1
PRORAČUNI
2
DIMENZIONISANJE I IZBOR KABLOVA I PROVODNIKA Dime Dimenz nzio ioni nisa sanje nje kabl kablov ovaa izvr izvrše šeno no je na osno osnovu vu dozv dozvol olje jeno nogg term termič ičko kogg opte optere reće ćenj njaa i dozvoljen dozv oljenog og pada napona pri jednovrem jednovremenom enom optereće opterećenju. nju. Proračun Proračun minimalno minimalnogg preseka preseka s obzirom na naprezanja u normalnom radu vrši se prema uslovima polaganja kabla u odnosu na moguća mehanička i termička oštećenja i prema maksimalnoj struji koja mora biti preneta kablom. Struja kroz provodnik u normalnom radu, mora biti manja od nazivne struje osigurača ili automatskog instalacionog prekidača.
I I <
p
o
Provodnik mora biti odabran tako da dozvoljena struja kroz taj provodnik, bude veća od nazivne vrednosti struje uređaja za zaštitu od preopterećenja preopterećenja pripadajućeg strujnog kola.
I I p
<
dk
aksim aksimaln alnaa jednov jednovrem remena ena struja struja,, merod merodavn avnaa za izbor izbor presek presekaa provod provodnik nika, a, računa računa se, za pojedine stambene stambene jedinice, po obrascu! I j
%de je!
P
mj mj
=
P mj $ × U × η × cos ϕ
# A"
&jednovremena maksimalna snaga, koja se računa kao!
P = P × k #W " mj
i
j
gde su!
P &instalisana snaga u objektu i
&nazivni k &nazivni
'aktor 'aktor jednovrem jednovremenos enosti ti i optereće opterećenja nja instalacije instalacije,,
k ( k ) k o * tablica +, j j
-S../0.01$, -S../0.01$, odnosno, za stambene jedinice prema tehničkim preporukama 2DS je a za 'aktor opterećenja
k
j
( 1,3
k ( 1,4. o
5abela +, -S ./0.01$! 6roj glavnih strujnih kola od 8 do $ od : do 0 od ; do 4 od +1 i više
7aktor istovremenosti 1,9 1,3 1,; 1,0
Prema Prema 5ehničk 5ehničkim im uslovima 2PS & P 2lektrosrb 2lektrosrbija ija od septemb septembra ra +44; godine, godine, maksimalno maksimalno jednovremeno jednovremeno opterećenje
P
mj mj
na nivou kućnog priključka zavisi od broja stambenih jedinica
#n", koje se napajaju preko ovog priključka i ono se računa, za objekte u kojima se koristi neki od oblika neelektričnog zagrejavanja prostora i zagrejavanja vode bojlerom instalisane električne snage 8 k<, kao!
P = P × n mj
%de je!
P
mj+ mj+
mj+
* prosečno učešće jednog stana u maksimalnom jednovremenom opterećenju
stambenog objekta i u zavisnosti od broja stanova računa se kao!
3
1,30 P = 9,0 × #1,80 + n " ( kW )
za n ≤ 81 i
mj mj+
P mjmj+ =
+
n
× 0,+ × n 1,99 ( kW )
5ako dobijena vrednost struje
I
mj
za
n
> 81
korigovana je redukcionim 'aktorom
k zbog uslova u r
koji kojima ma se nala nalazi zi,, odno odnosn snoo zbog zbog temp temper erat atur uree okol okolin inee i zbog zbog broj brojaa kabl kablov ovaa i njih njihov ovog og međusobnog polo=aja, što daje prividnu vrednost struje kojom je provodnik opterećen kada se nalazi u takvim uslovima. Prema -S . 68.308, tabela $ i tabela : za ove struje odgovaraju kablovi određenog preseka, a usvojeni su kablovi istih ili većih preseka, sa dozvoljenim opterećenjima uređajima uređajima za zaštitu zaštitu od preoptereće preopterećenja nja nazivne nazivne vrednosti vrednosti struje struje
I
d
i odabranim
I , za koju je merodavna o
stvarna, nekorigovana vrednost struje. ajmanji dozvoljeni presek instalacionih provodnika, obzirom na mehanička naprezanja je +,0 mm za instalacije osvetljenja osvetljenja i 8,0 mm za instalacije priključnica, grejalica i bojlera, takođe prema standardu standardu -S .68.308. 8
8
4
PROVERA PADOVA NAPONA >ilj >ilj prorač proračuna una pad padova ova nap napona ona je da se prover proverii pad nap napona ona na oda odabra branim nim provod provodnic nicima ima.. Dozvo Do zvolje ljeni ni pad pad nap napona ona određ određen en je ?Pravi ?Pravilni lnikom kom o tehnič tehničkim kim norma normativ tivima ima za elektr električn ičnee inst instal alac acij ijee nisk niskog og napo napona na@@ Sl.l Sl.lis istt S7A S7A 0$B9 0$B999 član član 81 i ?5e ?5ehnič hnički kim m prep prepor oruk ukam amaa 2lektrodistribucije Srbije@. Dozvoljeni pad napona između tačke napajanja električne instalacije i bilo koje druge tačke ne sme biti veći od sledećih vrednosti prema nazivnom naponu električne instalacije i to! za strujno kolo osvetlenja $C, a za strujna kola ostalih potrošača 0C, ako se električna instalacija napaja iz niskonaponske mre=e. Proračun pada napona izvodi se na osnovu 'ormule! P j × l uC = k × S gde je! k 'aktor koji zavisi od nominalnog napona mre=e, distributivnog sistema i materijala provodnika i ima ima vrednost! k ( 91 za >u $ ) $11B881 $11B881 k ( :1 za >u 8 ) $11B881 $11B881 k ( +$ za >u 881 k ( 01 za El $ ) $11B881 k ( 9,: za El 881 P j & jednovremena snaga u k< l & du=ina provodnika u m S & presek provodnika u mm8, tako da za odabrane preseke kablova i provodnika, kako je prikazano u tabeli +, pad napona ima navedene vrednosti, što je za svaki slučaj pojedinačno manje od dozvoljenih vrednosti padova napon napona. a. Fa prove proveru ru pada pada napon naponaa od glavno glavnogg razvod razvodno no merno mernogg ormara ormara do spratn spratnih ih tabli tabli razmatran je najnepovoljniji slučaj čiji je proizvod instalisane snage i du=ine kabla najveći, takođe za instalaciju od spratnih tabli uzet je najnepovoljniji slučaj najudaljenije priključnice sa maksimalnm snagom.
5
PROVERA PRESEKA U POGLEDU TERMIČKE IZDRŽLJIVOSTI Provera preseka provodnika na termička naprezanja usled preopterećenja ili kratkog spoja, prikazana u tabeli 8, vrše se na osnovu karakteristika zaštite i impedanse petlje kvara . E minimalni potreban presek kabla u pogledu termičke izdr=ljivosti proračunava se na sledeći način.
S min = 9,3 × I ef ×
S min = +$,0 × I ef × gde je! bude!
S −
(mm ) za >u provodnike sa P> izolacijom i 8
t
8
mm
t
za El provodnike sa P> izolacijom,
minimalni presek kabla kabla obzirom na termička termička naprezanja, a potrebno je da
min min
S
<
min
S
mm
od
8
S − odabrani presek provodnika I − e'ektivna vrednost prosečne struje kratkog spoja za vreme trajanja od od
ef
kratkog spoja dok dok ne isključi uređaj uređaj za zaštitu od kratkog kratkog spoja # kE ", a računa se kao! kao!
U I Z
1
=
ef
s
vreme trajanja kratkog spoja #sec" iz kataloga uređaja za zaštitu
t −
oklopu prijemnika prilikom prilikom kvara, #881" U − 'azni napon na oklopu Z s s − ukupna impedansa kola # " 1
Struja kratkog spoja u slučaju kvara između 'aznog provodnika i izlo=enog provodnog dela, kada nisu poznati svi elementi elementi impedanse petlje kratkog spoja, spoja, računa se kao!
I
ef
=
U R R 1
1,9 ×
L
gde je!
+
#kA"
PE
'aznog provodnika, R − otpor 'aznog zaštitnog provodnika, provodnika, a R − otpor zaštitnog L
PE
1,9 & 'aktor koji koriguje grešku usled zanemarivanja impedanse izvora napajanja.
Fa iste preseke 'aznog i zaštitnog provodnika! R L = R PE = R p , što je najčešće slučaj, to je!
I
ef
=
1,: × U 1 #kA"
R
p
6
PROVERA USLOVA ZAŠTITE OD OPASNOG NAPONA DODIRA Provera osnovnog uslova zaaštite zaaštite 5 sistema se vrši ako je kablovski priključni ormar i razvodni ormar u koji se uvodi kućni priključak metalni i ako je štićen ovim sistemom zaštite. - ovom slučaju struja jednopolnog kratkog spoja mora biti najmanje 8,0 puta veća od nazivne struje prethodnog uređaja uređaja za zaštitu od preopterećenja preopterećenja !
I
ef
>
8,0 × I no ,
odnosno karakteristika zaštitnog uređaja i impedansa strujnog kola odabrane su tako da u slučaju nastanka kvara zanemarljive impedanse između 'aznog i zaaštitnog provodnika , ili izlo=enog provodnog dela, bilo gde u instalaciji, nastupiti automatsko isključivanje isključivanje napajanja u utvrđenom vremenu što je zadovoljeno u slučaju
Z × I < U s
gde je!
a
1
Z − impedansa petlje kvara I − struja koja obezbeđuje delovanje zaštitnog uređaja za automatsko isključenje s s
a
napajanja u vremenu prema 5abeli 5abeli +. -S .68.3:+ #1,: sec"
U −
nazivni napon prema zemlji #881 ".
1
Gčekivani napon dodira je!
U = R × I , p
d
d
što je za slučaj istog preseka 'aznog i zaštitnog provodnika
U
d d
=
1,: ×U 1 = 1,: × 881 = 99V .
Prema slici E8 -S .68.3:+ za očekivani napon dodira od 99 , trajanje napona dodira sme iznositi! 1,180 sec za vla=ne prostorije# kriva H8 ", 1,:0 sec za suve prostorije # kriva H+ ". - tabeli 8, u prilogu, vidi se da je vreme za koje uređaj za zaštitu prekida napajanje , a koje zavisi od struje kratkog spoja manje od vremena datih na slici E8 , -S .68.3:+. Iz 5abele 8 se vidi da su dobijeni rezultati višestruko povoljniji od zahtevanih u delu provere naprezanja usled kratkog spoja i provere uslova zaštite 5 sistema , što je dobro zbog moguće nepreciznosti određivanja parametara iz dijagrama kataloga proizvođača , kao i zbog korišćenja pribli=ne 'ormule kada kada nisu poznati poznati svi elementi impedanse impedanse petlje kratkog spoja. spoja.
7
FOTOMETRIJSKI FOTOMETRIJSKI PRORAČUN - prostoru u kome se obavljaju određene radnje standard -S -.>4.+11 predviđa zahteve osvetljenosti pojedinih prostorija. 2d * jačina osvetlenja a osnovu toga proračun broja i snage svetiljke rađen je po metodi prosečnog osvetljenja. Svetlosni 'luks odabrane svetiljke za osvetljenje određene prostorije je! φ ( φsi ) nis gde je! φsi * svetlosni 'luks izvora svetlosti #sijalica ili 'luorescentna cev" nis * broj izvora svetlosti u svetiljci Stepen svetlosnog iskorišćenja prostorije zavisi od stepena re'leksije u prostoriji koji se kreće u granicama, za tavanicu i zidove od 31C do 1C, a za podove od $1C do 1C, kao i od indeksa prostorije, koji se računa prema 'ormuli! 'ormuli! a×b k = hk # a + b " gde su a i b du=ina i širina prostorije, a h k korisna korisna visina prostorije od visine vešanja svetiljke do površine radne ravni. Stepen Stepen svetlosnog svetlosnog iskorištenja iskorištenja η određuje se iz tabele iz kataloga proizvođača svetiljki za odabranu svetiljku u zavisnosti od stepena re'leksije i indeksa prostorije. /orekcija stepena iskorištenja ukoliko je indeks prostorije k s između dve date vrednosti u tabeli! k + i k 8 računa se kao! k −k k −k η = ηk1 × 2 S J ηk2 × S 2 k2 − k1 k2 − k1 Potreban broj odabranih svetiljki u posmatranoj prostoriji računa se kao! N=
E× S
φ × η × f #kom"
gde je! 2 * potrebna jačina osvetljenja u prostoriji S * površina prostorije ' * 'aktor slabljenja svetiljke ' ( 7+ ) 78 gde su 7 + 'aktor zagađivanja i 7 8 'aktor starenja η& stepen svetlosnog iskorištenja prostorije φ & ukupan svetlosni 'luks jedne svetiljke Stvarna jačina tako odabranog osvetljenja je! f × η × φ × N E= #l)" S
Gvaj osvetljaj da bi zadovoljio potrebe osvetljenosti prostora prema standardu -S -.>4.+11 i prema preporukama preporukama /G, mora biti!
8
2 > 2d ili 2 ( 2d /ontrola blještanja odabranog osvetljenja za posmatranu prostoriju proverava se iz tabele u katalogu proizvođača, za smerove 1 & +91 ° i 41 & 831° svetiljke prema posmatraču, u zavisnosti od vertikalnog ugla γ između između linije posmatranja izvora svetlosti i vertikale, koji se računa kao! γ ( ( arctg #DBK" gde je D udaljenost od vertikalne ose svetiljke do posmatrača, a K visina od izvora svetlosti do ravni posmatrača, koja je na visinama od poda +,8 m za posmatrača koji sedi ili +,9 m za posmatrača koji koji stoji. Gsvetljenje na blještanje zadovoljava ako je 2 < 2doz ili ako je 2 ( 2 doz, iz tabele. a osnovu gornjeg proračuna za za pojedine prostorije prostorije dobijeni su rezultati rezultati prikazani u tabeli $. /ako se iz prikazanih rezultata u tabeli vidi da predviđeno osvetljenje u glavnim prostorijama zadovoljava tra=enim zahtevima u pogledu jačine osvetljenja, to ćemo preporučiti odabrani broj svetiljki i izvora svetlosti u svetiljci.
9
PRORAČUN OTPORA RASPROSTIRANJA UZEMLJIVAČA /ao uzemljivač objekta koristi se temeljni uzemljivač izveden polaganjem trake 7eFn 80): mm u temelj objekta. Gtpor rasprostiranja uzemljivača računa se prema izrazu! ρ R= (Ω) 2× D gde je! ρ & speci'ični speci'ični otpor otpor zemljišta zemljišta ρ ( +11 ΩBm D * ekvivalentni prečnik prečnik # m " D=
4
×P Π
#m"
P ( a ) b # m 8 " & površina objekta
10
ODREĐIVANJE NIVOA ZAŠTITE GROMOBRANSKE INSTALACIJE Potrebno je izvesti proračun neophodnosti gromobranske instalacije , a ako je gromobranska instalacija potrebna, mora se odrediti odgovarajući nivo zaštite, prema standardu -S..6:.91+. Fa procenu neophodnosti gromobranske instalacije osnovni podatci su!
N − učestalost diretnih udara groma u objekat, d
−; = × × N d N Ac +1
kao!
,
gde je! +, 80
N = 1,1: × ! d ,
N & lokalna godišnja gustina pra=njenja i iznosi !
Ae − ekvivalentna prihvatna površina objekta A a b ; h #a b" 4 h N − usvojena učestanost udara groma ! − speci'ična učestanost direktnih udara groma i za ovo područje iznosi! ! e
=
×
+
×
×
+
+
× π ×
8
c
d
d d
N
c
=
=
$:
$ × +1 −$ "
gde je! " = " + × " 8
× " $ × " :
/G27I>I25 /GI FEISI GD /GS5A-/>I2 G62/5E /GS5A-/>IE 25EHI /A /AG 2LEI /AG FEPEHI /AG 25EHE 1,0 + 8 2LEE + + 8,0 FEPEHIE 8 8,0 $ " +
−
/G27I>I25 /GI FEISI GD SEDAMEE G62/5E 62F A2DGS5I * 2FEPEHI EHE A2DGS5 * -%HEG -%HEG 2FEPEHI 2NE A2DGS5 * EAGOI5G FEPEHI IFE IFEA2DG A2DG 2HI/E 2HI/E A2DGS5 A2DGS5,, 2EDG/E 2EDG/EDI2 DI2 L5252 L5252 * AHG FEPEHI FEPEHI * 2/SPHGFIE " 8
−
/G27I>I25 /GI FEISI GD E22 G62/5E 2FEPGS2D-5 1,0 -%HEG 2FEPGS2D-5 + 52L/E 2E/-E>IE IHI GPESGS5 GD PEI/2 $ " $
−
1,0 + 8 $
11
/G27I>I25 /GI 5A25IAE PGSH2DI>2 GD -DEAE %AGE - G62/E5 I2 G6E G6E2FE 2PA2/IDGS5 EPGE I 62F -5I>EE E G/GHI+ G6E2FE 2PA2/IDGS5 EPGE EHI 62 62F -5I>E I>EE E G/GHI0 -5I>E #PGSH2DI>2" E G/GHI+1 " :
−
-poređiv -poređivanjem anjem vrednosti vrednosti
N c i N d dobijamo odgovor na pitanje, dali je gromobranska
instalacija neophodna i kojeg kojeg nivoa nivoa zaštite zaštite odnosno! Eko je!
N ≤ N N d > N c d
c
gromobranska instalacija I2 potrebna, a ako je! gromobranska instalacija 2 potrebna.
Aačunska e'ikasnost gromobranske gromobranske instalacije dobija se iz izraza!
E
r
=
N N E iz tabele, gde je za!
+−
c
d
ivo zaštite određuje određuje se na osnovu osnovu AEO-S/E 27I/ESGS5
1,49 1,40 1,41 1,91
E
r r
GD%GEAE-NI IG FEL5I52
r r
2 R 1,49 ≥ 2 R 1,40 ≥ 2 R 1,41 ≥ 2 R 1,91 ≥ 2 R 1
IG I SE DGDE5I 2AEE IG I IG II IG III IG I
GD%GEAE-NI AEFE/ IF2QSP-S5IK GDGE +1 m +0 m 81 m 80 m
Prema odgovarajućem nivou zaštite na osnovu propisa za gromobransku instalaciju određuje se e'ikas e'ikasnos nostt gromo gromobra bransk nskee instal instalaci acije, je, koja koja izra= izra=ava ava verov verovatn atnoću oću sa kojom kojom gromo gromobra bransk nskaa instalacija štiti štićeni prostor od atmos'erskih pra=njenja, a retultati su prikazani u tabeli :.
12
PROVERA UDARNOG OTPORA RASPROSTIRANJA GROMOBRANSKOG UZEMLJIVAČA /ako se isti uzemljivač uzemljivač koristi koristi i kao uzemljivač uzemljivač gromobran gromobranske ske instalacije instalacije to udarni udarni otpor otpor rasprostiranja R odre određu đuje je se prib pribli li=n =noo iz dime dimenz nzija ija uzem uzemlji ljiva vača ča i njeg njegov ovog og otpo otpora ra rasprostiranja R na sledeći način! R u = k × R r #Ω" Fa udarnu struju groma e'ikasna je samo du=ina 81 m od ulaza uzemljivača u zemlju. rednost koe'ic koe 'icije ijenta nta k zavisi zavisi od du=in du=inee uzemljiv uzemljivača ača l #m" i speci'i speci'ično čnogg otpora otpora zemlje zemlje ρ ( Ωm ) , a određuje se za horizontalne uzemljivače prema tabeli! u
r
du=ina speci'ični otpor zemlje ρ ( Ωm ) uzemljivača l#m" 01 +11 +01 811 801 i više do 81 8 + & & & 81 * $1 $ +,0 + & & $1 * :1 : 8 +,$ + & :1 * 01 0 8,0 +,3 +,$ + Fa speci'ični speci'ični otpor zemljišta zemljišta manji od 801 Ωm , udarni otpor uzemljivač uzemljivačaa R sme iznositi najviše 81 Ω . Eko Eko je speci'ični speci'ični otpor zemljišta zemljišta veći od 801 Ωm iznos udarnog otpora R ne sme biti biti broj brojno no veći veći u Ω od 9 C od izmere izmerenog nog speci speci'ič 'ičnog nog otpora otpora zemlje zemlje u Ωm , odnosno mora biti! R ≤ Rd , što je takođe prikazano u tabeli :. u
u
u
PRORAČUN UDALJENOSTI METALNIH MASA OD GROMOBRANSKE INSTALACIJE, KOJE SE MORAJU POVEZATI NA GROMOBRANSKU INSTALACIJU Sve metalne metalne mase mase koje koje su na na udaljen udaljenosti osti manjoj manjoj od D #m", #m", od predm predmetne etne gromobra gromobranske nske instalacije potrebno je povezati na gromobransku instalaciju, a udaljenost D se računa kao! D ( 1,1;; × R J1,189 × H #m" gde je! u
13
H*ud H*udal alje jeno nost st najb najbli li=e =egg dela dela meta metaln lnee mase mase grom gromob obra rans nsko kojj inst instal alac aciji iji i ulaz ulazaa odvo odvoda da u zemlju.
PRORAČUN PADA NAPONA PRI POKRETANJU MOTORA Prema odredbama Pravilnika o tehničkim normativima za el.instalacije niskog napona#Sl.list S7A,br.0$B99. S7A,br .0$B99. i 0:B99",struja pri pokretanju el.motora mora se ograničiti ograničiti na vrednost koja nije štetna za instalacije iz koje se napaja i ne utiče štetno na druge aparate vezane na isti izvor.Direktno izvor. Direktno napajanje motora naizmenične struje sa kratkospojenim rotorom iz distributivne mre=e napona 1,:kv,dozvoljava se ako su ispunjeni sledeći uslovi! +.Pad napona pri pokretanju ne sme premašiti vrednost pri kojoj dolazi do smanjenja momenta motora tako da ugro=ava pouzdan zalet motora i radne mašine,ili utiče na stabilan rad ostalih potrošača vezanih na istu mre=u. 8.Faštita pri pokretanju motora ne sme delovati ni na višem naponskom nivou. Primenjuje se uprošćena metoda određivanja veličine 'aznog napona na mestu napajanja motora pri ukočenom rotoru, rotoru, pomoću 'ormule! 'ormule! U =
U n
Z + Z tl# $ Z l + Z m ο
+ +
$de su& • Un&azivni napon mre=e • Z oo-Impedansa mre=e • Ztl&impedansa kratkog spoja direktnog redosleda dvonamotajnog trans'ormatora • Zl&impedansa napojnog voda direktnog redosleda • Z m'impedansa motora direktno redosleda
Eko je poznata početna simetrična struja kratkog spoja #I # I kT"u mre=i ,apsolutna vrednost impedanse kratkog spoja direktnog redosleda #F o"mre=e svedena svedena na napon radijalnih radijalnih sistem, određuje se preko! 8
U rtl# Z o = ,gde su! $ I ko U rth# cU no
• • • •
-no&azivni napon mre=e -rtlv&azivni napon niskonaponske strane trans'ormatora -rthv&nazivni napon visokonaponske strane trans'ormatora >&naponski 'aktor
14
Impedansa kratkog spoja diirektnog redosleda dvonamotajnih trans'ormatora#Ftlv", koji se najčešće koristi za napajanje niskonaponskih radijalnih sistema, računa r ačuna se na sledeći način!
Z tl#
=
U krt C U rtl# +11
8
,gde je!
S r t
U!"t#$napon kratkog spoja trans'ormatora S"t&nazivna snaga trans'ormatora Impedanse direktnog redosleda napojnih vodova i kablova zavise od konstrukcionih parametara i mogu se dobiti iz podataka proizvođača proizvođača ili iz tehničkih priručnika.Gbično se daju podu=ne vrednosti aktivne #r" i reaktivne#)"otpornosti u #UBkm" tako da je! Rl = Lr , ( l
8
8
= ( l , Z l = Rl + ( l %de je!
l&du=ina voda#kabla" Impedanse motora# Z%" u direktnom sistemu mo=e se odrediti iz izraza!
Z m
=
+ U rm I lr $ I rm I rm
=
+ I lr
U rm S rm
8
%de su!
I rm
U"%& nazivni napon motora I"%& n&'(n& )t"*+& %t"& S"%& prividna nazivna snaga motora
S rm
=
P rm η cosϕ
Il"&na &najve jveća ća sim simetr etričn ičnaa e'e e'ekti ktivna vna vre vredno dnost st str struje uje asi asinhr nhrono onogg mo motor toraa uz zak zakoče očenn rot rotor or priključen na nazivni nazivni napon pri nazivnoj nazivnoj 'rek'enciji. Il"-I"%&odnos struje pri ukočenom rotoru prema nazivnoj struji motora Eko imamo više motora povezani sa sabirnica kablovima raVličite du=ine i preseka,grupu motora uključujući i kablove moguće je predstaviti jednim ekvivalentnim motorom.Fa ekvivalentne motore zajedno sa njihovim kablovima va=i sledeći izraz! −+
+ Z m = ∑ %de je! Z li + Z mi
Z%(&impedansa i&tog motora direktnog redosleda Zl(&impedansa povezanog kabla i&tog motora direktnog redosleda Z& !n!".t&n )l*/&+ 0%t" '& 1!".t&n+. l(2t&3 (%&% )l.4.5. 14&t!.6 Pm(3.0kW, cosX(1,9;, Y(1,9, n(+011 obBmin, I(+0.3E, S rm(+1.4 kE, I lr BI BIrm(;, >(+ apojni vodovi! vodovi!
15
S+(40mm8, l+(:1m, S8(+;mm8, l8($0m -n(1,: k, FT(1,111;:Z, Ftlv(1,1+;U, Fm(8.8U, Fl(1,1:9:U, pa kad se podaci uvrste u 'ormulu za izračunavanje pada napona prilikom pokretanja motora, dobijamo!
U#789:;#, što je u granicama dozvoljene vrednosti.
PAG2/5E5! [[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[
