog toga." I � or� rđi De sai je t�kođe bio sretan. Rekao je: "Ali ja sam uvek mi sli o da patim, a sad a VI kazete da ne pa tIm . Vi ste sigurno u pravu, ali možete li da mi date ob jaš nje nje kako ste tako uvereni u to što ste rekli?"
A psihoanalitičar reče: "Gospodine vi ne patite od kompleksa inferiornosti - vi ste jednostavno inferiorni!"
T R I
U e. �ar liti po �o sa m zi Iz . an rio inf ko o bil je da m �� � Izuzev političara, ne mi sli � � . S . Je ka lItI Po . ku lItI po u IC! te stvari, ako neko ne pati od ko mp lek sa InfenornostI ne ce uo ps T da u � sve i bi s žu ka do da le že i : arena za on e koji pate od ko mp lek sa inferiornosti, jer on E da ze ka da ze mo da nis u inf er ior ni: Pogledaj, po sta o sa m premijer, ili pr ed se dn ik! Ko sa P oeg o vrl su ji ko de lju ači sa m inferioran? Dokazao sam da nis am inferioran. Politika privl E ist ičn i i pate od kompleksa inferiornosti. . rn os tI.. On I znaju . N no pe Um etn ici su samo u drugoj krajnosti: on i pate od kompleksa su I li Po . etu sv u što ne ore da su stvaraoci, zn aju da su do šli sa po seb nim kvalitetom da stv K ći, mo je ža olo p e viš sve u gn sti tičari pate od kompleksa inferiornosti, pokušavaju da do . A og zb tI; os rn no pe su da dokažu se bi i drugima da to nij e tako. Umetnici pate od kompleksa ne a ad nik e k i etn um an jed Ni o bn so đu me ju lja av pr ras . o : . toga se um etn ici neprestan N udr an Jed uJu tlk kn o an est pr ne i On . etu sv o ine pr do ko ika ik etn um i slaže da je neki drug A gog; ne mogu da bu du prijatelji, on i su svi su pe rio rn i lju di! . a pn stu do tn su to I a. eg u igr nu up lok ce a, tog st po glu L svu o ide uv M ist ik je neko ko je . ika 5 s mi t sve ili , ika E etn um et sv ći mo ke liti po et sv sveta . . odbacl o po . lazna, be sm lslen a: on Je S M istik je onaj ko je uvideo da su sva po ređ en ja . . . I, rn no pe su nI mI sa VI o vn sta no jed ste vi je, en T ređ po e cit ba ređenje. Trenutak kada od ? mi sa vi o sam ste o ak ni or eri inf ili i rn rio V pe su i bit e žet ni inferiorni. Kako mo d an An o ! am s i li, sta ne su tu sve u i ug dr i sv i , rat i tsk A sve � Samo po mi sli : de sio se Treći . , ao ost slr Ba Je o sam o; sta ne a ad en izn je t sve . o M ao Ce ost je, an pit Ba šir, koji je postavio ovo o vn sta no jed bi Bio n? ora eri inf ili ran rio pe su bio bi li A Da ni. Po u u, rk pa sedeći u Koredžaon ti sam, jer ne bi bil o nikoga sa kim bi se po red io. . . . . . . , L ma pre Ot ZIV tI stI vla J J sVO I ZIV sam on , on je da a zn ko . ko ne o vn sta no jed je k Mi sti U do za e jnj kra je On e. bić to, sti vla oje sv a im or, ost pr ni tve ps so ara stv , sopstvenom svetlu B ta, ois eg ki ne e nij I on ni. olj ov zad ne ni i bit e žet mo ne ja voljan sa sob om , jer bez po ređ en A da o gle vn sta no jed On . jem en ređ po i an hr se ego je, en ređ po ba ne mo že da bu de - egu tre V ko nis lo vr je ko ne a o ok vis o jak je o drv ko ne i os, lot je os lot i a svoja po sla . Ruža je ruž I ali sve je kako jest e. . T r no pe su da on je e gd i ja, en ređ po z be tak nu tre an jed na ite Sa mo pokušajte da vid nost i inferi orn ost ? [ gde je ego?, izvor svega toga? 321 .
.
,
Treće pitanje: Voljeni Ošo, odao sam se sklonosti da govorim laži. Zašto to činim ?
v��al, to �ože � iti samo da bi se osećao superiorno. Ljudi počinju da govore laži jer o st, im to Je pose ogu da se pretvaraju da znaju stvari koje niko dru i ne zna Istina ' .Je unIverzalna, . n � . laz" J.e privatna. To je vaša vlastita kreacija, niko drugi ne z�a za to'' postaJete veoma posebnI, poznavalac. Ako kažete istinu nećete biti posebni. bio mudrac. jednom se dogodilo da su iz kraljeve palate ukrael Cuo sam da je u s � . de �1. veo �a dra?ocenI. dIJamantI, I kraljevi ljudi su tragali za ukradenim blagom. Kralj je vo eo to a�� nJ� tako mnogo, da su morali biti doneseni nazad po svaku cenu ' ali nika kvog traga nIJe bIlo. I, o ostroumno zapažanje može da pruži. Kad god smo bili u PO O ne e � � " . . . ' �e:�I�- a n�1 smo SIrotI IJ�dl, ne možemo da idemo jako obrazovanim naučnicima ne e o da Idemo . eksper�lma - uvek idemo našem starom mudracu. To nije nikada b ilo . uvek Je nalazIO neki lep savet za nas." razocaranje; T.ak� su zvaničnici otiš �i. �udr�cu. Mudrac je zatvorio oči, malo meditirao, a onda re k�o . " a, znam ko Je to, UCI�IO. Ah pre nego što to mogu da vam kažem, nešto da mi obec�� . : rv?, da nIko nece nIkada saznati da sam vam ja rekao ko je ukrao dijamante" ecanje Je naravno dato. Onda mudrac reče: "Dođite sa mnom Moraćemo da �d e o veoma daleko od ljudi, duboko u šumu, tako da niko ne može n �što da 'čuJ' e, �a c�k �nI da pretpostavi. I samo vaš vođa treba da pođe samnom". Uhvatl' o J' e vo đu, I vo đa J e b veo m a uzb uđ en: b"10 Je na samom rubu otkrivanja blaga i nadao se da će biti ne ' :�;�;;građen o � kraija. Bilo je to dugo hodanje kroz šumu: Stalno je ponaVljao: "Sa�:, � nI koga, a i I starac Je rekao: "Samo još malo ." Konacno vođa je bio umoran i rekao je: "Zašto me teraš da hodam sve dalje i dalje?. U moran sam, s�svlm umoran. Ako znaš molim te reci. Ako ne znaš reci tol" Mudrac .rece: .".Znam. Priđi bliže. Šapnuću ti na uvo, tako da ni ko ne č�je" a : "TI Izgleda da si skoro lud. Ovde nema nikoga, ostavili smo Ij � de kilometrim ��Z� ::�� •
-
•
10
T o g o le o v i d ju L . o n b se o p to eš n i it b e et eć n u n ti is u ln za er iv n u u v k Sada, ako kažete ta R o p o ek n ju a im i n o ži la m je n a lj iš m Iz . ži la ju a lj iš m iz a d , ži la ju ča varanja, lj u d i vole da pri I o k ta , a n ti o lj iš m iz a en v st p so a v o h ji n je to ; u et sv a n i g sebno znanje koje nema niko gdurud a ukrase na takav način, mogu d a racionalizuju, mogu S da niko n e zna za to. Oni to mo tegije d a to zaštite. I to uvek donosi radost lj u d im a kada T da načine mnoge, mnoge stra z n a ju d a su pametniji o d drugih. E a d n o ; e g ru d u n a m b o a d mogu d o g ad k ća se o ro b o d ek v u se o eg i , u et sv a n ž la a P eć jv a n je o g E . ip tr o eg n a To je jed e v i g ru d a li d je je n a it p lo ce ; e n i il ži la te ri o v o E g li a d je n a it p e ij n to I . o n b se oseća pose a d e it n či u a d a k I . a n ti is ao k a d le g iz to k ta u N en tr a z r a b , ju ru e v li a st o o k . A e ruju u to il i n I ć. o m je a d am v to , as v u ju u er v ji o k su brojni o n i i. ic rn e v ju a b e tr e n i n ti is : m ti se d o p s K a v a d te li o zv o D i. ic rn e v i n b Isti n i n is u potre , ce n u S u te je u er v li a "D : a it p e n g o ik A n o ik N e? n r za je ru e v e n u to i v Sunce izlazi ujutro li a d , ce n Su u te je u er v li a "D : a it p i e đ o d o ek n o k A " c? se e M u te je gospodine? D a li veru e n N O ? ri a v st te a it p to aš Z . d lu je a d te će li is m " e? eć rv d u te je u er v li a d c, se e verujete u M A . h ji n u je u er v se a d e eb tr o p a m e n a d jesu, tako i k li e v te je a st o p i ž la e at lj iš m iz a d a k I i. ic rn e v ju a eb tr e n i n ti is ; ži la L L ju d i veruju u i d ju L ! a ij g li re e n ti o st i tr a a n d je je a n ti Is . a ij g li re e n ti o st i tr i lj m ze a E n ji o st o p a vođa. Stog a m e n i , ti e m ri p ih a d že o m e n o ik n a d e v k ta ži la su a d a K . st o n v ti en S v su pokazali veliku in u d ri o v o g a d a lj v ta as n i d u lj o g o n m o ak T i. en ić št za e st i v , v ti ro T p i a z načina da se dokaže hovne laži; to je sigurnije. živaš govoreći laži, govori duhovne laži - d a je zemlja šu- V Vimal, ako zaista želiš d a u vilizacija, da N LO-i dolaze iz šuplje zemlje. Pričaj laži, MA plja, d a je unutar zemlje is ti n sknaecima tri lica već četiri. N iko ne može da dokaže, il i pore A natprirodne, duhovne, d a B o g o će biti presudno je pouzdanje sa koji m možeš d a lažeš. kne koliko li ca im a Bog; sve št ude, postaće zarazno. Možeš da pogledaš, tokom vekova Lj Tvoje pouzdanje će da hvata lj U to se dešavalo. a en lj V O n o p ta B u p e iš v a d f, p m a K jn a M , ji fi ra g io b to au j jo o sv u o a is p a n je r le it H lf o Ad o v o g je n je A to ; n o ao k ro b o d o k ta a zn e n to i g ru d o ik n i ar v st a zn n o I . a n ti is je a laž post im o p i b V e n o ik n a d i in rš v o p a n ži la te či o o k ta , a m ži la u eo v ži je t o v ži j o sv o e C . iskustvo I slio d a b i iko poverovao u njih. ari, ceo svet ide dole u pakao zbog jevreja." Kako su jevreji T Na primer: "Ceo svet se kv ori o jevrejima, čak su se i njegovi prijatelji smejali, došli? Kada je po prvi počeo d"Ta ogojev glupo." Rekao je : "S a m o čekajte. N astavite to d a 323 čak su m u i prijatelji rekli: •
tl
po navljate, i � e sa m o da će ne-Jevreji početi da veruju u to, čak će i Jevreji verovati u to . Sa m o na stavite to da po navljate." Verovanja se stvaraj � ne pr es ta ni m po navlja nj em . [ on je uč in io da ce la Ne m ačka .I as a veruJ e � J � dn a od na J m te lig e� tn iji h ra sa na ze m lji , i postala je žrtva tog glupog čo . . veka. A h on J � Im ao ne ko hk o kvahteta. Na pr im er, bi o je sp os ob an da nešto neprestano ponavlja godl nama sa pouzdanošću, sa krovova kuća, sa potpun om si gu rn oš ću' bez okle. vanja. To Je bi lo zarazno. �ju di �� veru!� u to št� kažete, ljudi veruju u način na koji to kažete. [ je dn om v ka da au cl te vestmu � r� canJa lazI, to po � taje navika, je r lju di po či nj u da vam veruju, počinjete a postaJete mocm. [ on da , ako mozete da pr Ip remite jo š neko liko stvari' vaša moć će biti . ne iz rn er na . � a pr im er, ako možet� d� ostvarite izvestan karakter, to vam daje kredibilite t. Ak o �am Je ka:�kter takav da lju di mogu lakše da vam veruju, to će vam po m oć i Lj ud i ko ji zlve sa la zI m a uvek stvaraju karakter oko se be ; ako ne karakt er on da ba r�m da tako Izgleda. Hi tle r je bi o m ah atm a. ? n ni je bi o pi ja ni ca, on ne bi ni takao bi lo šta toks ično. Kako mozete da � e verujete takVOJ os ob i? On bi je o sa m o vegetarijans ku hranu, on ne bi takao . ? e.v� �etarl]an sku hran�. Kako možete da ne verujete takvoj os ob i? On ne bi ča k po pi o . ni caJ �h �afu, n � bl m pU SI O. �a �o da n� verujete takvo os ob i? O n je bi o veći mahatma od . M OIađ l De sa l]a , Je r on ne bl PI O vlastitu mokraću. Kako da ne ve rujete takVOj os ob i ?. M orate da veruJete! O n im a po tp un o poverenje. O n b! ustao rano ujutro kao š :o se po učava već vekovima; iš ao bi rano u krevet. On . . : o ���J : ne ze nJ a skoro do kraJ � - �aze � �koro, je r sa m o tri sata pre nego što je umro, iz . VI S �VSI sa m o � blstvo, on se oz em o. M ls hm da je to je di na stvar, koju je ikad uč in io da se m o�e nazvati m �drom - sa m o tri sata ranije ! M ora da je m is lio : .. Šta m i sa d može �činiti vencanje? Um re cu svakako." Sa � o tri s � ta �an ije... us re d noći, kada je od lu či o da izvrši sa m ou bi st vo , po zv ao ·e . svestemka. Sves �em k Je bI O prob � đen i � oveden u po dz em nu so bi cu . Sa m o tr i, če tir i p i o o Ja te lja su bi la prIsutna, ce re m om Ja vencanja je bi la urađena na glo i brzo i je di na stva . kOJu su � ra dl h po sl e ce re m on ije venčanja, bi lo je sa m ou bi stvo - to im je b i o m ed en i m e� se c. On Je ostao ne že nj a ce lo g života. Te s �:ri daju kr ed ib ili tet. Ako zaista že liš da bu de š lažov, ako za is ta že liš da nasta oV VIS da lazes, on da treba da napraviš dokaze da si čovek od ka raktera, kako m ož eš da
�
v
v
j
lažeš? Ljudi će ti verovati. Zato vaši sveci, koji žive od takozvanih duhovnih laži, zavise T R od karaktera. I Covek koji živi od istine ne mora da ovisi o bilo čemu drugom; istina je dovoljna. Ali istina ne stvara verovanje kod ljudi - u stvari, istina ljuti ljude. Ljudi vole laži i uvek ih S proiz lažima, skloni su milioni sklonosti tvoje istina ljuti. Vimal, to je uzrok, ne samo stog razloga što ljudi nisu nikad ljuti zbog laži. U stvari oni žele da čuju što više. Kažu: T o E 7" " Šta Je novo . [stina nije nikad nova. Ako mislite na istinu, onda nema ničeg novog pod suncem. P Kada kažete: "Sta je novo? Kakve su vesti?" vi pitate: "Daj mi još nekoliko laži, još neko- E N liko ogovaranja, još nekoliko glasina." [ vi ste spremni da verujete. U stvari što je veća laž, I veća je mogućnost verovanja, jer ako je samo mala laž nju ljudi mogu otkriti; oni imaju toliko pameti. Ali ako je laž veoma velika, veća od njihove inteligencije, oni neće nikada K A biti u stanju da je otkrijU. Zato velike laži žive vekovima. Sad, pakao je laž, ne postoji pakao. I nebo je laž; ne postoji nebo. Ali one su živele N vekovima i vekovima, i mislim da neće nestati. One će živeti. Bog kao osoba, to je laž. po A stoji pobožnost, ali nema Boga. Kada god koristim reč bog jednostavno mislim na pobož nost, upamtite. Prevedite to uvek u pobožnost. Postoji kvalitet pobožnosti u postojanju, L ali nema Boga. Ali ljudi žele Boga, ne žele pobožnost; oni nisu zainteresovani za pobož- E nost. S Zbog toga ljudi kao Buda nisu mogli mnogo da utiču. Buda i cela njegova religija T su nestali iz ove zemlje. Jedan od najosnovnijih razloga je ovaj: on je isticao pobožnost V a ne Boga. Ako ima pobožnosti, onda je to težak zadatak. treba da izrastete u pobož A nost; to nije nešto gotovo što možete da posedujete. To nije nešto čemu možete da se M molite, nije nešto od čega možete da tražite bilo šta. To nije već tu, to mora da se stvori A u najdubljem jezgru vašeg bića. To je kao ljubav - treba da procveta u vama, treba da pustite njen miris. Treba da postanete božanski, samo tada postoji Bog; inače nema LJ U Boga. . Ali to je previše. Niko ne želi da plati tako visoku cenu. Zašto ne verovati u jedno- B stavnu laž, da postoji Bog - vrlo, vrlo star, prastar čovek sa belom bradom, koji sedi na A zlatnom prestolu, spreman da ispuni bilo koji od vaših zahteva, ako istinski zatražite? I V I to je trik. Ako su vaše molitve ispunjene, sveštenik može da kaže: "Ti si stvarno tražio"; .... ako se ne ispune: .. Nije bilo vere u tvojoj molitvi." U stvari nikada nema vere u vašoj molitvi, jer kada ima vere nema potrebe da se moli. Sve molitve izlaze iz sumnje. Ali ponekad - to je samo koincidencija - desi se da se 325 v
o
v
neke molitve ispune. To je samo događaj, to je samo slučajnost; nema nikoga da ih ispuni. Ali kada se one ispune, sveštenik može da eksploatiše situaciju. On može da kaže: "Po gledaj - molio si duboko, sa verom, tvoja molitva je ispunjena." Ali to se događa samo ponekad. U devedeset devet slučajeva od sto, molitva se ne ispunjava. Ali vi znate da nije bilo vere; postojala je sumnja. Čak i kada ste molili, posto jala je sumnja ima li Boga, da li će On čuti, da li će saslušati, da li će učiniti po vašoj volji - sve vrste sumnji. Uprkos svih tih sumnji vi kažete: "Zašto ne pokušati? Šta ćete izgubiti? Pokušajte. Možda, moguće ..." Vi to znate. Tako kada se ne ispuni, sveštenik uvek može da vam kaže: "Vaše poverenje nije bilo potpuno." Bog kao osoba, to je laž. Bog je kvalitet, a ne personalnost. Ne možete da se molite Bogu. Možete biti u molitvi, ali kada postoji zaista molitva to je samo kvalitet ljubavi, ni šta drugo. Bez reči da to iskažu, nikoga da mu se obraćate, to je jednostavno pesma, pe sma bez reči u srcu, samo pomeranje najdubljeg u vama. Ljudi vole laži. Istina je mučna. I ljudi takođe vole laži jer one čine da se osećaju do bro. Morate lagati o nekom drugom: sreli ste A i lažete o B, i činite da se A oseća dobro; onda sretnete B i lažete o A, i činite da se B oseća dobro. Kada lažete o drugima onda ljudima dajete ideju da su oni bolji od drugih. Možete da igrate tu igru, i ako je igrate pa metno, lukavo, možete imati mnogo koristi. Mula Nasrudin i njegov prijatelj Rahimtulah stoje na uglu ulice i vređaju jedan dru gog. Jedan je drugog nazvao glupim, varalicom, i lopovom. Drugi reče: "Ti si kukavica, bednik, licemer." Na kraju su počeli da vređaju jedan drugom porodicu. Mula Nasrudin je pogledao Rahimtulaha pravo u oči i rekao: "Tvoja sestra je smrd ljiva stara kurva; za dvadeset pet paisa dozvoliće da je povali jednooki gubavac." Rahimtulah je ostao bez reči. Neki posmatrač je bio zapanjen. Priđe mu i kaže: "Za ime Boga, čoveče, kako možeš da stojiš tu i dozvoliš da Mula tako vređa tvoju sestru?" Rahimtulah reče: "Ja nemam sestru, nikada nisam imao sestru, i sada kad su mi ro ditelji mrtvi, nikada neću imati sestru." Zato se posmatrač okrete Muli Nasrudinu i reče: "Mula, nema svrhe da ga vređaš tako, on nema sestru." "Naravno", reče Mula. "Naravno da nema. Ja to znam i on to zna, a sada čak i ti to znaš. Ali pitam te, koliko ljudi, kojima je otvoren prozor i koji su slušali svaku našu reč - koliko njih to takođe zna?"
Ljudi žive u ogromnom neznanju; nisu upalili svetlost sveće koja je tu u njihovim T srcima. Njihova unutrašnjost je puna tame. Oni ne znaju čak ni sebe - šta bi drugo mogli R I da znaju? Stoga možete lako da lažete i oni će u to poverovati, i možete da iskoristite nji hovo verovanje. Političari su to radili, sveštenici su to radili, i to se radilo kroz vekove. S Iskorištavanje ljudi. To je jedan od najlukavijih poslova koje je čovek ikada izmislio. T U ime religije, samo su laži i laži bile propagirane. Stoga, kada god dođe čovek istine, E postoji velika konfuzija. Isus je napravio konfuziju jer je počeo da govori istinu kakva P jeste, a ljudi su bili naviknuti na laži. Oni misle da su njihove laži istina, i sada dolazi taj E čovek i počinje da govori nešto drugo, nešto potpuno različito. Oni, ili treba da veruju N tom čoveku ... onda treba da odbace celu tradiciju, koja je dugo, dugo ulaganje, i samo I nekoliko hrabrih to može da uradi. Ili, lakši način je uništiti tog čoveka, učiniti ga nemim, K tako da mogu da nastave da sanjaju i veruju u svoje laži. A Pitaš me: "Sklon sam laganju. Zašto to činim?" Mora da si spoznao drevnu veštinu političara i sveštenika; možda si nesvesno naba N sao na to. I sada ti se te laži isplate. A Znam jednog čoveka, na neki način jako dobrog čoveka. On nikada nije radio, nije nikada ništa uradio, ali je jako dobar u nekoliko stvari; u igranju karata, u igranju šaha, L E u ogovaranju, i sličnim stvarima on je savršen. Veoma kulturan, vrlo obrazovan - on je S doktor filozofije; zajedno smo studirali. Celog života je živeo od laži i varanja ljudi. T Kada sam bio profesor na univerzitetu, ponekad bi došao i ostao samnom nekoliko V dana. Jednom sam ga pitao: "Kada ćeš prestati sa svim tim lažima?" A Rekao je: "Nikad!" M Rekao sam: "Ali pre ili kasnije bićeš uhvaćen." A On je rekao: "Nikad ... jer ima toliko mnogo miliona i miliona ljudi na svetu, a ja osobu varam samo jednom; onda zaboravim na nju, i nađem drugu žrtvu." I rekao je: "Imam LJ samo mali život, možda sedamdeset ili najviše osamdeset godina" a svet je velik i žrtava U tako mnogo - mogu da nastavim da varam." B Bio je jako pametan kad je sticao prijatelje, bio je jako pametan da stvori osećanje A da je on čovek kome se može verovati. Jednom kada se poverenje pojavi, on bi vas odmah V prevario. Ali toliko je sigurno: nikada ne bi prevario istu osobu dvaput. Nije bilo ni po I T trebe, postoji tako mnogo ljudi. Mora da si našao neku hranu u laganju ljudi. Možda ti pružaju više pažnje, možda čine da se osećaš da više znaš od njih. Postoje ljudi koji žive od čitanja dlanova drugima. 327
Niko ništa ne zna. Ima ljudi - koji tumače tarot karte, eksperti u tumačenju Ji đinga... to su :v: u OS �?V� i ��e. Mož :š da izmisliš sopstvenu igru. I ako počneš da igraš te igre po staces sve vIse I vIse uspesan. I te stvari koštaju - mada je to što neguješ svetovno, lažno, a to što gubiš je zaista bitno. Gubiš svoju vlastitu dušu, vršiš samoubistvo, ali osećaj je kao da se isplati. Pres �ani d � uživaš u tome, zaboravi celu veštinu! Naravno osetićeš da se javljaju , mnoge teskoce, Jer mora da SI postao ovisan od veštine laganja. Preuzmi rizik, neka bude teško. Nekoliko dana, biće teško. Prestani odmah! Poslušaj Atišin savet: tri teškoće. Prvo: ako pos �an�š sv:stan dok nekoga lažeš, odmah, usred toga, zatraži oproštaj. . ReCI odmah: ..Ovo Je bIla laz, vraćam se svojoj staroj navici. Oprosti mi molim te." To će biti t:ško, ali ne postoji drugi način. Kada se navika duboko ukorenila, mora biti odlučno potucena. Drugo: postani svestan kada se tek pripremaš da kažeš laž. Baš kad je na usnama, baš na jeziku ... zaustavi je onda tu i tada, odbaci je tu i tada. I treće: postani svestan kada laž počinje da se pomalja u tvojim osećanjima, u srcu. Ako možeš da uradiš te tri svesnosti, laganje će nestati. I u trenutku kada laganje prestaje, istina se javlja. A istina je jedina stvar vredna traženja i traganja, jer istina oslo bađa. •
Cetvrto pi ta nj e: Voljeni Ošo, govoriš o ljubavi i samilosti. Spoznala sam i osetila različite oblike ljubavi i samilosti. Možeš li objasniti različite oblike ljubavi, i šta podrazumevaš pod samilošću?
D oroti Kaplan lj � bav s� lestve, le stve sa tri st ep en ika. Na jn iž i st epenik je seks, sred . . . : . v nJ I J � lju bav, a najVISI Je m ol Itva. Zbog ova tri stepenika moguća je hi lja du i je dn a kombi . na cI Ja. Prava sa m ilo st javlja se tek kod trećeg st ep en ika, kada seksua lna en ergija postane . m ol In:a - sa m Ilo st bude, sa m ilo st o kojoj govori Atiša. Kada je st rast tako potpuno tran sf or m Is ana, do kr�ja , tako da je više nema, on da se javlja sa m ilo st . Prava sa m ilo st se jav lJa sa m o kad Je vasa se ks ua ln a en ergija postala m ol itva. A li sa m ilo st ož e da se javi i na drugom stepeniku takođe, i m ož e da se javi tako � . đe I na pr vo m . Stoga Im a tako m no go ra zl ičitih sa m ilo st i. Na pr im er, ako se sa m ilo st javi na prvom stepeniku, kada živite na jn iž i nivo ljubavne energije, se ks, on da će sa m ilo st biti
samo jedan ego trip. Onda će samilost biti veoma egoistična: uživaćete u ideji da ste sa T milosni. U stvari ćete uživati u patnji drugih, jer tuđa patnja vam daje priliku da budete R I samilosni. Neko je pao u reku i davi se. Seksualna osoba može da skoči i da ga spasi, ali njena radost je u tome što je bila toliko dobra, da je učinila nešto predivno, nešto veliko. Pričaće S o tome sa ponosom, hvali će se sa time. Samilost na najnižem stepeniku, seksualnom, ja T E viće se samo kao jedan ego trip. To rade milioni misionara, širom sveta - služe siromašnima, služe bolesne, služe P neobrazovane Aboridžine, necivilizovane. Ali sva radost je da: ..Ja činim nešto veliko." ..Ja" E je ojačano. To je jedan ružni oblik samilosti. Zove se služba. Služba je prljava reč od šest N I slova. Druga vrsta samilosti se javlja kada dođe ljubav. Onda je samilost simpatija: osećate, K zaista osećate za drugog. Stupate u harmoniju sa drugim, patnja drugog vas uzrujava. To A nije nešto za hvalisanje. Na drugom stepeniku nikada nećete govoriti o svojoj samilosti, N nikada; o tome se ne priča. U stvari nikada nećete osećati da ste učinili nešto posebno, A jednostavno ćete osećati da ste uradili šta god je trebalo da se uradi. Videćete da je to bilo ljudski uraditi. Nema ničeg posebnog u tome, ništa neobičnog; niste stekli neke du L hovne zasluge radeći to. Nema ničeg kao zasluga u tome: to je bilo prirodno, spontano. E Onda samilost postaje nežnija, lepša. S Na trećem stepeniku, gde seksualna energija postaje molitva, samilost se javlja kao T empatija - ne čak ni kao simpatija, već empatija. Simpatija znači osećanje tuđe patnje, V ali još uvek ste na rastojanju; empatija znači postati jedno sa patnjom drugog - ne samo A osećati već patiti to, stvarno ulaziti u to. Ako neko plače, simpatija znači da osećate za M . nekog ko plače, empatija znači vi počinjete da plačete. Niste samo u prostoru osecanja, A postajete usklađeni, postajete zaista jedno: dešava se stanje jedinstva. Čovek dođe Budi i pita: ..Ja sam veoma bogat i nemam dece, i moja žena je takođe LJ umrla. Sad imam sav novac na svetu. želeo bih da uradim neki r,ad sa zaslugama. želeo U B bih da učinim nešto za sirote i zgažene. Samo mi reci šta da uradim?" A Priča se da je Buda postao jako tužan i suza se skotrljala iz njegovog oka. Čovek je bio jako zbunjen. rekao je: ..Suze u tvojim očima? I izgledaš tako tužan - V I zašto?" Buda reče: ..Ti nikome ne možeš da pomogneš, jer do sada nisi pomogao ni sebi. I 'y ne možeš da uradiš ništa samilosno, jer su tvoje energije još uvek na najnižem. Tvoj grubi metal još nije postao zlato. U stvari," reče Buda, ..jako mi je žao zbog tebe. želiš da budeš 329 ,
od neke pomoći ljudima, ali nisi. Ti još uvek ne postojiš, jer još se nije desila svesnost, a bez svesnosti kako možeš da postojiš? Nemaš stvaran centar iz koga može da ističe sa milost." Samilost može imati te tri kategorije, i ljubav takođe ima tri kategorije. Prvo, seks. Seks jednostavno znači: "daj mi - daj mi još i jOš!" To je eksploatacija, to je ono što Mar tin Buber naziva Ja-to odnosom: "Ti si stvar i ja želim da te koristim." Muškarac koristi ženu, žena koristi muškarca, roditelji koriste dete, i dete koristi roditelje, prijatelji kori ste prijatelje. Kažu: "Prijatelj je samo prijatelj; prijatelj u nuždi je pravi prijatelj." Koristite, svodite druge na robu. Ziveti u Ja-to svetu je propustiti celo iskustvo čuđenja. Onda ste okruženi stvarima - ne osobama, ne ljudima, ne životom, već samo materijalnim stvarima. Najsiromašniji čovek na svetu je onaj koji živi u Ja-to odnosima. Seks je iskorištavanje. Ljubav je sasvim drugačija. Ljubav nije eksploatacija. Ljubav nije jedan Ja-to odnos, to je jedan Ja-ti odnos. Drugi je poštovan kao osoba sa njenim vlastitim pravima; drugi nije stvar za upotrebu, da se poseduje, da se manipuliše. Drugi je jedna nezavisna osoba, slobodna. Sa drugim treba komunicirati, a ne eksploatisati. Ljubav j e komunikacija .. energiJa. Seks je samo: "Daj mi, daj mi, daj mi jOš!" Stoga su seksualne veze neprestano rato vanje, sukobi, jer drugi takođe kaže: "Daj mi!" Oboje žele još i još, a niko nije spreman da pruži. Zbog toga sukob, nadvlačenje užeta. I naravno, ko se pokaže jači, iskorišćavaće drugog. Pošto muškarac ima jaču muskulaturu od žene, on je iskorištavao, sveo je ženu na krajnje nepostojanje; razorio je dušu žene. I njemu je bilo lakše ako je duša potpuno razorena. Vekovima ženama nije dozvoljavano da čitaju; u mnogim religijama ženama nije dozvoljeno da uđu u hram, ženama nije dozvoljeno da postanu sveštenici. ženama nije bio dozvoljen nikakav javni život, nikakav društveni život. One su bile zatvorene u ku ćama; one su bile jeftina radna snaga, radile po ceo dan, radile, radile. I bile su svedene na seksualne objekte. Nije bilo mnogo razlike između prostitutke i žene u prošlosti. žena je bila svedena na neprestanu prostitutku, to je sve. Veza nije bila veza, to je bilo vlaSl11stvo. Ljubav poštuje drugog. To je odnos davanja i primanja. Ljubav uživa u davanju, i ljubav uživa u primanju. To je deljenje, to je komunikacija. Oboje su jednaki u lju bavi; u seksualnom odnosu nisu oboje jednaki. Ljubav ima sasvim drugačiju lepotu u tome. •
• •
n � e � ar s I . ež et m i lik ve i oj st po to za ; . � Svet se polako, polako kreće ka ljubavnoj ve zi 1 111 : na I OV N . su no ? o o -t Ja � n e an ov sn za su r je u, an st ne da u aj or m e on u aj st ne ije stituc . IJu ac ug dr i at Im ce 1 11 ? . Ju kn � o se da će no ez av ob a nj lje de vi te pu vi no , ije ac ik un ko m ,ce bl t� vlasl11k� ne i; vn si se po ne će Bi a. nj lje de , vi ba lju u . Ja -�o om ar u, arom . Je dl11s�tvo. U �eks u Je za i oJ st po vi it ol m U a. itv ol m je vi ba lju vo ni i iš Zatim, na jv . ce ne u m Ja c1 � ad � t ka � eJ vr Je a ov eg nj e; aj st tu r be Bu n ti ar M s. no od i -t Ja vi ba lju u s, od no , e gd s n � od tl 111 , ]a 1 ,,11 : J � to k: ra ko n da je š jo i it in uč se a or m li A . lje da e id da i it ol dozv � ! to vl ho ra �t a. dn � J o ka c ve e dv o ka u iš on ci nk fu ne e ob os e dv e gd s no od u, . aj st ne . ti i ja . . v Ja . vI ba lJu t ite al kv I Is jv na Je To . sa du a dn je i al la te a dv d, la sk ki bo du , ija on rm ha o, tv ns di .. m a, I. ob oJ. e to nazivam m olitvom. . ' a tn. st ad 1Ju Im m tl s du la sk u st ilo m sa i a, m iju ad Lj ub av im a ova tri st a. m ja ci na bi m ko im zn ra u e oj st po . �sn o��o da u og m . . . Je li A l. � os � l m sa a st vr o lik to i , � vi ba lju a st vr o lik to a im , an pl Ka i ot Stoga, D or , . Je ti da I, oc m po tl ce 0 : l. v ba � IJ a rn va st le na a ik en ep st i tr i et m zu ra , ije ln ta en m da un jf na . . J. ra at sm �� . đa ga do se � t l st lo m � sa a st !' v dan uvid gde si ti , koju vrstu lju ba vi živiš i koja . l1e da se na nJ ih popne, S1 VI , Ja uC dr po sa vi e oj st Po e. m to u na će va Pazi se da ne os ta ne š uh vrhovi da se postignu. I poslednje pitanje: m ne ig st po da de ov m sa o ša Do e. m j ju un Vo lje ni Ošo, ne razumem te. Molim te ne zb neku jasnoću.
.
T R I S T E P E N I K A N A L E S T V A M A
, u. oc sn !� em es �� d da a ik hn te a oj m je ija uz Surađ, do ša o si na pogrešno m es to . Konf . m va ta � 11 ul Ih Ja I a, m da su LJ ra ed pr m ni đe re od sa o ša do si da a or m r Ti se os eć aš zb un je n, je e pr im oJ sv u t os rn gu U �i u � ve š ni či na da de ov si ao oš D . os ha aš eć os a Stoga konfuzija, stog m ne og � po da de B ov m sa I11 , de su ra ed pr e oj tv em až m po dr as ud am a. Ja ni sa m ovde da o m sa r Je , Ja an ar A � �� og un tp po og tv od i oj st sa se d ra oj M tvojoj trad ic iji , tvoj im us lo vi m a. I vo no se V ja vl Ja I, OJ St pO da ne ta es pr o ar st da Ka . vo no kada si po tp un o razoren rađa se I . . .. novo Im a Ja sn oc u. . . ' , T h vI go � nJ I a um IZ zI la do n� a oc sn Ja a. oć sn ja Ja sn oć a ni je sigurnost, i si gu rn os t ni je d Je a oc sn . � J � m � ne � et ht va � o, al �d gl 0 o ka , : projekcija, id ej a i filozofija, ja sn oć a dolazi iz . v 3 3 1 as m ne o, Ja an pn bl Ju kO za ijU of oz fil as m ne nostavno zn ač i da ti ne m aš id ej u šta je ste, ,
ideologiju - Hrišćansku, Hindu, Muslimansku, komunističku - da si jednostavno bez ide ologije, bez ikakve filozofije, bez ikakve svete knjige, prazan, krajnje prazan. Nevinost je jasnoća. Onda je sva prašina otišla i ogledalo odražava ono što jeste. Kažeš: "Voljeni Ošo, ja te ne razumem." To uopšte nije pitanje razumevanja. Ne pokušavam ni na jedan način da učinim sebe razumljivim za vas. To nije pitanje razumevanja, znanja; to je pitanje osećanja, viđenja, bivanja. Ali to je ono što se dešava mnogim ljudima: oni dođu sa određenom idejom, sa određenim jezikom koji oni razumeju. ja koristim drugačije metode od onih za koje su oni ikada čuli. Oni dođu sa svojim očekivanjima, svojim ideologijama, svojim jezikom. ja go vorim potpuno drugačijim jezikom, i nemam ideologiju kojoj bi vas učio. Nemam ništa da vas učim; uopšte nisam učitelj. Nemam ništa da vam prenesem, nemam poruku. Moraćete da naučite moj jezik, inače biće sve više i više nerazumevanja i sve više i više konfuzije.
su i al Im a. ek v čo g o ? la m g o tn an eg el ra at sm o p o v ča ji n m su a ij is m o k a VO 'n a is itn s o ln su ek s o m o h u aJ ir � u im � ji o � e žb � sl e or at iv k es e ln ja ci n te o p a n e az p . naređe ja d o an Je , jU en er m m o � s ? l o h sl � I om ck zi fi � o � k r ši m o n d je a k m o m ja an av rg v d P o sl e po , k. � � J vO ah m ar b o d l lt b ce a d a d le g iz r, ga is p itivača iz ja v i: "Pa, d ru , , . am zn o p u ga a d cu a ad "K . ek v čo i d la m i or "B aj n o !" odgov
� �
� :
Dosta za danas.
L E S T V A M A
Meditiraj o tome. Različiti jezici...
v
Zena trgovački putnik deli krevet sa farmerovim sinom. Pokušavajući da izvuče nešto iz toga ona mu kaže: "Hoćeš li da se razrnenimo? Prevali se preko mene, a ja ću preko tebe, i biće nam udobnije." "Oh, u redu je gospo. Preći ću na vašu stranu hodajući oko kreveta." On to učini. To se dogodilo još nekoliko puta. Konačno ona reče: "Mislim da ne znaš šta ja stvarno hoću." "Znam," odgovori on, "Hoćeš ceo prokleti krevet, ali ga nećeš dobiti!"
S T E P E N I K A N A
Da li si čuo za P.E. univerzitetskog predavača, koji je otišao doktoru i rekao: "Kada sam bio dvadesetogodišnjak bio sam kao čelik - tako čvrst da se nisam mogao ni malo saviti. Kada sam imao trideset mogao sam se saviti, ali sasvim malo. Sada mi je šezdeset četiri, i mogu da se ženim." Saslušavši ovo, doktor je upitao šta je on to hteo da zna. A predavač odgovori: "Da li sam ojačao, doktore?"
jedan neiskusan mladi čovek je došao u javnu kuću. Iznenađen je ljubaznošću de vojke. Ujutru se obukao i spremao da krene. "Kako bi bilo nešto novca?" reče devojka. ,,0, ne," odgovori on, "već si bila dovoljno ljubazna."
T R I
•
Lj U B A V I T
333
20
D
I
O
G E N
D
I
I
O G E N
P A S
Prvo pitanje: Voljeni Ošo, štaje ta privrženost patnji? I zašto je tako teško biti srećan ?
I
P A S
Prem Daršan, patnja može da ti pruži mnoge stvari koje sreća ne može. U stvari, sreća ti oduzima mnoge stvari. Sreća oduzima sve što si ikada imao, sve što je ikada bilo; sreća te uništava. Patnja hrani tvoj ego, a sreća je u osnovi stanje odsustva ega. To je pro blem, suština problema. Zato je ljudima jako teško da budu sretni. Zato milioni ljudi u svetu žive nesretni... odlučili su da žive nesretni. To vam daje veoma, veoma iskristalisan ego. Nesretni ste. Niste sretni. Nesretni, kristališete; u sreći se rastapate. Ako se ovo razume, onda stvari postaju veoma jasne . Nesretnost vas čini posebnim. Sreća je univerzalna pojava, nema ništa posebno kod nje. Drveće je sretno, životinje su sretne, ptice su sretne. Celo postojanje je sretno, izuzev čoveka. Bivajući nesretan, čovek postaje veoma poseban, osobit. Nesretnost vam daje sposobnost da privlačite pažnju ljudi. Kad god ste nesretni pa ženi ste, saoseća se sa vama, voljeni ste. Svi počinju da brinu o vama. Ko želi da povredi nesretnu osobu? Ko zavidi nesretnoj osobi? Ko želi da bude neprijateljski raspoložen . prema nesretnoj osobi? To bi bilo previše zlo. O nesretnoj osobi se brine, ona se voli, neguje. Postoji veliko ulaganje u nesretnost. Ako žena nije nesretna muž jednostavno teži da zaboravi na nju. Ako je nesretna, muž ne može da dopusti da je zanemaruje. Ako je muž nesretan, cela porodica, žena, deca, oko njega su, brinu za njega; to je velika uteha. Oseća da nije sam, ima porodicu, prijatelje. Kada ste bolesni, potišteni, nesretni, prijatelji dolaze da vas posete, da vam olakšaju, da vas uteše. Kada ste sretni, isti prijatelji postaju ljubomorni. Kada ste stvarno sretni, 335 otkrićete da se ceo svet okrenuo protiv vas.
voli sretnu osobu, jer sretna osoba vređa ego drugih. Drugi počinju da ose Niko ne . "Tako, postao si sretan a mi i dalje puzimo u tami, nesreći i paklu. Kako se usuđuješ ,caJu: da budeš sretan kada smo mi svi tako nesretni!" I naravno svet se sastoji od nesretnih ljudi, i niko nije dovoljno hrabar da pusti da ceo svet bU,�e protiv njega; to je previše opasno, previše rizično. Bolje je prianjati za nesreću, to vas cml delom gomile. Sretni, i vi ste individua; nesretni, i vi ste deo gomile - Hindu M.usliman: ,� riš.ćanin, I �dijac, arap in, Japanac. Sretni? Da li znate šta je sreća? Da li je t� H.I,nd �,. Hnscanm, M ��I.lman? Sreca Je prosto sreća. Osoba je prenesena u drugi svet. Ona v��e nIJe geo �veta kOJI Je stvorio ljudski um, ona više nije deo prošlosti, ružne istorije. Ona vIse uopste nIJe,de ? v.remena. Kada ste zaista sretni, vreme nestaje, prostor nestaje. Albe :t AJnstaJn Je rekao da su u prošlosti naučnici obično mislili da postoje dve stvarnostI - prostor i vreme. Ali on je rekao da te dve stvarnosti nisu dve - one su dva Ii �a is �� jedinstvene ,stvarnosti. Stoga je on skovao reč prostorvreme, jedna reč. Vreme nIJe nIsta drugo do cetvrta dimenzija prostora. Ajnštajn nije bio mistik, inače bi uveo treću stvarnost takođe - transcedentalnu, ni vreme ni prostor. To takođe postoji, ja to zovem svedočenjem. I kad su jednom te tri prisutne, imate celo trojstvo. Imate ceo kon cept trim urti, tri lica Boga. Onda imate sve četiri dimenzije. Stvarnost je četvorodimen zionalna: tri dimenzije prostora, i četvrta dimenzija vremena. Ali postoji jOš. nešto, što ne može biti nazvano petom dimenzijom, jer to nije peta stvarnost, to Je celma, transcedentalna. Kada ste blaženi počinjete da se krećete u tran scedentno. To nije socijalno, nije tradicionalno, to nema nikakve veze sa ljudskim umom. Tvoje pitanje Daršan je važno: "Šta je ta privrženost patnji?" Postoje razlozi. Samo pogledaj u svoju nesretnost, posmatraj, i bićeš u stanju da nađeš razloge. A onda pogledaj te momente kada ponekad dozvoliš sebi radost da budeš radostan� i onda vidi koje su razlike. To će biti nekoliko stvari: kada si nesretan ti si konformist. Druš tvo t? voli, Iju.di te cene, imaš veliko poštovanje, možeš čak postati svetac; stoga su svi vaši svecI nesretnI. Nesretnost je ispisana velikim slovima na njihovim licima, u njihovim očima. Pošto su nesretni oni su protiv svake radosti. Oni svu radost zabranjuju kao hedonizam'' oni zabranjuju čak i mogućnost za radovanje, kao greh. Oni su nesretni, i želeli bi da vide ceo svet nesretnim. U stvari samo u nesretnom svetu mogu se smatrati za svece. U sretnom svetu �i morali da budu hospitalizovani, mentalno lečeni. Oni su patološki slučajevi. VIdeo sam mnogo svetaca, i posmatrao sam živote vaših svetaca iz prošlosti. Deve deset devet od stotinu njih su prosto nenormalni - neurotični ili čak psihotični. Ali bili su .poštov�ni - i ��Ii su P?štovani zbo � njihov� ,nesr�će, upamtite. Što su nesretnije živeli, bIII su postovanIJI. Bilo Je svetaca kOJI bl se blcevah svako jutro, i ljudi bi se okupljali da
po d svu e ran o ima bi i koj j ona bio bi i već naj I . oru pok , am etiz ask t, gos vide tu veliku stro telu - i ti ljud i su smatrani svecima! ila , jav i ote lep sni sve tali pos ju oči g zbo su jer , oči je svo i štil uni su i koj a tac sve Bilo je se požuda. I bili su poštovani jer su uništili svoje oči. Bog im je dao oči da vide lepotu postojanja; postali su slepi vlastitom odlukom. , . I, van mnog� p � sto Bilo je svetaca koji su odsekli svoje genitalije. I oni su bili j ako strahovito, iz prostog razloga što su bili autodestruktivni, nasilnI prema sebI. TI ljudI su bili psi hički bolesni. . , l me vre o d�g U dUj gla da nju sta u bili su jer ani žav obo bili su i koj a tac sve �� Bilo je an vam Je mah trenIng. NIJe bili su eksperti u gladovanju. To je određena veština, potreb z kro že mo ba oso pa glu ka sva i čan obi vim sas je g nin tre je; nci lige inte ogo mn no reb pot es bo o sam a nji pat u ate uživ da ni sob spo ete bud � da ba tre o Sam či. nau i �� to da prođe dana, samo prVIh cetm osoba uživa u patnji. Ako možete da gladujete deset, dvanaest anj pet dan a je teško. Onda se telesni metabolizam prilagodi gladov u. U stvari telo počne da izjeda samo sebe. . . ' mehanIkI stru dvo Ima telo e reb pot e hitn za to; za am oliz tab me ki stru Telo ima dvo eđena količina ener zam. Jedete i dobijate energiju spolja, jer svakog dana vam treba odr po e hitn za e rgij ene ne ište lad usk to neš ima telo a ond te, čini ne to Ako li. žive bi gije da nor ba oso je Ako na. hra na ište lad usk e, ajev sluč e hitn za na hra je Salo st. trebe; to je ma sti sadrži telo. malna, zdrava; može da živi tri meseca bez hrane; tako mnogosama U drevna vre me na kada se telo razvijalo i čovek sila zio drveća i pos taja,o lovac, e ekj Cov bi. ne a dan og nek li, naš je bi a dan og Nek nu. hra i nać dan ki sva e guć nije bilo mo počeo da sakuplja malo unutrašnjih zaliha; telo je to naučilo.. Zbog toga zen . , e sakupijaju Što se više plašite sutrašnjeg dana, više masti sakupljate š mu od više še pla one se da je no nje uči šile pla više se su one ova vek om Tok više masti. da gladuju. ženama karca. One skupljaju više masti. I žene su sposobnije od muškaracapos trud u o tešk taje je njen hra a ću, dno tru z kro laze pro one jer ti mas više a treb ođe tak a ništ či zna ne ti ova glad ari stv U nu. hra nu ište lad usk enu stv sop u jed da e rać noći. Mo gladuje je kanibal; drugo do jesti sebe, to je kanibalizam. Svedeno na istinu, čovek koji m težine �o jede sebe. Zbog toga kada gladujete, svakog dana pol a kilograma ilinevkilonagra ko Toh a. reb pot kod sva a, reb pot a vaš je to te; jede to Vi ? taje nes Gde i. gub činje da se energije koristi vaša mašina, vaše telo. . , . . . . h mte mnogo Veli ki sveci su vršili duga gladovanja, samo su mUClh sebe. Ah to nIJe ned elje. j.e vrlo I�ko; gentna stvar. Samo nekoliko dana, prve nedelje to j � teško; dr�gezab Lreće nedelje postaje teško da se jed e. Četvrte nedelje ste sasvIm oravih. Telo uZlva
D I O G E
N I
P A S T
.
"
337
da jede sebe i oseća se lakše, očigledno bez problema da vari. I sva energija koja se ne prestano koristila za varenje postaje dostupna glavi. Možete više da mislite, možete više da se koncentrišete, možete da zaboravite na telo i njegove potrebe. Ali te stvari su prosto stvorili nesretni ljudi i nesretno društvo. Pogledajte u svoju nesretnost i naći ćete neke osnovne stvari tamo. Jedno: to vam daje poštovanje. Ljudi su više prijateljski nastrojeni prema vama, više saosećaju. Imaćete više prijatelja ako ste nesretni. Ovaj svet je jako čudan, nešto je sa njim u osnovi pogrešno. Ne bi trebalo da bude tako, sretna osoba bi trebala da ima više prijatelja. Ali postanite sretni i ljudi će biti ljubomorni, više nisu prijateljski raspoloženi. Osećaju se prevareni; imate nešto što njima nije dostupno. Zašto ste sretni? Zato smo tokom vekova naučili suptilni mehanizam: po tisnuti sreću i pokazati nesretnost. To je postala naša druga priroda. Moji sanjasini treba da odbace ceo ovaj mehanizam. Treba da naučite kako da budete sretni, i treba da naučite da poštujete sretne ljude, i treba da naučite da poklonite više pa žnje sretnim ljudima, zapamtite. To je velika usluga čovečanstvu. Ne saosećajte previše sa ljudima koji su nesretni. Ako je neko nesretan, pomozite, ne saosećajte. Ne dajte mu ideju da je nesretnost nešto vredno. Dajte mu savršeno do znanja da mu pomažete, ali: "To nije iz poštovanja, to je prosto zato što ste nesretni." I vi ne činite ništa drugo do pokušavate da izvedete čoveka iz nesreće, jer nesretnost je ružna. Dajte osobi da oseti da je nesretnost ružna, da biti nesretan nije neka vrlina, da: "Vi činite veliku uslugu čovečanstvu." Budite sretni, poštujte sreću, i pomozite ljudima da shvate da je sreća cilj života satćitananda. Istočni mistici su rekli da Bog ima tri osobine. On je sat: on je istina, biće. On je ćit: svest, svesnost. I na kraju najviši vrhunac je ananda: blaženstvo. Gde je blažen stvo, tu je Bog. Kad god vidite blaženu osobu, poštujte je, ona je sveta. I gde god osetite okupljanje koje je blaženo, praznično, smatrajte to svetim mestom. Treba da naučimo potpuno nov jezik, samo tada ovo staro pokvareno čovečanstvo može biti promenjeno. Treba da naučimo jezik zdravlja, celosti, sreće . To će biti teško jer su naša ulaganja velika. Daršan, zato je tako teško biti sretan, a tako lako biti nesretan. Još jedna stvar: za nesretnost nije potreban talenat, to svako može da pruži. Za sreću je potreban talenat, genijalnost, kreativnost. Samo su kreativni ljudi sretni. Dopustite da ovo siđe duboko u vaše srce: samo su kreativni ljudi sretni. Sreća je nusprodukt kreativnosti. Stvorite nešto i bićete sretni. Napravite baštu, neka bašta cveta, i nešto će cvetati u vama. Slikajte sliku, i nešto počinje da raste u vama sa razvojem slike. Kako se slikanje približava kraju, kako dajete završne crte slici, videćete da više niste ista osoba. Dajete poslednje crte nečemu što je sasvim novo u vama. -
Nap išite poe mu, otpevajte pes mu, otpl ešit e igru , i vidi te: poč inje te da pos taje�e D I sretni. Zbog toga će u mojoj kom uni kreativnost biti naš a moh tva .Bogu. Ova �o � �na �ece biti od onih tužnih, izdu žen e face koje ništa ne rade, sam o sede Ispo d drv�ca Ih u nJIh o O vim koli bam a vegetiraju. Kom una će biti zaje dnic a umetnik�, slikara, pes nIka, skluptora, G plesača muz ičara - i tako mno go stvari tu treba da se ura dI! Bo� vam je sam o dao pril iku da bu� ete kre�ti.vni:. život je jedvna pril i�a da se bud e E kreativan. Ako ste kreativni biće te sretnI. Jest e h vlde h radost u voclm� majke kada dete N poč inje da raste u materici? Jest e li vide li pro men u k? Ja se d �sava ze� 1 kada p �stane trudna? Šta se dešava? Neš to cveta u njoj , ona je kreatIvna, dace rođ enje novom ZIVOtU. I Ona je kraj nje sretna; strahovito radosna, u njen om srcu je pesm�. . Kad a se dete rodi i žen a po prvi put vidi dete, pogledajte dub Inu njen Ih ? CIJU , ra� ost njenog bića . Ona je proš la kroz veliki bol za tu rados�, ali nije pro �� a kroz taj bol rad� sa P moga bola . Ona je patila, ali njen a patnja je strahovIto vredna; nIJe asketska, kreatIvna A je. Patila je da bi stvorila još radosti. S . . . ' nap or� o: I kada ste s �lgh do to Je Ine, plan vrh iši najv na nete pop Kad a hoć ete da se vrha i legl i dole , šap uću ći sa obla cim a, gledajući u neb o, �ado st .koJa Ispu njava vase srce ta rado st dola zi kad god postignete neki vrhunac kreatIvnostI. . . ' tnI. gen Potrebna je inteligencija da bi bili sretni, a ljud i su nau č.ili d� osta �u neIn tel� Dru štvo ne želi da inte lige ncija cveta. Dru štvu nije potrebna IntehgencIJa, u. stvarI ono .se jako mno go plaš i inte lige ncij e. D ruštvu su potr ebn i glup i ljud i: Z.ašto? - Jer se glup Im ljud ima mož e upravljati. Inte lige ntni ljud i nisu obavezno posl u: nI - OnI mog u da bvud � posl ušn i, oni mogu da bud u nep oslu šni. Ali glupa oso b.a ne moz e da bud e n �pos lusn a., ona je uvek spre mna da joj se kom and uje. Glup OJ osob I Je potreban neko da JOJ koman.� duje, jer ona nema inteligenciju da živi po svom. Ona želi da je neko usm erava; ona nastojI i traži svoje sopstvene tirane. v .. . v . . . Poli tiča ri ne žele da se inte lige ncij a javi u svetu, svestenICI ne zele da se IntehgencIJ � javi u svetu, generali ne žele inte lige ncij u u svetu. Niko je zaista �e ž �li. Ljud i žele da SVI ostanu glup i, ond a je svako pos luša n, konform ist, ni�ad da ne Ide Iz�an tora, � a uvek ostane deo mas e, pod loža n kontroli, da se sa njim moz e man Ipu.hsat l I upravlJatI. v . I nteligentna osob a je buntovna. Inte ligen cija je bun t. In�ehgentna osob.a .0dlu �uJe po svojoj volj i da li da kaže da ili ne. Inteligen:na osob av ne n:oze d � bud e trad lclO.nahsta, ne može da živi pošt ujuć i pro šlos t; nem a niceg � pro s�os�1 za �? s �ov�nJe. Int�}I�en��a osob a želi da kreira bud ućn ost, želi da živi u sada snJo stl. Njen o zIvlj enje u sada snJo stl Je 339 njen način da kreira budućnost. .
_
v • •
Inteligentna oso ba ne pri anj a za mrtvu prošlost, ne nos i leševe. Koliko god su oni bili lep i, koliko god dragoceni, ona ne nos i leševe. On a je završila sa pro šlo šću ; ona je prošla, i prošla je zauvek. Ali glupa oso ba je tradicionalna. On a je spr em na da sle di sveštenika, spr em na da sle di nekog glupog pol itičara, spremna da sle di svaku naredbu - bilo ko sa autoritetom i ona je spr em na da pad ne pred nje ne noge. Bez inteligencije ne mo že biti sreće. Čovek mo že biti sretan sam o ako je inteligentan, sas vim inteligentan. Me ditacija je sre dstvo da ostvarite vašu inteligenciju. Što ste meditativniji, postajete int elig ent niji . Ali setite se, pod inteligencijom ne podrazumevam intelektualnost. Inte lektualnost je deo glu pos ti. Inteligencija je sas vim drugačija pojava, nem a nikakve veze sa glavom. Inteligencija je nešto što dolazi iz sam og vašeg centra. On a izvire u vama, i sa njom mnoge stvari po čin ju da se razvija ju u vama. Postajete sretni, postajete kreativni, postajete buntovni, postajete pustolovni, poč injete da volite nesigurnost, počinjete da se krećete u nep ozn a tom. Poč inje te da živite opa sno , jer je to jed ini nač in da živite. Bit i san jas in zna či odl uči ti: .. živeću svoj život inteligentno, neću biti imi tator, živeću pre ma svom unutra šnj em bić u, neću biti usm eravan i neće mi se komandovati sa strane, sve ću rizi kovati da bud em svoj, ali neću biti deo psi hologije mase, ići ću sam , naći ću svoj put, napraviću sopstvenu stazu u svetu isti ne." Sam o hod anj em u nep oznato napravićete put. Put nije već tu; sam o hod anj em vi ga pravite. Za glu pe ljud e pos toj e autoputevi kuda se kreće gomila. Vekovima i vekovima, oni se kreću - i nigde ne idu , kreću se u krugovima. On da imate udo bno st jer ste sa mn oš tvom ljud i, niste sam i. Int elig enc ija vam daje hrabrost da bud ete sam i, inteligencija vam daje viz iju da bu dete kreativni. Javlja se velika potreba, javlja se velika glad za kreativnošću. I tek onda, kao pos led ica, možete da budete sretni, možete da budete bla žen i. Drugo pitanje: Voljeni Ošo, zašto mogu godinama da pamtim beskorisne stvari, ali bitne ne? Ono bitno zaboravljam skoro trenutno.
Verendra, sretan si - sretan u smislu da ti bar čuješ bitno. Ljudi to uopšte ne čuju, tako da ni nema pitanja o zaboravljanju. Ljudi čuju samo nebitno. Um se hrani nebitnim, beskorisnim, trivijalnim.
Bitno je prelepa reč, dolazi iz biti. Bitno hrani vašu bit, zato se zove bitno. Nebitno samo ukrašava vašu površinu; nebitno ostaje na površini, ono nikada ne dopire do cen tra vašeg bića. Samo bitno dopire do centra. Ali vaša periferija je debela, ona ne dozvoljava bitnom da dopre do centra; ona spre čava. To je strategija uma, jer ako vaše biće postane snažnije, um gubi svoju vlast nad vama. Postoji veliki sukob između periferije i centra: ko će kime da vlada? Periferija vlada. Periferija dozvoljava samo ono što nju hrani, i ne dozvoljava ono što hrani suštinu - a sve mora da prođe kroz površinu. Naučnici kažu da je dozvoljeno da samo dva procenta dopru do jezgra; devedeset osam posto je sprečeno. Zbog toga imate sirote duše - bogate umove a sirote duše, obra zovane umove sa glupim dušama. Ne posedujete mudrost. Ako ne počnete da činite nešto razborito u vezi toga, to će ostati tako. Um voli nebitno; on je uvek gladan za ogovaranjem. Nešto krajnje nekorisno, i to tako pažljivo sluša. Čuo sam za sveštenika. Držao je propoved svojoj pastvi, i skoro svi su čvrsto zaspali - to ljudi rade u crkvama, hramovima. U stvari ljudi koji pate od nesanice, idu u crkve, hramove. Ako ništa ne uspe, umirujuća sredstva više ne deluju, samo idite na religiozno predavanje - to nikad ne omane, odmah uspeva. Tako, skoro svi su zaspali. I to nije bio problem, jer sveštenik zna, to je bilo iskustvo celog njegovog života. Ali tu je bilo nekoliko ljudi koji su takođe i hrkali, i to je bila velika smetnja. Tako je niotkuda, nevezano za propoved, počeo da priča priču. Rekao je: ..Jednom se desilo da sam prolazio kroz pustinju. Nikoga nije bilo, samo ja sa mojim magarcem, i iznenada je magarac počeo da mi govori!" Svi su se potpuno razbudili. Svi! Ni jedna osoba nije spavala. I onda je on prekinuo priču na tom mestu, i ponovo započeo propoved. Jedan čovek je ustao i rekao: ..Ali, šta se dogodilo. Sta je rekao magarac?" Sveštenik reče: ..Tako mnogo ste zainteresovani šta je rekao magarac, svi ste se pot puno razbudili. Ali vas ne interesuje šta ja govorim."
D I O G E N I P A S
v
Jedan arapin trgovac, Musa Dai Bo, je bio na pijaci kada je osetio strahovite grčeve. Jednostavno nije mogao da se kontroliše, i pustio je dugačak glasan vetar. Ljudi su piljili u njega sa svih strana. Smrtno zbunjen, otrčao je nazad u svoju kuću, spakovao svoje stvari i otputovao daleko. Godinama je putovao od grada do grada, ali je uvek izbegavao rodni grad. 341
Na kraju, star i umoran, odlučio je da se vrati. Izrasla mu je duga brada i lice mu je bilo dovoljno ostarilo te je bio siguran da ga neće prepoznati. Srce mu je žudilo za starim poznatim ulicama. Kada se našao u gradu otišao je pravo na pijacu. Tamo je, na svoje iznenađenje, video da je ulica kaldrmisana. Okrenuo se čoveku koji mu je bio najbliži i rekao: "Kako je glatka ova ulica! Kada je, Alahovom milošću, tako valjano kaldrmisana?" "Oh, to," reče čovek. "To je bilo tri godine, četiri meseca i dva dana pošto je Musa Dai Bo prdno na pijaci." Ljudi nikada ne zaboravljaju glupe stvari u životu. Musa Dai Bo je bio zaboravljen, niko ga ne prepoznaje - ali ono je postalo nešto istorijsko. Verendra to je tako sa svačijim umom, to nije ništa posebno kod tebe. Kažeš: "Zašto mogu godinama da pamtim beskorisne stvari, ali bitne ne?" Bitne su protiv tvog uma. Um se neprestano plaši da ne dozvoli bilo kojoj istini da uđe u tebe. On nalazi hiljadu i jedan način da izbegne istinu, jer istina će ga uništiti. On dopušta samo ono što ga podržava. I pošto je sam um đubre, on skuplja đubre, i to vrlo radosno. Ono što je Buda rekao, biće zaboravljeno. Buda je imao običaj da ponovi svaku izjavu tri puta. Jednom je neko pitao: "Zašto ponavljaš tri puta?" Rekao je: "Jer znam, prvi put uopšte niste čuli, drugi put ste čuli ali ste čuli još nešto što nisam rekao. Treći put se nadam da čujete ono što je rečeno, tačno ono što je rečeno." Veoma je teško čitati budističke spise, jer pošto se svaka izjava ponavlja tri puta to postaje jako naporno. Pa su sada izmislili sredstvo: napišu izjavu i stave tri zvezdice, tako da znate tri puta... nema potrebe da se čita tri puta. Ako neko dođe Budi da se preda, ima da se preda tri puta. Treba da kaže: " Budam " šaranam gačami, sangam šaranam gačami, damam šaranam gačami - tri puta. Zašto? Obavešteni smo da je Buda rekao: "Prvi put ste mogli to da kažete ali niste to mislili. Drugi put ste to mislili, ali niste mislili ono što se pod tim podrazumeva. Treći put se nadam da radite tačno ono što se očekuje." To nije formalnost reći: "Budam šaranam gačami, idem do Budinih stopala." Ako je to formalno onda je besmisleno. Ako to prosto ponavljate jer to drugi ponavljaju, to je beskorisno. A ljudi su imitatori. Des ilo se jed nom , ods eo sam u kući i rekao prijatelju sa koj im sam ods eo da su ljud i imitatori. O n Je · re kao: " SVl· 7. "
Rekao sam: "Svi." On je rekao: "Onda mi to pokaži." Rekao sam: "Sačekaj." Rekao sam mu: "Kada sledeća osoba dođe da me vidi, u trenutku kada ulazi, dodirni moja stopala, stavi novčanicu od sto rupija pred moja stopala." I to se desilo: kada su sledeći ljudi došli da me vide - trojica su došli zajedno da me vide - on je odmah dotakao moja stopala i ostavio novčanicu od sto rupija, i sva trojica su dotakla moja stopala i odmah ostavila novčanice od sto rupija!" Rekao sam: "Šta sada kažeš? A to su ljudi koji godinama dolaze da me vide, a nisu ostavili ni jednu paru - i iznenada novčanica od sto rupija!" Upitao sam ih: "Zašto ste to uradili?" Odgovorili su: "Zašto? - jer smo mislili možda to treba da uradimo. Ako je tako ura đeno, onda tako mora da se uradi." Ljudi su imitatori. U hramovima, džamijama, crkvama, naći ćete ih kako se klanjaju. Neko se klanja krstu - zašto? Možete li zaista da odgovorite zašto idete da se klanjate krstu? - jer su vaši roditelji to radili. I pitajte roditelje, zašto? - jer su njihovi roditelji to činili, i tako dalje i tako dalje. Ljudi prosto imitiraju. Imitacija je laka, ostaje na površini. To nije predaja, predaja ide do srca. Moraćete da budete veoma svesni, moraćete da naučite dve stvari. Prvo: u trenutku kada vidite da je tu nešto nebitno, ne obraćajte pažnju na to, prođite pored toga. Nema potrebe čak ni da to pogledate, nema potrebe da to čitate. Ako počnete da čitate samo bitno, naši gradovi će postati lepši, jer će table i oglasi sa zidova nestati. Tamo su jer nastavljate da ih čitate. I ista stvar: "živelo malo ljuto, pij Gold Spot." Kada god ponovo prođete vi ponovo čitate: "živelo malo ljuto ... " To je nesve sno! I ako to pročitate previše puta - "živelo malo ljuto, pij Gold Spot" - jednog dana ćete da pijete Gold Spot! Koliko dugo to možete da izbegavate? Sve reklamiranje se oslanja na vašu glupost. Samo neprestano-ponavljanje. Zato nove stvari nemaju stalno svetlo za reklamu; svetla se kreću, pale gase. "živelo malo ljuto. . ." pro itate jedanput, svetlo se ugasi. Onda se opet upali: "živelo malo ljuto. . ." opet ste ga proči lali! Da je neprekidno svetlelo, vi bi ste pročitali samo jedanput i onda otišli kući. Ali menja sc dok prolazite, i promeni se četiri, pet puta, i onda morate da to pročitate četiri, pet puta. Cela nauka o reklami se oslanja na vašu glupost. Samo nastavlja sa ponavljanjem, i ljudi počinju da kupuju. Sve može da se proda. U stara vremena ekonomisti su običavali da kažu da je to osnovni zakon; više nije. Ono što su mislili da je osnovni zakon je bilo:
D I O G E N I P A S
343
gde ima potražnje, tu treba isporučiti. Sad je baš obrnuto: gde ima isporuke tu je potra žnja. Prvo isporučite bilo šta - samo stvorite hipnotičku atmosferu oko toga, i bilo šta ponovljeno mnogo puta postaje hipnoza. Pazite se nebitnog. Niko ne može da vas prisili, ako ste svesni da prianjate za nebitno. A ako ne prianjate za nebitno, ako ne sakupljate nebitno slobodni će biti prolazi sa po vršine do centra, i bitno će moći da uđe unutra. Zbog toga se to dešava mnogim sanjasinima... Baš je Haridaš rekao da je običavao da izlazi iz ašrama; sada je to postalo sve teže. Zašto je postalo sve teže da se izađe iz ašrama? Niko nije sprečen da izađe napolje, ali to postaje teško po sebi, jer vidite previše besmislica - a morate da ih vidite, jer su tu, i morate da ih slušate. Jednom kada ste počeli da živite u bitnom, polako, polako, mnoge stvari koje ste uo bičavali ranije - odlasci u bioskope, čitanje romana, gledanje televizije, slušanje radija, čavrljanje sa ljudima - počinje da nestaje. I energija koja je bila upletena u to postaje dostupna bitnom. Buda je rekao da sanjasin ne bi trebao da gleda dalje od četiri stope ispred sebe dok hoda putem - samo četiri stope ispred sebe. Zašto? Zato da ne morate da gledate sve što se dešava uokolo. To je lepo, to je važno. Slušajte ono što će pomoći vašoj duši da se razvija. Čitajte ono što će izazvati vašu težnju za Bogom. Gledajte ono što će vam dati novo viđenje, nove oči, jasnoću. život je kratak, energija je ograničena. Ne budite ludi, ne trošite je na nebitno. Ali morate da bu dete svesni, samo tada se nebitno može odbaciti. I prva stvar je odbaciti nebitno; samo tada je moguća druga stvar - doći u sklad sa bitnim. Videti lažno kao lažno je početak viđenja istinitog kao istinitog. Treće pitanje: Voljeni Ošo, da li je ikada moguće naslikati potpuno zadovoljavajuću sliku?
Prem Murti, dok slikaš, svaki trenutak može biti potpuno zadovoljavajuć. Ali jednom kada je slikanje završeno, ono nikada ne može biti potpuno zadovoljavajuće, jer ako je potpuno zadovoljavaj uće, slikar bi morao da izvrši samoubistvo. Više ne bi bilo potrebe da živi. Zato ja kažem da je život čežnja, čista čežnja - čežnja da se postignu viši i viši vrhovi, čežnja da se ide dublje i dublje u egzistenciju. Ali svaki trenutak može biti krajnje zado voljavajuć; tu razliku treba zapamtiti. Kada slikate, svaka četkica, svaka boja koju stavite
na platno, svaki trenutak toga, potpuno je zadovoljavajuć. Nema ničeg više od toga. Ako D ste kreator, potpuno ste izgubljeni, obuzeti. l Ako ste samo tehničar, onda to nije tako. Tehničar nije izgubljen dok slika, on je od O vojen od svog slikanja. On samo koristi znanje. On zna kako da slika, to je sve. U njegovom srcu nema ničeg za slikanje - nema vizije, nema poezije, nema pesme. Nema šta da stvori, G već samo tehnologija. On je tehničar, nije umetnik. On može da slika - ali dok slika to za E njega nije meditacija. On to radi, on je tvorac, odvojen. Ali kreator nije odvojen dok svara, N on je jedno sa tim. On je krajnje izgubljen, zaboravio je na sebe. Zbog toga kada slikari slikaju, oni zaborave na hranu, zaborave na žeđ, zaborave na l san. Oni toliko zaborave na telo da bi mogli da slikaju osamnaest časova da se uopšte ne osećaju umorni. Svaki trenutak je potpuno zadovoljavajuć. Ali kada je jednom slikanje završeno, velika tuga se spusti na pravog slikara. Te ra P zlike treba upamtiti. Kada je slikanje gotovo, tehničar se oseća jako sretan: dobro obav A se ijen posao, završen. Oseća umorno; bio je dug zamarajuć proces, bez zadovoljstva na putu. On je samo čekao na rezultat, bio je orijentisan na rezultat. želeo je da to nekako S završi, i sada je to gotovo. On pušta dubok uzdah olakšanja. Sretan je ne dok slika, već .... samo kada je slikanje završeno. Sasvim suprotno se dešava stvaraocu. On je sretan dok slika; jednom kada je slika završena velika tuga se spušta na njega. "Tako, to je gotovo? Ovaj vrh, ovaj klimaks, to orgazmično iskustvo je gotovo? To uzbuđenje, ta avantura, to odlaženje u nepoznato je gotovo?" ... samo ljubavnici osećaju tugu posle dubokog orgazma: suptilnu tugu, lepu u sebi, od ogromne vrednosti - daleko veće vrednosti od sreće tehničara, jer iz te tuge po javiće se nova slika, iz te tuge nova čežnja da se vine visoko, nova težnja da se dosegne onostrano, novo traganje, novo istraživanje, nova bremenitost. Slikar će uskoro biti bre menit, osetiće se pun, tako pun da će morati ponovo to da podeli. Priča se da kada je Gibon, veliki istoričar, završio svoj veliki posao o svetskoj istoriji... Trebalo mu je trideset tri godine da je dovrši, i on je bio tako mnogo sretan tokom tih trideset tri godine da, priča se, nije ostario. Ostao je potpuno isti, kao da vreme nije prošlo, kao da je vreme stalo. Ali onog dana kada je završio počeo je da plače. Njegova žena nije mogla da veruje. Rekla je: "Plačeš? Trebalo bi da budeš sretan, trebalo bi da igraš! Posao je završen." Gibon reče: "Posao je završen. Sta mi je sad ostalo? Moj život je završen." Za pet godina je jako mnogo ostario, i sedme godine je preminuo. Priča se da je Vincent van Gog, veliki holandski slikar, izvršio samoubistvo kada je osetio da je napravio savršenu sliku. To je moguće. Ako slikar oseća da se desilo 345 v
savršenstvo, onda više nema smisla živeti. Kreator živi da kreira. Pevač živi da peva, plesač živi da pleše, ljubavnik živi da voli, drveće živi da cveta - ako je procvetalo i pojavilo se savršeno cveće, kakav je onda smisao produžavanja beskorisnog, besmislenog postojanja? Prem Murti, tvoje pitanje je važno. Pitaš: "Da li je moguće naslikati potpuno zado voljavajuću sliku?" Da i ne. Da, dok je slikaš ona će biti potpuno zadovoljavajuća. I ne, jednom kada je završiš osetićeš veliku tugu. Ali ta tuga je takođe kreativna, jer samo iz te tuge počećeš ponovo da se krećeš ka sunčanim vrhovima. A u ovom životu ništa nikada nije zaista savršeno, niti ikada može biti savršeno. Bićete iznenađeni da ja verujem u jednog nesavršenog Boga. Bićete šokirani, jer se sve religije slažu bar u jednom, da je Bog savršen. ja se ne slažem, jer ako je Bog savršen onda je Fridrih Niče u pravu da je Bog mrtav. Bog je savršeno nesavršen - toliko mogu da kažem. Stoga postoji razvoj, evolucija; stoga postoji kretanje. Ono uvek, uvek prilazi bliže i bliže savršenosti, ali nikada nije savršeno, i nikada neće biti savršeno. Ništa nikada nije savršeno. U stvari nesavršenost ima sopstvenu lepotu, jer nesavr šenost ima život. Kad god je nešto savršeno - samo pomislite, kontemplirajte - kad god j e nešto zaista savršeno, život će iz toga nestati. Zivot može da postoji samo kad je nešto još uvek nesavršeno, i treba da postane savršeno. život je napor da se usavrši nesavršeno. život je ambicija da se ružno učini lepim. U nesavršenosti je neka prinuda za postojanje života, da život nastavi da se razvija i teče. Ništa, nikada nije savršeno. Ili ako nešto ikada bude savršeno, mi na Istoku imamo ispravno viđenje toga. Kažemo, kad god osoba postane savršena, to je njen poslednji ži vot. Svete knjige daju za to različite razloge; moj razlog je sasvim drugačiji. Kažem da, moguć. On nije više život da znači savršenost jer vratiti, neće se on savršen kada je Buda . . . ce nestatI u vasIOnI. Rabindranat, veliki indijski pesnik i mistik, molio se poslednji put Bogu: "Vrati me nazad. Upamti, nisam savršen. Vrati me nazad. Tvoj svet je bio previše lep, i dao si mi tako dragocen život. I ja još ne želim da nestanem: treba još da otpevam mnoge pesme, treba da naslikam mnoge slike, još ima mnogo toga u mom srcu što treba da procveta. Vrati me nazad, nisam savršen! Vrati me nazad." To je bila njegova poslednja molitva; umro je moleći ovako. To je jedna od najlepših molitvi i jedan od najlepših načina da se umre. Kako neko može da zahvali Bogu više nego ovako? "Tvoj svet je bio tako lep, voleo sam tvoj svet; nisam vredan toga, ali ti si me stvo rio. Nisam vredan da me pošalješ nazad, ali ipak, tvoja samilost je velika. Bar još jednom, pošalji me nazad." v
,
Život nastavlja da raste. Nikada ništa nije savršeno - ili kad god je nešto savršeno to nestaje, anihilira se. Budistička reč je nirvana. Nirvana znači anihilacija, nirvana znači prestanak. Bukvalno nirvana znači: "ugasiti sveću." Baš kao kad ugasiš sveću, i iznenada svetlost je otišla, zauvek otišla, nestala u ništavilu - to je nirvana. I bude kažu da ko god postane savršen ode u nirvanu, anihilira se. Ne žudi za savršenom slikom, Murti, inače će slikar umreti. A ti još treba da otpevaš mnoge pesme. I slika ne može da bude savršena, pesma i ples ne mogu da budu savršeni, zbog još nekoliko razloga. jedan: kada to vizualizujete u najdubljem jezgru vašeg srca, to je sasvim druga stvar. Kada počnete da slikate, pretvarate iz suptilnog u grubo. U samom tom pre tvaranju, u samom tom prevođenju, mnogo se izgubi. Stoga se ni jedan slikar nikad ne oseća zadovoljno kada završi sliku. Ona nije ista kao ono što je hteo da naslika - slična je, ali ne ista. On ima neku viziju za poređenje, za kojim slika zaostaje. Stoga on počinje drugu sliku. Rabindranata takođe treba upamtiti. Napisao je šest hiljada pesama - izgleda da je bio najveći pesnik koga je svet ikada znao - i svaka pesma je prelepa. Ali kada je umirao plakao je, govorio je Bogu: "Pesmu koju sam hteo da otpevam, još nisam otpevao." jedan stari prijatelj je bio pored kreveta, i rekao je: "Sta to govoriš? jesi li poludeo? Otpevao si šest hiljada pesama. U Evropi, Seli se smatra jednim od najvećih pesnika. On je otpevao samo dve hiljade pesama. Pobedio si ga tri puta. Trebao bi biti sretan i zadovoljan!" Rabindranat je otvorio, svoje suzama zatvorene oči, i rekao: "Nisam. Da otpevao sam hiljada pesama, ali ti ne znaš unutrašnju priču. Unutrašnja priča je, hteo sam da otpevam samojednu pesmu ! Ali pošto to nikada nije bilo moguće... Pokušao sam jednom, nisam uspeo; pokušao sam ponovo, nisam uspeo. Šest hiljada puta nisam uspeo. To su sve pokušaji, a ja nisam zadovoljan ni sa jednim od njih. To što sam hteo da otpevam je još uvek neotpevano." U stvari niko to ne može da otpeva. Buda je imao običaj da objavi, u svakom gradu gde bi došao: "Molim ne pitajte ovih jedanaest pitanja." U tih jedanaest pitanja, bila su uključena sva važna pitanja: Bog, duša, smrt, život, sve važno je bilo uključeno. Zašto? "jer," rekao bi, "na njih se ne može odgo voriti. Ne da ja ne znam, već nije moguće izneti ih rečima."
D I O G E N I P A S
v
v
Bio je na kraju sela jedan misteriozan zid, i kad god bi se neko popeo na zid da po gleda na drugu stranu, umesto da se vrati nazad nasmejao bi se i skočio na drugu stranu, nikad se ne vrativši. Stanovnici sela su postali znatiželjni šta je moglo da povuče ljude na 347 drugu stranu zida. Na kraju, njihovo selo je imalo sve što je potrebno za udoban život.
Napravili su dogovor da osobu vežu za noge, tako da kad pogleda preko, i poželi da skoči, mogu da je dovuku nazad. Sledeći put kada je neko pokušao da se popne na zid, da vidi šta je na drugoj strani, vezali su mu noge tako da nije mogao da pređe preko. Pogledao je na drugu stranu i bio oduševljen sa onim što je video, i nasmejao se. Ovi što su stajali dole bili su znatiželjni da ga pitaju i povukli su ga nazad. Na njihovo veliko razočaranje, on je izgubio moć govora. On i koji su videli ne mogu da kažu. To što je viđeno, ne može se naslikati, ne može se svesti na reči. Ali ipak svako treba da pokuša. Svet postaje sve lepši i lep ši zbog tih poku šaja. Svet je lep zbog tih šes t hiljada pesama koj ima je Rabindranat pokušao, mada nije uspeo da otpeva pesmu koju je želeo. Tih šest hiljada neuspeha su učinili svet daleko lepšim nego što je ikada bio. To više neće biti isti svet, tih šest hiljada pesama će nastaviti da zvuče. Zato nastavite da slikate, nastavite da stvarate. Opet, ja vam stalno ponavljam, ni kada nećete biti zadovo ljn i. Blagosiljam vas da nikad ne budete zadovoljni, već da pustite da svaki trenutak vaše kreativnosti bud e veliko zad ovoljstvo. Ali kada je nešto završeno, idite da lje. Imate neograničenu spo sob no st da stvarate, neograničeni ste, nema granica va šim po ten cija lim a. Nis te svesni šta možete da uradite, i nećete nikada biti svesni, osi m ako to ne uradite! Zato su najveći stvaraoci bil i svesni kako je siromašna njihova kreacija, jer su postali sve sni , toliko svesniji, koliko je to moguće. Ob ičn a oso ba koja nij e nikada stvorila nešto, nij e svesna šta može. Ne ma drugog nač ina da saznate šta možete da uradite, osi m ako ne uradite. I dok to radite možete da vidite da je to što ste hteli da uradite, što je veoma jas no u vašem unutrašnjem svetu, postalo veoma nej asn o i obično kada je izneto nap olj e. Pokušaćete ope t. Svaki pokušaj će biti bol ji, i bo lji, i bol ji, sve savršeniji, ali nikada savrsen. v
v
Cetvrto pitanje: Voljeni Ošo, jako mnogo se plašim seksa, jer se bojim smrti. Moje društvo i religija mi govore od detinjstva da seks donosi smrt. Š ta je istina ?
Sureš, zar ne vidiš prostu činjenicu, da i tvoji veliki sveci umiru? Buda, Hrist, Zara tustra i Lao Ce - gde su oni? Ako smrt dolazi kroz seks, onda oni što žive u celibatu moraju da budu živi, nikada n e bi umrli. Onda bi svi katolički monasi živeli zauvek, i učinili bi svet jako ružnim. Onda
bi sve časne sestre živele zauvek - svet bi postao manastir, monasi i časne sestre, monasi i časne sestre. Svako umire, smrt nema nikakve veze sa seksom. Smrt ima veze sa rođenjem, a rođenje se već desilo, tako da se smrt sada ne može izbeći. J edan deo se već desio, i drugi deo se ne može odeliti i odvojiti od toga. V stvari, ljudi koji su veoma seksualni najduže žive. To su otkrila naučna istraživanja: seksualni ljudi najduže žive. Ne samo to, veliki stvaraoci - slikari, pesnici, muzičari, pevači, glumci - bili su veoma seksualni. Još ništa nije rečeno o misticima, ali kažem vam, mistici su najseksualniji ljudi na svetu. Naravno njihov seks je bez ikakvog objekta; oni su prosto seksualni. To je čista energija, čista žudnja, čista želja. Oni ništa ne žele, njihov seks nema objekta, on je go; to je jednostavno strahovit rezervoar energije. Ali oni jesu seksualni. Seks je život, i gde god vidite život, naći ćete negde seks, na neki način. Onog dana kad seks nestane počećete da umirete, jer vas seksualna energija održava u životu. Odbaci glupe ideje kojima su te učili. To je urađeno mnogim ljudima na razne načine. Stvoreni su hiljadu i jedna inhibicija i tabu, i najbolji način da te zaplaše od seksa je da ga povežu sa smrću. To je jednostavno, sveštenici su otkrili jednostavnu logiku. I sveštenici su bili naj lukaviji ljudi na svetu. Mora da su na početku otkrili to spajanje seksa sa smrću, onda mo žete da zaplašite ljude seksom. Kada se jednom zaplaše od seksa, oni se plaše inteligencije, kreativnosti, plaše se da budu, plaše se slobode, spremni su da postanu robovi. Smrt nema nikakve veze sa seksom. Sa seksom ili bez seksa, smrt će se desiti. V stvari, ako možeš da uđeš duboko u seks, i preobratiš njegovu energiju u ljubav, i možeš da uđeš duboko u ljubav, i preobratiš njenu energiju u molitvu, saznaćeš da nema smrti. To je jedini način da se sazna nešto o besmrtnosti.
D I O G E N I P A S
Dva čoveka su razgovarala, i ispostavilo se da je jedan od njih Mormon. "Koliko žena imaš?" "Samo jednu." . "Koliko je žena imao tvoj otac?" "Samo jednu," odgovori on. "Ali moj deda je imao šezdeset pet žena." Mormoni imaju mnogo žena. "Kako je on uređivao svoj seksualni život?" "To je lako. Deda je živeo u jednoj kući, a milju dalje, niz put, u drugoj kući je živelo njegovih šezdeset pet žena. Imao je kurira, i svake noći, na primer, rekao bi kuriru da otrči milju i kaže ženi broj deset da se pripremi za noć. Sledeće noći bi njegov kurir tre bao da otrči milju i kaže ženi trideset pet da se pripremi - i tako dalje i tako dalje." 34(
"Tvoj deda mora da je bio silan čovek. Ali oprosti na mojoj radoznalosti, želim da znam koliko je dugo živeo." "Đavolski, stari je živeo do devedeset i osme godine starosti. A zanimljivo je da je kurir umro sa pedeset godina starosti, što potvrđuje veliku poslovicu: Ne ubija te seks, već pre trčanje za njim." Peto pitanje: Voljeni Ošo, uvek govoriš o neumu, odbacivanju uma, postajanju bezumnim. Moje ra zumevanje toga je da se to ne odnosi na ceo um (to jest ne "bezumnim " u običnom značenju reči) već samo na analitičku osobinu uma koja prouzrokuje odvojenost i sprečava ili smeta iskušavanje bilo čega u potpunosti, u bilo koje vreme. Ali možda sam verovatno pogrešno protumačila tvoje reči da bi odgovarale mo jim idejama?
Kerol Tibs, to je ono što analitički um jeste. Da, to je baš ono što mislim: odbacivanje analitičkog uma. Ali kada odbaciš analitički um ništa nije ostalo, jer um su čiste analize i ništa drugo. Jednom kada se odbaci analitički um, rezonovanje je odbačeno, jer to su analitičke metode. Jednom kada se odbaci analitički um, šta je ostalo od mišljenja? Mišljenje je u osnovi analitičko; to je proces kategorizacije, označavanja, analiziranja. Sta je onda ostalo? Um je otišao - ostalo je samo srce, intuicija je ostala. Ali ako voliš reči možeš da kažeš da je ostao "sintetički um". Ali to uopšte ne pred stavlja nikakvu razliku; to će prosto pokazati da veoma mnogo prianjaš za svoj analitički um. Sada ćeš ga zvati "sintetički um". Sigmund Frojd je stvorio analizu, pSihoanalizu, a onda je Asađoli stvorio sintezu, psihosintezu. I obe nisu u osnovi različite, obe su aspekti istog novčića. Sigmund Frojd pokušava da analizira, a Asađoli pokušava da sintetizuje - ali koristila analizu, ili sintezu, ti koristiš isti um. Postoji stanje koje se zove neum: govorim o tome. Ne znam ništa o analizi, ništa o sintezi. Ja to jednostavno znam; to je nevinost znanja. To je čisto biće, prisustvo, ogledalo koje odražava ono što jeste. Kerol Tibs, analiziraj još malo. I onda ćeš ustanoviti, ako se odbaci analiza, onda ni šta nije ostalo. v
Bio jedan čovek koji je doživeo skoro fatalnu automobilsku nesreću. Proveo je ne delju dana u bolnici, u komi, pre nego što se vratio svesti. Kada se povratio, doktor je bio kraj njegovog kreveta i pitao je doktora šta se dogodilo.
Doktor je odgovorio: "Pa, imam malo loših vesti i malo dobrih vesti. Prvo ću vam reći loše vesti. Doživeli ste veoma ozbiljnu automobilsku nesreću, u kojoj su vam polomljene obe noge. Dok ste bili u komi morali smo da vam amputiramo obe noge da bi spasili vaš život." "Oh, moj Bože!" zakukao je čovek. "Mislite, obe moje noge su odsečene? Neću nikada više biti u stanju da hodam? Moraću da provedem ostatak života u invalidskim kolicima? Oh, to je najgora stvar što je mogla da se desi," rekao je čovek sa dubokom teskobom. Sabravši se malo, upitao je: "Pa, šta je dobra vest?" Doktor odgovori: "Čovek dole u hodniku je ponudio da kupi vaše cipele za jedanaest dolara." Jednom kada je analitički um otišao, šta je ostalo? Samo cipele - možete ih prodati. Ali čak i za jedanaest dolara, to nije tako dobra vest. I poslednje pitanje: Voljeni Ošo, ko je lenj čovek?
D I O G E N I P A S
Prem Nirvan, to zavisi. Za radoholika odgovor bi bio sasvim drugačiji. Za radoholika skoro svako je lenjo Ali za najveće lenjivce skoro svako je radoholik. Desilo se: Bio jedan car u Japanu, koji je bio jako lenj i voleo je lenje ljude. Lenji ljudi su dobri ljudi, oni nikad nisu bili štetočine - ne mogu da budu, jer za pravljenje štete je potrebna aktivnost. Treba da budete vrlo aktivni, tek onda možete biti štetočina. Samo pomislite, da je Aleksandar Veliki bio malo lenj, Adolf Hitler malo lenj, Morarđi Desai malo lenj, svet bi bio tako lepo I pravljenje štete dolazi od aktivnih ljudi. Lenji ljudi nisu nikada uradili neku štetu, toliko se može apsolutno reći. Kralj je voleo lenje ljude. Rekao je svom premijeru: "Niko nije ništa uradio za ove divne ljude koje nazivamo lenjivcima. Ja želim nešto da učinim. To nije njihova greška što su lenji, Bog ih je načinio takvima. I na neki način oni su jako dobri jer ne povređuju ni koga. Njih bi trebalo da štiti država. Zato objavi da, ko god je lenj može da dođe i bude deo dvora. Treba da bude služen kao državni gost i može da živi svoj lenji život bez ikakve brige i bez ikakve torture od takozvanih aktivnih ljudi." Premijer reče: "to bi bilo jako teško, jer mnogi koji nisu lenji će takođe doći, i bila bi velika teškoća odlučiti ko je ko." I tačno tako se desilo. Hiljade ljudi su počele da dolaze. Kralj je bio zbunjen, nije ni kad pomislio da je toliko mnogo lenjih ljudi. Onda je urađeno sledeće: svi su smešteni u
351
slamnate kolibe i usred noći kolibe su zapaljene. Skoro svi su istrčali napolje, osim če tvoro - oni su prosto čekali ispod njihovih prekrivača, odbili su da izađu. Rekli su: "ako Bog želi da nas ubije, u redu. Ako hoće da nas spase, naći će neki način." Tako su tih četvoro prihvaćeni kao kraljevski gosti. Oni su to i bili! Teško je to - kako odlučiti? Aleksandar je mislio da je Diogen bio lenj, a Diogen je smatrao da je Aleksandar lud. Aleksandar je pokušao da osvoji ceo svet - to je čista lu dost - a Diogen je bio tako lenj da je ostao nag, jer je to bila takva gnjavaža oblačiti i svla čiti odeću. I ponekad morate da je operete, i morate da tražite Bahadur; i sapun, i ovo, i ono - to je dug niz stvari. Diogen je imao samo jednu prosjačku zdelu. To je takođe jednog dana bacio u reku, jer je to bila takva gnjavaža čistiti je. I tog dana kada je bacio, video je psa koji ga je in spirisao. Išao je prema reci žedan, sa svojom prosjačkom zdelom, i pas je bio takođe že dan, i išao je prema reci. Pas je brzo trčao, skočivši u reku, napio se do mile volje. I Diogen je pomislio: "Tako, pas je mnogo inteligentniji. Bez ikakve prosjačke zdele, i lepo mu ide. Zašto ja nosim ovaj teret?" Bacio je prosjačku zdelu, zahvalio se psu; postali su prijatelji. Postali su tako dobri prijatelji, da su počeli da dele mesto - Diogen je počeo da živi tamo gde je živeo pas; to je postala takođe i Diogenova kuća. Kada je Aleksandar otišao da vidi Diogena - prirodno, polarne suprotnosti se uvek privlače - on je ležao na pesku pokraj reke, na ranom jutarnjem suncu, vruć, nag, uživao je, pevao je pesmu. Pas je sedeo kraj njega, takođe uživajući u jutru. Aleksandar je došao u svoj svojoj opremi, sa generalima i ministrima, i oni su objavili, kao što je bio običaj na dvoru, da je "Aleksandar Veliki ovde!" Digen je gledao u psa i smejao se. Aleksandar nije mogao da razume zašto gleda u psa, i upitao je zašto. Diogen je rekao: "Gledao sam u psa, jer će me samo on razumeti. Te budale što si doveo sa sobom, one uopšte ne bi razumele. Pas je vrlo mudar. Kao prvo on nikad ne govori - to je mudro, nikad ne izusti ni reč, čuva sve kao tajnu. I on je jedini koji može da razume, da onaj ko objavljuje da je veliki, to ne može da bude. Veličina ne mora da se objavljuje; nje ima ili je nema." Sokiran, Aleksandar nije mogao da poveruje da će ovo biti način na koji će biti primljen, ali ipak je bio impresioniran čovekom - bio je tako radostan. Rekao je: "Pomalo ti zavidim. Sledeći put, ako me Bog upita: 'Aleksandre, šta bi voleo da budeš?' tražiću da postanem Diogen." v
Diogen je ponovo pogledao u psa. I priča se da se pas smejao. Aleksandar nije mogao da veruje šta se dešava, šta se zbiva. Rekao je: "šta to znači?" Diogen je rekao: "Tako je glupo čekati sledeći život. M i živimo iz trena u tren, ja i moj prijatelj, a ti se nadaš sledeće m životu. Ako si tako ljubomoran na Diogena, ko te spre čava? Da li te Bog sprečava? Odbaci odeću - i reci tim budalama da odu! A obala je tako velika, možemo da je podeli mo. To je naša kuća. Prvo je samo pas živeo ovde, onda sam i ja postao deo toga; ti takođe možeš da postaneš deo toga. Nemamo ništa drugo, zato nema svađe, nema takmičenja, ništa." To mora da je bio jedan od najvećih trenutaka u istoriji. Samo pomisliti na to... Alek sandar je rekao: "Sretan sam što sam došao. Video sam čoveka koga je vredno videti. Mogu li da učinim nešto za tebe?" Diogen je rekao: "Samo se pomeri malo levo, jer mi zaklanjaš sunce. Ništa drugo nije potre bno, jer nam ništa ne treba." Pitaš me: "Ko je lenj čovek?" To je jako relativno. Moja sugestija je: deluj samo kada je bitno. I čak dok radiš stvari, nemoj postati izvršilac, postani nevršilac. Pusti da Bog radi stvari kroz tebe, onda su ak tivnost i neaktivnost jedno. To je ono što kaže Lao Ce: Vu-vei - aktivnost kroz neaktivnost. Onda aktivnost i le njost više nisu suprotnosti već komplementarnosti. I stvaran čovek će imati obe sposob nosti: može da deluje, može da bude lenj, može da se odmara. Ono što se obično dešava je da ljudi postanu posvećeni ili radu, ili lenjosti - i to je pogrešno. Nemojte se posvetiti. Radite ali ne postanite izvrŠitelj. I onda čak dok radite . . . . stvari ostacete mirO!, savrseno mirnI. Aleksandar na periferiji i Diogen u centru: to je moja definicija potpunog čoveka. ,
.
D I O G E N I P A S
"
Mula Nasrudin mi je jednom rekao: "Moj ujak ima najlenjijeg petla na svetu." . "Otkud znaš?" upitao sam ga. "Kad izlazi sunce čeka dok neki drugi petao zakukuriče, onda on samo klimne glavom." Dosta za danas. 353
21
U
v A G A B
U N D I
D U S I v
•
•
•
i
Vežbaj u svim oblastima neprestano; Važno je imati dubok i isp unjavajuć trening u svemu. Uvek meditiraj na određene objekte. Ne bi trebao da brineš za druge činioce. Stoga, prioni na važne stvari. Ne radi stvari unazad. Ne oklevaj. Vežbaj kao da odsecaš.
Jednom je đainski kaluđer došao da me vidi. Pitao je: "Da li je pakao stvaran? po pakao?" Umesto da mu odgovorim upitao sam ga: "A šta misliš gde ti stoji li stvarno v živiš?" Covek živi u paklu, jer je okrenut naglavce. Ne morate da idete nekom glupom učitelju joge da učite stoj na glavi, jer vi to već radite. Sve je naopako. Vekovima ste u v zbrci; haos j e stvoren u vama umesto u kosmosu. Vi ste samo jedna vrsta ludila. Sta god mislite da je normalno uopšte nije normalno. Ono izgleda normalno, jer ste živeli sa tim ljudima od detinjstva i počeli ste da mislite da su to jedini ljudi, tako da oni moraju biti normalni. . To je kao da je neko rođen u ludnici i od samog početka je poznavao samo ludake; mislio bi da su oni normalni. U stvari, ako bi ikada naišao na nekog ko nije lud, bio bi jako zbunjen, ne bi mogao da veruje svojim očima. Mislio bi da je taj čovek poludeo. Covek je u haosu. Dozvolite da ova ideja uroni duboko u vaše srce, jer se samo tada javlja želja da stvorite kosrnos iz tog haosa što se pojavljuje. Došao je veliki trenutak kada shvatite da stojite na glavi. Onda više ne možete da nastavite da stojite na glavi; morate nešto da uradite, to je neizbežno. Morate da delujete - i sam taj akt postaje religija.
V A G A B U N D I U D U Š I T
v
355
Religija je protiv društva, jer društvo živi u takozvanom normalnom ludilu ljudi. Društvo traži da ljudi budu nenormalni; samo tada oni mogu da budu iskorišteni, samo tada mogu da budu svedeni na mašine, tek tada mogu biti svedeni na robove, a bez ika kvog otpora. Cetiri hiljade godina je čovek živeo u zarobljeništvu. Tim zatvorima su data prelepa imena: nazivate ih crkvama, religijama, ideologijama. Neko živi u katoličkom zatvoru a neko u komunističkom zatvoru, i oboje nastavljaju da se hvale svojim zatvorom, da je njihov zatvor mnogo bolji. Ali svaka osoba koja živi sa nekom ideologijom je zatvorenik, jer svaka ideologija sužava vašu svesnost, postaje okov za vaše biće. Svako ko pripada nekoj gomili iz straha, iz uslovljavanja, iz neke vrste hipnoze, nije istinski čovek, još nije rođen. Data mu je prilika, ali on je traći. Učeni ste vrednostima koje nisu prave vrednosti; učeni ste stvarima koje su u osnovi otrovne. Na primer, rečeno vam je da ne volite sebe, i to vam je rečeno toliko mnogo puta da izgleda kao prosta činjenica, istina. Ali čovek koji nije sposoban da voli sebe neće biti u stanju da voli nikoga drugog. Covek koji ne voli sebe uopšte ne može da voli. Rečeno vam je da budete altruista i nikada sebični. I to izgleda tako lepo, ali to samo izgleda lepo; to uništava same vaše korene. Samo zaista sebična osoba može biti altrui sta, jer onaj ko nije zasnovan u sebi, nije sebičan, neće mariti ni za koga drugog. Ako ne može da brine za sebe, kako može da brine za bilo koga drugog? On je samoubistven; prirodno će postati ubica. Celo vaše društvo je do sada bilo društvo ubica. Nekoliko ljudi izvrši samoubistvo. Više njih nastavlja da ubija; oni postaju veliki političari, velike vođe - Džingis Kan, Nadir Šah, Tamerlin, Aleksandar, Napoleon, Adolf Hitler, Staljin, Mao. Ali i jedni i drugi su neu rotični, nisu zdravi. Treba da budete naučeni novim vrednostima. Atišine izreke će vam neizmerno po moći. On je zaista revolucionaran; zaista religiozan čovek - čovek koji zna, ne putem svetih knjiga već iz ličnog iskustva; čovek koji je sagledao duboko ljudsku nesreću, čovek koji je zaista pun samilosti, pa želi da pomogne, da bude od neke pomoći čovečanstvu koje pati. I čovečanstvu koje pati se ne pomaže izgradnjom bolnica i obrazovanjem ljudi. Č ovečanstvu koje pati može se pomoći samo dajući mu novu dušu. Ljudi kao Majka Tereza iz Kalkute, samo podržavaju status quo. Zato su oni poštovani od strane status quoa. Daju im se zlatne medalje, premije, nagrade, i društvo misli da je Majka Tereza simbol svetosti. To nije tako; ona samo služi pokvarenom ,
,
društvu. Naravno pokvareno društvo je ceni. Ona nije revolucionarna, ona nije religi ozna osoba. I to treba razumeti: društvo ceni samo one svete ljude koji nisu zaista sveci već agenti - faktor koji pomaže društvu da nastavi takvo kakvo je, agenti establišmenta. Atiša nije za establišment. On želi da stvori novoga čoveka, novo čovečanstvo, kako su bude uvek sanjale. Njihovi snovi su još ostali neostvareni. Ja sam ovde, ponovo sanjajući veliki san davanja rođenja novom čoveku. Vi ste moja nada, na isti način se Atiša nada sa svojim učenicima. Ove izreke nisu napisane kao knjiga, te izreke su date njegovim učenicima da meditiraju. Prva izreka: Vežbaj u svim oblastima neprestano; Važno je imati dubok i isp unjavajuć trening u svemu.
V A G A B U N D I U
Prva stvar je nepristrasnost: trebalo bi biti bez predrasuda, i niko nije nepristrasan. A to je osnovni zahtev da bi se ušlo u širu viziju. Da bi se izašlo iz zatvora, prva stvar je D odbaciti predrasude - predrasude zvane Hinduizam, predrasude zvane Islam, predrasude U zvane Hrišćanstvo. Treba odbaciti sve predrasude. Kako ikada možete saznati istinu ako S ste već odlučili šta je? Ako već delujete od zaključka, nikada nećete doći do istine - ni I kada! To nije moguće. T Ne počinjite sa pretpostavkama, ne počinjite ni sa jednim verovanjem. Samo onda ste istinski tragalac. Ali svako počinje verovanjem - neko veruje u Bibliju, neko drugi u Kuran, neko veruje u Gitu, a neko u Damapadu. I oni počinju verovanjem. Verovanje znači da ne znate, a ipak ste nešto prihvatili kao istinito. Sada će ceo vaš trud biti da dokažete da je to ispravno, to će postati vaš ego trip. Svako verovanje postaje jedan ego trip, treba da se uverite u to. Ako to nije tačno, onda vi niste u pravu; ako je tačno, onda ste u pravu. I svaka osoba nije ništa drugo do vreća verovanja. Upamtite, sva verovanja su glupa. Ne kažem da su ta verovanja u osnovi neistinita - ne moraju biti - ali verovanje je glupo. Znati je inteligentno. Može biti da kada saznate, l O može biti ista stvar u koju su vam drugi rekli da verujete; ali i dalje je pogrešno vero vati, a znati to je ispravno - jer kad jednom verujete u nešto što niste saznali, već ste po eli da skupljate oko sebe tamu koja vam neće pomoći da saznate, da vidite. Već ste postali obrazovani. A saznavanje se dešava onima koji nisu obrazovani, već čisti. Saznavanje se 357 dešava onim očima koje su potpuno bez prašine znanja. ,
Atiša prvo kaže: Budi nepristrasan, počni bez ikakvih zaključaka, počni bez ikakvih predubeđenja. Počni egzistencijalno, ne intelektualno; to su dve različite dimenzije, ne samo različite već dijametralno suprotne. Neko je počeo svoje putovanje u ljubav učeći o ljubavi, odlazeći u biblioteku, gleda jući u enciklopediju Britaniku da nauči šta je ljubav. To je jedno intelektualno istraživanje. Možda će sakupiti mnogo informacija, može da napiše raspravu, i neku glupi univerzitet mu može dati titulu doktora filozofije, ali on ništa ne zna o ljubavi. Sve što je napisao to je samo intelektualno, nije eksperimentalno. A ako nije eksperimentalno onda nije isti nito. Istina je jedno iskustvo a ne verovanje. Istina nikada ne dolazi izučavanjem: istina se mora sresti, sa istinom se treba suočiti. Osoba koja uči o ljubavi je kao osoba koja uči o Himalajima gledajući u mape. Mapa nije planina! Ako počnete da verujete u mapu, i dalje će vam nedostajati planina. Ako postanete previše opsednuti mapom, planina može biti tu, upravo pred vama, ali i dalje nećete moći da je vidite. I tako je to. Planina je ispred vas, ali vaše oči su pune mapa - mapa iste planine, mapa o istoj planini koje su načinili razni istraživači. Neko se popeo na planinu sa severne strane, neko sa istočne. Oni su načinili različite mape: Kuran, Biblija, Gita - različite mape iste istine. Ali vi ste prepuni mapa, previše opterećeni njihovom težinom; ne možete da se pomerite ni za pedalj. Ne možete da vidite planinu koja stoji baš ispred vas, njeni ne taknuti snežni vrhovi sijaju kao zlato na jutarnjem suncu. Nemate oči da to vidite. Oko sa predrasudama je slepo, srce puno zaključaka je mrtvo. Previše apriori za klj učaka i vaša inteligencija počinje da gubi svoju oštrinu, svoju lepotu, svoj intenzitet. Postaje tupa. Tupa inteligencija se naziva intelektom. Vaša takozvana inteligencija nije stvarno inteligentna, samo je intelektualna. Intelekt je leš. Možete da ga ukrašavate, možete ga ukrasiti velikim biserima, dijamantima, smaragdima, ali i dalje, leš je leš. Biti živ j� sasvim druga stvar. Inteligencija je životnost, spontanost, otvorenost, ra njivost, nepristrasnost, hrabrost da se funkcioniše bez zaključaka. A zašto kažem da je to hrabrost? To je hrabrost jer kad delujete prema zaključku, zaključak vas štiti, zaključak vam daje sigurnost, bezbednost. To dobro znate, znate kako da dođete do toga, veoma ste uspešni sa tim. Delovati bez zaključka je delovati u nevinosti. Nema sigurnosti, mo žete da pogrešite, možete da skrenete sa pravoga puta. Onaj ko je spreman da krene na istraživanje zvano istina, mora takođe biti spreman da počini mnoge greške, zabune, mora biti u stanju da rizikuje. Može da skrene sa pravoga puta, ali tako stiže. Lutajući mnogo, mnogo puta, nauči kako da ne luta. Cineći mnogo "
grešaka, uči šta je greška, i kako da je ne učini. Znajući šta je greška, dolazi sve bliže i bliže istini. To je jedno individualno istraživanje; ne možete da se oslanjate na tuđe zaključke. Stoga Atiša kaže: Vežbaj u svim oblastima neprestano; Važno je imati dubok i ispunjavajuć trening u svemu.
•
V A G A B U N D I
Druga stvar koju kaže: Dozvoli da ti život bude višedimenzionalan što je više mo guće, ne živi jednodimenzionalno. Kaluđeri, časne sestre i takozvani sveštenici svi su živeli, tokom vekova, jednodimenzionalno. živeli su jako uskim životom; kreću se kao voz, po šinama. Nastavljaju da rade isti ritual, istu molitvu, iz dana u dan, iz godine u go dinu, iz života u život; nastavljaju da ponavljaju. Ceo život im se kreće u krugovima. Oni U nisu bogati, ne mogu biti - bogatstvo dolazi življenjem u svim dimenzijama. Religiozna osoba treba da istražuje na svaki mogući način, trebala bi da pokuša da iskusi život sa svim njegovim ukusima, slatkim i gorkim, dobrim i lošim. Stvarno religi D ozna osoba biće veoma eksperimentalna. Eksperimentisaće sa muzikom, eksperimenti U saće sa plesom, eksperimentisaće sa poezijom, sa slikanjem, sa vajarstvom, sa arhitek turom. Nastaviće da eksperimentiše sa svime, svime što bude dostupno; biće dete koj e Š I sve ispituje. I to čini vaš unutrašnji život bogatim. Da li znate da su sva velika otkrića učinili ljudi koji nisu jednodimenzionalni. Jedno dimenzionaini ljudi nikada ne mogu da čine otkrića; to nije moguće, jer se otkriće dešava samo kao ukrštanje. Matematičar počne da piše poeziju: možete da budete sigurni nešto se dešava. Njegova cela priprema je bila matematička, njegov pristup je matematički, i on počne da piše poeziju. Sad, ni jedan pesnik ne može tako da piše poeziju; to će biti nešto novo, jer će obavezno nešto matematičko da se infiltrirao I susret matematike i poezije je ukrštanje. . Naučnici kažu, da su deca rođena ukrštanjem rasa jača, lepša, inteligentnija. Ali čo vek je tako glup da nikad ne nauči. Sada svako zna da je dobro dovesti engleskog bika indijskoj kravi; to je savršeno lepo i to je urađeno. Ali kad se to tiče čoveka ostajemo glupi. Bilo bi lepo kada bi se uzimali ljudi različitih rasa, iz različitih pozadina, različitih kultura. Sihirac oženjen sa afrikankom - onda će se nešto zaista dogoditi, neko čudo. Moja sugestija je - pošto ćemo za nekoliko godina naći druge planete, gde je evolu 'ija stigla do stepena na koji je stigla na zemlji, ili par planeta gde je otišla i dalje - moja 359
sugestija je interplanetarni brakovi. Onda će čudo početi da se dešava. Marsovac se ženi Ponijankom: onda će se nešto desiti, nešto zaista novo, što se nije desilo ranije! Atiša kaže: eksperimentišite, iskusite što više dimenzija koje su vam dostupne. Postanite baštovan, postanite obućar, budite drvoseča - to će se desiti u mojoj ko muni. Sve dimenzije treba učiniti dostupnim, i ljudi treba da eksperimentišu, uživaju i istražuju. To nije kao kad radite neki naučni rad, nešto se dešava samo u spoljašnjem svetu. Kada radite neki naučni posao, nešto se događa u vašoj svesnosti: vaša svesnost počinje da zadobij a oblik, naučni oblik. Ako osoba počne da slika, onda će slikanje imati nešto od nauke u sebi. I ako slikar počne da postaje fizičar, sigurno će njegova vizija dati rođenje novih stvari. Svi veliki pronalazači, do sada, bili su ljudi koji su bili obučeni za nešto drugo, ali su bili dovoljno hrabri da uđu u arene, u kojima su amateri. Manje hrabri ljudi ostaju da prianjaju uz stvari koje znaju najbolje. Onda nastavljaju da ih rade celog života. I što ih više rade, postaju sve efikasniji; što su efikasniji, manje su sposobni da pokušaju nešto novo. Zemlja ostaje živa samo ako su ljudi višestrani. Amerika je sada najživlja zemlja na svetu iz prostog razloga što ljudi pokušavaju svakovrsne stvari. Od matematike do me ditacije, sve se isprobava. Amerika je na ivici velikog koraka; ako će korak negde da se desi, desiće se u Americi. Ne može da se desi u Indiji. Ne može da se desi, jer M orarđi Desai i slični ljudi neće dozvoliti da se to desi u Indiji - rigidni, istrošenih umova, bez vi zije budućnosti, bez vizije šta će se dogoditi sutra, bez znanja šta se stvarno danas događa. U Americi ljudi menjaju svoje poslove - tri godine je prosečna granica kada ljudi menjaju svoje poslove. Tri godine je prosečna granica kada ljudi menjaju svoje gradove. Tri godine je takođe limit kada ljudi menjaju svoje supruge. Broj tri je vrlo ezoteričan. Kada je čovek živeo sa mnogo žena, radio razne poslove - bio obućar, drvoseča, in ženjer, slikar i muzičar - prirodno on je jako bogat. Svaka žena, koja je sa njim živela, dala m u je neku boju, i svaki posao koji je obavljao, otvorio je nova vrata u njegovom biću. Polako, polako, mnoga vrata njegovog bića se otvaraju; njegova svest se širi, postaje ve liki, ogroman. Vi ste vaše iskustvo. Stoga iskusite više. Pre nego se skrasite, iskusite što je više mo guće. Prava osoba se nikada ne skrasio prava osoba uvek ostaje beskućnik, skitnica, va gabund, vagabund u duši. Ostaje neprestano u traganju, ostaje istraživač, učenik - nikada ne postaje učena. Ne žurite da postanete učeni, ostanite učenik. Postati učen je ružno, ostati učenik ima ogromnu lepotu i ljupkost u sebi, jer to je sam život.
Vežbaj u svim oblastima neprestano; Važno je imati dubok i ispunjavajuć trening u svemu.
V A G A B U N D I
Šta god da učite, učite to u potpunosti. Ne dozvolite da to bude samo udri i beži, uđite u to kao da je to ceo vaš život. Uložite sve! Budite potpuni, šta god radite, jer samo iz pot punosti se uči. Samo kada ste potpuno u nečemu, otkriva vam se tajna. Ako ste potpuno u ljubavi, onda ljubav otkriva svoje tajne; ako ste potpuno u poeziji, onda svet poezije otvara svoje srce. Ako ste u potpunoj ljubavi sa nečim, to je jedini mogući put da dobijete obavešte nje o određenim dimenzijama. Zato budite potpuni, i idite do krajnjih dubina toga. Nemojte samo da plivate po mnogim rekama; postanite vozač, idite do ivice u svemu - jer što dublje uđete u nešto, dublji i dublji postajete. Dubina izaziva dubinu, visina izaziva visinu. Sta god radite spolja simultano se događa unutra. To je osnovni zakon U zivota. Atiša kaže: pouči se u mnogim, mnogim stvarima, budi potpun, idi u dubinu, do sa mih korena svega - jer su tajne u korenima, one nisu u cvetovima. Cvetovi su samo iska D zivanje radosti, ali tajne nisu tamo. Tajne su skrivene u korenu, tajne su uvek skrivene u U tami. Moraćete da idete u mračne dubine, tek onda ćete znati tajne. I što više iskusite Š život u njegovoj višedimenzionalnosti, bogatija će biti vaša duša. To zavisi od vas, koliko I ćete bogatom učiniti vašu dušu, ili kako siromašno živite. Milioni ljudi žive u siromaštvu - i ja ne mislim nužno na spoljašnje siromaštvo. Znam T bogate ljude, a tako siromašne da su ponekad čak prosjaci bogatij i od njih. Znam bogate ljude koji mogu sve da priušte ali nisu nikada ni sa čim eksperimentisali, koji prosto ve getiraju udobno, ali ne žive - nema intenziteta, nema pronicljivosti, nema plamena, nema vatre, samo hladan život. Udobno će živeti, i udobno će umreti - ali u stvari oni nikada nisu živeli. . A onaj ko nikada nije živeo, kako on može umreti? Smrt je krajnja misterija. Taj dar je dat samo onima koji su živeli stvarno intenzivno, koji su sagoreli svoju baklju života sa oba kraja. Samo tada se ponekad dešava da je u jednom intenzivnom trenu ceo život razotkriven. U jednom trenutku potpune intenziv nosti, cela večnost vam otvara svoja vrata, i Bog vas dočekuje dobrodošlicom. Bog nije nađen moljenjem na kolenima; Bog nije nađen u hramovima i crkvama. Bog je nađen intenzivnim življenjem - životom dubine, dubine i potpunosti, i smrt takođe smrt dubine i potpunosti. živite potpuno i umrite potpuno, i Bog je vaš i istina je vaša. 361 y
y .
Druga izreka: Uvek meditiraj na određene objekte.
Prvo: pod meditacijom Atiša nikada ne podrazumeva koncentraciju, upamtite. Kon centracija i meditacija su sasvim suprotne. Koncentracija sužava vaš um; fokusira ga na jednu tačku. Sadrži samo jedno a isključuje sve ostalo. Meditacija je sveobuhvatna, ništa ne isključuje. Nije sužavanje vašeg uma, ona je širenje svesnosti. Koncentracija je iz uma, meditacija je iz svesnosti. Koncentracija je um, meditacija je neum. Koncentracija je ten zija: umorićete se pre ili kasnije. Ne možete da se koncentrišete dugo vremena, to je na por. Ali može se biti meditativan dvadeset četiri sata, jer to je opuštanje. Zato upamtite, Atiša kaže: Uvek meditiraj - misli uvek se opuštaj - na određene objekte.
Šta misli pod "određenim objektima"? Tuga, ljutnja, zavist, požuda - negativnosti; ljubav, lepota, radost, sloboda - pozitivno. Počnite sa negativnim, jer živite u negativnom. Kad ste tužni, meditirajte na tome. Ne žurite da se toga oslobodite, ne žurite da se okupirate nečim drugim tako da bi mogli da zaboravite. To bi bilo propuštanje jedne prilike, jer tuga ima svoju sopstvenu dubinu, tuga ima sopstvenu lepotu, tuga ima svoj ukus. Proživite to, opustite se u tome, budite to - i bez ikakvog napora da pobegnete, bez nekog napora da se zaokupite nečim drugim. Pustite neka bude tu - uživajte! To je cvetanje vašeg bića. Tuga je takođe cvetanje vašeg bića. I bićete iznenađeni: ako možete da meditirate na tugu, tuga će vam otkriti sve svoje tajne - a one su strašno vredne. I tuga će, kada vam je jednom otkrila svoje tajne, nestati. Njen posao je završen, poruka je isporučena. A kad tuga nestane, radost se pojavljuje. Radost se javlja samo kada tuga nestane kroz meditaciju; nema drugog načina. Ra dost se otkriva kada ste razbili led tuge koja je okružuje. U stvari, tuga je kao ljuska koja okružuje seme; ona zaštićuje, nije neprijatelj. Jednom kada je seme odbacilo svoju zaštitu, predato je zemlji, ljuska je umrla, samo tada je rođena klica. To se unutra dešava upravo tako. Meditirajte na bilo šta negativno, i polako, polako, bićete iznenađeni - tuga se pretvara u radost, ljutnja se pretvara u samilost, pohlepa se pretvara u deljenje, itd, itd. Ovo je nauka unutrašnje alhemije: kako promeniti negativno u pozitivno, kako pretvoriti grubi metal LI zlato.
Ali upamtite, nikad ne počinjite sa pozitivnim jer ne znate ništa pozitivno. A tome su učili mnogi ljudi na svetu - "pozitivni mislioci" kako su prozvani. Oni ništa ne znaju o unutrašnjoj alhemiji. Ne počinjete sa zlatom. Ako već imate zlato, kakvog ima smisla po četi uopšte? Ne treba vam alhemija. Treba da počnete sa grubim metalom, grubi metal treba da se promeni u zlato. I grubi metal je ono što vi imate, to je ono što vi jeste. Pakao je ono što vi jeste; treba da se preobrazi u nebo. Otrov je na raspolaganju; treba da se preobrati u nektar. Počnite sa negativnim. Sve bude su insistirale: idite via negativa, jer negativno donosi pozitivno, i negativno tako lako donosi pozitivno. Ne vučete ga, ne opterećujete se time. Ako počnete sa pozitivni m, kao što takozvani pozitivni mislioci poučavaju, postaćete lažni. Sta ćete da radite? Kako ćete početi sa radošću? Možete početi sa osmehivanjem, ali osmeh će biti obojen: biće samo na usnama, neće biti čak ni dubine kože. Počnite sa negativnim i ne morate uopšte ni da mislite o pozitivnom. Ako meditirate na negativno, ako uđete duboko u to, najdublje korene toga, iznenada se dogodi jedna eksplozija: negativno je nestalo i pozitivno je došlo. U stvari ono je uvek bilo tu, skriveno iza negativnog. Negativno je zaklon. Negativno je bilo potrebno jer još niste dovoljno vredni; negativno je bilo potrebno da bi ste mogli da postanete dovoljno vredni da pri mite pozitivno. Svet je negativan pol Boga. Ne morate da ga odbacite, treba jednostavno da budete meditativni u njemu. I jednog dana videćete da je svet nestao i da postoji samo Bog i je dino Bog. •
V A G A B U N D I U D U Š I
Bajazit iz Bistama, sufi mistik, je imao običaj da govori u svojoj starosti: "Prvo sam pitao ljude: 'Gde je Bog?' i onda se jednog dana to dogodilo, i počeo sam da pitam ljude gde nema Boga. Jednog dana nije bilo Boga, i ja sam pitao gde je; sledećeg dana je posto jao samo Bog, i ja sam pitao: 'ima li mesta gde ga nema?'" Isti svet, ali vaše oči su sada drugačije, vi više niste isti. Uvek meditiraj na određene objekte.
Počnite sa negativnim i naći ćete pozitivno. Iskopajte bunar. Prvo nalazite samo ze mlju, kamenje, đubre. Polako, polako dolazite do vode. Prvo, ona je veoma prljava, onda postaje sve čistija, i čistija i čistija. Potpuno na isti način treba iskopati bunar u 3 63
sopstvenom biću. U početku treba da bude negativno, i kraj je po sebi pozitivan. Vaš rad treba da bude na negativnom; pozitivno je nagrada. Treća izreka: Ne bi trebao da brineš za druge činioce.
Atiša kaže: dok meditirate na bilo koji poseban objekat - na primer, tugu - onda budite to i zaboravite na sve ostalo, kao da ništa drugo ne postoji. Samo budite potpuno tužni. Okusite je, probajte je, potonite u nju, natopite se njom; samo budite sunđer. U tome je sva meditacija: samo budite sunđer. I kada je ovo osećanje prisutno, na topite se celim svojim kapacitetom, do maksimuma. Meditirajući na tugu, budite to. Me ditirati prosto znači odbaciti razliku između posmatrača i posmatranog; dozvolite da posmatrač postane posmatrano. Odbacite tu staru dihotomiju objekta i subjekta; nesta nite u objektu vaše meditacije. Ne stojte po strani, ne budite posmatrač. Tajne se ne ot krivaju posmatračima; tajne se otkrivaju samo onima koji skoče, koji zarone u nešto, ljudi koji se ne drže po strani. I ako ste potpuno tužni, baš ste na ivici otkrića: tuga će ispariti. Na određenom in tenzitetu, u određenoj tački, ona jednostavno ispari, kao što kap rose ispari na jutarnjem suncu. Kada je toplota jednom postigla određeni intenzitet, kap rose nestaje. Baš tako će tuga nestati, i iznenada, niotkuda, doći će radost, gost je došao. Sada mu budite domaćin. Sada meditirajte na to, ponovo budite jedno sa tim. Sada budite radost. Nemojte opet stajati po strani. Nemojte početi da razmišljate: "tako lepo iskustvo se dešava, ja imam iskustvo radosti." Nemojte početi da pravite rastojanje između vas i radosti. Budite ra dost. Plešite je, pevajte je. Manifestujte je, budite to! Stoga, prioni na važne stvari. -
Zivot je kratak, energija ograničena. I sa tom ograničenom energijom treba da pronađemo neograničeno; sa ovim kratkim životom treba da nađemo večni. Veliki zadatak, veliki izazov! Zato molim vas, ne bavite se nevažnim stvarima. Šta je važno, a šta nevažno? Po Atišinoj definiciji, ili po definiciji svih buda, ono što smrt može da odnese nevažno je, a ono što smrt ne može da odnese, važno je. Upamtite ovu definiciju, neka to bude kamen kušnje. Možete sve odmah da presudite na ovom ka menu kušnje.
Da li ste videli kamen kušnje kojim se meri zlato? Neka ovo bude kamen kušnje šta je važno: da li će smrt to odneti od vas? Onda to nije važno. Novac onda nije važan - ko ristan, ali nije važan, nema značaja. Moć, prestiž, poštovanje - smrt će doći i sve ih izbri sati, zašto zato praviti tako mnogo buke oko njih zbog nekoliko dana što ste ovde? Ovo je karavanseraj, prenoćište, i ujutro odlazimo. Upamtite, samo ono što možete poneti sa sobom kada napustite telo važno je. To znači, sem meditacije, ništa nije važno. Sem svesnosti, ništa nije važno, jer samo svesnost ne može biti odnesena smrću. Sve drugo će biti oteto, jer sve drugo dolazi spolja. Samo se svesnost otkriva iznutra; to se ne može odneti; I senke svesnosti - samilost, ljubav ne mogu se odneti; one su sastavni delovi svesnosti. Ponećete sa sobom samo onakvu svesnost kakvu ste postigli; to je jedino stvarno bogatstvo. Sve drugo je "nezdravo", nije dobro. Ne radi stvari unazad.
V A G A B U N D I U
Ovo je jako važna izreka. Rekao sam vam na početku, ljudi su okrenuti naglavce, u D neprekidnom stoju na glavi. Ljudi žive unazad. život se kreće unapred, ljudi žive unatrag U na mnoge, mnoge nacIne. Š Prvo značenje je: srce treba da bude gospodar a glava sluga. Ali ljudi su naglavce: I glava je postala gospodar a srce je postalo sluga. Logika vlada, za ljubav se i ne haje. Per sonalnost je postala važnija od individualnosti. Personalnost je ono što su drugi preneli T na vas, individualnost je ono što vam je dao Bog. Personalnost je samo maska, persona; individualnost je vaša jedinstvenost. Društvo želi da imate lepu personalnost; društvo želi da imate personalnost koja je prijatna društvu, prikladna za društvo. Ali persona nije stvarna stvar, individualnost je stvarna stvar. Individua nije obavezno ugodna za društvo - u stvari ona je jako nepri. kladna. Isus je sigurno bio jako neprikladan; inače ljudi ne usmrćuju, ne ubijaju, ne razapi nju na krst. Da je Isus bio zaista persona, ne bi bilo nevolja. Bio bi mnogo poštovani rabin; mase bi ga obožavale, Jevreji bi ga pamtili kao velikog sveca. Ali on je bio individua. In dividue se ne uklapaju lako sa drugima, individue se uklapaju samo sa drugim indivi duama - i onda takođe, harmonija nije nametnuta, prisilna, harmonija je prirodna. Ali individue se ne uklapaju sa personama. Svetlost se ne može prilagoditi tami, to je nevo lja. 365 v-
Isus je možda previše pravio nevolje, jer je delovao samo tri godine, i za samo tri godine je načinio toliko prekršaja da su ljudi morali da ga ubiju. A Jevreji nisu opasni ljudi, Jevreji su ljudi poslovnog uma. U stvari, za ovih dve hiljade godina, Jevreji su plakali i jadikovali u dubini, jer su ubili Isusa i propustili priliku za najveći mogući posao. Hri šćanstvo je najveća firma na zemlji! Jevreji mora da su bili jako ljubomorni. Ovaj put, kada je to trebalo da se desi, nisu propustili priliku. Sigmund Frojd je bio Jevrejin; počeo je drugi posao, psihoanalizu. Ovaj put nisu propustili priliku - svi važni psihoanalitičari su Jevreji. Sada je psihoanaliza veliki posao. Isus je sigurno strašno pogrešio; nisu mogli da ga tolerišu ni jedan dan. Takođe So krat, Buda, Mahavir - sve individue su patile zbog lažnog društva. Istina postaje nepod nošljiva. Ali mada su oni patili spolja, iznutra su živeli blaženim životom, živeli su orgaz rničkim životom. Svaki trenutak njihovog života je bio jedan orgazam, duboka ljubav sa postojanjem. Dok ne počnete da živite sa pravom stranom na gore, nastavićete da propuštate da budete individua, nikada nećete biti autentični. Glava je u redu, ali samo kao sluga, ne kao gospodar. Srce treba da bude gospodar; osećanja treba da vladaju mislima. I kada se to jednom dogodi, onda sledeći korak može da se preduzme: biće treba da zagospodari .. osecanjima. To su tri nivoa: misli, najspoljašnjije; biće, najunutarnjije; i osećanja, između, most. Pomerite se od misli ka osećanjima i od osećanja ka biću, i počnite da živite iz bića. To ne znači da nemate nikakva osećanja, ali ta osećanja će slediti biće, imaće aromu bića, puls bića. To ne znači da nećete biti u stanju da mislite - moći ćete da mislite daleko inteligen tnije, ali sada će vaše mišljenje imati sočnost vaših osećanja i svetlost vašeg bića; vaše misli će biti prosvetljujuće. Upravo sada to je baš suprotno. Misli vladaju osećanjima. I zbog te vladavine, sve je pošlo naopako; zbog te vladavine ne možete da stignete do bića, jer misao nema moć da stigne do bića. Unutarnje je sposobno da dopre do spoljašnjeg, ali ne obrnuto. Budućnost vam je postala važnija od sadašnjosti. Sadašnjost bi trebala da bude cen tralna i sve bi trebalo da se vrti oko nje. "Ono" je postalo važnije od "ovog", "onda" je po stalo važnije od "sada". Promenite te vrednosti. Sve dok ne promenite te vrednosti niste sanjasini. Pustite da "sada" bude važnije, pustite da "ovde" bude važnije, pustite da "ovo" bude važnije. Upanišade kažu: "Ti si to." Ja kažem: "Ti si ovo" - jer to znači udaljenost, kao da je Bog daleko. "Ti si to" - ne. "Ti si ovo"; upravo ovog trenutka, ovaj vazduh što te okružuje, ,
ove rascvrkutane ptice, ovaj voz što prolazi, ovo drveće, ovo sunce, ovi ljudi, ja i ti, ova tišina nisam ni ja, ni ti. Ti si ovo. Pusti da "ovo" postane važnije od "onog" i život će imati sasvim drugačiji kvalitet. Pošto život ide dalje, a vaš um je okrenut prošlosti, um i život se nikada ne sreću. Um ide unazad, živi unazad. Um je retrovizor. Koristite ga kada se javi prilika. Da, retko koji retrovizor u kolima ima da obavlja značajnu funkciju. Ali ako postanete opsednuti sa retrovizorom, i ako gledate samo u retrovizor, onda će biti opasno. Onda će se desiti nesreća i ništa drugo. A to se desilo čovečanstvu. Pogledajte: tri hiljade godina istorije, a naći ćete samo nesreće, nesreće i nesreće. U tri hiljade godina vodili smo pet hiljada ratova. Kakvu još nesreću želite? I za te tri hiljade godina, šta smo uradili zemlji, prirodi? Uništili smo eko logiju. Sad, ako se nešto ne uradi odmah, zemlja može postati nenastanjiva. Mi smo zatrovali zemlju, ubijamo je. A treba da živimo na njoj, a pretvaramo je u leš! Počela je da smrdi na mnogim mestima. Prirodi i zemlji smo dali kancer: priroda je nama dala život, a mi za uzvrat prirodi dajemo smrt. I osnovni razlog, osnovni uzrok je da smo slušali um koji se kreće unazad. Um znači prošlost. Um nema ideju sadašnjosti, ne može da ima nikakvu ideju sadaš njosti. Um znači samo ono što je proživljeno, spoznato, iskušeno - nagomilana prošlost. Ne može imati nikakav kontakt sa sadašnjošću; imaće taj kontakt tek kad sadašnjost više nije sadašnjost već postane prošlost. I život ide dalje. živimo u sadašnjosti i idemo u bu dućnost, a um nikada ne živi u sadašnjosti i uvek prianja za prošlost. To je dihotomija, najveća nevolja. To je čvor koji treba preseći. Atiša kaže: Ne radi stvari unazad. Drugo značenje ove izreke je: upamtite da život može da se ,živi samo ako ga živite prirodno. Ako mu nametnete veštačke komande, uništićete ga. Na primer, ja vam kažem: dok ne volite sebe ne možete voleti nikoga drugog. Stoga vam kažem, budite sebični, jer samo se iz sebičnosti javlja altruizam. Ali neprestano vam se govori da ste bezvredni. Rečeno vam je da nemate nikakvu vrednost - takvi kakvi ste, vi ste samo osuda; da takvi kakvi ste vi ste obavezni na pakao. Morate da budete vredni, morate da se promenite, treba da postanete svetac, to i ovo. Jedna stvar je sigurna: takvi kakvi ste, niste ni od kakve vrednosti. Kako možete voleti sebe?
V A G A B U
N D I U D U Š I T
I kad osoba ne može da voli sebe i mrzi sebe, ona mrzi sve druge, ona mrzi ceo svet. Mrzeći sebe postaje životno negativna, a osoba koja je životno negativna je životno de struktivna. Vaši kaluđeri i časne sestre su svi životno negativni; oni nisu afirmisali život, oni nisu negovali život, oni nisu ulepšavali život, oni nisu bili blagoslov svetu. Oni su bili kle tva! Vaši manastiri bi trebalo da nestanu, ne trebaju nam manastiri. Sigurno nam trebaju sanjasini, ali oni bi trebalo da žive u svetu, da budu deo sveta, da transformišu svet. Ali osnovna transformacija koja treba da se dogodi je da oni treba da vole sebe. Osoba koja ne voli sebe postaje mazohista, počinje da muči sebe. A ti mazohisti su bili obožavani kao sveci kroz vekove. A osoba koja je mazohista, ne može biti ništa drugo do sadista takođe, jer onaj ko muči sebe, voleo bi da svi budu mučeni. Mučenje postaje njihova žrtva Bogu. Tako, bilo je mazohista, bilo je sadista. I pošto u životu ne možete da nađete ni jedan čist kvalitet, tako nećete naći mazohiste i sadiste odvojeno. Gotovo je uvek slučaj da je osoba i jedno i drugo: sadomazohist - svako je takav. Bili ste uslovljeni vašim religijama na takav način da ste protiv sebe i protiv drugih. Sa jedne strane mučite sebe lepim ra cionalizacijama, a sa druge mučite druge, opet sa lepim racionalizacijama. Zivot je postao soba za mučenje, koncentracioni logor; više nije slavlje. Trebao bi biti slavlje. Ako je prirodi dozvoljeno da zauzme svoj sopstveni kurs, on je obavezno slav lje. Zato poslednja stvar da se upamti: •
Ne radi stvari unazad.
•
I dite sa prirodom, ne pokušavajte da idete protiv struje. Idite sa rekom života. Idite sa rekom, ne gurajte reku. Ne pokušavajte da potčinite prirodu - ne možete; možete samo da je uništite, i da uništite sebe u tom naporu. Sama ideja potčinjavanja prirode je nasilna, ružna. Pobeda ne treba da bude protiv prirode, pobeda je moguća samo sa prirodom. Ne oklevaj.
Vaš um će da okleva. Um je oklevanje, um je i/ili, um je uvek u prostoru: "biti ili ne biti." Ako zaista želite da napredujete, da sazrite, ako zaista želite da saznate šta je ovaj život, ne oklevajte. Učinite, umešajte se. Upletite se u život, predajte se životu, nemojte ostati gledalac. Nemojte nastaviti da razmišljate da li da uradite ili ne - "Treba li da
uradim ovo ili ono?" Možete da nastavite da oklevate celog života, i što više oklevate, sve ste izvežbaniji u oklevanju. Život je za one koji znaju kako da delaju - kako da nečemu kažu da, kako da nečemu odlučno, kategorično kažu ne. Kada ste jednom kategorično rekli da ili ne nečemu, onda možete da skočite, onda možete da zaronite duboko u okean. Ljudi samo sede na ogradi. Milioni ljudi samo sedi na ogradi - na ovaj ili onaj način, samo čekaju da im dođe prilika. A prilika neće nikada doći, jer je već došla, ona je tu! Moja preporuka je da čak i kada se ponekad dogodi da se predate lošoj stvari, čak je i dobro tada to učiniti, jer onog dana kada saznate da je to pogrešno, moći ćete da to napustite. Barem ćete naučiti jednu stvar: da je to pogrešno, i nikada se opet nećete pre pustiti nečemu takvom. To je veliko iskustvo; to vas dovodi bliže istini. Zašto ljudi tako mnogo oklevaju? - jer vam se od samog detinjstva govori da ne činite nikakve greške. To je jedno od najvećih učenja svih društava širom sveta - i vrlo opasno, vrlo štetno. Učite decu da počine što je više grašaka moguće, pod samo jednim uslovom: ne činite istu grešku ponovo, to je sve. I ona će rasti, i imaće sve veće i veće iskustvo, i neće oklevati. Inače drhtanje ... i vreme prolazi, odlazi iz vaših ruku, i vi oklevate. Video sam mnogo ljudi kako stoje na obali oklevajući, da li da skoče, ili ne. To se ovde događa svaki dan. Baš pre nekoliko dana, jedan mladić je došao kod mene. Tri godine je oklevao, da li da uzme sanjasu ili ne. Rekao sam: "Odluči da ili ne, i završi sa tim ! I ja ne kažem da od lučiš da, samo kažem da odlučiš. Ne je jednako dobro kao i da. Ali straćiti tri godine? Da si uzeo sanjasu pre tri godine," rekao sam mu, "do sada bi znao da li to vredi ili ne; bar bi jedna stvar bila odlučena. Oklevati tri godine, ništa nije odlučeno. Ti si na istom mestu, a prošle su tri godine."
V A G A B U N D I U D U Š I T
Atiša kaže: Ne oklevaj. Vežbaj odsečno.
•
To je tajna meditacije, poslednja izreka za danas. Vežbaj kao da odsecaš.
Um je oklevanje. Predmet meditanta je da postane pažljiv sa umom, tako oprezan prema glupostima uma - njegovim ustezanjima, drhtanjima, oklevanjima - da postane tako pažljiv, da je odsečan. 3< 69
To je ceo smisao posmatranja: posmatrati vaše odsecanje. Posmatrajte bilo šta u umu, i vi ste odsečeni. Posmatranje je mač. Ako se misao pomera u vašem umu, samo je posmatrajte - i iznenada ćete videti da je tu misao i vi ste tu, i nema mosta. Ne posmatrate i identifikujete se sa mišlju, vi posta jete to; posmatrate i vi to niste. Um vas poseduje jer ste zaboravili kako da posmatrate. Naučite to. Samo gledajte u ružin cvet, posmatrajte; ili u zvezde, ili ljude koji prolaze putem, sedite sa strane i posmatrajte. A onda polako, polako zatvorite svoje oči i pogledajte kre tanje unutrašnjeg saobraćaja - hiljade misli, želja, snova, kako prolaze. Tamo je uvek sa obraćajni špic. Samo posmatrajte kao neko što posmatra reku kako protiče, sedeći na obali. Samo posmatrajte - i posmatrajući, postaćete svesni da vi niste to. Utvrdili ste da je to um. Neum se razidentifikovao od toga. Ne budite um, jer u stvari vi niste um. Pa ko ste onda vi? Vi ste svesnost. Vi ste ta pažljivost, vi ste svedočenje, vi ste čisto posmatranje, taj ogledalu sličan kvalitet, koji sve odražava ali nikada se ne identi fikuje ni sa čim. Upamtite, ne kažem da ste vi svesni. Kažem da ste vi svesnost: to je vaš pravi identi tet. Dana kada neko spozna: ..Ja sam svesnost" spoznao je krajnje, jer u trenutku kada spoznate: ..Ja sam svesnost," takođe saznate da je sve svesnost, na različitim planovima. Stena je svesna na svoj način, i drveće je svesno na svoj način, i životinje, i ljudi. Svako je svestan na svoj način, i svesnost je mnogostrani dijamant. Dana kada spoznate: .. Ja sam svesnost," spoznali ste univerzalnu istinu, došli ste do cilja. Sokrat kaže: .. Coveče, spoznaj sebe." To je bilo učenje svih buda: Spoznaj sebe. Kako ćete spoznati sebe? Ako um bude prezastupijen, i nastavi da galami oko vas, nastavi da pravi veliku buku, nećete nikada čuti još uvek mali glas unutra. Morate da se razidenti fikujete od uma. Gurđijev je obično govorio: ..Celo moje učenje se može sažeti u jednu reč, a to je ra zidentifikacija." U pravu je. Ne samo da njegovo može da se sažme u jednu reč, sva učenja, svih majstora, mogu se sažeti u jednu reč: razidentifikacija. Nemojte se identifikovati sa umom. To je značenje Atišine izreke. On kaže: •
v
Vežbaj kao da odsecaš.
Disciplinujte se u dubokoj pažljivost, tako da ste odsečeni od uma. Ako možete da imate samo pojedine trenutke te odsečenosti, prvi satori se dogodio. U sledećem satoriju postajete sposobni da se odsečete od uma kad god poželite. U prvom sato riju to se do gađa slučajno: meditirajući, posmatrajući, jednog dana to se desi gotovo kao neki slučaj. Tapkali ste po tami i nabasali ste na vrata. Prvi satori je kad nabasate na vrata. Drugi satori je postajanje savršeno svesnim gde su vrata, i kad god poželite, možete doći do vrata - kad god poželite. Cak i na pijaci, okruženi svom bukom pijace, možete doći do vrata. Iznenada možete da se odsečete. I treći satori je kada ste potpuno odsečeni, tako da i kad želite da se udružite sa umom ne možete. Možete da ga koristite kao mašinu, odvojeno od vas, ali čak ni u svom dubokom snu ne identifikujete se sa njim. To su tri satorija, tri samadija. Prvi, slučajno nabasati; drugi, postati više hotimičan, svestan u dosezanju vrata; i treće postati tako duboko usklađen sa vratima da nikada ne gubite njihov trag, uvek su tu, uvek otvorena. To je stanje koje se u Japanu naziva satori, samadi u Indiji. Na engleskom se to prevodi kao ekstaza. Ta reč je prelepa, ona bukvalno znači ..stajati izvan". Ekstaza znači stajati izvan, stajati izvan uma. Atišina poslednja izreka: Vežbaj kao da odsecaš, je upravo ista kao i značenje reči ekstaza - zato odsecite se od uma tako da stojite izvan, tako da je um tamo, a vi niste to. Neki ljudi su takođe počeli da prevode samadi ne kao ekstaza već kao instaza. To je ta kođe lepo, jer to nije stajanje izvan; to je stajanje izvan uma ako mislite na um, ali ako mislite na svesnost to je stajanje unutar. Dokle god je um u pitanju ekstaza je prava reč, ali dokle god je svesnost u pitanju instaza je daleko bolja. Ali obe su aspekti iste stvari: stajati izvan uma i stajanje unutar svesnosti, znati da: ..Ja nisam um" je znati da: ..Ja sam svesnost, aham Bramašmi." To je značenje kazivanja iz Upanišada: Ja sam Bog, ja sam svesnost. Dosta za danas. v
V A G A B U N D I U D U Š I T
•
371
22
N A
J
V E e A /
v
S A
L A
v
s T O P o S T o
J I
N
A
J
V E ,
e
A
Prvo pitanje:
Š
Voljeni Ošo, šta je nevinost, šta je lepota.
A L
A
Ram Fakir, živeti u trenutku to je nevinost, živeti bez prošlosti je nevinost, živeti bez zaključaka je nevinost, funkcionisati iz stanja nepoznavanja je nevinost. I u trenutku kada Š funkcionišeš iz tako ogromne tišine koja nije opterećena nikakvom prošlošću, iz tako T velike mirnoće koja ništa ne zna, iskustvo koje se dešava je lepota. o Kad god osećaš lepotu - u izlazeće m suncu, u zvezdama, u cveću, ili u licu žene, ili muškarca - gde god ili kad god osetiš lepotu, posmatraj. I uvek ćeš naći jednu stvar: funk p cionisao si bez uma, funkcionisao si bez zaključaka, jednostavno si funkcionisao spon tano. Trenutak te je zgrabio, i trenutak te je zahvatio tako duboko, da si bio odsečen od o S prošlosti. A kada si odsečen od prošlosti automatski si odsečen od budućnosti, jer prošlost i T budućnost su dva aspekta istog novčića; oni nisu odvojeni, a nisu ni razdvojivi. Možeš o baciti novčić: ponekad je glava, ponekad pismo, ali druga strana je uvek tu, krije se na J poleđini. I Prošlost i budućnost su dva aspekta istog novčića. Naziv novčića je um. Kada se ceo novčić odbaci, to odbacivanje je nevinost. Onda ne znaš ko si ti, onda ne znaš šta si; nema .... znanJa. Ali tijesi, postojanje jeste, i susret ta dva je bivanje - tvoje maleno bivanje, susreće sc sa beskrajnim bivanjem postojanja - to susretanje, to sjedinjavanje, je iskustvo le 373 pote. •
•
v
Nevinost je prolaz, kroz nevinost možeš ući u lepotu. Sto neviniji postaješ, to lepša postaje egzistencija. Sto si učeniji, egzistencija je sve ružnija, jer počinješ da deluješ iz zaključaka, počinješ da deluješ iz znanja. U trenutku kad znaš uništavaš svu poeziju. U trenutku kada znaš, ti misliš da znaš, napravio si barijeru između sebe i onog što jeste. Onda je sve iskrivljeno. Onda ne čuješ svojim ušima, prevodiš. Onda ne vidiš svojim očima, tumačiš. Onda ne doživljavaš svojim srcem, misliš da doživljavaš. Onda je izgubljena svaka mogućnost da se sretneš sa posto janjem u neposrednosti, u intimnosti. Raspao si se. To je prvobitni greh. I to je cela priča, biblijska priča o Adamu i Evi, koji su jeli plod sa drveta znanja. Kad su jednom pojeli plod znanja isterani su iz raja. Nije ih neko isterao napolje, nije im Bog naredio da izađu iz raja, oni su sami pali. Znajući da više nisu nevini, znajući da su odvojeni od postojanja, znajući da su ego-i... znanje stvara takvu barijeru, gvozdenu barijeru. Ram Fakir, pitaš me: "Šta je nevinost?" Ispovrati znanje! Plod drveta saznanja mora da se ispovrati. U tome je cela medita cija. Izbaci ga iz svog sistema: to je otrov, čisti otrov. živi bez znanja, znajući da: "Ja ne znam." Deluj iz tog stanja ne znanja i znaćeš šta je lepota. Sokrat zna šta je lepota, jer deluje iz tog stanja neznanja. Postoji znanje da ne zna, i postoji neznanje koje zna. Postani neznalica kao Sokrat, i onda potpuno drugačiji kvalitet ulazi u tvoje biće, ponovo postaješ dete, to je ponovno rođenje. Tvoje oči su ponovo pune čuđenja, svako i sve što te okružuje iznenađuje. Ptica u letu, i ti si ushićen! Puka radost zbog viđenja ptice u letu - i to je kao da si na krilima. Kap rose klizi sa lotosovog cveta i jutarnje sunce sija na nju i stvara malu dugu oko nje, i trenutak je tako neodoljiv... kap rose klizi sa lista, baš na ivici susreta sa beskonač nim, nestajući u jezeru - i to je kao da si ti počeo da kliziš, kao da je tvoja kap počela da klizi u Božiji okean. U trenutku nevinosti, neznanja, razlika između posmatrača i posmatra nog ispari. Više nisi odvojen od onoga što gledaš, više nisi odvojen od onoga što čuješ. Slušajući me, upravo sada, možeš da funkcionišeš na dva načina. Jedan je način zna nja: brbljaš unutar sebe, prosuđuješ, procenjuješ, neprestano misleći da li je ovo što go vorim ispravno ili pogrešno, da li se uklapa sa tvojim vlastitim teorijama ili ne, da li je logično ili nelogično, naučno ili nenaučno, Hrišćansko ili Hindu, možeš li nastaviti sa tim ili nc, možeš li to da progutaš ili ne, hiljadu i jedna misao galami u tvom umu, unutrašnji v
govor, unutrašnji saobraćaj - to je jedan način slušanja. Ali ti ćeš onda slušati iz takve udaljenosti da neću moći da doprem do tebe. Nastavljam da pokušavam, ali neću biti u stanju da doprem do tebe. Ti si stvarno na nekoj drugoj planeti: ti nisi ovde, nisi sada. Ti si Hindu, ti si Hrišćanin, Musliman, komu nista, ali nisi sada ovde. Biblija je tu između tebe i mene, ili Kuran, ili Gita. A ja tražim za tebe, ali nailazim na barijeru Kurana, ja tražim za tebe, ali tu je red sveštenika između tebe i mene. To je put znanja, to je način da se ostane gluv, da se ostane slep, da se ostane bez srca. Postoji drugi način da se sluša: samo slušanje, ništa između tebe i mene. Onda po stoji neposrednost, kontakt, susret, zajedništvo. Onda ne tumačiš, jer ne brineš da li je ispravno ili pogrešno. Ništa nije ispravno, ništa nije pogrešno. U tom trenutku nevinosti se ne vrši procena. Nema čime da se procenjuje, nema kriterijuma, nema apriori znanja, nema već gotovih zaključaka, nema sa čim da se poredi. Možeš samo da slušaš, kao što neko sluša zvuk proti canja vode u planini, ili flautistu u šumi, ili nekog ko svira gitaru. Slušaš. Ali osoba koja je došla da sluša kao kritičar neće slušati. Osoba koja je došla prosto da sluša, ne kao kritičar već da uživa u trenutku, biće sposobna da sluša muziku. Šta ima da sa razume u muzici? Nema ničeg da se razume. Ima nečeg da se okusi sigurno; ima nešto da se popije i bude popijeno, sigurno, ali šta tu ima da se razume? Ali kritičar, on nije tu da okusi, on nije tu da pije - on je tu da razume. On ne sluša muziku jer je tako pun matematike. On neprestano kritikuje, razmišlja. On nije nevin; previše zna, stoga će propustiti tu lepotu. Može napraviti neke glupe zaključke, ali pro pustiće ceo trenutak. A trenutak je trenutan! Ako možeš da slušaš, samo slušaj, ako možeš da vidiš, samo gledaj, onda ćeš u sa mom tom trenutku znati šta je nevinost. A ja nisam ovde samo da ti objasnim šta je ne vinost, tu sam da ti dam njen ukus. Uzmi šoljicu čaja! Nudim ti je, syakog trenutka se nudi. Otpij gutljaj - oseti toplinu trenutka i njegovu muziku i tišinu, i ljubav koja se izliva. Budi time obuhvaćen. Za trenutak nestani sa svojim umom - posmatranja, suđenja, kritikova nja, verovanja, neverovanja, za i protiv. Za trenutak budi samo jedna otvorenost, i znaćeš šta je nevinost. I u tome ćeš znati šta je lepota. Lepota je jedno iskustvo koje se dešava u nevinosti, cvet koji cveta u nevinosti. Isus kaže: "Dok ne budete kao mala deca, nikada nećete ući u carstvo Božije."
N
A
J
V E ,
e
A
Š A L
A v
S
T
o p
o S
T
o
J I
T
375
Drugo pitanje: Voljeni Ošo, nekada ti verujem a nekada ti ne verujem. Koliko dugo ću živeti u toj du alnosti? Kako da odbacim tu dualnost i ujedinim se? Molim te objasni.
Moan Barti, ko ti je rekao da mi veruješ? Ako veruješ takođe i sumnjaš. Niko ne može da veruje bez sumnjanja. Neka to bude rešeno jednom zauvek: niko ne može da veruje bez neverovanja. Svako verovanje je prikrivanje neverovanja. Verovanje je samo perife rija centra zvanog sumnja; jer sumnja je tamo gde stvarate verovanje. Sumnja ozleđuje, to je kao rana, bolna je. Pošto je sumnja rana to boli; čini da osećate vašu unutarnju pra zninu, vaše unutrašnje neznanje. želite da to prikrijete. Ali sakrivanje rane iza ružinog cveta - mislite da će to pomoći? Mislite da će ruža pomoći da rana nestane? Baš suprotno! Pre ili kasnije ruža će početi da zaudara na ranu. Rana neće nestati zbog ruže; u stvari ružin cvet će nestati zbog rane. I možete biti u stanju da obmanete nekog drugog ko gleda sa strane - vaši susedi će misliti da ne postoji rana već ruža - ali kako ćete obmanuti sebe? To nije moguće. Niko ne može da obmane sebe; dole negde u dubini znaćete, obavezno znate, da rana postoji i krijete je iza ružinog cveta. I znate da je ružin cvet obmanjivački, on nije izrastao u vama, istrgnuli ste ga iz okoline, dok je rana narasla unutar vas, niste je istrgnuli iz okoline. Dete donosi sumnju u sebi - jednu unutrašnju sumnju, to je prirodno. Zbog sumnje ono zapitkuje, zbog sumnje ono ispituje. Jdite sa detetom u jutarnju šetnju po šumi, i ono donese tako mnogo pitanja da osećate dosadu, da želite da mu kažete da umukne. Ali ono nastavlja da zapitkuje. Odakle dolaze ta pitanja? Ona su prirodna za dete. Sumnja je unutrašnji potencijal; to je jedini način na koji je dete u stanju da propitkuje, istražuje i traga. Nema ništa po grešno u tome. Vaši sveštenici su vas slagali kad su rekli da ima nešto pogrešno u sumnji. Nema ništa loše u njoj. Ona je prirodna, i treba da bude prihvaćena i poštovana. Kada poštujete svoju sumnju, to više nije rana, kada je ne priznajete, postaje rana. Neka to bude sasvim jasno: sama sumnja nije rana. Ona je ogromna pomoć, jer će vas načiniti avanturistom, istraživačem. Ona će vas odvesti do najdalje zvezde u potrazi za istinom, učiniće vas hodočasnikom. Nije nezdravo imati sumnju. Sumnja je lepa, sum nja je nevina, sumnja je prirodna. Ali sveštenici su je zabranjivali tokom vekova. Zbog njihove zabrane, sumnja koja je mogla postati cvetanje poverenja, postala je samo smrd lj iva rana. Zabranite bilo šta i to postaje rana, odbacite bilo šta i to postaje rana.
Moje učenje je: prvo što treba da se uradi, Moan Barti, je ne pokušavati da se veruje. Zašto? Ako je tu sumnja, sumnja je tu! Nema potrebe da se prikriva. U stvari, dozvolite da bude, pomozite joj, pustite da postane veliko istraživanje. Pustite da postane hiljadu i jedno pitanje - i na kraju ćete videti da tu nisu važna pitanja, važan je znak pitanja! Sumnja nije traganje za verovanjem; sumnja prosto tapka za tajnom, čineći svaki napor da razume nerazumljivo, da shvati neshvatljivo - napor u tapkanju. J ako nastavite da tragate, tražite, ne opremajući se sa pozajmljenim verovanjima, desiće se dve stvari. Jedna: nikada nećete imati neko neverovanje. Setite se sumnja i ne verovanje nisu sinonimi. Neverovanje se desi tek kad ste već verovali, kada ste već ob manuli sebe i druge. Neverovanje dolazi samo kada je postojalo verovanje; ono je senka verovanja. Svi vernici su nevernici - oni mogu biti Hindusi, mogu biti Hrišćani, mogu biti Đaini. Sve ih znam: svi vernici su nevernici, jer verovanje donosi nevericu, ona je senka vero vanja. Možete li verovati bez neverice? To nije moguće; to ne može da se uradi po prirodi stvari. Ako želite da ne verujete, prvo se zahteva verovanje. Možete li da verujete a da vam neverica ne uđe na zadnja vrata? Ili možete li da ne verujete a da niste prvo verovali? Verujte u Boga, i odmah dolazi neverica. Verujte u zagrobni život i neverovanje se javlja. Neverovanje je sekundarno, verovanje je primarno. J, Moan Barti, to što želiš da uradiš, milioni ljudi na svetu želi da uradi: oni ne žele neverovanje, žele samo verovanje. Ne mogu da pomognem, niko ne može da pomogne. Ako ste zainteresovani samo za verovanje, moraćete da trpite neverovanje takođe. Osta ćete podeljeni, ostaćete rascepljeni, ostaćete šizofrenični. Sta je moja sugestija? Prvo, odbacite verovanje. Dozvolite da verovanja budu odbačena, sva su ona đubre! Imajte poverenja u sumnju, to je moja sugestija, ne pokušavajte da je sakrijete. Imajte poverenja u sumnju. To je prva stvar da se unese u vaše biće: imajte poverenja u svoju sumnju. J vidite lepotu toga, došlo je lepo pov�renje. J ja ne kažem verujte, kažem imajte poverenja. Sumnja je dar prirode; mora biti od Boga - odakle bi drugo mogla biti? Donosite sumnju sa sobom: u njoj poverenje, pove renje u vaše zapitkivanje. I ne žurite da je opremite i sakrijete sa verovanjima pozajmlje nim sa strane - od roditelja, sveštenika, političara, društva, crkve. Vaša sumnja je nešto lepo jer je vaša; ona je nešto lepo jer je autentična. Iz te autentične sumnje jednog dana će izrasti cvet autentičnog poverenja. To će biti jedan unutrašnji rast, to neće biti neko I I metanje sa strane. •
v
N
A
J
V E
Ć A v
S
A L
A v
S
T
O p
O S
T
O
J
I
377
To je razlika između verovanja i poverenja: poverenje raste unutar vas, u vašoj unu trašnjosti, u vašoj subjektivnosti. Baš kao što je sumnja unutrašnja tako je i poverenje. I samo unutrašnje može transformisati unutrašnje. Verovanje je spoljašnje; ono nije od pomoći jer ono ne može da dopre do najunutarnjijeg jezgra vašeg bića, i ono je tamo gde Je sumnja. Odakle početi? I majte poverenja u svoju sumnju. To je moj način da se uvede pove renje. Nemojte verovati u Boga, ne verujte u dušu, ne verujte u zagrobni život. Verujte u svoju sumnju, i trenutno je počelo pretvaranje. Poverenje je tako snažna sila, da čak i kad imate poverenj e u svoju sumnju, uneli ste svetla u nju. A sumnja je kao tama. To malo poverenje u sumnju će početi da menja vaš unutrašnji svet, unutrašnju sliku. I pitajte! Zašto se plašiti? Zašto biti takva kukavica? Pitajte - pitajte sve bude, pitajte mene, jer ako postoji istina, istina se ne plaši vašeg pitanja. Ako su bude pravi, oni su pravi; ne morate da verujete u njih. Nastavite da sumnjate u njih... i jednog dana ćete vi deti da se pojavilo poverenje. Kada sumnjate, i nastavite da sumnjate do samog kraja, do samog logičkog kraja, pre ili kasnije spotaći ćete se na istinu. Sumnja tapka po mraku, ali vrata postoje. Ako je Buda mogao da stigne do vrata, ako je Isus mogao da stigne do vrata, ako je Atiša moga da stigne do vrata, ako ja mogu da stignem do njih, zašto vi ne možete? Svako je sposo ban da stigne do vrata - ali vi se plašite da tapkate, sedite u svom mračnom uglu verujući u nekoga ko je našao vrata. Niste ga videli, čuli ste za njega od drugih koji su to čuli od drugih, i tako dalje i tako dalje. Kako verujete u I susa? Zašto? Niste videli Isusa! I čak i da ste ga videli propustili bi. Dana kada je bio razapet, okupile su se hiljade da ga vide, i znate li šta su radili? Pljuvali su mu u lice! Možda ste bili u toj gomili, jer ta gomila se uopšte ne razlikuje. Covek se nije promenIo. Darvin kaže da je čovek evoluirao od majmuna. Možda, ali od tada izgleda da se evo lucija zaustavila. To mora da je bila neka slučajnost, neki majmun mora da je pao sa dr veta i nije mogao da se vrati nazad. Možda je polomio nešto ili se plašio da ponovo padne, i tako je počeo da živi na zemlji. Kada živite na drveću možete da živite sa sve četiri ruke ili noge, ali kada živite na zemlji morate da stanete na dve noge. Pošto je majmun u stanju sa drveća da gleda posvuda naokolo ... on je uvek živeo na taj način, dok je gledao svuda naokolo nije bilo opasnosti, mogao je da vidi daleko. Jed nom kada je bio na zemlji, bilo je opasno da živi na sve četiri. Nije mogao da vidi svuda oko sebe, mogao je da vidi samo dve, tri stope ispred sebe, i bio je uplašen - to nije bio •
•
v
•
njegov način života. Uvek je živeo u nekoj vrsti sigurnosti na drveću, gledajući svuda na N okolo. Gde god je bio neprijatelj. bio je svestan, mogao je da se zaštiti. Iz čistog straha je A morao da stane na dve noge na zemlju. Samo pomislite na tu veselu situaciju: majmun J koji pokušava da stane na dve noge! Svi majmuni mora da su se glasno smejali: "Pogle V dajte budalu, šta pokušava da uradi!" Otada izgleda da se evolucija zaustavila. Ništa se otada nije desilo. Covek je živeo na E gotovo isti način, njegov um se nije promenio. Da stvari su se promenile: živimo u boljim e kućama, sa boljom instalacijom ... Ne govorim o Indiji! A Neki sanjaSin me je upravo pitao: HOŠO, kažeš da je život lepo Mogao bih da ti verujem - ali dve stvari, žene i indijska instalacija mi ne dozvoljavaju da u to verujem." S Zena može da se promeni - ali indijska instalacija? Ne! A I mamo bolje puteve i bolja vozila, da vas prevezu iz jednog mesta u drugo, velika L tehnologija - čovek se spustio na Mesec - ali čovek se nije promenio. Zato kažem da su mnogi od vas bili u gomili koja je pljuvala Isusa, i mnogi od vas mora da su bili u gomili A očevidaca Mansorovog ubistva, koji su bacili kamenje na ubijenog mistika. Niste se pro S menili. Kako možete da verujete u Isusa? Pljuvali ste mu u lice dok je bio živ, a sada verujete T u njega, posle dve hiljade godina? To je samo očajnički pokušaj da sakrij ete svoju sumnju. o Zašto verujete u Isusa? Ako jedna stvar može da se odbaci iz priče o I susu, celo Hrišćanstvo bi nestalo. Ako p jedna stvar, samo jedna stvar, fenomen uskrsnuća - da se, pošto je bio raspet i proveo o mrtav tri dana, Isus vratio ponovo nazad - ako taj deo može da se odbaci, celo Hrišćan S u Isusa jer se plašite se stvo bi nestalo. Verujete smrti, a on izgleda da je jedini čovek koji T ponovo vratio, koji je pobedio smrt. Hrišćanstvo je postalo najveća religija na svetu. Budizam nije mogao da postane tako o velik, iz prostog razloga što strah od smrti pomaže ljudima da vl'!ruju u Hrista više nego J u Budu. U stvari, da bi verovali u Budu potrebna je petlja, jer Buda kaže: "Učim vas pot I punoj smrti." Ova mala smrt - on nije sa tim zadovoljan. On kaže: Ova mala smrt nije od ... pomoći, vratićete se ponovo. Učim vas potpunoj smrti, krajnjoj smrti. Učim anihilaciji, tako da nećete nikada ponovo doći, tako da ćete nestati, bićete raspršeni u egzistenciji, necete vIse postojati, vIse ne; nI trag nece ostatI za vama. U Indiji je Budizam nestao, potpuno nestao. Tako velika, takozvana religiozna zemlja, a Budizam sasvim nestao. Zašto ljudi veruju u religije koje uče da živite posle smrti, da 379 v
,
v
v
v
,
. v
.
.
. v
.
,
.
je duša besmrtna. Buda je govorio da je jedina stvar vredna spoznaje da vi niste. Budizam nije mogao da opstane u Indiji jer vam nije dao pokrivač za strah. Buda nije rekao ljudima: "Verujte u mene." Zato je njegovo učenje nestalo iz ove ze mlje, jer ljudi žele da veruju. Ljudi ne žele istinu, oni žele verovanje. Verovanje je jeftino. Istina je opasna, mučna, teška; čovek mora da plati za nju. Treba da tražite i tragate, i nema garancije da ćete je naći, nema garancije da postoji bilo koja istina bilo gde. Možda uopšte ne postoji; cilj ne mora da postoji . Ljudi žele verovanje, a Buda kaže... njegova poslednja poruka svetu je bila: ,,Apodipo bava; budi svetlo sam sebi." Rekao je ovo jer su njegovi učenici plakali. Deset hiljada sa njasina ga okružuju ... naravno bili su tužni, i suze su kapale, njihov majstor je odlazio. I Buda im je rekao: "Ne plačite. Zašto plačete?" Jedan od učenika, Ananda, je rekao: "Jer nas napuštaš, jer si bio naša jedina nada, jer smo se nadali i očekivali dugo da ćemo kroz tebe postići istinu." Da bi odgovorio Anandi, Buda je rekao: "Ne brinite za to. Ne mogu vam dati istinu; niko drugi vam je ne može dati, ona se ne može preneti. Ali možete je steći sami. Budite svetlo sami sebi." Moan Barti, moj stav je isti. Ne treba da veruješ u mene. Ne želim ovde vernike, že lim tragaoce, a tragalac je sasvim drugačija pojava. Vernik nije tragalac. Vernik ne želi da traga, zato on veruje. Vernik želi da izbegne trganje, zato on veruje. Vernik želi da bude izbavljen, spašen, potreban mu je spasitelj. On je uvek u potrazi za mesijom - nekim ko može da jede za njega, žvaće za njega, vari za njega. Ali ako ja jedem, vaša glad neće biti zadovoljena. Niko vas ne može spasti sem vas samih. Potrebi su mi tragaoci ovde, istraživači, ne vernici. Vernici su najprosečniji ljudi na svetu, najmanje inteligentni ljudi na svetu. Zato zaboravite na verovanje, stvarate sebi nevolju. Počnete da verujete u mene, onda se javlja neverovanje - obavezno je da se javi, jer ja ovde nisam da bih bio u skladu sa vašim iščekivanjima. Moan Barti dolazi iz Đainske porodice. Bila mu je potrebna velika hrabrost da po stane moj sanjasin. Ali tu je tradicionalni um; ne možete ga se tako lako osloboditi. Tako vrlo duboko u podsvesti postoje prikrivena očekivanja kakav bi ja trebalo da budem. Zato jc neverovanje obavezno da se pojavi. Zivim na svoj način, ne uzimam te u obzir. Uopšte nikoga ne uzimam u obzir - jer ako počnete da druge uzimate u obzir ne možete da živite vlastiti život. Uzmite u obzir i postaćete lažni. Znam ako mogu da živim u slamnatoj kolibi, hiljade i hiljade indijaca v
bi dolazile da me obožavaju. Kad bih mogao da živim nag, milioni bi mislili da sam sve N tac, veliki svetac. Kad bih mogao da jedem samo jednom dnevno, i to prosjačeći, cela A zemlja bi bila sretna zbog mene. Ali ja ne mogu da radim te stvari, one nisu prirodne za J mene. V To je moglo biti prirodno za Mahaviru da bude nag; zato je bio nag. I upamtite, ljudi nisu sretni, jer su ljudi koji su okruživali Mahavira verovali u Krišnu i Ramu, a oni nisu E bili nagi. Zato su oni očekivali da se Mahavir ponaša kao Krišna; očekivali su flautu, a on e je nema. Morali su da traže - u stvari nije bilo gde da se traži, on je stajao nag! Nije ispu A njavao njihova očekivanja. Gde je kruna od paunovog perja? Znali su Krišnu; on je bio sasvim drugačija individua, sasvim drugačiji izraz postojanja. On je bio jako živopisan, S duga, sa paunovim perjem kao krunom, s divnim cvećem kao ogrlicama, odeća i oprema A načinjeni od najbolje moguće svile. L I imao je ukrase na telu, dijamante, zlato, ukrašen kao žena. U tim danima ljudi su običavali da se ukrašavaju. To je izgledalo prirodnije, jer su u prirodi mužjaci sa više A ukrasa od ženki. Paun ima to lepo perje, ženka uopšte nema lepo perje. Za nju je dovoljno što je ženka; to je dovoljno. Mužjak mora da nadomesti nešto jer nije ženka: mora da S izgleda lepo, mora da bude ukrašen. Mužjak pauna pleše, upamtite, a ne ženka. Taj ples T je nadomeštanje. On želi da izgleda što je lepše moguće - plaši se da možda neće biti iza o bran! To j e zov mužjaka kukavice; taj divni zvuk, ta pesma, dolazi od mužjaka kukavice. p ženka jednostavno sedi, čeka; dovoljno je samo biti ženka. Pogledajte u prirodi i bićete o iznenađeni: ženke uopšte nisu ukrašene. U drevna vremena je tako bilo takođe i sa čo S vekom. žena je lepa takva kakva je, priroda ju je učinila lepom. Tako u tim Krišninim danima, pre pet hiljada godina, muškarci su običavali da imaju T lepu odeću, cveće, ukrase, i Hindusi su bili naviknuti na tu ideju. I onda je došao Mahavir, o stojeći nag, bez ukrasa, bez odeće, ništa da mu ulepša telo, sam p potpuno nag. Ne samo J to, običavao je da čupa svoju kosu. Mora da je izgledao pomalo lud. Samo ludaci čupaju I svoju kosu; kada vas ludilo zahvati, čupate svoju kosu. On ju je čupao iz određenog dru T gog razloga - jer kosa daje određenu lepotu. A ljudi koji nemaju kosu, ćelavi kao ja, moraju da naprave lepe teorije! Kažu da su ćelavi ljudi više seksi. Cela teorija je da ljudi postaju ćelavi na tri načina. Nekoliko ljudi počinje od napred: oni su najviše seksi. Neki od pozadi: oni nisu seksi, oni samo misle da su seksi. I neki počinju iz sredine: bolje je ništa ne reći za njih! Kosa daje lepotu. Ć elavi 381 ,
v
v
ljudi misle da nešto mora da se nadomesti, i stvorili su glasine širom sveta da su ćelavi ljudi vrlo seksi. Krišna i Rama su bili velike estete, a Mahavir je bio sasvim drugačiji, vrlo neprijatan. Ali to je za njega bilo prirodno; bio je lep u svojoj nagosti, lep kao Krišna sa svom svojom odećom i ukrasima. U stvari, drevni spisi kažu da je Mahavir mogao biti najlepši čovek na svetu. To je možda bio jedan od razloga zašto je išao nag. Ako imate telo skladnih pro porcija, ako vam je telo zaista lepo, ko mari za odeću? Ružni ljudi se jako mnogo brinu za odeću, jer na taj način oni nekako uspevaju. Sad, žena koja ima ružno telo neće biti spremna da hoda gola po plaži. Biće jako mnogo pro tiv plaže; biće vrlo mnogo protiv nagog šetanja, nudista i nudističkih kampova. Jedina stvar protiv koje je ona zaista, je da ona zna da ako bi išla naga to bi bio užasan prizor! Kad god zemlja postane lepa, ljudi počinju da postaju nudisti. Kad god se desilo da je rasa postala lepa, ljudi su počeli da idu goli. Nema potrebe da se krije. Krijemo samo ružan deo . Ali odeća je od pomoći ljudima koji nemaju lepa tela. Oni možda nemaju lepa prsa, muška prsa, ali možete da nosite postavljenu odeću i to može odati utisak - bar na strance. v
Covek je tražio na nudističkoj plaži... tražio je svoju ženu. I policajac ga je gledao. Postao je sumnjičav i upitao ga je: .. Sta tražiš? Satima si tražio... tragaš za nekim izgubljenim blagom?" Ovaj reče: .. Ne, samo za ulegnutim prsima." v
Možete imati postavljenu odeću koja može dati oblik vašem telu. Mahavir mora da je bio lep - to je moj osećaj takođe - mora da je bio retko lep čo vek. Ali to se nije očekivalo, stoga su ljudi bili protiv njega. Ni jedno selo, ni jedan grad nije bio gostoljubiv prema njemu. Bio je isterivan iz sela i gradova, kamenje je bacano na njega, divlji psi su puštani na njega tako da su mogli da ga jure na kraj grada - samo zato što je bio nag! On nije povređivao nikoga; najbezopasnija osoba koju možete da za mislite, on ne bi zgazio ni mrava. Noću je spavao samo na jednoj strani. On se ne bi pre vrtao na drugu stranu, jer ko zna, neki mrav je mogao da mili kraj njega tokom noći i ako se on okrene, mrav je mogao biti ubijen. Ne bi hodao travom, išao bi čistinom; ne bi ho dao u sezoni kiša, jer se tako mnogo insekata rađa u sezoni kiša. Tako bezopasan čovek, a opet ljudi su se loše odnosili prema njemu. A jedini razlog? - nije ispunjavao njihova očekivanja.
Ni jedan buda nije nikada ispunjavao ničija očekivanja. U stvari, zato je i postajao N buda: nikada nije pravio kompromise. Moan Barti, ako imaš bilo kakva očekivanja prema A meni bićeš stalno u nevolji, jer ja ne uzimam u obzir tvoja očekivanja. J Gurđijev je običavao da kaže svojim učenicima jednu od najosnovnijih stvari: .. Ne obraćajte pažnju na druge, inače nećete nikada napredovati." A to se desilo celom svetu, V svako obraća pažnju na druge: .. Sta će misliti moja majka? Sta će misliti moj otac? Sta će E da misli društvo? Šta će moja žena, moj muž ... ?" Šta reći za roditelje - čak se i roditelji e plaše svoje dece! Oni misle: ..Sta će da misli naše dete?" A Jedan čovek je došao kod mene i rekao: .. Od kada sam postao sanjasin, moja deca misle da sam poludeo, smeju mi se. Ništa me ne boli više od toga, da moja vlastita deca... S gledaju me sa prozora, ne ulaze u sobu! Šapuću jedno drugom - ne znam šta, ali govore A o meni. Misle da je nešto pošlo naopako." Ljudi obraćaju pažnju jedan na drugog - a onda postoji milion ljudi na koje treba da L obraćate pažnju. Ako nastavite da obraćate pažnju na sve i svakog, nikada nećete biti A jedna individua, bićete samo zbrka. Tako mnogo načinjenih kompromisa, napravili ste odavno samoubistvo. Š Kazano je da ljudi umiru sa trideset a sahranjeni su sa sedamdeset. Smrt se dešava jako rano - mislim da ni trideset nije tačno, to se dešava čak i ranije. Negde oko dvade T set prve, kada vas zakon i država prepoznaj u kao građanina, to je trenutak kada osoba O umire. U stvari, zato vas oni prepoznaju kao građanina: tada više niste opasni, više niste divlji, više niste sirovi. Tada je sve stavljeno u vas kako treba, učvršćeno u vama kako p treba, tada ste prilagođen i društvu. Na to se mislilo kada vam nacija daje pravo da gla O sate: nacija tada može da veruje da je vaša inteligenc ija uništena - možete da glasate. S Više vas se ne plaše; vi ste građanin, civilizovan ste čovek. Niste više čovek nego što ste T građanin. Moje viđenje je da ljudi umiru oko dvadeset prve. Potom šta god da je, to je posthu O mno postojanje. Na grobovima bi trebali da počnemo da upisujemo tri datuma: rođenje, J smrt, i posthumna smrt. I Moan Barti, prvo veruješ u mene - tu si pogrešio, ne veruj u mene - a onda ne veruT ješ. Onda si uhvaćen u konflikt, i javlja se problem: Sta da se radi? Kako izaći iz te dualnosti? Ti stvoriš tu dualnost a onda hoćeš da iz nje izađeš. Neću ti reći kako da izađeš iz nje, reći ću ti kako da ne uđeš u nju. Zašto bi kao prvo ušao u nju? Domišljatu osobu definišu kao nekog ko zna da se izvuče iz teškoća, a mudra zna kako da nikada ne upadne u njih. Budi mudar. Zašto ne odseći sam koren? Nemoj da 383 v
v
v
,
v
v
v
veruješ u mene, budi moj sapu tnik. To su moji sanjasini: oni nisu vernici, oni su saputnici. Oni idu samnom u nepoznato; oni idu njihovim vlastitim nogama, po njihovom vlastitom. Ja te ne nosim na svojim ramenima, ne želim da budeš bogalj celog svog života; ne dajem ti nikakve štake, moraš da hodaš sam. Da, ja znam put, išao sam njim, znam sve zamke na putu. Nastaviću da vičem glasno na tebe: .. Pazi tu je zamka!" Ali i dalje, to je do tebe da odlučiš da li da padneš u nju ili ne. Ako padneš u nju ja te ne osuđujem, poštujem tvoju slobodu. Ako ne upadneš u nju, ne nagrađujem te, smatram normalnim da se tako ponaša jedna inteligentna osoba. Zato samnom nema nagrade ni kažnjavanja, nema pakla ni raja, nema greha, nema vrline. To je moja radost - da delim. Ako je to vaša radost da delite samnom, dobro; možemo ići zajedno dok god vi odlučite da idete sa mnom. U trenutku kada odlučite da idete odvo jenim putem, to je savršeno u redu, otići ćete sa zbogom. Nema potrebe da verujete u mene, nema potrebe da prianjate uz mene. I ne postoji pitanje neverovanja, i dualno st se nikada ne javlja, i ne treba vam da nalazite put da iza đete iz toga. Molim vas ne upadajte u to. Treće pitanje: Vo/jeni Ošo, koji je tačno tvoj stav prema smrti?
Kamaleš, mistik koga su izvodili na vešanje, video je ogromnu gomilu kako juri ispred njega. .. Nemojte toliko da žurite," rekao je. .. Uveravam vas da se ništa neće dogoditi bez mene." To je moj stav prema smrti: to je najveća šala što postoji. Smrt se nikad nije dogodila, ne može da se dogodi u samoj prirodi stvari, jer je život večan. život ne može da se završi; nije stvar, to je proces. To nije nešto što počinje i završava. Uvek ste bili ovde u različitim oblicima, i bićete ovde u različitim oblicima, ili, na kraju, bezoblični. Tako buda živi u eg zistenciji: postane bezobličan. Nestaje potpuno iz grubih oblika. Nema smrti, to je laž - ali ona izgleda veoma stvarno. Ona samo izgleda veoma stvarno, ali nije. Izgleda tako jer vi previše verujete u svoje zasebno postoja nje. Verova njem da ste odvojen i od postojanja dajete stvarnost smrti. Odbacite tu ideju da ste odvo j n i od postojanja, i smrt nestaje.
Ako sam jedno sa postojanjem, kako mogu da umrem? Postojanje je bilo tu pre mene N i biće tu posle mene. Ja sam samo val u okeanu, a val dođe i ode, okean ostaje, boravi. Da, A vi nećete biti tu - takvi kakvi ste nećete biti tu. Taj oblik će nestati, ali onaj ko boravi u J tom obliku će nastaviti da boravi ili u drugim oblicima ili krajnje bezobličan. Počnite da se osećate jedno sa postojanjem, jer to je tako. Zato ponovo i ponovo in V sistiram da dozvolimo da razlika između posmatranog i posmatrača nestane, što je više E puta moguće tokom dana. Nađite nekoliko trenutaka - kad god možete, gde god možete Ć - i samo dozvolite da ta razlika između posmatrača i posmatranog nestane. Postanite A drvo koje vidite, i postanite oblak koji gledate, i polako polako počećete da se smejete smrti. S Taj mistik koji je bio odveden na vešanje mora da je video krajnju laž smrti, mogao je da se šali sa sopstvenom smrću. Bio je odveden na vešanje, video je gomilu kako juri A ispred njega; išli su da vide raspeće... L Ljudi su jako mnogo zainteresovani za takve stvari. Ako čuju da će neko biti javno A pogUbljen, hiljade ljudi će se okupiti da to vidi. Zbog čega ta privlačnost? U dubini svi ste ubice, i to je posredan način da uživate u tome. Zato su filmovi o ubistvima i nasilju, de S tektivske prče, tako mnogo i omiljeni, popularni. Ako film nema ubistvo, samoubistvo i T bestidan seks, nikada ne postaje hit na biletarnicama. Nikad ne uspeva, propada. Zašto? - jer niko nije zainteresovan za bilo šta drugo. To su duboke želje vašeg bića. Videći ih na O platnu, postoji posredno zadovoljstvo kao da vi to činite; identifikujete se sa likovima u p filmu ili romanu. Sad, tog su mistika vodili na vešala. Video je veliku gomilu kako juri ispred njega. O .. Ne žurite toliko," rekao je. ..Uveravam vas, ništa se neće desiti bez mene. Možete da ho S date lagano, polako, nema žurbe. Ja sam osoba koju će ubiti, i ništa se neće dogoditi bez T mene." To je moj stav prema smrti. Smeh! Dozvolite da smeh bude vaš stav prema smrti. To O je kosrnička laž koju je stvorio sam čovek, koju je stvorio ego, samosvešću. J Zbog toga se u prirodi ni jedna druga životinja, ptica, ili drvo ne plaše smrti. Samo I čovek, i on pravi tako mnogo buke oko toga ... drhteći celog života. Smrt se približava, i T zbog smrti ne može da dozvoli sebi da živi potpuno. Kako možeš da živiš ako se tako mnogo plašiš? život je moguć samo bez straha. život je moguć samo sa ljubavlju, ne sa strahom. A smrt stvara strah. I ko je krivac? Bog nije stvorio smrt, to je čovekova vlastita izmišljotina. Stvorite ego, i stvorili ste njegovu drugu stranu - smrt. 385 -
-
Četvrto pitanje:
v
Voljeni Ošo, ne mogu da verujem daja jesam. Sta nije u redu sa mnom?
Nareš, to nije moguće. Nemoguće je reći: "ja nisam" - jer čak da bi se i to reklo moraš biti. jedan od velikih zapadnih filozofa, otac savremene filozofije, je bio Dekart. Ceo nje gov život je bilo jedno traganje za nečim nesumnjivim, u šta se ne može sumnjati. Tražio je osnovu, i to osnovu u koju se ne može sumnjati; samo tada se prava zgrada može iz graditi na tome. Tragao je, veoma iskreno je tragao. U Boga se može sumnjati, u zagrobni život se može sumnjati, čak se i u postojanje drugih može sumnjati. ja sam ovde, možeš da me vidiš; ali ko zna, možda sanjaš, jer u snu takođe vidiš druge, i u snu drugi izgledaju jednako stvarni kao u takozvanom stvar nom životu. Nikada ne sumnjate u svoj san. U stvari, u stvarnom životu možete ponekad da sumnjate, ali u snu je to nesumnjivo. Priča se da je Čuang Ce rekao: "Moj najveći problem je onaj koji ne mogu da rešim. Problem je da sam jedne noći sanjao da sam leptir. Od te noći sam zbunjen." . A prijatelj je upitao: "Zašto si zbunjen? Svako sanja, nema ničeg posebnog u tome. Zašto se toliko brinuti zbog toga, što si leptir u snu? Pa šta?" On reče: "Od tog dana sam zbunjen, ne mogu da odlučim ko sam ja. Ako Cuang Ce može da postane leptir u snu, ko vzna - kada leptir ode da spava može da sanja da je Čuang Ce. Da li sam ja onda zaista Cuang Ce ili samo leptir koji sanja? Ako je moguće da Čuang Ce može da postane leptir, onda je i to takođe moguće. Leptir, odmarajući se na popodnevnom suncu u senci drveta, može da sanja da je postao Cuang Ce. Ko sam onda ja? - leptir koji sanja ili Cuang Ce koji sanja?" To je teško. Cak odlučiti da li drugi postoje, je teško, veoma teško. Dekart je dugo tragao. Onda je nabasao na jednu činjenicu, i ta činjenica je "ja jesam." U to se ne može sumnjati, to nije moguće, jer čak i kada bi rekli: "ja nisam," vi ste potrebni. v
v
v
v
v
v
Zena: "Cini mi se da čujem provalnike. Da li si budan?" v N e.l " M uz: JI
Sad, ako niste budni, kako možete reći "Ne"? To "Ne" pretpostavlja da ste budni. Pitaš me: "Ne mogu da veruj em da ja jesam." To nije pitanje verovanja; ti jesi. Ko je to ko ne može da veruje? Ko je to ko je pun sumnje? Može li sumnja postojati bez onog što sumnja? Može li san da postoji bez
snevača? Ako postoji san, jedna stvar je sasvim sigurna: tu je snevač. Ako postoji sumnja, onda je jedna stvar apsolutno sigurna: onaj ko sumnja je tu. Postoji osnova svih religija: "ja jesam." Nema potrebe u to verovati - ne postavlja se pitanje verovanja, to je jednostavna činjenica. Zatvorite svoje oči i pokušajte to da pore knete. Ne možete to da poreknete, jer u samom poricanju vi ćete to potvrditi. Ali ovaj vek je vek sumnje. I upamtite, svako doba koje je vreme sumnje je veliko doba. Kad se velike sumnje pojave u ljudskom srcu, obavezno se dešavaju velike stvari . Kada se jave velike sumnje, javljaju se veliki izazovi. Sada je ovo najveći izazov za tebe, Nareš - da uđeš dublje u tog što sumnja čak i u postojanje vlastitog bića. Uđi u tu sumnju, uđi u tog koji sumnja. Neka to postane tvoja meditacija, i ulazeći dublje u to videćeš da je to jedina nesumljiva stvar u postojanju, je dina istina u koju se ne može sumnjati. I kada si to jednom osetio javlja se poverenje. Poslednje pitanje: Voljeni Ošo, jesu li svi umovi jevrejski?
Abijama, ima neke istine u tome, to je tako. Biti jevrejin nema nikakve veze sa bilo kakvom rasom. jevrejstvo je zaista osobina - osobina koja računa, osobina koja uvek razmišlja u terminima poslova. Zbog toga sam vam pre neki dan rekao da je zaista neve rovatno kako su Italijani mogli da ugrabe veliki posao jevrejima. To je zaista neverovatno, to je čudo, jer Vatikan je najveći posao na zemlji. Svi Rokfeleri, svi Morgani, i svi Fordovi stavljeni zajedno nisu jednaki. jevrejstvo je osobina; može se naći kod Hindusa, može se naći kod Đaina, može se naći kod Hrišćana, kod Budista. To je osobina računanja. To može postati velika inteli gencija, to može takođe postati velika lukavost - tu su obe alternative. jevreji su dali najveće umove svetu; ljudi koji su vladali ovim vekom, svi su jevreji. Karl Marks, Sigmund Frojd, Albert Anštajn, tri velika uma koja su vladala, koji su ostavili neizmerni uticaj na savremeno čovečanstvo, svi su bili jevreji. jevreji su odneli više No belovih nagrada od svih drugih. To je jedan deo: um može postati jako inteligentan. Ali drugi deo je da može postati vrlo lukav, zao, proračunat.
N
A
J
V E ,
e
A v
S
A L
A v
S
T
o p
o S
T
o
J I
T
Na svom putu kući iz trgovine, gde je kupio lepog konja po jako povoljnoj ceni, Moj sija je iznenadila oluja - a sibirske oluje su zaista zastrašujuće! 387
"Moj Bože, ako mi daruješ sigurnost," molio je, "obećavam da ću prodati konja i no vac dati siromašnima." Cim je izustio te reči, sneg je prestao i nebo se razvedrilo. Tako je Mojsije stigao kući bezbedno. Sledeće nedelje, teška srca, otišao je na pijacu da proda konja. Ali uzeo je i gusku sa sobom. "Pošto je konj?" Upitao ga je stari Isak. "Konj se prodaje sa guskom," odgovorio je Mojsije. "Dve rublje za konja, i sto rubalja za gusku!" v
Ta sračunatost, ta lukavost - sada on čak obmanjuje Boga! jedan mali dečak - mora da je bio jevrejin - je išao u sinagogu. Majka mu je dala dva mala novčića, jedan za njega a drugi da ponudi Bogu u sinagogi. Usput se igrao sa novči ćima, i jedan novčić mu je iskliznuo iz ruke, i pao u rupu. Dečak je stajao tu, pogledao u nebo i rekao: "Pa, uzmi svoj novčić! Tamo se otkotrljao tvoj novčić Bože! Ti si svemoćan, pa ga možeš svuda pronaći. To bi za mene bilo teško."
Taj kvalitet, gde god se nađe, je jevrejski. Ako pokušaš da posmatraš svoj vlastiti um naći ćeš tamo skrivenog jevrejina. Kad god računaš i kad god počneš da živiš matematički, kad god tvoj život postane samo po sao, samo logika; kad god izgubiš ljubav, kad god izgubiš kvalitet deljenja, rizika, kocke; kad god izgubiš kvalitet davanja, svim srcem, radi puke radosti davanja, pazi se jevrejina unutra. Ali jevrejina je jako teško uništiti, jer to vas košta. To vam pomaže da uspete u svetu, pomaže vam da postanete čuveni u svetu, to vam nudi ceo svet. Ako ste zaista proraču nati, ceo svet je vaš. Iskušenje je veliko. Ako ste u iskušenju zbog sveta i svega što on može da vam ponudi, ne možete se osloboditi unutrašnjeg jevrejina. A dok se ne oslobodite unutrašnjeg jevrejina nikada nećete biti religiozni, nikada nećete imati nevinost - a bez nevinosti nema lepote, nema blagoslova. Dosta za danas.
A
J
V E ,
e
A
Š A L
A
Š T
o
Tako mali dečak - ali našao je put da reši problem. Kvalitet je jevrejski. Ibrahim Silverstejn, bogati trgovac, pozvao je sve svoje prijatelje na zabavu da pro slave dvadeset pet godina njegovog braka. Na njegovoj pozivnici je pisalo: "Pokloni gostiju koji ne mogu da nas posete ovom prilikom biće vraćeni." jedan od njegovih klijenata, Zaharije, dobivši pozivnicu, pozajmio je veličanstven srebrni svećnjak iz draguljarnice i rekao svojoj ženi Ester: "Dobio sam sjajnu ideju, draga! Poslaćemo ovaj srebrni svećnjak Silverstejnu, ali ga nećemo posetiti, tako da nas to ništa neće koštati jer će nam ga vratiti!" Zaharije je poslao svećnjak i strpljivo čekao na povratak poklona. Prošla je jedna nedelja, onda dve, pa tri: ni znaka od svećnjaka. Veoma nervozan Zaharije je konačno odlučio da ode i vidi Silverstejna. Silverstejn je toplo pozdravio svog velikodušnog prija telja: "Ah, konačno, stigao si! Znao sam da ćeš doći. Baš ovog jutra sam rekao mojoj ženi, Rebeki, 'ako moj stari prijatelj Zaharije danas ne dođe, pa dobro, šteta, sutra ćemo morati da mu vratimo svećnjak!'"
N
p
o S
T •
o
J I
..
389
I Z V A N
23
•
I Z V A N
R U K U M A
J
S T O R A
Prvo pitanje: Voljeni Ošo, gde je svedok kada posmatrač i posmatrano postanu jedno?
Anand Praveš, posmatrač i posmatrano su dva aspekta svedoka. Kada oni nestanu jedno u drugom, kada se stope jedno u drugo, kada su jedno, svedok se po prvi put javlja u svojoj potpunosti. Ali ovo pitanje se javlja mnogim ljudima; razlog je što oni misle da je svedok posma trač. U njihovim umovima, posmatrač i svedok su sinonimi. To je prividno; posmatrač nije svedok, već samo njegov deo. I kad god deo misli o sebi kao o celini, javlja se greška. Posmatrač znači subjektivno, a posmatrano znači objektivno. Posmatrač znači da se ono što je izvan posmatra; posmatrač takođe znači ono što je unutra. Unutrašnje i spoljašnje ne mogu biti odvojeni, oni su zajedno, oni mogu biti samo zajedno. Kada se to zajedništvo, ili pre jedinstvo, iskusi, svedok se javlja. Ne možete uvež bavati svedočenje. Ako uvežbavate svedočenje, samo ćete vežbati posmatranje, a posma trač nije svedok. Šta onda treba da se uradi? Treba da se uradi stapanje, treba- da se uradi sjedinjava nje. Gledajući ružin cvet, zaboravite potpuno da postoji jedan objekat koji se gleda i jedan subjekat kao posmatrač. Dozvolite da vas lepota trenutka, blagoslov trenutka, oboje sa vlada, tako da ruža i vi niste više odvojeni, već postajete jedan ritam, jedna pesma, jedna ekstaza. Voleći, doživljavajući muziku, gledajući zalazak sunca, dozvolite da se to desi ponovo i ponovo. Što se više to događa tim bolje, jer to nije neko umeće već caka. Morate da shva tite u čemu je caka; kad jednom shvatite, možete to da izvedete bilo gde, svakog trena.
R U K U M A J S T O R A
3'91
Kada se svedok javi, nema nikoga ko svedoči i nema ničeg čemu bi se svedočilo. To je čisto ogledalo koje ništa ne reflektuje. Cak i reći da je to ogledalo nije ispravno; bilo bi bolje reći to je ogledanje. To je više dinamički proces stapanja i sjedinjavanja; to nije sta tičan fenomen, to je tok. Ruža dopire do vas, vi dosežete do ruže, to je deljenje bivanja. Zaboravite tu idej u da je svedok posmatrač; nije. Posmatrač se može vežbati, sve dočenje se dešava. Posmatranje je vrsta koncentracije, i posmatrač vas drži odvojenim. Posmatrač će uvećati, učvrstiti vaš ego. Sto više postajete posmatrač, više ćete se osećati kao neko ostrvo - odvojeni, udaljeni, daleki. Kroz vekove su monasi širom sveta vežbali posmatranje. Oni su možda to nazivali sve dočenjem, ali to nije svedočenje. Svedočenje je nešto potpuno drugačije, kvalitativno dru gačije. Posmatranje se može vežbati, negovati; vežbajući možete postati bolji posmatrač. Naučnici posmatraju, mistici svedoče. Ceo proces nauke je posmatranje; vrlo pro dorno, jako, oštro posmatranje, tako da ništa nije propušteno. Ali naučnik ne dolazi do spoznaje Boga. Mada je njegovo posmatranje vrlo, vrlo stručno, opet on ostaje nesvestan Boga. On nikad ne nailazi na Boga; baš suprotno, on poriče postojanje Boga, jer što više posmatra - a njegov ceo proces je to posmatranje - tim više se on odvaja od postojanja. Mostovi su razrušeni i zid se pojavljuje; postaje zatvorenik u vlastitom egu. M istik svedoči. Ali upamtite, svedočenje je događanje, nusprodukt - nusprodukt potpunog bivanja u bilo kom trenutku, i bilo kojoj situaciji, u bilo kom iskustvu. Potpu nost je ključ: iz potpunosti se javlja blagoslov svedočenja. Zaboravite sve o posmatranju. To će vam dati tačnije podatke o posmatranom objektu, ali ćete potpuno zaboraviti na vlastitu svesnost. Nauka je objektivna, umetnost je subjektivna, religija nije ni jedno ni drugo neti neti, ni ovo, ni ono. Sta je onda religija? Religija je susretanje objekta i subjekta, religija je susretanje dragog i voljene. Religija je nestanak odvojenosti, dualnosti. I iz te odvoje nosti oslobođena je energija; energija koja je zatvorena dualnošću, koja je držala odvo jenim, jednostavno pleše u krajnjem jedinstvu. To jedinstvo je svedočenje. Dešava vam se samo retko, čak i onda vi ga mnogo ne zapažate, jer dolazi kao bljesak i ode. I pošto ga ne razumete, ne sačuvate iskustvo. U stvari vi ga zanemarujete, ignorišete ga; ono izgleda opasno. To se događa kada ste u stanju dubokog orgazma, kada se žena i muškarac sretnu, sjedine i nestanu jedno u drugom. To se dešava samo za trenutak u najvećem vrhuncu. Kada njihove energije više nisu dve, kada su se energije prožele tako duboko da uopšte ne mogu sebe nazvati dvoje ... taj orgazmički vrhunac je trenutak kada se javlja v
v
-
v
svedočenje. U tome je cela tajna Tantre. Tantra je otkrila da se u orgazmičkoj ekstazi po I javljuje svedočenje samo od sebe. To je Božiji dar, prirodni dar da se uđe u samadi. Z Ali to se događa u svim kreativnim iskustvima, jer su sva kreativna iskustva orgaz V mična; u tajnom značenju, postoji nešto seksualno i senzualno u njima. Kada slikar gleda drveće, onda zeleno, crveno i zlatno drveća nije isto kao kad vi gledate drveće. Njegovo A iskustvo je orgazmično, on je potpuno izgubljen u tome. On tu nije kao neki posmatrač, N on pada u duboku vezu. Postaje jedno sa zelenim, crvenim i zlatnim drveća. Slikar zna da je gledanje lepog u postojanju jedno orgazmičko iskustvo. Stoga, dok R slikar slika, on postaje potpuno neseksualan; on je u celibatu. On već doživljava orgaz U rničku radost, uopšte ne mora da ulazi u seks. Celibat je za njega prirodan. Hiljade pesnika, slikara i muzičara su bili u celibatu, bez napora. Monasi ostaju u K celibatu sa velikim naporom. Zašto? Monah nije kreativan; u njegovom životu nema or U gazmičkog iskustva, njegov um žudi za seksualnim iskustvom. Pesnik, muzičar, umetnik, plesač koji je sposoban da se izgubi u tome što radi, ima orgazmično iskustvo na višem M nivou; seks nije neophodan. Ako povremeno takva osoba stupi u seks, to nij e iz potrebe, to je samo razigranost, to je prosto razigranost. I kad seks ima kvalitet razigranosti on je A svet. Kada je iz potrebe on je pomalo ružan, jer iz potrebe vi iskorištavate drugog, i iz J potrebe on vas nikada ne može odvesti do najvećeg orgazmičkog vrha . Uvek ostajete S negde isključeni ili drugačije, jer iz potrebe znači da postoji motiv, postoji orijentacija na T cilj. Tu je manipulacija, eksploatacija, jedan napor da se drugi koristi kao sredstvo. Kada O ste prosto razigrani, to je potpuno drugačije. D.H. Lorens je u pravu kada kaže da je iskusio Boga u seksualnom orgazrnu. Ali nje R gova seksualnost je potpuno drugačija od seksualnosti monaha. Oni ne bi bili u stanju da A shvate Lorensa. ..... Lorens je jedan od najneshvaćenijih ljudi ovoga veka - jedan od najlepših, jedan od najkreativnijih, jedan od najdragocenijih, ali najneshvaćeniji . I razlog je što njegovo isku stvo ima potpuno drugačiji kvalitet. Kada govori o seksualnom orgazrnu, on ne govori o vašem seksualnom orgazrnu, on govori o svom seksualnom orgazrnu. Samo retki ljudi bi bili u stanju da ga shvate. On je prirodni tantrik - nesvestan tantričke nauke, ali je nabasao na nju. Nekako je taj prozor otvoren u njegovom životu; njegova senzualnost je duhovna. To nije pitanje šta vi radite, pitanje je kako to radite. I na kraju to je pitanje da li vi to radite ili puštate da se dogodi. Ako puštate da se dogodi, onda kad god je kreativan susret vi ćete iznenada postati svedok. Posmatrač i posmatra no postaju jedno u tome - u stvari to se dešava samo kada oni postanu jedno. 393
Drugo pitanje: Voljeni Ošo, molim te reci nešto o odnosu svesnosti i energije.
Prem Naren, savremena fizika je otkrila jednu od najvećih stvari koje su ikada ot krivene, a to je: materija je energija. To je najveći doprinos Alberta Ajnštajna čovečanstvu: E MC Z, materija je energija. Materija samo izgleda... inače ne postoji takva stvar kao što je materija, ništa nije čvrsto. Cak je i čvrsta stena pulsirajuća energija, čak je i čvrsta stena jednako energija kao i hučni okean. Talasi koji se javljaju u kamenu ne mogu se videti jer su vrlo suptilni, ali kamen talasa, pulsira, diše; on je živ. Fridrih Niče je izjavio da je Bog mrtav. Bog nije mrtav - baš suprotno, desilo se da je materija mrtva. Otkriveno je da materija uopšte ne postoji. Taj uvid u materiju dovodi savremene fizičare vrlo blizu misticizmu, vrlo blizu. Po prvi put naučnici i mistici dolaze jako blizu, gotovo se drže za ruke. Edington, jedan od najvećih naučnika ovog veka, je rekao: "Navikli smo da mislimo da je materija stvar; sada to više nije tako. Materija je više kao misao nego kao stvar." Postojanje je energija. Nauka je otkrila da je posmatrano energija, objekat je ener gija. Vekovima je, najmanje pet hiljada godina, poznato da je druga suprotnost - subjekt, posmatrac, svesnast - energIJa. Vaše telo je energija, vaš um je energija, vaša duša je energija. Kakva je onda razlika između ta tri? Razlika je samo u različitoj frekvenciji, različitoj dužini talasa, to je sve. Telo je grubo - energija koja funkcioniše na grub način, na vidljiv način. Um je malo suptilniji, ali još ne previše suptilan, jer možete da zatvorite svoje oči i vidite kretanje misli; one se mogu videti. Nisu vidljive kao telo, vaše telo je vidljivo za sve druge, ono je javno vidljivo. Vaše misli su privatno vidljive. Niko više ne može videti vaše misli, samo ih vi možete videti - ili ljudi koji su jako duboko radili na viđenju misli. Ali obično one za druge nisu vidljive. I treće, krajnji sloj unutar vas, je onaj svesni. Nije vam čak ni vidljiv. Ne može se sve sti na neki objekat, ostaje subjekt. Ako sve tri ove energije funkcionišu u harmoniji, vi ste zdravi i celoviti. Ako te ener gije ne funkcionišu u harmoniji i skladu vi ste bolesni, nezdravi; više niste celoviti. A biti celovit je biti svet. Mi se ovde trudimo da vam pomognemo tako da vaše telo, vaš um, vaša svest, mogu da plešu u istom ritmu, u zajedništvu, u dubokoj harmoniji - ne u konfliktu, već u =
v
v
•
•
•
saradnji. U trenutku kada vaše telo, um i svesnast funkcionišu skupa, postali ste trojstvo, I i u tom iskustvu je Bog. Z Tvoje pitanje, Naren, je važno. Pitaš: "Molim te reci nešto o odnosu svesnosti i ener V gije." Nema odnosa svesnosti i energije. Svesnast je energija, najČistija energija; um nije A tako čist, telo je još manje čisto. Telo je previše izmešana, i um nije potpuno čist. Svesnast N je potpuno čista energija. Ali tu svesnast možeš spoznati samo ako iz trojstva načiniš kosmos, a ne haos. Ljudi žive u haosu: njihova tela kažu jedno, njihova tela žele da idu u R jednom pravcu; umovi su potpuno zaboravili na telo - jer vekovima ste učeni da niste U da treba da se borite protiv njega, da telo, vekovima ste učeni da je telo vaš neprijatelj. K treba da ga uništite, da je telo greh. Zbog svih tih ideja - one su budalaste i glupe, štetne i otrovne, ali učeni ste njima U tako dugo vremena da su postale deo vašeg kolektivnog uma, one su tamo - ne doživlja vate svoje telo u ritmičnom plesu sa sobom. M Stoga moje insistiranje na plesu i muzici, jer ćete samo u plesu osetiti da vaše telo, vaš um i vi funkcionišete zajedno. I beskrajna je radost kada sve to funkcioniše zajedno; A to je veliko bogatstvo. J Svesnast je najviši oblik energije. I kada sve tri energije deluju skupa, dolazi četvrta. S Četvrta je uvek prisutna kada te tri deluju skupa. Kada te tri deluju u organskom jedin T stvu, četvrta je uvek tu; četvrta nije ništa drugo do organsko jedinstvo. Na Istoku, tu četvrtu smo prosto zvali 'četvrta" - turija; nismo joj dali nikakvo ime. O Tri imaju imena, četvrta je bezimena. Spoznati četvrtu je spoznati Boga. Hajde da to ka R žemo na ovaj način: Bog je kada ste vi jedno organsko, orgazmičko jedinstvo. Bog nije A kada ste haos, nejedinstvo, konflikt. Kada ste kuća podeljena u sebi onda nema Boga. T Kada ste strahovito sretni sobom, sretni takvi kakvi ste, blaženi takvi kakvi ste, za hvalni takvi kakvi ste, i sve vaše energije plešu zajedno, kada ste jedan orkestar svih va ših energija, Bog jeste. Osećaj potpunog jedinstva je Bog. Bog nije osoba negde, Bog je iskustvo trojstva u takvom jedinstvu da se javlja četvrto. A četvrto je više od krajnjeg zbira delova. Ako raščlanite sliku, naći ćete platno i boje, ali slika nije prosto krajnji zbir platna i boja; ona je nešto više. To nešto više "nešto više" se izražava kroz slikanje, boje, platno, umetnika, ali to "nešto više" je lepota. Raščlanite ružin cvet, i naći ćete sve hemijske sa stojke i stvari od kojih se sastoji, ali lepota će nestati. On nije bilo samo krajnji zbir delova, bio je nešto više. 395
Celina je više od potpunog zbira delova; izražava se kroz delove, ali je nešto više. Ra zumeti da je to više jeste razumeti Boga. Bog je to više, taj dodatak. To nije pitanje teologije, ne može se odrediti logičkom argumentacijom. Morate da osetite lepotu, treba da osetite muziku, treba da osetite ples. I na kraju treba da osetite ples u svom telu, umu i duši. Treba da naučite kako da svirate sa ove tri energije, tako da sve one postanu jedan orkestar. Onda Bog jeste - ne da vidite Boga, nema šta da se vidi; Bog je krajnji posma trač, on je svedočenje. Učite da stopite vaše telo, um, dušu; nađite načine kako možete da funkcionišete kao jedinstvo. Dešava se mnogo puta da trkači... Nećete misliti o trčanju kao o meditaciji, ali trkači su nekada osećali ogromno iskustvo meditacije. Bili su iznenađeni, jer nisu to tražili - ko misli da će trkač iskusiti Boga? - ali to se događalo, i sada trčanje postaje sve više i više nova vrsta meditacije. To može da se desi u trčanju. Ako ste ikada bili trkač, ako ste uži vali u trčanju, u rano j utro kada je vazduh svež i mlad, i ceo svet se vraća iz sna, budi, i vi ste trčali i telo vam je lepo funkcionisalo, i svež vazduh, i novi svet rođen ponovo iz tame noći, i sve naokolo peva, i osećate se tako živi ... Dođe trenutak kada trkač nestane, postoji samo trčanje. Telo, um i duša počnu da funkcionišu zajedno, iznenada je oslobođen jedan unutrašnji orgazam. Trkači su nekada slučajno dolazili do iskustva četvrtog, turije, mada će ga propustiti, jer će misliti da je u trčanju razlog što su uživali u trenutku; da je to bio lep dan, da je telo bilo zdravo i svet le p, i to je bilo samo određeno raspoloženje. Neće to primetiti. Ali ako to primete, moje zapažanje je da trkač može lakše da se približi medi taciji od bilo koga drugog. Džoging može biti od neizmerne pomoći, plivanje može biti od neizmerne pomoći. Sve te stvari treba da budu preobražene u meditaciju. Odbacite stare ideje o meditaciji da je samo sedenje pod drvetom u joga položaju meditacija. To je samo jedan od načina, i može biti pogodan za neke ljude ali nije pogo dan za sve. Za malo dete to nije meditacija, to je tortura. Za mladića koji je živ, ustreptao, to je represija, nije meditacija. Možda za starca koji je živeo, čije energije zamiru, to može biti meditacija. Ljudi se razlikuju, ima mnogo tipova ljudi. Za nekoga ko ima nisku vrstu energije, sedenje pod drvetom u joga položaju može biti najbolja meditacija, jer je joga položaj energetski najjeftiniji - najmanji . Kada je kičma prava, čineći ugao od devedeset stepeni prema zemlji, vaše telo troši najmanju moguću energiju. Ako se naginjete na levo ili na pred, onda vaše telo počinje da troši više energije, jer gravitacija počinje da vas vuče na dole i morate da se održavate, morate da se zadržavate da ne bi pali. To je trošenje. Pro nađeno je da ispravljena kičma troši najmanje energije.
Onda sedenje sa rukama sklopljenim na krilu je takođe jako, jako korisno za ljude sa malo energije, jer kad se ruke dodiruju, elektricitet vašeg tela počinje da se kreće u krugu. On ne izlazi iz tela; to postaje jedan unutrašnji krug, energija se kreće unutar vas. Morate znati da se energija uvek oslobađa kroz prste, energija se nikad ne oslobađa kroz zaokružene stvari. Na primer, vaša glava ne može da ispušta energiju, ona je čuva. Energija se otpušta kroz prste, kroz prste na nogama i na rukama. U određenim joga po ložajima stopala su sklopljena, tako da jedno stopalo oslobađa energiju i ona ulazi u drugo stopalo; jedna ruka oslobađa energiju i ona ulazi u drugu ruku. To je vrlo odmarajuće, to veoma opusta. Joga položaji su položaji koji najviše moguće relaksiraju. Oni više relaksiraju i od spavanja, jer dok spavate celo vaše telo privlači gravitacija. Kada ste u horizontali ono se relaksira na sasvim drugačiji način. Ono se relaksira jer vas vraća u drevna vremena kada je čovek bio životinja, u horizontali. To relaksira jer je regresivno; pomaže vam da opet postanete jedna životinja. Zato u ležećem položaju ne možete jasno da mislite, postaje teško da razmišljate. Po kušajte. Možete lako da sanjarite ali ne možete lako da mislite; za razmišljanje morate da sednete. Sto uspravnije sedite, bolja je mogućnost za razmišljanje. Mišljenje je kasno došlo; kad se čovek uspravio, došlo je mišljenje. Dok je čovek običavao da bude u horizontali, bilo je prisutno sanjanje ali nije bilo mišljenja. Tako kada legnete počinjete da sanjate, mišlje nje nestaje. To je jedna vrsta relaksacije, jer se mišljenje zaustavlja; regresirate. Joga položaj je dobra meditacija za one koji imaju malo energije, za one koji su bo lesni, za one koji su stari, za one koji su proživeli ceo život i sada se sve više približavaju smrti. Hiljade budističkih kaluđera su umrle sedeći u joga položaju, jer najbolji način da se umre je lotos položaj - jer u lotos položaju ćete biti potpuno budni, i pošto će energije nestajati, biće je sve manje i manje svakog trenutka. Smrt dolazi. U lotos položaju možete održati budnost do samog kraja. A biti budan dok umirete je jedno od najvećih iskustava, krajnji orgazam. I ako ste budni dok umirete imaćete potpuno drugačiju vrstu rođenja: rodićete se budni. Onaj ko umire budan rađa se budan. Ko umire nesvesno rađa se nesvesno. Ko v umire sa svešću može izabrati pravu matericu za sebe; on ima izbora, zaradio je to. Covek koji umire nesvesno nema prava da bira matericu; matericu dobija nesvesno, slučajno. Covek koji umire savršeno budno u ovom životu doći će samo još jednom, jer sledeći put neće biti potrebe da dođe. Ostalo je samo malo rada: sledeći život će obaviti taj v
v
l Z V A N R U K U M A J S T O R A
v
397
posao. Za onog ko umire sa svešću, ostala je samo jedna stvar sada: nema vrem �na da izrači svoju svesnost u samilost. Sledeći put može da izrači svoju svesnost u samilost. I dok svesnost ne postane samilost, nešto ostaje nekompletno, nešto ostaje nesavršeno. Trčanje može biti meditacija - džoging, plesanje, plivanje, bilo šta može biti meditacija. Moja definicija meditacije je: kad god vaše telo, um i duša funkcionišu u jednom ritmu to je meditacija, jer će to uneti četvrto u vas. I ako ste svesni da to činite kao meditaciju - ne da bi učestvovali na Olimpijadi, već da to radite kao meditaciju - onda je to strahovito lepo. U novoj komuni ćemo upoznati sve vrste meditacije. Oni koji vole plivanje, imaće prilike da idu na meditacije plivanja. Oni koji uživaju da trče, imaće svoju grupu da trče miljama. Svako prema njegovim potrebama - samo tada ovaj svet može biti pun meditacije, drugačije ne. . . . , Ako damo samo nepromenljiv šablon za meditaciju, onda ce on biti pnmenlJlv samo za nekolicinu ljudi. To je bio jedan od problema prošlosti: fiksni šabloni za meditaciju, nisu bili fluidni - fiksni, tako da su odgovarali određenim tipovima a svi ostali su ostavljeni u tami. , Moj trud je da učinim meditaciju dostupnu svima i svakome; ko god hoce da medi tira meditacija će biti načinjena dostupna prema njegovom tipu. Ako mu treba odmor, on da će odmor biti njegova meditacija. Onda "sedeći tiho, ne radeći ništa, i proleće dolazi i trava raste sama od sebe" - to će biti njegova meditacija. Treba da nađemo onoliko mnogo mediitacija koliko ima ljudi na svetu. I šablon ne srne da b ude mnogo krut, je:' v v nema dve slične osobe. Sablon treba da bude vrlo flUidan tako da moze da odgovara osobI. U prošlosti, praksa je bila da individua treba da se prilagodi šablonu. Uveo sam revoluciju. Individua ne treba da se prilagođava šablonu, šablon treba da se prilagodi individui. Moj respekt za individuu je potpun. N e brinem mnogo za sredstva; sredstva mogu da se zamene, urede na različite načine. . Zbog toga nalazite da se ovde odvija tako mnogo meditacija. Ovde nemamo d?volJno prilika, inače bi bili iznenađeni koliko vrata ima Božiji hram. I bili bi iznenađem da po stoje posebna vrata samo za vas i nikoga više. To je Božija ljubav prema vama, NJ �?ov respekt prema vama. Bićete primljeni kroz posebna vrata, ne kroz Javna vrata; blcete primljeni kao poseban gost. . Ali osnova je, šta god je meditacija, ona treba da ispuni ovaj zahtev: da telo, um I svesnost, svi troje treba da funkcionišu u jedinstvu. Onda iznenada jednog dana dolazi četvrto: svedočenje. Ili ako želite, zovite to Bogom; zovite to Bogom ili nirvanom, ili Taom ili kako god hoćete. .
.
.
I Z V A N
Treće pitanje: Voljeni Ošo, U dubokom zagrljaju sa Tobom, U orgazmičkoj igri sa postojanjem, Malo više Tebe, Malo manje mene.
Daršan, to ti se već događa. Svakog dana nestaješ - i to je tako oČigledno. Svakog dana nešto od tebe ispari, sve više i više, ja postajem tvoje biće. Uskoro uopšte neće biti Daršana. I to je trenutak velikog blagoslova - kada nestane učenik, kada je učenik samo sred stvo majstora. A majstor nije niko do celina. Majstor je onaj ko nije, majstor je onaj ko je već nestao u Bogu. Majstor je već šuplja bambusova trska i Bog ga koristi kao flautu. Kada se nestajanje takođe dogodi učeniku, prvo iskustvo je susretanje i stapanje sa majstorom - jer učenik ne zna šta je Bog, on zna samo majstora. Majstor je njegov ili njen Bog. Jednom kada učenik nestane u majstoru, i dozvoli majstoru da uđe u najdublje jez gro njegovog bića, drugo iskustvo je da majstor nikad nije tamo bio. Skrivene iza majstorovih ruku su Božije ruke, skrivene iza majstorovih reči su Božije poruke. Majstor je bio samo pevač, koji je pevao pesme beskrajnog i večnog. Daršan to ti se dešava. Krajnje sam sretan sa tobom, svi moji blagoslovi su za tebe. Kažeš: "U dubokom zagrljaju sa tobom, u orgazmičkoj igri sa postojanjem, malo više tebe, malo manje mene." To se dešava, to će nastaviti da se dešava. Tvoja molitva će se ispuniti u ovom životu. Mogu da garantujem samo za nekoliko ljudi; to je vrlo teško garantovati, ali za Daršana mogu da garantujem: u ovom životu to će se ostvariti. v
Cetvrto pitanje:
R U K U M A J S T O R A
•
Voljeni Ošo, šta je ta žudnja u meni koju ni jedna veza ne može da zadovolji, ni jedne suze ne olakšavaju, koja nije promenjena brojnim i lepim snovima i avanturama?
Prem Kavita, tako je to, ne samo sa tobom već sa svakim ko poseduje malo inteligen cije. Nju ne opažaju glupi ljudi, ali inteligentni su obavezni da nabasaju na tu činjenicu pre ili kasnije - i što si inteligentniji, to će biti pre - to ni jedna veza ne može da zadovolji.
399
Zašto? - jer je svaka veza samo strela ka najvišoj vezi; to je natpis kraj puta ali nije cilj. Svaka ljubavna veza je samo indikacija za veću ljubavnu vezu koja predstoji - samo mali okus, ali mali okus neće ugasiti tvoju žeđ ili utoliti tvoju glad. Suprotno, taj mali ukus će te učiniti žednijim, učiniće te gladnijim. To je što se dešava u svakoj vezi. Pre nego da ti da zadovoljstvo, daje ti ogromno ne zadovoljstvo. U ovom svetu svaka veza propada - i dobro je da propada; bilo bi to pro kletstvo da nije tako. Blagoslov je što propada. Pošto svaka veza propada, zato vi počinjete da tragate za krajnjom vezom sa Bogom, sa postojanjem, sa vasionom. Vidite ispraznost ponovo i ponovo, to neće ni jedan čovek ispuniti, ni jedna žena; da svako iskustvo završava u strahovitoj frustraciji, počinje u veli koj nadi i ostavlja vas u velikom beznađu. To je uvek tako, dolazi sa velikom romansom i završava sa ukusom gorčine. Kad se to događa opet i opet, čovek treba nešto da nauči - da je svaka veza jedan eksperiment da vas priprema za krajnju vezu, za krajnju ljubavnu vezu. U tome je sva religija. Kažeš: "Šta je ova žudnja u meni koju ni jedna veza ne može da zadovolji?" To je žudnja za Bogom. To možeš ali i ne moraš znati. Možda još nisi sposoban da tačno artikulišeš šta ona jeste, jer u početku ona je vrlo nejasna, maglovita, okružena velikom tajnom. Ali to je žudnja za Bogom, to je žudnja da se sjedini sa celi nom, tako da više nema odvojenosti. Ne možete se sjediniti sa čovekom ili ženom zauvek, odvajanje se obavezno događa. Spajanje može biti samo trenutno, i kada trenutak prođe, ostaćete u velikoj tami. Kad taj bljesak, to osvetljavanje, prođe, tame će biti čak i više nego pre. Zbog toga milioni ljudi odlučuju da ne ulaze u ljubavne veze - jer čovek se bar navikne na tamu, nije spoznao ništa drugo. U tome je neka vrsta zadovoljstva: čovek zna da je to ono što život jeste, da u njemu nema ništa više, tako da nema nezadovoljstva. Jednom kada ste okusili ljubav, jednom kada ste videli nekoliko trenutaka radosti, tog strahovitog otkucavanja srca, kada dve osobe više nisu dve ... Ali padate ponovo i ponovo sa vrha; i svaki put kad padnete tama je daleko gušća nego pre, jer sad znate da postoji svetlo. Sada znate da postoje vrhovi, sada znate da život ima mnogo više da vam ponudi, da ovo svetovno življenje, odlaženje u kancelariju svakog dana i vraćanje kući, hranjenje i spavanje - da to svetovno postojanje nije sve, da je to svetovno postojanje samo predvorje palate. Ako niste nikada bili pozvani unutra i uvek ste živeli u predvorju, onda mislite da je Lo ono što život jeste, to je vaš dom. Jednom se otvori prozor i možete da pogledate u •
palatu - njenu lepotu, njenu veličanstvenost, njen sjaj - ili ste jednom pozvani unutra na I trenutak a onda opet izbačeni napolje, sad vas predvorje nikada više ne može zadovoljiti. Z Sada će to predvorje biti težak teret na vašem srcu. Sada ćete da patite, vaša agonija će V bi ti velika. To je moje zapažanje, da su ljudi koji su veoma nekreativni mnogo zadovoljniji od A ljudi koji su kreativni. Kreativna osoba je vrlo mnogo nezadovoljna, jer zna da je mnogo N više moguće, a ne događa se. Zašto se ne događa? Kreativna osoba neprestano traga; ona ne može da se odmara, jer je videla nekoliko R bljesaka. Povremeno prozor je bio otvoren i ona je videla preko. Kako može da se odmara? U Kako može da se oseća udobno i prijatno u tom glupom predvorju? Zna za palatu, videla je takođe i kralja, i zna: "Ta palata mi pripada to je moje urođeno pravo." Sve što treba je, K kako ući u palatu, kako postati njen stalni stanovnik. Da, na trenutak je bila unutra, i bila U je izbačena napolje opet i ponovo. Što je osoba osetljivija, više ćete je naći nezadovoljnom. Što je inteligentnija, naći M ćete više nezadovoljstva. Uvek je tako bilo. Dođete sa Zapada na Istok; vidite prosjaka na putu, radnika kako nosi blato na glavi, A i osećate se pomalo iznenađeni: njihova lica ne pokazuju nezadovoljstvo. Nemaju ništa J čime bi bili zadovoljni, ali nekako su zadovoljni. I takozvani religiozni ljudi u Indiji misle S da su zadovoljni zbog religije. I takozvani Indijski sveci nastavljaju da se hvale time: "Po T gledajte! Zapad ima sve, nauka i tehnologija su snabdele Zapad sa svim mogućim kom forom, i opet niko nije zadovoljan. A u našoj zemlji ljudi su toliko religiozni da nemaju O ništa, a opet su zadovoljni." Sveci iz ove zemlje nastavljaju da se time hvale, ali njihovo R hvalisanje je zasnovano na zabludi. Ljudi u ovoj zemlji - siromašni ljudi, neobrazovani A ljudi, ljudi koji gladuju - nisu zadovoljni zato što su religiozni, oni su zadovoljni jer nisu T osetljivi. Zadovoljni su j er nisu kreativni, zadovoljni su jer nikada nisu videli nikakav prosJaj. Zapad postaje nezadovoljan zbog komfora, udobnosti, sve što im je nauka priuštila, dalo im je tako mnogo vremena da istražuju, da meditiraju, da se mole, da sviraju muziku, da igraju, pa je nekoliko prosjaja počelo da se događa. Postali su svesni da u životu ima mnogo više nego što izgleda na površini; čovek treba da zaroni dublje. Istok je jednostavno siromašan - a nemaština, upamtite, čini ljude neosetljivim. Si rota osoba mora da bude neosetijiva, inače uopšte ne bi mogla da preživi. Ako je veoma osetljiva, nemaština bi bila previše. Njoj je potrebno da ima debelu kožu oko sebe kao zaštitu, inače kako bi preživela? Treba da postane veoma slepa, samo onda može da živi 4·01 •
•
u siromašnoj zemlji. Inače tu je prosjak, bolesni ljudi su tamo na ulicama, umiru: ako nije neosetijiva, kako bi uopšte radila? Ti prosjaci bi je saletali. Treba da zatvori svoja vrata. Možete da vidite da se to dešava na Indijskim ulicama. Posetioci sa zapada po prvi put postaju jako zbunjeni: čovek umire na ulici i ni jedan Indijac to ne primećuje, ljudi nastavljaju da prolaze. To se dešava svaki dan. Ako počnu to da primećuju, ne bi bili uopšte u stanju da žive; nemaju vremena za takav luksuz. To je luksuz! Ne mogu da odvedu osobu u bolnicu, nemaju vremena. Ako krenu da budu tako samilosni počeće sami da umiru, jer ko će da zarađuje za njihovu porodicu? Moraju da postanu krajnje gluvi i slepi. Kreću se kao zombi, ne videći ništa. Sve što se dešava sa strane nema nikakve veze sa njima, to nije njihov posao; svako pod nosi vlastitu karmu. Prosjak koji umire na ulici podnosi vlastitu karmu - možda je bio ubica u prošlom životu. Ne treba da brinete za njega, u stvari treba da budete zadovoljni što podnosi svoju karmu; sada se njegova kanna završava. U sledećem rođenju će se roditi kao kralj, ili tako nešto - prelepe racionalizacije da bi sebe zadržali slepim, neosetljivim. Veoma je teško za siromašnu osobu da ima neki estetski osećaj, ona to ne može sebi da priušti. Kada bi imala estetski osećaj onda bi prejako osećala svoje siromaštvo, postalo bi nepodnošljivo. Ne može imati osećaj za čistoću, ne može imati osećaj za lepo. Ne može da priušti te stvari - kakav je smisao imati osećaj za njih? To bi bilo mučenje, neprestano mučenje. Ne bi mogla da spava u svojoj ružnoj kući, sa svakovrsnom prljavštinom, sa svim vrstama pokvarenih stvari - to je njena jedina imovina! Ona izgleda vrlo zadovoljno - ona mora da bude; ona ne može da priušti sebi nezadovoljstvo. To nema nikakve veze sa religijom, upamtite. Svi siromašni ljudi su zadovoljni, bez izuzetaka. Možete da odete u Afriku i naći ćete zadovoljne siromašne ljude; oni su čak i siromašniji od Indijaca, i njihovo zadovoljstvo je daleko dublje. Možete otići indijanskim plemenima Aboridžina, koji su najsiromašniji na svetu, ali videćete na njihovim licima neku vrstu zadovoljstva, kao da je sve u redu. Oni moraju da veruju da je sve u redu, mo raju neprestano da se samohipnotišu da je sve u redu; inače kako bi bili u stanju da spa vaju ili kako bi mogli da jedu? Jednom kada zemlja postane bogata ona postane osetljiva. Kad jednom zemlja po stane bogata, u izobilju, postaje svesna mnogih, mnogih dimenzija života koji su uvek tu bile ali čovek nije imao vremena da ih pogleda. Bogate zemlje počinju da misle o muzici, slikanju, poeziji, i na kraju meditaciji - jer meditacija je poslednji luksuz. Nema većeg luksuza od meditacije. Meditacija je poslednji luksuz, jer je to krajnja ljubavna veza.
I Dobro je to, Kavita, da nisi zadovoljan sa svojim odnosima. Indijci su veoma zado voljni, jer u stvari uopšte nema veze. To je brak, nema nikakve veze sa vezom. Roditelji Z odlučuju, astrolozi i tumači dlana. To nema nikakve veze sa osobama koje će se venčati; V njih čak i ne pitaju, one se jednostavno stavljaju u određenu situaciju u kojoj počinju da žive zajedno. To nije veza. Oni mogu da imaju decu, ali to nije ljubav; nema u tome lju A bavnog doživljaja. Ali jedna stvar je tu dobra: to je veoma stabilno. Gde nema veze nema N mogućnosti za razvod. Razvod je moguć samo ako ima ljubavi. Pokušajte da me razumete. Ljubav znači veliku nadu, ljubav znači: "Stigao sam." Ljubav znači: "Našao sam ženu ili R muža." Ljubav znači osećaj da: "Smo stvoreni jedno za drugo." Ljubav znači da sada više U nema potrebe da se dalje traži. Ako počnete sa tako velikom nadom, do vremena kad se završi medeni mesec veza K će biti gotova. Ljudska bića ne mogu da ispune velika očekivanja. Nadate se da je žena U boginja; nije. Ona se nada da je muškarac bog; nije. Sad, koliko dugo oni mogu da nastave da obmanjuju jedan drugog? Pre ili kasnije počeće da vide stvarnost. Videće činjenicu, i M fikcija će početi da isparava. N ijedna veza ne može da zadovolji, jer svaka veza počinje sa velikom nadom, a nju A nije moguće ispuniti. Da, ta se nada može ispuniti, ali može se ispuniti samo kada se za J ljubite u celinu. Ni jedan deo to ne može da ispuni. Kada ste se zaljubili u sveukupno, S kada se dogodi spajanje sa celinom, samo tada će biti zadovoljenja. Neće biti nikoga ko T je zadovoljen, biće samo zadovoljenje. A onda tome nema kraja. Ja sam u celini za ljubav, jer ljubav ne uspeva. Bićete iznenađeni - imam svoju vla O stitu logiku. Ja sam u potpunosti za ljubav, jer ljubav ne uspeva. Nisam za brak, jer brak R uspeva; on vam daje trajno utvrđivanje. A to je opasno: postajete zadovoljni sa igračkom; A postajete zadovoljni sa nečim plastičnim, veštačkim, ljudskom rukotvorinom. • Zato na Istoku, posebno u Indiji... To je vrlo stara zemlja, a stare zemlje postaju lu kave baš kao što stari ljudi postaju lukavi. Iz lukavstva ova zemlja se odlučila za dečija venčavanja, jer jednom kad je neko adolescent nada počinje da se javlja - žudnja, roman tika, poezija; sada će to biti teško. Najbolje što je Indija pronašla je dečije venčanje, ven čavanje dece. Ona ne znaju šta je brak, ne znaju šta je veza, ne znaju šta je ljubav - nisu čaki ni gladna za njom - seks još nije postao za njih zrela stvar. Hajde da se venčaju. Samo pomislite - trogodišnja devojčica se udaje za petogodišnjeg dečaka. Sada će rasti zajedno, kao što braća i sestre rastu zajedno. Jeste li ikada osetili neku želju da se razvedete od sestre? Mislim da se niko nikad ne razvodi od svoje sestre, nema potrebe. 403 Te stvari uzimate zdravo za gotovo.
Postojala je samo jedna veza koju ste mogli da odaberete slobodno: vaš bračni par tnel� vaša žena, vaš muž. U Indiji smo uništili čak i tu slobodu. Muževi i žene su dati kao braća i sestre. I kada ste godinama rasli zajedno određena vrsta prijateljstva, određene vrsta vezivanja se javlja. Naviknete se jedno na drugo. To nije veza, to nije ljubav. Ali Indija se odlučila za stabilnost - i jedna drevna zemlja zna savršeno dobro da ljubav ne može da bude stabilna. Izaberite ljubav i izabrali ste nevolju. Na Zapadu ljubav je postala sve važnija i važnija, i sa tim su se pojavile sve moguće nevolje. Porodica se raspada, zaista nestaje. Ljudi menjaju žene i muževe tako mnogo puta da sve izgleda da je baš u haosu. Cuo sam za jednu holivudsku glumicu, da se udala po trideset prvi put. Posle tri dana shvatila je da je taj čovek jednom pre već bio njen muž. Sad, čak i setiti se za tako mnogo puta... Ljudi se menjaju, njihova lica se menjaju. Sad, to ne može da se desi u Indiji. Cak i nakon života vaša žena će vas se sećati; čak ni nakon života ne možete da pobegnete, nema izlaza. Ali ja sam skroz za ljubav, i protiv braka sam, posebno protiv ugovorenih, jer ugo voreni brakovi zadovoljavaju. A ljubav? - ljubav nikada ne može da vas zadovolji. Ona vam sve više i više pojačava žeđ za boljom i boljom ljubavlju, čini da sve više i više žudite za njom, daje vam ogromno nezadovoljstvo. I to nezadovoljstvo je početak traganja za Bogom. Kada ljubav ne uspe mnogo puta, počnete da tragate za novom vrstom voljene, za novom vrstom ljubavi, novim kvalitetom ljubavi. Ta ljubav je molitva, meditacija, sanJ asa. Kavita, dobro je da ni jedna žudnja za običnom ljubavlju nikad neće biti zadovoljena. žudnja će se pojačati; ni jedna veza te neće ispunjavati. One će te učiniti više frustriranim, i nikakve suze neće to olakšati, ne mogu. One mogu trenutno da pomognu, ali ponovo ćeš biti ispunjen bolom i agonijom. Ništa se nije promenilo mnogim lepim snovima i avan turama, ništa se nije promenilo. Opet kažem prođi kroz njih. Ništa se nije promenilo, ali ti se menjaš prolazeći kroz sve te sanjarije i lepe avanture. Ništa se nije promenilo u svetu. Samo pomisli, Kavita, to pitanje se pojavilo u tebi. To je promena. Koliko ljudi ima koji postavljaju takvu vrstu pitanja? To nije neko obično pitanje; nije iz radoznalosti. Mogu da osetim bol. agoniju; mogu da osetim tvoje suze, mogu da vidim tvoju frustraciju u tome, mogu da vidim sav taj jad i patnju kroz koji si morao da prođeš. To je gotovo opi pljivo. v
v
•
Ništa se ne menja u svetu. Ali, padajući ponovo i ponovo, nešto se u tebi menja - i to je revolucija. Cak i postaviti takvo pitanje znači da si ti na rubu revolucije. Onda je potreban nov poduhvat. Stari poduhvati su propali, a novi - ne u smislu da treba da tragaš za novim čovekom ili ženom - nov u smislu da je potrebno da tragaš u novoj dimenziji. Ta dimenzija je dimenzija božanskog. Kažem ti: ispunjen sam i zadovoljan. Atiša je ispunjen i zadovoljan, ne svetovnom vezom, ne svetovnom ljubavnom vezom, već ljubavna veza sa celim postojanjem je kraj. . nje Ispunjavajuca. A kada je neko ispunjen, počinje da mu se preliva. Ne može da obuhvati vlastito za dovoljenje. Blažen je, i toliko je blažen da počinje da blagosilja druge. Toliko je blažen da postaje blagoslov svetu. v
.
.
,
Peto pitanje: Voljeni Ošo, šta je savremen um?
I Z V A N R U K U M A J S T O R A
Savremen um, to je kontradiktorno. Um nije nikada savremen, uvek je star. Um je prošlost - prošlost i prošlost, i ništa drugo; um označava memoriju. Ne može da postoji savremeni um; biti savremen je biti bez uma. Ako si sada ovde, onda si savremen sa mnom. Ali onda, zar ne vidiš, tvoj um nestaje; nema kretanja misli, ne javljaju se želje; postaješ nepovezan sa prošlošću i nepovezan sa budućnošću. Um nije nikada originalan, ne može da bude. Ne-Um je originalan, svež, mlad; um je uvek star, pokvaren, ustajao. 'y Ali ove reči su upotrebljene - one su upotrebljene u sasvim drugom značenju. Mogu da razumem tvoje pitanje - na taj način, te reči imaju smisla. Um devetnaestog veka je bio drugačiji um; pitanja koja su oni postavljali, vi ne postavljate. Pitanja koja su bila ve oma važna u osamnaestom veku su sada glupa. "Koliko anđela može da stane na vrh igle?" je bilo jedno od najvećih teoloških pitanja u srednjem veku. Možeš li sada naći tako glupu osobu koja bi mislila da je to važno pitanje? A o tome su raspravljali najveći teolozi; ne mali ljudi, veliki profesori su pisali rasprave o tome, održavane su konferencije. Koliko anđela? Sad, koga briga? To je prosto nebitno. U Budino vreme, veliko pitanje je bilo: "Ko je stvorio svet?" Održalo se vekovima, ali sada se sve manje i manje ljudi brine ko je stvorio svet. Da, postoje neki staromodni ljudi, 405
ali vrlo retko mi se postavlja takvo pitanje. Ali Budi je postavljano svakoga dana. Ni jedan dan nije mogao da prođe da neko ne postavi pitanje: "Ko je stvorio svet?" Buda je morao stalno da ponavlja da je svet uvek postojao, niko ga nije stvorio; ali ljudi nisu bili zado voljni. Sada nikoga nije briga. Vrlo retko me neko pita: "Ko je stvorio svet?" U tom smislu um se menja kao što se i vreme menja. U tom smislu, savremeni um je stvarnost. Muž ženi: "Rekao sam da ne izlazimo večeras, i to je delimično konačno." Sada je to savremen um. Ni jedan muž u prošlosti ne bi to rekao. To je uvek bilo ko načno; poslednja reč je bila njegova. Dve engleske dame, iz visokog društva, se slučajno sreću pri kupovini u Londonu. Jedna primećuje da je druga trudna i pita: "Šta, draga, kakvo iznenađenje! Očigledno da si se udala od kad sam te zadnji put videla!" Druga reče: "Da. On je divan čovek; on jer oficir u Gurka strelcima." Prva je bila užasnuta. "Gurka! Draga, nisu li oni svi crni?" "Oh ne," reče ova. "Samo redovi." Prva uzviknu: "Draga, kako savremeno!" U tom smislu postoji savremeni um... Da li ste čuli za poslednju porodičnu igru? Zove se incest. Mala sestra bratu u krevetu: "Hej, bolji si u tome od tate." v I" " D a, l· mama to kaze. Inače nema savremenog uma. Moda dolazi i prolazi; ako misliš na modu onda po stoje promene. Ali u osnovi sav um je star. Um kao takav je star, i ne može biti savreme nog uma; najsavremeniji um je i dalje u prošlosti. Stvarno živa osoba je sada ovde. Ona ne živi prema prošlosti, ne živi za buduće; živi samo u trenutku, za trenutak. Trenutak je sve. Ona je spontana; ta spontanost je aroma neuma. Um je repetitivan, um se uvek kreće u krugovima. Um je mehanizam: nahranite ga znanjem, on ponavlja isto znanje, nastavlja da žvaće isto znanje ponovo i ponovo. Ne um je jasnoća, čistoća, nevinost. Neum je stvaran način življenja, stvaran način saznavanja, stvaran način postojanja.
I poslednje pitanje: Voljeni Ošo, zašto su političari tako zli? v
Prem Kristo, oni su zli zato što su glupi. Glupost uvek ima senku zloćudnosti. Sto si inteligentniji, manje si zao. Krajnje inteligentna osoba ne može imati nikakvu zlobu; to nije moguće. Ona može imati samo ljubav i samilost. Glupa osoba treba da bude zla, jer misli da je to jedini način na koji može da pobedi. Inteligentna osoba nema želju da pobedi, inteligentna osoba je već pobedonosna u svo joj inteligenciji. Inteligentna osoba je već superiorna u svojoj inteligenciji, ne mora da se takmiči radi toga. Glupa osoba mora neprestano da se takmiči. I pošto je glupa, ne može da se osloni na svoju inteligenciju, mora da se osloni na nešto drugo: postaje zla, lukava, varljiva, licemerna. Za mene, glupost je jedini greh, i sve drugo je samo nusprodukt toga. A inteligencija je jedina vrlina; sve drugo što smo znali kao vrlinu sledi je kao senka. Dva političara se, kasno noću, vraćaju kući iz bara, pijani, po običaju. Kako su išli trotoarom, jedan od njih opazi gomilu đubreta ispred njih, išli su baš pravo na nju. "Stani!" povikao je. "Sta je?" upita drugi. v prvI.• " Govno.I " " P ogI ed aj.' 1 " rece Prišavši bliže da bi bolje pogledao, drugi pijanac ispita pažljivo izmet i reče: "Ne, nije, to je blato." "Kažem ti, to je govno," ponovi prvi. "Ne, nije," reče drugi. . "To Je govno.1 (1 " N Ije. · · I" Tako na kraju prvi ljutito zabode svoj prst u izmet i stavi ga u usta. Pošto je okusio, reče: " Kažem ti, to je govno." Tako drugi političar učini isto, i polako kušajući, reče: "Možda si u pravu. Hmm." Prvi političar je probao još jednom da dokaže svoje stanovište. "To je govno!" izjavio je. "Hrnm, da, možda jeste," odgovori drugi, posle druge probe. Na kraju, pošto su pojeli dovoljno izmeta da bi bili sigurni da je to, oboje se sretno drugarski zagrliše, i uzviknuše: ,,0, baš mi je drago što nismo stali u njega!" v
I Z V A N R U K U M A J S T ° R A
,
Dosta za danas.
407
24
u V E D I T E
N O V O G
•
u V E D I T E
•
v
e o v E K A
Prvo pitanje: Voljeni Ošo, šta je taj poriv da se nešto uradi, napravi? Da se oslobodi Tvoja poruka svetu, Tvoja reč svetu? Osećam kao da sam u žurbi i da svi ljudi u komuni imaju isti osećaj. Kao da više nije preostalo vremena, kao da svaki dan, upravo ovaj trenutak, može biti poslednji trenutak. Da li umirem ? EkspJodiram u svakom trenutku. Štaje to? Šta je taj poriv? Molim te reci nešto o toj žeđi.
N O V O G č O V E K A
Sarđano, čovek umire, čovečanstvo umire. I u stvari nije mnogo vremena ostalo. I to se oseća, ne samo ovde oko komune, to svuda osećaju osetljivi, inteligentni, kreativni ljudi. Samo mediokriteti nisu toga svesni; samo političari nastavljaju da jure u opasnost, nevolju, koja čeka, potpuno nesvesni kuda idu i gde vode svet. Ali osetljivi ljudi, svesni, meditativni, ljudi srca, svuda osećaj u da je opasnost vrlo blizu, da čovečanstvo može da počini samoubistvo svakog trenutka, da budućnost nije nikada bila tako nesigurna kao što je danas, da sutra možda stvarno nikada neće doći. Ovo su trenuci velikog nemira, ali oni, takođe, mogu postati velika kreativnost. Kada se neko suočava sa smrću, on može uneti svoj celokupni potencijal u manifestaciju. Kada više nij e ostalo vremena ne možete da odgađate. Stoga žurba. Kad smrt predstoji, život se rasplamsava do maksimuma. I to je ono što se dešava svim kreativnim ljudima širom sveta, a još više oko ove komune, jer ceo moj pristup je takav da će biti privučeni samo oni veoma kreativni. 409 •
Učim osetljivosti. Kroz vekove, religije su učile sasvim suprotno - kako postati ne osetljiv - jer što ste neosetljiviji više možete ostati po strani, daleki, odvojeni. Pošto je učeno da, da bi došao do Boga, čovek treba da odbaci svet, tome je bila prirodna posle dica, logična posledica, da će čovek morati da uči kako da bude manje osetljiv na lepotu, muziku, ljubav, ljude, na sam život. U prošlosti, religija je učila ljude kako da budu ne inteligentni, jer osetljivost i inteligencija idu zajedno, neosetljivost i glupost idu za j edno. Vaši takozvani sveci uopšte nisu inteligentni ljudi, ali vi ste ih obožavali. I obožavali ste ih iz pogrešnog razloga - jer su bili neosetljivi, jer su otupeli svoju svesnost, jer su postali debelokošci. Doći će proleće a oni će ostati nepromenjeni, sakupiće se oblaci a oni će ostati nepromenjeni. Paun će plesati a oni će ostati nedirnuti, noćno nebo će biti puno zvezda ali oni će biti potpuno nesvesni toga. To je bilo sve znanje prošlosti, kako postati kao stena, tako da svet ne može vama da ovlada. To je bila neka vrsta paranoje, zasnivalo se na strahu. Ja vas učim baš suprotno: budite osetljivi, budite na oprezu, volite, budite čulni - jer Bog nije protiv ružinog cveta. Bog je u njemu. Ako možete čulno da osetite mekoću ruže, dotakli ste samog Boga. Bog nije protiv zvezda, Sunca, i Meseca, on je u njima. Ako mo žete da im dozvolite da stupe u vaše biće, ako im dozvolite da pokrenu vaše srce, ako možete da im dozvolite da vas dovedu do ludila u plesu, radosti i slavlju, približićete se bliže i bliže domu. Učim osetljivosti, učim ljubavi. Ljudi koji su se okupili oko mene imaju sasvim drugačiji kvalitet za to. Ovo nije neki običan ašram, to je komuna kreatora - umetnika, slikara, pevača, muzičara. Meni su došle sve vrste talentovanih ljudi; samo oni mogu da razumeju šta govorim. Ljudi razumeju prema svojim vlastitim unutrašnjim sposobnostima. Mogu da kažem jednu stvar, vi to možete razumeti nešto drugačije. Komunikacija nije laka, jezik nije adekvatan, i razume ćete samo ono za šta ste došli. Sakupio sam oko sebe posebnu vrstu ljudi. Stoga će ovaj podsticaj osetiti skoro svako, da nešto mora da se učini. Prvo, to će biti vrlo, vrlo maglovito osećanje, samo tihi glas unutar vašeg bića, čut a još ne čut, shvaćen a još neshvaćen... šapat, ne sasvim jasan, malo mutan, ne mnogo proziran. U početku to je obavezno tako. Čućete to kao pesmu; to će više biti poezija nego proza, doći će vam kao snovi, vizije. Polako, polako nesvesno će biti u stanju da komunicira svesnom. I u tome je sva meditacija: učenje načina da se premosti nesvesno ka svesnom, tako d a vam vlastito biće može dati indikacije gde da se pomerite, kuda da idete, tako da vam
ne treba vođa, tako da sami sebi postanete vodič, tako da možete da postanete svetlo sami sebi. Sarđano, ne umireš, ali to ćeš tako osetiti jer si deo čovečanstva a čovečanstvo umire. Sve što je ljudsko nestaje, i sve što je nehumano postaje sve više i više dominantno i mocno. Covek se svodi na mašin u, i mehan ičke vredno sti postaju dominantne. Umetn ik se ne poštuje, ali tehničar da. Poezija se ne voli, ali vodoinstalaterski posao da. Plesač nije više u centru života, već biznismen, birokrata, političar. Sve što je lepo postaje za čoveka nevažno, jer to što je lepo ne može se koristiti kao sredstvo za nešto. To što je lepo je jedan kraj za sebe. Ne možete da koristite poeziju u ratu; treba će vam naučnik, a ne pesnik. I ne možete da koristite muzičara na tržnici; tamo će vam trebati ekono misti. Ceo život je ujarmljen oko pogrešnih stvari. Novac je važniji od meditacije. To je veoma naopaka situacija: čovek dubi na glavi. Covek umire, i smrt je spora. I upamtite, kada je smrt veoma brza možete da je izbegnete, jer ste je intenzivno svesni. Kada dolazi vrlo, vrlo sporo, sporo trovanje... Na primer, osoba puši svaki dan. Svi stručnjaci kažu da je to opasno, da je smrtono sno, ali ona puši svaki dan i to je ne ubija! Tako možete da napišete na svakom paketiću cigareta - niko ne mari za vaša upozorenja da: "To je štetno po zdravlje", da je "Opasno po život." Ko mari? - jer iskustvo kazuje nešto drugo! Pušite svaki dan, na desetine ciga reta, i ne umirete i još niste umrli. Verujete vašem iskustvu. Otrov je vrlo, vrlo spor: ako osoba nastavi da puši tuce ci gareta svaki dan, trebaće dvadeset godina da se zatruje ceo organizam. Sad, dvadeset godina je dugo vremena, a čovek ima vrlo, vrlo kratko predviđanje, kratkovid je. Svet se vrlo sporo truje. Reke su zagađene, okeani su zagađeni, jezera umiru. Priroda se uništava. Iskorištavamo tako mnogo zemlju da, pre ili kasnije, nećemo biti u stanju da živimo na njoj. Ne ponašamo se dobro prema prirodi. Ceo naš pristup je pogrešan, destruktivan. Samo uzimamo od zemlje, i ništa ne vra ćamo. Samo iskorištavamo prirodu. Ekologija je uništena, kruženje je prekinuto, ne ži vimo u savršenom krugu, a priroda je savršen krug: ako uzmete sa jedne strane sa druge dajete, ne uništavate. Ali mi to činimo: samo uzimamo, i rezerve se troše. Ali to trovanje se dešava polako, polako. Ne vidite da se to događa jer tome treba dugo vremena. I po stoje političari koji sakupljaju sve više i više atomskog oružja - više atomskih bombi, više •
v
v
U V E D I T E N O V O G v
C O V E K A
411
hidrogenskih bombi, super hidrogenskih bombi - kao da je čovek odlučio da izvrši sa moubistvo. To si ti osetio, Sarđano. Imaš srce pesnika ili slikara, srce ljubavnika. Imaš neizmeran potencijal za kreativnost. Osetljiv si, stoga to osećaš. Ali osećaj je kao da: ..Ja umirem." Ne, ne ti - nešto daleko važnije se događa, nešto, takođe, mnogo opasnije. Pojedinci su uvek umirali, to nije problem. To je u stvari, deo recikliranja. Tvoje telo ide nazad izvoru da bi se obnovilo, tvoje biće ide nazad u večno da bi se odmorilo, a onda se vratiš ponovo nazad, svež, mlad. život umara, život iscrpljuje, smrt je odmor. Za poje dinca smrt je blagoslov - ali ne za samo čovečanstvo; onda je to prokletstvo. Pojedinci umiru i vraćaju se nazad. Ali čovečanstvu treba da se oni vrate. Ova zemlja je lepa planeta, a u pogrešnim je rukama. Stoga osećaš da nešto mora hitno da se preduzme. Da, to je hitno jer se smrt približava. Kraj ovog veka će videti ili potpuno uništenje čovečanstva, i sa tim potpuno unište nje života na zemlji, ili će se roditi novi čovek - novi čovek koji neće mrzeti život, kao što je bilo urađeno u prošlosti, novi čovek koji će voleti život; novi čovek koji neće biti nega tivan, ni na koji način, već će biti afirmativan; novi čovek koji neće želeti život posle smrti, već će živeti iz trena u tren, u pukoj radosti - koji će o ovom životu misliti kao o poklonu a ne kao o kazni, koji neće biti u antagonizmu sa telom, koji će poštovati telo kao hram duše; koji će voleti, i koji se neće plašiti ljubavi; koji će se kretati u svakovrsnim vezama a opet biti u stanju da ostane svoj. Biti u vezi i postati ovistan je znak slabosti. A pobeći na Himalaje ili u neki katolički man �stir, od straha da se postane ovisan, opet je znak slabosti; to je kukavički. Ziveti u vezi a opet ostati nezavisan, to je hrabrost. Novi čovek će biti hrabar. U proš losti, samo dve vrste kukavica su živele na zemlji, svetske i izvansvetske - oboje su ku kavice. Stvarno hrabar čovek će živeti u svetu, a opet neće biti od njega. Ili će se to dogo diti ili potpuno razaranje. Čovek, kakav je, ne može da opstane. Ili će da se promeni, transformiše, ili će morati da umre i napusti zemlju. To se oseća, zbog toga ste u takvoj žurbi. Zbog toga sam ja u takvoj žurbi. Moji sa njasini mogu biti taj novi čovek, moji sanjasini mogu da najave novo doba. Stoga će mo jim sanjasinima da se suprotstave svi na prošlost orijentisani ljudi: Hindusi, Hrišćani, M uslimani, Đaini, Budisti - gotovo svi. Oni će se suprotstaviti, i to je prirodno jer mi po kušavamo da uvedemo novu budućnost. Da bi uveli novu budućnost, moraćemo da uni štimo prošlost, jer ako prošlost ne prestane da postoji, budućnost ne može da stupi u postojanje.
v
Prošlo st mora da umre. Moram o da odbac imo naše prian janje za prošlo st. Sta to znači kada kažete da ..Ja sam Hindus"? To znači da prianjate za određene prošle tradicije. Šta mislite kada kažete: ..Ja sam musliman"? Prianjate za nešto prošlo. Ali kada kažete: .. Ja sam sanjasin, neo-sanjasin," ne prianjate ni za kakvu prošlost. Vaše oči su usmerene ka budućnosti. Vaši koreni su u sadašnjosti, a vaše grane se kreću ka budućnosti. Onda je prošlost irelevantna. želim da se setite ponovo i ponovo da proš lost mora da se učini irelevantnom. Treba da se odsečete od prošlosti. Kažeš, Sarđano, .. Šta je taj poriv da se učini nešto?" Da, nešto mora da se uradi. Treba sebi da date rođenje, i treba da pripremite put za novog čoveka. .. Šta je taj poriv da se učini nešto, napravi? da se oslobodi Tvoja poruka svetu, Tvoja re č, u svetu?" Da, to treba javno razglasiti, odlupati čekićem - jer ljudi su gluvi, ljudi su slepi, neće CUtl sta lm se govon. Baš pre neki dan, Nerađ mi je poslao lepu parabolu iz Pjer Delatreovih Priča o Dalaj Lami. U ovoj lepoj knjizi nalazi se ova parabola:
U V E D I T E
Svi monasi su videli duha kako izlazi iz zida dovoljno dugo da izgovori jednu reč. Ali svaki monah je čuo drugu reč. Događaj je zabeležen u ovoj poemi: Onaj koji je želeo da umre čuo je živi. Onaj koji je želeo da živi čuo je umri. Onaj koji je želeo da uzme čuo je daj. Onaj koji je želeo da da čuo je zadrži. Onaj što je uvek bio na oprezu čuo je spavaj. Onaj koji je uvek spavao čuo je probudi se. Onaj što je želeo da ode čuo je ostani. . Onaj što je želeo da ostane čuo je odlazi. Onaj što nikada nije govorio čuo je propovedaj. Onaj što je uvek propovedao čuo je moli. Svaki je naučio da je bio na tuđoj stazi.
Č O V E K A
"
.
\1
•
•
N O V O G
Ono što kazujem treba preneti što je većem broju ljudi moguće, i što je brže moguće. Koristite sve savremene medije da doprete do što je više ljudi moguće. Ipak, budite sve sni da je to jako teško iskomunicirati. To je gotovo nemoguće iskomunicirati; ipak to treba 413
v
da se uradi. Cak i ako se delovi onoga što govorim razum eju, to će biti dovoljno da se stvori polje, energetsko polje, u kome se novi čovek može začeti. Čak i ako ljudi to pogrešno shvate... bolje je shvatiti istinu, ali ako istina nije shvaćena to je bolje nego laž. U nerazumevanju će takođe ostati nešto od istine. A istina je poten cijalna snaga, velika snaga. Čak ako i delić, samo zrnce istine, padne u vaše srce, pre ili kasnije postaćete rajski vrt. To se ne može izbeći. Samo kap, i ceo okean će naći svoj put do vas. Sarđano to treba da se uradi. Treba da proizvedete moju poruku u što je više oblika moguće. Komponujte muziku, svirajte na gitari ili flauti, jer je lakše pokrenuti ljudsko srce, probuditi ga muzikom nego rečima. Plešite ali plešite na novi način tako da vaš ples postane poučavanje meditaciji. Plešite na takav način da, onaj ko vas posmatra počne da oseća da to nije samo ples već nešto više, nešto još; tako da počne da oseća vibraciju me ditacije koja se odvija u vama. Slikajte: slikajte slike koje mogu postati predmet meditacije, slikajte slike unutraš njeg neba buda. Savremeno slikarstvo je patološko. Ako pogledate Pikasove slike ne mo žete dugo da ih gledate, počećete da se osećate neugodno. Ne možete imati Pikasovu sliku u spavaćoj sobi, jer ćete imati noćne more. Ako meditirate na Pikasove slike dovoljno dugo poludeli bi, jer su te slike iz Pikasovog ludila. Idite Ađanti, Elori, Kađurahu, Konaraku i videćete sasvim drugačiji svet kreativnosti. Gledajući budinu statuu, nešto u vama počinje da dolazi u sklad. Sedeći ćutke sa statuom bude, počinjete da se smirujete. Sam položaj, sam oblik, lice, zatvorene oči, tišina koja okružuje mermernu statuu će pomoći da se povežete sa svojim vlastitim unutrašnjim Izvonma tlsme. Gurđijev je imao običaj da kaže da postoje dve vrste umetnosti. Jednu je zvao objek tivna umetnost, a drugu je zvao subjektivna umetnost. Subjektivna umetnost je potpuno privatna, lična. Pikasova umetnost je subjektivna umetnost, on je jednostavno slikao ne što bez bilo kakve vizije o osobi koja će to videti. Bez bilo kakve ideje o osobi koja će to posmatrati. On je jednostavno islikavao svoje vlastite unutrašnje bolesti; to mu je bilo od pomoći, to je terapeutski. Ne kažem da bi Pikaso trebao da prestane da slika, jer ako prestane da slika obave zno će poludeti. Slikanje ga održava normalnim; njegovo slikanje je kao povraćanje. Kad ste pojeli nešto loše, kada imate trovanje hranom, povraćanje je najzdraviji način da iz bacite toksine, otrove, iz sistema; to će pomoći. Pikasove slike su kao povraćanje. On pati .
.
· w .
od mnogih bolesti, od svih bolesti od kojih pati čovečanstvo. On jednostavno predstavlja čovečanstvo, on je vrlo reprezentativan. On predstavlja celo ludilo koje se događa u milionima ljudi. On je osetljiva duša; to liko se uskladio sa patologijom čovečanstva da je to postala njegova vlastita patologija. Stoga privlačnost njegovih slika, inače one su ružne. Stoga to veliko ime - jer on to zaslu žuje, on predstavlja vek. Ovo je Pikasovo doba: što ne možete reći za sebe, on je to rekao. Ono što ne možete da izlijete iz sebe, on je to izlio na platno. Ali to je subjektivna pojava. To je za njega terapijski, ali je opasano za sve druge. Drevna umetnost nije bila samo umetnost; to je u dubini bio misticizam. U dubini je proizašla iz meditacije. Bila je objektivna po terminologiji Gurđijeva. Bila je tako sačinjena da, ako neko meditira nad tim, počinje da pada u te dubine gde živi Bog. Kađuraho ili Konarak - ako tamo meditirate, znaćete šta su radili majstori tantre. Oni su pravili u kamenu nešto što se oseća u krajnjoj orgazmičkoj radosti. To je najteže učiniti, uneti ekstazu u kamen. I ako kamen može da pokaže ekstazu, onda svako može lako da uđe u ekstazu. Ali ljudi koji su išli Kađurahu su bili budalasti. Oni su gledali na Kađurahove skul pture ili kao na obscene - onda su propustili bitno, onda su gledali nešto što je u njihovoj vlastitoj nesvesnosti; ili su bili previše moralistični - onda nisu meditirali ni na jednoj statui, žurili su da izađu iz hrama nekako, samo su bacali letimične poglede. Kađurahova skulptura nije samo da se vidi, ona je za meditaciju. Sedite ćutke i me ditirajte satima. Ako neko ode Kađurahu, trebalo bi da živi bar tri meseca tamo, tako da bi mogao da meditira na svakom mogućem tajnom položaju orgazmičke radosti. I onda, polako, polako, jedinstvo, polako, polako, sklad; iznenada ste prebačeni u drugi svet svet onih mistika koji su napravili taj hram. To je obj ektivna umetnost. To je takođe i Tadž Mahal. U noći punog meseca, ako ćutke sedite kraj njega, ne gnja veći se istorijom Tadž Mahala, ko ga je napravio i zašto - to su sv,e gluposti, irelevantne činjenice, one nisu važne: Šah Đahan i njegova voljena, i njegovo sećanje na voljenu, on je to sagradio ... Nemojte da vas gnjave vodiči; dajte im napojnicu pre nego što počnu da vas muče, i oslobodite ih se! Šah Đahan u stvari nema nikakve veze sa Tadž Mahalom. Da, on ga je sagradio, na činio ga je kao memorijal za njegovu ženu, ali on nije suštinski izvor toga. Suština je u sufi načinu života, u Sufizrnu. U osnovi načinili su ga sufi majstori; Šah Đahan je bio samo instrument. Sufi majstori su načinili nešto od neizmerne vrednosti. Ako ćutke sedite pod
U V E D I T E N O V O G Č O V E K A
4 11 5
punim mesecom samo gledajući Tadž Mahal, ponekad sa otvorenim očima, ponekad sa zatvorenim očima, polako, polako, osetićete nešto što nikad ranije niste osetili. Sufi su to zvali zikr, pamćenje Boga. Lepota Tadž Mahala će vas podsetiti na te planove odakle sva lepota, sav blagoslov dolazi. Uskladićete se sa Sufi načinom podsećanja na Boga: lepota je Bog. Sarđano, ne pokušavaj da potisneš tu potrebu. Stvaraj na bilo koji način koji ti od govara. Moja poruka treba da bude isporučena u svim mogućim medijima. U novoj komuni ćemo imati mnogo esnafskih organizacija. Skulptori će imati svoj ceh i oni će vajati, pesnici će imati vlastiti ceh, i slikari, i drvoseče, i plesači, i mu zičari, i romanopisci, i sineasti. Svi mogući mediji će biti korišćeni da se pristupi što je većem broju ljudi moguće, da se pristupi što je većem broju raznih vrsta ljudi mo guće - jer neko ko može da razume poeziju ne mora razumeti prozu, a ko može da razume muziku ne mora razumeti slikanje, i ko razume vajarstvo ne mora razumeti poezIJu. A poruka je tako važna, jer cela budućnost čovečanstva zavisi od nje. Nigde više se eksperiment ne izvodi u tako velikom rasponu. Ne postoji druga zajednica, na celoj ze mlji, koja deluje na takav način kao ova zajednica. Ovo je najveći terapeutski centar na celom svetu. Potreban nam je veliki terapeutski centar tako da se može pomoći savremenom umu da povrati, da se očisti od svega što je krenulo loše kod njega. Onda će nam trebati stva raoci. I kad je jednom neko pročistio i izbacio napolje sve što je loše, u njemu će se javiti velika potreba da stvara. Kad jednom nestane patologija, svako postaje stvaralac. Neka to bude shvaćeno što je dublje moguće: samo su bolesni ljudi destruktivni. Zdravi ljudi su kreativni. Kreativ nost je vrsta mirisa stvarnog zdravlja. Kada je osoba zaista zdrava i celovita, kreativnost joj prirodno dolazi, javlja se potreba za stvaranjem. Taj poriv su osetili mnogi baš kao i ti Sarđano. Učini nešto za to - i šta god uradiš dobro je. Sledi svoj vlastiti poriv, ne uništavaj ga. U početku će ostati nejasan, ali ako ga slediš, uskoro će postati jasan, sve jasniji i jasniji. I ako počneš da radiš nešto u vezi toga, stvari će vrlo brzo postati veoma jasne. Ima mnogo stvari koje postaju jasne samo ako uradite nešto u vezi njih. Na primer, pesnik nije nikada svestan poezije dok je ne napiše. Ona ostaje vrlo nejasna, mutna po java. Jednom kada je zapiše ona počinje da dobija konturu, oblik; iskristalisana je u reči. •
•
Nijedan slikar nikada nije u stanju da kaže bilo šta o onome što želi da slika, dok to ne u naslika. V Kazano je da je najbolji način da se uči je poučavati druge. I ja se sa tim slažem, jer E onoga što želite da naučite nećete biti sasvim jasno svesni osim ako tome ne poučavate D druge. I U budućnosti obrazovanje će imati tu dimenziju. Moja vlastita vizija je da će svakom studentu biti takođe data prilika da poučava. Studentima koji čitaju i uče za svoje profe T sorske diplome biće dozvoljeno da idu i da poučavaju u nižim razredima; onima koj i rade E za svoje završne diplome, biće dozvoljeno da poučavaju niže razrede. Svaki student će takođe biti učitelj, i obrnuto. Svaki učitelj će povremeno sesti sa N studentima i početi ponovo da uči. Svaki učitelj bi povremeno trebao da bude učenik, i O svaki učenik bi povremeno trebao, takođe, da bude učitelj. Ova razlika između učitelja i V učenika treba da se izgubi; učitelj i učenik su deo jednog procesa. Isto je tačno i za druge pojave. Terapeut i pacijent - terapeut ne treba uvek da ostane O terapeut, povremeno bi on trebao da legne na kauč, i pusti pacijenta da bude terapeut a G on da postane pacijent. I neizmerna bi bila dobrobit iz toga. Pacij ent bi naučio mnoge stvari koje nije bio u stanju da nauči dok je funkcionisao kao pacijent: postajući terapeut, č pokušavajući da reši terapeutove probleme - jer je sada terapeut pacijent - biće u stanju da vidi mnoge stvari mnogo jasnije. A terapeut kao pacijent, biće u stanju da vidi mnogo O jasnije problem, strah, teskobu pacijenta, jer će stajati u pacijentovim cipelama; sada će V on znati gde žuljaju. E Terapeut i pacijent ne bi trebali da budu razdvoj eni, trebali bi da postanu deo jednog K tima. To je terapijski tim, i ponekad terapeut igra ulogu pacijenta a ponekad pacijent igra A tre bi ne muškarac ... ljubav vodi koji Par itd. itd, zamenijive, su ulogu terapeuta - uloge bao uvek da ostane muškarac, a žena ne bi trebala uvek da ostane žena. Ponekad bi muš karac trebao da bude kao žena, pasivan, a žena bi trebala biti k�o muž, aktivna; trebali bi da zamene uloge. Muž i žena ne bi trebali da ostanu zamrznuti, trebali bi da budu mnogo mekši: povremeno bi žena trebala da igra aktivnu ulogu, uzevši inicijativu u vo đenju ljubavi, a muž bi trebao da bude samo pasivan, prijemčiv. Ljubav će tako biti bo gatija nego što je danas. U stvari sve zamrznute uloge treba da budu sporedne i da ne stanu. život treba da postane mnogo fluidniji. Zato učinite što god možete, i čineći to, znaćete za šta je bio poriv. Artikulišite, po 417 kušajte da prenesete poruku, i ne plašite se.
Javlja se veliki strah kada pokušavate da isporučite nešto neizmerno vredno; javlja se veliki strah, čovek počinje da oseća nervozu. Nema potrebe da se oseća nervoza, jer to nema nikakve veze sa vama. Poriv dolazi iz najdubljih unutrašnjih izvora vašeg bića, on je božanski. U Božijim ste rukama; budite instrument, ne treba da se brinete. Ne treba da budete ponosni ako se desi nešto dobro, ne treba da se stidite ako nešto ide loše. Predajte oba, i dobro i loše pred Božija stopala, i budite slobodni od svoje samo svesti - jer ako niste slobodni svoje samosvesti, nikada nećete zaista biti stvaralac u mom znacenJu te recI. Pravi kreator nema samstvo. Prava kreacija proizlazi iz ne-samastva, stvarna krea cija dolazi iz unutrašnje praznine. Kad je neko krajnje prazan, pun je Bogom. Ne biti je način da Bog uđe u vas. Ako ste previše vi, on nije tu. Ako niste, samo je On tu. A kreativ nost je deo Tvorca. Ni jedan čovek nikada ne stvara; to je uvek Bog koji stvara. Stoga je pesnik dok stvara božanski, i slikar dok stvara je božanski. Jedina stvar je: ako je samosvestan, onda Bog nije tu, onda šta god uradi biće subjektivna umetnost. Ali ako on nije tu, ako je utopljen u slikanju, potpuno izgubljen, zaboravio sebe i nema samosvesti, nema ega, onda je Bog tu. Kada nađete slikara da slika, potpuno izgu bljenog, zastanite. Bog je veoma blizu - mnogo bliže nego što ćete ga naći u hramovima, džamijama, crkvama. Kada pevač peva, sedite sa strane. Osetite, Bog je vrlo blizu. Kada neko svira na fla uti, sakrijte se iza drveća i slušajte, i moći ćete da vidite nešto, nešto što nije od ovoga sveta, nešto onostrano. Kreativnost je uvek sa one strane. .
v
" .
Drugo pitanje: Voljeni Ošo, šta je život?
Devadata život nije nešto što bi moglo da se definiše. I život nije samo jedan; postoji toliko mnogo života koliko ima ljudi. život nije pojedinačna pojava. Moj život ima vlastiti ukus, tvoj život ima svoju vlastitu posebnost. život drveta sigurno nije tvoj život, i život reke nije život drveta. Zivot je mnoštvo, život ima milione oblika. Kako može da se definiše? Ni jedna definicija ne bi bila ispravna. Da, on se može živeti, može se okusiti, ali ne može se definisati. A tvoja definicija bi jednostavno pokazala tvoje iskustvo. Ne bi ništa rekla o životu, samo v
bi rekla kako si ti razumeo svoj život. Ne bi bila relevantna više ni za čiji život. Seti se toga, onda se život oseća kao strahovita misterija. Sol Grinber je bio jedini Jevrejin u malom teksaškom gradiću. Poklanjao je svoja do bra i posebno je bio ljubazan prema crnačkom stanovništvu. I onda je umro. Pošto nije imao rođake, Grinberg je zaveštao sva svoja svetovna dobra sugrađanima. U želji da pokažu respekt i poštovanje odlučili su da ga sahrane u velikom stilu. Obukli su mu kaubojsko odelo, sve sa ogromnim šeširom i zlatnim mamuzama. Od zlata su napravili kadilak, posadili Grinberga za upravljač, i onda iskopali rupu dovoljno veliku da smeste automobil i preminulog bogataša. Dok su spuštali kadilak u zemlju, dva crnca su stajala u blizini, i jedan je komenta risao drugom: "Ah kažem ti, čoveče, ti Jevreji stvarno znaju kako da žive!"
U V E D [ T E N O V O G
Definicija zavisi od tebe. Definicija će uvek biti tvoja definicija, kako ti shvataš život, to neće biti defin icija života. Onome ko je lud za novcem, život će imati zvuk novca, čistog zlata. Za one koji su ludi za moći, manijacima moći, život će imati drugačiji ukus. Za pe snika, naravno, život će imati u sebi nešto od poezije. To se razlikuje od pojedinca do pojedinca, to zavisi. Ali jedna stvar je u središtu, su č štinska, i to bih želeo da ti kažem. Jedna stvar je sasvim suštinska: svako ko je zaista živ O biće sada i ovde. Kakav god da je oblik i kakvo god da je izražavanje njegovog pojedinač V nog života, jedna stvar će biti suštinski tu: osobina da bude sada i ovde. Prošlost više ne postoji, budućnost još uvek ne postoji, oni koj i žive u prošlosti ne E žive, oni samo misle da žive. I oni koji žive u budućnosti ne mogu da žive, jer kako možete K da uradite bilo šta od budućnosti koja još nije došla? A Ali tako ljudi žive. Milioni žive u prošlosti, a preostali milioni žive u budućnosti, i .. vrlo je retko naći osobu koja živi sada i ovde. Ali to je stvarna osoba, to je osoba koja je zaista živa. životu treba samo jedna stvar: biti ukorenjen u sadašnjosti. Nigde drugde on nema da se ukoreni. Prošlost je sećanje, budućnost je mašta; oboje nisu stvarni. Stvaran je ovaj trenutak - sadašnjost. Pitaš me: "Šta je život?" On je ovo! Moraćeš da učiš kako da se rasteretiš od prošlosti i budućnosti, onda ćeš biti u sta nju da živiš kao ružin cvet, ili kao ptica, ili kao životinja, ili kao drvo. Onda ćeš imati isto 419 zelenilo, imaćeš isti životni sok koji teče kroz tebe.
Kako ja to vidim, milioni ljudi na putu nisu živi, već zombiji koji hodaju, oni su mrtvi ljudi. Nećeš naći da u njihovim očima cveta život, teku životni sokovi. Njihov život je kraj nje besmislen - besmislen je, jer to nije život. U stara vremena, na svom imanju, propovednik je imao crnca po imenu Ezra. Ezra je bio pametan i ambiciozan, ali nije znao da čita i piše. Jedne nedelje propovednik vide Ezru u crkvi, kako vredno piše tokom propovedi. Posle ga je propovednik upitao: "Ezra šta si radio u crkvi?" "Zapisivao beleške. želim da naučim." "Daj � a vidim," reče propovednik, i baci pogled na Ezrine beleške, koje su izgledale .v vise kao kll1eskl nego engleski. "Sta, Ezra," grdio ga je, "ovo su sve besmislice!" "Ah, tako mislite," reče Ezra, "sve vreme ste to propovedali." v
v
Zivot nije zgotovljen za raspolaganje. Dobijate život koji sami stvorite. Dobijate od života ono što uložite u njega. Prvo treba da ulijete smisao u njega. Treba da date boju, muziku i poeziju, treba da budete kreativni. Samo onda ćete biti živi. D ruga suštinska stvar: samo oni ljudi koji su kreativni znaju šta je život. Oni koji nisu kreativni nikada ne znaju, jer život je u kreativnosti, život je kreativnost. Zar ne vidiš kako život nastavlja da kreira? On je nastavak kreativnosti, neprestano stvaranje, kreativnost svakog trenutka. U stvari Bog nije tvorac. Bolje ga je zvati "kreativnošću", jer glagoli su tačniji od ime nica. Imenice izgledaju kao stvari, glagoli su proces - živi, tekući, dinamični. Bog je više kreativnost nego kreator. Kad god stvarate, imaćete osećaj života, i zavisiće od vašeg in tenziteta, od vaše potpunosti. život nije filozofski problem, on je religiozna misterija. Onda bilo šta može postati vrata - čak i čišćenje poda. Ako možeš to da činiš kreativno, s ljubavlju, potpuno, imaćeš okus života. Ovde u ašramu videće š ljude da čiste podove, čiste kupatila, grade sobe, prave na meštaj. Ali videćeš sasvim drugi kvalitet: šta god da je njihov posao, oni to čine iz neiz merne ljubavi. I videćeš radost. Ta radost ne dolazi iz posla, ta radost dolazi iz njihove potpunosti u svetu, iz njihove predanosti radu. Ni jedan rad po sebi ne može ti dati radost dok ne uliješ radost u njega. Zato ne pitaj šta je život, i kako da se uđe u život. Vrata su sada-ovde - i ti treba da budeš kreativan, samo onda ćeš biti u stanju da uđeš na vrata, inače ćeš nastaviti da sto j iš pred vratima ne ulazeći u pa!atu.
Zato, druga suština je: budi kreativan. Ako su te dve stvari ispunjene, znaćeš šta je v . ZIVOt. Treće pitanje: Voljeni Ošo, postoje li takve stvari kao ispravno i pogrešno?
U V E D I T E
Akam, ne postoje takve stvari kao ispravno i pogrešno, jer nešto može biti ispravno ovog trena, i može biti da ne bude ispravno sedećeg trenutka. Nešto može biti pogrešno danas a može da ne bude pogrešno sutra. Ispravno i pogrešno nisu fiksni entiteti, to nisu natpisi koje možeš da staviš na stvari: N "Ovo je ispravno" i "Ovo je pogrešno". Ali tako je rađeno do sada. Ljudi su odlučivali šta O je ispravno i pogrešno. I pošto su ljudi odlučivali šta je ispravno i pogrešno, pogrešno su V vodili celo čovečanstvo. O M anu je odlu čio na jeda n nači n: šta on misl i da je ispravno postaje ispravno za mi G i ljud o Kak tno! rova neve je to o, glup tako je To ina. lion e i mili one Hind usa na hilja de god mogu da slede Man ua pet hilja da godi na? Sve drugo se prom enilo . Ako se Man u vrati ne bi uopšte bio u stanju da prep ozna svet: sve se prom enil o. Ali Hind u um nastavlja da sled i č kaste koje Manu utvrdio. O Još uvek, pos le pet hilja da god ina, post oje mili oni ljud i u Indi ji koji se ne tretiraju V a. stok kao iraju tret ne čak se oni i kao ljud i. Sta reći , da se oni ne tretiraju kao ljud Čak su i krave dale ko važ nije neg o živi ljud i. Krave se obo žava ju, krave su svete, a E ned odirlj ivi, sudre, odb ačen i ljud i - Man u ih je odb acio , pre pet hilja da god ina - žigo - K sam su. A Cak je i čovek kao Vino ba Bave, spre man da glad uje ako ubij anje krava nije potp uno zaustavlj eno u zem lji, totalno zaustavlj eno. Ali on je potp uno nem , ne kaže ni jedn u reč, kada ubij aju ned odirljive, žive spal juju , njihove žen e siluj u, njihovu decu ubij aju, kasape. Sela ned odirljivih, cela sela se briš u sa lica zem lje, i Vino ba Bave ne razm išlja da zapo čne gladovanje. Koga briga za te nedo dirljive? Oni nisu deo čovečanstva, oni nisu ljud ska bića. Krave treba da budu spas ene, jer je Manu obožavao krave. To je možda bilo ispravno u tom trenutku; nisam protiv Manua, ja sam protiv Ma nuovih glupih sledbenika. To je možda bilo ispravno u svoje vreme, jer je krava bila vrlo, vrlo važna, ona je bila središte cele ekonomije, posebno je indijska ekonomija bila za snovana na kravama. To je bilo poljoprivredno društvo, i krava je bila izvor mnogih 421 v
•
v
stvari: bikova, volova, đubriva, mleka - to j e bilo neizmerno važno, bilo je sasvim ispravno sačuvati je. Ali sada svet živi na sasvim drugačiji način. Manu je imao vrlo mali svet; sada mi treba da mislimo o celoj zemlji, to više nije u pitanju mala sekta. Ali kada je jednom bilo utvrđeno šta je ispravno, ljudi nastavljaju slepo da slede; tako je bilo sve do sada. Na primer, u deset zapovedi Mojsije kaže: "Ne obožavajte ni jednog drugog boga do istinskog Boga. Ne pravite idole istinskog Boga i ne obožavajte druge bogove ." To je bio potpuno drugačiji svet; tri hiljade godina je prošlo. U stvari, u tih deset zapovesti nema ni jedna zapoved koja govori bilo šta o ateistima. Kaže: "Ne obožavaj ni jednog drugog boga." Ne kaže: "Nemoj da ne veruješ u Boga," jer nije bilo nevernika. Ateizam uopšte nije bio u vazduhu. Sada će najosnovnija stvar biti kako učiti ljude da ne budu ateisti, jer ateizam preo vlađuje. Gotovo polovina zemlje je postala komunistička, to su ateisti, a preostala polo vina je samo formalno teistička . Sada bi najosnovnija zapoved trebala da bude: "Ne budi ateista, ne budi nevernik, ne sumnjaj." Sada bi poverenje bilo najosnovnije učenje dato ljudima. Kako se vreme menja, ispravno se menja, pogrešno se menja. I vi to možete da vidite u vlastitom životu - svaki dan stvari su drugačije, a vi nastavljate da prianjate za svoje utvrđene ideje. Čovek koji živi sa utvrđenim idejama živi mrtav život. Nikada nije spon tan i nikada nije u pravoj vezi sa situacijom koja postoji. On nikada nije sposoban da re aguje; on deluje prema njegovim starim zaključcima koji više nisu relevantni, on ne gleda u samu situaciju. Zato, Akam, po meni, nema takvih stvari kao što je ispravno, i nema takvih stvari kao što je pogrešno . Čemu onda ja poučavam? Ja učim svesnosti - ne davanju naziva, ne kategorisanju. Učim svesnosti. Učim da budete potpuno svesni u svakoj situaciji, i da de lujete iz svoje svesnosti . Ili, drugim rečima mogu da kažem: svaka delatnost koja se odvija svesno je ispravna, svaka delatnost koja se odvija nesvesno je pogrešna. Ali vidite naglasak. Ne ističe se sama akcija, naglasak je na izvoru - svesnosti ili ne svesnosti. Ako delujete potpuno svesni, onda šta god uradite ispravno je. Ako se krećete mehanički i radite stvari nesvesno kao da hodate u snu, kao mesečar, onda šta god ura dite pogrešno je. Svesnost je ispravna, nesvesnost je pogrešna. Ali ako odete sveštenicima, oni će vas učiti šta je ispravno a šta pogrešno. Neće vam dati uvid, daće vam mrtve kategorije. Neće vam dati svetlo, tako da bi mogli da vidite, u
svakoj situaciji, šta da radite a šta ne; oni žele da zavisite od njih. Oni vam ne daju uvid u stvari, tako da morate da ostanete zauvek zavisni. Daju vam štake, ali ne čine da stanete na vlastite noge. Izbegavajte sveštenike. Kad god odete bilo kojoj vrsti stručnjaka, ceo njihov trud je, u stvari, kako da vas učine da ovisite o njima. Zvezda hita sa Brodveja je bila u poseti kod prijatelja kada je razgovor skrenuo, kao i obično, na psihoterapiju. "M oram da kažem," rekla je domaćica, "mislim da je mQj ana litičar najbolji na svetu! Ne možete da zamislite šta je sve uradio za mene. Morate da probate." "Ali meni ne treba analitičar," reče zvezda. "Ne mogu biti normalniji - sa mnom je sve u redu." "Ali on je apsolutno velik," insistirala je prijateljica. "On će naći da nešto nije u redu."
U V E D I T E N ° V ° G
Postoje ljudi koj i žive tako što nalaze da sa vama nešto nije u redu. Tajna njihovog zanata je da pronađu da sa vama nešto nije u redu . Oni ne mogu da vas prihvate takve kakvi ste; daće vam ideale, ideje, ideologije, i učiniće da osećate krivicu i da se osećate bezvredni, prljavi. U svojim vlastitim očima, učiniće da se osećate toliko krivim da ćete Č ° zaboraviti sve o slobodi. U stvari počećete da se plašite slobode, jer ćete videti kako ste loši, koliko ste po V grešni - i ako ste slobodni, uradićete nešto pogrešno, zato sledite nekoga. Sveštenici se E oslanjaju na to, političari se oslanjaju na to. Daju vam ispravno i pogrešno, utvrđene ideje, K i onda ćete ostati krivi zauvek. Kažem vam: Ne postoji ništa ispravno i ništa pogrešno. Ne želim da zavisite od A mene, i ne dajem vam nikakve utvrđene ideje . Prosto vam dajem indicije, nagoveštaje, koje treba sami da rešite. I sugestija koju vam dajem je svesnQst. Postanite svesniji, i to je čudo .. . Ako ste ljuti, sveštenik će reći da je ljutnja pogrešna, ne budite ljuti. Sta ćete da uradite? Možete da potisnete ljutnju, možete sesti na nju, možete je progutati, bukvalno, ali ona će ući u vas, u vaš sistem. Progutajte ljutnju i imaćete čir na želucu, progutajte ljutnju i pre ili kasnije imaćete rak. Progutajte ljutnju i imaćete hiljadu i jedan problem koji se javlja iz toga, jer ljutnja je otrov. Ali šta ćete da uradite? Ako je ljutnja pogrešna, moraćete 423 da je progutate. v
•
Ja ne kažem da je ljutnja pogrešna, ja kažem da je ljutnja energija - čista energija, prelepa energija. Kada se pojavi ljutnja, budite svesni nje, i vidite kako se dešava čudo. Kada se javi ljutnja, budite je svesni, i ako ste svesni bićete iznenađeni; bićete iznenađeni - možda najveće iznenađenje u vašem životu - da kako postajete svesni, ljutnja nestaje. Ljutnja se transformiše. Ljutnja postaje čista energija; ljutnja postaje samilost, ljutnja postaje opraštanje, ljutnja postaje ljubav. I ne treba vam potiskivanje, tako da niste op terećeni nekim otrovom. I niste ljuti, tako da ne povređujete nikoga. Sačuvano je oboje: onaj drugi, objekat vaše ljutnje je sačuvan, i vi ste sačuvani. U prošlosti, ili je patio obje kat, ili ste vi patili. Govorim da nema potrebe da bilo ko pati. Samo budite svesni, dopustite da svesnost bude prisutna. Ljutnja će se pojaviti i svesnost će je konzumirati. Ćovek ne može da bude ljut kad je svestan i ne može da zavidi kad je svestan, i ne može da bude ljubomoran kada je svestan. Svesnost je zlatan ključ.
Gore na nebu, bio je zaprepašten kada se susreo sa Bogom. "Bože, oh Bože!" rekao je. "Zašto mene? I zašto tako iznenada, posle svih mojih godina verne službe?" "Zašto, Vele časn i Smi te!" reče Bog. "Kako strašna greška! Nism o ima li pojm a da si to tl." .
Tako, ja samo ne vidim dobro, ne prepoznajem moje ljude. Ako želiš da postaneš jedan od mojih ljudi, moraćeš da nosiš narandžasto. Nema tajne u tome, sve tajne koje sam vam o tome pričao su samo gluposti. Dosta za danas.
N O V O G
Poslednje pitanje: Voljeni Ošo, zavela me narandžasta boja, uhvatila me i dovela ovamo. Izgleda da svako zna ali mi niko ne govori o tome. Razmišljam i meditiram o naran džastoj boji - danima - ali i dalje u njoj ostaje tajna. Moje ime je vatra i postoji vatra koja gori u meni. Nije li to dovoljno ? Uvek sam se plašio da nosim uniforme i razumem daje to moj način da nosim naran džasto. Ne znam zašto. Moram li da je nosim kao poruku, ilije to meditacija sama po sebi, na putu ka svetlu?
Sibrand, nema u tome tajne, to je samo način da se prepoznaju moji ljudi. Loše vi dim, oči su mi se okrenule sasvim unutra. Reći ću ti jednu priču: Znam za tragičnu priču, kad je propovednik učinio samo jedan prekršaj. Nedeljama je, taj javno pobožan čovek, žudio i divio se drečavom sportskom kaputu u izlogu pro davnice odeće. Bio je šaren, previše šaren za propovednika; za propovednika je bio go tovo bogohulan. Ali konačno jednog poslepodneva je popustio, ušao unutra, i kupio taj bogohulni kaput. Bio je svetao, sunčan dan kada je izašao iz prodavnice odeće u svom kričavom odelu. Ipak, gle čuda, baš tu pod svetlom sunca, bio je smrtno pogođen gromom.
U V E D I T E
Ć O V E K A •
425
25
M
I
S M O
D R E V N
M I S M o
I H O D O e A s N I e l v
D R E V N I
Treba da nađete slobodu na oba načina Ispitivanjem I lstrazlvanJem. Ne hvališite se. Nemojte da vas obuzme ljubomora. Ne radite iz inata. Ne očekujte zahvalnost. .
.
.
.
.
.
v.
.
Ovaj najčistiji napitak saveta !wjim se napredovanje pet mamaca pretvara u Bodi Stazu prenesen je kroz Darmakirti. Buđenjem karmičke energije prethodnog vežbanja, i vrlinom m og jakog interesovanja, 19norisao sam bedu i lošu reputaciju i video uputstva za kontrolisanje ego prianjanja. Sada, čak i kad umrem, neću žaliti. v
v
•
H O D O Č A S N I C I ...
Covek najviše želi slobodu. Covek žudi za slobodom. Sloboda je samo suštinsko jezgro ljudske svesnosti: ljubav je na periferiji a sloboda je u centru. Kada se ta dva ostvare, u životu nema žaljenja. A oni se ostvaruju zajedno, nikada odvojeno. Ljudi su pokušavali da ostvare ljubav bez slobode. Onda ljubav donosi sve više i više patnje, sve veće i veće ropstvo. Onda ljubav nije ono što je čovek očekivao da će biti, ona 427
se pretvara baš u suprotno. Ona razara sve nade, uništava sva očekivanja i život postaje pustoš - tapkanje u tami, i nikada se ne pronalaze vrata. Ljubav bez slobode prirodno teži da bude posesivna. A onog trenutka kada uđe po sesivnost, počinjete da stvarate okove za druge i za sebe - jer ne možete da posedujete nekog a da on ne poseduje vas. Ne možete nekoga da učinite robom a da sami ne posta nete rob. Šta god činite drugome, učinjeno je vama. To je osnovni princip koji treba razumeti, da ljubav bez slobode nikada na donosi IspunJenJe. Bilo je ljudi koji su poku šali drugu krajnost, slobo du bez ljubavi. To su mon asi, eska pisti , ljudi koji su se odrekli sveta. Plašeći se ljubavi, boje ći se ljubavi, jer dono si ropstvo, odba cili su sve situa cije gde ljubav može da teče, raste, gde mož e da se desi, gde je mo guća. Pobegli su u sam oću. Njih ova samoća nije nikad postala osam a, ostala je usam lje nost . A usam ljeno st je negativno stanje; krajn je prazno, tužno. Covek može da bude osam ljen, ali to ne daje usam ljeno st. Osam ljeno st je sam o fizička samoća, usamljenost je duhovna samoća. Ako ste samo usamljeni... a bićete ako ste se odrekli sveta. Ako ste pobegli od sveta iz straha, bićete usamljeni, svet će vas progoniti, okruživaće vas sve vrste želja. Patićete od miliona noćnih mora, jer sve što ste napustili ne može se odbaciti tako lako. Napuštanje je represija i ništa drugo. A što više gušite neku stvar, više vam treba da je suzbijete. I što više nastavljate da je suzbijate, to je ona jača. Provaliće u vašim snovima, provaliće u vašim halucinacijama. Ljudi, živeći u manastirima, počinju da haluciniraju, ljudi odlazeći u himalajske pećine, pre ili kasnije, više nisu u kontaktu sa stvarnošću. po činju da stvaraju realnost po svom - privatnu stvarnost, fiktivnu realnost. Hrišćanin će govoriti sa Hristom. U njegovoj usamljenoj pećini on stvara Hrista, samo da bi mogao imati nekoga, samo da ne bude usamljen. I ti monasi su razvili mnoge me tode haluciniranja. Ako gladujete, lakše dolazi do halucinacija. Telo postaje slabije, poči njete da gubite kontrolu nad stvarnošću. Što je telo slabije, veća je mogućnost za haluci nacije. Ljudi u groznici, bolesti, počinju da haluciniraju. Potpuno isto pravilo: mučenje tela, slabljenje tela, izglađivanje tela i halucinacije će biti lakše. Možete imati Isusa Hrista, Krišnu ili Gotama Budu - veliko društvo možete imati, ali to je sve zamišljanje. Hindus nikada neće videti Hrista, a Hrišćanin nikad neće videti Krišnu. Videćete samo ono u šta verujete, videćete samo ono što stvorite svojim verova njem; to je projekcija. •
•
v
•
Bilo bi teško to projektovati na tržnici, jer bi bilo tako mnogo ljudi koji bi poricali M vašu projekciju. Odveli bi vas psihijatru, mislili bi da ste poludeli. Ako počnete da govo I rite sa Hristom na tržnici završićete u nekoj bolnici. Ali u himalajskoj pećini nema više nikoga, slobodni ste da kreirate šta god želite, do S mile volje. Usamljenost je takav jad da čovek počne da veruje u vlastite halucinacije, da M ima društvo. Ali to je ludilo. Sa jedne strane je osoba, svetovna osoba, koja je pokušala da nađe ljubav bez slo O bode i nije uspela. Njen život nije ništa do dugo, dugo ropstvo mnogim, mnogim ljudima, mnogim, mnogim stvarima. Ona je okovana, telom umom i dušom; nije slobodna ni za D najmanji pokret. To je jedan neuspeh, većina čovečanstva je uhvaćena u toj krajnosti. R A nekolicina beži iz sveta: videći bedu, oni počinju da tragaju za drugom krajnošću E - slobodom, mokšom, nirvanom. Ali postaju neurotični, pSihotični, počinju da žive u vla V stitim snovima. Samoća je tolika da moraju da stvore nešto sa čime bi bili. Oba ova ekstremna pokušaja su bezuspešna. Stoga čovečanstvo stoji na raskršću. N Kuda ići? Prošlost je krajnje neuspela. Svi napori koji su bili urađeni u prošlosti, pokazali I su se pogrešnim, vode u ćorsokak. Kuda sada ići, šta raditi? Atiša ima jednu važnu poruku da vam da. To je poruka svih buda, svih prosvetljenih H ljudi na svetu. Oni kažu: Ljubav i sloboda nisu odvojene stvari, ne možete da birate. Ili ćete imati oboje, ili ćete morati da odbacite oboje. Ali ne možete da birate, ne možete O D imati jedno. Ljubav je periferija, sloboda je središte. O Čovek mora da napreduje u tako osetljivom balansu, u kome ljubav i sloboda mogu Č da cvetaju zajedno. I to mogu, jer se kod nekoliko retkih pojedinaca to dogodilo. I ako se A to dogodilo samo jednom pojedincu, u celoj istoriji, to se može dogoditi svakom ljudskom S biću. To je vaš potencijal, vaše urođeno pravo . Meditacija je balans. N . MeditaCija je ptica sa dva krila: sloboda i ljubav. I Moj napor je u ovom polju buda da vam dam oba krila: budite puni ljubavi i budite C slobodni, imajte ljubav i ne budite posesivni. Budite slobodni ali nemojte postati hladni; I ostanite topli, topli od ljubavi. Vaša sloboda i vaša ljubav treba da rastu ruku pod ruku, u dubokom zagrljaju, u jed ... noj vrsti plesa, pomažući jedna drugu. I tada je rođen potpun čovek, koji živi u svetu i uopšte nije od sveta. Onda je rođen čovek u kome se sreću suprotnosti, sjedinjuju i po staju komplementarne; onda je čovek bogat. Samo voleti bez slobode je osiromašenje, ili 429
sam o biti slo bod an bez ljub avi jeste živeti usa mlj eno , tužno, u tam i. Slo bod a je potrebna za rast ljubavi, ljubav je potrebna da bi uzgajali slo bod u. Mo j san jas in treba neprestano da se seć a da ne bira izm eđu ova dva. Ob oje treba zaJ. edn o �a se aps orb uju , zaj edn o da se svare. Ljubav treba da pos tan e vaša per iferija, , vasa akcIJa, a slo bo da treba da postane vaše biće, vaše središte, vaša du ša. Prva izreka: Treba da nađete slobodu na oba načina, ispitivanjem i istraživanjem.
I
Im � t�i vrste slobode, i treba ih dobro razumeti. Prvo je sloboda od, drugo je sloboda . za, I trece Je samo sloboda - ni od ni za. Prvo, sloboda od, je reakcija. Orijentisana je na prošlos t; borit� se prot�v prošlosti, želite da je se oslobodite, opsednuti ste njom. . PSlhoanahza pokusava da vam pruži tu slobodu, slobodu od - od prošlih trauma rana iz detinjstva. Primaina terapija je u osnovi zasnovana na prošlosti. Treba da se vra� :ite un.a�ad da bi �e oslobodili prošlosti, treba da doprete do prvog primalnog krika, onda cet� bltl slobo �nt. Zato sloboda znači - za primainu terapiju, za psihoanalizu i druge te rapiJe - da proslost treba da se odbaci. Treba da se borite sa njom, treba nekako da ure dite da se razrešite prošlosti; onda ćete biti slobodni. Dokle god je u pit�nju t� sloboda, Karl Marks i Sigmund Frojd nisu u suprotnosti; , se. Karl Marks kaze da covek treba da se oslobodi prošlosti, svih prošlih socijalnih slazu st:u �tu�a, e �onomskih struktura. Njegov pristup je politički, Frojdov pristup je psiho loski, ah obOje su zasnovani na ideji slobode od. Sve političke reforme su reakcije - a kada reagujete nikada niste slobodni. To treba da se razume. To samo daje izgled slobode, ali to nikada nije istinska sloboda. Iz reakcije potpuna sloboda nije moguća. Iz reakcije, istinska sloboda nije moguća. A samo potpuna sloboda je istinska sloboda. Možete da idete protiv prošlosti, ali u samom stavu protiv nje uhvaćeni ste na zadnja vrata. Zato se dešavalo ponovo, i ponovo da sa kim god ste se borili, postali ste kao on. Biraj te s �oje nep �ijatelje vrlo pažljivo, jer ćete biti njima određeni! Očigledno, boreći se . . protiv nJih, moracete da naučite njihove strategije. Moraćete da naučite njihove taktike, moraćete da naučite njihove načine. Polako, polako, neprijatelji postaju vrlo sliči - sličniji od prijatelja. To se desilo u Sovjetskoj Rusiji... Kada je došla revolucija i komunisti promenili celu .. socijalnu strukturu, car je bio ubijen, i čudna pojava je nastala. Ljudi koji su ubili cara
postali su veći carevi nego sam car. Josif Staljin se pokazao daleko strašnijim od Ivana M Groznog. Ivan nije ništa u poređenju sa Staljinom. I I to je prirodni fenomen. Uopšte ne krivim Josifa Staljina, mogu da razumem šta se u stvari dogodilo. Ako se borite sa carom morate da naučite njegove načine, i dok dođete S do pobede postali ste tako vešti, tako efikasni, to su postali vaši načini. Počinjete da pri M menjujete isto na svoje neprijatelje. Zbog toga je svaka revolucija propala. Osobe se pro O mene ali struktura ostaje ista, jer je ideja o slobodi od u osnovi pogrešna. Druga ideja je sloboda za; ona je orijentisana na budućnost. Prva je politička, druga je više poetska, vizionarska, utopijska. Mnogi ljudi su to takođe pokušali, ali to takođe D nije moguće, jer orijentisani na budućnost ne možete da živite u sadašnjosti. Ne živite u R prošlosti, ne živite u budućnosti, treba da živite u sadašnjosti. E Vizionari samo maštaju. Lepe utopije su zamislili, ali te utopije nikada nisu postale V stvarnost. N e mogu da postanu stvarnost. N Ako reagujete na prošlost, određeni ste prošlošću. Ako zaboravite prošlost i pogle I date u budućnost, još uvek vama upravlja prošlost, samo toga niste svesni. Gledajući u budućnost sanjate lepe snove, ali oni ne mogu da promene stvarnost. Stvarnost ostaje H ista; a snovi su vrlo neefikasni, impotentni. Prvo, sloboda od, je reakcija. Drugo, sloboda za, je revolucija. Treće, samo sloboda, O je pobuna. Orijentisana je na sadašnjost. Prvo je politička, drugo je poetska, treće je mi D stična, religiozna. O Šta mislim kada kažem "samo sloboda"? Ni za ni protiv, bez prošlosti, bez budućnoČ sti, samo sada ovde, samo živeti iz trenutka u trenutak bez ideologije, bez utopije. Pravi sanjasin, pravi mistik, nije protiv prošlosti, nije za budućnost. On je potpuno A apsorbovan u sadašnjosti da nema vremena, nema energije, za prošlost i budućnost. Tako S se rađa pobuna. N Pobuna je najlepša pojava na svetu. Buda je buntovnik, to j� i Isus; Atiša je buntov I nik, kao i Kabir. To su buntovnici. Nećete ih razumeti ako mislite o njima kao da su bili revolucionari; nisu bili. Nisu bili ni reakcionari. Njihova orijentacija je potpuno drugačija, e I njihova orijentacija je sada, ovde. Oni ne žive ni za kakav ideal, i ne žive protiv bilo kog ideala. Oni nemaju nikakve ideje; u njihovoj svesti ne postoji nikakva ideologija. Oni su T samo u čistoći ovog trenutka... oni to žive, uživaju u tome, pevaju, plešu. I kada sledeći trenutak dođe, oni žive sledeći trenutak sa istom radošću, sa istim veseljem. Oni se kreću iz trenutka u tren, oni ne planiraju unapred. 431
Zbog toga se na Istoku, gde su mistici bili velika sila, nije dogodilo ništa kao komu nizam. Ideja je Zapadna, ta ideja ne može da se zamisli da se dogodi u Istočnoj svesnosti. I ništa kao futurističke utopije - Morova utopija ili druge utopije, ima tako mnogo soci jalista utopista - nije se ni tako nešto dogodilo. Ali nešto sasvim drugačije se dogodilo: Buda, jedan Atiša - pojedinci koji žive iz trena u tren, u tako čistoj radosti da je njihova radost zarazna. Ko god dođe u kontakt sa njima je savladan, počinje da gleda na stvarnost novim očima. Oni vam daju novi uvid u sada i ovde. To je "samo sloboda." Meditirajte o tome. Nema potrebe ni za nekom psihologijom, i zato se psihologija nije dogodila na Istoku. Nema potrebe da se ide u prošle traume, i u stvari čak i ako odete u prošle traume nikada niste slobodni od njih. Možda počnete više da podnosite, više da razumete, ali nikada niste slobodni od njih. Sta god osnivač primaine terapije, Artur Džanov, kaže o postprimalnom čoveku, nije bio u stanju da stvori jednog jedinog postprimalnog čoveka. On sam nije postprimalan čovek. Potpuno slobodan od prošlosti, potpuno slobodan od rana iz prošlosti - to nije moguće. Na način na koji je to uradila psihoanaliza i slične terapije, to nije moguće. Nema prošlosti. Od čega pokušavate da se oslobodite? U stvari, pod uticajem harizmatskih psihoterapeuta možete početi da stvarate proš lost prema njima. To se događa: ako odete Frojdovcima stvarate frojdovsku prošlost, ako odete jungovcima, stvarate jungovsku prošlost. Sada je to dobro poznata činjenica, da pacijenti počinju da stvaraju, fantaziraju, prošlost kakvu terapeuti očekuju. jungovi pa cijenti počinju da odlaze u prošle živote vrlo lako i počinju da iznose velike misterije, ezoterično, okultno. To se nikada nije desilo ni jednom Frojdovom pacijentu. Frojdovi pacijenti iznose ono što Frojd očekuje: libi do, seksualne fantazije, neobične seksualne fantazije, incest i sve vrste seksualnih povreda. One nikad ne izlaze na površinu u jun govskoj psihoterapiji. Primaini pacijenti počinju da puštaju krikove koji ne moraju imati nikakvu realnost. Ali ljudi su jako susretljivi: ako im date neku ideju, oni su, prema vama, obavezni da je ispune. U stvari pacijent počinje da se oseća jako samilosno prema terapeutu - on tako naporno radi, jadni drugar - tako da pre ili kasnije počinje da izlazi u susret. Sada ima na stotine psihoterapeuta na Zapadu, i svaki psihoterapeut postaje uveren da je on u pravu. Njegovi pacijenti ga obmanjuju. I isti pacijenti idu drugom psihoterapeutu i ob manjuju i druge takođe. Pacijenti igraju veliku igru, i to se dešava nesvesno. v
I •
ljaovo zad će i koj a nat me frag o olik nek te ere izab da e žet mo k uve k, širo o tak je Um an om ogr je ek Cov . piju tera nu eđe odr , giju olo psih nu eđe odr iju, zof filo nu eđe odr i vat kontinent, čovek nije mala pojava. Mo že sadržati mnogo Frojdova, mnogo jungova, mnogo da e žet mo k uve da a vam u a tog ogo mn o tak ima ete ber oda da e žet k mo uve I Adlera. nađete nač ina da odaberete odr eđe ne fragmente koji se ukl apa ju sa ter api jom kroz koju prolazite. e odr iz a, aliz oan psih kao a ništ orio stv nije i , zam uni kom kao a ništ orio stv nije k Isto đenog razloga. Razlog je što mis tik ne pokušava da se oslo bod i pro šlos ti, mis tik ne po kušava da bud e slob oda n radi neč eg u bud ućn ost i. Mis tikov nap or za slob odo m, koju on o celo gov Nje a. nem više a čeg m oni sa a ništ a nem m, odo slob om pun pot m, kšo naziva, mo interesovanje je ovaj trenutak, ovaj ma li kristalno čisti trenutak. I biti u ovom trenutku znači biti u meditaciji. Biti potpuno u ovom trenutku znači biti u meditaciji. I kad se desi meditacija videćete da dva krila rastu u vama: jedno će biti od ljubavi Atiša to zove samilošću - drugo će biti od slobode. I počeće da rastu zajedno. To donosi ispunjenje. Nema gunđanja, nema žaljenja. Atiša je u pravu; on kaže: v
_
Sada, čak i kad umrem, neću žaliti.
Život je bio ispunjenje. Spoznao sam njegove tajne. Voleo sam, živeo u slobodi, sa znao sam sve što je bilo potrebno da se bude zadovoljan. Krajnje sam ispunjen. život je bio plodonosan. život nije bio traćenje, bio je neprestano bogaćenje, i cvetao sam i lotos se otvorio. Umreti sa svojim unutrašnjim lotosom potpuno rascvetalim, umreti u ljubavi, u slo bodi, dokaz je da je čovek spoznao život, dokaz je da je čovek stvarno živeo. Svi drugi samo prolaze kroz prazne kretnje; one nisu život. •
Treba da nađete slobodu na oba načina Ispitivanjem I IstrazI vanJem. •
.
•
.
•
•
V ·
•
Kako naći tu slobodu? Kako naći to suštinsko jezgro svoga bića? To se dešava u me ditaciji. Atiša naziva meditaciju "svesnost". A svesnost treba da se razvije; ona je u vama samo seme, može postati drvo. I on sugeriše da bi dve stvari bile od pomoći: jedno je ispitivanje a drugo je istraživanje.
M I S M O D R E V N I H O D O Č A S N I C I T 433
I
Ispitivanje znači, nikada ne dozvolite bilo čemu da prođe kroz vaš um a da to pomno ne posmatrate. Priča se da je Sokrat rekao da je život bezvredan ako niste živeli ispitiva jući. Jedan život bez ispitivanja je bezvredan život. Ispitivanje je prvi korak: postati oprezan prema onome što prolazi kroz vaš um. A tamo je neprestan saobraćaj - tako mnogo misli, tako mnogo želja, tako mnogo snova prolazi. Treba da budete pažljivi; treba da ispitate svakog i sve što prolazi kroz um. Ni jedna jedina misao ne bi trebala da prođe nesvesno, jer to znači da ste spavali. Pos ma trajte sve više i više. I drugi korak je istraživanje. Prvo posmatrajte, ispitajte, a onda počnite da gledate u korene. Zašto se određena stvar dešava ponovo i ponovo? Postajete ljuti ponovo i po novo: istraživanje će vam jednostavno pokazati da ljutnja dođe i ode. Istraživanje će vam pokazati korene ljutnje, odakle dolazi - jer ona može biti, to je gotovo uvek tako, da je ljutnja simptom nečeg drugog što je skriveno. To može biti da se vaš ego oseća povređe nim i vi se ljutite, ali ego se čuva skrivajući se iza. To je kao koren drveća: vidite lišće ali ne vidite korenje. Ispitivanjem videćete drveće, istraživanjem videćete korene. A transformacija je moguća samo kada vidite korene. Iznesite korene na svetlo i drvo počinje da umire. Ako možete da nađete koren svoje ljutnje, iznenadićete se kad ljutnja počne da nestaje. Ako možete da nađete koren svoje tuge, bićete ponovo iznenađeni. Prvo ispitajte šta je neprestano tu u vašem umu, šta se ponavlja ponovo i ponovo. Vi nemate mnogo misli. Ako pomno ispitate videćete da imate samo nekoliko misli koje se ponavljaju, ponovo i ponovo - možda u novim oblicima, novim bojama, novoj opremi, novim maskama, ali imate samo nekoliko misli. I ako uđete pomno u to bićete iznenađeni: imate jednu osnovnu misao. Gurđijev je imao običaj da kaže svojim učenicima: "Prvo pronađite svoju glavnu oso binu." A svaka osoba ima glavnu osobinu - to može biti pohlepa, može biti ljutnja, može biti seks, ljubomora, može biti nešto drugo. Otkrijte šta je vaša glavna osobina, šta je centar oko koga se kreću sve vaše misli i sva raspoloženja. Ako možete da nađete centar, našli ste koren. I čudo je, da kada je koren jednom pronađen, ne morate da ga sečete, isečen je sa mim pronalaženjem. To je unutrašnja tajna transformacije. Posmatrajte: ponovo i ponovo postajete tužni. Iznenada niotkuda... sve je išlo dobro, i nešto je kliknulo i vi ste postali tužni. I ponovo, to je otišlo, i do večeri se vratilo, i tako dalje i tako dalje. Zašto se to dešava?
Prvo ispitajte onda istražite. I spitivanjem i istraživanjem u vama će biti rođena oso bina zvana svesnost. Kada je jednom svesnost tu, vi imate mač koji može da saseče sve korene svih bolesti. I kada je jednom svesnost rođena, polako, polako izlazite iz prošlosti i budućnosti, i ulazite u sadašnjost. Postajete prisutniji u sadašnjosti. Dostižete do sve snosti koja nikada nije bila; postajete svetlosni. I u tom prisustvu, kada možete da osetite trenutak kako prolazi, sva vaša čula će postati tako čista, tako osetljiva, tako čulna, tako oprezna i živa, da će ceo život uzeti novi intenzitet. Dospećete do velikog užitka. Svet će biti isti, a opet neće biti isti: drveće će izgledati zelenije, ruže crvenije, ljudi više živi, lepši - isti svet, i obluci na obali počinju da izgledaju kao dijamanti i smaragdi. Kada je svesnost vrlo, vrlo duboko zasnovana, kada ste prisutni u sadašnjosti, po stižete psihodeličnu viziju života. Zato mistici govore o tako velikoj lepoti, a vi je ne na lazite. Mistici govore o neizmernom slavlju koje se odvija, a vi nigde ne vidite nikakvo slavlje. Mistici govore o velikoj muzici, ali vi ne čujete nikakvu muziku. A mistici su u pravu - velika muzika prolazi, ali vi ste gluvi. Velika lepota je svuda naokolo, ali vi ste slepi. Cela egzistencija slavi upravo ovaj trenutak, jednako kao što je slavila i kad je Atiša bio živ. Postojanje je proslava. Ali vaše srce je mrtvo. Samo vaše fizičko srce kuca, vaše duhovno srce potpuno ne funkcioniše. I bez njega nećete moći da vidite slavlje života. Kako možete osetiti zahval nost Bogu ako ne vidite dar? Za šta da budete zahvalni? Možete samo da budete puni pritužbi, žalbi, zamerki. Možete samo da se ljutite na postojanje. Zašto ste stvoreni, zašto ova patnja? Vidite samo patnju, jer vaše oči mogu da vide samo patnju. Inače postojanje je blagodat, blagoslov. Druga izreka: Ne hvališite se.
M I S M O D R E V N I H O D O Č A S N I C I
Atiša je zaista divan, vrlo telegrafski. Njegove izreke izgledaju kao da je uzimao kvan tne skokove, izgledaju nepovezane. Nisu; postoji jedna unutrašnja veza - jer kad vam se desi ta pSihodelična vizija, počećete da se hvališete. Kada vam se dogodi ta svesnost, po slednji, ali jedan napad ega obavezno će se desiti. To je neizbežno. Počećete da se osećate više svetim od drugih. Počećete da se krećete kao svetac, počećete da oseća te, da poka zujete, da niste običan smrtnik, da ste neobični, da niste od ovoga sveta, da ste onostrani. I mada su sve ove stvari tačne, Atiša kaže: Molim vas ne hvališite se. On ne kaže da lažete. Sve te stvari su tačne; kada se dogodi svesnost, čuda počinju da se dešavaju. Svaki 435
trenutak postaje takvo čudo, i počinjete da se dižete visoko, počinjete da postižete nove vrhunce u svemu. Sta god uradite postaje takva radost, i gde god krenete, život izgleda tako božanski. I vi takođe možete da vidite, da gde god krenete vi donosite određenu svetost tom mestu. Nisu to laži; to se dešava. Ali ako počnete da se hvališete, sve te stvari će nestati, jer je ego ušao na tako suptilan način, i vi niste mogli to da ispitate i niste mo gli to da istraži te. Ego će jahati sada na vašem duhovnom iskustvu. Covek treba sada da bude vrlo oprezan. Ne-meditant može da bude bezbrižan - on može podneti da bude bezbrižan, jer nema šta da izgubi. Ali meditant ne srne biti nepažljiv, on ima mnogo da izgubi. Tu su sada blaga i ona mogu biti izgubljena za sekund. Kada počnete da se pomerate na više planove možete lako da padnete - i pad će biti velik. Ako padnete hodajući ulicom nema mnogo opasnosti, ali ako padnete sa Everesta to je vrlo opasno, možete da ne preživite. Zato oni koji počnu da se kreću svetom meditacije moraju da nauče da budu jako pažljivi. Staza je uska, i baš kraj staze je veliki ambis. Jedan pogrešan korak i pašćete - i biće to težak pad. Može potrajati godinama ili životima da dospete ponovo do iste visine. J ako padnete jednom sa određenog mesta; to postaje vaša navika. Moje viđenje je: da meditanti uče navike da uvek padaju sa određenog stadijuma, zato kad god je to stanje ponovo tu, oni padnu. Veliki napor je potreban da se to ponovo dostigne, ali sada to postaje tačka gde um iznenada preduzima pogrešan korak, po navici, mehanički. Zato je bolje biti pažljiv kada po prvi put idete naviše, tako se nikakve navike padanja ne stvaraju u vama. v
v
Ne hvališite se.
Ne treba govoriti o duhovnim iskustvima. Ako u vama naraste velika potreba da go vorite o tome možete ići svome majstoru. U tome nema opasnosti, jer deljenje sa majsto rom je uvek od pomoći. Kao prvo, šta god iznesete pred majstora on će učiniti da osetite da to nije ništa: "Ne budi glup, to je samo glupost. Zaboravi sve o tome." Cak i ako mu iznesete nirvanu, reći će: "To nije ništa - izbaci to! Ostavi to gde si ostavio svoje cipele" - čak i nirvanu! To je jedna od tajni majstora u njegovom radu sa učenikom. Nikada vam neće uzvra titi, nikada neće reći: "Divno! Ti si tako uzvišen, postigao si!" v
Drugo, on će uvek učiniti da budeš svestan da iskustva, ma koliko lepa, i dalje su iskustva. Stvarno nije ono što je doživljeno, već onaj koji doživljava. On će uvek da ističe svedoka, unutrašnju subjektivnost, a ne objekat. Neko vidi uzvišeno svetlo - i to je zaista velika radost kada vidite unutrašnje svetlo. Ne hodate po zemlji; tako ste ushićeni da gubite težinu, gravitacija više ne deluje na vas. Osećate kao da, ako želite, možete da letite. Ali ako odete majstoru on će reći: "Pa šta? To se dešava svakome. To nije ništa po sebno, drugi rade mnogo bolje. To je samo jedno iskustvo, i iskustvo znači nešto spoljaš nje. Seti se iskušavaoca, seti se onoga ko doživljava svetlo. Ti nisi to: ti si svedok toga. Da, tu je svetlo, ali ti nisi to. Ti si onaj ko je video svetlo. Seti se posmatrača." Majstori su jako vešti u povlačenju za noge. Možete da stojite naglavačke a oni će vas povući za nogu i pašćete ravno na zemlju. J sledeći put kada se desi neko veliko du hovno iskustvo, plašićete se čak i da odete majstoru da mu za to kažete. To je vrlo bitno. J treća stvar: ima stvari koje, ako o njima govorite, ako počnete da ih pokazujete, energija koja je potrebna da ih negujete počinje da odlazi u njihovo pokazivanje. Seme treba da bude skriveno u tlu. Ne treba da bude stalno iznošeno napolje; ako ga iznesete napolje ubićete ga. J ta duhovna iskustva su kao veliko seme. Učenik treba da uči veštinu čuvanja tajne. To je jedan od zaista suštinskih delova boravka uz majstora: sposobnost da se sačuva tajna.
M J
S M O D R E V N J H
O D O Č A S N
Čuo sam: čovek je tragao za majstorom koji je postigao najvišu tajnu. Išao je mno gima ali je na kraju bio frustriran, razočaran. Onda je čuo da daleko, duboko u bespuću, postoji jedan starac koji je postigao najvišu tajnu, ali teško ga je nagovoriti; on ne prihvata lako učenike. Čovek je bio izazvan. Prodao je sve što je imao i otputovao u pustinju. Trebalo mu je J tri godine da stigne tamo. Krajnje umoran, iscrpljen od cele potrage... mnogo puta je odlučio da krene nazad, ali to je bilo protiv njegovog ega, ega tragaoca - "Šta će reći ljudi? C Kod kuće će se smejati i reći će: 'To smo ti pre rekli! ' " J Tako da je istrajao, i konačno stigao. Da, starac je imao nešto; to je bilo tako oči T gledno, bilo je tako vidljivo. Video je mnoge majstore, ali sve lažni, hokus pokus; ovaj čovek je imao nešto. Pogledao je starca u oči i video takvu dubinu kakvu nikada nije vi 437 deo. •
Starac je sedeo pod drvetom, i cela vibracija oko drveta je bila tako velika da je čo vek bio savladan. Počeo je da se oseća opijenim. Pao je pred starčeva stopala i rekao: "Došao sam da nađem najvišu tajnu. Možeš li mi je reći?" A majstor reče: "Onda tri godine treba da ćutiš, ni jedna reč ne srne biti izgovorena. Služi mi tri godine u apsolutnoj tišini. Ako možeš to da uradiš, onda ti mogu reći tajnu, jer tajna treba da bude sačuvana kao tajna. Ako možeš da održiš ćutanje tri godine, to će biti dokaz da si sposoban da zadržiš nešto u sebi." Covek se složio. Te tri godine su bile zaista duge, skoro kao tri života... pustinja, ni koga više, samo taj starac, i tišina - tišina pustinje, tišina starca, i tri godine. Izgledalo je kao da je mnogo, mnogo godina prošlo. Kada se navršilo tri godine, čovek upita: "Sada, gospodine, tri godine su navršene. Recite mi tajnu." Majstor reče: "Sada moraš da mi obećaš da nikada nećeš ovu tajnu nikome reći - ni kad, nikad. Potrebno je potpuno obećanje." Čovek reče: "Obećavam, obećavam vam, obećavam Bogu, svim svojim srcem, da ni kada nikome neću otkriti tajnu." Onda starac poče da se smeje. Reče: "To je dobro. Pa šta misliš, ako ti možeš čuvati tajnu celog života, da ja ne mogu? To je obećanje koje sam dao mom majstoru: ne mogu da je otkrijem! Ali reći ću ti jednu stvar," reče . ..ista stvar se desila sa mojim majstorom. Tri godine sam ćutao, i bilo je dugo kao što je bilo i tebi. I onda je došao dan, i bio sam mnogo sretan što sam ćutao tri godine. Desila se potpuno ista stvar! Pitao sam ga za tajnu i on je rekao: 'Obećaj da nikada nećeš nikome otkriti tajnu: Obećao sam, i on se smejao kao što sam se i ja smejao, i rekao: 'Pa šta misliš, ako ti možeš čuvati tajnu celog života, da ja ne mogu?'" "Zato u stvari nema tajne. Cela umetnost je u njenom čuvanju; nije u pitanju tajna. Ja mislim da se isto dešavalo ponovo i ponovo. To mora da se dogodilo sa mojim majsto rom i njegovim majstorom, i tako dalje, i tako dalje. Izgleda da nema tajne, ali mnogo smo naučili čuvajući je!" v
Vidite smisao: ako možete da sačuvate tajnu ... bila tajna vredna čuvanja ili ne, nije u tome stvar. Bilo tajne ili ne, nije u tome stvar. Majstor je mogao šaputati u vaše uvo da: "Dva i dva su četiri: sada to čuvaj kao tajnu." To bi poslužilo - ali nije pitanje šta je to, pi tanje je da li možete da sačuvate nešto u sebi? Baš pre neku noć sam rekao Radi: "Sada to treba da sačuvaš kao tajnu." Nisam joj rekao nikakvu tajnu, ali ona je obećala. "Da", rekla je: "Čuvaću to." Rekao sam joj: "Ti si
tračara, jedna od najvećih tračara u komuni, zato to treba da sačuvaš kao tajnu." I ona je obećala. Ne sećam se za kakvu je tajnu dala obećanje, ali sada treba da je čuva! Veština Je u cuvanJu. •
v
M I
•
Ne hvališite se.
S M °
Ne pokazujte. Prirodna težnja uma je da pokazuje. I kada imate nešto posebno - na primer, možete da čitate nečije misli - sasvim je prirodno da odete i to pokažete ljudima. D Jednom je neki muslimanski mladić bio sa mnom mnogo godina - vrlo istrajan mo R mak - i šta god sam mu dao da uradi, on bi stavio celu svoju energiju u to. Onda se jednog dana desilo da je počeo da čita ljudske misli. Bilo mi je jako teško da ga zadržim da ne E V govori o tome. I to je bespravno, čitati nečije misli; to je ulaženje u nečiju privatnost. Pošto sam mu rekao da to zadrži za sebe, da to nikada ne primenjuje, on je to saču N vao. Iz čuvanja toga kao tajne i ne pokazivanja i ne primenjivanja, nastao je drugi kvalitet I iz toga: postao je sposoban da u vaš um stavi misao vrlo lako, bez vašeg znanja. Šta god je želeo da stavi u vaš um, vi bi odmah delovali u skladu sa tim. Postao je neka vrsta Del H gada, a bez ikakvih elektroda. To je iznenada otkrio... ° Poslao sam ga na put; sedeo je u autobusu, i samo ideja, samo ideja, iznenada mu D dođe na pamet: ako može da čita ljudske misli, može li da stavi misao u nečiji um? niot ° kuda? Pošto mu nisam ništa rekao o tome, pokušao je. Samo je pokušao sa osobom koja je Č sedela na sedištu ispred njega: "Padni sa svog sedišta" - i čovek je pao dole! On sam je A bio zapanjen, ali onda je pomislio da je to mogla biti samo koincidencija, čovek je baš S imao da padne. Zato je pokušao na drugome, i ponovo se to dogodilo. Tako se uplašio, i N počela je da ga muči ideja: "Zašto da ne baci ceo autobus niz brdo?" Morao je da zaustavi I vozača i siđe iz autobusa usred putovanja. Vratio se do mene i rekao: "Ovo je jako opasno. Pokušao sam sa dve osobe; deluje, a C I onda mi je došla ideja: "Zašto da ne pokušam sa celim autobusom?" Ako uđete u svet meditacije, to su male stvari koje počinju da se dešavaju. Izbegnite T ih, nikada ih ne koristite, nikada ne pokazujte, i ne govorite o njima - jer ako govorite, ljudi će reći: "Pa pruži mi neki dokaz." Ako pričate o tome oni će tražiti dokaz. Onda ćete 439 početi da ih primenjujete i uskoro ćete izgubiti energiju. ,
Energija je potrebna za unutrašnju negu. Kada u vama nešto raste cela energija treba da se pretvori u đubrivo. Ne koristite je spolja ni na koji način. Najbolji način da se počne je: Ne hvališite se. Treća izreka: Nemojte da vas obuzme ljubomora.
Sada nećete uspeti da nađete vezu, ali ona je tu. Atiša kaže da ne smete da se hvali šete ali drugi mogu; javiće se ljubomora. Drugi mogu da počnu da pokazuju svoju du hovnu snagu, i pokazivanjem njihove duhovne snage ljudi mogu da ih obožavaju, mogu da ih poštuju, da ih smatraju za velike svece. Vi čuvate tajnu u svom srcu, i znate da mo žete da učinite veća čuda od njih. Njih ljudi obožavaju, a o vama niko ništa ne zna, i vi ste samo niko. Može da se javi ljubomora, i ako se ljubomora javi, to je negativna strana hva lisanja. Onda, pre ili kasnije, počećete da se hvališete. Još nešto da se razume ... Dešava se, kada po prvi put meditant postigne neku psi hičku energiju, neku psihičku snagu, težnja, prirodna težnja, je da se to pokaže. I ako pokaže, pre ili kasnije izgubiće moć. Onda se javlja veliki problem: on to sad ne može, ali sada ima poštovanje. Obožavan je i ljudi očekuju da čini čuda. Šta će sada da uradi? Mo raće da se okrene magiji, moraće da počne da uči trikove, da održi svoj prestiž. To se desilo sa Satija Sai Babom i sličnim ljudima. Prve stvari koje su uradili bile su stvarne, prvih nekoliko eksperimenata koji su uradili nisu bili lažni. Ali onda energija nestaje. I do tada ste postali slavni, i ljudi počinju da se okupljaju, glupi ljudi, i očekuju od vas, i ceo vaš ego zavisi od vašeg pokazivanja. Onda je jedina moguća alternativa naučiti magijske trikove tako da možete da odr žavate svoj prestiž. Ako se hvališete, pre ili kasnije postaćete žrtva magijskih trikova. Moraćete da naučite, i da obmanjujete ljude. Ne budite ljubomorni, jer ako ste ljubomorni biće vam nemoguće da dugo održite tajnu. I četvrto: Ne radite iz inata.
Ne iritirajte nepotrebno ljude pretvarajući se da ste posvećeniji od drugih, pretva rajući se da ste sveti, pretvarajući se da ste posebni. Ne iritirajte ljude, ne delujte na taj
način. Zašto? - jer će teškoće narasti same od sebe, zato nemojte, molim vas, da ih doda jete. Samo vaše prisustvo će izazvati nevolje po vas, zato izbegavajte što je više moguće da iritirate ljude. Ako se pretvarate da ste sveti, onda ćete stvoriti suparnike. Ako se pre tvarate da ste posebni, onda će biti drugih koji će to poricati. Javiće se argumentacije, nepotrebne kontroverze, neprijateljstva. Atiša to kaže iz vrlo posebnog razloga. Poseban razlog je da je samo prisustvo osobe koja ima neke duhovne kvalitete dovoljno da joj stvori nevolje, jer slepi ljudi ne vole ljude sa očima. Oni koji su uvek živeli u tami, ne vole one koji im donose svetlo, oni ih mrze jer je prisustvo čoveka svetla uvredljivo, čini da se osećaju inferiorno. I to se događa samo od sebe, zato nemojte ni na koji način to da uvećavate. Čak i ako držite sve u tajnosti, nekoliko ljudi će znati za to. Prisustvo toga je takvo da će vas nekoliko ljudi obavezno pronaći. Cak i ako pobegnete na Himalaje, nekoliko ljudi će obavezno tragati i naći će vas, jer postoje tragaoci. Postoje ljudi koji su vrlo osetljivi, postoje ljudi koji životima tragaju za nečim da se dogodi u njihovom životu. Postaćete poznati. Nema potrebe da se hvališete, nema potrebe da budete ljubomorni. Pokušajte da se sakrijete što više možete; ipak ćete postati poznati. Ne možete da sakrijete svetlo ispod grma; pokazaće se. Ne možete sakriti svetlo, ono će sijati. I kad jednom tragaoci počnu da se okupljaju oko vas, i kada učenici dođu, i po svećenici dođu, društvo će naširoko da bude iritirano vama, društvo će biti ljuto na vas. Društvo će pokušati da vas uništi, i ceo vaš rad, i celu vašu zajednicu. Zašto? - jer potkopavate društvo, sečete same njegove korene. Ono živi na ambiciji, a vi učite ne-ambicioznom životu. Ono živi na Makijavelijevski način, a vi učite Budinom načinu. Ono živi kroz ljubomoru, nasilje, posesivnost, a vi učite ljubavi. Vi potkopavate same njegove osnove, uništavate same njegove korene. Ono ne može da vam oprosti, svetiće se. Zato je bolje biti veoma oprezan. v
•
Ne očekujte zahvalnost.
•
M I S M O D R E V N I H O D O Č A S N I C I
To je prirodno, kada stižete sve bliže i bliže Bogu, veoma je prirodno da osetite da će vam ljudi biti vrlo zahvalni. Donosite im poklon, najveći poklon što postoji, poklon T Boga. Sasvim je prirodno osetiti da će ljudi biti zahvalni. Nemojte to očekivati; očekujte baš suprotno, da ljudi neće nikada biti u stanju da vam oproste. Sto im veći poklon donesete, veća će biti njihova ljutnja. Razapeće vas, otrovaće vas - očekujte takve stvari. 441 v
Čak ni Isus nije očekivao da će ga toliko mučiti, da će mu pričiniti toliku patnju. Sa krsta je povikao Bogu: .. Da li si me napustio? Zašto? Zašto mi se ovo događa? Šta sam loše učinio?" U dubini on nije očekivao da će se razapinjanje na krst dogoditi. Atiša je vrlo jasan u njegom savetu učenicima: Ne očekujte zahvalnost.
Baš suprotno, očekujte da će ljudi biti ljuti, iritirani, osvetoljubivi, suprotstaviće vam se. Nadajte se najboljem i očekujte najgore . Ako vas ne ubiju budite im zahvalni. Jedan Budin učenik je krenuo da širi majstorovo učenje . Buda ga je pitao: .. Kuda si pošao, u kom pravcu, u koji provinciju?" A on reče da je pošao u udaljeni kraj Bihara zove se Suka - ..jer ni jedan tvoj učenik nije išao u taj kraj." Buda reče: .. Pre nego što odlučiš, odgovori na tri pitanja. Prvo, da li znaš da su ljudi u toj provinciji vrlo nasilni, lako razdražljivi, ubilački raspoloženi? Opasno je ići kod njih, zato ni jedan drugi učenik nije ni pomislio da ode kod njih. Ako te uvrede, a uvrediće te, kako ćeš uzvratiti? Šta će se dogoditi u tvom srcu?" A učenik reče: "Ti savršeno dobro znaš šta će se dogoditi u mom srcu, jer znaš moje srce, jer si ti moje srce . Čemu ova nepotrebna pitanja? Ali pošto si pitao, moram da od govorim. Ako me uvrede, duboko u srcu osetiću zahvalnost što su me samo uvredili; mo gli su da me istuku." Buda reče >Sada, drugo pitanje. Oni će te istući, bićeš prebijen. Šta će se onda dogo diti sa tobom? Sta ćeš misliti?" Učenik reče: ..Ti savršeno dobro znaš. Biću im zahvalan, jer me samo tuku a mogli su da me ubiju." Buda reče: .. Sad treće pitanje. Mogu da te ubiju. I ako te ubiju, šte će biti sa tobom? Šta ćeš misliti u svom srcu?" Učenik reče: "Savršeno dobro znaš, nepotrebno me pitaš. Ali pošto pitaš, moram da odgovorim. Ako me ubiju, dok me budu ubijali biću zahvalan, jer su mi dali lepu priliku, najveći izazov." Možeš li biti zahvalan čak i onima koji te ubijaju? Najveći izazov! "Biću im zahvalan jer me ubijaju i oduzimaju mi život - život u kome sam mogao da učinim nešto pogrešno. Sada više nema mogućnosti; nikad neću učiniti ništa pogrešno . život u kome mogu da padnem iz moje svesnosti ... sada mi oduzimaju taj život, ne mogu
više da padnem iz svoje svesnosti. Biću im zahvalan, krajnje zahvalan, jer kada je neko ubijen, ako može da ostane pažljiv, to je njegov poslednji život, više se neće vraćati na zemlju. M isliću da su mi oni prijatelji, izbavljuju ime iz ropstva. Uvek ću ih se sećati sa ogromnom zahvalnošću u srcu." Buda reče: "sada možeš da ideš gde god želiš, jer gde god odeš bićeš u stanju da širiš moju energiju. Bićeš u stanju da deliš moju ljubav, moju samilost i moći ćeš da učiniš ljude pažljivim, svesnim. Ti si spreman."
M I
Atiša kaže: Ne očekujte zahvalnost. Baš suprotno, budite zahvalni ako vam učine ne što loše. To je prirodno; treba dobro da znate, treba to da očekujete. Ako se to ne dogodi, to je čudo. Da Isus nije razapet na krst, da Sokrat nije otrovan, da Mahavira nisu stalno tukli, da nisu učinjeni mnogi napori i napadi na Budin život, to bi bilo čudo. Te stvari treba da se očekuju. Tako živi veći deo čovečanstva - u tami, u takvoj tami; od njihove tame ne možete očekivati više.
D R E V N I
Ovaj najčistiji napitak saveta kojim se napredovanje pet mamaca pretvara u Bodi Stazu prenesen je kroz Darmakirti.
Izvorni majstor je Gotama Buda, ali Atišin majstor je Darmakirta. Učenik nikad ne zaboravlja majstora, čak i kad sam postane prosvetljen. Onda takođe ostaje njegova za hvalnost, postaje potpuna, apsolutna. Atiša pamti svog učitelja Darmakirtu. Bio je to Darmakirta koji mu je rekao da ode Darmarakšiti da nauči još više, i Darmakirta mu je rekao: .. Posle Darmarakšite, idi joginu Maitreji da naučiš još više." I on je sledio vođstvo svog majstora Darmakirte. Darmakirti je jedan od najpoznatijih Budističkih majstora. Mnogi od njegovih uče nika su postali prosvetljeni. Atiša je samo jedan od njegovih učenika, ali najpoznatiji. On kaže: Ovaj najčistiji napitak saveta...
S M O
H O D O Č A S N I e
I
T
"Ovaj nektar koji sam izlio u prethodnim izrekama nema nikakve veze samnom. Ni sam autor tih izreka. Te izreke mi je preneo moj majstor, a mom majstoru ih je preneo 443
njegov majstor. Izvorno one su došle od Gotama Bude. Te izreke nisu moje," kaže on. "One nemaju na sebi moj potpis, i ja sam samo sredstvo, prenoseći sve što mi je bilo dato. Ja sam instrument." Vidite neegoističnost osobe, i zapamtite to. I šta je najčistiji napitak njegovog saveta? To je kako pretvoriti napredovanje pet mamaca u bodi stazu. Šta su pet mamaca? Meditirajte o dva stanja. Jedno je stanje sna u kome se nalazi veći deo čovečanstva. Ljudi žive kao mesečari; njihov život je mehaničan, njihovo ponašanje je nesvesno. Oni nisu svesni šta su, nisu svesni šta rade, nisu svesni kuda idu. Njihov život je slučajan, drvo koje nosi reka. U tom stanju takođe, bodićita budina svesnost, ili Hristova svesnost, ili Krišnina svesnost, koje god ime odaberete, možete da odaberete - postoji. Čak i u ovim ljudima koji savršeno spavaju, u kojima nema ni tračka svesnosti, postoji bodićita, postoji budina svesnost, ali je prekrivena smećem. A smeće dolazi od pet čula - očiju, ušiju i drugih čula. Cula nastavljaju da ulivaju u vas svakovrsne utiske iz spoljašnosti. Šta god vidite odmah dopire unutra, šta god čitate dospeva unutra. I vaša bodićita je kao dijamant pre kriven slojevima i slojevima utisaka. To je jedno stanje. Šta god vam tih pet čula donesu biće odneto smrću, jer što god dolazi iz spoljašnosti, smrt će vas odvojiti od toga. To nikada ne može postati deo vas, ostaje odvojeno. To ostaje u vama strani element, nikad ne postaje vaša priroda. Drugo stanje je stanje probuđenog, bude, prosvetljenog, onog ko je potpuno budan. U njemu se desila transformacija. On takođe ima pet čula, ali sada njegovih pet čula funk cionišu na sasvim drugačiji način. Njegovih pet čula počinju da izlivaju njegovu samilost na spoljni svet. Za osobu koja spava, pet čula samo donose utiske iz spoljašnosti. Za osobu koja je probuđena, istih pet čula počinju da izlivaju njenu ljubav, njenu energiju, njenu samilost, u svet. Kada otkrijete bodićitu, kada spoznate unutrašnju svesnost, više niste prosjak. Ne uzimate ništa iz spoljašnjeg. Baš suprotno postajete vladar, pOČinjete da ulivate svoje biće u spoljni svet; ulepšavate ga, postajete blagoslov za njega. To je transformacija. Ako ste budni, daćete nešto svetu, bićete davalac. Upamtite što više dajete više imate - jer što više ulivate u svet, iz nepoznatih izvora postojanja sve više i više utiče u vas. Po vezani ste sa okeanskim. Bodićita je vrata ka okeanskom. Okean je Bog. Iz tog okeana izvori teku u vas. Vi samo delite. -
v
Isus kaže: "Oni koji čuvaju izgubiće, oni koji daju sačuvaće." Delite i imaćete više. Dajte, i dobićete od onostranog. Transformisana osoba nepre stano daje. Ona ima tako mnogo da da, iz nje se preliva.
M I S M °
Ovaj najčistiji napitak saveta kojim se napredovanje pet mamaca pretvara u Bodi Stazu prenesen je kroz Darmakirti.
, ija rg e nja sa mi fo ns ra � jnu ta u ov o da je i "m : iša At že ka i," �: : "M oj ma jst or, Darmakirt r sm I ti nu ru Ist ce Je kO e ec sm o bn tre po ne aju lav uputstvo. Sa da pe t ču la viš e ne na go mi e." gij er en ke ns ža bo je jan bu no jed za zi ola pr li sta po deti. Već su sa da Buđenjem karmičke energije prethodnog vežbanja, i vrlinom mog jakog interesovanja, ignorisao sam bedu i lošu rep utaciju i video uputstva za kon tro lisa nje ego prianjanja. Sada, čak i kad umrem, neću žaliti.
. nja ga tra lih oš pr h oji m og zb mo sa ija irt ak rm Da m đe On govori: "M ogao sa m da na Kroz m no ge živote sa m tragao." e zlv p ko di lju a Im , ce Ina i. oc ga tra ni ev dr ste vi di, lju vi no ste Ni I ja vam isto ka že m: i ti, ču a ad nik će ne ji ko i eti vid ad nik će ne ji ko i , eli vid u su se ds tv u, ko ji me nis u čak ni koji neće ni ka da zn at i šta se ovde događa! . oz mnoge kr h ga tra ste da ra Mo . eta sv a tak ku ih en alj ud iz a, lek da A vi ste do šli iz o din bu s va i ač ivl pr i , lje po o din bu je e gd a zn ja ko u gij živote. Sa ku pil i ste određenu en er . . po lje . Znate gd e je magnet v
.
.
,
. .
v .
Buđenjem karmičke energije prethodnog vežbanja...
On kaže: "To mora biti jer sam u mojim prošlim životima disciplinovao sebe na mnoge načine, pa sam sakupio određenu karrničku energiju, da mogu da nađem majstora, da sam dovoljno sretan da nađem majstora."
D R E V N I H ° D ° Č A S N I C I T
445
I
i vrlinom mog jakog interesovanja...
... moja strasna želja da nađem istinu. Samo dve stvari su potrebne: energija da se traga, i strastan interes da se ta energija usmeri u određenom pravcu. 19norisao sam bedu i lošu reputaciju...
Kada dođete majstoru, i majstor je stvarno majstor, društvo će biti protiv vas, druš tvo će vam stvoriti muku. Moraćete da patite zbog raznoraznih stvari - loše reputacije. Ignorisao sam bedu i lošu reputaciju...
"To mora da je bilo zbog moje karmičke energije iz prošlosti, to mora da je bilo jer sam kroz mnoge živote tragao i istraživao." Svako je jedan drevni hodočasnik. 19norisao sam bedu i lošu rep utaciju...
o eg ? oI d je da Ka a. eg u nj va ta iš un o a uk � Sve ove izreke ni su ni št a drugo do cela na da te lsh ne o � d je a ? ka , ja an oj � os od ni je n: � � više ni je tu, kada je dn om vi še ni st e odvo g Bo se je ju vl ja pO o, eg e aj st ne Tu . em tij ve os pr e st ste odvojeni od postojanja, trenutno - neposredno, odmah. Sada, čak i kad umrem, neću žaliti.
Nadam se da će moji sanjasini takođe biti u stanju to da kažu jednog dana. Sada, čak i kad umrem, neću žaliti.
To je moguće samo ako je postignuta bodićita. To je mogu� e sa� o ako ste sP.ozn�1i vaše najdublje suštinsko jezgro - koje nije personalno, �oJe Je umverz� lno; kOJe mJ e . smrtno, koje je besmrtno; koje nema ništa sa vremenom I prostorom, kOJe Je sama vecnost. Am ritasja Pu tra: m i sm o sin ov i be sm rt no st i. e. nj lje ža je ni t vo ži li, na oz sp om dn je to e st Ka da Život je blagodat, bl ag os lov. . od ne lz ' flJe m To tl. os dn re ne er m Je to ; te ve sa e � .. . M editirajte o Atiši, sl uš aj te nj egov IJ ac rm fo ns � ra u nJ as ltr un za vo st ut up je to , � be se e et uj � lozofija, to je up utstvo da di sc ip lin I. st ro ud m om jig Kn am ziv na Je Ja . st ro ud m e at To je knjiga koja vam m ož e po m oć i da uveć Dosta za danas. .
Vrlo je teško ignorisati bedu i lošu reputaciju. Sada ja za moje sanjasine stvaram hi ljadu i jednu vrstu teškoća. Svet će biti protiv vas: gde god da odete, imaćete lošu repu taciju, hm? Samo da budete u vezi samnom biće za ljude dovoljno da vas osude, da vam se podsmevaju, da misle o vama da ste ludi i slično. Samo oni koji su pravi tragaoci biće u stanju da ignorišu svu tu muku i lošu reputa ciju. Oni koji su samo radoznali, neće biti u stanju da to urade. Samo srećni ci, samo hra bri, samo pravi tragao ci će moći da ignorišu sve, biće u stanju da žrtvuju sve, biće spo sobni da stave sve na kocku. Jednom kada ste došli u dodir sa živim majstorom, onda je sve drugo besmisleno; onda se sve može staviti na kocku, može se lako žrtvovati. l video uputstva za kon tro lisa nje ego prianjanja.
"Odbacio sam ljude, ignorisao šta kažu. Umesto toga, ulio sam svu svoju energiju u jednu stvar: kako da odbacim ovu ideju o egu, kako da odbacim prianjanje za ego."
•
"
.
M I S M O D R E V N I H O D O Č A S N I e I T
447
I
I
I •
•
I
I
I
Voljeni Ošo, sloboda može biti željena, ljubav ne. Molim te prokomentariši.
Anand Akam, sloboda se može želeti, jer to je tvoja vlastita odluka da ostaneš u za tvoru. To je tvoja vlastita odgovornost. želeo si svoje ropstvo, odlučio si da ostaneš rob, stoga si rob. Promeni odluku, i ropstvo nestaje. Investirao si da ne budeš slobodan. Svakog trena vidiš u čemu je stvar, možeš to da odbaciš; to trenutno može da se odbaci. Niko ti nije silom nametnuo da ne budeš slobo dan, to je tvoj vlastiti izbor. Možeš izabrati da budeš slobodan, možeš izabrati da ne budeš slobodan; toliko si slobodan da možeš da biraš bilo koje od ta dva. To je deo tvoje unu trašnje slobode - ne birati je deo tvoje slobode. Stoga se može želeti. Ali ljubav se ne može želeti. Ljubav je nusprodukt slobode; to je prelivajuća radost T slobode, to je miris slobode. Prvo, tu treba da bude sloboda, onda ljubav sledi. Ako po kušaš da želiš, stvorićeš samo nešto veštačko, proizvoljno. I željena ljubav neće biti istin ska ljubav, biće lažna. A to je ono što rade ljudi. Ljubav se ne može želeti, a oni nastavljaju da je žele. Ono što se može želeti, sloboda, nastavljaju da ignorišu. Nastavljaju da misle da je nešto drugo odgovorno za njihovo ropstvo i njihov ropski život. To je veoma izokrenuta koncepcija vašeg vlastitog života. Okrenuti ste naglavačke. Promenite viđenje: želite slobodu, i ljubav će doći sama po sebi. Kada ljubav dođe sama po sebi samo tada je lepa, jer samo tada je prirodna, spontana. Zeljena ljubav će biti neka vrsta glume. Pretvaraćete se - šta drugo možete da radite? Pravićete prazne pokrete - šta je drugo moguće? Ne može vam se zapovediti da nekoga 449 -
!
E L E K T R O N
volite, ne možete da naredite sebi da volite nekoga. Ako nije tu onda nije tu; ako je tu, tu je. To je nešto iznad vaše volje. U stvari to je upravo suprotno od volje: to je predavanje. Kada je neko potpuno rastopljen u slobodi, i kada je zaista slobodan, ego nestaje. Ego je vaš okov, ego je vaš zatvor. Ego se ne nalazi u potpunoj slobodi. Događa se predaja, počinjete da osećate da ste jedno sa postojanjem - i to jedinstvo donosi ljubav. Drugo pitanje: Voljeni Ošo, mnogi vide rad koji se odvija oko tebe kao model holističkog pristupa ži votu. Molim te govori o tome.
Kri šna Prem, starac um ire . I dobra je vest da je starac na sam rtničkoj postelji, jer novo mo že da se rodi tek kada staro ode, pot pun o ode . Staro treba da prestane. Staro je dugo postojalo, i starac je bio prokletstvo, jer je bio ukorenjen u vrlo glu pim koncepciJama zivota. Stari čovek je bio zas novan na praznoverju. Na jos novnija greška u konceptu starog čoveka je bila per fekcio niz am : želeo je da bud e savršen, i sam a ide ja o per fekcio niz rnu dov odi ljud e do lud ila. Perfekcio nista je obavezno neurotičan, ne mo že da uživa u životu dok ne pos tan e savršen. A per fekcija kao takva se nikada ne deš ava, ona nije u pri rod i stvari. Pot pun ost je moguća, perfekcija nije moguća. To je osnova hol ističkog pristupa. A pos toj i ogromna razlika izm eđu perfekcije i pot pun ost i. Perfekcija je cilj negde u budućnosti, pot pun ost je iskustvo sad a ovde. Potpunost nije cilj, to je životni stil. Ako možete da uđete u svaki akt, sa celim svo jim srcem, pot pun i ste. Pot pun ost don osi cel oku pno st, pot pun ost don osi zdravlje, i pot pun ost don osi du šev no zdravlje. Per fekcio nis ta pot pun o zab oravlja na pot pun ost . On ima neku ide ju kakav bi trebao da bud e, i očigledno će bit i potrebno vreme da se postigne ta ide ja. To ne može da se des i sad a - sutra, prekosutra, u ovom životu, mo žda u sle deć em životu ... tako život treba da bud e odgođen za kas nije . To je stari čovek radio do sada, odl agao, odlagao. Čovek u pro šlo sti nije stvarno ži veo; njegov život nij e bio niš ta do niz odl aga nja . Ja vas uči m da živite sad a ovde, bez ikakve ide je o bud ućn ost i. Bud ućn ost će biti ro đen a iz vaše proživljen e sad ašn josti. Ako je sad ašn jos t bila pot pun o proživljena, bud uć nos t će biti još pot pun ija. Iz pot pun ost i se rađa još viš e pot pun ost i. Ali ako imate nek u ide ju šta želite da bu dete u bud ućn ost i, dan as ćete živeti drugo raz red no, jer vaš glavni interes postaje bud ućn ost . Oči su vam usm ere ne na bud ućn ost , .
� .
gubite kontakt sa stvarnim i sadašnjošću - i sutra će biti rođeno iz stvarnog sa kojim ni N ste u kontaktu. Sutra će proizići iz današnjeg, a današnje nije proživljeno. E Engleska reč đavo (devil) je vrlo lepa. Ako je čitate unazad postaje proživljeno (li L ved). Ono što je proživljeno postaje božansko, a ono što nije proživljeno postaje đavolsko. Samo se proživljeno transformiše u božansko, neproživljeno se pretvara u otrovno. Danas O odlažete, i šta god ostane neproživljeno u vama visiće vam kao teret. Da ste to proživeli G bili bi ste slobodni od toga. Ne bi vas lovilo, ne bi vas mučilo. I Ali čovek je do sada učio, ne da živi već da se nada - nada da će sutrašnje stvari biti Č takve da ćete biti u stanju da živite, nada da ćete sutra biti vredni življenja, nada da ćete N sutra biti Isus Hrist ili Gotama Buda. Nikada nećete biti Isus Hrist ili Gotama Buda, jednostavno bićete svoji. Niste kopija I nikoga drugoga. Bilo bi ružno biti drugi Isus Hrist, ili drugi Buda; to bi bila velika uvreda za čovečanstvo. Čovek ima dostojanstvo jer čovek ima originalnost. Stari koncept je bio da se živi po određenom šablonu - budistički šablon, hrišćanski E šablon, hindu šablon. Staro nije bilo u korist pojedinca, bilo u je u korist određenog ša L blona. Taj šablon stvara ropstvo. E Učim pojedincu, učim jedinstvenom pojedincu. Poštujte sebe, volite sebe, jer nikad K nije postojala osoba kao vi, i nikada više neće. Bog nikada ne ponavlja. Vi ste krajnje jedin stveni, neuporedivo jedinstveni. Ne treba da budete kao neko drugi, ne treba da budete T imitator, treba da budete autentično svoji, svoje vlastito biće. Treba da radite svoju stvar. R U trenutku kad počnete da prihvatate i poštujete sebe počinjete da postajete celoviti. O Onda nema ničega da vas deli, onda nema ničega da stvara rascep. Do sada, čovek je bio N šizofren. A ja ne kažem da je nekoliko ljudi bilo šizofreno: celo čovečanstvo je bilo šizo freno. Ostavite nekoliko izuzetaka - Krišnu, Lao Cea, tu i tamo - možete ih nabrojati na ... prste. Oni ne čine čovečanstvo, oni su izuzeci, a izuzeci samo dokazuju pravilo. Ali veći deo čovečanstva je živeo šizofrenim životom, podeljenim, delimičnim životom. A kako je čovek postao tako rascepljen? Prvo: vi niste prihvatljivi takvi kakvi ste, zato odbacite sebe. Pre nego da poštujete sebe, odbacite sebe; radije nego da poštujete sebe, poštujte neku ideju, neku imaginarnu ideju, kakvi bi trebali da budete. Nemojte živeti stvarno, pokušajte da živite "kako bi trebalo" - i onda ste rascepljeni, postali ste dvoje. Vi ste to što ste, ali to odbacujete, potiskujete. I želite da budete ono što niste, i to što niste, vi volite, poštujete i obožavate. Postali ste podvojeni. Ne samo da ste se rascepili na dvoje, postali ste mnoštvo - jer ste učeni da je telo vaš neprijatelj, da treba da se oslobodite tela. Učeni ste da mnoge stvari u vama treba da se odseku, da niste kakvi bi trebali biti, da treba da se načine velike izmene. 45 1
Prirodno, počinjete sa odbacivanjem vaše seksualnosti, počinjete odbacujući vaše želje, počinjete odbacujući vašu ljutnju. I svi ti odbačeni delovi su energije koje treba preobraziti. One nisu vaš neprijatelj, one su zamaskirani prijatelji. Preobražena ljutnja postaje samilost, preobražena seksualnost postaje molitva, pre obražena zavist postaje deljenje. Ali u prošlosti je stalno govoreno, ponavljano kroz vekove, da morate da odbacite ovo, da morate da odbacite ono. Ako slušate stara učenja bili bi iznenađeni - odbacujete skoro devedeset devet posto. Samo jedan procenat, neka imagi narna duša, koje uopšte niste svesni, je prihvaćena. A sve čega ste svesni je odbačeno. Ti delovi vam ne dozvoljavaju da postanete jedna celina, i dok ne budete u jednom komadu, nikakav mir nije moguć. Dok niste u zajedništvu, integrisani, iskristalisani, ne ćete saznati šta je Bog - jer Bog govori samo onima koji su stvarni, Bog govori samo onima koji nisu gomila, koji nisu bučni. Kada postoji mnoštvo u vama, vi ste gomila, a gomila je bučna. Kada postanete jedno, tišina je. Samo ako postanete jedno postići ćete tišinu, i u toj tišini možete čuti Božiji glas, u toj tišini možete početi da osećate prisustvo božanskog. A kada ste jedno, bićete u sta nju da imate zajedništvo sa celinom. Bivajući sami celoviti, postajete sposobni da imate jedinstvo sa celinom. Covek je živeo veoma parcijalno - u fragmentima, u krivici, u strahu. Potreban je novi čovek, hitno je potreban. Sada je dosta: kažite doviđenja starom čoveku. Staro je stvorilo samo ratove, nasilje; načinilo je sadiste, mazohiste, stvorilo je veoma ružno ljud sko biće . Učinilo je ljude patološkim, nije dozvolilo prirodnom, zdravom, razboritom čo večanstvu da se rodi. Baš pre neki dan, neko je pitao: "Ko je mazohist, a ko sadist?" Mazohist je osoba koja voli svako jutro da se istušira hladnom vodom, ali umesto toga se tušira toplom. A sadista je osoba koja, ako je mazohista zamoli: "Molim te, udari me jako u glavu," kaže: "Neću!" Ljudi muče sebe i druge na sve moguće načine. U ime religije, u ime moralnosti, u ime nacionalnosti, ljudi muče jedni druge, ubijaju jedni druge. Lepa imena su nađena za veoma patološke, lude stvari. Ludila se zovu "nacionalizmi", ludila se zovu "moralnosti" - lepa imena za veoma ružne stvari. Ali vreme je da se oslobodimo svega toga. I ako se toga ne oslobodimo dovoljno brzo, . onda će šoljica biti puna. Covek će umreti, ako novi ne stigne, stari ne može da preživi. Za staro g nema mogućnosti da preživi, stigao je do kraja svojih snaga. živeo je duže nego v što se ocekivalo. •
Učim vas novom čoveku, novom čovečanstvu, koje neće misliti na budućnost, i koje neće živeti sa: moralo bi i trebalo bi, koje neće negirati ni jedan prirodan instinkt, koje će prihvatiti svoje telo, koje će prihvatiti, sve što je od Boga dato sa dubokom zahvalnošću. Vaše telo je vaš hram, ono je sveto. Vaše telo nije vaš neprijatelj. Nije nereligiozno voleti svoje telo, voditi računa o svom telu - to je religiozno. Nereligiozno je mučiti svoje telo i uništiti ga. Religiozna osoba će voleti svoje telo, jer to je hram u kome živi Bog. Vi i vaše telo niste stvarno dvoje, već manifestacija jednog. Vaša duša je vaše nevid ljivo telo, a vaše telo je vaša vidljiva duša. Ja učim tom jedinstvu, i sa tim jedinstvom, čo vek postaje celina. Učim vas radosti, a ne tuzi. Učim vas razigranosti, a ne ozbiljnosti. Učim vas ljubavi i smehu, jer za mene nema ničeg što je više sveto od ljubavi i smeha, i ni u čemu nema više molitve od razigranosti. Ne učim vas odricanju, kako je to učeno kroz vekove. Učim vas: radujte se, radujte, i radujete ponovo! Radovanje bi trebalo biti suštinsko jezgro mojih sanjasina. Da, Krišna Prem, moj pristup životu je holistički, jer za mene, biti celovit je biti svet. Treće pitanje: Voljeni Ošo, da li te ispravno razumem da, ako ti i tvoja voljena možete da transformi šete svoju seksualnu energiju u duhovnu, takva veza takođe neće biti zadovoljavajuća? Tvoja, naizgled, kontradikcija o ljubavi me zbunjuje.
Neli, zbunjivanje je moj način da radim na vama. Zbunjujem vas zato da bi jasnoća postala moguća. Ljudi su jako mnogo sigurni, oni već misle da znaju. I zbog njihove ube đenosti oni su zatvoreni. Ako već znate, onda nema potrebe da tražite i istražujete. Zašto? Ako već znate, onda možete da držite svoja vrata i prozore zatvorene. Ljudi su previše sigurni, i to je veliki problem. Treba ih ponovo učiniti nesigurnim, treba da budu uzdrmani u svojoj sigurnosti; njihove dogme i verovanja moraju biti odneseni. Stoga se javlja zbunjenost. Sta je zbunjenost? - kad počnete da gubite moć nad svojom starom sigurnošću. Osećali ste da znate, i iznenada počinjete da osećate da ne znate. Mislili ste da imate odgovor, i iznenada ste postali svesni da je pitanje tu a odgovor je samo podmetnut. To se događa svakom novom učeniku ovde - a Neli je nov sanjasin; baš pre neki dan je postala sanjasin. Za nekoliko dana bićeš još više zbunjena. To je dobar znak, to znači da me slušaš. Ima nekoliko ljudi koji me slušaju i nikada nisu zbunjeni. To prosto znači da nisu čuli; njihove uši su pune voska, oni su gluvi. Oni su ljudi koji ne samo da ne postaju zbunjeni, već slušajući me postaju još sigurniji. To znači da su čuli nešto drugo što nije rečeno.
N E L O G I Č N I E L E K T R O N ....
v
453
Dva nosača su se borila sa velikim sandukom na prolazu. Gurali su i vukli dok se nisu iscrpeli ali ga nisu pomerili. Konačno čovek sa spoljne strane reče: "Bolje da odustanemo, nećemo ga nikad uneti unutra." Drugar sa unutrašnje strane reče: "Kako misliš da unesemo? Mislio sam da po kušavamo da ga iznesemo!" Ako postanete zbunjeni slušajući me, tog trena ste me čuli. Što ste inteligentniji, više ćete biti zbunjeni. A ja koristim kontradikciju kao tehniku, nastavljam da budem u kon tradikciji sa sobom. Zašto sam u kontradikciji sa sobom? Ja ovde ne predajem filozofiju. Filozofija mora da bude vrlo konsistentna - bez pukotina, logična, racionalna, uvek spremna da se ra spravlja i dokaže svoja tvrđenja. Ja nisam filozof. Ja vam ovde ne dajem konsistentnu dogmu za koju možete da se uhvatite. Ceo moj trud je da vam dam neum. Neka vam je to savršeno jasno. Moj trud nije da ojačam određeni um, moj trud je sasvim suprotan tome: da vam dam stanje neuma - stanje koje nema znanje, stanje koje funkcioniše iz nepoznavanja, stanje nevinosti. Koristim kontradikciju kao sredstvo. Kažem jednu stvar, prema svojim starim navi kama vi se uhvatite za to; sledećeg dana moram da budem u kontradikciji sa tim. Kada sam u kontradikciji vi to morate da odbacite. Ali možete da počnete da prianjate za novu stvar koju sam rekao; moraću ponovo da budem u kontradikciji sa tim. To će se nastaviti, vi ćete nastaviti da prianjate za ovo, za ono. Jednog dana postaćete svesni šta se dešava. Ne dozvoljavam vam nikakvu sigurnost, ni za šta da se uhvatite. I ako sam kontradiktoran, kakav je uopšte smisao prianjati? Zašto onda ne sačekati? Ja ću biti kontradiktoran, a vi ćete to onda morati da napustite, a to je bolno. Jednom se uhva tite za stvar, a onda morate da je ostavite, to je bolno, to stvara strahove. Zato oni koji su me dugo slušali, slušaju jednostavno. Oni prosto slušaju, oni ne pri anjaju. Oni savršeno dobro znaju, sada su svesni igre, da ću sutra biti kontradiktoran. Zato, zašto nositi to dvadeset četiri sata? Bol nošenja tereta, i bol zbog odbacivanja toga... polako, polako sviće u vašoj svesnosti da nema potrebe da prianjate; ovaj čovek je kon tradiktoran. Ovaj čovek je konsistentno nekonsistentan. Kada ste jednom to razumeli, vi ćete me slušati kao što neko sluša muziku. Slušate me kao što neko sluša vetar koji prolazi kroz borovo drveće, slušate me kao neko ko sluša ptičije pevanje u zoru. Ne kažete kukavici: "Tvoja pesma je juče bila drugačija," i ne idete ruži da kažete: "Prošle sezone cvetovi su bili veći" - ili manji - "zašto si u kontradikciji sa sobom?"
Pesniku ne kažete: "U jednoj svojoj pesmi si rekao to, a u drugoj pesmi si rekao nešto drugo." Ne očekujete da pesnik bude konsistentan, zato ne pitate. Poezija nije teorija, nije silogizam, to je pesma. Nisam filozof. Uvek se setite da sam pesnik, nisam filozof. Uvek se setite da nisam misionar, već muzičar koji svira na harfi vašeg srca. Pesme će nastaviti da se menjaju ... ne treba da prianjate ni za šta, onda uopšte neće biti konfuzije. Ljudi koji uvek žude za konsistentnošću nikada ne mogu da uđu u misteriju života. Konsistentnost je čovekova tvorevina, proizvoljna. Postojanje nije konsistentno. A sada se čak fizičari slažu sa pesnicima i mistici ma. Morate biti svesni da savremeni fizičari veruju u teoriju kolebljivosti; savremeni fi zičari veruju u nelogično ponašanje atoma, u nepredvidljivo ponašanje elektrona. To je bio takav šok za savremenu fiziku, jer su uvek verovali da se materija ponaša konsisten tno. Cela osnova nauke je bila uzdrmana; tih dvadesetih godina, to je bio takav šok. Ljudi još nisu postali svesni toga, jer su teorije tako komplikovane i tako prefinjene da nikada neće postati deo običnog znanja. I one su toliko protiv zdravog razuma - izgledaju više kao bajke, priče napisane za decu. Elektroni skaču sa jednog mesta na drugo, a između oni ne postoje. Sad, može li se u to verovati? Neki elektron skoči sa mesta A na mesto B, a između on ne postoji? I ja kori stim "on" sa znanjem, namerno, jer više ne možete da upotrebljavate "to". Velika misterija... oni to nazivaju kvantni skok. Posebna reč je skovana - kvantni, jer između nije nađen. To je kao da iz Njujorka dođete u Ponu, ali u prostoru između ne postojite. Jedno stavno nestanete u Njujorku i pojavite se u Poni. Sad, ima mogućnosti da jednog dana ... ovog trenutka je to naučna fantastika, ali postoji mogućnost da će se j ednog dana to moždavdesiti, da neće biti potrebe za dugim putovanjima, gubljenje vremena. Vreme je ograIlIceno. Na primer, ako želite da odete do najbliže zvezde, to će trajati četiri godine - do naj bliže zvezde! I to takođe tek ako putujete brzinom svetlosti. A to je neizmerno, brzina svetlosti: trista hiljada kilometara u sekundi. Ako putujete tom brzinom, što izgleda go tovo nemoguće, onda će trajati četiri godine da stignete do najbliže zvezde. A onda ima zvezda koje su sto godina, dvesta godina, hiljadu, dve hiljade, milion, dva miliona godina daleko. Postoje zvezde tako udaljene da još nismo u stanju da ih registruJemo. Kako da se izvedu putovanja do tako udaljenih zvezda? Jedina mogućnost je ako jednog dana uspemo da uradimo ono što već radi elektron ... mašina u kojoj ovde ulazite i nestajete, i druga mašina na zvezdi udaljenoj milion godina, i pojavite se tamo. Između
N E L O G I C N I -
E L E K T R O N
•
•
455
nj ih, nije izgubljeno vreme za putovanje; jednostavno se dematerijalizujete ovde i mate rijalizujete negde drugde. To je mogućnost. Ako to može elektron, zašto ne čovek? Čovek nije f!,išta do milioni i milioni elektrona, zato postoji mogućnost. Cak i misliti o tome izgleda uzbudljivo. Ali savremeni fizičari kažu da se elektroni ponašaju na vrlo misteriozan način - nelogično, nepredvidljivo, zbunjujuće. Ja nisam filozof koji pokušava da napravi misaoni sistem. Ja sam mistik koji poku šava da prenese tajne koje su mu dostupne. Zbuniću vas.
Jednom kada postanete svesni toga, onda počinje novi rad: vaša unutrašnja žena i unu N trašnji muškarac mogu da se sretnu i taj susret može postati apsolutan. Nema potrebe E da se vrati nazad sa vrhunca. Ali prva vizija dolazi od spoljašnjeg. L Stoga Tantra koristi spoljašnju ženu, spoljašnjeg čoveka, kao deo unutrašnjeg rada. Jednom kada ste postali svesni da imate ženu unutar vas ili muškarca unutar vas, onda O rad dobija sasvim novi kvalitet, počinje da se kreće u novoj dimenziji. Sada susret treba G da se desi unutra, treba da dozvolite vašoj unutrašnjoj ženi ili muškarcu da se sretnu. I U Indiji smo imali taj koncept bar pet hiljada godina. Možda niste videli statue Sive Č kao ardanarišvar: pola muškarac pola žena. To je slika svačijeg bića, unutrašnjeg bića. Sigurno ste videli šivalingam : on simboliše muško. Ali šivalingam je stavlj en u ženski N polni organ, nije sam; oni su zajedno. To ponovo predstavlja unutrašnju dualnost, unu I trašnju suprotnost, ali suprotnost može da se susretne i spoji. Spoljašnje spajanje će biti samo na trenutak. Onda velika frustracija i velika beda... E i što je viši trenutak, dublja će biti tama koja sledi. Ali susret se može desiti i unutra. Prvo učite da je vrhunac moguć, a onda osetite zahvalnost prema ženi koja vam je dala L vrhunac, osetite zahvalnost prema muškarcu. Tantra obožava ženu kao boginju, i muškarca E kao boga. Svaka žena koja vam pomogne da postignete ovu viziju je boginja, svaki muškarac K koji vam pomogne da postignete ovu viziju je bog. Ljubav postaje sveta jar daje prve prosjaje T božanskog. Onda počinje unutrašnji rad. Radili ste spolja, sada treba da radite iznutra. Tantra ima dve faze, dva stadijuma: spoljnji, ekstrovertna Tantra, i unutrašnji, intro R vertna Tantra. Početak treba da bude uvek spolja; to je zato što smo mi tamo, zato mo O ramo da krenemo sa mesta gde smo, a onda krenuti unutra. Kada su se unutrašnji čovek N i žena sreli i stopili, i kada više niste podeljeni unutra, postali ste jedno - integrisani, T iskristalisani, jedno - postigli ste. To je prosvetljenje. Ali upravo sada sve je naopako. Potpuno ste zaboravili unutrašnje; spoljašnje je po stalo ceo vaš život. To je kao kad neko dubi na glavi i potpuno je zaboravio kako da po novo stane na noge. Sad, dok dubi te na glavi, život će vam biti zaista težak. Ako želite da idete negde, ako želite nešto da uradite, sve će postati vrlo, vrlo teško, gotovo nemoguće. Sve to je ono što se događa. Ljudi stoje naopako, jer je spoljašnje postalo važnije od unutrašnjeg. Spoljašnje je postalo u svemu značajno, a unutrašnje je potpuno ignorisano, zaboravljeno. Pravo bogatstvo je unutra. Iz spoljašnjeg možete dobiti samo nagoveštaje unutraš njeg bogatstva; iz spoljašnjosti samo strelica pokazuje na najdublje jezgro vašeg bića; iz spoljašnjosti samo putokazi. Ali ne prianjajte za putokaze, i ne mislite da je to cilj i da ste 457 stigli. "
To je kao sa mojim prijateljem koji je ljubitelj slagalica. Jednog dana su se njegova deca igrala sa njegovim slagalicama, i stavili su zadnjicu Merlin Monro u istu kutiju sa slagalicom Revolucionarni rat. Upitao sam ga kako je izašao na kraj sa pomešanim stvarima. "Oh," rekao je, "Sve sam ispravno uradio. Ali nikad nisam shvatio da je Džordž Va šington imao tako seksi noge." Život je jako izmešana slagalica. Šta god načinite od toga biće proizvoljno, ne možete to da pronađete u stvarnosti. Sugerišem mojim sanjasinima da zaborave sve o iznalaže nju šta je to. Radije, živite to; radije, uživajte u tome! Ne analizirajte to, slavite to. Zato, Neli, moraćeš da me trpiš, moraćeš da tolerišeš moje kontradikcije. One se samo tebi javljaju kao kontradikcije. Sa moje strane ja jednostavno kazujem tajne, i tajne su obavezno nelogične. Ali tvoje pitanje je značajno i važno. Pitaš: "Da li te ispravno razumem, da ako ti i tvoja voljena možete da transformišete vašu seksualnu energiju u duhovnu, takva veza takođe neće biti zadovoljavajuća?" Da, ni to neće biti zadovoljavaj uće. U stvari, to će stvoriti u vama najveće nezado voljstvo koje ste ikada osetili, jer će vas učiniti svesnim koliko mnogo je moguće. Učiniće vas svesnim strahovitog trenutka tog orgazmičkog jedinstva, te duhovne transrnutacije. Ali to će ostati samo trenutno. Ništa spoljašnje ne može ostati trajno. I kada jednom tre nutak prođe, što je viši bio vrhunac, dublja će biti dolina, i pašćete duboko dole u tamu. Ali to će vas učiniti svesni m jedne stvari, da ako muška i ženska energija mogu imati susret koji nije privremen, onda će to biti večno zadovoljenje. Kako to ostariti? Iz ovog pitanja je rođena cela Tantra. Kako to uraditi? To se može uraditi. To se ne može uraditi sa voljenom spolja - to se ne može uraditi bez voljene spolja, upamtite i to, jer prvi tračak dolazi od voljene spolja. To je samo prosjaj, ali sa tim dolazi nova vizija toga, da dole unutar vas, postoje prisutne obe energije - muška i ženska. Čovek je biseksualan - svaki čovek, svaka žena. Jedna vaša polovina je muška a druga polovina je ženska. Ako ste žena, onda je ženski deo gore a muški se krije iza, i obrnuto.
I
II
Setite se da običan čovek živi veoma nenormalnim životom, jer su njegove vredno sti okrenute naopako. Novac je važniji od meditacije, logika je važnija od ljubavi, um je važniji od srca. Moć nad drugima je važnija od vlasti nad sopstvenim bićem. Svetske stvari su važnije od nalaženja nekog blaga koje smrt ne može da uništi. Lari je otišao u jedan Italijanski restoran, i baš kad je hteo da ga usluži, kelner se spotakao i izručio ceo bokal supe pravo Lariju u krilo. Da li je Lari bio ljut? Da li se bar malo uzrujao? Jednostavno je sa velikim dostojanstvom i prezirom digao pogled i rekao: "Konobar, verujem da imam supu na muvi." Stvari su potpuno izokrenute. Muva nije u supi, supa je na muvi. l zbog toga ima tako mnogo jada. Svako izgleda da jednostavno juri za senkama, znajući sasvim dobro da se tu �eće ništa dogoditi, da se nikada neće ništa dogoditi, ali šta drugo da se radi? Stajati kraJ puta dok svi drugi jure izgleda glupo. Bolje je juriti sa gomilom. Dozvolite da ovo duboko utone u vaše srce: da dok unutrašnje ne postane važnije od spoljašnjeg, vi živite vrlo nenormalnim životom. Normalna osoba je ona čije je unu trašnje izvor svega što čini. Spoljašnje je samo sredstvo, unutrašnje je okončanje. Ljubavna veza koju imate sa ženom ili muškarcem je sredstvo ka okončanju. Okon čanje je imati ljubavnu vezu sa vašom unutrašnjom ženom ili muškarcem. Spoljašnje treba da se iskoristi kao učenje situacije; to je velika prilika. Ja nisam protiv spoljašnjih ljubavnih veza, potpuno sam za to, jer bez toga vi nikada nećete postati svesni un utrašnjeg. Ali upamtite, nemojte se zalepiti za spoljašnje. v
Cetvrto pitanje: Voljeni Ošo, zašto postoje takvi izrazi kao: "prljavi starac"? Počinjem da sumnjam da, ljudi počinju da misle o meni tačno tim rečima.
Zato što dugo, dugo postoji represija u društvu, zato postoji prljavi starac. Zbog va ših svetaca, vaših sveštenika, vaših puritanaca, postoji prljavi starac. Da je ljudima dozvoljeno da žive svoj seksualni život radosno, do vremena kada se bliže četrdeset drugoj - setite se, kažem četrdeset druga, ne osamdeset četvrta - baš dok se bliže četrdeset drugoj, seks će početi da gubi svoju vlast nad njima. Baš kao što se seks javlja i postaje vrlo snažan u vremenu kad je nekome četrnaest godina, na potpuno isti način u vreme od oko četrdeset druge počinje da nestaje. Uzrok je prirodan. [ kada seks
nestane, starac ima ljubav, ima samilost, potpuno drugačije vrste. Nema požude u njego voj ljubavi, nema želje, ne želi da dobije ništa iz toga. Njegova ljubav ima čistotu, jednu nevinost; njegova ljubav je radost. Seks vam pruža zadovoljstvo. A seks vam pruža zadovoljstvo samo kada ste ušli u seks; onda je zadovoljstvo krajnji rezultat. Ako je seks postao nebitan - nije potiskivan, ali pošto ste ga iskusili tako duboko on više nije neka vrednost... Spoznali ste ga, i spo znaja uvek donosi slobodu. Spoznali ste ga potpuno, i pošto ste ga spoznali, misterija je završena, više nema ničeg da se istražuje. U tom spoznavanju, cela energija, seksualna energija, preobražena je u ljubav, samilost. Izlazi iz radosti. Onda je starac najlepši čovek na svetu, najčistiji čovek na svetu. Nema izraza ni u jednom jeziku kao čisti starac. To nikada nisam čuo. Ali taj izraz, prljavi starac, postoji u gotovo svim jezicima. Razlog je što telo postaje staro, umorno, telo želi da se oslobodi sve seksualnosti - ali um, zbog potiskivanih želja, još uvek čezne. Kada telo nije sposobno, a um vas neprestano nagoni na nešto što telo nije sposobno da čini, starac je zaista u škripcu. Njegove oči su seksualne, požudne; njegovo telo mrtvo i tupo. A um nastavlja da ga nagoni. On počinje da zadobija prljav izgled, prljavo lice; po činje da ima nešto ružno u sebi. To me podseća na priču o čoveku koji je slučajno čuo svoju ženu i njenu sestru kako diskutuju o njegovim čestim poslovnim putovanjima izvan grada. Sestra se držala suge stije, da žena treba da bude zabrinuta što je njen muž bez pratnje, u tim lepo posećenim hotelima za sastanke, sa tako mnogo privlačnih, uspešnih žena na raspolaganju. "Da se brinem?" reče žena: "Zašto, nije me nikada prevario. Previše je odan, previše pošten... previše star." Telo pre ili kasnije postaje staro; obavezno postaje staro. Ali ako niste proživeli svoje želje one će nastaviti da galame oko vas, obavezno će stvoriti u vama nešto ružno. Ili sta rac postaje najlepši čovek na svetu, jer stiče jednu nevinost, istu kao nevinost deteta, ili čak daleko dublju od nevinosti deteta - postaje mudrac. Ali ako �u želje još uvek tu, teku u osnovi, onda je on u metežu.
N E L O G [ Č N I E L E K T R O N ...
Vrlo star čovek je bio uhapšen dok je pokušavao da seksualno uznemirava mladu ženu. Videći tako starog čoveka, osamdeset četvorogodišnjaka, na sudu, sudija za prekr šaje je tužbu za silovanje preinačio u napad mrtvim oružjem. Ako starite, setite se da je starost vrhunac života. Setite se da starost može biti naj lepše iskustvo - jer dete se nada budućnosti, živi u budućnosti, ima velike želje da učini 459
ovo ili ono. Svako dete misli da će ono biti nešto posebno - Aleksandar Veliki, Josip Sta ljin, Mao Ce Tung - ono živi u željama i budućnosti. Mlad čovek je previše opsednut in stinktima, svim instinktima koji u njemu eksplodiraju. Tu je seks. Savremena istraživanja kažu da svaki čovek pomisli bar jednom na seks u toku tri sekunde. žene su malo bolje, one pomisle na seks svakih šest sekundi. To je velika razlika, skoro duplo; to može biti uzrok mnogih raskola između muževa i žena. Svake tri sekunde seks nekako sevne kroz um. Mlad čovek je opsednut tako velikim prirodnim silama pa ne može da bude slobodan. Tu je ambicija, i vreme brzo prolazi, i on mora nešto da učini, i mora da bude neko. Sve te nade, želje i fantazije iz detinjstva treba da se ispune; on je u velikoj jurnjavi, žurbi. Starac zna da su te detinjaste želje bile zaista detinjaste. Starac zna da su svi ti dani mladosti i nemira prošli. Starac je u istom stanju kao kada prođe oluja i vlada tišina. Ta tišina može biti od ogromne lepote, dubine, bogatstva. Ako je starac zaista zreo, što je vrlo retko slučaj, onda će on biti prelep. Ali ljudi samo dobijaju na godinama, ali ne odra staju. Stoga problem. Odrasti, postani zreo, postani budniji i svesniji. I starost je zadnja prilika koja ti je data: pre nego što smrt dođe, pripremi se. I kako se neko priprema za smrt? Postajući meditativniji. Ako su neke prikrivene želje još tu, a telo stari i telo nije u stanju da ispuni te želje, ne brinite. Meditirajte o tim željama, posmatrajte, budite svesni. Samo kad živite svesni, pažljivi i budni, te želje i energija sadržana u njima mogu da budu transformisani. Ali pre nego što smrt dođe, budite slobodni od svih želja. Kada kažem, budite slobodni od svih želja, prosto mislim da budete slobodni od svih objekata želja. Onda ostaje samo čista žudnja. Ta čista žudnja je božanska, ta čista žudnja je Bog. Onda postoji čista kreativnost bez objekta, bez obraćanja, bez usmerenja, bez odredišta - samo čista energija, rezervoar energije, koji se nikuda ne kreće. To je buda stvo. Atiša to naziva bodićitom, budinom svesnošću. Peto pitanje: Voljeni Ošo, zašto je Indija tako siromašna?
Odgovorni su takozvani sveci. Tokom vekova je Indija živela sa pogrešnom filozofi jom - filozofijom koja uči drugom svetu, filozofiji koja uči da je svet iluzija i da je istinit samo drugi svet. Niste videli drugi svet, istinski svet; morate da verujete. A svet koji ste videli, i vidite svaki dan i iskušavate svaki dan je iluzoran, maja.
Ova glupa filozofija je osnovni uzrok indijskog siromaštva. Ako je svet iluzoran zašto N onda mariti za nauku, zašto mariti za tehnologiju? Kakav je smisao? Ako je svet iluzoran, E siromaštvo je takođe iluzija, prosjak na ulici je takođe jedna iluzija, osoba koja gladuje je L takođe jedna iluzija. Zapad je živeo kao da je samo ovaj svet stvaran. Stoga je postao bogat, bar spoljašnje O bogat. Zapad je poricao drugi svet: Bog je mrtav. I Zapad je počeo da se bogati tek kada G je počeo da odbacuje ideju o drugom svetu; onda je celokupna energija usmerena na ovaj I svet. Postaje bogat materijalno, ali postaje siromašan duhovno. Č Drugi svet je takođe stvaran, stvaran na višem planu. I stok postaje siromašan ma terijalno. Drugi svet je stvaran, ali drugi svet može samo da bude zasnovan na stvarnosti N ovog sveta. Ovaj svet funkcioniše kao temelj. Zato može biti, povremeno, da je osoba u I Indiji bila u stanju da postane spoljašnje bogata. Ali milioni, mase, ostaju spolja siro mašne. I pošto nema osnove, oni su ostali iznutra takođe siromašni. Ti stavovi su bili dve polovine jedne celine. Novi čovek o kome govorim, i novo čo E večanstvo, neće biti ni Istočno ni Zapadno. Ono neće verovati samo u ovaj svet ili samo L u onaj svet, verovaće u potpunost čoveka. Verovaće u telo čoveka, verovaće u dušu čoveka; E verovaće u materijalno, verovaće u duhovno. U stvari, novo čovečanstvo će misliti o du K hovnosti i materijalnosti kao o dva aspekta jedne pojave. Onda će svet biti bogat na oba T načina, spolja i iznutra. Indija treba da se oslobodi te opsednutosti drugim svetom. Treba da nauči da voli R ovaj svet takođe, treba da nauči da je ovaj svet takođe stvaran. Sam trenutak kada se to O dogodi biće velika promena u životu Indije. Ali sveci, takozvani sveci, i dalje nastavljaju N da uče da ovaj svet nije stvaran. I siromašni ljudi su time utešeni, zato oni nastavljaju da prianjaju za filozofiju. Ako svet nije stvaran, to daje utehu; nema zašto da se brine, to je ... samo pitanje nekoliko godina, onda ćete stupiti u stvaran svet. Zato zašto se uzrujavati? Istočni um ostaje nenaučan zbog ove u osnovi pogrešne filozofije, nauka može da se stvara samo ako je svet prihvaćen kao stvaran. A ako je prisutna nauka, onda je prisutna tehnologija, a tehnologija je jedini način da se stvore bogatstva. Odgovorni su takozvani sveci, i takozvane vođe, političari, su odgovorni, jer političari nastavljaju da poučavaju nenaučnom stavu u zemlji. Gandijeva filozofija je antinaučna. Bili bi iznenađeni kad bi znali da je on bio protiv železnice, pošte, telegrafa, savremene medicine. On je bio protiv osnovnih tehnologija koje mogu zemlji da pomognu. A on i dalje ostaje očinska figura, još uvek vlada indijskim umom, posebno indijskim političkim umom. I ndija treba da se oslobodi Gandija, inače ne može da postane bogata. Ali Gandi ta kođe daje utehu, jer on ceni siromašnog čoveka. On siromašnog čoveka naziva daridra 461
narajan: kaže da je Bog u siromašnom čoveku, da je siromašan čovek božanski. Njegovo
učenje je: da je bogat čovek nešto pogrešno, a da je siromašan čovek nešto ispravno. Si romaštvo ima neke duhovnosti u sebi, prema njemu. Ako cenite siromaštvo kao duhovno, normalno da je ego siromašne osobe zadovo ljen. Stoga siromašni ljudi u Indiji nastavljaju da obožavaju Gandija; svaki grad ima nje govu statuu. Siromašan čovek nema ni za šta drugo da oseća zahvalnost. Ta ideja mu daje veliko zadovoljenje, da on ima nečeg duhovnog u sebi, njegovo siromaštvo je duhovno. Nema ničeg duhovnog u siromaštvu. Siromaštvo je ružno, neduhovno, nereligiozno. Siromašan čovek je uzrok svega što je pogrešno u svetu, jer iz siromaštva sve vrste sve taca i kriminalaca nastaju. Siromašan čovek ne treba da bude nagrađen, treba da bude učinjen svesnim: "Učini nešto i izađi iz svog siromaštva." Ako nastavite da nagrađujete siromašn c:g čoveka, on će postajati sve više i više siromašan, da bi postao sve više i više duhovan. Sto je siromašniji, više je božanski. Rad nik na far mi je dob io telegrafsku poruku od kuće; javljen o mu je da je njegova žen a upravo rod ila petorke. Odl uči o je da je vreme da nađe bol je pla ćen pos ao. "Re ci mi," rekao je agent za zapošljavanje u firmi gde se obratio, "Da li ima š spo sob nos t da prodaješ? Umeš li da kucaš, da li znaš da radiš na kompjuteru ili da voziš kamion?" Tužno je odgovorio: "Ne." Ovaj je zatim zapitao: "Šta onda možeš da radiš?" On posegnu u džep, izvadi telegram i reče: "Ovo, pročitaj to." Cela kreativnost Indije se sastoji od donošenja sve više i više dece na svet. Nema razloga da se bude iznenađen siromaštvom u Indiji. Svakog dana se rodi na hiljade. Me dicina je pomogla ljudima da dugo žive, medicina je pomogla ljudima da umiru sve ka snije i kasnije. Smrtnost se strahovito izmenila: samo pre trideset godina, od desetoro dece rođene u Indiji devet bi umrlo pre navršene prve godine. Sada devet preživi, samo jedno umre. Smrtnost se promenila, ali natalitet je ostao isti. Sada ima samo dve mogućnosti: ili smanjiti natalitet, ili povećati smrtnost. Postoje samo dve mogućnosti: ubiti ljude ili na ovaj, ili onaj način ... A to je ono što se dešava po novo i ponovo - prirodne nepogode ubijaju ljude, velike zaraze se šire i ubijaju ljude. Ali sve one zaostaju; nisu u stanju da se bore sa savremenom medicinom. Dok se natalitet ne smanji nema mogućnosti da u Indiji bude bolje. Ali Indijci su se navikli da imaju mnogo dece. To je vrlo ljudski, smatra se velikim blagoslovom od Boga: što više dece imate, to ste blagoslovljeniji.
Te glupe ideje treba da se promene, ali veoma je teško promeniti ih. Pošto sam pro N tiv svih tih ideja indijske mase su protiv mene. Oni žele da imaju podršku... njihovi sveci E nastavljaju da im govore da je dete dar od Boga, njihovi sveci nastavljaju da ih blagosi L ljaju. Sada svako dete donosi novu bedu; to više nije blagoslov. Političari se plaše da, ako nametnu kontrolu rađanja u zemlji, ljudi neće glasati za O njih, zato oni ne mogu da nametnu kontrolu rađanja. Zato oni drže propovedi o brama G čariji, celibatu; oni sami nisu u celibatu, a nastavljaju da uče ljude celibatu. I ljudi vole te I ideje, to su ideje koje su voleli vekovima, zato se osećaju jako dobro: to je njihova kultura, Č njihova kultura se pohvaljuje. To je pravi način da se kontroliše populacija - celibat. A koliko ljudi će to da radi? Uopšte nije u tome stvar. Kulturna ideja, hvaljena veko N vima, deluje veoma zadovoljavajuće na ego. I Celibat neće delovati. Kontrolu rađanja treba uvesti. Ako to ljudi dobrovoljno pri hvate, dobro. Ako je ne prihvate dobrovoljno, onda im se treba nametnuti. Ljudima se ne srne ostaviti da unište celu zemlju. Ali ako govorite o nametanju kontrole rađanja, oni E L onda kažu da niste demokrata. Silom ste sprečili ljude u mnogim stvarima: lopovima nije dozvoljeno da kradu - da E li je to nedemokratski? Lopovima treba dozvoliti, dati slobodu - demokratija znači slo K bodu! Ubistva nisu dozvoljena. Sad, dozvoljavajući da se rodi tako mnogo dece je daleko T veći zločin nego krađa; u stvari to je daleko veći zločin od ubistva. Stvari su se promenile, situacija se promenila. Sada doneti neko nepotrebno dete na R svet je daleko više zločin nego ubiti osobu. To nije pitanje demokratije, to je pitanje op O stanka. Demokratija je dobra, ali demokratija može da postoji samo ako zemlja može da N preživi. Zemlja umire, umire od gladi. Dok se kontrola rađanja potpuno ne nametne, ova zemlja ne može da bude bogata. Moj stav je vrlo jasan, moj pristup je apsolutno jasan, ali zemljin stari um nije spre man da sluša. Ljudi mi dolaze i kažu: "Šta ti činiš zbog Indijskog siromaštva? Zašto ne otvaraš bolnice, zašto ne deliš besplatnu hranu iz ašrama?" To je rađeno bar deset hiljada godina. Ašrami su delili besplatno hranu deset hiljada godina: to nije pomoglo. Kako će to pomoći ako još jedan ašram nastavi da deli besplatno hranu? Postoji tako mnogo bolnica - to nije pomoglo; kako će to da pomogne ako otvo rimo još nekoliko bolnica? To nije moj pristup. Ja želim da presečem sam koren problema, ne interesuje me potkresivanje lišća. Ali ljude su nasamarili i zaslepili sveci, vođe, smrtnici. Karl Marks je izgleda u pravu, bar u jednom smislu, da je religija bila korišćena kao neki opiomat, da nasamari ljude i da zaslepi njihovu inteligenciju. Stvarna religija nije 4:63
opijum, ali stvarna religija je retka. Ona postoji samo tamo gde je živi majstor - inače sveštenici nastavljaju da se pretvaraju da imaju ključeve religije. Oni nemaju nikakve ključeve; sve što oni rade je da služe političarima. Postoji zavera između organizovane religije i države - između crkve i države. Zajedno one vladaju ljudima, zajedno one svode ljude u ropstvo. Ako su ljudi siromašni lakše ih je naterati u ropstvo; ako su ljudi siromašniji lakše im je dati verovanja, praznoverice. Ako su ljudi sromašni oni se uvek plaše pakla, i uvek zavide nebu. Sveštenik njima može da vlada i političar takođe može njima da vlada jer oni su tako siromašni. U siromaštvu ljudi gube inteligenciju. I nteligenciji je potrebna određena nega. To je dobro poznata naučna činjenica, ako u vašoj hrani nedostaju određeni vitamini, nećete biti inteligentni. I ja sam zaista zabrinut, jer su to vitamini koji nedostaju u Indijskoj ishrani. Indijska hrana je vrlo manjkava - stoga vidite da je inteligencija na jako niskom nivou. Čak i takozvana inteligencija u Indiji ne izgleda mnogo inteligentna. Inteligencija Je potrebna da se preobrazi ova zemlja, njeno siromaštvo. A to je moj posao ovde: da stvorim više inteligencije kroz meditaciju; da stvorim inteligentnije ljude uništavajući njihove praznoverice, verovanja; da stvorim budnije ljude, tako da oni mogu da budu više prijemčivi za stvarnu situaciju koja postoji u zemlji i u svetu. Samo na ovaj način možemo da presečem o sam koren problema. Poslednje pitanje: Voljeni Ošo, zašto sam ja ovde?
To je veoma filozofsko pitanje, Kirtan. Postoji priča o dva veoma snažna američka igrača ragbija na času filozofije. Oni sede na svom završnom ispitu. Ispitno pitanje je bilo samo jedna reč: "Zašto?" Svi studenti su počeli da pišu kao ludi, ispunjavaj ući list za listom. Dvojca ragbista su se gledali i slegali ramenima. Prvi je napisao dve reči na svom ispitnom listu: "Zašto ne?" i napustio prostoriju. Drugi momak je napisao jednu reč: "Zato" i otišao za svojim prijateljem. Ne znajući šta da radi, profesor je prvog ocenio sa A, a drugog momka sa A minus. To je zaista filozofsko pitanje: "Zašto sam ja ovde?" Ne znam. Zašto da ne? Ili - zato.
Tri novo pristigla kandidata za nebo sede u čekaonici kancelarije Svetog Petra. Ko načno Sveti Petar se vratio sa ručka i tražio od recepcionara da mu pošalje prvog kandi data. "Kako si umro, i zašto misliš da si pogodan za nebo?" Pitao je Sveti Petar. "Pa," reče čovek, "jedno vreme sam sumnjao da me žena vara. Jutros je zvao komšija i potvrdio tu užasnu istinu. Rekao mi je da je momak ušao u naš stan pre pola sata i nije izašao. Furiozno sam odjurio kući, provalio u stan, i našao moju ženu golu, kako leži na krevetu. Počeo sam, u ljubomornom besu, da pretražujem stan. Pretražio sam ceo stan - pod krevetom, u ormanima, iza zavesa, svuda. Nisa m nikoga našao. Kon ačno , iz čiste frustrac ije i slepog besa, podigao sam frižider, izneo ga na zad nji trem i bac io sa trećeg sprata u dvorište. Nap or i uzb uđe nje je izgleda bilo preveliko za men e, mora da sam baš tada i tamo umro od srčanog udara." "Pa," reče Sveti Petar, "to je vrlo neo biča n nači n da se umre, ali potp uno moralan. Uvažava se. Pošaljite sledećeg kandidata." Dru gi kan dida t je ispr ičao još neo bičn iju prič u. "Sveti Petre," rekao je, "oprostite na izrazu, kune m se u Boga da sam , drem ajuć i na leža ljci u dvorištu, sam o gledao svoja poslao Cuo sam buku i pog leda o gore baš u trenutku da vidi m friži der, u pun oj veli čini, kako pada na men e sa trećeg sprata. "Hmmm," reče Sveti Petar. "Najtragičnije i potpuno slučajno. Ali opet sasvim ispravno i moralno. Primi ovog čoveka i pošalji sledećeg kandidata." "Sveti Petre," reče treći kandidat, "znam da nećeš verovati ni reč što budem rekao, baš to znam. Pozvan sam u stan te gospođe da popravim njen frižider. Radio sam na njemu kada je ona iznenada kriknula: 'Evo dolazi moj muž! U ime Božije sakrij se! ' Tako mi po mogao, Sveti Petre, poslednja stvar koje se sećam bila je, da sam se uvukao u frižider i zatvorio vrata." v
Kirtan, ne znam zašto si ovde. Zašto ne? Zato! Dosta za danas.
N E L O G I Č N I E L E K T R O N T
•
465
27
J
D u
D U Š A
E
Š
A
P I T A
j E
NJ
Prvo pitanje:
E
Voljeni Ošo, zašto je tako teško biti u odnosu? ,l
v
,
! I I
!
•
•
P I T A Nj E
Deva Santa, jer još uvek niste. Postoji jedna unutrašnja praznina i strah da ćete se, ako ste sa nekim u vezi, pre ili kasnije izložiti kao prazni. Stoga izgleda bezbednije držati rastojanje sa ljudima; bar možete da se pretvarate da jeste. Vi niste. još niste rođeni, vi ste samo prilika. Vi još niste ispunjenje - a samo dve ispu njene osobe mogu da budu u odnosu. Biti u odnosu je jedna od najvećih stvari u životu: biti u odnosu znači voleti, biti u odnosu znači deliti. Ali pre nego što možete da delite, morate da imate. A pre nego što možete da volite morate biti puni ljubavi, preplavljeni ljubavlju. Dva semena ne mogu da budu u odnosu, ona su zatvorena. Dva cveta mogu da budu u odnosu; oni su otvoreni, mogu da šalju svoje mirise jedan drugom, mogu da plešu na istom suncu i istom vetru, mogu da razgovaraju, mogu da šapuću. Ali to nije moguće za dva semena. Seme je potpuno zatvoreno, bez prozora - kako da budu u vezi? A situacija je takva. Covek je rođen kao seme; može da postane cvet, ne mora. To zavisi od vas, šta učinite sa sobom; to sve zavisi od vas, da li rastetI'! ili ne. To je vaš izbor - i svakog trenutka treba se suočiti sa izborom; svakog trenutka ste na raskršću. Milioni ljudi odlučuju da ne rastu. Oni ostaju seme, ostaju potencijalnosti, nikada se ne aktualizuju. Oni ne znaju šta je samorealizacija, oni ne znaju šta je samoaktualizacija, oni ne znaju ništa o biću. Oni žive krajnje prazni, oni umiru potpuno prazni. Kako mogu da budu u odnosu? To bi bilo izlaganje sebe - vaše nagosti, vaše ružnoće, vaše praznine - bezbednije je, tako izgleda, držati distancu. Cak i ljubavnici drže odstojanje; oni samo idu donekle, i 467 v
v
ostaju pripravni kada da okrenu nazad. Oni imaju ograničenja, nikada ne prelaze granice, ostaju omeđeni njihovim granicama. Da, postoji nekakav odnos, ali to nije odnos veze, to je onaj posednički: muž pose duje ženu, i žena poseduje muža, roditelji poseduju decu, itd, itd. Ali posedovati nije kao biti u vezi. U stvari posedovanje uništava sve mogućnosti za vezu. Ako ste u vezi, vi uva žavate; ne možete da posedujete. Kada ste u vezi, postoji veliko poštovanje. Ako ste u vezi, prilazite vrlo blizu, vrlo, vrlo blizu, u duboku intimnost, preklapajući se. I dalje, to ne smeta slobodi onog drugog, drugi i dalje ostaje nezavisna individua. Odnos je onaj Ja ti, ne onaj Ja-to - preklapajući, prožimajući, a opet na neki način nezavisan. Kalil Gibran kaže: "Budite kao dva stuba koji podupiru isti krov, ali nemojte početi da posedujete, ostavite drugog nezavisnim. Podupirite isti krov - taj krov je ljubav." Dvoje zaljubljenih podupiru nešto nevidljivo i nešto neizmerno vredno: jednu poe ziju bivanja, jednu muziku koja se čuje u najdubljim predelima njihove egzistencije. Oni oboje podupiru, oni podupiru jednu harmoniju, ali i dalje ostaju nezavisni. Oni mogu da se izlože drugome, jer nema straha. Oni znaju dajesu. Oni znaju svoju unutrašnju lepotu, oni znaju svoj unutrašnji miomiris; nema straha. Ali obično strah postoji, jer vi nemate miomiris. Ako se izložite, jednostavno ćete zaudarati. Smrdećete od ljubomore, mržnje, ljutnje, požude. Nećete imati miomiris lju bavi, molitve, samilosti. Milioni ljudi su odlučili da ostanu semenke. Zašto kada mogu da postanu cveće, i mogu takođe da plešu na vetru, suncu, i mesecu, zašto su odlučili da ostanu semenke? Ima nečeg u njihovoj odluci: seme je sigurnije od cveta. Cvet je lomljiv; seme nije lomljivo, seme izgleda jače. Cvet može biti vrlo lako uništen; samo jači vetar i latice će biti oduvane. Vetar ne može tako lako da uništi seme, seme je veoma zaštićeno, vrlo sigurno. Cvet je izložen - tako osetljiva stvar, a izložena mnogim rizicima: može da dođe jak vetar, može da lije kiša kao iz kabla, sunce može da bude prejako, neki budalasti čovek može da ubere cvet. Bilo šta može da se dogodi cvetu, svašta može da se dogodi cvetu, cvet je neprestano LI opasnosti. Ali seme je sigurno; stoga milioni ljudi odlučuju da ostane seme. Ali ostati seme znači ostati mrtav, ostati seme uopšte nije život. To je bezbedno, sigurno, ali nema života. Smrt je sigurnost, život je nesigurnost. Onaj ko zaista želi da živi mora da živi u opasnosti, u neprekidnoj opasnosti. Onaj ko želi da stigne do vrhova mora da preuzme rizik da bude izgubljen. Onaj ko hoće da se popne na najviše vrhove mora da preuzme rizik da padne odatle, da sklizne dole.
Velika je žudnja za rastom, sve veće i veće opasnosti moraju da se prihvate. Stvaran D čovek prihvata opasnost kao svoj stil života, kao samu klimu za rast. U Pitaš me Šanta: "Zašto je tako teško biti u odnosu?" Š Teško je jer vi još uvek niste. Prvo budite. Sve drugo je moguće samo posle toga: prvo A budite. Isus kaže to na svoj način: "Prvo tražite carstvo nebesko, onda će vam se dati sve J drugo." To je samo jedan stari izraz iste stvari koju kazujem: prvo budite, onda će sve ostalo da vam bude dato. E Ali bivanje je osnovni zahtev. Ako jeste, hrabrost dolazi kao konsekvenca. Ako jeste javlja se velika želja za avanturom, da se istražuje - i kada ste spremni da istražujete, P možete da budete u odnosu. Biti u odnosu je istraživanje - istraživanje svesnosti drugog, I istraživanje teritorije drugog. Ali kada istražujete teritoriju drugog, morate da dozvolite i pozdravite drugog, da istražuje vas; to ne može biti saobraćaj u jednom smeru. A vi mo T žete da dozvolite drugom da vas istražuje samo kada imate nešto, neko blago unutar A sebe. Onda nema straha. U stvari vi pozivate gosta, primate gosta, zovete ga unutra, želite NJ da uđe. želite da vidi šta ste otkrili u sebi, želite to da deli te. E Prvo budite, onda možete da budete u odnosu - i setite se, lepo je biti u odnosu. Biti T u vezi je sasvim druga pojava; veza je nešto mrtvo, fiksirano, dostignuta je punoća. Ože nite se; ostvarena je punoća. Sada će stvari samo da opadaju. Dostigli ste granicu, ništa više ne raste. Reka se zaustavila i postala rezervoar. Veza je već stvar, kompletna; odnos je proces. Izbegavajte veze, i idite dublje i dublje u odnose. Ja ističem glagole, ne imenice; izbegavajte imenice što više možete. U jeziku ne mo žete da izbegnete, to znam; ali u životu, izbegavajte - jer život je glagol. život nije imenica, on je u stvari "življenje" a ne "život". Nije ljubav, to je voljenje. Nije veza, to je odnos. Nije pesma, to je pevanje. Nije ples, to je plesanje. Vidite razliku, okusite razliku. Ples je nešto završeno; zadnji pQkreti su učinjeni, sada više nema ničeg da se radi. Nešto dovršeno je nešto mrtvo. život ne zna za dovršene stvari; zarez je u redu, ali nema tačke. Mesta za predah su u redu, ali nema cilja. Santa, umesto da razmišljaš kako da budeš u vezi, ispuni prvi zahtev: meditiraj, budi i onda će odnos narasti sam po sebi. Onaj ko utihne, ispuni se blaženstvom, ko počne da ima prelivajuću energiju, postaje cvet, mora da ima odnos . To nije nešto što on mora da nauči kako da radi, to počne da se događa. On stupa u odnose sa ljudima, odnosi se sa 469 životinjama, odnosi se sa drvećem, ima odnos čak i sa kamenjem. v
U stvari, dvadeset četiri sata dnevno on je u odnosu. Ako hoda po zemlji, ima odnos sa zemljom ... njegova stopala dotiču zemlju, on se odnosi. Ako pliva u reci, ima odnos sa rekom, i ako gleda u zvezde, ima odnos sa zvezdama. To nije pitanje odnosa sa nekim posebno. Osnovna činjenica je, ako vi jeste, ceo vaš život postaje odnos. To je neprestana pesma, neprestani ples, to je kontinuitet, proticanje kao reka. Meditirajte, pronađite prvo sopstveni centar. Pre nego što možete da se odnosite sa nekim drugim, budite u odnosu sa sobom: to je osnovni zahtev koji treba da se ispuni. Bez toga, ništa nije moguće. Sa tim ništa nije nemoguće. Drugo pitanje: Voljeni Ošo, kada si se danas odvezao osetio sam da se plašim zaboravljanja... Postoji li nešto što treba da pamtim?
•
Ananda Vandana, da, postoji velika potreba da pamtiš sebe. Tvoje pitanje je zaista značajno. Pitanje nazivam važnim kada je egzistencijalno, kada nije intelektualno, kada nije knjiško, kada nije proizašlo iz vašeg znanja već proizlazi iz vašeg životnog iskustva. Ima potpuno drugačiji kvalitet u sebi. Da, ima nešto da se pamti. Ali to nešto nije izvan tebe, zato ne možeš da otkriješ šta je to. Jednostavno si osetio strah, kao da nešto zaboravljaš, vrlo neodređen strah - nešto si osetio, ali još nisi jasno osetio. Nešto je tu, prikriva se u podsvesti, u tami tvoje duše: osetio si strah od zaboravljanja. I zaista onda to postaje veliko pitanje: Sta se bojim da zaboravim? Postoji li nešto što treba da pamtim?
Učenici to ne mogu da reše, jer to nije način; ljudi prvo pitaju za pitanje, onda pitaju za odgovor. I nešto baš tako se dogodilo tebi, Vandana. Plašiš se zaboravljanja - zaboravljanja čega, to nij e jasno. Samo osećaj, oblak prolazi. .. i osećaj mora da je bio intenzivan. "PostOji li nešto što treba da pamtim?" pitaš. To si ti sam. Samo-pamćenje je potrebno. Buda je to običavao da zove pravom sve snošću, samasati; Mahavir je običavao to da naziva vivek, svesnost; Gurđijev je to običavao da zove samo-pamćenjem, Kabir je to običavao da zove surati. Ali svi su oni mislili isto. Ti ne znaš ko si. Ti jeSi - toliko je sigurno. U stvari, samo to je sigurno, i ništa drugo. Postojanje drugih nije sigurno. Engleski filozof Berkli, je išao u jutarnju šetnju sa Dr. Džonsonom. Dr. Džonson je bio vrlo kritičan prema Berklijevim idejama, jer je Berkli običavao da kaže da je ceo svet jedna ideja; da nije stvarnost, već samo ideja, jedna ideja u božijem umu. Mi smo ideje u božijem umu - samo ideje, čiste ideje, nismo stvarni entiteti. On je stalno dobovao po glavi Dr. Džonsona sa istom filozofijom - tog jutra je bilo previše. Rekao je: "Sve to drveće, to sunce, to nebo, sve su to ideje." Bilo je dosta! Dr. Džon son je bio realista, prizeman čovek. Podigao je kamen sa zemlje i snažno bacio Berkliju na nogu. Berkli je jauknuo od dubokog bola, krv je počela da kaplje iz noge, i on je rekao: "Sta to radiš? Da li si iznenada poludeo?" A Dr. Džonson je rekao: "Ali to je samo ideja, taj kamen. Zašto vičeš? Zašto si tako ljut?"
D U Š A J E P I T A NJ E T
,
,
Zen majstor je umirao. U poslednjem trenutku, kada su se okupili svi njegovi učenici, otvorio je oči i rekao: "Šta je odgovor?" Učenici su se zabezeknuli, nisu mogli da reše: "Šta je odgovor?" Zato je majstor počeo da se smeje, i rekao je: "Pa u redu, šta je pitanje?"
o
Postulirao je vrlo, vrlo životnu stvar: Šta je odgovor? Čak pre nego što je postavljeno pitanje pitao je šta je odgovor. Pitanje nije postavljeno, jer ne može da se postavi. Ali pi tanje je tu, ono je tu u svačijoj duši. Čovek može biti svestan toga, čovek ne mora biti toga svestan, čovek može to potpuno da zaboravi; ali pitanje je tu u svačijoj duši. Duša je pitanje, ona je istraga. Stoga majstor pita: "Sta je odgovor?" ,
Nije izvešteno šta je Berkli rekao, ali postoji paralelna priča u Indijskoj istoriji, koja ima divan obrt. Budista je došao na kraljev dvor. Bio je veliki mistik, i pripadao je određenoj školi koja je prethodila Berkliju bar dve hiljade godina. Njegova je ideja bila ista: to se zove vigjanvad celo postojanje nije ništa drugo do mnoštvo ideja. Kralj mora da je bio čovek kao Dr. Džonson - vrlo prizeman, vrlo realističan, pra gmatičan. Filozof je bio veoma ubedljiv; porazio je kraljeve dvorjane, sve učene ljude koje je kralj okupio oko sebe. Kralj se osećao poniženim pa je rekao: "Sada poslednji argument, . pravI argument." Imali su besnog slona koji je uveden u dvorište palate. Siroti mistik, filozof, je bio ostavljen sam u dvorištu, i tresao se... i onda je pomahnitali slon pušten. Slon je pojurio 471 -
2
ka filozofu - i možete da zamislite, ono što se dogodilo Berkliju nije ništa u poređenju sa ovim: on je skakao, vikao, plakao i molio za život. Kralj je stajao na balkonu sa celom svitom, i smejali su se. Tako, sada je bilo doka zano da slon nije samo neka ideja, nije samo san. Filozof je plakao sa sklopljenim rukama i molio: "Spasite me molim vas!" U poslednjem času je bio spašen - baš u zadnji čas. Cak i pošto je bio spašen tresao se satima, slon je bio tako strašan. Kralj mu je rekao: "Pa, šta sada misliš? Da li je slon stvaran ili ne?" On reče: "Ne gospodine. On je samo ideja." Kralj reče: "Zašto si onda vikao i zašto si molio za život?" Filozof reče: "To je bila takođe jedna ideja. Moje plakanje, moj trud da budem spa šen, vaša dobrota da me spasite - sve su to ideje, one stvarno ne postoje, samo izmišljo tine uma." To je bio vrlo logičan zaključak o tome! On reče: "Nemojte se tako radovati - jer i ja sam sam samo ideja i ništa drugo." Kralj reče: "Onda ćemo te staviti nazad, i dovesti besnog slona!" A filozof reče: "Moliću ponovo za svoj život! Ali to nije važno; to ne menja moj argu ment i moj stav. Filozofija ostaje netaknuta." -
san, potreban je stvaran snevač; da bude zavaran, barem neko je potreban da bude za varan. Svet može biti iluzija, ali ko je neka iluzija? Potrebna je najmanje svesnost, apsolutno je potrebna, kategorički potrebna; bez svesnosti iluzija ne može da postoji. Konopac ne mora da bude zmija, zmija može biti iluzija. Ali osoba koja ima iluziju, sama nije iluzija. To treba zapamtiti: "J a sam stvaran." To treba zapamtiti: "Ja sam jedina izvesna stvar nost - sve drugo može postojati, ili ne mora postojati." Nikada ne gledamo unutra za apsolutnom stvarnošću; i nastavljamo da živimo život ne zasnivajući ga na tom kamenu sigurnosti. Stoga su naši životi samo dvorci u vazduhu, ili najviše kule od peska, potpis ispisan na vodi - niste ni završili a potpis je nestao. Naši životi su takvi - jednog trenutka smo ovde, sledećeg trenutka smo nestali, a taj trenutak je mogao biti iskorišćen za pamćenje sebe. Samo ljudi koji koriste svoje živote za pamćenje sebe koriste ovu veliku priliku. Čovek naleti na starog prijatelja koji je postao pijanac. "Ali zašto tako mnogo piješ?" upitao ga je. "Da zaboravim," odgovori pijanac. "Sta da zaboraviš?" upita prijatelj. "Oh," reče pijanac, češući se po glavi: "Zaboravio sam." -
U stvari nema načina da se dokaže da drugi postoje, jer nikada nikoga niste dotakli, i nikada nikoga niste videli. Kada vidite nekoga, ne vidite ga stvarno; sve što se dešava je viđenje slike u vašem mozgu. To može da odgovara nekoj stvarnosti, to ne mora da od govara. Nema načina da se sazna, jer ne možemo da saznamo realnost neposredno. Uvek preko čula saznajemo stvarnost. Čula mogu da varaju - i sasvim dobro znate da pod uticajem alkohola ona varaju, pod uticajem psihodelika ona jako mnogo varaju. Osoba može da deluje na glup način, na samoubistven način, pod uticajem nekih psiho delika. Jedna žena u Njujorku je uzela LSD i pomislila da može da leti. A kada ste pod utica jem LSD-a vi jednostavno verujete u to, to je tako. To nije u pitanju san, ili želja, ili fanta zija; to je tako stvarno, stvarnije nego spoljašni svet, nego objektivni svet. Ona je jedno stavno skočila kroz prozor sa devetog sprata, udarila u zemlju i poginula. Ovakvi incidenti su se događali širom sveta. Postojanje drugih, postojanje spoljašnjeg sveta, nije apsolutno sigurno. Berkli još uvek stoji nepobijen, nema načina da ga pobijete. Jedina apsolutno sigurna stvar je vaše vlastito postojanje. San može biti lažan, ali snevač ne može biti. Čak, da bi postojao i lažan
D U Š A J E P I T A NJ E ....
Čovek ode kod psihijatra: "Doktore," kaže, "treba da mi pomognete. Imam strašan problem: zaboravljam sve, apsolutno sve." "Pa pričajte mi o tom problemu," odgovori terapeut, pripremajući beležnicu. "Kom problemu?" upita čovek zbunjen. M i smo u toj zaboravnosti, mi smo ta zaboravnost. . Svidelo mi se tvoje pitanje, Vandana. Kažeš: "Kada si se danas odvezao, osetio sam da se plašim zaboravljanja... Postoji li nešto što treba da pamtim?" Treba da pamtiš sebe. Treba da postaneš plamen unutrašnje svesnosti - jedne sve snosti tako duboke da će biti prisutna čak i u snovima; jedne tako iskristalisane svesno sti da čak i u dubokom snu, snu bez snova, ona će biti tu plamteći kao svetlo. Čak i u dubokom snu svestan čovek zna da čvrsto spava; to je deo njegove svesnosti. Ti ne znaš, čak ni dok si budan, da postojiš. Svestan čovek zna, čak i dok spava, da postoji. 4·73
Bud in glavni uče nik Ananda, je jedn om pita o: "Ban te, nekoliko stvari me jako mnogo zbu njuj e, i jedn a od stvari koja najviše zbu njuj e je to, da sam te noću posmatrao mnogo puta - jako je lepo gledati te dok spavaš - ali uvek spavaš u isto m položaju, i zad ržavaš isti položaj od poč etka do kraja. Kada odla ziš na spavanje, ti si u tom polo žaju ; tokom noć i, mnogo puta se pro bud im i posmatram te, i ti si u istom polo žaju : ruka se odmara na istom mestu, stopala i glava. I ujutro takođe kada te vidim, ti si u istom polo žaju . Kako je to moguće?" Bud a reče: "Poš to osta jem bud an. Telo spava, ali moj vlastiti san je zauvek nestao. Telo se odmara, ali ja sam budan." Ta budnost je potrebna, Vandana. Ta budnost će ti učiniti dostupnim sve tajne po stojanja. Prvo se privi kni na tajnu da postojiš, onda imaš glavni ključ: on može da otvori sva vrata postojanja. Treće pitanje: Voljeni Ošo, zaljubila sam se i mnogo patila. Pošto sam te slušala, osetila sam da nisam voljna da se odvojim od sna da duboko, bogato iskustvo, koje moja ljubavna veza do nosi, neće na kraju dovesti do zadovoljenja. Kako da prevaziđem ovu privrženost koja je tako bogata, a opet tako bolna?
Dona, ljubav je oboje. Ona je dragocena i bolna, agonija i ekstaza - jer ljubav je su sret neba i zemlje, poznatog i nepoznatog, vidljivog i nevidljivog. Ljubav je granica koja razdvaja materiju i svest, granica nižeg i višeg. Ljubav ima korene u zemlji; to je njen bol, njena agonija. l Ijubav ima svoje grane u nebu; to je njena ekstaza. Ljubav nije jednostruka pojava, ona je dvostruka. Ona je kanap razapet između dve suprotnosti. Moraćeš da razumeš te dve suprotnosti: jedna je seks, druga je molitva. Lju bav je kanap razapet između seksa i molitve; deo nje je seks, deo nje je molitva. Seksualni deo je obavezan da donese mnoge patnje, deo koji pripada molitvi doneće mnoge radosti. Stoga je teško odreći se ljubavi, jer se čovek u odricanju boji da će radosti koje dolaze takođe biti odbačene. Čovek nije ni u stanju da potpuno bude u njoj, jer svi ti bolovi vas stalno podsećaju da je se odreknete. To je tajna onih koji vole: onaj koji voli živi u napetosti, rastavljen.
Dona, mogu da razumem tvoj problem. To je osnovni problem svih onih koji vole, D jer ljubav donosi oboje, mnogo trnja i mnogo cveća, i oni oboje dolaze zajedno. Ljubav je U ružin grm. Covek ne želi to trnje, voleo bi da ružin grm bude sav od cveća i bez trnja; ali Š oni dolaze zajedno, oni su aspekti jedne energije. Ali ja ti ne kažem da se odrekneš ljubavi, ne kažem ti da postaneš odvraćena. Ono A što ti kažem je: načini je sve više i više molitvenom. Ceo moj prilaz je u transformaciji, ne u odbacivanju. Mora da si me pogrešno razumela. Ja nisam protiv seksa, ali sam u pot J punosti da se od seksa načini molitva. Najniže može posednuti najviše, onda njegov bol E nestaje. Kakav je to bol u seksualnosti? Pošto vas podseća na vašu animalnost - to je bol. Podseća vas na prošlost, podseća vas na biološke okove, podseća vas da niste slobodni, P vi ste u ropstvu pod instinktima koje vam je dala priroda; niste slobodni od prirode, vaše I konce pokreće priroda, vi ste samo lutka u rukama nepoznatih nesvesnih sila. T Seks se oseća kao poniženje. U seksu počinjete da osećate da gubite svoje dostojan A stvo, stoga bol. A onda ispunjenje je tako trenutno; pre ili kasnije svaka inteligentna osoba NJ će postati svesna da je zadovoljenje samo trenutno i sledi ga duga noć bola. Ekstaza je kao povetarac, dolazi i odlazi, i ostavlja vas u opustošenom stanju, krajnje E frustriranim, razočaranim. Mnogo ste se nadali; mnoge stvari je obećao vaš instinktivni deo, a ništa nije dato. U stvari seks je strategija prirode da ovekoveči sebe. To je mehanizam koji vas drži da se razmnožavate, inače bi ljudi nestali. Samo pomislite na čovečanstvo gde seks više nije neki instinkt i da ste slobodni, po svojoj volji, da imate seks ili ne. Onda bi cela stvar izgledala tako apsurdno, cela stvar bi izgledala smešno. Samo pomislite - ako nema in stinktivne sile da vas gura, mislim da niko ne bi bio spreman da se upušta u seks. Niko ne ide dobrovoljno; nerado, opirući se čovek ulazi u to. Ako čitate i proučavate seksualne šablone različitih vrsta životinja i insekata bili bi veoma zbunjeni: kako bi to bilo urađeno da je bilo ostavljeno samim vrstama? Na primel� ima paukova koji, dok mužjak vodi ljubav sa ženkom, ona počinje da ga jede. Do trenutka kada se ljubav završi, mužjak je gotov! Sada pomislite na paukove ako imaju slobodu da biraju: u trenutku kada bi videli ženku pobegli bi što dalje mogu. Zašto bi izvršili samo ubistvo, znajući to savršeno dobro? Videli su druge mužjake kako nestaju na isti način - to se događa svakog dana - ali instinkt ih uhvati i oni su njegovi robovi. Dršćući, upla šeni, i dalje vode ljubav, znajući savršeno dobro da je to kraj. Kada mužjak ima orgazam, ženka počne da ga jede. 475 v
Ženka stenice nema otvor, zato je jako teško voditi ljubav sa njom. Mužjak prvo mora da napravi otvor na njoj. Možete lako da vidite da li je ženka stenice nevina ili ne, jer svaki put kada vodi ljubav, ostane ožiljak - to je stvarno uvrnuto! - ali voljno ona to dozvoljava. To je bolno, i opasno po njen život, jer ako mužjak napravi otvor na pogrešnom mestu ona će umreti - a ima i glupih mužjaka! Ali i dalje rizik mora da se prihvati; postoji neka nesvesna sila da to mora da se prihvati. Da je seks ostavljen na vama da odlučite, mislim da ljudi ne bi ulazili u to. Postoje razlozi zašto ljudi vode ljubav krijući se od javnosti, od ljudi - jer to izgleda podrugljivo. Samo vođenje ljubavi javno, znate da bi drugi videli ruglo toga; vi sami znate da je to podrugljivo. Covek oseća da pada ispod ljudskosti; u tome je veliki bol, povučeni ste unazad. Ali seks donosi nekoliko trenutaka krajnje čistote i radosti, i nevinosti t-akođe, Do nosi nekoliko trenutaka bezvremenosti, kada iznenada više nije preostalo vremena. To donosi nekoliko momenata bez ega takođe, kada je u dubokom orgazmičkom spazrnu zaboravljen ego. To vam daje nekoliko prosjaja Boga, stoga se to ne može ni odbaciti. Ljudi su pokušali da se odreknu seksa. Tokom vekova monasi su se odricali toga, iz jednostavnog razloga što je to tako ponižavajuće, tako protiv dostojanstva ljudskih bića. Biti pod uticajem nečeg nesvesnog je dehumanizujuće, demorališuće. Monasi su se toga odrekli, oni su napustili svet, ali sa tim je nestala i sva radost u njihovom životu. Postali su jako ozbiljni i tužni, okrenuli su se samouništenju. Sada oni ne vide nikakvog smisla u životu, ceo život je postao besmislen. Onda oni jednostavno čekaju da dođe smrt i oslo bodi ih. To je delikatan problem; kako ga rešiti? Monasi nisu bili u stanju da ga reše. Baš su protno, oni su stvorili mnoge perverzije u svetu. Sve perverzije koje su zabranili takozvani sveci su stvorili ti isti ljudi. Prva ideja o homoseksualnosti se pojavila u manastirima, jer su ljudi držani zajedno, daleko i odvojeni od žena, i žene su držane zajedno, odvojene i daleko od muškaraca. Postoje katolički manastiri gde ni jedna žena nije ušla hiljadu godina. Čak ni malim bebama od šest meseci nije dozvoljeno. Cak i sama ideja izgleda vrlo strašno; ti monasi izgleda da su vrlo opasni - čak i šest meseci staroj devojčici nije dozvoljeno da uđe u ma nastil: Šta to pokazuje? Kakva paranoja! Prirodno ti monasi, stisnuti zajedno, onda njihovi instinkti počinju da grade nove puteve, počinju da izmišljaju perverzije; postaju homoseksualci. Homoseksualnost je v
v
zaista vrlo religiozna, ona je nusprodukt religije. Religija je dala mnoge stvari svetu; ho D moseksualnost je jedna od njih. U Sve vrste perverzija ... Sada ne čujete ni o jednoj ženi da vodi ljubav sa đavolom; đavo Š je izgubio iznenada sav interes za ženu! Ne postoji đavo. Ali ako držite ženu van svih mo A gućnosti da se zaljubi, ili da voli, onda će um početi da stvara vlastite projekcije, i naravno te projekcije će biti vrlo, vrlo živopisne. I te projekcije će se obavezno desiti, ne možete ih izbeći. J Zato monasi i kaluđerice nisu bili u stanju da reše problem, oni su čak napravili još E veću zbrku. I svetovna osoba, čulna, popustljiva, takođe nije mogla to da reši. Ona jadno pati; ceo njen život je patnja. Ona nastavlja da se nada, od jedne do druge nade, i nastav lja sa neuspehom u svakoj nadi, i polako, polako, u njenom biću se ustaljuje velika bezna P I dežnost. Moj pristup nije ni svetovan ni onostran. T Moj pristup nije odbacivanje nečega već korišćenje toga. A Moje shvatanje je, da šta god vam je dato, dragoceno je. Možete znati njegovu vred NJ nost, možete da ne znate njegovu vrednost, ali je dragoceno; ako to nije tako, bivstvo vam to ne bi ni dalo. Zato morate naći načina da to transformišete. Treba da učinite vašu lju E bav više molitvenom, da učinite vaš seks više ljubavnim. Polako, polako, seks treba da T bude transformisan u svetu aktivnost, treba da bude uzdignut. Pre nego da vas seks po vuče dole u veću animalnost, vi treba da uzdignete seks gore. Ista energija koja vas vuče dole može da vas podigne gore, i ista energija vam može dati krila. Ona ima ogromnu snagu; sigurno je to najmoćnija stvar na svetu, jer se ceo život podiže iz nje. Ako može da da rođenje detetu, novom životu, ako može da unese novi život u postojanje, možete da zamislite njen potencijal: može, takođe, i vama do neti novi život. Baš kao što može doneti novo dete na svet, može i vama dati novo ro đenje. I to je Isus mislio kada je rekao Nikodimu: .. Dok se ne rodiš ponovo, nećeš biti u sta nj u da uđeš u carstvo nebesko" - dok se ne rodite ponovo, dok ne bude sposobni da sebi date novo rođenje - novo viđenje, nov kvalitet vaših energija, novo podešavanje vašeg instrumenta. Vaš instrument sadrži divnu muziku, ali treba da naučite kako da ga svirate. Seks treba da postane veliki meditativni čin. To je doprinos Tantre svetu. Tantrin doprinos je velik, jer vam daje ključeve da transformišete najniže u najviše. Daje vam ključeve da transformišete mulj u lotosov cvet. To je jedna od najvećih nauka koja se po javila - ali zbog moralista i puritanaca, i takozvanih religioznih ljudi, Tantri nije bilo 477
dopušteno da pomogne ljudima. Njeni spisi su bili spaljeni, hiljade majstora Tantre su bili ubijeni, živi spaljeni. Cela tradicija je bila skoro uništena, ljudi su bili prisiljeni da pređu u ilegalu. Baš pre neki dan sam dobio pismo od mojih sanjasina iz Amerike, u kome piše da su Gurđijevljevi ljudi, tako progonjeni od vlade, da su odlučili da pređu u ilegalu. Pišu: .. Bojimo se da će se to, pre ili kasnije dogoditi i nama. Treba li da počnemo da se pripre mamo, tako, da ako nam se to desi takođe možemo da počnemo da radimo skriveno?" To je moguće, jer uvek je bilo tako. Rad Gurđijeva se takođe sastoji u transformisanju seksualne energije u jednu unutarnju integraciju - organizovana crkva je uvek protiv bilo kakvog napora te vrste. Moj rad je ometan na svaki način, moji ljudi su uznemiravani na svaki način. Baš pre nekoliko dana, indijski parlament je raspravljao ceo sat šta treba da se radi samnom kao da ova zemlja nema ni jedan drugi problem o kome bi se raspravljalo. Toliki strah! A ja ne činim nikakvu štetu nikome; čak ne izlazim izvan kapija. I bar toliko slobode je uro đeno pravo svakome - ako neko želi da dođe kod mene i želi da se preobrazi, nije ničiji posao da se meša. Ja ne idem kod nikoga. Ako ljudi dođu kod mene i žele da budu tran sformisani... kakva je onda to vrsta demokratije? Ali glupi političari i sveštenici su uvek bili u zaveri. Oni ne žele da se ljudi transfor rnišu, jer transformisani ljudi više nisu pod njihovom vlašću. Transformisani ljudi postaju nezavisni, slobodni; transformisani ljudi postaju tako svesni i tako inteligentni da mogu da prozru sve igre političara i sveštenika. Onda oni nisu ničiji sledbenici; onda oni poči nju da žive potpuno novu vrstu života - ne život gomile, već život individualca. Postaju lavovi, više nisu ovce. A političari i sveštenici su zainteresovani da svako ljudsko biće ostane ovca. Samo onda oni mogu da budu pastiri, vođe, velike vođe. Mediokriteti i glupi ljudi se pretvaraju da su velike vođe - ali to je moguće samo ako celo čovečanstvo ostane jako nisko u inte ligenciji, ako je zadržano u represiji. Do sada, učinjena su samo dva eksperimenta. Jedan je bio prepuštanje užicima, što je doživelo neuspeh - što Zapad ponovo pokušava i što će doživeti neuspeh, krajnji neu speh. I drugi je odricanje - što je pokušao Istok, i takođe Hrišćanstvo na zapadu. To je takođe pretrpelo neuspeh, krajnji neuspeh. Potreban je novi eksperiment, hitno je potreban. Čovek je u velikom metežu, u velikoj konfuziji. Kuda ići? Sta učiniti sa sobom? "
Dona, ne kažem da se odrekneš seksa, kažem da ga transformišeš. Ne treba da ostane D samo biološki: unesi nešto duhovnosti u njega. Vodiš ljubav, meditiraj takođe. Dok vodiš U ljubav moli se. Ljubav ne treba da bude samo fizički akt; ulij svoju dušu u nju. Š Onda polako, polako, bol počinje da nestaje i energija koja je sadržana u bolu se A oslobađa, i postaje sve više i više blagoslov. Onda je agonija transformisana u ekstazu. Kažeš: .. Zaljubila sam se i mnogo patila." Ti si sretna. Istinski siromašni ljudi su oni koji se nikada nisu zaljubili i nikada nisu J patili. Oni uopšte nisu živeli. Zaljubiti se i patiti u ljubavi je dobro. To je prolaženje kroz E vatru; to pročišćava, daje vam uvid, čini vas pripravnijim. To je izazov koji treba da se prihvati. Oni koji ne prihvate taj izazov ostaju beskičmenjaci. Kažeš: .. Zaljubila sam se i mnogo patila. Pošto sam te slušala, osetila sam da nisam P voljna da se odvojim od sna da duboko, bogato iskustvo, koje donosi moja ljubavna veza, I neće na kraju dovesti do zadovoljenja." T Ne kažem ti da odbaciš svoju lj Ubav, prosto ti govorim činjenicu - da ti to neće do A neti krajnje zadovoljenje. Nije u mojim rukama da menjam prirodu stvari. Jednostavno potvrđujem činjenicu. Da je to u mojim rukama voleo bih da imaš krajnje zadovoljenje u NJ ljubavi. Ali to se ne dešava. Sta možemo da uradimo? Dva plus dva su četiri. E To je osnovni zakon života da ljubav donosi sve dublje i dublje nezadovoljstvo. Na kraju ljubav donosi takvo nezadovoljenje da počinješ da žudiš za krajnjim voljenim, Bo gom, počinješ da tragaš za najvišom ljubavnom vezom. Sanjasa j e krajnji ljubavni događaj: traganje za Bogom, traganje za istinom. To je moguće tek kada ste mnogo puta doživeli neuspeh, voleli i patili, i svaka patnja je donela sve više svesnosti, sve više razumevanja. Jednog dana dolazi prepoznavanje da ljubav može dati nekoliko prosjaja Boga - ali može vam dati samo prosjaje; više od toga nije moguće. Ali i to je previše; bez tih prosjaja nikada ne bi ste tražili i tragali za Bogom. Oni koji nisu voleli i patili nikada ne postaju tragaoci za Bogom - ne mogu; nisu ste kli tu vrednost, nisu zavredeli. To je jedino pravo onih koji vole, da jednog dana počnu da tragaju za najvišim voljenim. Volite, i volite dublje. Patite, i patite dublje. Volite potpuno i patite potpuno, jer to je način na koji nečisto zlato prolazi kroz vatru i postaje čisto zlato. Ne kažem vam da pobegnete iz vaših ljubavnih veza: uđite dublje u njih. Pomažem mojim sanjasinima da uđu u ljubav, jer znam da ljubav na kraju dovodi do ne uspeha. I dok oni ne saznaju iz vlastitog iskustva da ljubav na kraju dovodi do neuspeha, njihovo 479 traganje za Bogom će ostati lažno. "
I
v
Cetvrto pitanje:
Svako je ljubomoran na svakog drugog. I iz ljubomore se stvara takav pakao, i iz lju bomore postajemo veoma zli.
Voljeni Ošo, štaje ljubomora i zašto tako mnogo boli?
Prem Garba, ljubomora je poređenje. A mi smo učeni da poredimo, bili smo uslov ljeni da poredimo, uvek da poredimo. Neko drugi ima bolju kuću, neko drugi ima lepše telo, neko drugi ima više novca, neko drugi ima harizmatičniju ličnost. Poredite, nastavite da poredite sebe sa svakim pored koga prođete, i posledica će biti velika ljubomora; ona je nusprodukt uslovljenosti da se poredi. I nače, ako odbacite poređenje, ljubomora nestaje. Onda prosto znate da ste vi vi, i niste niko drugi, i nema potrebe. Dobro je da se ne upoređujete sa drvećem, inače bi po čeli da se osećate jako ljubomorni: zašto niste zeleni? I zašto je Bog bio tako okrutan prema vama - nemate cveće? Bolje je da se ne poredite sa pticama, rekama, planinama; inače bi patili. Poredite se samo sa ljudskim bićima, jer ste uslovljeni da se poredite samo sa ljudskim bićima; ne poredite se sa paunovima i papagajima. I nače bi vaša ljubomora bila sve veća i veća: bili bi tako opterećeni ljubomorom da uopšte ne bi bili u stanju da Zlvlte. Poređenje je jako glup stav, jer svaka osoba je jedinstvena i neuporediva. Kada se jednom ovo razumevanje nastani u vama, ljubomora nestaje. Svako je jedinstven i neu porediv. Vi ste samo vi: niko nikada nije bio kao vi, i niko nikada neće biti kao vi. I ne treba ni da budete kao neko drugi. Bog stvara samo originale; on ne veruje u kopije. v .
•
Mnoštvo kokošaka je bilo u dvorištu kada je lopta doletela preko ograde i pala među njih. Petao se dogega, prouči je i onda reče: "Ne žalim se, devojke, ali pogledajte šta prave u sused nom dvorištu." U sused nom dvorištu se dešavaju velike stvari: trava je zelenija, ruže su crvenije. Svako izgleda tako sretno - izuzev vas. Vi se neprestano poredite. I isti je slučaj sa dru gima, oni se takođe upoređuju. Oni možda misle da je trava na vašem travnjaku zelenija - ona uvek izgleda zelenija iz daljine - da vi imate lepšu ženu ... Umorni ste, ne možete da verujete da ste dozvolili da vas ulovi ova žena, ne znate kako da je se oslobodite - a ko mšija je možda ljubomoran na vas, što imate tako lepu ženu! A vi ste možda ljubomorni n a njega ... •
jedan stari farmer'se zlovoljno žalio zbog pustošenja od poplave. "Hiram!" povikao je komšija: "tvoje svinje je sve odnela voda." "Sta je sa Tompsonovim svinjama?" upita farmer. "I one su otišle." "A Larsenove7. " I one. "Hm" izusti farmer, oraspoloživši se. "I nije tako loše ko što sam mislio."
D U Š A
v
"
j E
II
Ako je svako u bedi, to je dobar osećaj; ako svi gube, osećate se dobro. Ako je svako sretan i uspešan, to ima jako gorak ukus. Ali zašto je, kao prvo, ideja o drugima ušla u vašu glavu? Dozvolite da vas ponovo podsetim: jer niste dozvolili vlastitim sokovima da teku; niste dozvolili sopstvenoj sreći da raste, niste dozvolili vlastitom biću da cveta. Stoga se iznutra osećate prazno, i gledate u svaku i svačiju spoljašnjost, jer se samo spoljašnjost može videti. Znate svoju unutrašnjost, i znate spoljašnost drugih: to stvara ljubomoru. Oni znaju vašu spoljašnost, i znaju svoju unutrašnjost: to stvara ljubomoru. Niko više ne zna vašu unutrašnjost. Tu vi znate da ste ništa, bezvredni. A ostali spolja izgledaju nasmešeni. Nji hovi osmesi mogu biti lažni, ali kako možete da znate da su oni lažni? Možda se njihova srca takođe smeše. Znate da je vaš osmeh lažan, jer se vaše srce uopšte ne smeje, ono može da plače i tuguje. Vi znate svoju unutrašnjost, i samo je vi znate, niko više. I znate spoljašnost svakoga, i ljudi su svoju spoljašnost učinili lepom. Spoljašnosti su za pokazivanje i one su veoma varljive. Postoji jedna drevna sufi priča:
P I T A Nj E T
•
v
Covek je bio jako mnogo opterećen svojom patnjom. Običavao je da se svakog dana moli Bogu: "Zašto ja? Svi izgledaju tako sretni, zašto samo ja toliko patim?" jednog dana, iz velikog očajanja, molio se Bogu: "Možeš mi dati patnju bilo koga drugog i spreman sam da je prihvatim. Ali uzmi moju, ne mogu više da je podnosim." Te noći je imao lep san - Iep i vrlo razotkrivajuć. Sanjao je, da se te noći pojavio Bog na nebu i rekao svima: "Donesite svu svoju patnju u hram." Svako je bio umoran od svoje 481
)
•
patnje - u stvari svako se molio ponekad: "Spreman sam da prihvatim patnju bilo koga drugog, samo skloni moju, to je previše, nepodnošljiva je." Tako su svi skupili svoju patnju u torbe, i stigli u hram, i izgledali su veoma sretni; došao je dan, njihova molitva je uslišena. I taj čovek je takođe odjurio u hram. I onda je Bog rekao: "Stavite svoje torbe kraj zidova." I sve torbe su bile kraj zidova, i onda je Bog objavio: "Sada možete da birate. Svako može da uzme bilo koju torbu." I stvar koja je najviše iznenadila je ovo: taj je čovek, koji je uvek molio, pojurio do svoje torbe pre nego što bi neko drugi mogao da je izabere! Ali bio je iznenađen, jer su svi pojurili ka svojim torbama, i svako je bio sretan da je ponovo izabere. U čemu je bila stvar? Po prvi put, svako je video jade i patnju drugih - njihove torbe su bile jednako ve like ili čak veće! I drugi problem je bio, da se svako privikao na vlastite patnje. Sada izabrati nečije tuđe - ko zna kakve bi patnje bile u vreći? Zašto se mučiti? Bar ste upoznati sa sopstve nim patnjama, i navikli ste se na njih, i one su podnošljive. Toliko mnogo godina ste ih podnosili - zašto izabrati nepoznato? I svako je otišao kući srećan. Ništa se nije promenilo, nosili su istu patnju nazad, ali svako je bio srećan, nasmejan i radostan što je mogao dobiti svoju vlastitu torbu nazad. Ujutro, on se molio Bogu i rekao: "Hvala ti za san; nikada više neću tražiti. Šta god mi daš za mene je dobro, zato si mi to i dao." Zbog ljubomore vi neprestano patite; postajete zli prema drugima. I zbog ljubomore postajete lažni, jer počinjete da se pretvarate. Počinjete da se pretvarate u stvarima koje nemate, pretvarate se za stvari koje ne možete da imate, koje za vas nisu prirodne. Po stajete sve više i više izveštačeni. Imitirajući druge, takmičeći se sa drugima, šta drugo možete da učinite? Ako neko ima nešto a vi to nemate, i nemate prirodne sposobnosti da to imate, jedini način je imati neku jeftinu zamenu za to. v
Cuo sam da su se Džim i Nensi Smith lepo proveli u Evropi ovog leta. Zaista je to divno kada par konačno dobije šansu da proživi. Išli su svuda i svašta su radili. Pariz, Rim ... nabrojte sami, i svašta su videli i radili. Ali bilo je tako neugodno pri povratku kući, i pri prolasku na carini. Znate kako carinski službenici zaviruj u u sve vaše lične stvari. Otvorili su torbu i izvadili tri perike, svileni donji veš, parfem, boje za kosu ... zaista neprijatno. A to je bila samo Džimova torba!
Samo pogledajte u svoju torbu i naći ćete tako mnogo veštačkih, lažnih, pseudo stvari - zbog čega? Zašto ne možete da budete prirodni i spontani? - zbog ljubomore. Ljubomoran čovek živi u paklu. Odbacite poređenje i ljubomora nestaje, zloba ne staje, lažnost nestaje. Ali to možete da odbacite samo ako počnete da uvećavate svoja unutarnja blaga, nema drugog načina. Odrastite, budite sve više i više autentična individua. Volite sebe i poštujte sebe na način na koj i vas je Bog načinio, i onda, trenutno, otvaraju vam se vrata raja. Ona su uvek otvorena, vi jednostavno niste gledali prema njima. Poslednje pitanje: Voljeni Ošo, zar ti ne znaš da brojiš?jednog dana pasje četvrtog pitanja rekao si: ..sada sedmo pitanje."
To je za mene zaista teško. Treba da budeš sretan da nisam rekao posle sedmog, "Prvo pitanje."
D U Š A j E
P I T A Nj E
Mali Đokica je u učionici učio kako da sabira. "Koliko je dva i dva, Đokice?" upitala je UČiteljica. Đokica je oklevao, pogledao u svoje ruke, i počeo da broji na prste: "j edan, dva, tri, četiri!" uzviknuo je. "Ne, ne Đokice", rekla je UČiteljica. "Ne smeš da koristiš ruke. Treba da brojiš u glavi. Zato, koliko je četiri i četiri, Đokice?" upitala je ponovo. Đokica je sakrio ruke iza leđa i šapućući brojao: "jedan, dva, tri, četiri. .. osam!" uzvi knuo je trijumfalno. "Ne, ne, ne, Đokice!" odgovorila je učiteljica ljutito. "Sada, stavi svoje ruke u džepove i kaži mi koliko je pet i pet?" . Đokica je stavio ruke u džepove, skoncentrisao se, razmišljao pet minuta i onda za vapio: "jedanaest, gospođo!" Zaista mi je teško da brojim. Ne mogu da brojim na prste. Bilo bi teško da držim pr ste iza leđa, i nemam džepove! Dosta za danas.
483
•
28
B U D I v
S A L A
B U D I
Z r;=====::; A S E B E
Š A L A
Prvo pitanje: Voljeni Ošo, molim te objasni razliku između sanjasina i nekoga ko to nije, a opet živi duboko posvećen istini.
Z A
Lin Stivens, da li ti znaš šta je istina? Inače, kako može biti posvećenosti? Posveće nost je moguća samo ako znaš. Sanjasin je onaj ko zna da ne zna, sanjasin je neko ko nije S posvećen istini već traženju istine. A traženje je moguće samo sa nekim ko zna, ko je po E stigao. Sanjasin je neko ko je posvećen osobi, ili ne-osobi, kod koje oseća vibraciju istine, B vibraciju autentičnosti. E Lin Stivens, tvoja posvećenost istini je samo jedna ideja. Tvoja istina je samo reč, T trip uma. Ako želiš to da učiniš stvarnim hodočašćem moraćeš da budeš učenik - a biti učenik je biti sanjasin. Biti učenik znači biti spreman za učenje, spreman da se ide u nepoznato sa nekim ko je bio. Vrlo retko je neko sam postigao istinu. Ne da se nije dogodilo - sam, desilo se takođe, ali vrlo retko, samo izuzetno; inače mora da se živi u zajedništvu sa majstorom. Tada se, takođe, to ne dešava lako. To je naporno putovanje. Odbacivanje prianjanja za poznato nije lako. To je celokupno naše ulaganje, to je ceo naš identitet. Odbacivanje prianjanja za poznato je odbacivanje ega, to je činjenje jedne vrste duhovnog samoubi stva; sami, nećete biti u stanju to da uradite. Dok ne vidite nekog ko je počinio to samo ubistvo i još uvek jeste - u stvari po prvi put postoji... Moraćete da gledate u te oči koje su videle istinu, i odsjaj istine će biti uhvaćen kroz te oči. Moraćete da se držite za ruke 485 sa nekim ko je spoznao, primio toplinu i ljubav... i nepoznato će početi da utiče u vas. •
To znači biti sa majstorom, biti učenik. Ako ste zaista posvećeni istini obavezno po stajete sanjasin. Ako posvećenost istini postane jedno istraživanje, onda ćete morati da naučite puteve učenja. A prva stvar za učenje je predavanje, poverenje, ljubav. Sanajasin je onaj ko se zaljubio u osobu, ili ne-osobu, kod koje jako oseća: "Da, to se ovde dogodilo." Biti sa nekim ko je spoznao je zarazno - istina nije smišljena, ona je do bijena. Tvoja istina nije ništa do jedna ideja u tvom umu - možda filozofsko pitanje, ali fi lozofsko istraživanje neće pomoći. To mora da postane živo, moraš da daš dokaze u svom životu da si zaista posvećena. Inače možeš da nastaviš da igraš igru reči, divne igre teo rija, sistema mišljenja - a postoji ih na hiljade. Takođe možeš da napraviš svoj privatan sistem misli, i misli ćeš da je to istina. Istina nije nešto što ti praviš, istina nema veze sa tvoj im umom. Istina se dešava, a dešava se samo kada postaneš neum. Ali kako ćeš postati neum? Sama po sebi, ostaćeš um. Možeš da misliš o neumu, možeš da filozofiraš o neumu, možeš da čitaš svete spise o neumu, ali ostaćeš um. Sama po sebi, tražeći i istražujući, tvoj ego će se osećati jako dobro - ali to je prepreka. To je kao dizanje sebe u vis potezanjem za sopstvene pertle. Ako otkrijete da je negde dostupna pomoć nemojte to da propustite - jer prilika je retka, budastvo je retko. Samo povremeno, ponegde, pojavi se buda, dogodi se bodićita. Onda ne propuštajte priliku. Ako ste zaista posvećeni istini, ne možete da izbegnete da postanete sanjasin. To je neizbežno, jer neum se uči samo sedeći kraj neuma. Ako sedite kraj mene, polako, polako vaš um će početi da nestaje kao jutarnja izma glica. Polako, polako, tišina će početi da vas prožima - ne vašim radom, već dolazeći sama od sebe. Tišina će vas ispuniti. I u trenutku kada ste krajnj e mirni, čak se ni misao ne pomera u vama, to je trenutak prosvetljenja. Po prvi put imate prosjaje istine - ne ideju istine, već samu istinu. Drugo pitanje: Voljeni Ošo, osećanja mi govore da, dok te ne upoznam, ne mogu da imam poverenja u tebe. A opet ti kažeš da dok nemam poverenja u tebe, ne mogu da te upoznam. Šta da radim?
Vilijame, postoje dve vrste saznavanja. Jedna je sa distance: ostaješ izdvojen, ostaješ posmatrač, gledalac. To je naučno saznanje; ne treba da se umešaš, u stvari ne smeš da
se umešaš. Treba da budeš vrlo objektivan, ne smeš da dozvoliš svojoj subjektivnosti da B se umeša u tvoje posmatranje. Jednostavno treba tu da budeš kao mehanički posmatrač. U Ne treba da budeš ljudsko biće, treba da budeš samo kompjuter. D I sigurno je, da će pre ili kasnije nauku preuzeti kompjuteri, roboti, jer će oni biti I više naučni. U njima neće biti subjektivnosti, oni će jednostavno videti činjenicu. Činje nica neće biti izmešana sa unutrašnjim ni na koji način, ostaće krajnje objektivna. To je naučni metod - saznanje sa distance, držanje izdvojenim, ravnodušnim. Tako Š naučnik saznaje ružin cvet, tako naučnik saznaje zalazak sunca, tako naučnik saznaje A lepotu žene ili muškarca. L Ali problem je što obavezno nešto suštinsko nedostaje, nešto zaista osnovno, nešto što je jezgro cele stvari. Naučnik može saznati ružin cvet - može saznati od čega se on A sastoji, može znati sve hemijske sastojke, itd., ali nikada neće znati njegovu lepotu. Ostaće sIe p za lepotu; sam njegov pristup, njegova metodologija ga sprečava. Z Ako ste ravnodušni, ne možete saznati lepotu. Lepota se zna tek kad stupite u vezu, A kada posmatrač postane posmatrano, kada nema zidova između, kada je svaki zid pre tvoren u most. Kada postoji neka vrsta stapanja, kada postanete cvet a cvet postane vi, onda je to potpuno drugačija vrsta saznavanja - način na koji saznaje pesnik. On će sa S znati lepotu, neće znati hemijske sastojke. On neće znati objektivni cvet, znaće nešto E daleko dublje. Znaće duhovno cveta, dušu cveta. B A mistik, njegovo saznanje je najviši oblik poetskog saznanja, krajnji oblik poetskog saznanja. Pesnik je u tome samo na trenutke. Ponekad se pesnik, sreće, meša, stapa sa E cvetom; ponekad postaje ravnodušni posmatrač. Stoga je poezija mešavina oba saznanja. Naučno saznanje je čisto objektivno, mistično saznanje je čisto subjektivno, poetsko saznanje je između ta dva, mešavina oba - malo od nauke, malo od religije. Ali saznanje se u osnovi može podeliti na dva, naučno i mistično. Sada zavisi od vas, na koji način hoćete da me saznate. Kažeš: "Osećanja mi govore, da dok te ne upoznam, ne mogu,da imam poverenja u tebe." To nisu osećanja - ti tu pogrešno razumeš sebe. To su misli, to ne mogu biti osećanja, to je puko nerazumevanje. To je način na koji govore misli. Misli uvek kažu: "Budi opre zan, predostrožan, idi logično" - i naravno to je vrlo logično: kako možeš da mi veruješ ako me ne poznaješ? To je logično tvrđenje. To nije tvrđenje iz nivoa tvoje utrobe; ne može da bude, jer su osećaji jako nelogični. Unutrašnji osećaj i će ti reći isto što ti i ja govOrlm: Imaj poverenja I saznaces. 487 •
•
•
•
•
,
v
3
Zato, prva stvar koja treba da se kaže je: to nisu osećanja, to su tvoje misli. Posmatraj ponovo, uđi u ta takozvana osećanja ponovo, i videćeš da ona ne dolaze iz srca, ona do laze iz glave. Glava kaže: .. Prvo upoznaj, onda imaj poverenja." I to je velika strategija, ako veruješ u glavu i njene zapovedi - .. Prvo upoznaj. onda imaj poverenja," onda nećeš nikada imati poverenja, jer saznavanje ne može da se dogodi bez poverenja. Naučno saznanje je moguće, ali naučno saznanje ovde nije primenIjivo. Možeš me upoznati naučno. Moj doktor dođe da pregleda moje telo; on me zna na neki način. Ti me ne znaš na taj način, znaš me na potpuno drugačiji način. Moj doktor se boji da dođe da me sluša, jer on ne želi da izgubi pacijenta. Ako me sluša, onda ću ja biti dok tor; a on će biti pacijent! On dođe i žuri da pobegne. Jednom se dogodilo da me je držao za ruku - imao sam neke nevolje sa palcem - i njemu se dogodilo nešto što nije naučno. Bio je izvan sobe i rekao Viveki: .. On je Bog, on je Bog!" - ali od tada ga nisam video, jednostavno je nestao. Nešto nenaučno, nešto što nije iz glave... Osetio me je za trenutak ali se uplašio. Posmatraj. Ako tvoja glava govorio te stvari, to nisu osećaji. Osećaji ne mogu da kažu te stvari, jer to nije jezik osećaja. Osećaji kažu: ..Zaljubi se, i onda ćeš znati." Misli kažu: ..Sumnjaj, ispitaj. učini sigurnim. Kada je sve potpuno provereno i ubeđen si, racionalno ubeđen, onda možeš imati poverenja." I logika izgleda jako, jako čisto, izgleda da u njoj nema prevare. Ima! Varka je da kroz naučno saznanje ne možeš saznati tajnu sa kojom se suočavaš, ne možeš saznati poeziju kojom si obasut, ne možeš videti lepotu i skladnost koja ti je na raspolaganju. Videćeš moje telo, slušaćeš moje reči, ali propustićeš moja ćutanja. A to su moje prave poruke. Bićeš u stanju da me vidiš kakav sam na površini, ali nećeš moći da pro dreš u mene, kakav sam u središtu. Saznavanje periferije je moguće naučno, ali spoznajom površine osobe, ne javlja se ljubav. A odnos između učenika i majstora je krešendo ljubavi, najviši vrh ljubavi. Ljubav ne može ići iznad toga; to je krajnje u ljubavi. To su tvoje misli, nisu osećaji. I ako slušaš misli, ne možeš biti u zajedništvu samnom. Slušaćeš moje reči, slušaćeš moje argumente, postaćeš učeniji, bićeš savršeno zadovoljan što imaš nešto sa sobom. A sve to je glupost. Te reči koje si sakupio, znanje koje si naku pio, nije ni od kakve koristi. Ovde nije u pitanju sakupljanje informacija, to je pitanje usvajanja duha; jedini način je imati poverenja. Samo se kroz poverenje događa spoznavanje.
Nauka koristi sumnju kao svoj metod, religija koristi poverenje kao metod. To je B njihova osnovna razlika. Sumnja je nebitna u svetu ljubavi, kao što je poverenje irelevan U tno u svetu stvari. U svetu Ja-to, samo je sumnja važna: ne možeš da veruješ stvarima, D naučnik ne može samo da sedi tamo sa poverenjem, čekajući da se nešto dogodi. Ništa I se neće dogoditi. On nema sumnju, ispitivanje, istraživanje, analiziranje. On mora da ko risti svoj um, svoju logiku, samo onda može da se dođe do nekih zaključaka. I ti zaključci će uvek ostati približno tačni, uvek će ostati uslovljeni, jer će u buduć Š nosti moći da se sazna više činjenica i cela stvar će ponovo morati da se promeni. Oni ne A mogu da budu kategorični. Tako poverenje nije bitno, ono se nikada ne javlja u svetu nauke; sumnja ostaje os L nova. Ako ponekad dođeš do zaključka, zaključak ne postaje tvoje poverenje, ne postaje A tvoja vera. Ostaje hipoteza. A hipoteza znači da do sada sve što je saznato podržava tu teoriju. I to je samo do Z sada; ništa ne možemo da kažemo za sutra. Sutra se može saznati više činjenica, i vero A vatno kada se više činjenica sazna, hipoteza treba da se prilagodi, i teorija će morati da se promel1l. Nauka nastavlja da se menja svaki dan; ona je privremena, živi u svetu vremena, jer S um je vreme. Um ne može da živi bez vremena; um je trenutan, privremen. E Svet religije funkcioniše u sasvim drugoj dimenziji, na drugom nivou. On počinje u B poverenju, ljubavi, onda se sasvim drugačije vrste saznanja dešavaju. Kada voliš ženu, saznaješ je. Saznaješ je ne kao ginekolog, saznaješ je na sasvim drugi E način. Ne znaš njenu psihologiju, ne znaš njeno materijalno postojanje, ali znaš njeno 'y" duhovno prisustvo. Ljubav, samo ljubav, je sposobna da sazna duhovno prisustvo. Zalju bljuješ se, ne u fizičko telo, zaljubljuješ se u duhovno prisustvo osobe. Ali to je moguće samo u poverenJu. U nauci, poverenje je krajnje beskorisno. U religiji, sumnja je krajnje beskorisna. Zato, Vilijame, to je do tebe. Ako si došao da naučno proučavaš šta se ovde dešava, onda si dobrodošao. Možeš ići prema svojim mislima - ne nazivaj ih, molim te, osećajima. Možeš ići prema svojoj glavi - ne zovi to svojim srcem, to nije. Ovde si dobrodošao: budi ovde proučavaj, posmatraj, dođi do određenih zaključaka - ali oni će ostati hipoteze. Ali ako si došao da se preobraziš, ne samo da se informišeš, onda moraš da shvatiš da postoje druga vrata. A ta vrata su poverenje. Poverenje je jedan apsurdan fenomen, logički apsurdan. Zato logika uvek kaže da je ljubav slepa, mada ljubav ima svoje oči, koje zalaze mnogo dublje... ipak, za logiku je slepa. 489 •
•
Logika se podsrneva ljubavi, a ljubav se smeši znajući za svu glupost logike. Ako si došao ovde sa logičnim pristupom ... proučavaj, posmatraj, dođi do nekih za ključaka, ali oni te neće preobraziti, toga moraš da budeš svestan. Ako si došao da se preobraziš, onda se zaljubi. Onda zaboravi na glavu, onda dozvoli da bude kontakt od srca srcu, od duha duhu. Onda nema potrebe da se mnogo brineš za ono što vidiš, tvoja cela briga bi trebala da bude ono što osećaš. Onda ne treba mnogo da brineš o sakuplja: nju informacija, već da slavi š samnom. Onda ne uzimaj mnogo u obzir šta ja kažem; uzmi u obzir šta sam ja. Slušaj moje ćutanje, pauze, praznine, razmake - ja sam više u tome. Onda ćeš postati svestan da pot puno drugačiji svet postoji tu, budastvo. To je energetsko polje; treba da se otvoriš i bu deš ranjiv za njega, tek tada ono može da te prožme, ispuni, preplavi. Treće pitanje: Voljeni Ošo, rekao si, pre neki dan, da niko više nije zainteresovan za pitanja kao: "Ko je stvorio vasionu ?" Ali skorašnje izdanje časopisa Tajm je posvetilo značajan prostor jednom članku sa naslovom: " U početku: Bog i nauka." Osnovna tema članka je bila da su nauka i religija bile donete zajedno u teoriji " Velikog praska " u kojoj se pretpostavlja da je kosmos nastao u velikoj eksploziji, pre petnaest ili dvadeset miliona godina. Tajm kaže da to zvuči jako slično priči koju sve vreme imamo u Starom zavetu, naime da je kosmos nastao u jednom blještavom činu stvaranja. Sta je pogrešno u hipotezi da je kosmos stvoren, da ima početak? l zašto tvrdiš da nije? Zar to nije korak u pravom smeru kada se nauka i religija slažu? v
)
Subuti, prva stvar koju treba imati na umu je, da već tri stotine godina religija ne prestano gubi svoju teritoriju. Prvo je religija pokušala da uništi nauku. To nije bila u stanju da učini - jer ne može se uništiti istina, a nauka je bila istinitija, koliko se to tiče objektivnog sveta, od religije. U stvari religija nema autoriteta da kaže bilo šta o objek tivnom svetu. Kada si bolestan ideš kod lekara, ne ideš kod pesnika. Pesnik nije stručan; on može biti veliki pesnik ali to je nevažno kada si bolestan. On može biti veliki pesnik, ali kada nešto ne valja u tvom kupatilu ti ga ne zoveš, zoveš vodoinstalatera. Vodoinstalater ne
mora nimalo da bude pesnik, ali on je tu relevantan. Ne zoveš Alberta Anštajna - on može biti veliki fizičar, ali šta on zna o popravljanju vodovodne instalacije? Religija je dokazala da je sasvim pogrešna. Ona je bila pogrešna u vezi objektivnog sveta. Jednom kada je nauka počela da ispituje, objektivno, organizovana religija je bila jako zaplašena. Da je tu bio Isus on se ne bi uplašio, on bi prosto imao da kaže: "O objek tivnom, slušajte nauku." Da je Buda bio tu on bi rekao: "Slušajte nauku." Ali nije postojao buda na Zapadu gde se razvijala nauka. I ljudi kao Galileo, Kopernik i Kepler, bili su mučeni, na svaki mogući način, jer se organizovana religija, crkva, jako mnogo uplašila: ono što su oni govorili bilo je u sukobu sa njihovim svetim spisima. Naučnici su govorili da Sunce ne kruži oko zemlje - a Biblija kaže da kruži. Naučnici su govorili da zemlja kruži oko Sunca... sada, ako Biblija može da pogreši u jednoj stvari, zašto onda ne i u drugim? To je bio problem, u tome je bio strah. Osoba koja je rekla da se zemlja okreće oko Sunca je bila pozvana na sud u Vatikan. Galileo je morao da se pojavi, star - tada je imao sedamdeset, bolestan, u samrtničkoj postelji, ali je bio prisiljen da dođe na sud da izjavi da je sve što je rekao pogrešno. On mora da je bio jako duhovit čovek. Rekao je: "Da, ako vas to vređa, izjavljujem da je sve što sam rekao pogrešno - da se Zemlja ne okreće oko Sunca, već da se Sunce okreće oko Zemlje." Svi su izgledali sretno, a onda je Galileo rekao: "Ali gospodine, ništa se neće izmeniti mojom izjavom. Zemlja će i dalje da se kreće oko Sunca - moja izjava ne čini nikakvu ra zliku! Ako vas je uvredila moja izjava ja ću je povući, mogu da je opovrgnem. Ako želite da napišem drugu raspravu, mogu i to da napišem. Ali time se ništa neće promeniti. Ko mari za moje tvrđenje? Ni Sunce ni Zemlja."
B U D I Š A L A Z A S E B E
Organizovana religija je pokušala da ubije nauku - nisu mogli, jer istina ne može da se ubije. Polako, polako, nauka je zaposela celokupnu teritoriju oqjektivnog sveta. Onda je prirodna tendencija uma... nauka je počela da zahteva ono što ne može da traži. Nauka je napravila istu zabludu kao i organizovana religija, kad je kazivala: "Takođe smo u pravu o objektivnom svetu." Nisu bili u pravu. Bili su u pravu o subjektivnom svetu; o najunu tarnjijem biću postojanja su u pravu. Ali nisu u pravu o njegovoj periferiji, to nije njihova oblast. Ali oni su zahtevali da budu u pravu u vezi oba. Isto je počelo da se događa sa fizičarima, hemičarima i drugim naučnicima. Početkom veka, nauka je postala vrlo arogantna - ista vrsta arogancije, samo se autoritet 491
premestio sa sveštenika na naučnike. Naučnici su počeli da govore: "Ne postoji Bog, i nema d uše i nema svesnosti, i svih tih besmislica." Ta vrsta arogancije je uvek postojala kod čoveka. Još ništa nismo naučili. Ponovo se igra ista igra. Kada nauka postane jako arogantna, prirodno religija postaje veoma de fanzivna. Gubila je, postala je defanzivna. Zato sve što nauka otkrije religija pokušava da prisvoji. Ona pokušava da to nekako uskladi sa sobom, jer jedina joj je mogućnost da sada preživi ako dokaže da je naučna. U početku je to bilo sasvim suprotno. Ako je naučnik hteo da preživi, jedini način je bio da dokaže da je sve što je otkrio u skladu sa svetim knjigama, da to potvrđuje zapise, da nije protivno. Sada je cela stvar sasvim obrnuta. Sada ako religija želi da živi u svetu, neprestano mora da gleda prema nauci. Šta god nauka otkrije, religija odmah na to skače i pokušava da dokaže: "To je ono što mi govorimo sve vreme." Ta teorija "Velikog praska" nema ničeg sa religioznim stavom i religioznom teorijom nastanka . U teoriji Velikog praska nema Boga, tu je sve slučajnost; to nije stvaranje, upamti, jer u tome nema kreatora. Ali religija je vrlo defanzivna, neprestano tragajući za nečim za šta će da se uhvati. Teorija Velikog praska kaže da je to bila iznenadna eksplozija, u velikom bljesku i svetlu, svet je nastao. Uhvati se za to, možeš uvek naći neki način, neki logičan način. Možeš da kažeš: "Da to je u redu, to smo govorili sve vreme. Bog je u početku rekao: 'Neka bude svetlo' - i sada teorija kaže da je bila velika eksplozija, svet je iznenada stvoren." Ali osnovna stvar nedostaje - nemoj da budeš zavaran. Religija je govorila da je Bog rekao: "Neka bude svetlo." Osnova nije svetlo, osnova je Božije kazivanje: "Neka bude svetlo." Taj Bog nedostaje u teoriji Velikog praska: nema Boga, bio je to iznenadan doga đaj, nije to bila kreacija. I još jedna stvar: ta teorija Velikog praska nije potpuno prihvaćena, postoje mnoge druge teorije. To su sve pretpostavke; još nisu dokazane, ništa nije dokazano. U stvari mislim da se nikada neće dokazati kako je nastao svet. To nije moguće, jer niko nije bio da prisustvuje tome, ne možeš da nađeš očevica, zato sve što mogu da urade je nagađanje. A to se dogodilo pre petnaest ili dvadeset biliona godina. N e možeš da budeš siguran da li je pre samo pet hiljada godina, Krišna uopšte postojao ili ne. Ne možeš da budeš siguran čak ni za Isusa, da li je on zaista neka istorijska ličnost ili samo mit - a bio je pre •
•
samo dve hiljade godina. Misliš li da možeš da budeš siguran o nečemu što se dogodilo B pre dvadeset biliona godina? Sve nagađanja. U I dalje ja govorim da svet nije nikada stvoren, nije bilo početka. D Zašto govorim da nije bilo početka? Subuti, to je tako jednostavno. Č ak i ako veruješ I u teoriju Velikog praska moralo je da postoji nešto što je eksplodiralo. Da li misliš da ni šta nije eksplodiralo? Ako je bilo nešto, x, Y, z, - bilo kako da se zvalo, ja nisam mnogo zainteresovan u te gluposti, x, y, z, šta god da je eksplodiralo - ako je nešto bilo pre ek Š splozije, onda eksplozija nije početak. To može biti neki početak ali to nije sam početak. A I kada kažem da nikada nije bilo nikakvog početka, mislim na sam početak. Nešto je L uvek tu - to ili eksplodira ili sporo narasta, u jednom danu ili za šest dana ili u jednom trenutku, nije važno. Moralo je biti nečeg pre toga, jer samo nešto može da nastane iz A nečeg. Č ak i ako kažeš da nije bilo ničeg, i da je to nastalo iz ničega, .onda je tvoje ništa bilo puno nečega, to nije zaista ništa. Z Stoga kažem da nikada nije bilo nikakvog početka i nikada neće biti nikakvog kraja. A Možda nekakav početak, možda mnogi počeci i možda mnogo krajeva, ali nikada prvi i nikada poslednji. Uvek smo u sredini. Postojanje nije kreacija nego kreativnost. Nije to da ona počne jednog dana i jednog dana završi. Ona se nastavlja i nastavlja; to je jedan S tekući proces. E Zato, Subuti, kažem da su sva ta nagađanja beskorisna, i nema potrebe za njima, i B ona ne služe nikakvoj svrsi. To je takođe bio Budin pristup. Kad god je neko postavljao E pitanje kao: "Ko je stvorio svet?" - kao da je svet ikada bio stvoren ili nije stvoren - Buda bi odgovorio drugim pitanjima. Pitao bi: "Ako je određeno ko je stvorio svet, da li će to T pomoći tvom prosvetljenju? Da li će to pomoći da postaneš tiši, meditativniji, svesniji?" Osoba bi sigurno odgovorila: "To neće pomoći. Nije važno ko je stvorio svet. To neće pomoći mom prosvetljenju i to me neće učiniti meditativnijim." Onda Buda kaže: "Zašto se onda mučiti oko svega toga? Misli o stvarima koje mogu da pomognu da postaneš meditativniji, misli o stvarima koje mogu da ti pomognu da se oslobodiš od svih ego-prianjanja, misli o stvarima koje na kraju mogu odvesti u stanje samadija." Moj pristup je isti: to su sve nevažna pitanja. I zbog tih nevažnih pitanja, bilo je tako mnogo kontroverzi kroz vekove i hiljade ljudi su straćile život raspravljajući ko je stvorio svet, kada tačno, koji je bio datum - i tako dalje i tako dalje. Mislim da su ti ljudi bili neurotičari. Ne mislim da su bili zdravi, normalni, razumni 493 ljudi. Koga briga? Zbog čega? To uopšte nije važno, to je nebitno .
v
Cetvrto pitanje: Voljeni Ošo, šta je tajna šale?
Iznenadan neočekivan obrt, to je tajna šale - otkrivanje. Ti očekuješ nešto a to se ne dogodi; ono što se dogodi je potpuno apsurdno a opet ima svoju logiku ... smešno je a opet nije nelogično. To je ono što iznenada u tebi postane smeh. Vidiš da je to smešno, a ta kođe i njegovu logiku. To je neočekivano - ako je očekivano, onda ti ne donosi smeh. Ako znaš vic onda te ne zasmejava, jer sada znaš, sve je očekivano. Dva insekta su živela na groblju. jedan reče drugom: "Hoćeš li da noćas vodimo lju bav u mrtvom Ernestu?" Sad, siroti mrtvi Ernest. . . ! jedan Englez je na svom prvom putovanju u Ameriku otišao, po prvi put, u jedan od onih stojećih, komičarskih, noćnih klubova. Pošto je popio nekoliko pića, svetla su se pri gušila i Henri jangmen je izašao pod svetla reflektora i pozdravio gomilu sa gegom koji je njegov zaštitni znak: "Uzmite moju ženu ... molim vas ." Gomila se grohotom smejala. Englez je bio impresioniran. "Boga mi" reče sebi: "mo ram to da zapamtim i pokušam to sa momcima kod kuće." Sad, kad neko kaže: "Uzmite moju ženu," očekujete da će reći: "na primer." "Uzmite moju ženu na primer." Ali on kaže: "Uzmite moju ženu," onda tišina, mala pauza... "molim vas." To je neočekivano. Nekoliko nedelja kasnije, u Londonu, on je izašao pred mikrofon, na sastanku u nje govom klubu, i sa velikim samopouzdanjem, izvalio: "Uzmite u obzir moju ženu. Molim vas." Sad je cela stvar propala. Samo jedna reč daje tome lepotu. Tajna šale je da vas dovodi do tačke kada iščekujete, očekujete, da će to da se dogodi; onda se to ne dogodi. A ono što se dogodi je tako iznenadno ... i pošto ste očekivali nešto, došli ste u tenziju, a onda se iznenada nešto drugo desilo, i tenzija je došla do takvog vr hunca da je eksplodirala. Vi ste potpuno u smehu. To je ogromno otpuštanje, to je velika meditacija. Ako možete potpuno da se smejete, to će vam dati trenutak bezvremenosti,
neuma. Um živi logično sa očekivanjima, smeh je nešto što dolazi sa one strane. Um uvek nagađa šta će se dogoditi, ispipava. I desi se nešto što je potpuno suprotno njegovim oče kivanjima: on jednostavno stane na trenutak. I to je trenutak kada um staje, kada smeh dolazi iz vašeg trbuha, grohotan smeh. Celo vaše telo ulazi u spazam, to je orgazmično. Dobar smeh je strahovito meditativan. jedan Engleski džentlmen je otišao kod svog hirurga i rekao: "Staro momče, imam tu prokletu želju da budem Irac. Možeš li da izvedeš neku operaciju da me načiniš ta kvim?" "Pa," odgovori hirurg: "to je malo rizičan posao, znaš. Treba da odstranimo devede set posto tvog mozga." "Učini to," odgovori Englez. Kada se probudio posle operacije našao se u krevetu okružen licima zabrinutih dok tora. Njegov hirurg je istupio napred i kazao: "Strašno nam je žao, staro momče, ali tokom operacije stari skalpel je skliznuo i slučajno smo uklonili sto posto tvog mozga!" "Ah, jebeš ga, ne brini drugar!" Peto pitanje:
B U D I Š A L A Z A S E B E
Voljeni Ošo, šta je tvoja poruka ukratko? •
Paranirvana - bolje poznata u komuni kao Parinibana - Budina poruka ukratko je: Budi svetlo sam sebi. A moja? Budi šala sam sebi! v
Sesto pitanje:
,
Voljeni Ošo, zašto ja uvek mislim o novcu?
čemu još ima da se misli? Novac je moć. Svi drugi misle o novcu, ne brini. Cak i oni koji misle o drugom svetu... oni imaju drugačije novčiće ali oni takođe misle o novcu. Novac predstavlja moć, sa nov cem možeš da kupiš moć. o
v
495
Vaši sveci takođe misle o novcu - oni to nazivaju vrlinom. Vrlinom možete da kupite bolje kuće na nebu, bolja kola, bolju ženu. Nekoliko ljudi nije toliko pohlepno, oni misle samo o novcu koji ima vrednost u ovom svetu. A neki ljudi su pohlepniji, oni misle o dru gom svetu. I ako misliš o vrlini kako bi postigao raj. šta je to nego novac? Čovek prestaje da misli o novcu samo kada počne da živi u sadašnjosti. Novac je bu dućnost; novac je sigurnost za budućnost, garancija za budućnost. Ako imate dobar račun u banci vaša budućnost je bezbedna. Ceo svet razmišlja u terminima novca. Oni koji razmišljaju u terminima politike moći misle u terminima novca, jer novac nije ništa do simbol moći. Zato možete da nastavite da sakupljate sve više i više novca, ali nikad vas ne napušta želja da imate još više - jer žeđ za moći je neograničena, nema kraja. Ljudi su žedni moći jer su duboko dole prazni. Nekako žele da ispune tu prazninu sa nečim - to može biti novac, moć, prestiž, poštovanje, karakter, vrlina. Sve može biti od koristi, oni žele da ispune svoju unutrašnju prazninu. Postoje samo dve vrste ljudi na svetu: oni koji pokušavaju da ispune svoju unutraš nj u prazninu, i ona vrlo retka, dragocena bića, koja pokušavaju da vide unutrašnju pra zninu. Oni što pokušavaju da ispune, ostaju prazni, frustrirani. Nastavljaju da sakupljaju otpatke, ceo njihov život je uzaludan i besplodan. Samo druga vrsta, vrlo dragoceni ljudi koji pokušavaju da gledaju u svoju unutrašnju prazninu bez bilo kakve želje da je ispune, postaju meditanti. Meditacija je gledanje u svoju prazninu, prihvatanje sa dobrodošlicom, uživanje u njoj, bivanje u jedinstvu sa njom, bez želje da je ispuni - nema potrebe, jer je već puna. Izgleda prazno jer nemate pravi način da je vidite. Vidite je kroz um; to je pogrešan način. Ako stavite um na stranu i pogledate u svoju prazninu, ona ima strahovitu lepotu, ona je božanska, preliva se radošću. Ništa više nije potrebno. Samo tada osoba prestaje da misli o novcu, prestaje da misli o moći, prestaje da mi sli o raju - jer je već u raju, jer je već bogata, jer je već moćna. Ali obično, Ramdas, to nije samo sa tobom; svi misle na jedan ili drugi način o novcu . Dve majke su razgovarale. Jedna reče drugoj: "Nisam te videla dugo vremena. Kako je tvoj sin, šta radi? Ona odgovori: "Moj sin je slavan glumac u Holivudu i stiče bogatstvo. Upravo gradi kuću koja košta trista hiljada dolara. Šta radi tvoj sin?"
Druga majka reče: "Mom sinu je još bolje. On je peder i živi u Holivudu. Upravo se uselio kod nekog glumca koji ima kuću od trista hiljada dolara." Mlada žena je odlučila da stavi na stranu nešto novca za crne dane, i obavestila je svog muža da, svaki put kada vode ljubav, očekuje da on stavi pet dolara u kasicu prasicu. Te noći, kada je krenuo, ona ga je podsetila na zahtev. On je našao da ima samo četiri dolara u novčaniku i tako se žena složila na samo četiri petine ljubavi. Međutim kako je njena strast narasla, ponudila je da mu pozajmi dolar do sutra. Rejčel je trudna, i Sem, njen muž, vrlo temperamentan čovek, pati zbog celi bata. Rejčel, koja vodi domaćinstvo, sažali la se na njega i dala mu sto talira da poseti javnu kuću. Kada je Sara, susetka, videla Sema, kako trči iz kuće, pozvala ga je: "Gde tako trčiš? Izgledaš tako sretan?" Sem joj pokaza novac i reče da će da ga potroši na lepu mladu devojku. "Daj mi novac!" predloži zgodna Sara, "Nećeš zažaliti, videćeš!" Rejčel je uskoro saznala za to. Vrlo ljuta, eksplodirala je, "Kučka! Kada je ona, prošle godine, bila trudna učinila sam isto to za Isaka, njenog muža, besplatno!"
B U D I Š A L A Z A S E B E ....
Ljudi neprestano misle o novcu, novcu i novcu. Nije to kod tebe ništa posebno, Ram das, ti si normalno nenormalna osoba, neurotičan kao i svi drugi. Ali molim te izađi iz te neuroze. živi trenutak, odbaci budućnost, i novac gubi svoj glamur. živi trenutak sa takvom potpunošću i odbaci, kao da nema drugih trenutaka koji će ti opet doći, kao da je ovo poslednji trenutak. Onda te sva želja za novcem i moći jednastavno napusta. Ako iznenada saznaš da ćeš umreti danas, šta će se desiti? Da li ćeš i dalje biti zain teresovan za novac? Iznenada će te sva želja za novcem napustiti. Ako je ovo poslednji dan, ne možeš da ga traći š misleći o sutrašnjem, da imaš više novca u svetu; neće posto jati sutra. Pošto živimo u sutrašnjim danima, novac je postao jako važan. I pošto ne živimo, mi samo imitiramo druge, novac je postao jako važan. Neko pravi kuću, i sada se osećate jako inferiorna. Niste uopšte bili nezadovoljni svojom kućom samo pre par dana, ali sada je taj čovek napravio veću kuću: javlja se poređenje, i to povređuje, vređa vaš ego. želeli 497 bi da imate više novca. Neko je uradio nešto drugo, i vaš ego je uznemiren. v
Odbacite poređenje i živite zaista lepo. Odbacite poređenje i možete da uživate u životu, u potpunosti. A osoba koja uživa u svom životu, nema želju za posedovanjem, jer zna da prave stvari u životu koje su vredne uživanja ne mogu da se kupe. Ljubav ne može da se kupi. Da, seks može da se kupi. Zato onaj ko zna šta je ljubav neće biti zainteresovan za novac. Ali onaj ko ne zna šta je ljubav, obavezno ostaje zainte resovan za novac, jer novcem može da se kupi seks, a seks je sve što on zna. Ne možete da kupite zvezdanu noć. Onaj ko zna da uživa u noći punoj zvezda, neće mnogo mariti za novac. Ne možete da kupite zalazak sunca. Da, možete da kupite Pikasa - ali onaj ko zna da uživa u zalasku sunca neće uopšte biti zainteresovan za kupovanje slike. život je takva slika, film, živa slika. Ali ljudi koji ne znaju da gledaju zalazak sunca spremni su da kupe Pikasa za milione dolara. Neće znati čak ni kako da ga okače, da li je naopako ili uspravno, ali oni žele dru gima da pokažu da imaju Pikasovu sliku. Čuo sam da je jednom bogataš došao kod Pikasa; želeo je dve slike, odmah, i bio je spreman da plati koliko bude tražio. Pikaso je tražio neverovatnu sumu - misleći da ovaj neće biti u stanju to da plati - jer bila je spremna samo jedna slika. Ali bogataš je bio spreman da plati. Tako je Pikaso ušao unutra, isekao platno na pola, i bogataš je mislio da su to bile dve slike. Čuo sam još jednu priču: na jednoj izložbi, Pikasovoj izložbi, ljudi su se divili njego vim slikama. Svi kritičari su se okupili oko izvesne slike koja je izgledala najapsurdnije, stoga i najprivlačnije - jer kada je nešto apsurdno to je izazov za vaš intelekt, i svaki kri tičar je želeo da pokaže da razume šta je to. I onda je došao Pikaso i rekao: "Cekajte. Neka budala je to okačila naopako. Dozvolite da je prvo postavim ispravno." I oni su iskazali veliko divljenje za sliku! v
Ako znate kako da uživate u cvetu ruže, zelenom drvetu u dvorištu, planinama, reci, zvezdama, Mesecu, ako znate da uživate u ljudima, nećete biti tako mnogo opsednuti novcem. Opsesija se javlja jer smo zaboravili jezik slavlja. Stoga je novac postao jedina stvar za hvalisanje - vaš život je tako prazan. Neću vam reći da odbacite novac. To vam je kazivano kroz vekove; to vas nije izmenilo. Reći ću vam nešto drugo: slavite život, i opsednutost novcem automatski nestaje. I kad ode sama po sebi, ne ostavlja ožiljke, ne ostavlja rane za sobom, ne ostavlja za sobom trag.
Sedmo pitanje: Ošo šta je m udrost?
Stefan Kran piše: sreo sam proroka, držao je u rukama knjigu mudrosti. "Gospodine," obratio sam mu se, "dozvoli mi da čitam." " D ete . . ." poce on. "Gospodine," rekoh, "ne mislite da sam dete, jer već znam mnogo od toga što držite." "Ah, mnogo!" smešio se on. Onda je otvorio knjigu i držao je preda mnom. Čudno, da sam tako iznenada oslepeo. v
B U D I Š A L A
Mudrost nije znanje. Učena osoba je ne može videti, slepa je. Samo nevina osoba je može videti, samo dete, samo ona osoba koja ništa ne zna, ona koja funkcioniše iz stanja Z neznanja, može znati šta je mudrost. Mudrost nema ništa sa znanjem, baš ništa; ima veze A sa nevinošću. Neophodno je nešto čistote srca, potrebno je nešto praznine bića da bi ra sla mudrost. S "Samo oni koj i su kao mala deca moći će da stupe u carstvo Božije" Da, Isus je u E pravu. Znanje dolazi spolja, mudrost se otkriva iznutra. Znanje je pozajmljeno, mudrost je B originalna. Mudrost je vaš uvid u postojanje - ne Budin uvid, ne Atišin uvid, ne moj uvid, E već vaš uvid, apsolutno vaš uvid u postojanje. T Kada ste u stanju da vidite, bez prašine znanja na ogledalu vaše duše, kada je vaša duša bez ikakve praŠine znanja, kada je ona samo ogledalo, ona reflektuje to što je. To je mudrost. Taj odraz toga što jeste, to je mudrost. Znanje godi egu, mudrost se dešava tek kad je ego otišao, kada je zaboravljen. Zna nje se može naučiti; univerziteti postoje da vas nauče. Mudrost se, ne može naučiti, ona je kao infekcija: treba da budete sa mudrim, treba da se krećete sa mudrim, i samo tada će nešto početi da se kreće u vama. Kretanje u učeniku nije izazvao majstor, nije pod zakonom uzroka i posledice. To je ono što je Karl Gustav Jung zvao "sinhronicitet". Majstor je tako ispunjen tišinom, tako preplavljen nevinošću, da njegovo prisustvo pokreće proces u vama, jednostavno pokreće proces u vama. Ništa se ne prenosi; vaše unutrašnje biće počinje da se priseća da: "Ja imam isto blago kao i moj majstor, samo sam prosto zaboravio na to. Premestio sam se 499
I
u spoljašnje, držeći unutrašnje u pozadini. Blago nije izgubljeno već samo zaboravljeno; Zaspao sam." I osoba koja spava najviše što može je da sanja da je budna. Ali to je takođe san. Taj san je znanje. Osoba koja spava i misli da zna... to je znanje. Ali osoba koja je zaista pro buđena je mudra. Znanje je lažno, plastična zamena za mudrost. Mudrost je istinsko znanje - pre spoznavanje nego znanje, jer ono nema ispunjenja. Nastavlja da raste, i nastavlja da teče. Covek mudrosti nastavlja da uči: nikada ne prestaje. Ne budite učeni, budite mudri. v
I poslednje pitanje:
v
Covek odgovori: "Hoću da budem glumac. Hoću da igram Hamleta!" . "Da li se šališ iii si stvarno poludeo?" pitao je režiser. "Visok si samo metar i po, i imaš takav akcent da bih mogao nožem da ga sečem. Šta ti možeš da radiš?" Mali čovek reče: "Hoću da glumim. Daj mi šansu." Konačno režiser se predao. "Penji se na pozornicu i probaj." Mali čovek izađe na scenu. Nekako je izgledao mnogo viši i pun energije. Počeo je da govori jakim glasom i savršenim kraljevskim engleskim: "Biti il' ne biti... " Kada je završio, nastao je muk. Svi su bili zapanjeni. Režiser reče: "To je neverovatno." Ostali glumci rekoše: "Zadivljujuće." Mali Jevrejin samo sleže ramenima i reče: "To je gluma!"
B U D I Š A L A
Dosta za danas.
Voljeni Ošo, ko si ti i šta ti radiš?
Krišna Prem, ja nisam, i ja ništa ne radim. Ali nešto se dešava, nešto strahovito se dešava - to je druga stvar, to nema nikakve veze sa mojim radom. "Ja nisam". Kada to kažem, mislim da nema personalnosti, nema osobe, već samo prisustvo. A prisustvo bez osobe izgleda skoro kao odsustvo. To je. Osoba nije prisutna. Ja sam samo šuplji bambus, i ako čujete neku muziku onda to mora biti od Boga, nije od mene; nema nikakve veze samnom. Ja nisam tu, potpuno sam nestao. U tome je pro svetljenje. To Atiša naziva bodićitom. Ali stvari se dešavaju, one se uvek dešavaju. Kada god osoba nestane i postane pri sustvo, neizmerno vredne stvari se dešavaju oko nje. Veliki sinhronicitet počinje da funk cioniše. Oni koji su dovoljno hrabri da priđu dovoljno blizu takvom prisustvu počinju da se menjaju, bez napora, samo čist sklad, počinju da postaju potpuno drugačija bića, samo prisustvujući u polju bude, u energetskom polju majstora. Ja ništa ne radim Krišna Prem, i ja nisam. Ali i dalje vidiš da dolazim, hodam, razgo varam sa vama, činim ovo i ono. Zbog toga ću ti ispričati priču:
Z A S E B E
,
v
Holivudski režiser je jednom pustio glas da traži glumca koji bi glumio Sekspirovog Hamleta. Glumac bi morao da bude visok, preko metar i osamdeset, mlad, energičan i da odlično vlada jezikom. Jednog dana, na kastingu, pojavilo se mnogo finih, visokih mladića, ali među njima je bio mali postariji Jevrejin sa teškim jevrejskim akcentom. Režiser ga je odmah izveo i LI pitao: "Sta ti hoćeš?" v
501
o o
Š
u
Većina nas živi svoje živote u svetu vremena, u uspomenama iz prošlosti i očekivanju budućnosti. Samo retko dotaknemo bezvremenu dimenziju sadašnjosti - u trenucima iznenadne lepote, ili iznenadne opasnosti, u susretu sa voljenom osobom ili iznenađeni neočekivanim. Samo retki ljudi su iskoračili iz sveta vremena i uma, njegovih ambicija i takmičenja, i počeli da žive u svetu bezvremenosti. I oni što jesu, samo je nekoliko poku šalo da deli svoje postojanje. Lao Ce, Gotama Buda, Bodidarma... ili u skorašnje vreme Gurđijev, Ramana Maharši, OŽ. Krišnamurti - njih su njihovi savremenici smatrali ek scentricima i ludacima; posle smrti zvali su ih "filozofima". I vremenom su postali legende - ne ljudska bića od krvi i mesa, već više mitološka predstavljanja naše kolektivne želje da prerastemo našu ništavnost i trivijalnost, besmislenost našeg svakodnevnog života. Ošo je jedan onih koji su otkrili vrata postojanja. Njegov je život u bezvremenoj di menziji sadašnjosti - sam je sebe zvao "istinskim egzistencijalistom" - posvetio je svoj život provociranju drugih da otkriju ista vrata, da izađu iz sveta prošlosti i budućnosti, i nađu sebe u svetu večnosti. Ošo je rođen u Kušvadi, Mađa Pradeš, Indija, 1 1 . decembra 1 9 3 1 . Od najranijeg de Linjstva bio je buntovnog i nezavisnog duha, insistirajući na ličnom iskušavanju istine pre nego na sakupljanju znanja i verovanja koja pružaju drugi.
Posle prosvetljenja, u dvadeset prvoj godini, Ošo je završio svoje akademske studije i proveo nekoliko godina predajući filozofiju na univerzitetu Đabalpur. U međuvremenu je putovao Indijom držeći predavanja, izazivajući ortodoksne religiozne lidere na javnu raspravu, dovodeći u pitanje tradicionalna verovanja, i upoznaj ući ljude svih životnih staza. Mnogo je čitao, sve što je mogao da nađe, da bi proširio svoje razumevanje sistema verovanja i psihologiju savremenog čoveka. Kasnih šezdesetih Ošo je počeo da razvija svoju jedinstvenu dinamičku meditativnu tehniku. Savremeni čovek, kaže on, opterećen je zastarelom tradicijom prošlosti i strahovanjima savremenog života, zato mora da prođe kroz dubok pročišćavajuć proces pre nego što može da se nada da otkrije bez-misaono, opušteno stanje meditacije. U ranim sedamdesetim, prvi zapadnjaci su čuli za Oša. Do 1974 oko njega je bila osnovana komuna u Poni, I ndija, i kapi posetilaca sa Zapada su uskoro postali poplava. Tokom njegovog rada, Ošo je govorio o praktično svakom aspektu razvoja ljudske svesti. On je izvukao suštinu onoga što je važno za duhovno istraživanje savremenog čoveka, zasnovano ne na intelektualnom razumevanju već provereno na njegovom vlastitom ži votnom iskustvu. On ne pripada tradiciji - "Ja sam početak potpuno nove religiozne svesti," kaže, "Mo lim vas, ne povezujte me sa prošlošću - ona čak nije ni vredna prisećanja." Njegovi govori učenicima i tragaocima iz celog sveta, su bili objavljeni u više od šest stotina knjiga, i prevedeni na preko trideset jezika. On kaže: "Moja poruka nije doktrina, nije filozofija. Moja poruka je određena alhemija, nauka transformacije, zato samo oni koji su spremni da umru takvi kakvi su i da se ponovo rode u nečemu tako novom, da čak to ne mogu sada ni da zamisle... samo tih nekoliko hrabrih ljudi biće spremno da slušaju, jer će slušanje biti rizično. "Slušajući, vi preduzimate prvi korak ka ponovnom rađanju. Zato to nije filozofija od koje možete da napravite jedan mantil i da idete okolo da se hvališete. To nije doktrina u kojoj ćete naći utehu za mučna pitanja. Ne, moja poruka nije neka verbalna komunika cija. To je daleko opasnije. To nije ništa manje do smrt i ponovno rođenje." Ošo je napustio svoje telo 19. Januara 1990, kao posledica trovanja od strane age nata Američke vlade, dok je bio držan inkognito u pritvoru zbog tehničkog prekršaja imigracionih zakona 1985. Njegova ogromna komuna u Indiji nastavlja da bude najveći centar za duhovni rast na svetu privlačeći hiljade internacionalnih posetilaca koji su došli da sudeluju u meditaciji, terapiji, radu na telu i kreativnim programima, ili samo da iskuse život u polju bude.
O O Š U T
503
.
* * * *
O Š OVA I N T E R NAC I O NALNA KO M U NA
Za v i še informacij a :
WWW.OSHO.COM
Sveobuhvatan veb sa i t n a nekol iko jezika. koj i u k ljučuj e v ideo o b ilazak Meditativnog Centra u P�n i. I n d ija. kalendar kurseva koj i se tamo održavaju, katalog knj iga i kaseta, spi sak Oshovih infonnativnih centara u ce lom svetu i izbor Oshovih predavanja.
ašova internacionalna komuna u Poni, I ndija, je najveći svetski centar za duhovni razvoj. To je mesto susretanja i duhovni dom stotine hiljada ljudi iz skoro svake zemlje na svetu. Vođena vizijom prosvetljenog majstora aša, komuna se može opisati kao labo ratorija, jedan eksperiment u stvaranju "Novog čoveka" - koji živi u harmoniji sa sobom i svojom okolinom, i koji je slobodan od svih ideologija i sistema verovanja koji sada dele covecanstvo. "
"
Svestranost ašove komune nudi stotine radnih oblika, grupa i treninga, što pred stavlja njegovih devet različitih škola: ašova škola centriranja ašova škola kreativnih umetnosti ašova internacionalna akademija umetnosti lečenja ašova akademija meditacije ašova škola misticizma ašov institut za Tibetansko merenje pulsa ašov centar za.transformaciju ašova škola zen borilačkih veština ašova akademija zen sportova i fitnesa Svi ovi programi su načinjeni da pomognu ljudima da nauče meditaciju: pasivno svedoče nje misli, emocija, i akcija, bez suđenja ili identifikacije. Za razliku od mnogih tradicionalnih Istočnjačkih disciplina, meditacija u ašovoj komuni je neodvojiv deo sva kodnevnog života - rada, odnosa ili samog postojanja. Rezultat je da ljudi ne odbacuju svet već unose u njega duh svesnosti i slavlja, u dubokom poštovanju prema životu. U žiži, tokom dana, u komuni je skup Bratstva belih haljina. avo dvočasovno slavlje muzike, plesa, i tišine, sa ašovim predavanjima, jedinstveno je - potpuna meditacija u sebi gde se hiljade tragalaca, po ašovim rečima, "rastapaju u moru svesnosti."
Osho In ternational, Njujork E-Ma i l : oshointemationa l w)oshoin ternational .com =
www. osho.com/os hointernational
o AUTORU Oshovo učenje prkosi sv im kategorizacijama, pokrivajući sve od pojed inačne
potrage za smi slom do naj h itnij i h društven ih i političkih tema sa koj ima s� sllo � ava . dana šnje dl1lštvo. Njegove knjige nisu napisane, već su prenesene sa audiO I V ideo zapisa nj egov ih vanvremen skih predavanja, koje je on održavao s lušaoc Bn
Salldej TaJIlIs
u Londonu opisao kao
jednog od ,. 1 000 najznačaj n ij ih lj udi 20. veka" , a američki autor Tom Robins kao .. najopasnijeg čoveka posle I susa Hrista".
. Osho je rekao o svom sopstvenom radu da on pomaže da se stvore uslOVI za
rađanje nove vrste ljudskog b ića. On j e često opisivao to novo ljudsko biće kao ,.ZOI·ba Buda" - podjednako sposobno za uživanj e u zemaljskim zadovolj stv i m a kao Grk Zorba i tihu vedrinu Gotama Bude. Zajednička nit koja se prov lači kroz sve aspekte Osho\'og rada j e v izija koja obuhvata podjednako bezvremenu mudrost istoka i n ajv iše potencij a l e zapadne nauke i tehnologije. Osho j e takođe poznat kroz svoj revolucionarni doprinos nauci unutrašnje transformacije. sa prilazom da na med itacij i utiče ubrzani · tempo savremenog života. Nj egove jedins tvene .. Aktivne Med itacije" os lobode nagom ilan i stres te la
i
su stvorene da pre svega
uma. takoda j e lakše iskusiti opušteno stanje
med itac i i e oslobot1eno m is l i . o
Dostupna su i dva autobiografska Osho\'a dela: A utobiografija Duhovno Nepravilnog Mistika Otlb/esci Z/utllog Detinjstva
505
