267147160-Okovana-žudnjom.pdf

Okovana žudnjom

1. poglavlje

N

ikodemus Markunsen je ustao da se rukuje sa svojim advokatom. Mišići su ga boleli od silne napetosti koju je uložio da bi prikrio prave reakcije tokom razgovora. - Znam da je to škakljiva tema - pokušao je da ga umiri advokat. Nik je ledenim pogledom odbio to pretvorno saosećanje. Doduše, verovao je Sebastijenu, ali samo u smislu poslovnih aspekata medijske kuće koju je Nik od nestanka Olafa Markusena teškom mukom održavao. Sebastijen je prvi predložio Nika za direktora firme, uprkos nedostatku iskustva, verujući u njegovu sposobnost. Iako mu je Nik bio zahvalan na ukazanom poverenju, nije ih vezivalo pravo prijateljstvo. Nik se uglavnom trudio da izbegava bliskost. - Hvala na savetu. Posle gotovo godinu dana krajnje je vreme da se to razmotri. Blagovremeno ću vas obavestiti o daljim koracima. Sebastijen je oklevao, kao da je hteo još nešto da doda, ali Nik je nestrpljivo pogledao na sat. - Naglašavam da bi mnogo pomoglo ako bismo dobili pristanak oba bliska rođaka - požurio je da kaže advokat. - Razume se - promrmljao je Nik. Advokat je klimnuo glavom i otišao. Nik je smislio konkretan plan za tu „blisku rođaku” i tokom razgovora sa advokatom poprimao je sve jasnije obrise... Seo je za radni sto i uzeo u ruke pismo koje mu je jutros stiglo kurirskom dostavom. Preleteo je pogledom po redovima na papiru. ”Nik, ne prolaze mi kreditne kartice. Molim te, reši to pa mi nove kartice pošalji u Rozdejl. Ovog vikenda selim se tamo na neko vreme. Ro” Najpre ga je to razljutilo, ali onda mu je sinulo da bi Rovenino egocentrično ponašanje moglo da mu koristi. Pošto očito ne zna zašto su joj pre dva meseca blokirane kreditne kartice, Nik će morati da je upozna sa činjeničnim stanjem, što je, uostalom, Olaf odavno trebalo da učini. Moraće da odraste i preuzme odgovornost.

2 Okovana žudnjom

Rozdejl Osećaj spokoja obavio je Rovenu O’Brajen kada se popela na brežuljak s pogledom na vinograde, u čijem se središtu uzdizala siva kuća od klesanog kamena s prozorima u gotskom stilu. Stara engleska gazdinska kuća odudarala je od bele peščane plaže i tirkiznoplavog mora u pozadini. Na ovom sredozemnom ostrvu preovlađivala su u belo okrečena zdanja, ali je Rovena svim srcem volela ovo imanje, na kojem se osećala slobodnom. Poslavši sav prtljag, doputovala je putničkim trajektom, što se ispostavilo kao terapeutska mera jer joj je trebalo vremena da se pripremi za prazninu u voljenoj kući. S gorko-slatkim ukusom u ustima prešla je preko travnjaka do stepeništa primetivši da je prtljag čeka na verandi. Nadala se da vrata nisu zaključana pošto je svoj ključ zaturila. Poslala je poruku kućepaziteljki, ali nije bila sigurna u to da li ju je Ana primila. Rovenin mobilni nije bio u funkciji. Vrata su bila otključana. Zastala je jer je čula prigušene šumove na spratu. Teški, muški koraci... Za trenutak se ponadala da su majka i očuh živi, tu u kući. A onda se pojavio Nik. Kao gromom pogođeno, njeno je telo, kao i uvek, snažno reagovalo na njegovu blizinu. Srce joj je tuklo u grlu. Pre nepune dve godine, u trenutku slabosti, besramno mu se bacila u naručje. Od tada se njenim patnjama pridružilo i poniženje zbog njegovog odbijanja, ali ga je mudro prikrivala. Bio je neodoljiv. Toliko je privlačnih muškaraca na svetu, ali retko koji predstavlja ovako savršenu kombinaciju plavokosog vikinškog ratnika i disciplinovanog vojnika, odlučne brade i blistavih čeličnosivih očiju. Osim što je dobro izgledao, Nik je odisao superiornošću. Oduvek je bio veoma samouveren, a u međuvremenu se domogao uticajne i autoritativne pozicije. Stojeći pred njim, Rovena je zadrhtala. Instinktivno je oko sebe podigla barijeru, jer bi se u suprotnom izložila opasnosti da se do ušiju zaljubi u njega. Nik ju je mrzeo od prvog dana, što je bilo dovoljno bolno samo po sebi, ne računajući očito gađenje koje je pokazao kada je pokušala da ga poljubi za svoj dvadeseti rođendan. Neprestano je uveravala sebe u to da je njegova odbojnost ne dira. - Kakvo bajno iznenađenje - izgovorila je snažnim irskim akcentom, koji je proslavio njenu majku. Većini muškaraca zavrtelo bi se u glavi od osmeha kojim ga je počastila. - Zdravo, Nik. Njen pozdrav se odbio od njega. - Rovena. 3 Okovana žudnjom

Nikov strogi ton bio joj je pravi izazov. Stajao je zureći u nju. - Ako si mi poslao poruku, nisam je dobila. Ne radi mi mobilni - okačila je torbicu na gelender pored njega. - A šta misliš, zašto ne radi? Naježila se. U njegovom govoru osećao se blagi američki akcenat s daškom britanskog elitnog internata. - Pojma nemam - ušla je u dnevnu sobu, nemarno prebacivši jaknu preko naslona sofe. Potpetice čizama odzvanjale su na poliranom podu, bolno je podsećajući na prazninu kuće. Najednom se dosetila da je Nik ovde možda iz istog razloga kao i ona. Ipak, njegovo lice nije odavalo trag čežnje za rodnim krajem. Stajao je prekrštenih ruku, što je isticalo njegove snažne mišiće. - Ni ja nisam računao na to - primetio je suvo. - O čemu pričaš? - Rovena nije gubila nadu da će jednoga dana otkriti trunčicu čovečnosti u njemu. Ali Nik će zauvek ostati hladan prema njoj i s tim se mora pomiriti. Skinula je široku traku s glave i prstima rasplela svetlucave tamne pramenove. - Mobilni ti je otkazao u isto vreme kad i kreditne kartice - objasnio je. - Ne uočavaš očiglednu vezu? Još uvek je provlačila prste kroz kosu primetivši da Nik zadovoljno odmerava njene obline. Mora se usredsrediti na verbalan sukob s njim da bi se odbranila od pogubnog uticaja njegove neodoljive privlačnosti. Iako možda ne bi škodilo njegovu zainteresovanost okrenuti protiv njega. Odmalena su je učili kako da na najbolji način iskoristi svoju lepotu. Bila je svesna svog uticaja na muškarce iako je kod ovog primerka muškog roda još uvek izostajala jasna pozitivna reakcija na njene čari. Bar do sada... Podbočila se, svesno zauzevši seksi stav. - Nisi morao da prevališ toliki put da bi mi doneo nove kreditne kartice. Znam da si veoma zauzet. Dakle, šta ovo treba da znači? Uželeo si se porodice? Njegov ledeni pogled sve joj je rekao. Možda je njena majka deset godina bila ljubavnica njegovog oca, ali to Rovenu nije činilo članom porodice. - Zapravo i jesam prilično zauzet - potvrdio je. - Ja radim i zarađujem novac, a ti to, očito, ne možeš da pojmiš. Rovena je prebacila težinu na drugi kuk usmeravajući njegovu pažnju na sredinu svog tela. Ali činilo se da trenutno nije bio impresioniran njenim vitkom telom i dugim nogama. Zapravo je delovao iznervirano. Neka, jer se i ona tako osećala! - Ove noge plešu od moje četvrte godine, naravno da znam šta znači raditi. 4 Okovana žudnjom

- Ne bih to nazvao radom. Ti, zapravo, unovčavaš renome svoje majke, a ne sopstveni talenat. Još ćeš pokušati da me ubediš da je honorar za tvoje pojavljivanje u jednom klubu zarađen novac. Ne tvrdim da se prostituišeš, Rovena, samo kažem da nikada nisi imala pravi posao niti si zaradila novac za život. Čuo je za disko klub? Naravno da jeste. Paparaci su zabeležili svaki trenutak, što je bila poenta. Roveni je bilo neprijatno što je bila primorana na takav nastup dok joj se majka još uvek vodila kao nestala. Ali minus na računu nije joj ostavio izbor. Pritom taj novac nije potrošila na sebe, ali tu prljavu malu tajnu radije će zadržati. Olaf je razumeo odgovornost koju je osećala prema ocu. Od Nika nije očekivala razumevanje. - Ozbiljno mi prebacuješ to što unovčavam majčin renome dok je tvoje jedino zanimanje to što si nečiji sin? - uzvratila je. Ni slutio nije koliko je grešio u proceni renomea njene majke. Kasandra O’Brajen gurnula je Rovenu na pozornicu jer sama više nije dobijala angažmane. Godinama je važila za nepodnošljivo nepouzdanu divu sa izraženom naklonošću prema oženjenim muškarcima. - Moja situacija sasvim je drugačija - branio se Nik. - Naravno da jeste. Ti si uvek i u svemu u pravu, a ja grešim. Ti si pametan, ja sam glupa. - Nisam to rekao. Hteo sam da kažem samo to da me Olaf nikada nije protežirao samo zato što sam mu sin. - A ipak se njegova pozicija i uticaj prenose na tebe! Pripisaćemo ti isključivo pravo da se ponašaš snishodljivo prema meni! Nisam došla ovamo da se prepirem s tobom. Iskreno, ni pomislila nisam da ću te ovde zateći. Htela sam da budem sama - promrmljala je. - Umirem od gladi. Pitaću Anu bi li nam... - Ana nije tu. Dobila je drugi posao. - Oh - neodlučno je zastala na pola puta do kuhinje. Sad je i Ana otišla. Dobro, onda ću skuvati sebi kafu. Hoćeš li i ti, ili odmah odlaziš nazad u Atinu? nakrivila je glavu, slatko se osmehnuvši. - Sinoć sam stigao i ostaću koliko bude trajalo. Nikovo lepo lice ništa nije odavalo. Ponašao se poput robota u ležernim farmerkama i uskoj majici. - Koliko bude trajalo... šta? - upitala je ne shvatajući, a onda ju je obuzela zla slutnja. - Ne misliš valjda da me izbaciš iz kuće? - Vidiš? Znao sam da nisi glupa! 5 Okovana žudnjom

2. poglavlje

R

ovena se naglo okrenula, sa zbunjenim izrazom na licu. - Ti si mi, dakle, blokirao kreditne kartice? I ukinuo mobilnu pretplatu?

- Tačno i tačno. - Kako možeš da budeš tako bezobziran?! Zašto me nisi obavestio?! Krv joj se sjurila u lice, što ju je činilo još privlačnijom. Nik je osetio pulsiranje u preponama, ali je odavno naučio kako da ga ignoriše. Usredsredio se na njen neprikladni nalet besa. Mučila ga je blaga griža savesti što je nije nazvao da je upozori, ali s tako razmaženom ženom obzir je bio izlišan. - Zašto mi nisi rekla da si napustila školovanje? Za trenutak se osećala krivom, ali je odmah potom isturila bradu. - Jer te se to ne tiče. - Ni tvoje nabavke donjeg veša takođe me se ne tiču, ali mi ti računi uvek dospeju na pisaći sto. Pocrvenela je. - Tipično. Naravno da me nijednom rečju nisi upozorio. Ozbiljno, Nik, zašto me nisi nazvao da popričamo o tome? - Nema tu o čemu da se priča. Olaf je obećao da će te finansirati dok se školuješ. Odlučila si da napustiš školu i presušio je priliv novca. To je sve. Vreme je da preuzmeš odgovornost za svoj život. U neverici je zatreptala. - To ti baš odgovara, zar ne? Oduvek si me mrzeo, a sad si uočio priliku da mi natrljaš nos. - Da ti natrljam nos? - iritiralo ga je to što je mislila da je mrzi. - Čini se da ne praviš razliku između iskrene antipatije i moje nespremnosti da manipulišeš mnome. Olafa si vrtela oko malog prsta, ali sa mnom to neće moći. Neću finansirati tvoj način života. - Zato što smatraš da je on ispod tvog nivoa? Nik se ironično osmehnuo. - Zaista hoćeš da se porediš sa mnom? - Ti si Olafov sin, a meni je on bio poput oca. Njen pokušaj da zvuči razumno pogodio ga je u bolnu tačku. On sasvim 6 Okovana žudnjom

sigurno nije bio Olafov voljeni sin, kojim se ponosio! Nik je preuzeo Olafovo prezime da bi se oslobodio onog s kojim se rodio, i Olaf ga je naposletku tretirao kao ravnopravnog partnera. Kao kolegu koga je poštovao. Ipak, Nik nije mogao da zaboravi da Olaf isprva nije hteo ni da čuje za njega. A kad je konačno pronašao put do Olafovog srca, ta žena i njena kćerka ugurale su se između oca i sina. Pošto je Nik bio strpljiv, čekao je da mu Olaf posveti više pažnje, da ga prizna i dodeli mu zasluženo mesto u porodici. A to se nije dogodilo. Uprkos tome, Rovena je pronašla oca u čoveku čija je krv tekla Nikovim venama. I kad je pre dve godine trebalo da bira između Nika i Rovene, Olaf je odlučio da zaštiti Rovenu i diskredituje svog sina. Nik mu to nikada nije oprostio. - Ti si kćerka njegove ljubavnice. Prihvatio te je samo zato što si išla u paketu sa svojom majkom - prvi put u životu bio je nemilosrdno iskren prema njoj. U njemu se probudila stara ogorčenost. - Ne značiš mu ama baš ništa. - Ali oni su se voleli! Vatreni irski temperament probudio je u njemu neželjeni osećaj žudnje, a njen bes silno ga je uzbudio. On to nikako nije želeo! Rovena je oduvek bila nedostižna, čak i pre nego što ga je Olaf na to upozorio. Isuviše mlada, impulsivna i nadasve razmažena. Zbog toga ju je uglavnom prezirao jer je mrzeo sebe zbog svoje telesne reakcije na nju. Umela je da se poigrava njegovim osećanjima i zato je želeo da Rovena konačno nestane iz njegovog života. - Nisu bili venčani - hladno je uzvratio. - Stoga mi nisi rod. Ti i tvoja majka bile ste prolazni prilepci. - Kako se usuđuješ da budeš tako bezobziran? - besno je krenula njemu. Kako ćeš to opravdati pred Olafom? - Ne moram. On je mrtav. Njegove reči šokirale su ih oboje u istoj meri. Uprkos dugoj raspravi sa Sebastijenom, Nik dosad nije naglas izgovorio tu očiglednu činjenicu, a sad je ona odzvanjala u praznoj kući. Obuzeo ga je užas. Rovenin bes raspršio se u trenu i lice joj je postalo bleda maska. - Čuo si nešto o njima? - bio je to šapat pun nade i očajanja. Nik se osećao poput bezdušnog tiranina. Sve vreme ubeđivao je sebe da Rovenu nestanak njegovog oca i njene majke ne brine mnogo. Ipak se bezbrižno provodila po noćnim klubovima! Pogodila ga je njena ranjivost. Poželeo je da je dotakne, da je uteši, iako nisu bili bliski. Osim jednom kad ju je držao u naručju... Odlučno je odagnao sećanja na taj dan. - Ne - promrmljao je boreći se sa osećanjima. Zašto mu je teško bilo da 7 Okovana žudnjom

izgovori to pred njom? - Nema novosti. Ali za dve nedelje navršiće se godina dana i moraćemo da se pomirimo sa činjenicom da najverovatnije nisu preživeli. Advokati savetuju da zatražimo od suda da... - nakašljao se. - ... da ih proglase mrtvima. Muk. Kad ju je konačno pogledao, video je prezir u njenim očima. A potom se ponovo razjarila. - I ti imaš obraza mene da optužuješ, skote jedan?! - viknula je. - Ko će najviše profitirati od toga? Naravno, ti. Ne, nikada se neću složiti s tim! Rovena je izjurila iz sobe zalupivši vrata. U kuhinji se dala u potragu za čajnikom. Gušio ju je strah da su njena majka i Olaf zauvek izgubljeni... Duboko je udahnula, rukama se naslonivši na radnu površinu. Došla je ovamo da odluči kako da nastavi život. Tokom protekle godine mnogo toga pošlo je po zlu i sad joj je trebalo vreme da dobro razmisli o planovima za budućnost. Ipak, bezdušni despot Nik očito nije nameravao to da joj dopusti. Ušao je u kuhinju. Rovena je jače stegnula radnu površinu pripremajući se za odbranu. Nije nameravala da mu se pokori. - Ne znam zašto me tvoje ponašanje iznenađuje - ispravila je ramena. - U tebi nema ni trunčice saosećanja. - Ne brineš ti za Olafa, već šta će biti s tvojim džeparcem - uzvratio je. - Neću ja preuzeti njegove poslove i kapital. Šta tebe zapravo muči? Bord direktora pravi ti probleme? Možda nije trebalo odmah da uskočiš u Olafove cipele. - A kome da poverim poslove? Direktori su nameravali da prodaju akcije i da zarade. Ja sam održao sve na okupu da bi Olaf imao gde da se vrati. Čula je za njegov sukob s glavnim investitorima odmah po Olafovom nestanku. Ali tada je bila obuzeta lečenjem povređene noge. - Nisam prestao da tragam za njima. Plaćao sam privatne istražitelje još dugo nakon prekida zvanične potrage. A šta si ti učinila? Brinula si o majčinom klubu obožavalaca da bi održala svoju nazovi-karijeru? Stegnula je šake. - Polomila sam nogu, pa nisam mogla da se ukrcam u čamac i pođem u potragu za njima. Uostalom, nije bilo lako dati gomilu intervjua! Prezrivo se osmehnuo. - Pretpostavljam da je bilo naporno potiskivati pretvorne suze pred kamerama. Pretvorne? I danas se bori sa suzama kad god pomisli na avion kojem se izgubio svaki trag. Skrenula je pogled da Nik ne bi primetio koliko je 8 Okovana žudnjom

uznemirena. Od devetnaeste godine bila je rastrzana između namere da se konačno otrgne od Kasandre O’Brajen i želje da ostane uz Olafa... u Rozdejlu, blizu crne ovce porodice... Olafovog sina. Nije mogla da zamisli da proglasi majku mrtvom. Rovena je obrisala vlažne dlanove o farmerke i posegnula za čajnikom da ga napuni vodom. - Ako si namerio da prisvojiš firmu, samo napred. Ali neću ti pomoći da se domogneš veće kontrole nad finansijama, pa tako ni nada mnom - pristavila je čajnik na ringlu pa se okrenula da ga pogleda. - Bio bih spreman da ti oprostim dugove u zamenu za saradnju - ponudio je. - Dugove? - grleno se nasmejala. Mali minus na kreditnim karticama? Moraćeš da smisliš nešto bolje od toga. - Onda kaži koliko tražiš! - zahtevao je. - Rozdejl - odgovorila je bez ustezanja. Ovo je bio njen dom. - Rozdejl? - prestravio ju je ledenim pogledom. - Zašto da ne? Ti ga ionako ne želiš. - Pogrešno. Samo mi se kuća ne sviđa. Lokacija je savršena. Planiram da porušim tu kamenu grdosiju čim se iz nje iznese pokućstvo, pa ću izgraditi nešto prema svojim zamislima. Rozdejl ne možeš dobiti. - Nameravaš da ga srušiš? - prosiktala je. - Govoriš to samo da bi me povredio? Namrštio se za tren. - Nemoj se truditi da mi mažeš oči melodramatičnim nastupom. Ne nameravam da ti naudim. I nemam vremena da ga traćim na tebe i tvoje probleme. Ponovo je uspeo da je ponizi. Od ljutnje ju je zaboleo stomak. - Za razliku od tebe, ja ne igram igre - nastavio je. - Ova kuća apsolutno je nepraktična. Kad budem živeo ovde, želim otvorene prostorije, manje stepeništa i više izlaza u baštu. - Onda se nemoj doseliti ovamo! - Atina je moj rodni grad. Iz nje se lako stiže ovamo. Uostalom, vinogradi su na ovom ostrvu profitabilni, pa verovatno zato želiš Rozdejl. Ali neću da ti prepišem milionski posed samo zato što je tvoja majka uspela da nagovori mog oca da izgradi tu užasnu građevinu. Ali možeš poneti sve što je Kasandra ovde ostavila. Samo požuri. Zurila je u te bezosećajne plave oči. Sravniće Rozdejl sa zemljom. Osetila je snažan bol. 9 Okovana žudnjom

- Neću stvari, Nik. Želim svoj dom i porodicu. Nije smela zaplakati pred njim. Rovena se klonila sukoba, a sada joj je, opet, preostalo samo da pobegne da ne bi izgubila samokontrolu. Bolela su je stopala na visokim potpeticama pa ih je izula čim je stigla na plažu. Voda je prilično nadošla. Obično je samo leti dolazila ovamo na plivanje, osim pre dve godine kad je Nika pratila na plažu. Namrštila se potiskujući sećanja na tu katastrofu. Otkad su njena majka i Olaf nestali na Sredozemnom moru, mrzela je ovo doba godine. Potrčala je duž obale. Duboko se kajala što ih je zamolila da je posete posle povrede noge, pošto sama nije bila u stanju da putuje. Uostalom, nije htela da se sretne s Nikom. Duboko je udahnula slani morski vazduh trudeći se da pronađe mir. Još uvek ne mora da se suoči sa stvarnošću, nije se navršilo godinu dana. I Nik je ni na šta ne može prisiliti. Ni po čemu se nije dalo naslutiti da je on Olafov sin. Nik ga je uvek zvao po imenu, a ipak se nije libio da prihvati nasledstvo i zauzme vodeće mesto u firmi. Njegova nepristupačnost slamala je i Olafovo srce. A sad je Nik hteo da slomi njeno tako što će joj razoriti dom. Ne sme mu to dozvoliti! Na kraju peščane plaže popela se na stenu da odatle posmatra talase kako besno udaraju u podnožju. Kamenčići su joj se zabijali u bosa stopala dok joj je vetar mrsio raspuštenu kosu. - Neću dozvoliti da me najure odavde! - viknula je i osetila se bolje i slobodnije. Ipak, hrabrost ju je napustila kad su visoki talasi navalili na stenovitu obalu. Silazak sa stene bio je teži od uspona, koji verovatno nije bio dobra ideja...

❤

Grdno se vara ako misli da ću joj odneti prtljag na sprat, pomislio je Nik. Napolju se sprema oluja, a ona šeta po ostrvu bežeći od svađe s njim. Neka, i treba! Nik je ušao u radnu sobu, ali su mu u ušima još uvek odzvanjale njene reči: ”Neću stvari, Nik. Želim svoj dom i porodicu.” Tokom protekle godine retko je pomišljao na Rovenu, uostalom, bio je okupiran poslovima. Sentimentalnost je smatrao traćenjem vremena. Zamišljeno se zagledao kroz prozor, u tamnosivu olujnu masu na horizontu. Upravo je ovakvo nevreme zaslužno za pad Olafovog aviona. On i Kasandra pošli su da je obiđu. Rovena je kriva što je Nik izgubio priliku da se zbliži sa ocem, što nikada neće znati kako je to biti član prave porodice. 10 Okovana žudnjom

Pogledom je lutao do mesta na kojima ju je ranije viđao. Najpre nije primetio da je zapravo traži pogledom. Ali obuzeo ga je nemir kad je nije otkrio ni pod omiljenim drvetom, ni na brežuljku, ni na plaži... Najednom ju je ugledao. Lude li devojke! Rovena nije uspevala dovoljno brzo da se kreće po klizavoj steni, a voda je nadolazila. Više nije gledala kuda gazi. Voda joj je dopirala do kolena remeteći joj ravnotežu. U sebi je preklinjala majku i Olafa da joj pomognu da se vrati na plažu. Kao odgovor na to, ogroman talas, poput sivog zida, jurio je ka njoj. Rovena je kleknula spremajući se na udar hladne vode, koja joj se u nekoliko sekundi popela do visine ramena, bacivši je na stenu. Povredila je obe ruke u bespomoćnom pokušaju da se uhvati za nešto da je talas ne bi odneo. Izgubivši potporu, ugledala je Nika kako trči niz plažu. Htela je da ga dozove, ali usta su joj se ispunila vodom... Nik ju je izgubio iz vida kad ju je poklopio ogroman talas. Adrenalin mu se razlio telom. Zašto mi Bog oduzima sve u životu? Zašto sad i nju? Video je njenu ruku kako uzalud traži oslonac. Ako je struja bude uvukla dublje pod vodu, naredni talas smrskaće je o stenu. Borila se za život dok je svim snagama napredovao prema njoj. U poslednjem trenutku zgrabio ju je za ručni zglob i privukao sebi. Povlačio se unazad ka peščanom delu plaže, čvrsto stežući Rovenu uza se sve dok oboje nisu osetili tlo pod nogama. Ni tada nije mogao da je pusti. Srce mu se propinjalo od napora, mahnito bubnjajući o rebra, dok je strah za Rovenu sporo napuštao njegovo telo. Bila je u šoku, ne shvatajući da ju je Nik u poslednjem trenutku spasao sigurne smrti. Bez oklevanja pohitao je da joj pomogne. Njegovo je srce tuklo u taktu s njenim mahnitim pulsom. Polako je dolazila sebi. Čeličnim bicepsom pritiskao joj je glavu na svoja muževna prsa. Rovena je progutala knedlu osećajući toplinu njegovog tela. Bila mu je neizmerno zahvalna što ju je spasao, ali... Nik ju je silno privlačio. Pogledi su im se sreli i Nikov se dah najednom primirio. Očekujući izliv besa, u njegovim očima primetila je - želju. Tačnije, požudu. Potom je osetila neporecivo čvrstu reakciju njegovog tela kako joj pritiska stomak. Promeškoljila se dok joj se telom zrakasto širilo uzbuđenje i osećaj lakoće. Prisetila se prošlog puta kad je stajala s njim na plaži nedaleko odavde. Nik je bio napet. Njena reakcija na njegovo uzbuđenje dodatno ga je uzbudila. Jednom davno ju je, upravo na ovom mestu, strasno poljubio, a potom odgurnuo... današnji trenutak bio je ipak mnogo intimniji. Najednom ju je obuzela panika, jer uz Nika nije uspela da ostane hladne glave. - Šta to radiš? - uzviknula je ljutito, odupirući se rukama o njegova prsa. 11 Okovana žudnjom

Magija trenutka razvejana je u trenu, a možda je to bio samo plod njene mašte? Nik se odmaknuo za korak. Zgasnula je vatra u njegovom pogledu, a gnevan izraz njegovog lica nije obećavao ništa dobro. Najednom je ponovo postao nepristupačan. - Spasao sam ti život, odakle ti ideja da se popneš na stenu u vreme plimnog talasa? Znala je da ne sme pokazati slabost pred Nikom. - Kako sam mogla znati koliki su talasi iza stene? Nikada ranije nije mi se to dogodilo! - Treba da propratiš vremensku prognozu da bi to znala, Rovena. - Pobogu, ko to još radi? - Ja sam to učinio pre nego što sam juče doplovio - objasnio je. - Ako ignorišeš mere opreza, ne bi trebalo da si iznenađena kad najednom postaneš žrtva prirodne stihije. - Zašto nisi dopustio da priroda učini svoje? - promrmljala je. Strogo ju je odmerio, a potom se nakašljao. - Tvoj nestanak, samo godinu dana posle avionske nesreće, izazvao bi sumnju. Moram te održati u životu dovoljno dugo da potpišeš dokumenta koja sam doneo. A pošto mi duguješ protivuslugu, nadam se da ćeš ih potpisati. - Samo ti sanjaj - uzvratila je, ali on joj je već okrenuo leđa. Arogantni gad! Rovena je promrzla do kostiju, a ogrebotine na rukama, kolenima i stopalima pakleno su je pekle. Nogavice farmerka bile su pocepane, a čizmama nije bilo ni traga. Zamalo da dozove Nika u pomoć, ali brzo se pribrala. Hramajući ranjenim, bosim stopalima krenula je u kuću.

12 Okovana žudnjom

3. poglavlje nisi dopustio da priroda učini svoje?” Pod tušem, Nik se još uvek tresao Zašto od besa zbog njenog komentara. Imala je običaj da ga kažnjava takvim provokacijama, pa to ne bi trebalo da ga pogađa. Ali Nik nije uspevao da zatomi burnu reakciju. Borio se sa žudnjom od trenutka kada je došla na ostrvo - i to ne samo u seksualnom smislu. Privlačnost koju je osećao bila je mnogo dublja. A ona je mislila da bi je on mogao tek tako prepustiti silama prirode? Namrgođen, obavio se peškirom oko bokova prisećajući se ranijih vremena. Inteligencija i duhovitost krasile su njenu ličnost, pri čemu je uvek polazila od pretpostavke da je svi vole - a ponajpre Olaf. Nik se svim silama trudio da ne podlegne njenom šarmu. Do dana današnjeg silno ga je živciralo to što joj je sve u životu padalo s neba dok je on morao da provodi raspuste u pustom internatu, jer je Olaf svoje nezakonito dete krio od prve supruge. Tek posle njene smrti Nik je stupio na porodičnu scenu. Dakako, tada je bio dovoljno odrastao da bi se sam otisnuo u svet i marljivim radom krenuo Olafovim stopama. Stekavši iskustvo u inostranstvu, Niku više nije bila bliska porodična idila u Rozdejlu, koju je Olaf konačno uspeo da ostvari. Nik je navraćao na ostrvo u posetu, ali nije osećao porodičnu harmoniju. Ne dok je Rovena stalno skretala pažnju na sebe, a on se svim silama trudio da odoli njenim čarima. Duboko ga je uvredila pomislivši da bi je pustio da se utopi. Obuzeo ga je paničan strah kad je video da je ona u opasnosti, a kasnije mu se od blizine njenog tela zavrtelo u glavi. A kako je, pobogu, mogao odoleti tom savršeno oblikovanom seksi telu u trenutku kada su izbegli smrtnu opasnost? Dodir čvrstih bradavica kroz vlažnu tkaninu bio je dovoljan da se Nik izgubi. A želeo je da joj jezikom miluje grudi... Nag i ponovo uzbuđen, Nik se bespomoćnog srušio na krevet. Još od svoje osamnaeste u Roveninoj blizini neprestano je mislio na seks. Kad je s dvadeset godina iskapila bocu šampanjca na prazan stomak i počela da mu se nabacuje, pobegao je na plažu. Ali Rovena ga je sledila. Nik se pridržavao određenih principa: nikada ne bi iskoristio pripitu ženu, pa makar mu se ona bacila u naručje. Kad je Rovena učinila upravo to, nije odoleo dugom, strasnom poljupcu, ali je odmah zatim uzmaknuo. Bio je to jedan poljubac, ali Olaf ga je video kroz prozor. Nažalost, nije video to da je Nik odgurnuo Rovenu. Kasnije je Nik bar dobio svojih dugo željenih pet minuta nasamo sa Olafom. 13 Okovana žudnjom

- Kakve su tvoje namere, Nik? Planiraš li da se ženiš? - Olaf je kipeo je od prezira. Situacija je bila bolno ponižavajuća i Nik ni danas nije mogao da se otme utisku da je Rovena sve to namerno inscenirala. A on je i dalje žudeo za njom. I u njenim lepim očima gorela je ista vatra. Prokletstvo! Rovena više nije preterano mlada, a ni Olaf više nije tu. Uostalom, Nik ionako nije nameravao da se ženi, pogotovo ne njome. Trebalo mu je površno zadovoljenje. Iako je na tren osetio grižu savesti, to ga ne može odvratiti od čvrste namere da se jednom u životu i on malo zabavi. Rovena ga ionako godinama obožava. Ipak, impulsivno delanje nije bilo u njegovoj prirodi. Želeo je da popusti pred nagonom da je odvede u krevet, ali to je morao učiniti mudro i taktično, uz primenu discipline i samokontrole, pri čemu ne sme izgubiti iz vida svoj prvobitni cilj: da prisvoji Rozdejl kao glava Olafove medijske imperije. Obukao je lagani sivi pulover i iznošene farmerke pa je krenuo da nađe Rovenu. Dok god bude mislila da se može poigravati njegovim seksualnim apetitom, neće potpisati te papire. Krvavi otisci stopala na stepeništu zaledili su mu krv u žilama. Rovena je izmaknula glavu od toplog mlaza vode, osluškujući. Je li to čula Nika? - Šta je to? Rovena! Stajao je iza zatvorenih staklenih vrata tuš-kabine. Vrisnula je, refleksno mu okrenuvši leđa. - Izlazi! - Šta si to uradila? Stepenice izgledaju kao mesto zločina! - Oh, zar sam umrljala dragoceni stari drveni pod koji ionako nameravaš da iščupaš? - sarkastično je upitala. - Oribaću sve do poslednje fleke, obećavam. A sad se gubi odavde! Rovena je odahnula kada su se vrata kupatila zalupila. Ruke i stopala strahovito su je pekli, ali još više ju je brinula povređena noga. Oprezno je izašla iz tuš-kabine, obavila se debelim peškirom i sela je na poklopac toaleta kada se Nik ponovo pojavio u vratima s kutijom prve pomoći u ruci. - Prilično si se osakatila na toj steni? - upitao je pomirljivim tonom. - Sjajna moć zapažanja, Šerloče. I sad hoćeš da mi pomogneš? - Ne - skamenjenog izraza lica, kleknuo je pred njom. - Ali kao odrastao čovek nameravam da preuzmem odgovornost, za razliku od izvesnih osoba koje sebično 14 Okovana žudnjom

čine samo ono što im godi - brižljivo joj je zavio pete. - A pritom si sa svoje dvadeset dve takođe odrasla osoba! - Jesam - potvrdila je, značajno ga pogledavši. Nik se ukočio. Njen pogled govorio je da misli na onaj trenutak na plaži kad je osetila njegovu erekciju. - I te kako odrasla! - pažljivo ju je poljubio pored zavoja na ruci. - Šta to radiš? - promuklo je upitala. – Da li je to trapavi pokušaj me odvedeš pa da pristanem da potpišem onaj dokument? - Ne bih ga nazvao trapavim mirno je uzvratio. - Znam šta moram učiniti da bih nekoga zaveo. - Možda ti je to uspevalo s drugim ženama, sa mnom neće. Čak i da se svim silama potrudiš, uvek ću znati da ne misliš ozbiljno. Ne želiš mene, čak me ne podnosiš. Ćutke joj je lepio flaster na drugu ruku, a onda je podigao pogled. - Naravno da bih želeo da potpišeš te papire. Ali to nema nikakve veze s telesnom privlačnošću. - I ta jedinstvena hemija baš danas je isplivala na površinu? - ironično je upitala. - Pre dve godine nije joj bilo ni traga. - Zaista želiš da pričamo o tome? - privukao ju je sebi i spustio poljupac na njene tople usne. - Ne... - tiho je zastenjala. Položila mu je ruku na rame, a drugu na zglob ruke, ali nije se opirala. Isuviše je dobro radio to što radi. Probudio je u njoj primitivni instinkt i ona ga je spremno sledila jer je za tim godinama čeznula. Stisnuo joj je šakama zadnjicu pokazujući joj koliko je uzbuđen. Bože, šta ja to radim? Potpuno su ga savladale emocije. Želeo je da je povede u spavaću sobu, da je ne bi spopao tu, na podu kupatila! Ali pogledavši njeno bledo lice, ukočio se. Oborila je pogled i Nik je učinio isto. Trgnuo se ugledavši upadljivi ožiljak na njenoj golenici. - Šta je to...? - kleknuo je pred nju da pobliže pogleda bele nazubljene linije. Obujmio ju je oko kolena podigavši njeno stopalo. I ono je bilo posuto ožiljcima, kao i nožni prsti. Rovena je pokušala da mu se otme. - Nemoj! - Boli te? - Toliko dugo živim s bolom da ga više ne primećujem. I ne volim da 15 Okovana žudnjom

pokazujem stopala, užasno su deformisana. - Nisu prelepa, ali nisu ni deformisana - ispravio ju je, palcem prevlačeći po jednom žulju. - To je od plesa? - Sve plesačice ih zarade - branila se. - Kako neko to može sebi da radi? - promrmljao je. - Viđao sam vojnike posle nedelja provedenih u maršu i imali su manje povreda. - To je popratna pojava profesionalnog plesa. Otkad sam prestala, povrede su se prilično zalečile. - Zbog preloma noge - zaključio je pogledavši bledi ožiljak. Počeo je da shvata šta je sve Rovena proživljavala. Kasandra je oduvek terala kćerku da ozbiljno trenira, da se više trudi. Nije pomišljao na to da takva ambicija podrazumeva toliku patnju. - Koliko si puta operisana? - upitao je spustivši njeno stopalo na svoju butinu. - Triput. Brinu me vijci kojima su mi fiksirali zglob - priznala je nerado. - Boli me jer su se toliko rashladili. Možeš li da vidiš je li sve u redu? - u njenom glasu osetio je strah. Pažljivo je prepipao zglob, jedva se uzdržavajući da ne klizne pogledom naviše. Kroz staklena vrata kabine video je samo zamućenu sliku njenih oblina, a sad je želeo da vidi to zanosno telo. - Čini se da je sve u redu - promrmljao je. - Hoćeš li se vratiti plesu? - znao je odgovor na to pitanje. Rovena se nagnula da se i sama uveri da joj je s nogom sve u redu. Pažljivo je masirala mišiće. - Možda na stolovima, ali definitivno ne na pozornici. Iako je očekivao takav odgovor, preplavilo ga je sažaljenje prema njoj. Ipak, nedostajale su mu reči kojima bi je naveo da mu se poveri. - Ti, zapravo, nisi ni želela da se baviš plesom - zlovoljno je rekao. - Majka ti je stalno visila za vratom, zar ne? Insistirala je na tome da pohađaš tu ekskluzivnu školu. Mora da ti je laknulo što to više ne moraš da radiš. - Tako je. Laknulo mi je kada su zaključili da nikada više neću povratiti staru formu, pa su me zamolili da ustupim mesto nekome s netaknutim kostima i tetivama. - Zar je neko u školi i posle povrede pokušavao da te vrati na profesionalnu obuku? - Madam je majčina bliska prijateljica i njih dve su smatrale da dugogodišnji trening ne bi trebalo protraćiti. Ipak, madam je morala zaključiti da sam bila ogromno razočaranje za sve u školi. Drago mi što majku to više ne može da pogodi. 16 Okovana žudnjom

Dakle, nije tek tako batalila školu, napustila ju je iz zdravstvenih razloga. Nik se zapitao šta je još pogrešno pretpostavio u vezi s njom. - Ako nisi volela ples, zašto si se time bavila? - Zbog čega si ti pošao Olafovim stopama? - Zanimala me je njegova struka, ali nisam nameravao da postanem isto što i on. A ti? Jesi li želela da budeš kao Kasandra? Zamišljeno se namrštila. - Ne svojom voljom. Pravi si srećnik što niko nije znao da si Olafov sin dok si pravio prve korake u karijeri. Za moju majku moja plesna karijera bila je poput vizitkarte: kreirala je malu verziju sebe za pokazivanje. Kad je upoznala Olafa, nije više morala da pleše niti da glumi. Ali moj potencijal nije smeo da propadne - ogorčeno je zaključila. Nik je shvatio da je pogrešno procenio Roveninu navodno privilegovanu mladost. Pogrešno ju je smatrao razmaženom, površnom osobom. Ipak, i dalje je želeo da prisvoji firmu Markussen Media, a Rovena mora preuzeti odgovornost za sopstveni život. Svakako više neće odlaziti na zabave o njegovom trošku. Primetila je promenu na Nikovom licu. Oborila je pogled. Verovatno je smatra nezahvalnom zbog kritike na majčin račun. - Ne mrzim je zbog toga što me je prisilila da se bavim plesom - prošaputala je. - Naprotiv, shvatam njen rezon. Bila je mojih godina kad sam se rodila. Do tog trenutka za nju je postajala samo karijera, ali ples te ne čeka dok odneguješ dete. Niko joj nije pružio podršku, porodica je se odrekla jer je odlučila da se bavi glumom. Da bi opstao u šou-biznisu, moraš biti oportunista. Oduvek se borila da preživi. Oprezno je digla pogled, ali ne otkrivši ni trunku saosećanja na njegovom licu, stisnula je zube. Kad bi znao šta je Kasandra morala da radi da bi obe preživele! Muškarci koje je dovodila kući... i silne kuće u koje je vodila Rovenu. Na kraju dana Kasandri je vlastiti stil života bio važniji od kćerkine sreće. Osim toga, Roveninu mladost i lepotu doživljavala je kao konkurenciju, u isto vreme se boreći da oboje iskoristi za lični profit. Nik je pažljivo zavio ogrebotine na njenim stopalima. - Kakvi su ti planovi za budućnost? - To je dobro pitanje. Nažalost, nemam kvalifikacije. - Možda je trebalo da razmišljaš o tome odmah po napuštanju škole, umesto da se provodiš s tim beskorisnim pomodnim devojkama i momcima. Bio je u pravu: suočila se s površnošću i nepouzdanošću svojih prijatelja i poznanika tek kada je bila upućena na njihovu pomoć. Ubedili su je da utopi brigu u alkoholu, ali brzo je shvatila da bi tako postala slična ocu. To ju je brzo 17 Okovana žudnjom

otreznilo i vratilo na pravi put. - Pa morala sam negde da živim kada sam napustila školu. Da nije trebalo tebi da se obratim? Morala sam da se izborim s toliko toga... - pravdala se. - Sve se uvek vrti oko tebe, zar ne? - Nik je ustao odlažući kutiju sa zavojima na umivaonik. Zar on ne shvata da je Rovena dosad bila prisiljena da živi majčinim životom? Skočila je na noge pridržavajući peškir na grudima. Boleo ju je svaki centimetar tela. - Zar je moguće da me smatraš nepodnošljivo narcisoidnom? Nik je ravnodušno slegnuo ramenima. - Za poslednji rođendan dobila si nedelju dana odmora u Sent Moricu. - I samo zbog moje povrede tvoj otac i moja majka ukrcali su se u taj avion. Da nisam možda kriva i za nevreme? - usne su joj podrhtavale. - Možda je trebalo da poslušam vremensku prognozu pre nego što me je na padini pokosio pripiti snouborder? Iz nje je zračila drugačija osoba od nezrele egocentrične devojke kakvom ju je smatrao, što ga je duboko uznemirilo. - Svakoga dana prebacujem sebi zbog toga - nastavila je zureći u njegova leđa. - Šta misliš, zašto ne mogu da se pomirim s njihovim nestankom? Možda si u pravu da treba da preuzmem odgovornost, ali ne mogu biti odgovorna za njihovu smrt, Nik! Osetio je neprijatan pritisak u predelu srca. - Olaf je sam odlučio da poleti po takvom vremenu - uzvratio je muklo. - Nisi ti kriva. - Nisam? - zvučala je očajno. - Nisi. Doneću tvoj prtljag na sprat. Morao je odmah da izađe iz ove skučene prostorije i tek kada je pošao niza stepenice, setio se svoje istinske namere: želeo je da je se reši a ne da joj pomogne da se ugnezdi u ovoj kući. Zamislila se oblačeći majicu i trenerku. Nik ju je prenuo iz misli unoseći ogroman kofer u njenu sobu. - Da se razumemo: možeš ostati nekoliko dana dok ne spakuješ lične stvari, a potom ideš svojim putem. I, dok si ovde, pomagaćeš oko kuvanja, pranja veša i čišćenja kuće. Progovorio je gazda. Ćutke je dvema šnalama podigla vlažnu kosu u punđu, a potom se okrenula njemu. 18 Okovana žudnjom

- Došla sam zbog godišnjice - hladno mu je saopštila. Ipak, uzbudila ju je pomisao na to da će narednih dana živeti pod istim krovom s Nikom. - I neću otići odavde pre toga. Boriću se i rukama i nogama da ostanem. Iznenađeno je podigao obrve. - Za mene je ovo jedini dom. Potrebno mi je utočište i sigurnost ovih zidova, bar nakratko. Mi nismo nikakav rod, ali smo pod ovim krovom bili nalik na porodicu. Potreban mi je taj osećaj sigurnosti. - Šta očekuješ od boravka ovde? Njih više nema i to se ne može promeniti. - Šta god ti o tome mislio, ovde se osećam zaštićenom. Ti se možeš vratiti u Atinu. Ledeno se osmehnuo. - To bi ti baš odgovaralo. Ne, ostaću ovde i dopustiću ti da ostaneš do godišnjice ako obećaš da ćeš pre odlaska potpisati sudska dokumenta. - Baš si velikodušan - ironično ga je pogledala. - Nisam znala koliko si beskrupulozan. - Sada znaš - mirno je rekao. - Treba li da glumim domaćicu, da kao Pepeljuga oribam kuhinjski pod? - Možda bi radije radila nešto drugo da zaslužiš boravak ovde? - drsko se nasmejao. - Da demonstriraš strategije preživljavanja koje je primenjivala tvoja majka? - Misliš, da spavam s tobom? Ne dok sam živa! Inače, ono s mamom i Olafom bilo je nešto sasvim drugačije. Volela ga je. - Prestani, Rovena! Imao sam partnerke za krevet i tačno znam kako to ide besramno je klizio pogledom niz njeno telo. - Ljubav nema ništa s tim. Sve je to uzimanje i davanje. Osećala se bedno pomislivši na tolike žene s kojima je delio postelju. Ali njegova odbojnost prema istinskoj ljubavi bolela ju je mnogo više. - Svejedno, ne dolazi u obzir da spavam s tobom - kolena su joj klecala, ali se uprkos tome silno trudila da deluje samouvereno. Mora još jednom da naglasiti svoje ”ne”. - Neću dozvoliti da me prisiljavaš na bilo šta, pa ni na potpisivanje tih papira dok ne budem spremna na to. Uzdignute glave izašla je iz sobe.

19 Okovana žudnjom

4. poglavlje

U

narednim satima raspremao je Olafovu radnu sobu da napravi mesta za sebe. Teško mu je bilo da se usredsredi na posao osećajući glad zbog propuštenog ručka. Trebalo je da dovrši jedan hitan projekat i da ga pošalje. Oluja je tresla prozore. Munja je zaparala je nebo, razlegala se grmljavina, a zatim je sve utonulo u mrkli mrak. Opsovao je. Srećom, preostali su mu laptop i mobilni s punim baterijama. - Nik? - Rovena se pojavila u vratima noseći sveću čija je svetlost zavodljivo obasjavala njeno lepo lice. - Plašiš se oluje? - upitao je. Odmahujući glavom, odložila je sveću pred osvetljenim ekranom laptopa. - Pomislila da ti treba svetlo, ali vidim da si već osvetljen. - Hvala. Moram da dovršim neki posao - vratio je pogled na laptop. - Ali možeš koristiti moj tablet ako želiš da čitaš neku knjigu. U njemu ima na stotine romana. - Ko ima vremena za čitanje, ima ga i za treninge - promrmljala je, kao da recituje prastaru mantru. - Mada, ovih dana imam mnogo fizičkog treninga. Zapravo sam htela nešto da spremim za jelo, ali frižider je gotovo prazan, a bez struje šporet ne radi. - Jahtom sam doplovio ovamo - podsetio ju je. - Pod palubom je kuhinja. Mogli bismo da pređemo tamo. - Dosta mi je mora za danas. Nik je osetio da mu čitavo telo prožima toplina, uzbuđivala ga je njena lepota. Osetio je da mu osećanja zamagljuju realnost i to mu se nije sviđalo. Tokom protekle godine nije imao vremena za zabavu, pa je njegovo telo snažno reagovalo na Rovenu. - Onda ćemo večerati sendviče - rekao je. - Hoćeš li mi ih doneti ovamo da mogu nastaviti da radim? - Naravno. Htela sam još da kažem... - nežno je prstima prešla po poliranoj površini stola. Zvučala je ozbiljno: - Ono što si učinio za Olafa... što si održao firmu... Sigurna sam da bi on to umeo da ceni. Neočekivana pohvala značila mu je više nego što je bio spreman da prizna. Niko mu nikada nije rekao da je dobar sin, Olaf pogotovo. Rovena ga je tim rečima dirnula u dušu. Za trenutak je ostao bez daha. 20 Okovana žudnjom

- Ne radim to za njega - objasnio je trezveno. - A za koga onda? - Za sebe. Mukotrpno sam radio da bih napredovao od kada me je Olaf pre deset godina zadužio za veb-magazine na Bliskom istoku. Bio sam ambiciozan i vredan, a on me ipak nije proglasio naslednikom. I tako nisam bio upoznat s vođenjem firme kad je nestao. Trebalo je što pre uvesti neke promene, a oboje znamo da mi je cilj bio preuzimanje poslova. - Kako to misliš da nije... Naravno da si njegov naslednik! Malo je nedostajalo da prasne u smeh. Reč je o čoveku koji nije progovorio ni reč sa svojim sinom sve dok ovaj nije stao pred njega na jednoj gala priredbi rekavši: ” Verujem da ste poznavali moju majku.” Nik je zlovoljno sklonio kosu sa čela. - Ko je naslednik, znaćemo tek pošto ga proglase mrtvim i otvore njegov testament. Možda je sve ostavio Kasandri i tebi. Odmahivala je glavom u neverici. - Ti si njegov sin, umećeš da nastaviš tamo gde je on stao. Ali možda ti nije zaveštao Rozdejl - zamišljeno je dodala. - Ovaj posed zapravo je investicija koja treba da donosi dobit, pa kao takav nije izuzet iz poslovnih knjiga, proverio sam to. - Što znači da je on pod tvojom kontrolom dok budeš vodio firmu? - Tačno - pogled mu se zadržao na njenim punim grudima, pa je prisilio sebe da podigne glavu. - Ako je Olaf sve ostavio meni, mogla bih da te otpustim - prisetila se davnašnje silne želje da ga konačno spusti na zemlju. - Protekle godine dokazao sam bordu direktora da sam pravi čovek za taj posao. Neće se predomisliti zbog razmažene devojke koja se neočekivano obogatila, koliko god umela da očara muškarce. - Nemoj me potcenjivati! Umem ja i mlađe da zavrtim oko prsta. - Da, uvek si dobijala sve što si poželela - zaključio je prezrivo. - Bar dosad. Međutim, prisetivši se njenih povređenih stopala, kao i izjave da joj je stalo do porodice i doma, shvatio je da bi sve ovo bilo mnogo jednostavnije kad bi je smatrao šupljoglavom primabalerinom. - Zar zaista misliš da sam toliko loša, Nik? Tačno je da me je Olaf izdržavao, ali moj zadatak bio je da napredujem kao plesačica. Kad sam prvi put u životu okusila slobodu, čekala sam da mi neko postavi granice dok nisam shvatila da to sama moram učiniti. Svako prolazi fazu odrastanja. Nisam živela na kavijaru i šampanjcu niti sam se provodila po noćnim klubovima. 21 Okovana žudnjom

Ekran laptopa se automatski isključio radi uštede baterije i radna soba utonula je u treperavu svetlost sveće. U daljini se razlegla grmljavina, a do ušiju im je dopirao šum uzburkanog mora. Nik je prekinuo magiju trenutka pomerivši mišem da osvetli ekran. - Imaš li pojma kakav je osećaj kada kao odrastao čovek upoznaš oca? Kad si konačno pozvan da dođeš u njegovu kuću samo da bi shvatio da on u svakom pogledu podržava kćerku svoje ljubavnice umesto rođenog sina? S mojom majkom bio je samo jednom. Kad je saznao da ima sina, finansirao je moje školovanje, ali nijednom nije navratio u internat da me pita kako sam. Zato sam mislio da nije sposoban da voli sve dok ga nisam video s tobom. Rovena se osećala majušnom i nezaštićenom. Olaf je bio jedini čovek na čiju je ljubav i podršku mogla da računa. Volela ga je i silno joj je nedostajao. A Niku se očito činilo da ga je ona lišila dragocenih trenutaka bliskosti s ocem! - To bar objašnjava zašto me ne podnosiš. Zaista mi žao, Nik. Nikada nisam želela da se isprečim između vas. - Nisi? - Znam da sam vas često prekidala tokom tvojih poseta - priznala je. Kako da mu objasni da je pritom samo želela da mu bude blizu? - Želela sam da čujem tvoje priče. Proputovao si čitav svet i svašta si doživeo. - Bio sam ratni reporter! Zločini protiv čovečnosti bili su moja tema. To nisu prigodne priče za mladu devojku. Pričao sam o tome sa Olafom jer je i on imao slična iskustva. Nekoliko trenutaka u očima mu se ogledala ranjivost. Rovenu je to uplašilo jer ga je uvek zamišljala kao slavnog novinara. Nije bila svesna mračne strane njegovog posla, cene koju je plaćao za svaku objavljenu priču, pogotovo za izveštaje s ratišta. Smeteno je zurila u svoja stopala. - Uvek sam se pitala zašto si tako... hladan. Protrljala je ruke, kao da je najednom prozebla do kostiju. Preplavilo ju je kajanje što ranije nije shvatila koliko je propatio. Osećao je potrebu da sa nekim priča i da rastereti dušu, a ona mu je stalno smetala. - Eh, da si mi ranije to rekao - promrmljala je. - Da sam znala, ne bih ti bila na putu. - Ne bi? - Naravno da ne bih! Nisam toliko sebična. - Zašto si onda namerno uredila da nas vidi zagrljene na plaži? Ni sanjao nisam da si tako podla! 22 Okovana žudnjom

Svaka nada u pomirenje s Nikom polako je nestajala. - Olaf nas je video? - jedini čovek koji ju je voleo takvu kakva jeste, video je tu neprijatnu scenu na plaži? Rukama je pokrila lice. - Ah, prestani! Nećeš dobiti Oskara za to! - viknuo je. - Zaista misliš da bih želela da me neko vidi u toj ponižavajućoj situaciji? Posle toga užasno sam se stidela da ti izađem na oči. - Zašto si to onda učinila? Bolje smisli dobro objašnjenje, jer posle Olafove bukvice osećao sam se kao perverznjak! Rekao je da treba da se drže podalje od tebe. Posle toga više nije bilo šanse da nađemo zajednički jezik. Rovenu je osetila mučninu. Nik ju je smatrao sračunatom, a bilo joj je preko glave izvinjavanja zbog svojih slabosti i mana. - Želela sam da te poljubim - priznala je pogledavši ga pravo u oči. - Osećala sam da me privlačiš, a nakon nekoliko pića činilo mi se kao dobra ideja da popustim pred nagonom da te poljubim. - Zato si me pratila do plaže? - Tako je. Znam da to zvuči očajnički, ali nisam mnogo izlazila niti sam se zabavljala, a uostalom, bio mi je rođendan. - Neprestano si mi se nabacivala iako je trebalo da budeš pametnija. - To si rekao i onda. - A šta je bilo ovo danas? - Danas si ti mene poljubio – postidela se što je tako spremno prihvatila tu njegovu nežnost. - Pre dve godine započeli smo nešto što očito treba dovršiti - rekao je promuklim glasom, a Rovena je instinktivno prislonila ruku na svoj dekolte. - Kako to misliš? - upitala je nesigurno. - Nisam slep, Rovena - zadržao je pogled na njenoj zavijenoj ruci, koja joj je počivala između dojki. - Prelepa si. Tada nisam prihvatio tvoju ponudu, ali sada... - Neću spavati s tobom, Nik! - Zaista ćeš me mučiti sve vreme dok si ovde? - upitao je teatralno. - Ne možemo tek tako da se upustimo u nešto i da se potom pretvaramo kao da se ništa nije dogodilo. Nikada nije spavala s muškarcem i nije bila stvorena za beznačajnu avanturu. A Nik je samo hteo da se zabavi. Za dve nedelje ionako će oboje nastaviti svako svojim putem. Ipak, duboko u sebi ponadala se da će uspeti da ga ubedi da joj prepusti Rozdejl. Ali uzalud se nadala, jer je tmurna, nesigurna budućnost, bez doma i 23 Okovana žudnjom

porodice, za nju bila jedina izvesnost. - Baš sam glupača! Umislila sam da bi naša avantura izazvala neprijatnosti tokom budućih proslava Božića i porodičnih ručkova. A to ionako neće biti problem pošto uskoro moram da se oprostim od svega što mi je bilo drago u životu - već je previše toga rekla. - Idem da nam napravim sendviče - zagrcnula se i, sa svećom u ruci, žurno je napustila sobu. Nije videla da je Nik dugo po njenom odlasku bespomoćno zurio u zid obasjan hladnom svetlošću kompjuterskog ekrana.

24 Okovana žudnjom

5. poglavlje

I

narednog jutra Nik je bio pod snažnim utiskom sinoćnjeg razgovora.

S vremenom je zaključio da mu nije potrebno ono čemu većina ljudi stremi: dom, porodica i ljubav. Proživeo je bez svega toga. Zašto ga onda toliko pogađa to što ga Rovena doživljava kao monstruma koji razara njen mali svet? Ali nije mogao protiv sebe - čak i pomisao na promenu načina života činila ga je nervoznim. - Idem u nabavku - doviknula mu je Rovena iz prizemlja. - Dobro! Uzdahnuvši, posvetio se papirima na pisaćem stolu. Napolju se čulo otvaranje vrata od garaže, a potom i zvuk motora. Nije valjda naumila... Nik je skočio sa stolice i pritrčao prozoru ugledavši svoj crni kabriolet sa spuštenim krovom kako brzo napreduje niz vijugavi prilaz. Otvorio je prozor i zviznuo. Rovena je zakočila i okrenula glavu prema kući. Ugledala ga je na prozoru kako joj ljutito pokazuje na stepenice trema. Vratila se u rikverc. Sedela je za volanom, ogromne naočare za sunce zaklanjale su joj deo lica, ali nisu mogle da skriju nervozu. Donja usna joj je podrhtavala kad je nevino upitala: - Šta je bilo? - Zašto nisi uzela kombi? - Zanimljivije je voziti ovo - nasmešila se. - A kako ti to znaš? - Možda sam i ranije koji put pozajmila “crnu beti” da se malo provozam priznala je. - Ali uvek sam dopunila rezervoar. Danas to verovatno neću moći. Uzela sam novac za nabavku iz kuhinje, ali nema ga baš mnogo. - Ostao sam bez teksta - zapravo, morao je da se uzdrži da se ne bi nasmejao. - Ma hajde, Nik! - Izađi iz mog automobila! - Nemoj biti takav - molila ga je naginjući se preko suvozačkog sedišta, i namerno je njegovim očima izložila svoj dekolte. - A kakav treba da budem? - jedva je uspevao da se usredsredi na razgovor. Poznajem te. Privući će ti pogled neka skupa krpica i nećeš primetiti da je počela kiša. 25 Okovana žudnjom

Primetila je da zuri u njen dekolte. Podigavši pogled i ugledavši superioran izraz na Roveninom licu, Nik je poželeo da ošamari sebe. - Obećavam da ću podići krov na nagoveštaj kiše. Ali Nik je odmahnuo glavom. - Ne. - Pogledaj, jutro je božanstveno - laganim pokretom ruke pokazala je vedro nebo. - Divno je osetiti dodir sunca na licu i vetar u kosi. Nikada nije dopuštao da ga zarazi tim dečjim entuzijazmom. Međutim, nežan dodir prolećnog sunca zagolicao ga je po licu. Plodno doba godine donosi... sezonu parenja. A za volanom njegovog kabrioleta sedela je lepa, mlada i nasmejana žena. Sve je mirisalo na zavođenje. - Daj mi ključeve - naredio je. - O, Nik! - Rovena je isključila motor i otvorila vrata. Kad je izašla, Nik je stao iza nje diveći se toj čvrstoj zadnjici u uskim zelenim farmerkama. Na sebi je imala crnu kožnu jaknu i crne čizme. - Isti si kao i ostali: svi vi hoćete da mi određujete kako da živim - žalila se. – „Rovena, ne smeš se zabavljati! Uzmi kombi za spremačicu, on ti ionako bolje pristaje!” Baš moraš da mi pokažeš ko je gazda? Uzbudila ga je njena ratobornost. - Ja ću voziti. Hoćeš li se duriti ili ćeš sesti na suvozačko sedište? - Znači, ideš sa mnom? - obradovala se. - Na pijacu? Oči joj nije video, ali usne su se razvukle u blistav osmeh. Nadljudskim naporom odupro se iskušenju da je poljubi. Nakašljao se. - Imaš li nešto protiv mog društva? Poneću i novčanik - našalio se. Zabacivši glavu, uzvratila je: - U redu. Očaravajući osmeh ponovo joj je obasjao lice. - Neće ti biti hladno bez jakne? - upitala je. - Bez brige, idemo samo do pijace i nazad. Čeka me mnogo posla. - Znam - kad je dodao gas, položila je ruku na njegov zglob. - Volela bih kada bismo mogli da budemo prijatelji. Srce mu je zastalo. Mora da se šali! Podigao je ruku da joj skine naočare, da vidi njene oči kad joj bude rekao da je za to prekasno. - Erotska napetost između nas neće nestati. Ne možemo biti prijatelji jer među nama vlada snažna seksualna privlačnost. Njegovo jasno obrazloženje probudilo je životinjski nagon u njoj. Stegnula je 26 Okovana žudnjom

stomačne mišiće pošto joj je u stomaku titralo od uzbuđenja. Znala je da se ne sme upuštati u vezu s njim, ali sada nije mogla da odoli iskušenju, morala je da flertuje s njim. Sviđalo joj se to što ju je želeo. Rovena je zurila u njegove lepe usne prisetivši se slasti njihovog dodira. - Ja... - Želim te, Rovena. Odavno te želim, a otkad znam da i ti želiš mene, ne vidim razlog da se držimo na distanci. Pitanje je vremena kada ćemo konačno zadovoljiti žudnju. - To zvuči tako... stručno - naravno da je podrazumevao samo telesno iskustvo, bez trunke emocija. Iako je osetila ubod razočaranja, usrećilo ju je priznanje da je Nik odavno želi. On je bio njen idealni muškarac. Nije mogla da zaboravi onaj poljubac. Trebalo bi da spava s Nikom, čak i po cenu da je to uništi... Konačno su se u daljini ukazale pijačne tende. Nik je skrenuo na parking. Privukli su pažnju ne samo upadljivim sportskim automobilom, već i zato što su ih meštani dobro znali, kao i to šta se desilo njihovim roditeljima. Nik ju je rukom obgrlio oko struka usmeravajući je prema prvim štandovima. Činilo joj se da joj toplim prstima kroz jaknu dotiče nagu kožu. Podigla je pogled, duboko udahnuvši. - Ostavljam snažan utisak na tebe? - našalio se. - Priznajem da sam radoznala - oprezno je uzvratila. - Ali moram te upozoriti na to da sam poprilično izbirljiva. Preko njene glave poručio je slatko pecivo koje se Rovena ranije ne bi usudila da pojede. Ali više nije morala da vodi računa o svakom gramu. - Ipak, stekao sam utisak da si me izabrala - šapnuo joj je na uho. - To su učinili moji hormoni - spremno je odgovorila. - Trudim se da se ponašam kao odrasla osoba i da ne pokleknem pred svakom ludom idejom. - Ovo između nas je neizbežno... Koža joj se naježila u znak potvrde istinitosti njegove tvrdnje i tokom kupovine je sve vreme mislila na seks. Na putu kući dodirnuo joj je kolena. Zadržao je dah očekujući da će odgurnuti njegovu ruku, ali nije to učinila. Ruke su joj podrhtavale. - Muškarci su tako predvidljivi - izletelo joj je. - Drugi su me isuviše često prisiljavali na nešto što nisam želela. Tebi to neću dozvoliti. - Ne, naravno - pokajao se zbog tog nezgrapnog pokušaja da joj se približi. Bez brige, Rovena, mogu da čekam - slagao je ne trepnuvši. Srećom, vetar je tokom vožnje donekle razvejao Nikovo uzbuđenje. 27 Okovana žudnjom

Odlučio je da ubuduće bude razboritiji. Njegove poslednje reći odjekivale su joj u glavi dok je uživala u taktovima latino muzike s radija. Dakle, može da čeka. Ali želi li to ona? Nik se odjednom zaustavio uz ivicu puta. Rovena ga je iznenađeno pogledala. - Počinje kiša - objasnio je podižući krov. Nekoliko sekundi kasnije kao da je neko odvrnuo slavinu, s neba su se stuštile ogromne kapi kiše dobujući po vetrobranskom staklu. Očekivala je da Nik pokrene motor i nastavi, ali on ju je ćutke posmatrao. - Šta je bilo? - upitala je. - Ipak ne mogu da čekam - pomilovao ju je po obrazu i spustio usne na njene. Rovena mu je uzvratila poljubac, što ga je ispunilo zahvalnošću. Gurnuo joj je ruku iza leđa privukavši je sebi. Toliko se toga promenilo između njih u proteklih 24 sata da ona nije mogla da odoli snažnom zovu čežnje. Osetivši da je spremna da mu se preda, Nik je glasno zastenjao. Rukom je odlutao na njenu dojku. Roveni se sa usana oteo uzdah kada je prstima dodirnuo očvrslu bradavicu. Smaknuvši jaknu s njenih ramena, počeo je da joj raskopčava bluzu. Zatim je povukao grudnjak naniže obnaživši jednu punu dojku. Rovena nije osetila stid pred njim. U njegovim očima videla je da mu je lepa i poželjna. - Dodirni me! - zatražio je promuklim glasom pritiskajući njenu ruku na svoja prsa. Potom ju je ponovo poljubio. Rovena je strgnula košulju s njega osetivši dodir nage kože pod prstima. Kada je primetila koliko je žudeo za tim, počela je nežno da ga miluje, i sama uživajući u tome. - Koristiš li kontraceptivne tablete? - upitao je i ona se ukočila. - Ne. Tiho opsovavši, zavalio se u svoje sedište. - Možda je tako bolje. Ovde, u automobilu ionako ne možemo, a napolju pada kiša. Drhtavim rukama zakopčavala je bluzu. - Nisam htela da dozvolim da sve ode tako daleko - rekla je zagrcnuvši se. - Nisam te smeo poljubiti, ali nisam mogao da se uzdržim - ispravio je retrovizor i okrenuo ključ u bravi. - U redu je. Kod kuće imam kondome. Na pomen zaštite nestalo je magije. Da je hteo da je uzme tu, na mokroj travi pored puta, Rovena bi mu se spremno predala. Ali spominjanje kondoma doživela je kao otrežnjenje: ako ih ima u kući, to znači da spava i sa ženama u Rozdejlu. A ona će mu biti samo jedna u nizu. Kad se zaustavio pred kućom, Rovena je iskočila iz automobila. Bilo bi 28 Okovana žudnjom

nezrelo da se ponaša uvređeno i ljubomorno. Znala je da mu neće biti prva, ali ipak ju je bolela činjenica što je Rozdejl smatrao ličnim rajem za seks. Ovo mesto za nju je bilo svetinja, a trebalo bi i njemu da znači toliko. Smeteno je pritisnula dlan na usta da ne bi briznula u plač. - Rovena? - prijao joj je njegov iskreni pogled. - Hoćeš li doći sa mnom na sprat? Nemoćna da izgovori makar reč, klimnula je glavom. Osmeh mu je raznežio lice. Spremno je dopustila da je uzme za ruku i povede u kuću.

29 Okovana žudnjom

6. poglavlje

T

oplina Nikovog čvrstog dodira ispunila ju je osećajem sigurnosti. Hodala je kao po oblacima, snažno stežući njegovu ruku dok ju je vodio uza stepenice. Raslo je uzbuđenje u njoj, dostigavši vrhunac u trenutku kada je zastala na pragu njegove spavaće sobe. Upitno ju je pogledao. - Jesi li se predomislila? Oborila je pogled. - Samo me je obuzela trema. Ne želim da te razočaram. Smešeći se, poljubio joj je vrhove prstiju. - Kakav preokret! Još juče u ovo vreme nisi hajala za moje mišljenje - stisnuo joj je ruku. - Nećeš me razočarati - umirio ju je, a zatim joj je na usne spustio dug, strastan poljubac. Teškom mukom uspeo je da se odvoji od Rovene. Na njenim mekim usnama okusio je dašak leta i slobode osetivši slatku jezu koja joj je protresla telo. Kada ga je rukama obgrlila oko vrata oslonivši se celim telom na njega, razum ga je napustio. Ne vladajući više sobom, podigao ju je i odneo do kreveta. Spustivši je na postelju, skinuo joj je jaknu s ramena. Zapravo je želeo polako da je zavodi, ali sad je za to bilo prekasno. Mislio je da ionako nema potrebe da za predigrom. Brzo se oslobodio košulje i pantalona. Rovena se pridržavala za njegovo rame dok je drugom rukom otvarala rajsferšlus na čizmama. Bez visokih potpetica činila se mnogo sitnijom. Iznenadila ga je njena transformacija u... ranjivu devojku. Primetio je stidljiv izraz na njenom licu. Nije mu preostalo ništa drugo nego da pokaže džentlmenske manire. Nije mu bilo lako da se uzdrži. Prisetio se Olafovog pitanja kakve su mu namere i brzo je odbacio te misli. Rovena i on su se izjasnili: želeli su jedno drugo i to nije ni u kakvoj vezi sa zajedničkom budućnošću. Olaf nije imao pravo da mu očita bukvicu: on, koji je imao vanbračno dete, lagao prvu ženu i potom deset godina proveo u divljem braku s ljubavnicom. Rovena je već raskopčala farmerke, ali se nije usudila da ih svuče dok joj je Nik bio leđima okrenut. Nepomično je, oborene glave, stajao u vratima, obema rukama oslonjen o dovratak. 30 Okovana žudnjom

- Nik? Jesi li to možda drugačije... Okrenuo se i lice mu se u trenu razvedrilo. Rovena je stajala pred njim u svom sjaju uzdržane lepote. Prošlost je izbledela pred tim primamljivim prizorom. Smeđa kosa joj se, zamršena od vetra, slivala niz ramena dok joj je u krupnim očima blistao sjaj slatkog iščekivanja. Nik se bez reči obrušio na Rovenu ljubeći je i milujući. Želeo je samo da se prepusti nesputanoj strasti. Spremno mu je uzvratila poljupcima trgajući pritom odeću sa sebe. Nik joj je nespretno pomagao. - Želeo sam da te nežno zavedem - prošaputao je - ali ne mogu da se uzdržim. Opsovao je, na šta se ona nasmešila. - U redu je, i ja sam nestrpljiva. Obema rukama milovao je njene izazovne obline privlačeći je bliže sebi. Nage grudi pritisnula je na njegova široka prsa i Nik je požurio da se oslobodi bokserica. Neko vreme stajali su zagrljeni, strasno se ljubeći. - Ni ja tebe ne želim da razočaram - promrmljao je sedajući na krevet. Zatim ju je povukao na sebe. Rovena je čvrsto utisnula svaki detalj u sećanje: težina Nikovog tela do nje na mekom madracu, topli dodir njegove ruke na stomaku, njegov jezik u njenim ustima. Dodir njegove muškosti na stomaku u trenu joj je ubrzao puls. Kada je usne primaknuo njenim ukrućenim bradavicama, preostalo joj je vremena samo da duboko udahne pre nego što se sve oko nje razlilo u eksploziji hiljadu boja. - O, Nik! - zastenjala je spustivši se na jastuke. Držeći ga za glavu obema rukama, nesvesno je raširila noge. U tren oka navukao je kondom i kleknuo između njenih butina. Instinktivno se izvila jedva čekajući da se sjedini s njim. Ni traga sumnji ni stidljivoj uzdržanosti. Želela je njega i nikog drugog! Onda je prodro u nju i u tom trenu Rovena je znala da nikada u životu nije doživela intimniji trenutak s drugim ljudskim bićem. Malo ju je zabolelo, ali to joj nije smetalo. Neopisiv osećaj kojim ju je ispunio nadoknadio joj je to milion puta. - Rovena - zastenjao je Nik stežući zube. - Molim te, nemoj se ljutiti - obujmila ga je nogama oko leđa da bi ga zadržala u sebi. - Želim to, želim s tobom. - Ali... - lice mu se zarumenelo, delovao je sasvim zbunjeno. - Ti, mala lažljivice! S nežnim osmehom na usnama, prodro je u nju do kraja držeći je snažnim 31 Okovana žudnjom

rukama čvrsto privijenu uza se. Zastenjala je, obuzeo ju je čudan osećaj da je osvojena... bar u tom trenutku. Nik ju je poljubio mrmljajući joj nežne reči na uho. Celim telom podrhtavao je od napora da se uzdrži. Rovena je poželela da ga oslobodi te samokontrole tako što će se oprobati kao zavodnica. Snažnim pokretima masirala mu je ramena i leđa dok se izvijala pod njim, a potom je rukama odlutala do njegove zadnjice. Iz grla mu se oteo zvuk nalik na režanje, pa je snažnije prodro u nju. Osećaj je bio predivan: uzbuđujući i senzualan. Hrabro je nastavila igru prstima uživajući u bržem, snažnijem ritmu kojim je sama upravljala. Sasvim neočekivano, obuzeo ju je osećaj kao da se katapultirala uvis. Nije mogla dalje, ali nije bilo ni povratka... i onda... - Nik! - srce samo što joj nije stalo, a njeno neiskusno telo treperilo je od eksplozije oslobađanja strasti. Na nekoliko sekundi sve je utonulo u mrak. Utapala se u osećaju lakoće, stopljenom s radošću i ponosom. Sad je u svakom pogledu kompletna žena i zauvek je povezana s Nikom... A onda se setila da je seks za njega puka razbibriga. Pomisao na to da bi nešto tako veličanstveno, tako predivno neko mogao smatrati ništavnim, stezala joj je obruč bola oko grudi presecajući joj dah. Neisplakane suze pekle su je u očima kada se Nik odvojio od nje. Možda ću uspeti da stignem do kupatila pre nego što se obuče i nestane iz sobe, pomislila je. Tako će sačuvati bar delić dostojanstva. Upravo kad je pokušala da spusti noge na pod, Nik ju je rukom zadržao na krevetu. Bez problema je okrenuo Rovenu prema sebi pritiskajući je uz svoje toplo telo. - Zašto ja, Rovena? - želeo je da zna.

32 Okovana žudnjom

7. poglavlje

U

činilo mu se da je pred njim neznanka, lepa kao slika s tim smaragdnozelenim očima i usnama nateklim od poljubaca. Oslonio se na lakat. Njena meka koža odisala je aromom vanile, a tek te obline! Podigao je pokrivač da joj vidi telo. - Šta to radiš? - upitala je promuklo. - Divim se poklonu kojim si me darovala - rekao je uzdahnuvši. - Ne moraš biti tako sarkastičan. - Uopšte nisam! Fasciniran sam - i duboko dirnut. Predala mu se i oboje su doživeli neponovljivo iskustvo. - Kako je moguće da si bila devica? - zamišljeno ju je posmatrao. - Jesi li dobro? - Jesam. A ti? - silno želeći da odvrati pažnju sa sebe, upitala je: - Kako je tebi bilo prvi put? - Ne mogu da shvatim kako si ostala devica, a video sam te sa svim tim muškarcima... - S kim to? Mojim plesnim partnerima? Odlično smo se slagali, ali delili smo samo ples. Mislila je da će biti ponižavajuće kad Nik ode iz sobe posle seksa, ali ovo saslušanje bilo je gore! - Mogla si bar da me upozoriš - progunđao je. - I nije mi jasno zašto si nešto tako vredno odlučila da protraćiš na mene? Reč „protraćiti” uništila je magiju tog jedinstvenog iskustva. Čitavog života sanjala je o ovom posebnom trenutku čuvajući se za Nika. - A zašto to ne bi bio ti? - izazivački je upitala. Za trenutak mu se na licu pojavio izraz bespomoćnosti. - Naravno, zašto ne ja? Ali zašto baš sada? Rovena nije bila spremna da prizna nije poželela nijednog drugog muškarca. Umirila ju je činjenica da Nik nije slutio koliko joj znači. - Bila sam sita svađe s tobom - dopustila je da joj kosa zakloni lice. - Ti si smatrao da bi trebalo da budem zrelija. Logično je da mi baš ti pomogneš da postanem žena. Iako je to izgovorila s blagim prizvukom ironije, Nik se osećao 33 Okovana žudnjom

privilegovanim. Ipak, kao da Rovena nije pridavala poseban značaj tom čarobnom prvom iskustvu. - Ti na to gledaš kao na neku vrstu obreda? Trgnuvši se, ipak mu se blistavo osmehnula. - Tako je, Nik. Znam da ne haješ za sentimentalnost, ali meni će ovaj dan do kraja života ostati u najlepšem sećanju. Isprva nije znao kako na to da odgovori. Iznenadilo ga je to što mu je svojom izjavom izmamila poseban osećaj iz tvrdog, okovanog srca. Pre dva dana bilo mu je svejedno hoće li se s Rovenom rastati u svađi, ali danas je želeo bolji odnos s njom. Ne vezu u smislu... - Ni ja to nikada neću zaboraviti - priznao je. Čim je to izgovorio, obuzeo ga je osećaj da je dospeo na tanak led. Primetio je da joj podrhtava donja usna, pa je poželeo da je umiri nežnim poljupcem. Položila je ruku na njegovo rame, ozbiljno ga pogledavši. - Nikada to nećeš zaboraviti zato što je bilo dobro ili zato što je bilo loše? Mora da se šali! Nik je i dalje silno žudeo za njom. - Ako želiš, mogli bismo zajedno vežbati - predložio je smešeći se, ali primetivši zaprepašćen izraz na njenom licu, odmah je dodao: - Hej, to je bila šala. - Uopšte mi nije smešno - prosiktala je uvređeno. - Naslušala sam se toga kako nešto treba još da uvežbam! Ništa više neću raditi za druge, živeću kako želim! Jasno?! I baš me briga da li je bilo dovoljno dobro. Meni je bilo super, a vežbati možeš s nekom drugom! Zapanjio ga je njen ispad. - Ali i meni je bilo divno - nije znao kako da joj se izvini, a želeo je da zvuči iskreno. - Time sam hteo da kažem da bih rado to s tobom ponovio. Ali vidim da još nisi spremna - ugrizao se za donju usnu upinjući se da pronađe prave reči. Ne mogu opisati kako deluješ na mene. Oduvek je bilo tako i nisam u stanju tome da se oduprem. Probudio je njeno interesovanje, pa je, ohrabren time, nastavio: - Nemam pojma šta znači ta hemija između nas. Mislio sam da će jednom biti dovoljno da mi umiri glad - to je bila laž! Ni za tren nije pomislio da bi se mogao zasititi Rovene. Ali isto tako bila mu je sasvim nova čežnja za jednom jedinom ženom. A nije mu se svidelo ni to što joj je otkrio previše toga o sebi. - Verovatno smatraš da nemam dovoljno iskustva - rekla je oborivši pogled. - Prirodno si talentovana - podigao joj je bradu. - Trebalo bi da se ja osećam nesigurno. Moraću da se naviknem na to da je ovo među nama nešto posebno. - To kažeš svim devojkama, zar ne? 34 Okovana žudnjom

- Nikada to nijednoj nisam rekao! - Zaista? - u znak izvinjenja, nežno se privila uz njega. Rovena mu se osmehnula osetivši njegovu reakciju na dodir njenog tela. Nik nikako nije želeo da robuje njenoj naklonosti, ali kad ga je vrhovima prstiju pomilovala po stomaku, shvatio je da mu ne preostaje ništa drugo nego da joj se pokori. Više nije imao izbora. - Sigurno se moraš malo oporaviti - rekao je zadržavši njenu ruku. - Ne. Sviđa mi se osećaj koji budiš u meni. I želim da to ponovimo. Dokrajčio ga je njen vreli dah. Povukao je Rovenu poda se... ❤

Rozdejl ima bar jednu prednost, pomislio je Nik dok je te noći tumarao po prostorijama. Ova kuća omogućava čoveku da se osami i kloni drugima s puta. Ustao je iz kreveta u osvit zore. Teško mu je palo da odvoji pogled s njenih nagih ramena i razbarušene kose. U telu mu se opet rasplamsala žudnja. Primorao je sebe da napusti sobu da ne bi poludeo od želje za Rovenom. Nik je oduvek bio nalik pitbulu: kad u nešto zagrize, to više ne pušta. A sad, nakon što se upustio u ovo s Rovenom, izmicala mu je kontrola nad sopstvenim emocijama. Postajao je zavisnik. Frustrirano je ušao pod hladan tuš, potom se obukao i zatvorio u radnoj sobi. Ipak, nije uspeo da se oslobodi razmišljanja o njoj. Iznenadila ga je znatiželjom i potpunim predavanjem. Njena prirodnost donosila mu je neviđeno zadovoljstvo. Nik to nikada pre nije doživeo! Izgubljen u mislima, zurio je u zglobove svoje šake koji su pobeleli jer je stezao naslon stolice. Trebalo bi da se usredsredi na projekat, ali sve njegove misli bile su uz Rovenu. Laptop se oglasio najavljujući pristizanje mejlova. Konglomerat multimedijalnih kompanija, koji je Olaf tokom godina izgradio, nije bio jedna firma. Sve to zahtevalo je izvanrednog vođu i menadžera. U proteklih godinu dana Nik se pokazao doraslim zadatku. Radio je mnogo, a da nije, verovatno bi izludeo tragajući za Olafovim avionom. U poslednje vreme razvio je sopstvene vizije o tome kako da unapredi poslovanje, ali te planove moći će da realizuje tek posle otvaranja testamenta, nakon što Olafa proglase mrtvim. Poslovna nesigurnost visila mu je nad glavom poput Damoklovog mača. Nik je voleo da drži sve konce u rukama i nameravao je da tako i ostane. Ali ako ga Olaf nije proglasio jedinim naslednikom... Brzo je odagnao te misli uveravajući sebe da je spreman na sve, čak i na 35 Okovana žudnjom

najgori scenario. U međuvremenu, moraće da prihvati odluku borda direktora, koji ga je proglasio privremenim rukovodiocem, što mu ne garantuje slobodu delovanja. Dok se stvari ne razjasne, moraće da se usredsredi na posao. Uostalom, mora se osloboditi tih tinejdžerskih maštanja o Roveni i njenim neodoljivim oblinama! Najednom mu je palo na um da bi je mogao izvesti na ručak u pristanište. Kad je otvorio vrata radne sobe, na hodniku mu je predivan miris zagolicao nos. Mirisalo je na... Nije znao na šta, ali nameravao je to da otkrije. Rovena je smatrala da povratak na Rozdejl treba da bude ispunjen prisećanjem na dobra stara vremena, kao i jasnim idejama kako da nastavi dalje, pogotovo sada kada joj je Nik ukinuo finansijsku podršku. Ali njen mozak se opirao, nije time želeo da se bavi. Neprestano je mislila na strasnu avanturu s Nikom. Srce joj je tuklo dok se prisećala protekle noći. Smatrao ju je prirodno talentovanom! Rovena je to svakako smatrala komplimentom. Pa ipak, on je njihovu avanturu vremenski ograničio i Rovena to ne sme izgubiti iz vida. A pomisao na to bolela ju je gotovo jednako kao i buđenje u praznom krevetu... - Šta to radiš? Poskočila je od straha. Samo jedan pogled na Nika bio je dovoljan da joj se vrate sve scene proteklih sati ispunjenih strašću. Zadrhtale su joj ruke. - Goveđe pečenje s grilovanim povrćem i prelivom - odgovorila je. Zavirio joj je preko ramena u pleh obujmivši je oko struka. - Kraljevska gozba. Špagete u paradajz-sosu bile bi dovoljne. - Znaš kako kažu: ljubav dolazi preko stomaka. Naglo ju je pustio i Rovena je zadrhtala. Prisilila se da mu se osmehne. - Izgleda da moram poraditi na svom smislu za humor. Šalu na stranu, volim da kuvam. Jedan mamin blizak prijatelj kuvar naučio me je kako da pripremim gozbu po maminom ukusu. Još jedna beskorisna veština. Hoćeš li nam usuti vina? - Zašto bi to bilo beskorisno? - upitao je sipajući vino u čaše. - Zato što ne volim da kuvam pod prisilom i nedostaje mi iskustvo. Ozbiljno moram porazmisliti o tome šta ću raditi. Prvi korak je da zaboravim zabave i opijanje. Popiću malo vina tu i tamo uz jelo, ali više od toga ne dolazi u obzir. Nik joj je pružio čašu. - Bacila si se u razmišljanje nakon što si napustila školu plesa? 36 Okovana žudnjom

- Jesam, i priznajem da su tvoji prigovori većinom bili na mestu. Prisetila se jednog jutra kada se probudila s rupama u sećanju, jedva prepoznavši sebe u ogledalu. To ju je podsetilo na oca... Rovena je otvorila vrata frižidera da izvadi poslužavnik s predjelom. - Evo nečeg da prekratiš vreme čekajući pečenje - rekla je smešeći se. Nik je zviznuo posmatrajući kulinarsku čaroliju na tacni. Rovena je pripremila mini-sendviče s jajima i kavijarom, maslinama i šunkom, kao i sa sirom i avokadom. Bar je kulinarskim umećem ostavila utisak na njega. - Ti nikada nisi preterao sa alkoholom? - Rovena ga nije videla pijanog. - A kao ratni reporter nagledao si se svakakvih grozota. - Ne volim da izgubim kontrolu. - Kakvo iznenađenje! - prokomentarisala je. - Tvoja majka se sigurno ponosila tako razumnim sinom. - otegnulo se njegovo ćutanje i Rovena je podigla pogled. - Oh, izvini. Da li je ona živa? Nisam htela da... - U redu je. Da, živa je. I nije imala nikakvih problema sa mnom sve dok njen suprug nije otkrio da nisam njegov sin. Posle toga poslali su me u internat i od onda je nisam video. Rovenu je to potreslo. Želela je da sazna još ponešto o Nikovom životu, ali on je ućutao. Namrštena čela izvukla je pečenje iz rerne, pa ga je aranžirala na dva tanjira s pekarskim krompirom i grilovanim povrćem prelivenim sosom. Zatim je rub tanjira garnirala šparglom obmotanom parčetom šunke, kiselim krastavčićima i senfom. Blistavo se osmehujući, okrenula se Niku. - Hoćeš li mi otvoriti vrata od trpezarije? Sto je već postavljen. Poslušao ju je, a onda joj je izvukao stolicu da sedne. Potom se natenane divio raskošnoj gozbi. Kad je posegnuo za escajgom, prevagnula je njena znatiželja. - Izvini, ali moram nešto da te pitam. Jesam li dobro shvatila da te majka nijednom nije posetila u internatu?

37 Okovana žudnjom

8. poglavlje

M

eso se rastapalo na jeziku i bilo je veoma ukusno. I povrće je savršeno grilovano, a sos bi se mogao opisati samo rečju "božanstven”. Uprkos tome, osećao je bljutav ukus u ustima, besan na sebe što je načeo priču o svojoj prošlosti. Rovena ga neće ostaviti na miru. Kada su prave okolnosti njegovog rođenja isplivale na svetlost dana, život mu je krenuo nizbrdo. Nije shvatao zašto je to spomenuo baš danas i baš pred njom kad o tome nikada nikome nije govorio. Možda ga je seks naveo na to da spusti gard. Ali želeo je da joj ispriča priču koja će joj Olafa konačno prikazati u pravom svetlu. Matori nije bio superheroj, a nije bio ni dobar otac. - Ko je bila ona? - upitala je Rovena. - Mislim, kako ju je Olaf upoznao? Nije bila ni napadna ni nasrtljiva u svojoj radoznalosti. Da jeste, Nik bi lako presekao razgovor. Ali Rovena nije mogla da shvati kako čovek može da odbaci svoje dete. Nju niko u životu nije ignorisao. Opet ga je obuzeo duboko uvreženi strah da je problem u njemu! - Nije je dobro poznavao - trudio se da zvuči opušteno. - Bila je stjuardesa, jednom prilikom rekao je da se to desilo po njegovom povratku s ratom zahvaćenog područja. - Misliš li da je to često radio? Mama je stalno strahovala da će je prevariti jer je prevario svoju prvu ženu. Ali... Čekaj! Nemoj mi reći! Neću podneti ako mi kažeš da je to uradio. - Pojma nemam - promrmljao je Nik. - Svakako nije imao još vanbračne dece, u to sam poprilično siguran. Zato njegova žena nije smela da zna za mene. Godinama su pokušavali da dobiju dete, ali ona je bila neplodna. - Ali ako je želeo da ima decu, zašto nije hteo tebe da vidi? - Stideo me se. Razrogačila je oči, a onda odmahnula glavom. - To ne znaš! - Sam mi je to rekao, Rovena. Pitao sam ga i tako mi je odgovorio. - Stideo se sebe - ispravila ga je. - Ako nije, trebalo je! - najednom je zvučala besno. Iznenadio ga je njen temperamentni ispad. Obožavala je Olafa, a sad je stala na Nikovu stranu. Obuzeo ga je neopisiv osećaj zadovoljstva. 38 Okovana žudnjom

- A zašto tvoja majka ništa nije učinila? Mogla je da insistira na tome da te Olaf prizna. Da li je to pokušala? Rekao si da je finansirao tvoje školovanje. - To svakako jeste - palcem i kažiprstom okretao je čašu. Svaka reč koju je prevalio preko usana donosila mu je neprijatne uspomene i osećanja. - Nije podigla veliku buku jer sam i za nju bio mala prljava tajna. Svom mužu nije priznala da je na venčanju već bila trudna. Kada je to saznao ona je, naravno, prihvatila Olafovu ponudu: kompletne troškovi za elitni internat, čime su me se oboje rešili. Krv joj se zaledila u žilama od ove priče. Više nije mogla da gleda hranu pred sobom. Koliko je Nik propatio! Nikakvo čudo što je postao ciničan. Poželela je da ustane i da ga zagrli. - Kako... - otpila je gutljaj vina. - Kako se otkrilo ko ti je otac? Nik je pokazao na svoju plavu kosu. - I moja majka i njen muž su Grci, tamne puti i kose. Bebe mogu imati svetlu kosu, ali kada sam pošao u školu plavokos... Odložila je viljušku i nož. - Znači, očuh se složio da te pošalju od kuće? U kakvom si odnosu s njim? - Ni u kakvom. Otkad mu je majka priznala da nisam njegov, sa mnom nije progovorio ni reč. Rovena je teško zauzdala emocije. - Kako je to moguće?! - Bio je idiot. Nije mi nedostajao - Nik je nastavio da jede. - Znači, svi oni urotili su se da te pošalju u internat i prepuste samom sebi? - Život u internatu zapravo mi se svideo. Tamo sam naučio kako da izvučem ono najbolje iz sebe. Hej, šta je to u ovom sosu? Fenomenalan je. ❤

Rovena je zaronila telo dublje u toplu vodu u kadi razmišljajući o onome što je čula o Nikovom sumornom detinjstvu. Odmah posle ručka Nik se vratio u radnu sobu. Rovena je bila besna na Olafa. Niku je bio potreban otac, ali umesto da preuzme odgovornost za svog sina, Olaf se ponašao kao kreten. Uzdahnuvši, izašla je iz kade i temeljno se obrisala. Češljajući kosu, pitala se da li bi trebalo da ode do njega... Protekle noći nije se naspavala. Samo na tren spustiće glavu na jastuk, ionako neće moći da zaspi bez Nika. 39 Okovana žudnjom

Narednog jutra vetar je doneo kišne oblake. Dok je Rovena neodlučno odmeravala svoj odraz u ogledalu u petoj po redu haljini, Nik je ušao u njenu sobu. - Sve su podjednako lepe - rekao je. Užasno joj je nedostajao protekle noći pa je sad morala da se uzdržava da mu se ne baci u naručje. - Čitavog života ljudi su me uveravali da ću biti ista majka, ali treba li to da shvatam kao kompliment? - Kasandra je veoma lepa žena, kao i ti. Ali ne zato što ličiš na nju. - Oh, Nik! Ovo mesto je moj jedini dom, ali ni ovde mi ne pada na pamet kako ću dalje. Možeš li mi savetovati šta da radim? - Mislim da bi trebalo da unovčiš majčine stvari pa da novac uložiš u školovanje. - Ne mogu to učiniti - pobunila se. - Zašto? - Mama je volela ovaj sto - vrhovima prstiju prešla je po starom drvetu. - I ovo ogledalo. Nije u redu da nečiji život raspeš kao da ga nikada nije bilo. - Onda spakuj nameštaj u neko skladište pa budi konobarica. Odluku bi trebalo da doneseš sama, zar ne? - Definitivno si u pravu. Moram na miru o tome porazmisliti. Ali postoji još nešto što zajedno moramo razmotriti. Trebalo bi da organizujemo opelo i da im odamo poslednju poštu. - Koješta! To je društvena konvencija koju poštuju religiozni ljudi. Ali to ne znači da se moramo pokoriti tom običaju. - Ali taj čin treba da nam donese utehu... Osetila je malaksalost. Bila je naivna jer je mislila da će seks promeniti nešto u njihovom odnosu, da će ga omekšati i učiniti pristupačnijim. Nik je zatvorio srce i dušu da bi se zaštitio od emocija. - Kako to zamišljaš? - upitao je. - Mislila sam da se okupimo u jednoj kapeli u Atini, s ljudima koji su značili Olafu i mami. - Ah, hoćeš da prirediš zabavu? Zašto to odmah nisi rekla? Slažem se. - Mislila sam se održi nekakav verski obred, mnogo ljudi to od nas očekuje. Mamini prijatelji stalno me pitaju kada će Olafu i njoj moći da odaju poslednju poštu. - To su odavno učinili - usprotivio se Nik. Nije podnosio pretvorno tužna lica. 40 Okovana žudnjom

- Izlišno je sve to. Ili si ovde previše usamljena i odsečena od sveta pa ti treba malo akcije? U tom slučaju, široko ti polje! Ta izjava jasno joj je rekla koliko mu znači vreme koje zajedno provode na ostrvu. Iako razočarana i ljuta, nije mogla da popusti pred njim. - Zar ne osećaš baš nikakvu potrebu da se oprostiš od njih? Ili namerno ne želiš da posvetiš Olafu više pažnje nego što si je od njega dobijao? Namerno je to izgovorila da bi ga prodrmala i izazvala, ali uzalud. - Rekao sam ne - progunđao je konačno i otišao iz sobe. ❤

Narednih dana Nik se držao na distanci. Rovena je sate provodila sortirajući i pakujući majčine lične stvari ili pripremajući obroke. Da mu se obratila za pomoć, sigurno bi joj priskočio, ali bio je isuviše ponosan da učini prvi korak. Boleli su ga ramena i vrat od napetog uzdržavanja, ali Nik je istrajao u nameri da joj se kloni s puta. Način na koji je okrenula njegove reči protiv njega bio je samo potvrda njegovom ciničnom životnom stavu da se nikome ne treba ozbiljno poveravati. Ako to znači da treba da se odrekne seksa, njene blizine i društva, onda će biti tako. Ionako nije želeo da mu sve to postane nasušna potreba. Osećao je tup bol u grudima jer mu je Rovena veoma nedostajala, ali trudio se da ga ignoriše. Ionako je tu, u susednoj sobi. Ili možda nije? Da li je čuo kucanje po vratima? Isključio je električni brijač da oslušne. - Nik? - stajala je u dovratku njegove spavaće sobe kada je izašao iz kupatila ogrnut peškirom. Razrogačila je oči. Nik je bio gotovo nag, ali šta je drugo očekivala u pola sedam ujutro? Rovena je preko bebi-dol spavaćice ogrnula kratki bademantil. Probudila se pre nekoliko minuta i obrazi su joj još bili rumeni od sna. Udahnuo je njen miris, podsećao ga je na bademe i čaj. Od silovitog naleta žudnje srce mu je preskočilo dva otkucaja. Poželeo je da je podigne, prebaci preko ramena i odnese u krevet gde bi se natenane predao porivima. Ali delovala je tako iscrpljeno... Ni Nik nije dobro spavao iako se napornim treningom trudio da ukroti libido. Uprkos tome, svake noći mučili su ga erotski snovi iz kojih bi se budio okupan znojem. A čežnja za Rovenom postala je nepodnošljiva. Nedostaje li mi ona samo telesno? Neprimetno je razmaknuo noge u želji da prikrije neporecivu reakciju svog tela 41 Okovana žudnjom

na njenu blizinu. - Šta je bilo? - upitao je. Progutala je knedlu. - Trajekt uskoro polazi, moram se spakovati i otići... osim ako mi ponudiš da se kasnije helikopterom odvezemo na kopno. Pojma nije imao na šta je ciljala. - Zašto? Prekrstila je ruke na grudima. - Zbog opela i okupljanja.

42 Okovana žudnjom

9. poglavlje

M

olim? Zbog opela i okupljanja? - ponovio je u neverici.

Rovena se trgnula od njegovog preneraženog tona, ali bilo je prekasno za povlačenje. Sve vreme krila je svoj plan od njega. Bilo je kritičnih trenutaka, na primer kad je morala pribaviti novac za to, kao i sada kad mu je saopštila da će se opelo održati. Namerno ga je izbegavala, krišom obavljajući telefonske razgovore. Sad mora zauzdati temperament da bi ga uverila da je ispravno postupila. Ipak, u glavi joj je otkucavao sat. Trajekt će uskoro poći. - Jasno i glasno rekao sam da nećemo održati nikakvo opelo. Čula je preteći prizvuk u njegovom glasu. - I nećemo “mi” - ispravila ga je ležerno. - Ja to činim. I pozivam te, iz pristojnosti, da nam se pridružiš. Možeš li brzo da odlučiš? Moram da požurim u slučaju da ne pođeš. - Kako si to mogla da mi uradiš? - raširio je prste kao da bi ih najradije zario u njen vrat. - Hoćeš da se svađamo? - najednom ju je napustila smirenost i razboritost. Nik ju je ionako ignorisao po čitave dane, što ju je silno bolelo. - Ili me ozbiljno pitaš kako sam uspela to da izvedem? Da se razumemo: nije mi potrebna tvoja dozvola, a imam dovoljno izvora prihoda na raspolaganju. - Kao na primer? Ples po stolovima? - A šta drugo? - uzvratila je sarkastično. - Da bih ovo finansirala, morala sam da pribegnem krajnjim merama. Uzdizao se nad njom u pretećem stavu. - Nadam se da je to jedna u nizu tvojih laži. - Šta te briga? - iznenada je iz nje pokuljala frustracija akumulirana u samotnim noćima. - Zanima li te jesam li se prodavala na ulici da bih mogla da kupim pozlaćenu urnu? Ipak sam ja devojka s kojom si spavao iz dosade. Ne sleduje mi ni ’’hvala” za jelo ni poljubac za laku noć. Oči su mu opasno zaiskrile pa je odlučila da batali nevažne sitnice. - Da si pričao sa mnom, saznao bi za moje namere. Šta je s tobom, Nik, ozbiljno? Grubo ju je zgrabio za ruku. - A šta očekuješ od mene? Cveće, romantiku i poeziju? Moraću da te 43 Okovana žudnjom

razočaram, nije moj stil. A ako ti kojim slučajem nedostaje seks, reci! Rado ću ti izaći u susret. Mogla mu je grubo uzvratiti ili ga bez reči kolenom udariti u prepone. Međutim, nije bila zaista ljuta. Ne, bila je uzbuđena, baš kao i on. Rovena je to videla po crvenilu njegovih obraza, otežanom disanju i izbočini pod peškirom. Vređalo ju je to što je žudeo za njom, ali je nije istinski želeo. Spontano je uhvatila kraj njegovog peškira strgnuvši mu ga s bokova. - Ti to ozbiljno? - upitao je iznenađeno. - Naravno! Ne skidajući pogled s njenog lica, pružio je ruke da joj razgrne bademantil. Zatim je gurnuo ruku ispod pojasa svilenog šortsa. Instinktivno je razmaknula butine dok je on prstom napredovao ka središtu njene požude. Besramno mu se predala, ali posle višednevnog „gladovanja” telo joj je bilo preosetljivo, reagujući na najmanji dodir. Veštim pokretom Nik joj je svukao šorts koji je skliznuo na pod. Potom joj je obuhvatio zadnjicu i podigao ju je da bi je oslonio leđima na zid. Čvrsto ga stegnula rukama oko ramena, a nogama oko bokova. Telom joj se razbuktala vatrena stihija, a iz glave su isparile sve misli na svađu, poniženje i probleme. Samo je ovaj trenutak bio važan, okončanje „posta”, za kojim je toliko čeznula, i telesni kontakt s muškarcem njenih snova. Samoća proteklih dana utonula je u zaborav kad je Nik konačno zaronio u nju. Rovena je zastenjala, još snažnije ga stežući. Nik je tiho opsovao trudeći se da održi spori ritam, ali mu ona to nije dopustila. Prsti su mu se urezivali u njene butine dok se ona trudila da ga uvuče još dublje i snažnije. Gladno ga je ljubila. Bližio se trenutak ekstaze, Nik je ubrzavao tempo stežući je oko bokova. Rovena se osećala kao da je poletela dok je Nik duboko u njoj doživeo eksploziju... Zavrtelo mu se u glavi, potom ga je obuzela iscrpljenost. Ruke su mu podrhtavale dok ju je oprezno spuštao na pod. Rovena je podrhtavala čitavim telom ne puštajući njegova ramena, jer je izgubila osećaj u nogama. Ali njeno ubrzano disanje i zadovoljno tiho stenjanje bilo je muzika za njegove uši. A onda je zažmurio shvativši da su zaboravili na zaštitu. Obuzeo ga je strah. Kako je mogao tako slepo da popusti pred nagonom? Mazeći ga po vratu, Rovena je primetila da je napet, pa se odmaknula od njega. Nik ju je ozbiljno pogledao i ona je osetila da emituje hladnoću. Noge i ruke postale su mu teške kao olovo. - Rovena... - Ako propustim trajekt, nikada ti to neću oprostiti - rekla je. I ona je delovala 44 Okovana žudnjom

iscrpljeno i rezignirano. Opelo... Osetio je da u njemu ponovo ključa bes: bio je nemoćan da učini bilo šta protiv tog prokletog okupljanja. Ako spreči Rovenu da ode, to neće valjati. Dovela ga je u bezizlaznu situaciju. - Naložiću da se pripremi helikopter - rekao je trljajući lice. Stigla je do dovratka kad je prošaputao: - Nisam koristio zaštitu... - Znam. Ali trenutak nije kritičan, pa to nije važno. Stojeći pod tušem, postidela se što je tako drsko isprovocirala Nika. Gotovo je izludela jer ju je ignorisao, pa se poslužila proverenim trikom: dobrim starim zavođenjem. Htela je pomoću seksa da ga veže za sebe. Kakva glupa ideja! Kao da će je više voleti ako bude izgubio kontrolu. Zbunjena i razočarana, izašla je iz tuš-kabine. Zlovoljno je zurila u svoj odraz u ogledalu. „Samosažaljenje ti ne pristaje”, rekla bi joj majka sada. ’’Muškarce privlače samouverene žene”. To je tačno. Potrebna joj je snaga i prisebnost da bi se danas oprostila od Olafa i majke. Nik je pokucao na vrata obavestivši je da mogu krenuti čim bude spremna. - U redu, samo da se spakujem. - Usput ćemo navratiti u moj stan, treba mi odelo. - Dobro. Bezličnost kojom je odisao njihov razgovor izazvala je mučninu u njenom stomaku. Tuga joj je stezala srce. Rekla je Niku da je trudnoća isključena zbog pogrešnog tajminga, ali istina je sasvim drugačija: neplodnost nije neuobičajena u svetu profesionalnog plesa, gde ekstremni treninzi, niska telesna masa i poremećaji u ishrani nisu retkost. Ta kombinacija ponekad je rezultirala neželjenim posledicama. Roveni to dosad nije smetalo, ali danas ju je ispunilo osećanje nepotpunosti. Uz činjenicu da je Nik zapravo nije želeo, sebi se činila nepotpunom. Srećom, Nik nije progovorio ni reč tokom leta do Atine. Oboje su se pretvarali da se među njima ništa nije desilo. Tek kada su sleteli, upitao je koga je pozvala na opelo, ko će održati govor... Rovena je kratko odgovarala na njegova pitanja. - Pokušala sam da držim medije podalje - objasnila je. - A kako si uspela da prikupiš novac za sve to? Oboje su izbegavali razgovor o onome što se jutros desilo u Rozdejlu. 45 Okovana žudnjom

U svom ekstravagantnom penthausu najpre ju je poveo u ogromnu gostinsku sobu. Osvrtala se oko sebe diveći se uređenju stana i krovnoj terasi s bazenom, odakle se pružao pogled na Partenon. Rovena je shvatila zašto mu je Rozdejl delovao mračno i staromodno. Možda je trebalo pažljivije da ga sluša, da čuje njegove planove za rekonstrukciju, umesto da ih unapred osudi. - Majčin agent odobrio mi je pozajmicu - odgovorila je konačno. - Upoznaj me s njim, odmah ću mu vratiti dug. Ponos joj nije dozvolio da to prihvati. - Rešiću to sama. Dostojan pogreb stajao bi mnogo više. - To potpada pod moje obaveze i zato ću to isplatiti - šturo je rekao. - Pa blokirao si moje kartice da bi me naučio odgovornosti. Ako već insistiraš, možeš preuzeti polovinu troškova, ali ne želim da ti ostanem dužna ni centa. Frenkijeva pozajmica samo je moj problem. - Ne započinji prepirku! - Uopšte ne želim da se prepirem. - To je zaista nešto novo i osvežavajuće - nasmejao se. Bila mu je neprijatna situacija u koju ga je dovela Rovena: da strancu duguje novac za opelo njegovom ocu. Bes mu je okupirao misli potiskujući jutrošnja dešavanja. Presvukao se i ušao je u dnevnu sobu. Rovena je na sebi imala jednostavnu crnu majicu uz crnu trikotažnu suknju i crne čizme na visoke potpetice. Delovala je graciozno. Ogrnula se ljubičastom ešarpom, a sjajna smeđa kosa padala joj je po ramenima. Nik joj je prišao osećajući uzbuđenje. Bilo je to erotsko prštanje varnica, ali i čežnja za njenim mirisom, toplinom, njenim glasom i osmehom. Potajno je uživao u načinu na koji je pričala s njim. Njen karakter bio je jedinstvena kombinacija razumevanja, hrabrosti i inteligencije, koju on dosad nije otkrio u nekoj ženi. Sećanje na njihov neobuzdani, primitivni jutrošnji seksualni čin nije se dalo odagnati. Nik nikada nijednu ljubavnicu nije želeo toliko kao Rovenu. Taj osećaj prevazilazio je granice telesnog doživljaja. Time bi se moglo objasniti i to što je zaboravio na zaštitu. Stomak mu se zgrčio kada je pomislio na to kako bi Rovena reagovala na trudnoću. Obuzeo ga je nemir, pa je duboko udahnuo i njen parfem s daškom limuna i badema. Rovenin miris ulivao mu je osećaj topline i blaženstva. Želeo je da je dodirne, ali jutros se poneo kao divlja zver. Ona je u pravu: on zaista nije sposoban da oseti istinsku privrženost. 46 Okovana žudnjom

Rovena je iz torbice izvukla kutijicu. Primetio je broš koji je nosila iznad srca. Bio je to poznati amblem firme Markussen Media u obliku slova O od belog zlata. Iznenađeno je podigao obrve prepoznavši Olafovo dugme za manžetne. - Zašto je to sad broš? - začudio se dok je Rovena iz kutijice vadila šnalu za kravatu. - Naručila sam da nam izrade broš i šnalu od Olafove dugmadi za manžetne rekla je stavljajući mu šnalu na kravatu. Srce mu je tuklo kao mahnito. Zadržao je dah dok mu je popravljala kragnu, jer mu je telo zatreperilo od njenog dodira. Bezuspešno je pokušavao da nađe prave reči. Rovena je ozbiljno poljuljala njegovu odbrambenu barijeru. Pritom je ta šnala za kravatu bila i simbol njegovog neuspeha kao sina. Olaf ga nikada nije zaista priznao, nikada mu nije postao pravi otac. A Nik se nije dokazao kao njegov sin. Taj će ga neuspeh proganjati do kraja života. Rovena ga je kritički odmerila od glave do pete i doterala mu je maramicu u džepu. - Pusti to! - Nik nije mogao da podnese njen dodir dok se osećao ranjivim. Uplašeno ga je pogledala ukočivši se, pa se istog trena pokajao što je bio grub primetivši da je i ona osetljiva i ranjiva. Vrhom jezika dodirnuo je bolno mesto na usni gde ga je Rovena u žaru strasti ugrizla. Uživao je u tom “suveniru”. Okrenula se od njega. - Shvatam da ti ovo smeta, ali sve to zaista iskreno činim. Posle tolikih razočaranja, mami dugujem bar ovaj poslednji oproštaj. Njena skrušenost navela ga je na to da se postidi. Bespomoćno je zurio u njena leđa dok je koračala prema vratima. - Ne ljutim se zbog opela i okupljanja - doviknuo je za njom. - Otkud sad to? - okrenula se i ponovo mu je prišla. Tačno je znala šta mu se mota po glavi. Oboje su svim silama izbegavali razgovor o jutrošnjoj grešci. Nadao se da je primetila koliko se gorko kajao što ih je oboje doveo u tu neprijatnu situaciju, dok je istovremeno čeznuo da je ponovo uzme u naručje. Mudrije bi bilo poslati je u svet, jer on se nikada ne bi mogao skrasiti sa ženom i decom. Najverovatnije nema trudnoće koja bi iskomplikovala situaciju, ali Nik je gotovo zažalio zbog toga iako to nije imalo smisla. Oglasilo se zvono pred vratima prenuvši ih oboje iz misli. - To je vozač - promrmljao je Nik. 47 Okovana žudnjom

Zbunjeno je provukao prste kroz kosu propustivši da joj pridrži vrata od stana. - Posle obreda spakovaću ostatak maminih stvari i nestaću iz tvog života rekla je na putu do automobila. - Obećavam. Kao munja pogodile su ga njene reči, preplavila ga je tuga, kao da je Rovena otvorila branu u njegovoj duši. Godinu dana je radom do iznemoglosti uspevao da održi tugu pod kontrolom, a sada je svom snagom izbila patnja zbog svih propuštenih prilika. Rovena namerava da ga napusti. Dok su liftom išli u prizemlje, panorama grada maglila mu se pred očima. „Posle obreda spakovaću ostatak maminih stvari i nestaću iz tvog života.” Strepnja mu je stezala grudi. Krajičkom oka video je da i Rovenu muči osećaj beznađa. Lice joj je poprimilo sivu nijansu i delovala je veoma napeto. - Užasno si bleda - primetio je zabrinuto. - Da ti nije mučnina? - Samo imam tremu - položila je drhtavu ruku na stomak. - Ništa nisam jela pa ne bi trebalo da bude problema s mučninom. Proći će čim stignemo na odredište. Pred kapelom je samouvereno izašla iz automobila. Sve što ju je maločas brinulo netragom je iščezlo. Pridržavao ju je za lakat dok su se penjali stepenicama. Srce mu je tuklo u grudima u taktu s mislima koje je ponavljao: „Nemoj, Rovena! Nemoj otići, molim te!” U kapeli su ljudi sedeli na klupama. Čim su Nik i Rovena zauzeli mesto u prvom redu, prišao im je sveštenik i položio ruke na njihove glave. Iako ih je zatekao nespremne, njegov dodir delovao je umirujuće. Nik je najednom shvatio da je ovo bila ispravna odluka. Koji minut kasnije obratila se prisutnima. Primetio je da joj se vratila boja u lice, ali oči su joj bile previše krupne na uskom licu. Fascinirano je pratio njen govor dok mu se stomak grčio i stezao u čvor. Mnogo je bolja osoba od njega. Čak je bila u stanju da hvali svoju egoističnu majku. A on je sve vreme nosio na duši destruktivne mrlje sopstvenog detinjstva. Samosažaljivi slabić! Nije imao šta da ponudi ženi i detetu. Bila bi katastrofa ako Rovena zatrudni. Nije mu preostalo drugo nego da se nada da se to neće desiti. A silno je želeo da bude drugačiji. Nesigurnost i kompleks niže vrednosti morao je da kompenzuje autoritetom i ambicijom, što ga je učinilo usamljenim, izolovanim čovekom. Rovenin pogled zaustavio se na njemu i u tom trenutku znao je da će biti bolji otac od Olafa. Glas joj se gubio i vrhovima prstiju dodirnula je drhtave usne. U tom trenu, tu, pred svima, slomila se i Nik je skočio na noge da joj pritekne u pomoć. Stao je pored nje osećajući se kao u čistilištu. Čvrsto je stegnuo Roveninu 48 Okovana žudnjom

ledenu ruku, pažljivo joj masirajući ukočene prste. Rovena je pokazala papir pred sobom i Nik je počeo da čita. - Olaf se mnogo trudio da mi pruži dobar uzor kao otac... - ta rečenica ostavila mu je bljutav ukus u ustima. Olaf se trudio da bude dobar otac Roveni. Ali bilo je krajnje vreme da prevaziđe očeve nedostatke i da se usredsredi na sopstveni život. Nik je svim silama želeo da bude drugačiji, bolji čovek. Rovena mu je snažno stisnula ruku. Duboko u srcu znala je da on brine da bi ona mogla zatrudneti pa je želela da ga umiri. Nije mogla da se otrgne utisku da je njena majka, brojeći joj svakodnevno kalorije, zapravo izazvala amenoreju (potpuni izostanak menstruacije). A danas je Rovena ovde izgovarala hvalospeve ženi koju je potajno proklinjala zbog egoizma i neodgovornosti. Nik je zaključio govor dodavši i nekoliko svojih reči. Silno se obradovala kad su ponovo seli. Nije puštao njenu ruku. Kad je stara majčina prijateljica ustala da otpeva irsku baladu, Rovena je zurila u pod. Najgore je prošlo. Ostalo je da pregrmi još samo razgovor uz piće i time se završava ovaj dan. Oslobodila se Nikovog stiska kada su zajedno stali pored izlaza da prime izjave saučešća. - Ne moraš ostati ako ti nije do toga - došapnula mu je. - Ostaću. Glas mu je zvučao gotovo preteće i Rovena je shvatila da on želi ozbiljno da porazgovara s njom iako ona još nije bila spremna za to. - Kako hoćeš - promrmljala je. Začudio ga je njen predlog da je napusti. Možda joj je zasmetalo no što se jutros desilo? Nik bi voleo da bar deo odgovornosti prebaci na nju, ali poneo se kao prostak! Čitave prethodne nedelje nije se usuđivao da joj izađe na oči. Krio se u radnoj sobi bežeći tako od bolnih osećanja i uspomena. ”Da si pričao sa mnom, saznao bi moje namere.” Zaista ju je ostavio na cedilu. Sve je sama isplanirala i organizovala dok je on glumio uvređenog, tvrdoglavog jarca. Zaslužila je sve pohvale za odlično obavljen posao. Zahvaljujući njoj, Nik je shvatio da nema svrhe grčevito se držati prošlosti. Najgora je bila spoznaja da nikada neće moći da bude muškarac kakvog Rovena zaslužuje. Pošto on očito nije u stanju iskreno da voli, veza između njih dvoje bila bi bezizgledna. A pritom bi najradije za čitav život vezao Rovenu za sebe. Pogledom ju je pratio dok se šetala među TV zvezdama, diplomatama, 49 Okovana žudnjom

biznismenima. Prvi put nije je gledao kao razmaženo dete površne dive, koje žudi za pažnjom, već kao mladu ženu, lepu, ljupku... a možda su, samo možda, njihovi životi sada spojeni zajedničkim detetom. Potom je pošao da pronađe Kasandrinog menadžera Frenklina Krenšoa. Strpljivo je primio izjavu saučešća, a potom je glavom pokazao prostoriju punu ljudi. - Veoma cenim to što ste uradili - rekao je čvrstim glasom. - Molim vas, pošaljite mi račun za sve ovo. Ali Frenki je odmahnuo glavom. - Rovena se za sve pobrinula. Samo sam joj omogućio pristup računu osmehnuo se. - Nisam iznenađen time što vas je zamolila da preuzmete troškove. Ne želi da mi duguje ni centa, zar ne? - Zašto to mislite? - Zato što zna šta ću tražiti zauzvrat. - Ona više ne može da pleše - usprotivio se Nik. - Ne, ali može da glumi. Pogledajte je samo kako vlada sobom... Zadivljen sam! A znam da jedva uspeva da sačuva prisebnost - zamišljeno je nastavio Frenki. - Niko to ne primećuje, ali taj ukočeni osmeh na njenom licu govori mi da je na korak od potpunog emocionalnog sloma. Sigurno danas ništa nije jela. Opsovavši u sebi, Nik se izvinio i požurio je kroz mnoštvo zvanica. Rovena je bila na izmaku snaga kad su se konačno uputili u Nikov stan. Jedva je uspela da raskopča čizme i da ih izuje s bolnih stopala. Nik je oboma nasuo brendi. Pružio joj je čašu, a ona ju je odložila na stočić. Glasno je uzdahnuo. - Nemoj se ljutiti, Nik - iscrpljeno ga je zamolila. - Nije mi ni do hrane ni do pića. - Ne ljutim se, ali moramo da popričamo. - Ne sad, molim te! Samo želim da se ovaj dan konačno završi. Zaista ne mogu više. Promenio se izraz na njegovom licu i ona je zažalila što je to rekla. Ali nije bila u stanju da se raspravlja s Nikom. Trebalo joj je da se malo osami. - Idem da legnem - rekla je. S brendijem u ruci, Nik ju je gledao kako odlazi niz hodnik. Rovena je u pravu. Treba što pre da okončaju dan i da odmorni dočekaju novo jutro. Razvezao je kravatu, iskapio piće i pošao u spavaću sobu. Kroz vrata njene sobe čuo je prigušen zvuk jecaja. 50 Okovana žudnjom

Zastao je kao ukopan. Polako je otvorio vrata. Rovena je sedela na ivici kreveta, plakala je lica zaronjenog u blede šake. Dotakao je njenu ruku. - Nemoj, Rovena. Bespomoćno je obema šakama zgrabila njegovu ruku. Šminka joj se razlila po licu. - Pokušavam da prestanem, ali ne mogu - rekla je zagrcnuvši se. - Ništa više neće biti kao nekad... Nik je osetio da ga preplavljuje tuga. Poželeo je da pobegne, da se osami, ali nije je mogao napustiti dok je ona u ovakvom stanju. Shvatio je da je Frenki bio u pravu: Rovena je zaista talentovana glumica, ali ispod te izrazito lepe spoljašnjosti i temperamentne samouverenosti krije se uplašena osoba, koja se najednom suočila s teretom ogromne odgovornosti. Užasno je pogrešio što je spavao s Rovenom. Besramno je iskoristio njenu slabost. - Biće sve u redu, videćeš - pokušao je da je uteši. I dalje ga je mučila griža savesti. Zamišljeno ju je milovao po kosi. - Uspećeš u svemu čega se latiš, Ro pažljivo joj je pomogao da se svuče, pa ju je pokrio mekim prekrivačem. - Nik, ostani, molim te! - hladnim prstima dodirnula ga je po obrazu. Spremno je izuo cipele i legao pored nje pod prekrivač. Zatim ju je privukao sebi. - Samo dok ne zaspim - promrmljala je. - Žao mi je... - Ne, meni je žao - odlučno ju je prekinuo trljajući joj ruke da ih zagreje. Pokušaj da zaspiš. Sve će biti u redu, videćeš.

51 Okovana žudnjom

10. poglavlje

R

ovena se protegnula pod teškim, toplim prekrivačem.

Kada je otvorila kapke, ugledala je Nikovo lice. Na bradi mu se nazirala senka svetlih izrastaka, a kosa mu je blistala okupana zracima jutarnjeg sunca. Njen sinoćnji nervni slom činio joj se poput ružnog sna. Dok je hodala po minskom polju znatiželjnih pitanja na koja se trudila da odgovara, Nik joj je sve vreme disao za vratom. Pratio ju je u stopu, budno motreći svaki njen pokret. Napetost joj ni za sekund nije napuštala telo i bilo jasno da na kraju dana više neće moći da zadrži navalu osećanja. Podlegla je tek kada se obrela sama u sobi. Sudbina je htela da je Nik zatekne baš u trenutku kada je dotakla dno. Bio joj je kao pojas za spasavanje na olujnom moru. Trebala joj je podrška, a on se našao u pravo vreme na pravom mestu. Ipak, bilo joj je neprijatnije sada nego posle one prve noći. Njena molba da ostane uz nju činila joj se intimnijom čak i od seksa. - Ne mogu da te zamislim kako potpuno odeven provodiš noć u krevetu sa ženom. Budi iskren, da li ti se to ikada desilo? - upitala ga je iznenada. - Vratila nam se snažna Rovena - promrmljao je ironično, sedajući na krevet. Ako ćemo pravo, nije mi prvi put. Moja mlađa sestra često je dolazila u moj krevet jer je sanjala ružne snove. Zbunjeno je protrljala oči. - Imaš sestru? Kako ne znam nju? Ona je kćerka tvoje majke... - Tako je. Imam i dvojicu polubraće kad već hoćeš da znaš. - To je baš velika porodica. Zašto ih nikada nisi spomenuo? - Jer ne pričam s njima. Ranije nas je moja tetka leti redovno pozivala u goste da bismo se viđali i družili. A onda se odselila u Ameriku, a majčin muž držao je svoju porodicu podalje od mene. Nije želeo da me njegova deca spominju. - Kako je to surovo! Sirota tvoja majka - rukama je obgrlila kolena. - Sirota moja majka? - ljutito je ponovio. - Naravno kad je udata za takvog čoveka. Verovatno joj nije dozvoljavao ni da te poseti u internatu. - Nije morala da ostane u braku s njim. Između mene i njega, izabrala je njega. Pogodio ju je bol koji je pokuljao iz njega. Nije mogla da zamisli svu tu patnju koja se tokom godina nagomilala u njegovoj duši. Naučio je da krije osećanja. Nikakvo čudo što se uvek držao na distanci. Celog života učili su ga da je tako 52 Okovana žudnjom

ispravno. - Kakav je izbor imala? - upitala je blago. - U tom trenutku već je rodila tvoju sestru i braću. - Jedno od njih - protrljao je bradu. - I bila je trudna s drugim detetom. - Vidiš? Kako je trudnica s dvoje dece mogla da traži posao? Ko bi čuvao bebu dok ona radi? Očito je bilo pitanje izbora da li da razori živote svoje dvoje dece ili samo tvoj. Ne tvrdim da je donela ispravnu odluku, ali bila je u nezavidnoj situaciji. - U koju nije smela ući! Kad se udala, nosila je mene - oči su mu potamnele. Trebalo je da raskine s tim čovekom i da zamoli Olafa da se brine o njoj. Zapravo, nije trebalo ni da me rodi. - Misliš li da je svaka trudnoća planirana? - ućutala je setivši se njihovog nerazumnog postupka. Nik mora shvatiti da niko nije nepogrešiv. - Ponekad se to dogodi - uzdahnula je. - I onda se čovek suočava s teškim odlukama. Često su tu posredi mladost i ludost. Pogledaj sebe! Ne želiš da zasnuješ porodicu, a prošlog puta ipak nisi pazio. Šta bi ti uradio suočen s takvim izborom? Da li bi se oženio mnome uprkos svemu? Bio je to suptilan pokušaj da otkrije šta on oseća. Prošle noći bio je tako zabrinut i predusretljiv dok ju je satima držao u naručju. Rovena se gotovo ponadala da bi veza između njih mogla uspeti. Ipak, glas mu je zvučao hladno i odsečno kad je odgovorio: - Pravo je pitanje šta bi ti uradila? Nije znala kako da shvati taj izazivački ton. Pošto nije želeo decu, sigurno se nadao da bi pristala na abortus. U tom slučaju grdno će se razočarati! - Bilo bi čudo ako bih ostala u drugom stanju, i, naravno, zadržala bih dete. Ali ne moraš brinuti - dodala je - definitivno ne očekujem venčanje. Majčin prinudni brak upropastio mi je čitav život, pa ne nameravam da ponovim takvu grešku. Iskočila je iz kreveta i zatvorila se u kupatilu. Zašto se prepiremo oko nečega što nije moguće? Nekoliko minuta kasnije, pod tušem, Rovena je uhvatila sebe kako se obema rukama drži za stomak želeći da se to nemoguće jednom ipak ostvari... ❤

„Naravno da bih zadržala to dete.” Suluda izjava. Na Nikovom čelu izbile su graške znoja. Nemirno je sedeo na zadnjem sedištu automobila. Odavno je odlučio da neće imati decu. Ta odluka delimično je proistekla iz njegovog iskustva na ratom zahvaćenim područjima. Video je previše dece pogođene ratom i glađu, bez 53 Okovana žudnjom

roditeljske zaštite. Nik je verovao da nije stvoren za porodični život i da ne bi umeo da bude dobar otac. Ali bi zato Rovena nesumnjivo bila sjajna majka. Iako možda za nijansu preterano romantična, ona je strasna, razigrana, instinktivna. Umela bi na najbolji način da brine o detetu. Za razliku od njega, umela je da voli. Gotovo je osetio telesni bol na pomisao da će biti isključen iz tako toplog ljudskog odnosa. Možda u njemu postoji bar mrvica nežnog osećanja ljubavi, koje se nije usuđivao da ispolji. Ali želeo je da veruje da to osećanje u njemu postoji. Krišom je osmotrio Rovenu. Osećaj uzbuđenja dovodio ga je do ludila i osetio je nešto poput... radosti, entuzijazma i nagona da krene u susret budućnosti i otkrije za šta je sve stvoren. Posle svih ovih godina čeznuo je za tim da negde pronađe svoje mesto... čeznuo je za pravim domom. I Rovena i on sada su sami i na izvestan način jesu jedno za drugo. Pitao se da li bi oni zajedno mogli odgojiti dete. Ne bi mu teško padalo da se svakog jutra budi kraj nje i da s njenim slatkim mirisom u nozdrvama sklapa oči pred počinak. Ali to se neće desiti. Jasno i glasno rekla je da neće pristati na brak iz osećaja obaveze. A ni on nije baš slika i prilika savršenog supruga! Ipak, njeno odbijanje pritiskalo mu je dušu. ❤

Primetila je njegov pogled. - Oprosti, nešto si rekao? - bili su na pola puta do hangara gde ih je čekao helikopter. Znao je da će mu razgovor odvratiti pažnju od sumornih misli. - Još uvek ništa nisi jela. - Pa rekao si da je automobil spreman za polazak. - Da, kad ti budeš spremna - ispravio ju je. - Nisam te poterao na put praznog stomaka - energično se nagnuo napred i naložio vozaču da se zaustavi ispred jednog kafea. Minut kasnije sedeli su na drvenoj terasi okupanoj zimskim suncem i naručili su dva jogurta, voće i po porciju kajgane sa slaninom. - Sigurno neću moći da pojedem ništa osim jogurta - rekla je Rovena ispraznivši čašu dopola. - Dovoljno sam gladan da pojedem sve što ti ne budeš mogla - nasmešio se. - Da nisi možda i ti eskivirao doručak? 54 Okovana žudnjom

- Sada ću pojesti za dvoje. - Ja to, srećom, ne moram - rekla je to da ga umiri, jer je znala da se on plaši njene trudnoće. - To ne možeš znati. Ozbiljno ga je pogledala. Vreme će to pokazati, a Nik će morati da se strpi i sačeka. Osećaj teskobe u stomaku samo se pogoršao, pa je skupio svu hrabrost da izgovori: - Inače, da, oženio bih se tobom. Iako je silno želela da baš to čuje od njega, znala je da su to samo prazne reči. Nastavio je: - Nemoj misliti da ću se odreći uloge oca u životu svog deteta. Obradovala se. Ali kad bi on znao koliko je izlišna ta priča... Kelner im je poslužio doručak, ali Rovena nije mogla da okusi ni zalogaj. - Kako to da ti nosiš prezime svoje majke iako su ti roditelji bili u braku? upitao ju je. - Niko nije smeo da zna da je mama u braku - objasnila je. - Da li je tvoj otac živ? - Jeste - ubacila je kašiku jogurta u usta nadajući se da će Nik preći na drugu temu. - Kakav je čovek tvoj otac? Zašto im brak nije uspeo? Bio je nasilan? - Nikako! On je slikar, Italijan. - Znači, nisi baš sasvim sama na svetu? Nije joj se sviđao njegov ton. - Ne, ali... on je težak alkoholičar. Naravno, on jeste moj otac - požurila je da doda - ali ne mogu da računam na njega. Obično nije pričala o očevoj zavisnosti, ali i Nik je imao porodičnih problema, što ju je ohrabrilo da nastavi. - Izvanredan je umetnik, ali većinu radova ne dovrši. Često je bez prebijene pare. Olaf je znao da sam pomagala ocu i da sam mu plaćala kiriju. To mu nije smetalo. Zato sam prihvatila da dolazim u noćni klub. Dugo posle povrede noge nisam se videla sa ocem i kad sam potom navratila kod njega... Ućutala je, duboko udahnuvši. Još uvek se sećala neizrecivog smrada u zapuštenom stanu. - Činilo mi se kao bezazlen angažman. Velika zabava u humanitarne svrhe namrštila se. - Tek kasnije sam shvatila da me je to moglo odvesti na stranputicu. A onda ne bih bila ništa bolja od oca. Doputovala sam u Rozdejl da se sklonim. 55 Okovana žudnjom

Dakle, nisam plesala po stolovima da bih kupovala sebi skupe krpice, ocu je trebala moja pomoć. - Mogu da zamislim koliko su te roditelji namučili - zaključio je glasom punim saosećanja. Oborivši pogled, progutala je knedlu. - Volim ga uprkos svemu. I nemam ništa protiv institucije braka iako mojim roditeljima to nije uspelo. Ali majka se oduvek ljutila na sebe što se udala samo zato što je zatrudnela. Zato smatram da bi za brak trebalo da postoji jači razlog od bebe na putu. Trebalo bi da podrazumeva iskrenu ljubav prema partneru. Nešto mu je zatreperilo u pogledu i ona je prepoznala kajanje u tim dubokim plavim očima. Smeteno je oborila pogled shvatajući da njena želja da zasnuje brak iz ljubavi isključuje takvu mogućnost s Nikom, a ta pomisao ju je razdirala. Kada su uneli torbe u sobe u Rozdejlu, ponovo su sišli u hol. Rovena je spustila svoj ključ od kuće na stočić pred Nika. - Šta to treba da znači? - upitao ju je zbunjeno. Vetar mu je razbarušio kosu i Rovena se jedva uzdržala da je ne zagladi. - Otputovaću, pa mi više neće biti potreban - mora odmah da ode odavde. Shvatila je da je to jedini način. Nik je nikada neće voleti kako bi muškarac trebalo da voli ženu. Možda nije sposoban da oseća ljubav prema bilo kome. Krajnje je vreme da okonča ovo poglavlje i da se posveti sopstvenom životu. - Rovena - zvučao je gotovo očajnički. - Ako si trudna... O, ne! Nije želela da razgovara o tome. Prebledela je kao krpa i morala je da se osloni na rukohvat stepeništa da ne bi izgubila tlo pod nogama. - Šta ako sam trudna? - sledeća rečenica trebalo je da zvuči kao provokacija, ali bila je isuviše istinita da bi delovala ironično. - Dobiću Rozdejl u miraz? Nažalost, nema ništa od toga jer nisam trudna. Nikada neću biti trudna jer ne mogu da imam decu!

56 Okovana žudnjom

11. poglavlje

K

ljuč u Nikovoj ruci pretvorio se u komad užarenog gvožđa. Preneraženo je gledao za Rovenom koja je, potisnuvši jecaj, potrčala uza stepenice. Zatim je načinio dva nesigurna koraka, spotakao se o torbu na podu i dočekao se rukama na prvim stepenicama. Iznemoglo zastenjavši, seo je na stepenik i pritisnuo dlanove na bolne oči. Poput idiota umislio je da bi moglo biti deteta o kome bi morao da se brine? Naravno da su sve te krhke nade sasečene u korenu. Zašto bi se njemu desilo nešto lepo? Tek što je počeo da se navikava na ideju o detetu pod Roveninim grudima... Snažan bol razdirao mu je stomak, a u grudima mu je zjapila ogromna praznina. Srce ga je bolelo zbog Rovene i njenog priznanja. Za trenutak joj je pala maska s lica i on joj se zagledao u dušu. Sad je znao njene najveće brige i probleme i bilo mu je beskrajno žao. Hteo je da potrči za njom, da je uteši, ali zar je uteha moguća kada te zadesi nešto tako konačno i fatalno kao neplodnost? Rukom je protrljao utrnulo lice. Mora se pribrati i povratiti kontrolu nad osećanjima. Obično ga nisu doticale tuđe sudbine. Posao ga je naučio da ostane miran, da održi odstojanje. Ali Rovenina patnja dovela ga je do ruba razuma. Polako se uspravio i pošao je uza stepenice. Hteo je da se zatvori u radnu sobu, ali je nesvesno nastavio dalje niz hodnik. Iza pritvorenih vrata njene sobe dopirali su šumovi. Sedela je na krevetu i lepila poklopac na kartonskoj kutiji. Podigla je pogled kad je ušao u sobu, ali se odmah posvetila poslu. Nik je primetio haos oko nje. Uz zidove su bile poredane kutije sa starim fotografijama, drangulije u kesama i kartonima. Možda je to bilo zbog prevelike majice, ali danas je delovala još tanušnije i krhkije nego pre nekoliko dana. Odložila je rolnu lepljive trake i ustala s kreveta. - Jesi li znao da je Olaf planirao da napiše autobiografiju? - zvučala je usiljeno vedro. - U ovom sanduku našla sam materijal koji je prikupio: pisma prvoj ženi, fotografije, odlikovanja, novinske isečke. Zanimljivo. Nik ju je gledao pravo u oči. - Mislila sam da bi ti to pomoglo da stekneš bolju sliku o njemu. Da ga bolje shvatiš... - ućutala je slegnuvši ramenima. Konačno je shvatio da Rovena nije bila kriva za njegov odnos sa ocem. On je sam sprečavao Olafa da mu se približi iako je pokušavao da mu pruži ruku! 57 Okovana žudnjom

- To me je navelo na ideju da učinim isto za mamu - nastavila je. - Inače ne znam šta bih sa svim tim uspomenama i fotografijama. Verovatno ću sve to predati nekom biografu. - Nisam došao da pričamo o autobiografijama. - A ja ne želim da pričam o onome zbog čega si došao. Ignorisao je njen komentar. - Pojma nisam imao, Rovena. Jesu li tvoja majka i Olaf to znali? Okrenula mu je leđa. - Mama to nije smatrala velikim problemom - konačno je rekla zureći kroz balkonska vrata u more. Nastupila je oseka ostavljajući za sobom tragove morske trave na pesku. - Nije veliki problem? Rovena, šta se desilo? - zvučao je zbunjeno, besno i zabrinuto. Naglo joj se ubrzao puls. Ipak, znala je da u njegovo interesovanje ne sme uplesti ništa više od puke ljubaznosti. - Kod žena s ekstremno malim procentom telesne masti nije neobično da izostane menstruacija - objasnila je oborenog pogleda. - Godinama je nisam imala. Otkad sam napustila školu, ugojila sam se nekoliko kila, ali to očito nije dovoljno. Možda se nikada više neće vratiti u normalu... Mama je rekla da bi deca ionako štetila mojoj karijeri. Uz treninge, posao i stalna putovanja teško da bih bila dobra majka. Ako ćemo pravo, to me nije mnogo brinulo. Znala sam ništa ne mogu promeniti, pa sam ignorisala problem, ali pošto više ne mogu da plešem... a nema ni mame ni Olafa... - osetila je gorak ukus u ustima - ... shvatila sam da želim da zasnujem porodicu. Prvi put u životu tačno je znala šta želi. Ali želja za detetom bila je nedostižna, pa je njena potraga za smislom života privedena kraju... - Jednoga dana - tiho je rekla. - U pravom trenutku i s pravim muškarcem. Očito još nisam spremna za to. Čitavog života trudila sam se da udovoljim majci i do danas osećam odgovornost za svog oca. A još uvek ne umem da brinem o sebi. Ostala sam bez doma, bez posla... - podigla je pogled. - Želiš li ti jednom da imaš decu? Ledena jeza sjurila mu se niz kičmu. Rovena je skrenula priču na njega. Netremice ga je gledala tim tamnozelenim očima čekajući da joj otkrije najintimnije tajne. Kako da joj prizna da se obradovao ideji o bebi? Kako da joj prizna da želi da zauvek budu povezani? On, koji nije u stanju da usreći nijednu ženu, pogotovo Rovenu. Njegovo ćutanje govorilo je više od reči, pa se energično nakašljao. 58 Okovana žudnjom

- Nesvesno sam to posmatrao kao svoju drugu šansu - izgovorio je promuklo. Druga šansa? Kakva glupost! Čovek ne popravlja svoju biografiju tako što ima decu i s njima pokušava da živi boljim životom. - Ne shvatam. Druga šansa... za šta? - Za mene i moju viziju skladne porodice. Bila je bleda i zbunjena, a upravo tako se i sam osećao. Lagano je odmahnuo glavom boreći se sa zaglušujućim šumom panike u ušima. - Zavaravao sam se. - To nije tačno, Nik - krenula je ka njemu, a on je podigao ruke i povukao se unazad, osećajući se nezaštićeno. Bio je siguran da ne bi podneo njen dodir. Bespomoćno ga je posmatrala kako se bori sa sobom. Neisplakane suze pekle su je u očima. Kad bi je voleo, mogli bi zajedno da pronađu rešenje kako da ipak zasnuju porodicu. Ali pod ovim okolnostima nema nade u budućnost s Nikom. - Znam da nisam poput većine - rekao je raširivši ruke. - Posmatram život, ali ne učestvujem u njemu. Naravno da bih uvek davao sve od sebe, ali znam da moje ”sve” nije dovoljno. Svako moje dete patilo bi zbog toga i bilo bi emotivno poremećeno kao ja. - Nik, to nije tačno. Izbegao je dodir njene pružene ruke. Najradije bi je zamolio da zaleči pustoš u njegovoj duši, ali to ne sme očekivati. Najčasnije bi bilo da je pusti da ode. - Treba da se vratim poslu - rekao je. Rovena ga je gledala kako odlazi. Naredna nedelja Niku je bila poput noćne more. Nije mogao ni da jede ni da spava. Mučila ga je nepodnošljiva napetost, a svaki novi dan podsećao ga je na rastanak s Rovenom. To ga je izluđivalo. Laptop se oglasio najavljujući pristigli mejl, i Nik se iznenadio videvši Sebastijenovu adresu. Advokat je, kao i obično, odmah prešao na stvar. „Mnogi projekti doslovno tapkaju u mestu i nestrpljivo očekujemo potpisivanje papira i zvanično otvaranje testamenta. Jeste li primili revidiranu verziju? Ima li naznaka kada će se stvari pomeriti s mrtve tačke?” Pogledavši na kalendar, Nik je shvatio da više ne može da odlaže razgovor s Rovenom. Iako nije želeo da je time uznemirava, morao je. Duboko uzdahnuvši, odgovorio je na Sebastijenov mejl, a zatim je sišao u trpezariju okupanu zracima jutarnjeg sunca. Dvokrilna vrata vodila su na delimično natkrivenu terasu gde su bile naslagane gomile sanduka, vreća i kutija, koje će kurirska služba preuzeti. Uz Frenkijevu pomoć Rovena je obavila sve pripreme za konačni odlazak. 59 Okovana žudnjom

Uplašeno se trgnula uputivši mu mučenički pogled. Danima nisu progovorili ni reč osim kad se to nije moglo izbeći. Nik je ponovo protrljao utrnulo lice. Uzalud se trudio da je drži na odstojanju, pustio ju je u svoje srce. Izraz strepnje u njenim očima nagrizao mu je dušu. - Šta je bilo? - oprezno je upitala. - Ah, ništa - slagao je osetivši grižu savesti. - Morao bih da popričam s tobom o papirima koje treba da potpišeš. - Rekla sam da ću to uraditi sutra. - Nije to... Pravna služba morala je da unese izmene nakon što su otkrili da se tvoji roditelji nikada nisu razveli. Počela da shvata na šta je ciljao. Veza između njihovih roditelja praktično više nije postojala. - Ne! Nemoj da odeš mom ocu s tim dokumentima - zamolila ga je. Odlaganjem potpisivanja do sutra zapravo je želela da ostane još malo s Nikom u Rozdejlu. - Hteo sam to da ti ponudim ako sama ne želiš da potpišeš - obzirno je objasnio. - Ali očekuje se njegov potpis. Smučilo joj se. Naravno da je Nik u pravu, ali trenutno je bila na kraju nerava, osećala je da će joj srce pući. Testament joj je trenutno bio poslednji na pameti. Toliko je želela da mu dokaže da je sposoban za ljubav! Volela ga je silno i neizrecivo. Njena mladalačka sanjarija sazrela je u istinsko, snažno osećanje. Nadala se da će ih avantura zbližiti, ali je tako postala osoba koja je u njemu najpre probudila slatke nade da bi ih potom gorko izneverila. - Gotovo sam završila. Deo stvari ide u London, gde će ih izložiti u holu jednog pozorišta u čast moje majke. Kurirska služba sutra će sve pokupiti. Mamina garderoba biće prodata na aukciji. Aukcijskoj kući dala sam broj telefona tvoje sekretarice da s njima dogovori termin. - Zar ništa nećeš zadržati? Među haljinama bilo je sijaset dragocenih kreacija poznatih dizajnera. Iako su bile predivne, Rovena ih nije želela. - A gde bih ih nosila? To su remek-dela koja mogu da usreće neku plesačicu ili glumicu. Prihod od prodaje usmeriću u investicioni fond u korist mog oca - tužno se osmehnula. - Tako više neću morati plesom na stolu da zaradim za džeparac. Tom šalom nije postigla željeni efekat. Nik je bio još tmurniji. - Dakle, ništa nećeš zadržati? - Zadržaću njene fotografije, ogledalo i sitnice koje su mi posebno drage. Na 60 Okovana žudnjom

primer, njenu kutiju za nakit. - A šta će biti s nakitom? Čvrsto je stisnula usne. - O tome sam htela s tobom da popričam. - Ne polažem pravo na njen nakit. Olaf ga je Kasandri poklonio ne očekujući da mu ga ona vrati. Ako i to želiš da daš na aukciju, samo napred! - Ne želim. Ne želim da profitiram od poklona. Uostalom, dok se ne pročita testament, nećemo znati pripadaju li oni meni ili mom ocu. Htela sam da te zamolim da nakit ostaviš na sigurno, u sef ili u bančin trezor. - Zašto ne prodaš sve to što ne želiš, tim novcem možeš kupiti sebi lep stančić. Moraš misliti na budućnost. Od čega ćeš živeti? - Frenki je rekao... - Zaboravi Frenkija! Isplatio sam mu pozajmicu u celini i on nema pravo da ti postavlja uslove. A meni ništa ne duguješ. Zaboravi na onu glupost s kreditnim karticama. Poneo sam se kao kreten jer sam bio besan. U međuvremenu smo se bolje upoznali. - Jesmo li? - prisetila se strasnih trenutaka u krevetu. - Znam da si iskreno volela Olafa i mislim da si mu pomogla da razvije očinska osećanja. Nekako ti polazi za rukom da u ljudima probudiš ono najbolje. Ja to nikada nisam umeo. Prijalo joj je da to čuje i poželela je da ga uveri u to da je i on sposoban da u drugima probudi snažna osećanja. Osetila je to na svojoj koži. Ali zadržala je dah pitajući se da li je i ona probudila dublja osećanja u Niku. - Siguran sam da Olaf tebe i tvoju majku nije ostavio na cedilu. Ako te on nije zbrinuo, učiniću to u njegovo ime. Dobijaćeš isti iznos za izdržavanje kao i dosad. Osećala se kao da ju je ošamario. - Da pogodim: dok mi ti budeš plaćao račune, neću smeti da grejem ničiji krevet osim tvog. - Nisam tako mislio. - Znači, više ne želiš da spavaš sa mnom? - Lagao bih ako bih to rekao. Šta god radio, želim te. Nijednom rečju nije pomenuo ljubav i naklonost. Prišao joj je, nepristupačan i zatvoren, ali Rovena ipak nije uspela da zatomi tihu nadu u budućnost s njim. Nemoćno je podigla ruku da bi je potom spustila. - I ja to osećam, ali... - Zašto onda ne bismo mogli da nastavimo tamo gde smo stali? 61 Okovana žudnjom

- Ne želim da ti budem ljubavnica! Zaljuljao se na petama kao da je dobio snažan udarac. - Ne želim da budem bilo čija ljubavnica - požurila je da kaže. - Za mene može da postoji samo ravnopravna veza zasnovana na ljubavi. Čak i ako... - osetila je da je na tankom ledu. - Čak i ako ne budemo imali decu, želim partnera za vezu koja ima budućnost. Tražeći odgovor na Nikovom licu, suočila se s mračnim i hladnim pogledom njegovih očiju. - Definitivno si u pravu - izgovorio je posle beskrajno dugog trenutka. - Ovo među nama bilo je poput pojasa za spasavanje. Ne bi moglo da funkcioniše posle krize. I nikada više neću osuđivati Olafa što je potražio olakšanje u telesnom zadovoljstvu. Pogodila ju je poslednja rečenica. Tim rečima obezvredio je njihovu kratku vezu. Kao da se osećao obaveznim prema njoj jer ju je iskoristio. Ali ona to ne mora da trpi! - Idem u šetnju - rekla je okrenuvši mu leđa. Krajnje je vreme da ostavi za sobom Rozdejl i stare uspomene. - Drži se podalje od vode! Izašla je napolje gorko se osmehnuvši. ❤

Narednog jutra Rovena je s kurirskom službom otišla sa ostrva. Niku je dala pet sekundi da reaguje na njen odlazak kada je ušla u njegovu radnu sobu da se oprosti i zatražila dokumenta na potpis. Bez dugih govora i praznih fraza. Samo zalupljena vrata i zvuk motora kurirskog vozila u odlasku, a potom je Rozdejl utonuo u grobnu tišinu. Nik se osećao kao zatočenik. U neverici je prišao prozoru posmatrajući oblak prašine za kurirskim vozilom. Kad je zašlo za brežuljak, osetio je snažan bol u stomaku. Ruke i noge bile su mu kao oduzete. Sve je pošlo po zlu i sada je otišla. Nedostajao mu je njen osmeh... zvuk muzike koju je slušala dok je pakovala majčine stvari... dodir njene nežne, nage kože pod vrhovima prstiju... Podarila mu je devičanstvo, to mora imati dublje značenje. - Prokletstvo, Rovena! - prosiktao je, impulsivno bacivši teg za papir na ogledalo u hodniku. Krhotine su zapljuštale po podu. Na tren ga je ispunilo olakšanje što više ne mora da gleda svoj nesrećni odraz u ogledalu. Ponovo je napušten i ostavljen. 62 Okovana žudnjom

12. poglavlje

K

ada mu je sekretarica javila da ga traži aukcijska kuća, Nik joj je opet naložio da ih zamoli da se jave iduće nedelje. Duboko uzdahnuvši, prišao je prozoru u svojoj kancelariji i protrljao bolni vrat. Bolelo ga je čitavo telo jer je sate provodio radeći i naporno trenirajući u teretani. Zažmurio je u pokušaju da rastera sivu koprenu pred očima, ali veličanstveni pogled na Atinu nije se razbistrio. Nik je znao da će aukcijska kuća poslati svoj tim u Rozdejl da sortiraju i spakuju kostime. Ali on ih nije mogao pustiti u kuću koja je izgledala kao bojno polje. Glasno opsovavši, oborio je pogled. Prihod od prodaje haljina želela je da usmeri u investicioni fond u korist svog oca. Već dvanaest nedelja Nik je odugovlačio s tim, a ona ipak nijednom nije pokušala da stupi u kontakt s njim. Zašto? Teška srca morao je priznati da je u bezizlaznoj situaciji. Sve vreme nosio je u džepu ključ od kuće koji mu je Rovena vratila, a trebalo je da ga preda arhitekti koji mu je pre više od mesec dana poslao nacrte, a graditelji su samo čekali signal da započnu radove. Po testamentu, Nik je bio Olafov jedini naslednik. Doduše, Kasandri je odredio izdržavanje, zajedno s pravom doživotnog uživanja u kući u Rozdejlu, ali i nekretnina i firma, naravno, pripadaju Niku. Mogao je da sruši kuću do temelja, ali to sad nije bio u stanju da učini. Ponovo je gurnuo ruku u džep pantalona obuhvativši prstima hladni metal ključa. Iz Italije su stigli dokumenti kojima je Kasandra proglašena mrtvom. Samo od Rovene nije bilo ni glasa. Od Frenkija je saznao da ona ne želi da prihvati Nikovu finansijsku pomoć, pa tako nije ostao u kontaktu s njom. A želeo je da ostanu bar prijatelji. Nekako su ipak pripadali jedno drugom... Nikada nikoga nije pustio u svoj život jer se plašio razočaranja. Rovena je želela upravo to, a on bi voleo da ona bude deo njegove budućnosti. Čak i ako ne može da mu podari dete, želeo je vezu s njom, želeo je budućnost s njom. Toliko često je o tome razmišljao proteklih nedjelja... Trebalo bi da je nađe i da joj otvori dušu. Zaslužila je njegovu iskrenost. Odrastao je muškarac i ume da se izbori za ono što želi. A bio je spreman na sve samo da je vrati. Donevši odluku, Nik je osetio olakšanje. Nada mu je prožela čitavo telo potiskujući sumnje i strahove. 63 Okovana žudnjom

❤

Rovena je posmatrala malu devojčicu kako besciljno luta ulicom provlačeći se između prolaznika u tamnim mantilima. Videla je očajanje na tom malom bledom licu. Njen glasić preklinjao je za pomoć. Rovena je poželela da uzme devojčicu u naručje, saosećala je s tim malim siročetom. Najednom se pojavio plavokos muškarac u modernom kišnom mantilu i provukao se između kočija upropastivši tako čitavu scenu. - Rez! Ko je, dođavola, ovaj?! - viknuo je neko. - Obezbeđenje! - Nik! - Rovena mu je iznenađeno prišla. - U redu je, znam ga. Drhtala je od uzbuđenja. Nik je izgledao fenomenalno, ali i veoma iscrpljeno. Tamne senke pod njegovim očima svedočile su o besanim noćima. Razdraženo je ošinuo pogledom pomoćnika režije, koji ga je zgrabio za ruku. Rovena se umešala. - Dođi ovamo, šašavi čoveče! - uhvatila ga je za ruku. Potom je uputila pogled ohrabrenja svojoj štićenici. - Odlično ti ide, Mili. Odmah ću se vratiti. Mala Mili sijala je od ponosa dok joj je šminkerka popravljala scenski mejkap. Rovena je povukla Nika do jedne kamp-prikolice trudeći se da zauzda divlje otkucaje srca. Zatekao ju je nespremnu i u njoj se razbuktala seksualna želja. Želela je da mu se bez reči baci u naručje, da ga ljubi, grli, da ga stegne uza se. - Šta radiš ovde? - upitala je zatvorivši vrata. - Zašto si nam uleteo usred scene? Da ti neko tako uleti na sastanak s bordom direktora, verovatno bi tražio da ga uhapse! - Ne, ako bi to bila ti - zurio je u njene usne kao hipnotisan. - Zašto imaš tako jak akcenat? - Poprimiš ga kad živiš ovde. Uostalom, tu sam da podučavam devojčicu ovdašnjem govoru. Nik je obema rukama zagladio vlažnu kosu. - Frenki mi je otkrio da radiš na filmskom setu ovde, u Irskoj. Naravno, pretpostavio sam da glumiš. Imaš li trenutak za mene? Možemo li popričati? Ništa joj ne bi bilo draže nego da provodi vreme s njim, ali možda ne bi bilo mudro popustiti tom impulsu. - Upravo smo usred važne scene - pokušala je da se izgovori. - Dopada li ti se posao? 64 Okovana žudnjom

Uzbudio ju je njegov prodorni pogled. Nedostajale su joj te svetloplave oči i njihov ozbiljan izraz. Činilo se kao da će joj reći nešto što bi želela da čuje. - Veoma mi se dopada. Između ostalog, zadatak mi je da se suprotstavim ljudima ako zahtevaju previše od Mili ili ako je tretiraju kao rekvizit. Još uvek ne znam šta ću raditi posle ovog snimanja. Frenki je upravo dobio ponudu za italijanski film. Ali bar na neko vreme imaću krov nad glavom - trudila se da zvuči ležerno i samouvereno da ne bi primetio koliko joj je nedostajao. - O tome bih voleo da popričam s tobom... O krovu nad glavom... - nakašljao se izvlačeći ključ iz džepa i spuštajući ga na stočić. Prepoznala je mali komad metala. Nekada joj je on bio simbol privilegije i sigurnosti, a onda je morala da ga se odrekne. - Šta to treba... - nije valjda prevalio toliki put samo da bi joj rekao da je njena voljena kuća u ruševinama? To bi bilo surovo! - Ovo pripada tebi. - Šta? Rozdejl? - stavila je ruku na usta osećajući da joj naviru suze. Nije mogla da zamisli tu veliku lepu kuću bez njega. - Ne mogu - zagrcnula se. - Ne mogu to da prihvatim. - Da li bi ti bilo draže da je sravnim sa zemljom? Stisnula je ključ što je čvršće mogla, pritisnuvši ga na grudi. Tek kada je primetila Nikov pogled, shvatila je da ju je ulovio na blef. - Zašto, Nik? Je li to neki uslov iz Olafovog testamenta? - još uvek nije mogla da poveruje. - Ne, to je moja odluka. Olaf je, kao što se očekivalo, zbrinuo tvoju majku, a sve ostalo prepustio je meni. Mora da si u međuvremenu dobila kopiju Kasandrinog testamenta? Klimnula je glavom. Nasleđe su činili prazni džepovi, dragoceni kostimi i nakit koji Rovena ionako nije želela da proda. - U vezi s haljinama... Primila sam nekoliko mejlova iz aukcijske kuće namrštila se. - Znam. Predomislio sam se u vezi s tom odlukom - uzdahnuo je. - Posetio sam tvog oca. - Molim? Zašto si to uradio? - Kasandri je trebalo da pripadne izvestan deo nasledstva, a njen brak s njim još uvek je bio validan. Stoga sam smatrao pravednim da njemu pripadne deo. Nemoj me gledati tako zaprepašćeno - zamolio je. - Nije bilo loše, zaista mi se svideo. Uostalom, svratio sam ujutro, pa je još uvek bio trezan. Saopštio sam mu da sam ja novi vlasnik njegove kuće i da više ne brine o kiriji. Osim toga, angažovao sam kućnu pomoćnicu koja ume sa zavisnicima. Otvoreno sam 65 Okovana žudnjom

popričao s tvojim ocem o svemu. Nemam pojma da li je to pomoglo, ali... - Velikodušan si, Nik - prošaputala je oborenog pogleda. - Vratiću ti sve troškove... Podigao joj je bradu i zagledao se u njene oči. - Ni slučajno! Htela je da okrene glavu da poljubi njegov topli dlan, ali se uzdržala. - Ne želim da ti ostanem dužna - objasnila je tiho. - Znam da ne želiš da mi budeš ljubavnica, ali ono što ti nudim ničim nije uslovljeno. Ne pokušavam da te kupim, Rovena. Želim samo da te obezbedim, da znam da si zbrinuta. I... želim da s vremena na vreme boraviš u Rozdejlu. Onda bih mogao da te posetim i ne bih se osećao kao da si zauvek nestala iz mog života. - Želeo bi da me posetiš? Još jednom je zavukao ruku u džep da izvadi malu, somotsku kutiju. Odlučno ju je spustio na stočić. - Ne samo to. Želim da se oženim tobom. Rovena se toliko zbunila da je nesvesno sela na klupicu, još uvek čvrsto stežući ključ u ruci. Bilo je to previše: verenički prsten? - Dobro, ostaćemo na posetama - promrmljao je. - Samo budi deo mog života, Rovena, makar se viđali nekoliko puta godišnje. Kako god ti želiš. Ali ne mogu da podnesem život bez tebe, kao što ne mogu da zamislim Rozdejl bez tebe. I nemam srca da sravnim tu kuću sa zemljom, da uništim jedine lepe uspomene. - Nik... - glas joj je pukao. Skupivši svu hrabrost, upitala ga je: - Voliš li me? Nik je ćutao. Rovena je skočila na noge zagrlivši ga oko vrata. - Ne moraš mi reći, u redu je. - Želim da ti kažem - promucao je osećajući da mu bol razdire telo. Stegnula ga je čvršće. - Ne moraš. U redu je. Dovoljno mi je što si došao. Ja te volim, oduvek sam te volela - olakšanje koje je osetila učinilo ju je laganom kao pero. Konačno je to priznala! Nik ju je uhvatio za nadlaktice odmaknuvši je malo od sebe. Uplašili su je napetost i neverica na njegovom licu. - Oduvek si me volela? Zašto si me onda napustila? Kako si mogla da me pustiš da izgaram u paklu?! 66 Okovana žudnjom

- Ali ti si me godinama mrzeo. A na kraju je trebalo da ti budem samo družbenica u krevetu - prekorno ga je podsetila. - I ne mogu da ti podarim dete iako to želiš... Zastenjao je pritiskajući Rovenu na svoja prsa. - Dugo sam se opirao tvom šarmu, jer sam znao šta me očekuje. Mrzim život bez tebe! Potrebna si mi i razume se da želim da imam decu s tobom. Ali bićemo porodica bez obzira na sve. Volim te! Tako ju je čvrsto zagrlio da je na tren ostala bez daha. - Nisam htela da te povredim - prošaputala je. - Pojma nisam imala da je to uopšte moguće. - O, bilo je moguće. I učinila si to. Usnama je pronašao njene i taj poljubac sadržao je neizgovoreno obećanje da će ubuduće bolje paziti jedno drugo, da će se međusobno štititi i poštovati. - Kako mi je nedostajalo tvoje vedro lice - ljubio joj je čelo, vrat. - I šta ćemo sad? Najviše bih voleo da se odmah ovde venčamo. - Siguran si u to? - jedan pogled u te oči bio je dovoljan da zna da je ozbiljan. Dobro - rekla je smešeći se. - Verujem ti. I drage volje ću se udati za tebe, Nik. Odahnuo je, nervoznim prstima izvlačeći prsten iz kutijice da bi joj ga stavio na prst. - Poneo sam ga da bi poverovala u moje časne namere. Ali nisam verovao da ćeš pristati. Rovena je stavila ključ od Rozdejla u Nikov džep. - Kuću želim samo ako ćeš ti biti u njoj. Ili zajedno ili nikako. - Zajedno ili nikako - obećao joj je uzimajući je za ruku. - Tako, a sad se kao svaka odgovorna osoba moram vratiti poslu. Potom možemo zajedno kod mene. To je doduše mali stan, ali će ti pažnju privući samo krevet - našalila se. Odmahnuo je glavom. - Pažnju ćeš mi privući samo ti!

67 Okovana žudnjom

Epilog

O

sam i po meseci kasnije...

Galama u kući bila je zaglušujuća. Nik bi više voleo da je pobegao u Atinu, ali Rovena je želela da nadgleda radove na renoviranju kuće. A bez nje nije nameravao nikuda da ode. Njena je želja bila da se sprovedu njegove ideje o svetlijim i praktičnijim izlazima u vrt, uz očuvanje starog šarma kuće. Rozdejl je trebalo da bude zajednički projekat i njihov porodični dom. - Nik? - dočekao ju je osmehom kad je otvorila vrata njegove radne sobe. - Nisam mogao da se koncentrišem od silne buke, pa sam se povukao ovamo. Sve u redu? U međuvremenu su naučili da osete promene u raspoloženju onog drugog. Nik je odmah primetio Roveninu potresenost. Prstima je stezala bežični telefon. Bleda lica grickala je donju usnu. Zabrinuto je ustao da joj priđe. - Šta se desilo? Ko je zvao? - Praktično smo pred porođajem - objavila je drhtavim usnama. Niku je trebalo nekoliko sekundi da shvati dosetku. - Agencija je zvala? - delimično je izgubio nadu da će uspeti da usvoje dete u dogledno vreme. Prošli su duge informativne razgovore tokom kojih su oboje morali da navode šta bi mogli da ponude detetu. Za Nika je to bilo poput terapije i on se iz nedelje u nedelju sve više radovao proširenju porodice, čvrsto ubeđen u to da će biti dobar otac. Rovena je klimnula glavom i prve suze radosnice slile su joj se niz obraze. Imaju devojčicu za nas. Majka je poginula u eksploziji, a curica je povređena. Moraće da je zadrže još dve nedelje u bolnici, i narednih godina možda joj biti potrebne operacije. Treba joj... - ... mi - završio je rečenicu umesto nje. - Trebamo joj mi! Bacila mu se u naručje. - O, Nik, tako sam srećna! - Toliko te volim, Ro, a sada ću postati čak i otac! - I bićeš sjajan, u to nimalo ne sumnjam. - Učiniću sve što je potrebno da ne razočaram ni tebe ni našu malenu - čvrsto joj je obećao. 68 Okovana žudnjom

- Zahvaljujući tebi, život mi je postao divan. Hvala ti što me toliko voliš! - Ne mogu da te ne volim - poljubila ga je. - A sad pođi sa mnom, da budemo malo zajedno...

Kraj

Marta

69 Okovana žudnjom