MATERIJALI U GRADJEVINARSTVU II
UGLJOVODONIČNA VEZIVA I MATERIJALI U osnovna ugljovodonična veziva ubrajaju se bitumeni i katrani. Mogu se primenjivati za: gradnju puteva hidroizolacije antikorozionu zaštitu
Ovi materijali predstavljaju smeše visokomolekularnih ugljovodonika i drugih organskih jedinjenja, pri čemu njihova fizičko-mehanička svojstva bitno zavise od temperature. Poseduju dobru prionljivost, vodonepropustljivost, plastičnost, otpornost na atmosferske uticaje i dr.
BITUMEN Bitumen je crna, na normalnoj temperaturi kruta ili polukruta lepljiva masa. Bitumeni se dele na: prirodne (u prirodi se sreću kao čisti ili kao pratioci nekih stena - krečnjaka i peščara). Ima ih malo u prirodi. veštačke - tzv. naftni bitumeni koji se dobijaju iz nafte i danas se uglavnom koristi samo ova vrsta.
Naftni bitumeni su ostaci koji se dobijaju kada se iz sirove nafte izdvoji benzin, kerozin i jedan deo uljnih komponenata. Ovo izdvajanje se vrši postupcima atmosferske ili vakuum destilacije. Dobijeni produkti se ili koriste direktno ili se dalje prerađuju. Osnovni hemijski sastav bitumena je: ugljenik (C) 70-80% vodonik (H) 10-15% sumpor (S) 2-9% kiseonik (O) 1-5% azot (N) 0-2%
U sastav bitumena ulaze tri osnovne grupe jedinjenja: ulja (ugljovodonici u tečnom stanju, zastupljenost 45-60%, obezbeđuju pokretljivost bitumena sniženjem viskoziteta i čine bitumen lakotopiv). smole (tvrda ili polutvrda ugljovodonična jedinjenja , nosioci plastičnosti i vezivnih svojstava bitumena, zastupljenost 15-30%) asfalteini (teškotopljiva jedinjenja u čvrstom stanju, bitumenu daju tvrdoću i termičku postojanost, zastupljenost 5-30%).
U sastav bitumena takođe ulaze i čvrsti ugljovodonici - parafini, koji mu smanjuju lepljivost i povećavaju krtost na nižim temperaturama. U količini do 2.5% nisu štetni za kvalitet bitumena. Bitumeni su amorfni materijali i predstavljaju koloidne sisteme u kojima disperzionu sredinu čine mešavina ulja i smola, a disperzionu fazu asfalteini i parafini. Tokom vremena pod uticajem temperaturnih promena, sunčane svetlosti i kiseonika iz vazduha, bitumen menja sastav i svojstva. U njemu se pove ćava relativan sadržaj PREMAZI ZA ANTIK. ZASTITU 1
MATERIJALI U GRADJEVINARSTVU II
čvrstih i krtih komponenata a smanjuje sadržaj ulja. To dovodi do pove ćanja tvrdoće i krtosti. Ovaj proces se naziva " starenje bitumena". Njemu su podložniji veštački (naftni) nego prirodni bitumeni.
KATRAN Katran je mrkocrna viskozna tečnost, specifičnog mirisa, sastavljena od mešavina različitih ulja, katranskih smola, slobodnog ugljenika i manjih količina fenola, antracena, naftalina i drugih organskih jedinjenja, kao i vode. Ulja u katranu su lakša od ulja koja se nalaze u bitumenu. Između katrana i bitumena postoje jasne razlike mada ih mnogi poistovećuju. Dok se bitumen dobija destilacijom nafte, katran se dobija suvom destilacijom organskih jedinjenja (kamenog uglja, mrkog uglja, drveta i dr.). Zbog svog sastava katrani brže "stare", usled isparavanja lakših ulja kao i usled odvijanja procesa oksidacije i polimerizacije. Katranska veziva su osetljivija na temperaturne promene, ali zato imaju bolju prionljivost za agregat (zato se veoma često dodaju bitumenskim vezivima radi povećanja prionljivosti). katran je otporan na delovanje naftnih derivata pa se zato primenjuje u slučajevima kada bitumen zbog svoje manje otpornosti, ne može biti upotrebljen.
OSNOVNE OSOBINE UGLOVODONIČNIH VEZIVA Osnovne osobine su: viskozitet (nije stalna veličina - na visokim temperaturama bitumeni prelaze u tečno stanje, a na niskim temperaturama u čvrsto agregatno stanje) plastičnost (raste sa porastom temperature, sa povećanjem sadržaja ulja i pri dugotrajnom mehaničkom naprezanju) temperatura razmekšavanja (utiče na ugradljivost i brzinu o čvršćavanja bitumena)
PRIMENA UGLJOVODONIČNIH VEZIVA
Asfalt betoni Ovi betoni predstavaljaju građevinski materijal koji se sastoji od ugljovodoničnog veziva i inertnog mineralnog punioca (pesak, šljunak, tucanik). Asfalt betoni se prema nameni dele na: asfalt betone za puteve za aerodrome za trotoare za hidrotehničke konstrukcije za industrijske podove
Prema sadržaju pora asfalt betoni se dele na: porozne (sadrže do 10% pora) guste (sadrže do 5% pora)
PREMAZI ZA ANTIK. ZASTITU 2
MATERIJALI U GRADJEVINARSTVU II
Prema temperaturi ugrađivanja asfalt betoni se dele na: vrele (zagrejane od 140 - 1700C), najviše se koriste tople (zagrejane od 60 - 1000C) hladne (zagrejane od 5 - 450C), najmanje se koriste
Prema tehnološkim osobinama asfalt betoni mogu biti: liveni plastični čvrsti
Pripremanje vrelih asfalt betona obavlja se u sledećim fazama: sušenje mineralne komponente (agregata) zagrevanje mineralne komponente do temperature od 200-2200C merenje mineralnih komponenti i njihovo doziranje zagrevanje bitumena na temperaturi od 140-1700C doziranje zagrejanog bitumena intenzivna homogenizacija bitumena i mineralnih komponenti (obavlja se u automatskim mašinama za polaganje asfalta - raspoređivači i finišeri) zbijanje asfalt betona (mehanička sredstva - valjci)
Sadržaj pojedinih komponenti koje ulaze u sastav asfalt betona posebno je važan za njegove osobine. Sadržaj veziva ne sme biti toliki da sve čestice agregata budu obavijene slojem bitumena (kao što se zahteva u cement betonima). Ve ća količina bitumena može izazvati, pod pritiskom i povišenim temperaturama, velika pomeranja agregata, manju čvrstoću i veću plastičnost. Zato se pri izradi asfalt betona mora posebna pažnja posvetiti proračunu potrebne količine veziva. Približno se može odrediti na osnovu empirijskog obrasca Direa: b 4 5S gde je: b - količina bitumena u procentima u odnosu na masu agregata (najčešće 4 - 11%) S- specifična površina zrna agregata u m 2/kg
Čvrstoća asfalt betona pri pritisku iznosi: na temperaturi oko 200C - cca 3MPa, na +50 0C - 0.8-1.2 MPa na - 15 do -250C - kao cementni betoni
Bez obzira na temperaturu čvrstoća pri pritisku asfalt betona je 6 - 8 puta ve ća od čvrstoće na zatezanje. Asfalt betoni poseduju zadovoljavajuću otpornost na habanje, ali su zbog svoje poroznosti vodopropustljivi.
Hidroizolacije na bazi ugljovodoničnih veziva Pod pojmom hidroizolacije podrazumeva se zaštita građevinskih objekata od vlage i vode. Za hidroizolacionu zaštitu najčešće se primenjuju bitumeni i različiti fabrički proizvedeni hidroizolacioni materijali. PREMAZI ZA ANTIK. ZASTITU 3
MATERIJALI U GRADJEVINARSTVU II
Hidroizolacioni materijali treba da ispune sledeće zahteve: nepropustljivost za vodu i vlagu otpornost na štetan uticaj vlage i vode dovoljnu plastičnost na niskim i postojanost na povišenim temperaturama sposobnost da bez ošte ćenja prati deformacije konstrukcije i da premosti eventualno manje pukotine u njoj otpornost prema mehaničkim i atmosferskim uticajima (starenje) prionljivost za druge materijale da nema štetne uticaje na ljude, okolinu i materijale sa kojima dolazi u dodir primenljivost pri različitim uslovima rada (vlažnost podloge, skučenost prostora, brzina izvođenja, itd.) dobar elektroizolator
Bitumenski hidroizolacioni materijali
hidroizolacioni materijali na bazi organskih rastvara ča za hladni postupak (bitumeni otopljeni u organskim rastvaračima, primenjuju se u vidu premaza debljine do 1mm, i namaza (paste) - debljine 1-5mm kojima se dodaje i sitnozrni agregat), hidroizolacioni materijali na bazi bitumenskih emulzija za hladni postupak (bitumeni emulgovani u vodi) hidroizolacioni materijali za topli postupak (sastoje se od bitumena sa ili bez punioca, koriste se kao namazi za podzemne i nadzemne radove, i za lepljenje slojeva traka kod višeslojnih hidroizolacija) hidroizolacioni materijali od mastiksa (industrijski izrađene mešavine od bitumena, peska i filera)
Hidroizolacioni materijali u rolnama
neposuti, bitumenom impregnirani krovni karton (sastoji se od sirovog krovnog kartona i betona za impregnaciju, bez posipa mineralnim materijalom) bitumenizirani krovni karton (sastoji se od sirovog krovnog kartona impregnisanog bitumenom i obloženog sa obe strane bitumenskom masom) imregnisana jutana tkanina (sastoji se od sirove jutane tkanine i od bitumena za impregnisanje) natopljena jutana tkanina sa obostranom prevlakom (sastoji se od natopljene jutane tkanine prevučene sa obe strane bitumenskom masom) bitumenizirani perforirani stakleni voal (sastoji se od perforiranog staklenog voala obloženog bitumenom i posut sa obe strane mineralnim zrnima) bitumenska traka sa uloškom od sirovog krovnog kartona (sastoji se od sirovog krovnog kartona impregnisanog bitumenom i sa obe strane obloženog bitumenskom masom i posut mineralnim posipom sa obe strane) bitumenska traka sa uloškom od staklenog voala (stakleni voal obložen bitumenskom masom, zaštićen mineralnim posipom) bitumenska traka sa uloškom od staklene tkanine (tkanina obložena bitumenskom masom sa obe strane, i zašti ćena mineralnim posipom) bitumenska traka sa uloškom od aluminjumske folije (aluminijumska folija 0.080.2mm, sa obe strane obložena bitumenskom masom i zaštićena mineralnim posipom)
PREMAZI ZA ANTIK. ZASTITU 4
MATERIJALI U GRADJEVINARSTVU II
PREMAZI ZA ANTIKOROZIONU ZAŠTITU U toku svoje eksploatacije građevinski objekti su u opštem slu čaju izloženi različitim destruktivnim uticajima koji bitno utiču na trajnost objekta, tj. dovode do zna čajnijih oštećenja pa i do potpunog razaranja konstrukcije. Ova pojava se, bez obzira na mehanizam nastanka naziva korozija. Kao zaštita od korozije materijala široko se primenjuju postupci površinske zaštite. Ovi postupci se načelno svode na korišćenje specijalnih antikorozionih materijala koji se apliciraju preko osnovnog materijala konstrukcije. Često se, međutim sasvim pogrešno smatra da primena ovakvih materijala, na primer bojenje stolarije, malterisanje i bojenje zidova itd., ima samo dekorativnu funkciju. Antikoroziona zaštita se u građevinarstvu najčešće primenjuje za: zaštitu zidanih zidova i fasada (pored zaštite, vodi se računa i o sanitarnohigijenskim merama i estetici), zaštitu metalnih konstrukcija (u normalnoj i agresivnoj sredini), zaštitu betonskih i AB konstrukcija (posebno u industriji: podovi, kanali, bazeni, rezervoari) i zaštitu drvenih konstrukcija (gde se posebno vodi ra čuna o zaštiti od vlage i različitih mikroorganizama i insekata).
Osnovna svojstva antikorozionih materijala koja su bitna za njihovu primenu su: gustina (zapreminska masa), poroznost i upijanje vode, vodonepropustljivost, otpornost na difuziju gasova, mehaničke osobine: čvrstoća na pritisak, zatezanje, savijanje i udar, dimenziona stabilnost (skupljanje i bubrenje), postojanost na niskim i povišenim temperaturama, termičko dilatiranje, duktilnost (žilavost), otpornost na habanje, prionljivost za različite podloge i koroziona otpornost prema agresivnim uticajima (gasovi, kiseline, baze, soli).
Uslov vodonepropustljivosti, ne mogu zadovoljiti sve vrste antikorozionih premaza, pa se često u okviru sistema antikorozione zaštite, koriste bitumenske ili polimerne hidroizolacije, tzv. vodonepropusne membrane. Ove membrane treba da su: potpuno vodonepropusne za te čnosti pod pritiskom, hemijski otporne i da pružaju otpor difuziji agresivnih medija, termički otporne, dobro prionljive za podlogu, sposobne da izdrže elastične i plastične deformacije usled dilatiranja podloge.
Materijali za antikorozionu zaštitu mogu se podeliti u dve grupe: organski zaštitini premazi, koji obuhvataju prirodne i sintetičke polimere i
PREMAZI ZA ANTIK. ZASTITU 5
MATERIJALI U GRADJEVINARSTVU II
ostali antikorozioni materijali organskog i neorganskog porekla kao što su kiselootporna keramika, grafitna opeka, neorganski i organski malteri, membrane, itd.
Organski zaštitni premazi Materijali na bazi sintetičkih polimera Materijali za antikorozionu zaštitu na bazi sintetičkih polimera predstavljaju višekomponentne sisteme koji se u osnovi sastoje iz punioca i veziva.
Punioci se dele na:
aktivne pigmente - inhibitori (pasivizatori) korozije i pigmente - boje.
Vezivo se sastoji od:
osnovnog vezivnog materijala (osnovna supstanca), kao što su: alkid, akril, hlorkaučuk, vinil-kaučuk, epoksid, poliester, poliuretan, fenolformaldehid, silikon itd., dodataka u tečnom stanju (razređivači i rastvarači) i aditiva.
Hemijska otpornost sintetičkih polimera u odnosu na delovanje određenih agresivnih supstanci, prikazna je u narednoj tabeli. Tabela: Hemijske otpornosti nekih sinteti č kih polimera Epoksidna Hlorkaučuk
Agesivna medijumi smola Neorganske kisel. + Oksidacione kisel. Kiseline sa fluorom (+) Voda + Rastvori soli + Alkalije + Oksidacione alkali. Alifatski rastvarači + Aromatski rastvar. Hlorirani rastvara či Alkoholi (+) Ketoni Estri Organske kiseline Ulja, masti +
Vinilestar u Poliuretans Furanska stirenu ka smola smola
+ (+) (+) + + + (+) (+) (+) -
+ + + + + + + (+) + +
+ (+) + + + (+) (+) + (+) (+)
Fenolna smola
+ + + + + + + + + + + + +
+ + + + + + + + + + + +
Oznake: "+" - otporan, "(+)" - ograničeno otporan, " - " neotporan Rastvarači se primenjuju radi podešavanja koncentracije osnovne supstance.
Razređivači regulišu viskozitet materijala, što je od velikog značaja pri nanošenju premaza na određene površine. PREMAZI ZA ANTIK. ZASTITU 6
MATERIJALI U GRADJEVINARSTVU II
Aditivi su supstance koje u premaznom sredstvu imaju vrlo razli čite uloge, na primer:
regulisanje vremena sušenja polimera, sprečavanje sedimentacije pigmenata, povećanje savitljivosti ili duktilnosti osušenog premaza, obezbe đenje tiksotropije materijala, tj. sprečavanje slivanja premaza niz vertikalne površine, omogućavanje nanošenja u vidu tankog, homogenog sloja itd.
Aktivni pigmenti su supstance koje utiču na smanjenje brzine korozionih procesa ili njihovo potpuno zaustavljanje. Predstavljaju osnovni faktor antikorozione zaštite, naročito metala, gde zaštitni premazi nemaju samo funkciju pasivne fizičke brane koja se suprotstavlja delovanju agresivnih supstanci, ve ć imaju ulogu aktivne zaštite koja se ogleda u sprečavanju pojave hemijskih ili elektrohemijskih procesa koji dovode do korozionog razaranja. Premazi sa aktivnim pigmentima su prvi ili osnovni premaz u okviru sistema zaštite materijala.
Obični pigmenti prestavljaju prevashodno supstance koje obezbeđuju izgled i boju zaštitnog premaza. Oni u opštem slučaju povećavaju trajnost premaza smanjenjem uticaja atmosferilija i ultravioletnog zračenja koji izazivaju starenje osnovnih supstanci. Postoje pigmenti koji istovremeno imaju obe funkcije: i funkciju aktivnih pigmenata i funkciju pigmenta - boje. Osnovne vrste aktivnih pigmenata i pigmenata - boja date su u narednoj tabeli. Tabela: Osnovne vrste aktivnih pigmenata i pigmenata - boja Aktivni pigmenti
Pigmenti - boje
olovni minijum (crvene boje)
beli: kreda, mermer, oksidi cinka, olova i titana
titan-dioksid (bele boje)
žuti: razne vrste okera, ređe olovni hromati
gvozdeni minijum (crvene boje)
crveni: oksidi gvožđa i olova
cink-oksid (bele boje)
zeleni: oksidi hroma, jedinjenja cinka i olova
oksid hroma ( zelene boje)
plavi: ultramarin i lazurnoplavo
cink-hromat (žute boje)
crni: oksid mangana, ređe rafitg
U nekim slučajevima, kada je potrebno dobiti premaz veće gustine odnosno viskoznosti ili smanjiti deformacije skupljanja premaza, kao punioci se koriste fino usitnjeni (disperzni) materijali kao što su samlevena kreda, krečnjačko brašno, talk, kaolin itd. Ovakvi premazi u stvari predstavljaju paste i zovu se mase za izravnavanje ili gitovi.
PREMAZI ZA ANTIK. ZASTITU 7
MATERIJALI U GRADJEVINARSTVU II
Materijali na bazi prirodnih polimera U ovu grupu antikorozionih materijala ubrajaju se zaštitna sredstva na bazi katrana i bitumena ili njihove kombinacije sa sintetičkim polimerima.
Katran se u antikorozione svrhe korisiti u kombinaciji sa epoksidnim smolama, to su tzv. epoksi-katranski premazi. Ovi premazi su otporni na dejstvo vode, ve ćinu organskih i neorganskih kiselina, alkalija i rastvora soli. Najčešće se primenjuju za zaštitu konstrukcija u tlu.
Bitumen ima znatno širu primenu od katrana jer je vodonepropustan i hemijski otporan na neorganske kiseline, alkalije nižih koncentracija i na skoro sve rastvore soli. Neotporan je na oksidacione kiseline i sredstva za beljenje, a masne kiseline dovode do rastvaranja i bubrenja bitumena. Skoro svi organski rastvarači (nafta, benzin, alkohol, estri, ketoni i td.) rastvaraju bitumen. Često se koristi u kombinaciji sa epoksidima za dobijanje tzv. epoksi - ter premaza, koji imaju povoljnija antikoroziona svojstva. Ovi premazi se primenuju za spoljnju zaštitu čeličnih vodovodnih cevi ukopanih u zemlju, ukopanih čeličnih i betonskih rezervoara i sličnih konstrukcija.
Lakovi i emajl-boje Lakovi su bezbojni materijali koji se dobijaju mešanjem jedne ili više sintetičkih smola sa lakoisparljivim organskim rastvaračima. Radi poboljšanja kvaliteta premaza lakovima se dodaju plastifikatori, očvršćivači i druge supstance. Lakovi ne sadrže punioce, tako da nakon o čvršćavanja obrazuju tanke transparentne prevlake različitog nivoa sjaja. Sami lakovi se koriste u slučajevima kada je potrebna samo zaštita drveta a da pri tome struktura i prirodna boja drveta ostanu vidljivi. Lakovi se takođe koriste i u višeslojnim antikorozionim sistemima. Njihova uloga se tada svodi na poboljšanje hemijske i mehaničke otpornosti ili na povećanje/smanjenje sjaja. Impregnacija (penetracija) su posebni bezbojni lakovi u čiji sastav ulaze površinski aktyivne materije kojima se poboljšava penetraciona sposobnost laka. Primenjuju se kao prvi ili osnovni sloj sistema za zaštitu poroznih nemetalnih materijala (beton, kamen, malter, opeka, drvo).
Emajl-boje su kompoziti koji se dobijaju mešanjem laka i nekog pigmenta. Primenom emajl-boja dobijaju se površine koje karakteriše pove ćan sjaj u odnosu na neke druge premaze (svojim izgledom podseća na emajl - keramički staklasti materijal). Emajl-boje imaju svojstva lakova i boja, pa se njihovom primenom istovremeno postiže i bojenje i lakiranje površina. Emajl-boje su otporne na dejstvo vode.
Firnajsi i uljane (masne) boje Firnajsi su osnova za dobijanje masnih boja. Osnovne osobine firnajsa su:
određena boja, prozračnost, čvrstoća, elastičnost i dugotrajnost. PREMAZI ZA ANTIK. ZASTITU 8
MATERIJALI U GRADJEVINARSTVU II
Dele se na prirodne i veštačke.
Prirodni firnajsi su tečnosti dobijene preradom (kuvanjem) prirodnog ulja (lanenog i konopljinog). Time se povećava brzina sušenja prirodnih ulja. Suše se brzo na vazduhu i pri tome obrazuju čvrst film koji je elastičan i vodonepropustan.
Veštački firnajsi su intenzivno zgusnute masti (npr. sojima mast) koje se potom razblaže do potrebnog viskoziteta pomoću organskih rastvarača.
Masne ili uljane boje proizvode se intenzivnom homogenizacijom pigmenata u firnajsima. Prilikom ove homogenizacije dolazi i do reakcija između oksida pojedinih metala (pigmenti) i masnih kiselina koje ulaze u sastav firnajsa. Obrazovana jedinjenja povećavaju antikoroziona svojstva uljanih boja. Koriste se za: antikorozionu zaštitu konstrukcija, a najčešće metalnih, sprečavanje prodiranja vlage u drvene konstrukcije, bojenje površina koje su izložene habanju i vlaženju (podovi, niži delovi zidova i hodnika stambenih i javnih zgrada.
Izvođenja antikorozione zaštite Opisani materijali za antikorozionu zaštitu primenjuju se najčešće u vidu nekoliko slojeva - premaza. Ovi slojevi se nanose preko različitih materijala (metala, betona, drveta), pri čemu efikasnost primene zavisi od: izbora materijala za zaštitu broja upotrebljenih slojeva debljine slojeva pripreme površine preko koje se nanosi zaštita Priprema površine je jedan od bitnih uslova za ostvarivanje visokog kvaliteta zaštite i sastoji se od čišćenja površine od labavih delova, tragova korozije, masno će itd.
Primer izvođenja antikorozione zaštite prikazan je na slici. 1- osnovni materijal 2- osnovni premaz (prajmer) 3- sloj za izravnavanje 4,5- pokrivni premaz 6- završni premaz Osnovni premaz se nanosi u jednom ili dva sloja direktno na pripremljenu površinu i služi za ostvarivanje veze izme đu osnovnog materijala i slojeva antikorozione zaštite. Kod metalnih površina koriste se aktivni pigmenti dok se za ostale materijale (beton, drvo) koriste penetracioni premazi. Sloj za izravnavanje koristi se kod neravnih površina u cilju njenog izravnavanja. U tu svrhu koriste se mase za izravnavanje sastava sli čnog slojevima antikorozione zaštite. PREMAZI ZA ANTIK. ZASTITU 9
MATERIJALI U GRADJEVINARSTVU II
Pokrivni premaz se nanosi u nekoliko slojeva i predstavlja fizi čku zaštitu osnovnog materijala i prethodnih premaza. U ovom materijalu najčešće se koriste i pigmenti radi dobijanja boje antikorozione zaštite. Završni premaz nije obavezan, a koristi se prvenstveno radi ostvarivanja odre đenih estetskih efekata. Za završne premaze najčešće se primenjuju lakovi i emajl-boje.
Za čelične konstrukcije antikoroziona zaštita regulisana je u Pravilniku o tehni čkim merama i uslovima za zaštitu čeličnih konstrukcija od korozije, i sastoji se od: 2 osnovna premaza (obavezno sadrže aktivne pigmente) 2 pokrivna premaza
Za betonske konstrukcije primenjuju se:
1 osnovni (penetracioni) premaz 2 pokrivna premaza, sa ili bez armature od staklene tkanine završni premaz, koji nije obavezan (izvodi se od lakova ili emajl-boja)
Za drvo i drvene konstrukcije koriste se:
pigmentirani, neprozirni premazi (uljane boje i emajl-boje) nepigmentirani, prozračni premazi (silikonski premazi i bezbojni lakovi) lazurni premazi (transparentni obojeni lakovi na bazi sintetičkih smola i različitih soli).
Za zidove od fasadne opeke i za malterisane fasadne zidove, mogu se koristi:
silikonski premazi (koji obezbeđuju hidrofobnost površine)
BOJE Fasada je ogledalo svake ku će. Ona treba da zadovolji sve estetske kriterijume, ali istovremeno treba i da štiti samu zgradu. Pravim izborom boja, rafinirano postavljenim prozorima, kao i segmentima boja sa bogatim kontrastima, objekt može izgledati veoma efektno. Izboru odgovarajućih tonova boja se u arhitekturi poklanja posebna pažnja. Pri tome, treba voditi računa o harmoniji boja, delovanju svetla i senki. Danas se na tržištu mogu pronaći veoma široki spektri prelepih različitih boja. Stvoreni su trendovi i klasične boje u tonovima elegantnih pastelnih boja, prekrasni tonovi s jednostavnom jasnoćom svetla i beline. Boje moraju biti specificirane za svaku "površinu" na fasadi ili unutar objekta.
Materijali za bojenje na bazi kreča sadrže gašeni kreč u obliku krečnog mleka i pigmente otporne na dejstvo alkalija. Ova vrsta materijala očvršćava putem karbonizacije u suvoj sredini. Ovaj proces može trajati jako dugo. Boje na bazi kre ča su jeftine, priprema površine i nanošenje boje je jednostavno, ali nisu trajne i kvalitetne. Boje na bazi kreča su paropropusne, imaju dezinfekciono svojstvo, upijaju vodu, ali se brzo suše. U novije vreme se uglavnom koriste za bojenje kulturnoistorijskih spomenika.
Materijali za bojenje na bazi cementa sadrže portland cement kao vezivo, kre č ili CaCl2 (koji služe za zadržavanje vode) i pigmente otporne na dejstvo alkalija. Ukoliko PREMAZI ZA ANTIK. ZASTITU 10
MATERIJALI U GRADJEVINARSTVU II
se želi postići hidrofobnost boje dodaje se kalcijum stearat ili neki drugi hidrofobni dodatak. Cementne boje se uvek nanose na prethodno navlažene površine.
Materijali za bojenje na bazi silikata dobijaju se na bazi tečnog kalijumovog stakla (vodenog stakla), pigmenata otpornih na dejstvo alkalija i dodataka koji sadrže aktivni SiO2 (fino mleveni kvarcni pesak, vulkanski pepeo, itd). Vodeno staklo ima ulogu veziva. Silikatne boje očvršćavaju tako što se silicijum iz vodenog stakla vezuje za podlogu. Najbolji kvalitet silikatnih boja dobija se ako podloga sadrži Ca(OH)2 (betonske površine ili površine omalterisane produžnim ili kre čnim malterom). Najčešće se koriste za bojenje fasada i obezbe đenje zaštite drveta protiv paljenja. Ove boje se u graditeljstvu primenjuju skoro sto godina. Osnovna svojstva silikatnih boja su: dobro se vezuju za mineralne podloge paropropustnost brzo upijanje vode i sušenje
Akrilne boje su boje u kojima se kao veziva koriste organski materijali - vešta čke smole. U praksi se često koristi i izraz "disperzivna boja". Osnovna svojstva akrilnih boja su: mehanička otpornost laka obrada velik izbor boja malo upijanje vode slaba paropropustljivost.
Silikonske boje se dobijaju od silikonskih smola i prirodnog kvarca. Ove boje se suše veoma ravnomerno i finalno poprimaju prirodno-mineralni izgled, koji podseća na izgled krečnih boja. Osnovne prednosti silikonskih boja su: postojanost na svetlost i vremenske uticaje odlična vododbojnost odlična paropropustnost mineralan izgled boje
PREMAZI ZA ANTIK. ZASTITU 11
