178647363-Georgi-Lisicin-Šah-Strategija-i-taktika-1

SAHOVSKA

NAKLADA

RZ ZA IZDAVACKU DJELATNOST SA HOV S KO G SA VEZA HRVATSK E

BIBLIOTEKA »SAHOVSKE NA K LADE « R B . 113

I ZDANJE : »SAHOVSKA NAKLADA«, ZAGREB Tisak »Vjesnik«, Zagreb

GEORGIJ MIHAILOVIC LISICIN

STRATEGIJA 1 TAKTIKA I. DIO

ZAGREB

1986

z�

izdavaca »Sahovska naklada« RZ Sahovskog saveza Hrvatske dipl. оес. МАТЕ BITANGA Pridrzava sva autorska prava, uklj ucivsi p ravo p revodenj a na strane jezike Copyri ght 1986 Ьу »Sahovska naklad a«, Zagreb

Naslov ruskog ori ginala : STRATEGIJA I TAKTIKA SAHA Preveli : Dr SLAVKO PETROVIC i ZLATKO KLEMENT Recenzenti : DRAGOLJUB MINIC

i

ERVIN SINDIK

N aslovna stranica : ALEKSANDRA B OMAN Tehnicki urednik : ZLATKO KLEMENT Korektor : DUBRAVKO KLEMENT Tiraza : 5.00 0

YU ISBN 86-7Э17-005 -2

PREDGOVOR

Pred пата је jedrza neoЪicno inteтesantna i vrijedna knjiga po kojnog me�unarodnog majstora Georgija Mihailovica Lisicina. U po pl avi dana.snje sahovske !iterature ta knjiga је potpuno nezasluzeno potisnuta и zaborav, jer, kao sto се se citatelji vrlo Ътzо uvjeтiti, njezin је sadrzaj od trajne vтijednosti i vrijeme koje је pтoslo od njezinog izdan · ja nije ni najmanje umanjilo njezinu vтijednost.

Uslijed njezina velikog opsega, izvoтna knjiga sadтzi, naime, 544 stтanice, ра Ъi zbog toga Ъila i glomazna i nepтakticna za тukovanje, odlucili smo је izdati и tri dijela. Njezin. sadтzaj veoma pogoduje tome1 јет se citava materija i s astoji od tтi podjednako velika po glavlja, koja cine cjelin1i za sebe. Ipak valja napomenuti da su sva tтi dijela medusobno idejno i sadrzajno povezana, јет tek zajedno daju kompletan pregted st,ih. ideja i dosadasnjih teoretskih dostignuca и najtezoj i najkompliciraпijoj fazi sahovske partije - sтedisnjici. Djelo је pтvi puta izdaпo 1952. god. i to pod пazivom »Stтategija i taktika sahovskog umijeca«. Мedutim, pokazalo se da и kпjizi ima dosta poglavlja koja se mogu poboljsati i ispтaviti ра је sam autor uz ротос Abramova i Konstantiпopoljskog 1958. god. kпjigu ртетаdiо i izdao је pod danasпjim пaslovom »Strategija i taktika saha«. U tom novom izdaпju izbacena su dva velika poglavlja i to zbog osoЪitih razloga. Јеdпо od izbacenih poglavlja је poglavlje о sahovskim otva тanj'ima jer se otvaтanja vтlo Ъrzo mijenjaju, ра Ъi kпjiga zbog tih prorn_iena izguЬila S'L'йju vrijedпost. Dтugo su gotove, komentiтane paтtije, zbog istog тazloga, јет dio koji sadrzi оtvатапја је podlozan promjenama tc;,ko da је taj dio kasпije izdaп kao zasebna kпjiga. Ostalo је opce1iiti sadтzaj koji је пеоЪiсп о роtтеЬап sahistima, osoЪito mladima и razvoju, da Ьi rnogli pтavilno ocijeпiti poziciju i snaci se и odreaenim stтateskim i taktickim pozicijama, а taj tip liteтatuтe, Ъеz obziтa па veliko oЪilje mateтijala, је jako deficitaтaп па svim jezic ni т p odrtt cjima Uz to Ъi htjeli rcci nekoUko rijeci о аиtоти Georgiju Mihailovicu .

Lisicin1l, vтlo jakom so1,jetskom теdипатоdпот majstoтu, koji је sigurno irriao snagu jakog velemajstoтa, ali је imao tu пеsтеси da је zivio н vтijeme kada је Ьilo vтlo malo meduпaтodпih tитпiта, tako da па rпеаипатоd·пот рlапи nije postigao рипи afiтmaciju. Ро godi-

5

па1па Lisiciп је vrsпja k Botviпiku i pripada опој geпeraciji sovjet skog saha koja se izborila za dапаsпје pozicije sovjetskog saha и svjetskim razmjerima, tj. cvrsto su zauzeli prvo mjesto, koje пе ispustaju vec vise od pola stoljeca. Lisiciп је zivio и Len.jingradu i Ъiо је trostruki prvak Lenjiп grada, sto samo za sebe vec govori vrlo mnogo. Osim toga ucestvovao је deset puta и fiпalu prvenstva Sovjetskog Saveza, sto је , takoaer, svojevrstaп podvig. U tim sampioпatima, пi и kojem slucaju, nije igrao sekuпdarпu ulogu, vec је zauzimao stalпo solidпa mjesta, а и пekim sampionatiтa је ostvario i vrlo visok plasmaп. Npr. па 8. sampionatu podijelio је 3-5 тjesto, а па 21. sampionatu, koji је Ьiо osoЬito jak, zbog togo. sto је vec тlada ga1·da pocela potiskivati stare igrace, Lisici12 se ni.1e dao i podijelio је s Petrosjanom 4·-s. rnjesto.

Zbog svojih dobrih rezultata Ьiо је uvrsteп s Ьiraпim sovjetskim majstoriтa 1935. god. па тeduпarodпi turпir и Moskvi i tu је zauzeo, па izgled, s1cromno 15. тjesto. Medutiт, kada se таlо pogled a taj plasman, vidi se da је оп postigao 9 bodova, samo 4 тапје od pobjed nika Botvi.пik a i Flohra, а iza пјеgа su ostali ро plasmaпu tako jaki velemajstori kao sto su: Stahlberg i Pirc. Drugi пjegov пastup па теаипатоdпот рlапи Ьiо је 1946. god., kad је па vrlo jakom turniru и Н elsiпkiju zauzeo 2. mjesto, sto ти је omogucilo d a se afirmir a kao t'rlo jak prakti�aп ·igrac и meduпarodпim okvirima. Druga vrijednost Lisicina su njego1'e kпjige, koje su ostale iza пjegove prerane smrti. То је u prvom redu kпjiga koja је pred пата, а osim toga tu Ьi se тogla izdvojiti izvaпredпa kпjiga о sahovskim konacпicama, koja је izda1ia 1956, zatirn јеdпа sahovska pocetnica, knjiga о sampionatu SSSR-a 1939. itd.

Inace је Lisiciп Ьiо iпzепјет i redovпo је obavljao svoje таdпе zadatke, tako da se nije 1iikad mogao роtрипо posvetiti sahu. Osim tih djela istakao se kao teoreticaт - dao је veliki doprinos и razvoju i tretiranju Retijevog otva·ranja. Prevodilac

6

METODlёKI SAVJETI U ovoj knj izi izlaze se kurs taktike i strategij e saha, koj i ј е ilustriran mnogobroj nim primje rima iz prakse sovj etskih igraca i sahovskih komp ozitora. Glavni cilj ovog djela је da se svestra no upozna citatelj s kompleksom suvremenih strateskih i taktickih idej a . PosLije izucavanj a prvog i dru gog dijela citatelj је vec и stanj u steci jedan takticki osjecaj , ko ji се ти dozvoliti da и dalj njem toku razumije elemente strate gij e i stvaranje strateskog pla na. Kada se upozna s elementi ma t aktike i strategije, citatelj moze pristupiti analizi s ahovskih parti j a и cjelosti . Izgleda da је naj teze и s ahu shvatiti proracun komblnacij a ј ocjena pozicije, sto је vezano s odredenim stvaralackim apstrak tnirn misljenjem i mastom. Pro racun komblnacij a је dan и odre denom razdjel и drugog dijela, а ocjen� pozicij e na kraj u treceg dijela ove knj ige . Treba primi jetiti da је vrlo kompli cirano kod sebe raz.viti mogucnost apstrak tni)g mi�Iзenj a i stvaralacke ma ste. ZbtJg t�ga mozemo preporu citj ci t atel jima, prije nego sto pogled a rj esenj e odret1en og pri mjera, neka pokus,a Гlijes.iti taj primj er samostalno i to tako da

se kocisti samo dij agramom ibl. p ozi cij om na sahovskoj taЫi, ali da ne pom1ce figure . Ako и to ka 10 minuta ne uspije naci rje senj� unda neka pogleda и tekst. Paralelno s proucavanj em teo rij e svaki sahist se mora baviti i praksom. U cesce na natjecanj i ma, kao sto pokazuj e iskustvo, рој acava i prosiruj e teoretsko znanj e. Postepeno svestrano u poznavanje sa sahovskom teori j om i to и suradnj i s praksom daj e ono sto se danas naziva sa hovska tehnika. Cim је visi teo retski nivo sahiste, cim је sira nj egova praksa, tim се visa Ьiti i nj egova tehnika, koj a је zapra vo sinteza teorije i prakse . Medutim, kada sahist ovlada tehnikom s aha, on nema pravo pocivanj a na lovorikama. Potre bno је svakodnevno pratiti ra zvoj teorije, svakodnevno treba raditi na svoj oj tehnici. Ukratko receno, treba ici и korak s ra zvojem s aha. Na zalost svi sahisti nemaj u toliko strpl'j enj a i marlj .i vosti. Zbog toga se neki od njih sla Ьije snalaze и pitanj ima sahov ske taktike . Oni slijepo vjeruju и strateske ideje, и dobru i lo su p ozicij u svojih figura i neke druge sahovske zakone. Drugi su, medutim, opsj ednuti sahovskom "

taktikom i ignoriraj u strateske ideje. Oni . dobro komblniraj u, katkada im uspij e sprovesti sj aj nu ataku na protivnicku pozici j u, ali nece postici velike rezul tate . Treba pamtiti da је put prema majstorstvu uvijek uvje tovan svestran im proucavanjem saha. B rzi rast s ahovske tehn ike za visi и mnogom о samokriticnosti i kriticnosti onih koji igraj u od lucuj ucu ulogu и stvaralackom usavrsavanj u. Kriticka analiza majstora, velemaj stora, obj ektiv na analiza vlastitih pogresaka, potpuno odsustvo umisljenosti i nekriticnosti i jedna smirenost pomazu brzom formiranj u sahov skog maj stora. Za vrijeme sahovske partije veliki znacaj ima prilaz igri. Ро-

8

trebno se ј е prisiliti da se po vuce potez tek nakon sto se od redi odredeni cilj i nakon sto se konkretno pregledaj u sve mo gucnosti. Uj edno se treba nauci ti igrati ро plan u, а uz to pra ti ti mogucnosti svog proti vnika. Као sto је ukazao eks -sampion svij eta Botvinik (napisano u »Sahmaty v SSSR� 1949. g. br. 3) , talent, karakter, fizicke mo gucnosti i priprema, to su 4 vr lo vazne komponente koj e odre duj u uc;;p jeh ovog ili onog sahi ste. Zbog toga svaki s ahist mo ra obratiti paznju pitanj ima fi zickog odgoj a. Vazno se је pri viknuti i prisiliti da se ne uzbu duje za vrij eme partije i da ne upadate и paniku i и depresiju и slucaj u poraza. Uglavnom, j e dnom rijecj u, treba Ьiti miran i uvjeren и sebe.

ОРСА PITANJA SAHOVSKE BORBE Kod analize primjera, kojim se ilustriraj u elementi taktike (u prvom i и drugom dijel u) ili ele menti strategije (u trecem dije lu) i strateski plan, mi сето ne-

izbjezno susresti nekoliko pita n j a od opceg znacenj a. Sva ta pitanj a razmatraj u se и ovom poglavlj u.

OSOBITOSTI SAHOVSKE BORBE Sahovska borba је borba neo Ьicnog tipa. Ovdj e ne rjesava uvijek materij alna ili poziciona prednost, kao sto је prednost u kolicini figura ili pjesaka, ili prednost и smislu boljeg raspo reda figura ili pjesaka и uspo redЬi s figurama i pjesacima pro ti vnika. Katkada se moze pobl jediti s manjom kolicinom bor ' benih snaga, ili cak и situacij a ma kada imas losiju pozicij u. Kako se to moze obj asniti ? Specificnost saha se prije sve ga sastoj i и tоте da postoj i oso Ьita uloga kralj a и sahovskoj borbl . Ako је obj avljen sah, on da treba prije svega zastititi kra lj a . Ako se dogodi da је napad nuta Ьilo koj a druga figura, nju је moguce ostaviti bez Ьilo ka kvih posljedica, ili cak odgovo riti na taj udar protuudarom. Ako nema mogucnosti da se spa-

si kralj od saha, onda ј е borba zavrsena bez obzira na materi j alnu i pozicionu prednost je dnog ili drugog igraca. OsoЬita uloga kralj a j avlj a se и sluca ju pata, vjecnog saha itd . Br. 1

Р. KERES

Biieli vuёe i doЬiva (Mat

u

ceti ri poteza)

9

U zadatku Р. Keresa materi jalna prednost је na strani crnog, ali doblva Ьijeli zbog toga jer је crni kralj kra jnje nepovol jno po stavl jen : :L. Lg5 ! Tf7 2. Lf4 Sc6 з. Ld2 -i 4. LсЗ mat, od cega nema obrane. Br. 2

blj eli daje mat. 1. Dh6 : + ! Kg8 (lli 1. . . . Kh6 : 2. Th3 mat) 2. f7 mat. Kod napada na rohadnu pozi ci ju vrlo cesto treba zrtvovati figure ili p jesake sa ciljem da se razblj e p jesacka obrana. Br. 4

BATU JEV-ABDUSUMA TOV (Prv. »Truda-<-<, 1 95 1 )

Remi

Bijeli ima tri pjesaka vise, ali crni ima osiguran remi zbog pa ta : 1. f6 Lf6 : + ! 2. Kf6 : p at. Br. 3

SAMKOVIC-POLJ АК (Lenjingrad 1 953 )

Biieli vu!e i doЬiva (Mat u dva poteza)

Sanse su na strani crnog koj i ima jake slobodne p jesake, ali 10

Biiel i vu ёe i doЬiva

Bij eli ј е doЬio na slijedeci na cin : 1. Lh7 :+ ! Kh7 : (lli 1. . . . Kf8 2. Lh6 !) 2. Lf6 ! Lf6 : (N а 2. . . . gf 6 odlucu je 3. ТdЗ Lf8 4. Th3 + Lh 6 5. Dh4, а na 2. . . . Lf8 sli jedi 3 . ТdЗ Dc6 4 . ТhЗ + Kg8 5. fЗ i nema obrane od 6 . Dh4) З . ef6 i b ljeli doblva.

crni је p redao јег mu је j ednako lose : 1 . . . . Tf8 zbog 2. Sf6 + [ 1 . . . Tg7 : 2. hg7 i ne ma оь1�аnе. 1. Dg7 ! i

Br. 5

KAN-ARATOVSKI ( Lenj ingrad 1951)

.

Br. "1

Moie li crni i g ra ti

1

•

•

•

•

Lg2 :?

Crni је morao dati kvalitetu : 1 Tf5 : (Do mata Ьi dovelo 1 . . . . Lg2 : ? 2. Se7 + Kh8 3. Dh7 : + !) 2. Tf5 : DеЗ : + 3. Khl Lg2 : + 4. Dg2 : Те8 5. Dd5 + Kh8 6. ТfЗ i Ьijeli је uskoro doblo. Druga osobltost koja ima ve liki upliv na tok sahovske borbe је pravilo о promocij i pj esaka и figuru ро zelj i. •

Biieli vuёe i doЬiva

• • •

Vidimo tipican pjesacki pro dor : 1. Ь6 ! аЬ6 2. а6 ! Lb8 З. a"l! S a7 : 4. с7 i Ьijeli doblva. Br. 8

RESHEVSKY-BOLESLAVSKI (Ziirich 1953)

Br. 6

NEJSTADT-GORBULIN (Moskva 1946)

Crni vuёe i remizira


Poslj ednj i potez Ьijelog Ьiо је 1. ТЗd7 ?. Pravilno је Ьilo 1. Td8 i sada је crni mogao postici vr lo j ednostavn o remi igraj uci 1. Та7! sa ciljem da odvuce to. . •

11

ра i provede pjesaka и damu. Interesantno ј е primijetiti da su tu mogucnost previdjela оЬа pro tivnika. Nismo se sluёaj no zaustavili na tim osobltostima sahovske bor be. S vremenom сето uvidj eti

veliki utjecaj tih sahovskih spe cifi cnosti ne samo na komblna cije nego i na strateske planove igre . Osobl to uloga kralj а i pro mocij a pjesaka kompli ciraj u, prosiruj u i obogacuj u mogucno sti oЬij u strana .

SAHOVSКA PARTIJA Citav proces sahovske borbe od prvog poteza do momenta kada se jedan od protivnika priznaje pobljedenim ili dok ne uslij edi sporazum na remi, nazivamo sa hovskom partijom. Nj u mozemo podijeliti na dva osnovna dije la: 1 ) borba s pasi vnim uёescem kraljeva i 2) gdje jedan ili оЬа kralja imaju aktivno ucesce . (Na ovaj pasus su kasniji suradnici, koj i su preradili knjigu, stavili primjedbu da је to malo previ se formalna podjela, tako da ni je kasnije potpuno prihvacena) . Prvi dio partij e takot!er se moze podijeliti na dva stadij a : А) borba s neodredenirn i nede finiranim pozicij ama - to se u glavnom desava и prvih 15 po teza - kad raspored figura i 12

pjesaka ј os nije poprimio kon kretne konture i В) borba и od redenim pozicij ama, kad је lini j a pjesackih lanaca i raspored fi gura poprimio konkretne oЫike. Stadij »А�� mi katkad nazivamo о t v а r а n ј е (pocetak) , а sta dij >>В �� nazivamo s r е d i s n ј i c а (sredina igre) . Drugi dio sa hovske partije Ы mogli nazvati kon ac igre odn . k о n а с n i с а. Ovdje treba primijetiti da se taj dio partije cesto ne poj avlj uje. U sredisnjici se borba cesto mo ze zavrsiti matnim napadom ili tako velikirn guЫtkom borbenih snaga da svaki daljnj i otpor po staje besmislen . Ali и vecini par tij a, osoЫto medu maj storima i velemaj storima, borba cesto pre lazi и kon acnicu i to s aktivnim uces cem jednog ili dva kralj a.

SAHOVSKE POZICIJ E, ZADACI 1 STU DIJ E u pгocesu

sahovske partije po j avlj uje se citav niz naj razlici tij ih pozicij a. Pod terminom po zicija p od raz u mi jeva se raspo red figura i p j e saka oblh strana и Ь i l o koj em momentu sahov ske paгtije. U rasporedu poje di ne figure ili pj esaka uvijek је bolj e govori ti kao о polozaju kralj а ili polozaju top a itd . Ko licina mogucih sahovskih pozi cij a ј е n eoblcna velika. Euwe је jednom napisao : >>Kada Ьi 1 2,000. 000 sahista neprekidno po kusavali istraziti naj bolj e pote ze и svim logicnim pozi cij ama i kad Ьi na svaku potrosili sa mo j ednu desetinku sekunde, trebalo Ьi im trilion vj ekova da Ьi otkrili sve mogucnosti·« . Za vrijeme igre svakom sahi sti pripada zadatak da ocijeni pozicij e koj e se poj avlj uj u, za tim da pravilno ocijeni poziciju, sto znaci da razumij e njezine dobre i lose strane, zatim to znaci da mora vidj eti moguc nost za plan dalj nj e borbe i tre ba n aci pogodnosti ove ili one operacije koj a omogucuj e da se stvori dobar plan daljnje igre. Pravilna ocjen a pozicij e је и stvari zalog uspjeha .

pozicij e iz prakticne sahovske partij e. Pogledaj mo nekoliko studij skih i proЫemskih pozicij a : Br. 9

S. LIMBACH

(Mat

osam poteza)

Biieli vuёe i doЬiva u

Vrlo poucan proЫem Limba cha koj i tretira proЫem iznu dnice . 1. De4 ! ЫD 2. DЫ : + Tgl З. DЬ7 + е4 (Ako Ьi crni igrao 3. . . Tg2 onda slijedi 4. De4 Kgl 5. Del mat) 4. De4 : + Tg2 5. DЫ + Tgl 6. DЬ7 + Tg2 7. De4 K gl 8. D e l mat . .

su Zаdасi i stиdiје umjetne pozi cij e, koj e su na stale kao i�ezultat procesa stva ranj а sahovskih kompozi tora. U proЫemima Ьij eli daje mat cr nom kralj u и odredenom broj u poteza, а u studij ama postoj i od redeni zadatak - Ьij eli oblcno mora dovesti borb u do j asno do Ьive n e pozicije ili do remi-pozi cij e. Proucavanje proЫema ili studij a је vrlo korisno, narocito ako su nj ihove pocetne pozicije prirodne, tj . da podsjecaju na -

13

Br. 10

V. OLEJNIK

Bijeli pocinje i postize remi, bez obzira sto је slablj i za dva p j e s a ka . 1. Th7 + I
D. LOLLI, 1768

• • • = . • • � � � • • • • • • • • • • • � • •• • -�· • • • • ·• • �

Biieli vu ёe i doЬiva (Mat u tri poteza)

Crni ima vrlo opasnog slobo dnog pjesaka, ali Ьijeli ga uopce ne pokusava zadrzati i igra : 1. Tg7 ! КЬ4 (lli 1 . . . . hlD 2. Lg4 + sa slij edecim 3. Sf5 mat. Na 1 . . . . Kh6 slijedi 2. Sf5 + i 3. Lg4 mat) 2. Sf5 + КhЗ : З. Tg3 mat. Posl ije 1. Tg7 crni moze igrati 1. . . . Sg6 . U tom sl ucaju do mata dovodi 2. Th7 + sa s bl jedecim 3. Se4 mat. Br. 11

А. SALI, 1634

Biieli vuёe i remizira 14


Crni

postize

remi

putem 1.

Dh4 + 2. Dh7 Dd8 + 3. g8D (lli 3. gBT Df6 + , ako 3. gBS ili 3. g8L onda 3. . . . Dd4 + ) 3 Df6 + 4. Dgg7 Dd8 + 5. Dhg8 Dh4 + 6. D7h7 Df6 + . U slucaj u 2. KgB k remij и vodi 2. . . . Dd8 + • • •

• • • •

3. Kf7 Dd7 + 4. Kf6 Dd4 + 5 . Kg6 Dg4 + 6. Kh6 Dh4 + .

SAHOVSKA T EO R IJA, ТАКТIКА 1 STRATEGIJA

је Sаhоvskа tеоriј а op cenito iskustvo obogaceno ra dovima analiticara i kompozito ra . U danasnje vrijeme је pot puno nezamislivo nastupati na Ьilo kakvom natjecanj u bez po znavanj a, makar osnova, s ahov ske teo1�ij e. Znacaj an razvoj doblla је teo rij a otvaranj a i teorij a konacnica. Tome su dopr. i nij eli radovi mno gih sovjetskih s ahista. Iskustvo ЬогЬе и sredisnj ici nije za sada ni priЫizno analiticki iscrplj e no, iako је ucinjeno mnogo po kusaj a и tom smislu . Suvremena teorij a sahovskih otvaranj a, sre disnj ice i konacnice razmatra pitanja relativne vrijednosti fi gu1�a i pj esaka, zatim tzv. dobre i lose pozicije borbenih jedinica, strateske i takticke ideje i ele men te komblnacij a, slozene tak ticke ideje, strateske planove, ta koder i teoretske pozicije (tipi cne p ozicije и otvaranj u, sredi snjici i konacnici) .

01�ganizacij a sahovskih snaga је detaljno razmotrena и trecem dij elu ove knj ige, medutim, i ovdj e treba nesto malo reci о tome sto се pomoci и izucavanj u taktike, koj a је opisana и prvom i drugom dijelu ove knj ige. U partij i se cesto provode ta kve operacije, kod koj ih је po t1�eьno dati svoje figure ili pje sake da Ьi za uzvrat un istili Ьilo kakve fi gure ili pjesake protiv nika. Kod toga se racuna s ap sol utnom vrijednoscu figura. Da nas se smatra da su otprilike vrijednosti lovca i skakaёa pod jednake, а svaki od njih da vri jedi otprilike tri pjesaka . Zatim,

top је ро svoj oj snazi otprilike jednak lakoj figuri s dva pje saka . Dama је otprilike podje dnaka snazi dvaj и topova ili tri lake fi gure. Medutim, snaga figura nij e uvijek veИcina koj a је konstantna i postoj ana, i zavisi od broj а polj а koj а se nalaze pod njezinim udarom odn. dj e lovanj em. Z atim, od slobode nje zinog pomicanj a, tj . pomicnosti i drugih faktora. Npr . s tocke gledista snage, najpovolj nij i је polozaj figure и sredistu ploce, tj . с е n t r а 1 i z а с i ј а figure . N а it aj nacin и sahovskoj partij i relat'i vna vrijednost figura kole ba и .izvjesnim dj elovima i nij e uvijek jednaka njezinoj aps olutnoj snazi. U ocjeni polozaj a kralj a veliki znacaj ima f aktor s i g u r n o s t i. U vezi s time kao pravilo se moze smatrati da је dobar kralj onaj koj i је zasticen pje sacima i figurama, ali pri tom treba uzeti и obzir i mogucnosti i napada i obrane. Tek u kona cnici kao ро pravilu faktor si gurnosti kralj a vise nij e tako vazan и veci·n i sliu cajeva po staje vrlo korisno centralizirati kralj a, tj . postaviti ga u samu sredinu ploce . Relativna vrijednost pj esaka u mnogim sluёajevima, naroёito u konacn - i ci, 1ovisi od stupnja nje gove pomicnosti.

Relativna vrij ednost figura i pjesaka cesto se mijenj a . >>Losu figuru·<-< moze se poj acati tako da se је prevede na drugu tocku, ili obratno »dobru figuru·<-< se moze oslablti tako da se potisne и losu poziciju . Vazno је za stra teski plan igre da se raspolaze 15

s figurama i pj esacima tako da svaka od nj.ih svoj im dj elovanjem ne ometa djelovanje dгugih fi gura i to se naziva h a r m o n i j а f i g и r а i р ј е s а k а. Sa mo se ро sebl razumij e, da to pravilo kao i mnoga druga, tre ba shvatiti sa stvaralacke strane, j er poziciona igra је nedjelj iva od takti cke, tj . komblnacione. Desi se da se i l ose rasporede nim figurama i pj esacima katka da uspijeva doblti partij u za hvalj uj uci tome sto protivnik ima j os losij e rasp oredene svoj e borbene snage. Navest сето ovdje strateske ideje, ili, drugim rijecima, ele-

mente sahovske strategij e, koj i su osnova и izucavan j u st1·ate skog plana : 1 . Mobllizacij a figura i cent1Ћ lizacij a pj esaka (razvoj figura и otvaranj u) . 2. Poboljs anje polozaj a figura - potiskivanje figura protivni ka. 3. Razmj en a figura <��lose·« za »dobre·«) . 4. Pobolj sanje i ucvrs civanje \rlastite pozicije - oslaЫj ivanje pozicij e proti vnika. 5 . Ogranicenj e protuigre pro tivnika. Pogledaj mo primjere :

Br. 13

Br. 14

KOTOV-BARCZA (Moskva-Budimpesta, 1949)

KERES-BARCZA (Savno-Zdroj 1950)

Biieli vuёe i doblva

Biieli na potezu

Bij eli ima pj esaka vise uz bo lj i polozaj kralj а . U partij i је slijedilo 1. d6 (Sa ciljem da se zahvati tocka Ь5) i crni је predao јег 1 . . . . Sa8 + 2. КЬ5 s putovanjem kralj a na а6-Ь7 gubl. Po moeu 1. d6 bijeli је sproveo stra tesku i dej u 1p otiskivanj a fi gura protivnika.

Keres је ispocetka рој асао svoj u pozicij u figura i pjesaka : 1. d6 Dd7 2. а4 Kf8 (Inace ј е nemoguce uvesti и igru topa) 3. DfЗ (Dama se prevodi na cen Kg7 4. ЬЗ tralnu tocku d5) 3 (Bijeli kralj treba uporiste и sl ucaj и odlaska topa s prvog re Тс8 5. Dd5 Ld4 6. Td4 : ! da) 4 (Odstranj uje obranu pjesaka Ь6)

16

•

•

• • •

• • •

6.

(Ako Ьi crn1 igrao 6 . . . . ed4 onda Ь i slij edilo 7. Sb6 : Tcl + 8 . Kh2 Dd8 9 . Dd4 : s do Ьitkom zbog toga sto Ьij eli ima materij alnu i poz1c1onu pred nost) 7. Sb6 : ! (I bljeli odgovara Td5: 8. Td5: protuudarom) 7. Df5 (Ili 8 . . . Dd8 9. d7 Kf7 1 0 . а 5 ) 9. d 7 i crni је predao. U tom pobolj sanj e vi dimo primj eгu pozicij e dame centralizacij om (с е n t r а 1 i z а с i ј а f i g и r е) , zatim ucvrs civanj e pozicij e vla stitim potezom Ьij elog (2. а4) i razlici te takti cke idej e koj e се то razradi ti и dalj em toku knjige. Sada cemo n abroj iti elemente t aktike : • •

.

Тс5

-

• • •

.

Osnovni elementi

Dvој ni иdаr Оtkrivеni nара d Оtkrivеni sаh Ро1 иvе zi vаn ј е vеzivаnј е

1. 2. 3. 4. 5.

Takticki elementi i komЬ ina cij e mogu se primij eniti za posti zanj e materij alne ili pozicione prednosti, zatim za ostvarivanje Ьilo koj e od strateskih ideja, ali naj ce s ce od svega oni su vezani s idej om prema jednom od slije decih cilj eva : 2 . М а t ( opcenito) 2. М а t n а р о s 1 ј е d n ј е m redи 3. U g и s е n i m а t 4 . М а t n а р r е t р о s 1 ј е d n j e m r edu 5. R и s е n ј е р ј е s а с k е obrane kralj a 6. Р а t 7. Р о n а v 1 ј а n ј е р о t ez а 8 . Т е о r е t s k i i р о z i с i o n i re m i 9. Р r о m о с i ј а р ј е s а k а .

K od provo denj a taktickih ko m Ьin acij a i operacij a treba imati u vidu j os dvije takticke ideje : 1. Р r о t i v и d а r 2 . М е d и р о t е z.

Pomocni elementi

6. N а v 1 а с е n ј е 7. О d v 1 а с е n ј е 8. О d s t r а n ј i v а n ј е obrane 9. Р r е k r i v а n ј е 10. В 1 о k а d а 11. О s 1 о Ь а d а n ј е р о 1 ј а 12 . I z n и d n i с а.

Pogledaj mo nekoliko primj era : Br. 15

STEINSAPIR-ESTRIN (Moskva 1 946)

Treba reci da se ta kФic kd ele menti ostvaruj u и praksi p omocu saha, zгtvom, iZJmj enom figura, napad om silablje fi gure na j acu, prijetnjom mata itd. Drнgim r,ije ci1 m a, sve taЮticke ideje zasno vane su na nek oj prinudi. U p rak i se t a kt i ckli elementi vrlo rijet ko pп m1 J en J UJ U izoliran, o . Oblc no se on i susrecu и oЫiku komblnacije koj a је kompleks taktic kih i deja. -

,

1

s

C rni vuёe i doblva (Mat

u

tri poteza) 17

Dd2 + ! (Takticki ele 1. ment - odvlacenje) 2. Ld2 : Tf2 + 3. Dg2 Tg2 : mat. Komblnacij a crnih је ujedinila takticke ele mente - odvlacenje s idej om mata. Zrtvom dame proveden a је ta komblnacija. • • •

Br. 17

BONDAREVSKI-MACKEVIC (Lenj ingrad 1950)

Br. 16

SCHALLOP-CIGORI N (Podj ebrady 1896)


Crni vuёe i doЬiva 1.

Le5 ! s prijetnj om mata jednom potezu. Bijeli ј е pre dao, j er poslije i zn udenog 2. Se5 : (Ili 2. f4 Lf4 : ) 2. Tdl : + 3. Ldl : De l + doblva mat. Ova komЬinacij a se sastoj i od protivudara i odvlacenj a (1 . . . . Le5 !) i oslobadanj a polj a (2. . . . Tdl : +). и

• • •

• • •

Komblnaci ja Bondarevskog, ta koder, sadrzi nekoliko t aktickih idej a : 18

Samo и potezu 1. Se6 ! sumira se istovremen o i odvlacenje (pje saka f7) i oslabadanje polja (d4) i otkriveni napad (na tocku g7) i protivudar, (zbog toga sto је Ьij eli ostavio svog topa pod u darom figura proti vnika) . Sve tri razmotrene komblnacij e provo dile s u se sa zrtvom fi gura. N о takticke operacij e mogu Ьiti i bez zrtava. Br. 18

CAPAB LANCA-MARSHALL (6. р. meca, 1909)


Slijedilo је 1. Lf8 !. (То nije zrtva lovca, j er је crna dama ve zana zastitnom kralj a od §aha i to је samo napad na nj u) 1 Dh7 : 2. Th"l : + ( Dvoj ni udar) 2. . . Ке8 3. Та"1 : i crni је predao . •

otkrivanje vertikale i dij agonale, s a slijedecim prodorom и pozi ciju protivnika.

• • •

•

Br. 19 EUWE-SAMISCH (Stuttgart-Neuheim 1937)

Br. 20


O dlucu je 1. Sf4 ! i bez obzira kuda Ьi crni top isao Ьijeli pr o vodi odlucujuci udar. Ne p omaze

ТЬ6 + zbog 2. Dh6 : !, ni 1. cime se odstranjuje obrana to c ke g6, j e r na 2 Lh6 : 3. Sg6 + odluёuje. Slabo је 1. . . . DеЗ: zbog 2. Se6:+. • • •

•

• • •

Strateske ideje su, t a ko der, о Ь ic no dio slozenih zamisli. Ce sto se one is p replic u s t a kt i ckim i dej ama. Izgradnja strateskog

plana uvijek slijedi neki odre <1eni cilj i uvijek је nedjelj ivo vezana s osobltostima ove ili one pozicije. Tako np r. u po zi cij i s pozicionom prednoscu moze se susresti plan napada i odgova rajuci tome slablj a strana ima plan obrane . U po zicij i s otp ril i ke j edn aki m sansama za оЬје strane, strateski plan ima cesto za cilj zahvat vaznih toёaka,


Pred nama је dobro poznata pozicija iz teorije konacnica. Bi jeli mora doblti. Kakav је ovdje p l an igre? Dama se ne moze obracunati sa crnim kralj em i pjes ak om bez pomoci svog kra lj a. Znaci, da Ьi doblo crnog pje saka, potrebno је prevesti svog kralj а s polj а а8 n a polje аЗ.

Kako је to mo guce p os ti c i ? Taktickim putem primijenjujuci Ыokadu: 1. DсЗ + ! КЫ (Crni је prinuden Ыokirati vlastitog pje s aka) 2. Ка7 Ка2 3. Dc2 ! Kal 4. Da4 + КЫ (Pje§ak је opet Ыo

kiran vlastitim kraljem) 5. Ка6 itd.

19

Br.

Br. 21

22

WISKER-Mac DON ALD

Bijeli doblva

Ova pozicij a је vrlo vazna za sahovsku teorij u i praksu. Bijeli mora prevesti pjesaka и damu ili za nj ega osvoj iti topa. Sto stoj i na putu ostvarivanj a po stavljenog cilj a ? Crni kralj i crni top. Treba dakle poduzeti odgovaraj uce mjere : 1. Tel + ! (Da Ьi se potis·nul10 1 c rnog kralj a od Kd7 2. Те4 ! (Pr. i pj esaka) 1 prema 3. Kf7, sto је odmah Ьilo nemoguce odn . nekorisno zbog ты sahova crnim topom) 2. 3. Kf 7 Tfl + 4. K g6 Tgl + 5. Kf 6 Tg2 (Ako Ьi crni nastavio 5 . . . Тfl + slijedilo Ьi 6 . Kg5 Tgl + 7 . Tg4 i Ьijeli Ьi doblo) 6. Те5 ! Tf2 + (lli 6. . . . Tgl 7 . Tg5) 7. Kg6 Tg2 + 8. Tg5 (Prekrivanje) i pjesak prolazi u damu. Kod izgradnje plana uvijek treba uzeti u obzir mogucnosti protivnika . Tako ako npr . и po zicij i postoj i prednost i nju treba realizirati, onda se oblcno stvar svodi na to da se ogranici protu igra protivnika. •

• • •

• • •

.


Kako se ovdje moze doblti ? U partiji је Ьilo igrano 1. а'1 + ? ? Ка8 i (Tipicna greska) 1 . nastala је remi-p ozicij a zbog to ga sto је ovdje potpuno besko risno nastavi ti 2. Ка6 Tg6 + 3. Тс6 Тс6 : + , ili 2. Td7 ТЬ5 : + ! 3. Ка4 Та5 + ! i pozicij a Ьi Ьila remi. Umjesto 1. а7 + ?? trebalo је nastaviti 1. Td7 ! s idejom d a se рој аса polozaj kralj a i pjesaka i da se sprij eci aktivnost crnog topa. Dalje Ьi moglo slijediti 1. ТЬ5 2. КЬ6 Th6 + 3. Кс5 (S ТЬ5 + prijetnj om Ь6-Ь5) 3. 4. Кс6 Th6 + 5. Td6 ! (Prekriva Th8 (lnace slijedi mat nje) 5 и 3 poteza) 6. Ь6 ! (Sada је po zicij a Ьijelog znatno poj acana i dobltak vise nije tako komplici Tg8 '1. Те6 (Plan Ьi ran) 6. jelih s astoj i se и tоте da se iz mij ene topovi. Kod tog plan a Ьijeli treba izbj egavati patne Td8 komblnacije protivnika) 7 (Ovim potezom sprecava se 8. Kd7 i 9. Те8) 8. Те7 Ка8 9. Кс'1 ТЬ8 (Ili na eventualno 9. . . Тс8 + 1 0 . Kd7 Тс7+ 11 . Ьс7 i blj eLi doblva) 10 . Те6 (Crni se Th8 nasao и iznudn ici) 10. • • •

. . •

. • •

.

• • •

• • •

• • • •

-

8

-

8

IAI .=:а

-

.

• • •

20

(Ili 1 0 . . . . Тс8 + 1 1. Kd7 s iz mj enom topova) 1 1 . Kd7 Th7 + 12. Те7 ТЬ8 13. Те8 + s lakim dobltkom. Mnogi strateski proЬlemi rje savaj u se poj acavanj em pozicij a figura, potiskivanjem figura pro tivnika i slaЫjenj em nj ihovih pj esaka. Br. 23

ZUBAREV-ALEKSANDROV (Moskva 1915)

h4 onda 1 5. gh4 gh4 1 6. Sg 2 h З 1 7 . Sf4 s osvaj anj em pjesaka i dobltkom partije) 15. h4 (Fiksira pj esaka na h5) 15. gh4 (Ili 15 . . . . g4 1 6. Sg2 sa slij edecim 17. Sf4) 16. gh4 Le4 (Inace slijedi 17. Sg2) 17. Sfl ! (То је pocetak dugog putovanj а skakaca, poslij e koj eg on dolazi na tocku f4) 17. Lf3 18. Sd2 Le2 (Ili 1 8 . . . . Ldl 19. SЬЗ LЬЗ : 20. аЬЗ s do Ьivenom pj esackom konacnicom) .

• •

• • •

19.

Sb3 Lg4 20. Sd4 LhЗ 21. Se2 Lf5 22. Sf4 Lg4 (Dalj e је vrlo

j ednostavno. Treba samo iznuditi da је na potezu protivnik) 23. Ь4 ! Kd7 24. КЬ6 Lf3 25. Ка6 : Кс6 26. Se6 : i crni ј е predao. Br. 24

LISICIN-HOLMOV

(Kij ev 1954)

Biieli

па

potezu

1. Kf2 (Plan Ьijelog sastoj i se

и poj acanj u pozicije kralj a i ska kaca) 1. • • • К е7 (N а 1 . . . . Kf7

slij edi 2. Ке2 Kg6 3. Кез Kg5 4. gЗ i kralj putuje preko d3-d4-c5, kao sto је pokazao Gri gor j ev) 2. Кез Kd8 3. Kd4 Кс7 4. Кс5 Lc8 5. SЬ4 LЬ7 6. gЗ (Spre cava potez d5-d4) 6. . . . Lc8 (Crni ј е prisilj en na pasivnu o branu. Sto sada radi Ьijeli ?) "1. S d 3 ! (Skakac se prevodi na kra lj evo krilo da Ьi tamo stvorio pjesacke slaboce) 7. . Ld7 8. Sf4 g6 (lnace slijedi 9 . Sh5 g6 1 0. Sf6) 9. Sh3 h6 10. Sf4 g5 11. Sh5 (Da Ьi poslije manevra Sh5-f 6-g4 jos vise oslablo crne pje sake) 11. . Le8 12. Sf6 Lf7 13. Sg4 h5 14. Se3 Lg6 (Ako 1 4 . . . . . •

• •


Bijeli ј е и ovoj pozicij i proveo slijedeci plan : 1. Lf4 ! (Ucvrscu j uci pj esaka d6, Ьijeli istovre meno oslobada svoj u damu) 1. КЬ7 (Poslije 1 . . . КЬ8 odlu cuj e 2. Dc6 : ! Dc6 : 3. d7 + i 4. d8D + . Slicne kombln acije се se razmatrati и poglavlju ��Promo cij a pjesaka-<-<) 2. Kh2 (Polozaj kralj a na ovom polj u sprecava protivi gru crnog) 2. а6 (Ili

• . .

.

• . •

21

2. . . . а5 З. h4 Кс8 4. h5 а4 5. Dc4 s osvaj anjem pjesaka а4 ili h7. Crni је prisilje n na pasivnu obranu) 3. h4 ! (Pomicanj e pje saka na h-linij i poj acava pozi cij u bljelog. On zeli stvoriti bazu na polj u g7 . Ako Ьi npr, sli jedilo 3. . . . Кс8, onda Ьi islo 4. h5 КЬ7 5. h 6 Кс8 6. КgЗ ! КЬ7 7. Le5 ! s a slij edecim 8. Kf4. U dalj em toku Ьi preveo damu na g7 i Ьijeli Ьi izmijenio dame i osvoj io pjesaka na f5) З. h5 (1 ova obrana �se pokazuj e kao nedovolj na) 4. Ddl ! SЬ4 (Ako Ьi slijedilo 4. . . . Df7, on·d a razu mlj i vo ide 5. d7) 5. Dh5 : Sd5 6. Ddl Sf 4 : ( I li 6. . . . De6 7. Dd4 ! i 8. h5) 7. DfЗ + (Dvojni udar) • • •

КЬ6 8. Df4 : Кс5 9. h5 ! Df7 7 10. h6 Кс6 11. Dh4 Dh7 12. Df6 f4 13. d7 + ! i crni је predao. U •

• • •

ovom planu sumiraj u se mnoge strate§ke i takticke ideje i ele menti. Br. 25

SAPOSNIKOV-BORISENKO (Lenj ingrad 1953)

Cmi na potexu

1

•

• • •

g4 ! (Posljednj i potez Ьi

jelog Ыо је Kf2 s idej om da se kralj prevede na damino krilo, 22

ali vec ј е Ьilo kasno) 2. hg4 Sg4 : + ! (Da Ьi se oslobodilo po lj e f6. Sada crna dama stupa и igru) З. fg4 Dh4 + 4. Kgl hg4 5. Lg4 : (Inace slijedi 5. . . . gЗ) 5. Lg4 :. Stvara se pozicij a • • •

koj a је beznadna za Ьijelog. Npr . : 6. Le5 : Se5 : 7. Se5 : Df6 (Tocnij e od 7. . . . fЗ kao sto је Ьilo и partij i) ili 6 . Se5 : fЗ ! 7 . Sg4 : Tg4 : 8 . е5 Tag8 9. ТfЗ : Se5 : 10. Le5 : Del + 1 1 . Tfl Dез + .

elemenata, Osim strateskih komblnacij a i plana i gre, su vremena s ahovska teorij a razma tra mnoge sahovske pozicije. U obl caj eno је da njih nazivaj u teoretskim bez obzira da li se one odnose na otvaranje, sredisnj icu ili kon acnicu . Broj teoretskih pozicij a se svakim danom poveca va, zahvalj uj uci pra ksi i radu analiticara . Svaki sahist treba izucavati suvremene teoretske pozicije za to sto se one mogu mnogo puta susresti u partij ama и оvот ili и drugom oЫiku. Znanje teoret skih pozicij a olaksava proracun taktickih operacija i strates kog plana i pokazuje se kao Ьi tna pomoc kod ocj ene pozicije . Zbog toga сето zajedno razmatrati neke teoretske p ozicije sa strate skim i taktickim elementima. Treba reci j os nekoliko rijeёi о izgradnj i sahovske komblnaci je i strateskog plana igre. 1 komblnacij a i plan s astoje se iz va rij anata, pod cime mi podrazu mijevamo nekoliko poteza Ьije lih i crnih, vezanih medusobno logikom sahovskog razmislj anj a . Mnoge varij ante su forsirane, tj . iznudene. Sahovske komblnacije se zapravo zasnivaj u na forsira nim varij antama, а istovremen o u strateskom planu isto tako то-

se poj avlj ivati iznudene, ali i ne forsirane varij ante. U zaklj ucku ovog poglavlj a re ci сето nesto о s а h о v s k о ј t а k t i с i i s t r а t е g i ј i. Sa hovska taktika istrazuje borbena svojstva figura i pjesaka i mo gucnosti da ih se primijeni za vrijeme partije. U ci nas kako da provedemo s uspjehom poj edinu borbenu operacij u koj a је od lo kalnog znacaj a, kako da prove demo proracun pojedine borbene operacij e. U pojedin im slucaj evi ma sahovska taktika moze imati samostalni znacaj , koj i је odlu cuj uci za ishod borbe. gu

Dio sahovske teorij e koj i istra zuje pitanja organ izacij e sahov skih snaga, zatim izgradnj e i o stvarivanj a strateskog plana, na zi va se s а h о v s k а s t r а t e g i ј а. Ona nas uci kako n aj bo lje mozemo rasporediti svoj e bor bene snage na ploci, kako da iza beremo cilj i sasta vimo plan za postizanje tog odredenog cilj a,

kako da realiziramo taj odrede ni plan. Nа taj nacin sahovska strategij a cesto uklj ucuje и sebe i sahovsku taktiku. Zbog toga и sahu, bez obzira na mn ogobroj ne iznimke, postoj i jedna pozna ta formula : >>Taktika је samo je dan dio strategije i ona se mora potciniti strategij i i sluzi za nje zi n o provodenje-<... . I tako и svim fazama sahov ske partije, neovisn o о stanj u po zicij e i od postoj anj a pozicione ili materij alne prednosti, neopho dno је r ukovodenje strogo us mj erenim strateskim planom, ko j i је izgraden na osnov"i stra teskih ili taktickih elemenata s uzimanj em и obzir svih osobl tosti situacije koj a је nastala и toku borbe . Plan igre obl cno је samo orijentacioni. On se kon kretizira i mij enj a и zavisnosti od dogadaj a koj i se desavaju и partij i. Svaki potez и strateskom planu mora Ьiti potpun o izracu n at i takti cki osn ovan.

SAHOVSKA PARTIJA 1 SAHOVSKA TEORIJA Sah је stvaralacki proces koj i se zasniva na dubokom pronica nj u и sahovsku pozicij u, koj i и isto vrijeme zahtij eva konkretnu analizu . Nije dovolj no znati i ra zumijeti ucenje о relativnoj vri jednosti fi gura, о elementima taktike i strategij e, о komblna cij ama i о planu igre i и ocjeni pozicij e. Treba to sve nauciti primijenj ivati и sahovskoj prak si, а to zahtijeva od sahista stva ralacki prilaz. Tak10 se npr . и po j edini m pozi cij ama moze postici i materij alna prednost pomocu komblnacij e, а и drugima је ро-

trebno i neophodno voditi j ednu dugotraj nu plansku borbu s pa zlj ivim pracenj em rasporeda fi gura i pjesaka i mogucim taktic kim operacij ama. K atkada treba dati prednost dobrom rasporedu svoj ih snaga za provodenj e odredene komblnacij e ili, naprotiv, odreci se sj aj ne komblnacije, ko j a Ьi, eventualno, mogla donije ti materij alnu doblt, ali Ьi uj e dno pogorsala raspored vl astitih snaga . Kad sahovski majstor vuce po teze odredeno g plana, on se u 23

principu ne drz i j edne strates ke ili takticke idej e. Ovdj e se uvi jek sumira citav kompleks гazli citih okolnosti. Br. 26

ENEVOLDSEN-ALJEHIN (Tuгnir nacij a, 1939)

Crni na potezu

U ovoj poz1c1 J 1 crni Ьi prema poznatom principu razvoj a figu ra (mobllizacij a figura i centra lizacij a pj esaka) trebao naciniti ili rohadu ili razvoj ni potez lov cem . Medutim, Alj ehin, koj i је ocij enio osobltosti ove pozicije, povukao је 1 Dd'7. Zbog cega se crni odlucio zagraditi put svom lovcu ? Odgovor је j asan. Bij eli ј е prij etio zahvatiti tocku f5 skakacem poslij e 2. е4 i 3. Ld3, cime Ьi se postigao pritisak na pozicij u protivni ka. Zbog toga crn i sprij ecava taj plan Ьijelog. Sada Ьi na 2. е4 slij edilo 2. . . . Dg4 s dvoj nim udarom na ska kaca na h4 i pj esaka е4. U par tij i је dalje slijedilo 2. g3 Dg4 3. Db3 Sg6 (Tim potezom crni predlaze izmj enu skakaca ili iz nuduj e povlacenje Ьijelog skaka ca) 4. f3 Dd7 5. Sg2 0-0 6. е4 Dd8. Као rezultat tog manevra crni је sprijeci o razvoj ini cij ati ve protivni ka, drugi m rij ecima •

24

• . •

ogran ici o ј е nj egovu protivigru. Na tom primj eru vidimo da isku sni s ahist vrlo cesto tezi da pri j e svega ograni ci protivigrн svog proti vnika . Istovremeno ocjena pozicije ј е usporedba snage i mogucnosti i Ьij elih i crnih, а to ј е vezano ne samo sa strateskim elementi ma nego i s taktikom. Prema to me postoj anj e lose figure kojj puta moze Ьiti minus, koj i se moze kompenzirati Ьilo kakvim drugim plusevima . Zbog toga kod ocj ene pozicije treba uzeti и ob zir sve strateske i takticke ele mente и cjelini. Ip ak pitanj e sa hovskog stvaralastva ne treba n i naj manje smetati znacaj u teori j e. Ne smije se zaboraviti о va zn osti svestranog proucavanja kompleksa suvremenih sahovskih idej a, jer to uvi jek daj e j ednu neophodnu pomoc kod izbora naj bolj eg poteza, kod proracuna komblnacije ili kod izgradnj e strateskog plana. Krace recen o, teorij a znatno utj ece na proces sah ovske borbe, no s nj om se treba sluziti vjesto, stvaralacki а nikako ne d ogmatsik i . Sahovska teorij a p ocel a se stvarati vrlo davno. Mn oge tak ti cke idej e Ьile su poznate prij e 400-5 00 godina. Strateske ideie su se p oj avile nedavn o. Princip brzog razvoja figura, koj i mi n a zivamo mob l lizac i j a figura i cen tralnih pjesaka, doblo је opceni to priznanje и drugoj polovi ni proslog vi jeka, а druge strateske ideje, bez obzira na njihovu pri mjenu u partij ama u periodu iz medu 1 890- 1 9 1 0. postal i su do bro poznati tek poj avom djela Аагоnа Nimcovica >>Мој sistem·<-<. U tom dj elu Nimcovic је polozi o kamen temelj ac strateskim idej a ma kao sto su prepokrivanje,

profi l aktika, izmj ena figu1�a . Nim covic se tu dotakao i naj vaznijeg stгntes kog elementa - poboljsa n j a pozicij e figura. Vel iki utj ecaj na dalj nj i razvoj sahovske teorij e imalo ј е i dje lo Romanovskog >>Sredisnj ica·«< iz 1929. g. U toj knj i zi autor ј е de monstrirao ci tav niz strateskih i taktickih idej a, koj e su se bazi rale na interesantnim primj eri ma iz sahovskih partij a.

U »Strategij i i takti ci sahov skog umij eca·«< 1952. Ьiо ј е uci -

njen pokusaj da se p oveze kom pleks strates kih idej a s ucenj em о relativn oj vrij ednosti figura . Тато ј е Ьila dana i klas ifikaci ja takti ckih elemenata . S ah ovska teoгij a ne stoj i na mj estu. Svake godine ona se obo gacuj e n ovim materij al ima koj i su neoblcno vrij edni za praksu. Cim је sire znanj e i pozn ava nje teoretskih idej a, to se vise prosiruj e predstava о sahovskom umij ecu i time је razgranatij e sa ћovsko stvaralastvo.

25

VjEZBE ZA SAMOS�ALNU ANAL!ZU

26

Br. 1

Br. 2


Biieli vuёe i remizira

Br. 3

Br. 4

B i ieli vuёe i doЬiva

Biieli vule i doЬiva

Br.

5

Bijeli vuёe i doЬiva

Br.

7

Biieli vuёe i remizi ra

Br.

9

Crni vuёe i doЬiva

Br.

6


Br.

8

Bi ieli vuёe i remizira

Br.

10

Ociienite pozici iu (Ьiieli vuёe) 27

Br. 11

Br. 1 2

Nadite plan doЬitka za Ьi ielog

Nadite plan dobltka z a biielog

Br. 13

Br. 14

Nadite plan do Ьitka za Ьi ielog

Br.

15

B i ieli vuёe i doЬiva 28

Bi iel i vuёe i rem izi ra

Br.

16


RJ ESENJA VJ EZBI Br. 1 : 1 . D eS + (Sa ciljem da s Ыokira polje f7 i odvuce lovac) Lf7 2. D e4 + . (Lutikov-Arseneev, Lenjingrad 1 955)

1.

• • •

Br. 2:

1. тьs + ! Kg7 2. ТЬ7+ Kf6 (Ili 2.... Kg6 3. ТЬ6 + Kh5 4. ТЬ5 + ? 5 . Те5 Ь2 6. Те2 : s dobl tkom. Pravilno је 4. . .. Kg6 s remijem) 3 . Kh4 ТЬ6 + К е 7 (Kralj је prisiljen stati na e-liniju) 4. ТЬ3 : ! elD 5 . Те3 + De3 : + 6. Ке3 : Teoretski remi. .

Br. 3 : 1. e8S (Ako Ьi Ь.ijeli igrao 1. e8D Hi 1. е8Т i1i 1. e8L onda је remi vjecnim sahom) i crni је bez oЬrane. Interesantno da је н partiji Ьilo odigrano upravo 1. e8D? (Тurnir u Frankfurtu ·na/M, 1924) Br. 4: 1. Ld5 + ! Kd5 : 2. ed7 g2 3. d8S ! gl D 4. с4 Br. 5:

mat. (G. Rinck)

1. Dh5 ! S prijetnj от 2 . Tg8 + + ) 1 . . .. Tg2 : + (Ako Ьi crni igrao 1 Kd7 onda ide 2. e8D + ) 2. Tg2:+ Th5: з. ТЬ2: тьз : + 4. Kgl i da lje jednostavno, jer Ьijeli ima kvalitetu vise s boljom pozicijom (Ma roczy-Romi, San Remo 1930). .

.

.

.

Br.

(Za odvla cenje pjesaka g7) 2 . . . . gh6 3. g7+ Kg8 4. gf8D + Kf8 : 5. Td8 : + D e8 6. TeS :+ Ке8 : 7. Sg3. Rezultat sve ga је da је Ьijeli ostao sa skakacem vdse (Кopaev-Alatorcev, Lenjingrad 1 938) . 6: 1. g6 ! h6 2.

Dh6 : + !

Br.

7: 1. a8 L + ! (Samo ne 1. a8D + ? Кс8!, i crni doblva) 1 . . . . Кс8 (Ili 1 . .. Ка8: 2. Ь7+) 2. Ь7 + . Pat sa zagradenim lovcem (Kraj studije А. Gurvica iz 1928). .

Br. 8 :

D c8 :

-

1. DfS + Kf6 2. DhS + Kf5 З. g4 + ! hg4 4. Td5 + ed5 5 . D c8 + pat.

Br. 9: 1 . ... Tf4 + ! (S idejom da se prekrije polje fЗ. Ako 2. Lf4 : SfЗ mat). B i j el i pred a j e. jer na ond a 2. ... Dg2+ sa sl ijed e c i m 3 . . 2. Tf4: slijed i 2 . . . Те7 : 3 . Tf8 + Те8 {Av erbah-G0id enov. Minsk 1952). .

.

.

29

Br. 10 : Crni ima kolosalnu prednost u borbenim snagama, ali mu kralj nalazi и matnoj mrezi . P os l i j e 1. Tgl ! bljeli fors irano doblva : 2. Tg8 + 1 (Z a odvlacenj e to pa) 2• • • • Т18 : 3. Sf7 mat. (Р. Romanovski-A. Romanovski, тее 1907) se

Br. 1 1 : Plan pobj ede s astoj.i se u korl§tenj u lo§e pozicije crnog krau damu. ZЬog toga ј е blj elom kor isno odigrati 1. Ке6 i l i 1 . Кс6, na sto slij edi 1 . . . . Те4 : + ili 1 . . . . Тс2+ . Kako

lj a i provot1enj e pj e§aka d6

p o s t i c i cilj ? U p omoc n am dolazi taktika : 1. е5 ! !, npr : 1 . . . Те5 : + 2. Кс6 i l i 1 fe5 2. Ке6 ili 1 . . h3 2. Та8 + K d 7 3. е6 + ili 1 . . . . Td2 + 2. Ке6 Кс8 3. Та8 + КЬ7 4. Th8 Кс6 5. Тс8 + КЬ7 6. d7 (Schlec hter-Perli s , Karlsbad 1911) . .

.

.

.

.

.

.

Br. 12 : Plan do,Ьitka sastoji se u prevo t1enj u blj elog kral.i a na tocku Ь6. Cmi се osigurati remi ako nj egov kralj na vrij eme zahvati toCku а5. Treba igrati 1. Kg5 Ка2 2. Kg6 1 (S prij etnjom З. Tg8) 2• • • • Та6 + 3. Kf5 Та7 (Zahvalj uj uci 2. Kg6 1 Ьi:jeli је dоЫо vazan tempo) 4. Ке5 КаЗ 5. Kd5 Ка4 6. Кс5 ! (S prij ecava 6• • • • Ка5 na lto Ы slij edilo 7. Тс8 Th7 : 8. Та8+) 6• • • • таs + 7. КЬ6 тьs + s. Кс6 тьs 9. Та8 + sa slij edecim 10. h8D (Stu d i j a Р. Rom anovskog) . Br. 13 : Pla n dobltka ј е g4-g5, Ta7-h7, g6-g7, Th7-h8 + .

Br. 14 : 1. Sf2 + КgЗ (Na 1 . . . • Kh4 ? 2. с7) 2. с7 а2 3. Se4 + КfЗ (3. . . Kg4 4. c8D + , 3. . . . Kh4 4 . cd8D + ) 4. Sd2 + Ке3 5. Sc4 + Ке4 6. Sd2 + it d. (Stu,dij a А. Tro icmog)

.

Br. 15 : 1. Ld6 + Kf7 2. Lf4 (Na 2. Lc5 Kg6 З. Kg8 : Kg5) 2. • • • Kf8 3 . Lh6 + Kf7 4. LеЗ Kf8 5. Lc5 + KfJ 6. Lgl : K f8 7. Lc5 + Kf7 8. Ldl Kg6 9. Kg8 : (Studij a V. N�istadta) . Br. 16 :

30

1. Dc7 : + Кс7 : 2. Та7 + s a slij edecim З. Tg7 :.

ELE MENTI TAKTIKE 1 JEDNOSTAVNE KOMBINACIJE

Sahist је prij e svega d\lZan da izgradi dobar strateski plan i da se nj ime rukovodi и sahovskoj partij i. Medutim, svaki j aki sa hist mora blti ne samo strateg, nego i dobar takticar. Nedovolj no је npr. da on provodi stra teski plan mobllizacije i pobolj sanj a pozicij e figura и otvaranju i da pri tom pregleda vrlo j edno stavan takticki trik protivnika.

N eki sahisti smatraj и da је ne moguce jednostavn o n auciti �vi dj eti-<-< slozene takticke operacije. Smatraj u da је za to potreban poseban talent. Medutim, to nije istina. Razumij evanje slozene takti cke borbe zavisi od nivoa i gre, tj . od _znanj a и oЫasti teo rije i iskustva koj i ј е nakuplj en ka o rezultat analiza pojedinih pozicij а i sudj elovanj а na natje canj ima. Proucavanje sahovske taktike treba poceti od naj jedno stavnij eg, tj . od taktickih eleme nata. Neophodno ј е razumjeti uzroke od koj ih nastaj u poj edine

takticke operacij e i sredstva tak tickog djelovanja. U dalj njem to ku moze se prici k slozenij im taktickim pitanj ima. No, takticka i gra ne smije sa ma ро sebl Ьiti cilj . Vrlo је vazno и s ahu shvatiti harmonij u i jedin stvo strategije i ta1ktike. Ako Ьi se igralo samo n a takticke ·trikove i zamke - to Ьi znacilo ograni citi svoje stvaralacke mogucno sti и sahovskom umijecu. Prema tome svaki sahist, koj i zeli do stici i vrhunac и svom sahov skom umijecu, mora ovladati strateskim i taktickim idej ama, ј е г stil sahovskog maj stora mo ra blti mn ogostran. Da Ьi se je dnostavni je i udobnije mogao i zucavati , takti cki materijal ј е razbljen n a dvij e glave : opci poj movi i elementi taktike daj u se и prvoj glavi, а slozen ij i primje ri navedeni su и drugoj glavi, gdj e је, takoder, prikazan proces proracun a taktickih operacija.

31

SAHOVSKE KOMBI NACIJE Komblnacij om сето n azivati takticku operaciju koj a se sasto j i iz dva ili vise elemenata tak tike koj i su objedinjeni zajedni ckim ciljem. Sve sahovske kom Ьinacije, ako ih se promatra s gledista postign utih rezultata, di jelimo na :

- patn a komblnacij a, koj a и svo j oj kompozicij i ima idej u pa ta,

- odl ucuj и се ako se kao rezul tat komblnacij e postize mate rij alna prednost ili se iznudu je mat ili pat, ili se stvara pozicioni remi i td.,

Као sto је pozn ato, ЬогЬа и sahovskoj partij i protice и uslo vima ogranicenog vremena za razmislj anj e, koje se kontrolira sahovskim satom. Zbog nedosta tka vremena neke komblnacij e nij e moguce do kraj a izracuna ti и svim detalj ima. U tom slu caj u pribjeze se proracunu samo glavnih nastavaka i ocjeni naj vaznijih pozicij a koj e se poj a vlj uju и pojedinim varij antama. Na taj nacin katkada su pitanj a provoden ja komЫ nacije vezana i rjesavaj u se intuitivno i zasni vaju se na pozicionom osjecaj u.

,

- pozicione, kada se kao rezul tat komblnacij e postize jedi no promjena si tuacije и sa hovskoj borbl, - konacn o, p ostoj e j os nepravil ne, odn. pogresne komblnaci j e, koj e ne vode do cilja ko j i ј е Ьiо predviden kod po duzimanja komblnacij e. Treba spomenuti i neke termine koj i se cesto susrecu : matna komblnacij a se naziva takva komblnacija и с1Ј1 sa stav ulazi element mata,

- remi- komblnacij e, koj e ima ju za cilj postizanje remij a putem vj ecn og saha, ponavlj a nj a pozicije itd.

Mi сето razmatrati detaljn o samo tocne komblnacije. Pojedi ni primj eri orij entirajru cih kom Ьinaoijia b.it се naveden i и ce tvrtoj glavi ove knj ige.

POJAVA TAKTl�KIH OPERACIJA U procesu borbe poj edine to cke mogu prelaziti iz ruke и ru ku. Katkada Ьijeli а katkada cr ni postizu pгivremeno dominaci ju и centru ili na kгilima. Do minacija na pojedinim tockama zavisi cesto od odnosa snaga na p ada i obrane. Ako је j acina na pada Ьij elih figura i pjesaka na Ьilo koj u tocku ve ca nego је ј а32

cina obrane od strane crn og, onda сето takvu tocku nazivati jakom za Ьijelog, odn. slabom za crnog. U slucaj u podj ednake snage napada i snage obrane na jednu tocku - nazivati сето ј е kriticnom.

Svaki sahist se mora brzo sna laziti , >>vidj eti·« kri ticne, slabe i

jake tocke, kako и taboru pro ti vnika, tako i и vlastitoj pozi cij i. K1"iticne i slabe tocke su osnovn i uzroci poj ava takti ckih operacij a. Vidj eti« kriticne i slabe tocke znaci vidjeti moguc nost ostvarivanj a takti ckih ele menata i komb lnacij a. Vazno је primij etiti da treba posebnu pa znj u obratiti kriticnim i slablm tockama oko vl astitog kralj a. »

U partij i Berlinski-Rj umin prednost crnog sastoj i se ne sa mo и j akom slobodnom pj esaku. Pozi cij a oko Ьij ele rohade puna је kriticnih tocaka npr. (а2 , аЗ) i slablh tocaka (ЬЗ, сЗ) . Ј edno stavno se namece idej a da se od strani pjesacka obrana radi isko ristivanj a tih .s labosti . Rj umin је izvanredno rij esio taj proЫem : Br.

ki znacaj z a pocetnika ili neisku snog sahistu, j er ga to osloba da od mogucih previ da - sta vlj anj a pod udar svoj ih figura ili pj esaka. Jer , zapravo, dj elo vanj e na polj e nije n ista drugo nego slabe o dn. j ake tocke. Sada n am nece Ьi ti tesko na ci dobltnu kombln acij u koj a ј е n astala и partij i Alj ehin-M ike nas. U pozicij i Ьijelog su tri kri ticne tocke (с2, е4, fЗ) koj e mo gu Ьiti iskoristene od protivni ka. Br.

28

ALJEHIN-MIKEN AS (Kemeri 1 937)

27

BERLINSKI-RJUMIN (Moskva 1931)

Crni vuёe i doblva

Mikenas је odigrao : 1 . . . Le4 : 2. De4 : De4 : 3 . Те4 : Тс2 i sacu va10 malu prednost, koj u na kraj u nije uspio rea l i z irati kroz daljnj ih 40 poteza . Umj esto 1 . . . . Le4 : trebalo је igrati 1 Тс2 ! i ako Ьi Ьij eli nastavio 2 . Dc2 : onda 2. . . . Df3 : + 3 . K g l LhЗ i mat ј е neizbjezan . .

Cmi vu ёe i doblva 1.

• • •

Тс3 ! (Tocka сз и ovom

momentu pripada crnom zbog toga sto se top ne moze uzeti, а pгij eti 2 . . . . ТаЗ : + 3. ЬаЗ DаЗ : mat) 2. Ь3 ТЬЗ : 3. Sb3 : DсЗ + (Moze se igrati i 3 . . . . DЬЗ : ) 4. Ка2 аЬ3 mat. Prekrasno finale ! Sposobn ost da se brzo vide slabe odn. jake tocke ima vel i -

.

. . •

C esti slucaj kriticnih tocaka su nebranj ene figure i pj es aci koj i nisu nicim napadnuti . Medutim, njih takoder treba vidjeti i ima ti и vi du. 33

U partij i Grйn feld-Aljehin pozicij u Ьij elog mozemo smiono nazvat i losom zbog toga jer se u njoj nalazi citav niz kriticnih to caka (а2, с2, d l , е2, е !) i slaЬih tocaka npr. с4. То је Aljehinu dalo mogucnost da p artiju zavr si komblnacij om.

Br. 30 B ONC-OMOLOVSKI-RAGOZIN

(Lvov 195 1 )

Br. 29

G RtJNFELD-ALJ EHIN (Karlsbad 1 92 3)



Dc4 !. (Ako Slij edilo је 1 . Ьi sada Ьij eli nastavio 2. SсЗ, sli jedilo Ьi 2. . . . De2 : sa cilj em da se odstrani zastita Ьijelog to pa : 3. Se2 : Tdl : +. Povlacenj e dame na el је nepovoljno zbog gubl tka skakaca na а2) . U par tij i је dalj e slij edilo 2. Dc4 : Tdl : + ! (То ј е tzv. medupotez ) З. Dfl ( Ili 3. Kf2, nakon cega cr ni ostaj e s topom vise) 3. Ld4 + (D a Ьi odvukao kralj a od zastite dame) i Ьij eli је predao zbog neizbjeznog mata. • • •

• • •

Dobar primj er znacaj a taktike mozemo vidjeti и pozi cij i iz par Bonc-Osmol ovski-Ragozin . tije 34

C ini se da crn om ne prij ete ni kakve neprij atnosti . No, ako se bolj e pog,led a, vidi se da se cr ni kralj nalazi и velikoj opasno sti јег nema polj a za odstup, а crna dama nije nicim branj ena i to је kri ticna tocka . Bijeli ј е doblo p omocu otkrivenog napa da. Slijedilo је 1. Sd5 ! i crni ј е Ьiо prisilj en n a predaj u zbog gu Ьitka dame.

8

-

-

& _1_ & Osim kriticnih i slablh tocaka kao osnovni uzrok рој ave tak tickih elemenata i komb lnacij a mogu Ьiti lose figure i pjesaci. Maksimalne neugodn osti donosi los kгalj . U partij i Cigorin-Steinitz Ьi j eli ј е postigao izrazitu prednost. Crni kralj , na kraju ploce po stavlj en је vrlo lose :

Br. 31

C IGORIN-STEINITZ (Мес 1892)

Nesto је sl ozen ij a partij a Ko f man- K ot l erma n : Br. 33

KOMFAN-KOTLERMAN (Prv. Ukraj ine, SSSR 1 9 47)

Slij edilo је 1. ТЬ4 : ! i Stei n itz se momentalno predao. Na 1 . . . . DЬ4 : s li j edi 2 . D c6 : + s matom и nekoliko poteza. U part ij i Kro g i us-Lisicin cr ni lak o doblva zbog vrlo lose za sticenog bljelog kralj a. Br. 32

KROG IUS-LISICIN (Lenj ingrad 1 951)


Crni ima slabog kralj a koj i j os nij e rohirao. Kako to iskoristiti. j er ј е skakac ipak vezan ? Naj prij e ј е neophodno naci put for siranom razvezivanj u skakaca : 1 . Dg6 + Kf8 2. Те6 ! ! (Citava stvar је и ovom ostroumn om po tezu) 2. . Dc5 (Da је crni na stavio 2. . . . Le6 :, slijedilo Ьi 3. de6 i mat је neizbjezan) 3. Tf6 : + ! • •

ef6 4. Df6 : + Kg8 5. Dg6 + Kf8 6. Se6 + i Ьij eli doblva.

Paznj u zasluzuje i jedno s tavna damska konacnica :

Crni vuёe i doblva {Mat

u

sest poteza)

ТЬ2 : + 2. К Ь2 : DЬ4 + 3. 1 Kal Da3 + 4. К Ы ТЬ7 + 5 . Кс2 ТЬ2 + 6. Kcl Dal mat. .

• • •

Bez obzira na to sto ј е crni na potezu, Ьijeli daje forsirano 35

Br. 34

NEUMANN-N. N. (Вес 1887)

Ovdj e crni gubl zbog izrazito lose dame i loseg kralj а. Posli j e 1 . Se5 : ! Kotov је Ь i о p rinu den na momentalnu predaj н. Treci uzrok poj ave taktickih elemenata i kombln acij a је dis harmonican raspored figura i pjesaka. Br. 36

Bi ieli doblva

mat. 1 . . . . Kh2 2. Dh5 + , ili 1 . . . . Kgl 2. Dg5 + , ili 1 . . . . Db2 2. Кgз + , ili 1 . . . DсЗ + 2. Kf2 + , i l i 1 . . . Dh4 2. Dd l + Kh2 3. De2 + , ili 1 . . Del 2. Dh5 + Kgl 3. Dg4 + . Katkada se moze pokazati da је vrlo opasan izlozeni p olozaj dame ako se na ploci nalazi mnogo lakih fi gura. Као dobar primj er za to moze nam poslu ziti pozicij а koj а se рој avila и partij i Keres-Kotov : .

.

.

.

Br. 35

KERES-KOTOV (Piarn и 1 94 7)

Crni vuёe i doЬ iva

Bijeli odigravsi Ddl-c2 kao da је zaboravio na moguce o pasnosti. Као posljedica te po greske Ьij ela dama ј е oduzela polje с2 Ьij elom lovcu. Pomocu vrlo j ednostavne komblnacij e cr ni osvaj a zlosretnog lovca. 1 с4 ! (Oslobadaj uci polj e с5 za dvojni udar i zavlacenje lovca) .

2. Lc4 : Dc5 + .

u

Biieli vuёe i doЬiva 36

• • •

slij edecem primj eru kao zr tva disharmonicnog rasporeda Ьijelih figura postao је top na gl.

cificnost sahovske borbe. Tu tre ba nagl asiti posebnu ulogu kra lj a, zatim promocij u pjesaka, pat itd. N а tome је izgradeno vrlo mnogo taktickih operacij а .

Br. 37

G URFINKEL-TIHOMIROVА (Rostov na Don и 1 950)

Primjer na dij agramu 38 ispri cat се nam о vrlo interes antnoj remi-komblnacij i : 1. b8D + ! (Zr tvuj e novorodenu damu sa ci lj em zavlacenj a) 1 ТЬ8 : i re mi zbog pata Ьijelom kralj u. Slijedeci primjer daj e nam odredenu predstavu о snazi ot krivenog saha : •

• • .

Br. 39

SCHMIDT-ROSSOLIMO (N j emacka 1 949)


Crni ј е doblo pomocu 1. Sf3 ! (U koliko se ne uzme ponu deni skakac gubl se kvaliteta) 2. • • •

gf3 Tf3 : 3. Tg2 Lc3 : 4. ЬсЗ Td2 ! .. (Poj avlj uje se prijetnj a 5 . Tdf2 :) 5. Sdl (lli 5. Kgl ТеЗ !) 5 Tg3 ! 6. fg3 Dg3 : 7. Se3 DhЗ : + 8 . Kgl De3 : + Kh2 DgЗ + i Ьi •

•

• • •

j eli је prinuden na predaj u. Cetvrti uzrok poj ave taktickih elemenata i kombln acija ј е speCrni vuёe i dobiva

Br. 38

Tg2 : + ! (Da Ы se odvu kao kralj p od otkriveni sah) 2. Kg2 : Tf2 : + ! (S idej om da se od 1.

• • •

vuce lovca i oslobodi put crnom pj esaku) . Bijeli је predao jer је poslij e 3 . Lf2 : еЗ + 4. Td5 Df2 : + 5. Khl Del : + 6. Kh2 Df2 + 7. Khl е2 mat neizbj ez an.


Kad znamo uzroke poj ave tak tickih elemenata i komblnacij a mozemo ih ne samo vidjeti ne go i predusresti. 37

SREDSTVA PRISILE U TAKTIC KOJ BORBI Vecina taktickih operacij а o snovana је na prisili. Da Ьi ostvari o svoj u t akticku zamisao neophodno је prisiliti protivnika da igra tako kao sto је predvi deno и proracunima. Medutim, kako dj elovati na protivnika, ka ko ga prisiliti da ide и susret zamislj enoj taktickoj operacij i ? Glavno sredstvo dj el ovanj a n a protivnika је - zrtva. Ј edan od protivnika daje iz odredeni h ra zloga svoj u vrijedn iju, и apsolu tnom s1misl u, figuru, za manj е vrijednu figuru ili pjesaka. Zbog posljedica materij alnog gubltka, а mogu Ьiti i neki drugi razlozi, zrtvu oblcno nije moguce otklo niti i protivnik se prisilj ava pot puno odredenom odgovoru, koj i сето и dalj njem toku nazivati -

iznut1eni potez.

Br. 41

SMETANA-DOLEZAL (Prag 1 949)

Crni vuёe i doЬ iva

U ovom primj eru pozicij a Ьi

j ele rohade vrlo је slaba i zbo g toga crni postize pobj edu. 1 •

• . •

Tf3 : ! 2. gf3 Dg3 + 3. Dg2 Del + 4. Dfl Lh2 + 5. Kg2 Dg3 + 6. Khl Sf2 + 7. Df2 : Df2 : , а Smetana је predao vec poslij e 4. . . . Lh2 + .

Br. 40

GOLOVKO-CISTЈ AKOV (Moskva 1950)

Br. 42

CAPLINSKI-USTINOV (Lenj ingrad 1 951)

Crni vuёe i doblva

U dvosjekloj pozicij i crni је dobro prove o napad : 1 . Lb2 : + ! 2. КЬ2 : (B ijeli mora u ciniti taj iznudeni potez, ј ег ina ce slij edi 2 . . . LаЗ : ) 2 Td2 : +

. • •

З. Lc2 а5 4. Td2 : Dd2 : 5. g4 Td8. .

Bijeli predaje. 38

.

. • •


U ovoj pozi cij i blj eli ј е posti gao p obj edu zahvalj uj uci vгl o lo soj zastiti crn og kralj a. Slij edilo

ј е : 1. Td7 ! Dd7 : (Ako Ьi c1 ni odigгao 1 . . Sd7 :, on da se pгe kriva obrana tocke f7 i slij edilo Ьi 2. Df7 : mat) 2. Dh8 + Ке7 (Sada se pokazuj e da ј е crni kralj navucen na tocku е7 , а po sljedica toga је da Ьij eli uzima cenog skakaca sa s ahom, napa daj uci istovremen o topa n a Ь8) 3. De5 : + De6 4 . Dc7 + ! (Poslj e dnj a p reciznost z ahvalj uj u C i ko j oj se i crni top unistava sa sa hom) 4. . . . Kf8 (N а 4. . . D d 7 blj eli odgovaгa 5 . Tf7 : + ! - tak ti cki element o dvlacen j a - i o svaj a se dama) 5 . Db8 : + i cгn i ј е ргеdао.

Br. 44

·

.

ARATOVSK I-PODOLNI

.

(Vilnus 1 949)

.


Br. 43 KERES-A LATORCEV

Poslij е 1.

. Lf 1 + ! 2. Df 1 : Df3 : + 3. K h2 S c5 ! 4. Tcl Df4 + 5. Kh2 Se4 blj eli ј е predao.

(Moskva 1 950)

• •

Z rtve se katkad primij enj uj u i и remizn im taktickim opeгaci j ama. Npr. и slucaj u pata. Slije deca pozicij a је mogla nastati и partij i MilИster-Raпdviir. Ona Ьi nastala ukoliko Ьi crni pog r i j e s io. .

Br. 45

MILLISTER-RANDVIIR (Tallin 1957)


U gornjem primjer u crni ima pj esaka vise na ез, ali se cini da је on osuden na propast. M e dutim, taj pj esak ј е odlicno odi grao svoj и veliku ulogu : 1. . • •

е2 ! ( Dobro odigrano) 2. Те2 : Те2 : 3. De2 : Sd4 : ! (Skakac s f 3

је poluvezan . То tгеЬа pogledati pod poglavlj em »·poluvezivanj e<-<) i Ьij eli ј е ostao bez pj esaka и lo sij oj pozicij i. Кегеs је и pa rtij i odig r ao 2. Tf2 i n akon 2 . . Lg3 ostao bez kvali tete i partij и n i je uspi o spasiti. .

.

Biieli vuёe i rem izi ra 39

Ovdje se Ьijeli spasava tako da da sve svoje teske figure : 1.

Br. 47

KAN-LEVENFIS (Tbllisi 1 93 7)

DhS + ! ! Kh8 : 2. Тс8 + Kg7 3. De5 + Tf6 4. Tg8 + K g8 : 5. De8 + Kg7 6. Dg8 + Kg8 : i remi j er је

bljeli kralj pati ran. Као sredstvo prisile katkada se primj enj uj e i izmjena. Br. 46

KAN-C ERNOV (J ar oslav 1950)


Slij edilo ј е 1. Sd4 : ! Td4 : 2. Le2 ! Tdl : 3. Ddl : Dg5 (lnace slijedi 4. Dd7 s osvaj anj em jednog od lovaca) 4. h4 Df6 5. е5 ! (S na padima odvlaci crnu damu) 5 Dg 6 6. Dd7 Lg2 : 7. Kg2 : LЬ4 : 8. DdЗ ! DdЗ : 9. LdЗ : i Ьij eli је doblo. .

• • •

Biieli vuёe i dobiva

Bijeli је doblo putem 1. Lc4 !. Prij eti izmjen a lovaca i promo cij a dame 2. c8D. Zbog toga је crni lova� vezan. Crni је odlu cio odmah poloziti oruzj e zbog varij ante 1. . . . Тс7 : 2. Le6 : + .

Nebranj eni crni lovci omogu cili su Kan u idej u za provode nj e interesantne komblnacije : 40

Vrlo cesto se и takti ckim ope racij ama koristi sah, koj im је ta koder moguce prisiliti protivni-


ka na prinu dene p oteze. U pri mj eru 44 vidj eli smo primj enu te mogucnosti sa 4. . . . Df4 + . Osim nabroj enih sredstava pri sile kao zrtva, razmj ena, sah, su srecu se i druge mo gucnosti, npr. napad ili prijetnj a koj ima se moze pгisiliti protivn i ka na iz n udene poteze.

Br. 50

CAPABLANCA-ALJEHIN (Мес 1 927)

1. SсЗ ! Тс5 (Ili 1 . . . . SсЗ : 2. Td 7 : + K g8 3. Кез : s figurom vi se za bljelog) 2. Se4 ТЬ5 (Inace se gubl pjesak na а5) 3. Sed6 Тс5 4. Sb7 Тс7 5. Sba5 :. U jednoj partij i је Lilienta1 igrao Ьijelima i poslije otvaranj a postigao ј е pozicionu pred n ost.

Br. 49

Crni vuёe i doblva

Dobltku vodi 1. De7 ! (Po mocu napada navlaci topa na а8 ili с8) 2. ТЬ8 D c 7 3. Tf8 Kg7 4. Та8 DЬ7 ! i neizbj ezan је mat iH gubl tak topa. • • .

Br. 51 Ет. LASKER-RAGOZIN

(Mos kva 1936)

Crni vuёe, Ьiieli doЬiva

Povlacenje crne dame na d8 omogucilo Ьi bljelom organizira nje n apada na kralj а. Zbog toga se crni odluc i o na 1 Se4 : . No, koristeci se taktickim elementi ma zavlacenj a i poluvezivanj a, Ьij eli је osvoj io skakaca : 2. с4 (Zavlacenje pomocu napada) 2. .

• . .

Df5 3. Dc2 Sd4 : 4. Sd4 : cd4 5. Le4 : De5 6. f4. Crn i predaje.


Isto tako и slijedecoj poziciji crni i ma sve osnove da potrazi takticku opE!raciju zbog toga jer је Ьij eli kralj los, а Ьijeli top ni je bгanjen.

U partiji Em. Lasker-Ragozin Ьilo је odi gran o 1 Lc7 ! 2. Tf6

• • •

.

• • •

(Iznuden i potez јег inace slijedi 2 . . . . Lb6 osvaj an jem d ame) 2. 41

• . .

Ld8 (Nastavlj a proganj ati to

pa koj i ne moze pobj eci sa 6. re da) 3. Td6 (Kvaliteta se gublla i posl i je 3. Df3 Da7 + 4. Df2 Df2 : + 5. Tf2 : Lb6) 3. . . Le7 4.

Br. 53

LJUTOV-BOTVINIK (Lenj ingrad 1 95 2)

•

ТЬ6 Db6 : ! 5. Db6 : Lc5 + 6. Dc5 : Тс5 : i osvoj ivsi kvalitetu za pje

s aka velemaj stor Ragozin reali zirao је svoj u p redn o st и kona cnici. Br. 52

N. GRIGORJEV


U partij i Lj utov-Bot v inik cr

ni mora doblti zbog vrlo lose po zi cij e bljelog kralj a koj i stoj i n a kraj u ploce. B otvinik nalazi vr lo efektno rj esenje 1. . . h5 ! (Zbog prij etnje g4 + Ьij eli mora uzeti pj esaka na h5, а time se Ьijela dama udalj ava od borbe) 2. Dh5 : Dhl + (Navlacenje kralj a pod dvojni udar) 3. Kg4 D dl + 4. Sf3 (Jedino, jer inace pada Ьi j ela dama) 4. Dd7 mat. U drugim varij antama, и ko j ima Ьijeli ne igra 2. Dh5 :, cr ni doblva, npr : 2. g4 hg4 + 3 . Dg4 : Dh l + 4 . K g 3 De l + s osva j anjem skakaca ili 2. Db7 + Kh6 ! i Ьij el i nema zadovolj a v aj uce o brane od 3. . . . g4 + . Koristeci prij etnj u kao sred stvo prisile mogao ј е Euw e и slij edecoj p ozicij i osvoj iti pje s aka : •


Ova studij а N. Grigorj eva је prekrasna ilustracij a prijetnje kao sredstva takti c ke prinude. 1. f4 КМ ( l zn u deno zbog prije tnj e odlaska pjesaka и damu . Ako Ьi crni nastavio 1 . . . . d5, onda se f-pjesak p romovira и da mu sa sahom i Ьijeli doblva) 2. М d5 (Opet iznuden o zbog pri j etnj e da se provede h-pjes ak и damu, а и slucaj u 2 . . . . а5 Ьi j eli pj esak dolazi na h8 ranije i napada p olje al) 3. f5 К с5 4. h5 ! d4 5. f6 ! Kd6 6. h6 ! dЗ 7. f7 ! Ке7 8 . h 7 d2 (Lako ј е uoci ti da

su poslj ednj i

crnog Ьili izn udeni) 9. f8 D + ! (То је zrtva cij i је cilj navlace n j e , а kao po sljedica toga h-pjesak odla z i и dam u sa sahom) 9. . . . Kf8 : 1 0 . h8D + ! i Ьij eli doblva. 42

potezi

• • •

а а а а а а

U ovoj studij i Troickog Ьij eli p ostize remi zahvalj uj uci kom pleksu razli citih prij etnji. 1. Sd7 ! Ld6 (То ј е j edina obrana od pri j etnje f8D) 2. f8D ! (Zrtva sa ci Lf8 : ljem Ыokiranj a dame) 2 3. Se5 ! (Prij eti osvaj anj e dame p oslij e 4. Le2 + ) 3. Dg8 (Ili 3. . . . Dh7 4. Ld3) 4. Lc4 ! Dh7 5. Ld3 (Skakac i lovac ne pusta j u crnu damu na slobodu) 5 Dh6 (Nista drugo ne preostaje, no sada је Ыokiran o polje h6 sto garantira Ьijelom vj ecni sah)

Br. 54

EUWE-ALJEHIN (Ztirich 1934)

•

• • •

• • •

•

6. Le2 + КМ 7. Sf3 + S e5 + КМ 9. SfЗ + itd. Biieli vuёe i doЬiva

• • •

Kh5 8.

Tako aktivni potezi j edne stra ne vezan i sa zrtvama, sahovima napadima i prijetnj ama izaziva ju potpuno odredene odgovore druge strane . Zbog toga se ti od govori nazivaj u f orsirani ili iz

,

Slijedilo ј е 1 . Ь4. Umj esto to ga trebalo је igrati 1. е4 ! i po j avlj uje se prij etnj a 2. е5 (tzv. >+vilj uska« vidi poglavlje >+Dvoj ni udar·«) , koj om osvaj a po slije povlacenj a skakaca pj esaka de4 na h7. Ako Ьi slijedilo 1 onda 2. Se4 : Se4 : (Ova izmjena је iznudena јег inace pada pje sak na h7) 3. Le4 : ТЬ8 4. Lh7 : + . .

nudeni.

Br. 56

• • •

Br. 55

А. TROICKI

Biieli vuёe i doЬiva (Mat u tri poteza)

U pozicij i na dij agramu Ьijeli igra 1. Dh5 + i iznud н j e 1 g6. Zatim slijedi 2. Dg6 : + hg6 3. Lg6 : mat . Ovdj e kompleks - ak ti van potez i izn udeni odgovo r - ponavlj a se dva puta. •

Bi ieli vuёe i remizi ra

• . •

43

Br. 57

ALJEHIN-FREEMAN (Ne w York 1942)

Dh6 : 3. Tf8 : + Kf8 : 4. Dd 8 mat.

Svi p otezi crnog s u Ьili iznudeni i kompleks - akti van potez i izn udeni od govor - p oj avio se tri puta.

pozicij e gdj e se taj kompleks ponavlj а ј os vise puta. Ako је tih iznudenih poteza vi se, onda se ta serij а poteza na ziva forsirana varijanta. Drugim rij ecima - forsirana varij anta ј е ogranicena kolicina poteza и ko j oj su svi odgovori j edne od stra na izn udeni. Ро�, � оје


u

cetiri poteza)

Ovdj e је Ьijeli od igrao 1. Те8 + Sf8 2. Sh6 + izn uduj uci 1. • • •

Kada smo objasnili uzroke po j ave taktickih operacij a i sred stva prisile и taktickoj borbl, mo zemo prijeci k razmatranj u tak ti ckih elemen ata i komblnacija.

DVOJNI UDAR Dvojnim udarom nazivamo ta kav takticki elemen t kod kojeg Br. 58


f igura ili pjesak napada na dva

ili vise obj ekata u protivnickom taboru. Prij e svega mi сето raz motriti dvoj ni udar и konacni ca ma. Ovdj e se on moze ostvariti s Ьilo koj o m figurom ра cak i s kralj em. 1. DЫ + s istovremen im, odn. dvoj nim napadom na kralj a i to pa. Tko doblva и pozicij i na di j agramu 59 ako је na potezu cr ni ? Izgleda na prvi pogled da ј е partij а remi, zbog toga sto pje saci istovremeno prelaze и damu ako se racuna samo 4 poteza. Medutim ipak d oblva crni, za hvalj uj uci dvojnom udaru : 1 •

. • •

Br. 59

Br. 61

Crni vuёe i doblva

Crni vuёe i dob lva Ы 2. h5 Ь3 3. h6 Ь2 4. h7 ЫD

5. hSD Db2 + s osvaj anj em Ьij e le dame. Dama је vrlo pogodna figura za nanosenj e dvoj nog udara zbog svoj e velike udarne moci.

Td2 + . Crni doblva poslije 1 Interesantan dvoj ni udar ј е и slij edecoj pozici j i koj a se dosta cesto S USГeCe U sahO\ SkOj praksi : •

. • •

"

Br. 62

Br. 60

Bi iel i vuёe i doЬiva

1. Th8 ! ТЬ7 : (Inace slijedi 2.

b8D i crni mora zrtvovati topa) 2. T h7 + i pada top .


Bij eli doblva poslij e 1. Dc5 na padaj uci istovremeno dvij e ne branj ene lake figure. Poslij e 1 Lb8 (Ili 1 . . . . Ld8) moze se uzeti skakaca ili na pocetku cak lovca sa 2. Df8 + . Pogresno Ьi Ьilo 1 . De8 + Kh7 2. Dc6 zbog 2 . . . Le 5 . Dvoj ni udari topom vrl o su ce sti и kon acn icama. •

• • •

.

N а koj i n acin s e moze poblje diti и pozi cij i na dij agramu 63 ? Za pobj edu је potrebno osvo j i ti ili skakaca ili lovca. То se 45

Br.

63

pata. Zbog toga, da Ьi slomio otpor svog protivnika, Ьijeli mo ra igгati 4. Sd5 + Ке4 5. Sc3 + Kf4 6. Se2 + 8. Tf .'5 + ! i td.

К е4 7. Sg3 +

Kf4

Br. 65

B i ieli vuёe

i

doЬiva

postize p u tem 1. Тс7 ! (Paralizira crne figure) 1. Kf6 2. ТЬ7. Po slj edica dvoj nog udara је ta da crn i guЬi j ednu od figura. Za tim, nap1·eduj uci svoj im kralj em i pj esakom, Ьij eli potiskuj e crnog kгalj a i doЬiva partij u. • • •

Br. 64

Bije l i vuёe i doЬiva

Za dvojne udare vrlo ј е povo lj an skakac, 1. Se7 + s osvaj a njem dame.

G. RINCK

Br. 66



Vrlo interesantna Rin ckova stu· dij a ! 1. Sf6 + Kd4 2. ТМ + Ке5. Stice se utisak da је doЬitak vrlo j ednost avan . Dovolj no је uciniti dvoj ni udar 3. ТЬ5 + i sve је g ot o vo. Medutim, crn i na to odgovara 3. . . . Kf4 ! i pokazuj e se da n ij e dobro uzeti damu zbog

Bez obzira na skakaca vise, Ьij elom nij e tako jednostavno nadigrati proti vnika zbog toga j er crni ima vrlo opasnog pje saka . Nakon 1 . Lg6 ! (S prije flD (Ne tnj om 2. Lf5 mat) 1 spa s a v a 1 . . . . Kd7 2. Ld 3 К с6 : 3. h6 Kd6 4. h7 Ld4 + 5. Kg 8 itd)

46

•

• • •

.

2. Lf5 + '. ( I i dej от da se zavu . . . . .. с е da m а и dvo J ll! u d a i·) - 2 . Ld2 Df5 : 3. Se7 + Kd7 4 . s f . " 5. h6 Ке6 6 . � g6 Lc3 7 . Sg 7 + ' Ке7 8. h 7 1. b 1 J eli d o b iva.

Br. 69

LUBLINS KI-KAM ISOV (Mo skva 1 949)

• 1 - · '" -

.t. .t. 8 ·w• �� •.-••• • .& . u . •• • : • ill � R в в • . •• • • WD �� g u �. •

Br. 67

• - !?i,if,j • : "а•· ••В • iid . � • •-т .�� ··••.••" " ••• ,.�т • •• •• •в• l " "t �·· •• •� . в=

•: • �.•i • � 1� �

Crn1 vuёe i dob'1va • •

•

.

.

.

�·� •- 1 1!8 •.• о�• 1� Moze li

с

rn 1 igrat'1 •

.

1

-

•

•

•

•

Kd6 :?

p oslij e 1 · · · Kd6 · ". ". 2 : Tdl + т Ке7 3 . d8 :. Cmi г: d а Ј е . Beznadn о Ј е 3 . . . к 4. Lb6 : + 5 Kd7 т . L a 5 : ili 3 . 8 .. . . ТЬ5 : 4. Tb 8 d5 5. Т'Ь 6 : . •

d

·

•

.

. Se5 cmi osva. Potezom 1 Ј а kval itetu . z natn o rj d susre ce se dvoj ni udar lovc :

.-.- 1

--

:r:

Br. 70 1

Br. 68

-·�· . . . ... . • -?
• ·-/�:L• • : • �. �·� • �. • • •• . •. •-.. �•т � · 8 � • �. в ·�··• .в в 1 · � � • • .• • •

.

Crni vuёe

. Potezom 1 •

Ја

topa

•

•

•

•

1

d ob .1va

-

Lf5 + crn 1 osva·

•

. .., U part" 1� 1· . LuЫinski-� am1sov crni ј е p o zur1 0 s uzima о n � em рје S aka n а d6 i iz gub l Је lovca

Moze li

с

rn 1 igrat'1 •

•

1

•

•

•

•

Td6?

. . . i � rni ј е da Ь1 U ovoj poz · c1J . se obran io o pr1 J etnj e h5 -h 6 . od1grao 1 • · · Td6 ?• ( Pravilno · е . . ] Ьil о 1 . . . . K h 7 ) 1 lZgublo Ј. е k va. . . . litetu. Sl lJedю ј е d vojni ud ar ..

�

•

2. Le5 Tde6 3 . Lc7 : Т с 7 .. 4 · h6 . Kh 7 5 Тg7 . + т g7 : 6. hg7 i crn1

Је

.

•

predao

·

·

·

47

. U kona cv ? 1ci је m oguC dvoj nl udar '. k ralJ em : Br. 71

f

�

" •

Br. 73

� -- �1 � 1 • d • : -� . � • . • �. • ..%�-� . .• • �� • . ••.• �� •. � • • i',! ..... . �-�� ·· • . ··� ·· � ··• -� .• •k· B 1 1 e l i vuёe .• remizira

Crni vu�"е 1• rem"1z1 ra •

Crn i post·ize v

rem·'

pomoCu 1

Kf 7 2. K f3 К g8 : 3. K f4 к 4. Kf5 Kf8 ! 5 g6 Kg8 6 ' К g5 Kf7 7 К •4! 5 Kf8 8 . Ке6 К е 8 9. f7 + Kf8 10 Kf6 pat .

к r7

• • •

•

•

•

,

D voj ni и d ar kr а i Jem · omogucuЈе Ьijelom d а se spas1 и s 1·I J. e d е, . co J· poziciJ. 1 ..

.

.

. Pozi cij. a Ь I. J elog na ovo � dij agгamu izg l eda tuZn o . P щ eti g З . . __ sa sliJ edec1m Kf4 1 nap re d ova. n. Jem h р Jesaka · . Izbavl Ј З ga dvoj ni ud ar p oslij e 1 Lg4 : ! Sg4 : 2. KhЗ •

-

v

•

Dvojni ud ai" pj esak om susrece . se d os t а rij etko z Ь og t oga sto Ј е v• on oc1gledan мeduti m , оп moZe · Ы ti sastavni d io komь inac· · . I J· e . Br. 74

Br. 72

-

в" 1 1eli

Biieli vuёe 1.

·• remizira

LаЗ · ' s а3 : 2 . КЫ i rem I· , • ·

. J er Jedna od crn1h figura pada . .

48

.

'

vuёe

1

•

. d ob1va

-

. Ovdj e Ьij eli moz е 1grat i 1. Lf7 • . slij edi 2. g J er na l.

+ 1;�7: : 3. Th ; ;

�

4. gh7 К М : Тfg7 o 5 . Kg4, S t o d vod·I do dobltka .

Sad сето pro analizi гati пekoli ko primj era gdj e s e dvoj ni udari isprepl icu sa drugim taktickim elementima. Br. 75

Ьij eli svej edno postize uspj eh po mocu takti ckih elemenata zavla cenj a i dvoj nog udaгa. 1. Та4 ! (Ovu ostroumnu zrtvu topa nije rnoguce otkl oniti zbog prij etnj в Ьij elog 2 . ТhЗ mat. Sada Ьiј еИ odvlaci crnog topa n a 4 . red) 1 . . . Та4 : 2. Th3 + K d 4 3. Tl1 4 + i to ј е dvo j n i udar.

.

Br. 77

V. BRON

• • • •• в D, • • • • " • ••• ВгtЈ• • •".� • • • � в . � • -� · • • • � " • • �/;

Moie li crni igrati

1

.

•

•

•

Le4?

U ovoj dvosj ekloj pozicij i Ьilo Ьi pogresno i grati 1. Le4 ? zbog 2. ThS + (Zavlacenj e) 2 КЬ7 3. Sd6 + (Dvoj n i udar) i cr ni Ьi izguЬ io lovca. • • •

•

• • •

Br. 76

R ukopis Ferdesi (1501)

�

�

1


Izvanredna ј е pozicij a р о svo j oj logici i elegancij i и studij i Bron a. Izgleda kao dio sahovske paгtij e. Rjesenj e studije se zasni va na navlacenj u s dvoj nim u darom . 1 . Тс8 ! Da3 (То је j edini potez, ј ег na 1. . . Df7 slij edi 2 . Sd6 + ) 2. Sd4 + КЬ6 3. тьs + Кс5 (Kod svih ostalih odgovora pada dama) 4. ТЬ5 + Kd6 5. Td5 + Ке7 (Ili 5 . . . . Кс7 6. Sb5 + ) 6. Та5 ! Da5 : (Sada crni ne moze ptkloniti zrtvu topa) 7. Sc6 + i blj eli doЬiva.

.


Vrlo interesa n tna starins ka ko nacnica ! Los rasp ored bljelih figura izgleda omogucuj e crnom izbj egavanje poraza. Medutim.

U sahovskoj praksi vrlo cesti su uspнtni dvoj ni udari . 49

Br. 78

тога dati lovca zbog prij etnj e mata. Br. 80


Ovdj e odlucuj e 1. ТhЗ : ! (Od vlacenj e dame s odstranj ivanjem obrane i zavlacenjem pod dvoj n i udar) 1 Th3 : (Nij e bolje ni 1 . . . . Tg6 2. ТgЗ ! ТgЗ : З. Le6 : + Kg7 4. КgЗ :) 2. Le6 : + •

• • •

Kg7 3. LhЗ :.

otvaranj u i sredisnj ici sa hovske partije dvoj ni udar se moze p oj aviti и mnogim pozici j ama. U


Ov:dje Ьijeli provodi dvojni u dar napadaj uci kriticne tocke Ь7 i f7. 1. DЬЗ ! De7 (Ako crni na stavi 1 . . . . Dd7 onda 2. Db7 : Dc6 3. Lb5 ! s osva·j anj em dame) 2. Lf7 : + sa slij edeCim 3. Db7 :. Br. 8 1

Br. 79



Ovdj e vidimo jednostavan slu caj dvoj nog udara. Bij eli osvaj a figuru koristeci kri ticne tocke а5, е7 i h7. 1. Da4 Ь6 2. De4 i crni 50

U ovom slucaj u dvoj nom uda

ru prethodi odvlacenj e pomocu vezi vanj а 1. Lb5 ! Db5 : 2. Sc7 : + i bljeli doblva. Dvoj nom udaru vrlo cesto pre thodi i odvlacenje.

ј . Ovdj e е dV O J ni ud ar p �ipremlj en tvom pj eS akaК. а izvodi m 1. TdS + se da g7 2. f5 ! Lf5 . 3 · D cS ! i sada nema оЬ rane . gubltka 1 ovca. od m а t а na f 8 ili Zbog toga se Ј anovsk"I predao.

Br. 82

;� •

CHAI-STARUH IN

(Moskva 1 949)

•

-

Bijeli vuёe i d О ь ·IYO

Crni skak ас" st ОЈ· 1· na kritiCnoj ј t oCki. Bijeli е mogao osvoj iti f' iguru nasta v kom 1. f7 + ! (:Zrtva . pje S aka zb og zavl acenj a kral] . Kf7 .. 2а. pod dvoj n 1 u dar) 1. •

Те4 : ! Те4 . 3 S g5 •

•

Ј edn ostavn o

+

• • •

к g7

4. Se4 ·

••

. ' epo doblo Ј· е i 1 iJ · с igorin Ј anovskog :

oze Ьi ti uperen . Dvoj ni ud а � _r;i е na k � na takve �1 ti ne toxk \,; . . c О е f"lgure е t 1ma ne prot1vniCk оs ] · . ] ·1 1 1 p J eSac1.· Br. 84

Br. 83 C IGORI N-JANO VSKI (Pariz 1900)

!?.

З

.

1

B i iel i vuёe i d О ь ·IYO

· 1. Se6 •· L еб . (I zn u dт eno Jer Kf7 slij edi 2 1· т · · c +

na е � mat) 2. Dboi. s 7dvojnlm К 6: 7 na tocke as 1 е7. udarom ·

•.

51

OTKRIVENI NAPAD Napad Ьilo koj e figure na pje sake i figure ili na strates ki va zne tocke nije tesko primij etiti. Od takvog napada se oblcno Ia ko brani. Opasn ij а metoda napa da је otkriveni napad. K od tog taktickog elementa napad na o bj ekte protiynika desava se onda kada se Ьilo koj а f igura makne s linije na koj oj ј е rasporedena tzv . >>linij ska f igura<-<, а to su da ma, top ili lova c. Cesti slucaj . otk.c1venog napada је otkriven i sah. Kod toga ј е dj elovanje li nij ski h figura upravlj eno protiv protivnickog kralj a. Medutim pogresno Ьi Ьilo smatrati da ј� otkriveni sah i otkriveni napad jedno te isto. Та dva t akti cka eI�;n enta, naizgled, imaj u veliku slicn.ost . N о, zbog osoblte ul oge kral J a oni se razlikuj u ро svom sadrzaj u.

Као sto se vid i uzrok gu Ьi tka crnog ј е Ьiо prvo odskok lovca s e-Linij e p oslij e koj eg se crn a dama nasla pod udarom.

ili pj esak koj i s\тoj im sa linije cini mocrucim n apad linijske ftgure, n azvati - udarna ili medufigura. Isto tako и razmo tren om primj eru prema navede nom Ьi udarna fi gura Ьiо lovac na е5. Dogada se da i udarna fi gura istovremeno napada jedan drugi obj ekt и protivnickoj pozi cij i, cime se poj acava efekt otkri ven og udara. Figura odlaskom otk � iveni moze se

Br. 86

FLOHR-GEREBEN (Mec-turnir Moskva-Budimpesta 1 949)

Br. 85

ZUKERTORT-B LACKBURNE (Lon don 1883)

Biieli v u ёe i doblva

Biieli v u ёe i doЬiva

partij i Zukertort-Black burne Ьij eli је doblo jednostav no : 1. Lg7 + ! Kg8 (Ili 1 . . Dg7 : �· De8 mat) 2. De7 : . Crni preda ]e. U

.

52

.

Vec и vrlo teskoj pozicij i Gere ben је odigrao Sd4 : i previdio jednostavnu komblnaciju otkri venog napada : 1. Sg6 + ! Tg6 : 2. Те7 : . Crni predaje. On ne moze uzeti damu zbog mata na h7. Ako Ьi pak igrao 2 . . . . Th6 : onda sli jedi 3. cd 4 s velikom materijal nom prednoscu bljelog. ,

Otkгi veni napad se moze pri mij eni ti и svakom stadiju parti je - ра tako i и otvaranj u. Npr. p oslij e poznatih teoretskih pote za 1. е4 с5 2. Sf3 d6 3. d4 cd4 4 . Sd4 : Sfб 5. Sc3 g 6 (То ј е tzv. Zmaj eva varij anta и Sicilij an skoj obrani) 6. f4 Lg7 ? (Greska Neophodno је na ovom mjestu i g1-ati 6 . . . . Sc6) 7. е5 de5 8. fe5 Sg4 9. Lb5 + Kf 8 ? i nastaj e po zicij a и koj oj Ьijeli osvaj a damu s 10. Se6 + ! fe6 11. Dd8 : + itd. U ovoj taktickoj operacij i linij s ka figura је Ьila dama, udarna fi gura Ьij eli skakac, а obj ekt na p ada - crna dama. Ujedno tre ba primijetiti da је и ovom slu caj u Ы о prisutan i dvoj ni udar, ј ег је crna dama Ьila napadnuta i udarnom f igurom. Korisno је znati i drugu teo retsku poziciju koj a nastaje и Francus koj obrani poslij e 1. е4

Dd4 : 10. Lb5 + (Otkriven i nap ad) 10. Lc6 11 . Dd4 :. • • •

.

Sad, kada smo skupili vec ne sto iskustva, pogledaj mo dvije pozicij e iz partij a starih majsto ra : Br. 8 8

C IGORIN-TARRASCH (Monte Carlo 1902)

е6 2.

Sf6

d4 d5 3. Sc3 de4 4. Se4 : 5. Sf6 : + Df6 : (Nesto ј е bo

l j e 5. . . . gf6 jer је crna dama ovdj e lose postavlj ena) 6. SfЗ Ь6 ? ( Treb alo se vratiti damom na d8 i l i odi grati 6 . . . . h6) 7. LdЗ (Do bro је i 7. Lg5 Dg6 8. Ld3 s pred n o s c u Ьij elog) 7 . . . . Lb'i


Br. 87

Veliki ruski sahist Cigorin na krasan је nacin pobljedio Tarra s cha. 1. ТhЗ ! (Pogresno Ьi Ьilo odmah igrati 1. Sg6 + zbog 1 . . . . hg6 2. ТhЗ Th7 3 . Th5 : Th5 : i cr ni Ы ostao s figurom vise, jer pada dama za topa. Interesantno da је Tarrasch racunao upravo tu varij antu kad је vukao svoj po slj ednji potez Tg8-g4) 1 Tfg7 2. Sg6 + ! (Otkriveni napad) 2 hg6 3. f g6 ! (Vazan medupotez ko j i sluzi da prekrije obranu topa na g4, koj i sada neizbj ezno pada i to poslije izn udenog nastavka) 3 DhЗ : 4. DhЗ : + Kg 8 5. Dg4 :. Crni predaje. .

• • •

•


Bij eli osvaj a damu p utem 8. Lg5 ! Lf3 : (Ј ed ina obrana) 9. Dd2

.

• • •

. • .

53

Br. 89 ANDERSSEN-G ILLEL

Otkri veni napad moze Ьi ti i bez saha . Primjere za to smo vec vidj eli kod analize pгethodnog polozaj a . Medutim, treba primi j etiti da otkriveni napad bez sa ha cesto ima zamaskirani oЫik i da ga је vrlo tesko otkriti. U ovoj је pozicij i Marco pre dao ј ег је smatrao da gubl lovca na d4 . Medutim, taj lovac nij e Ьiо vezan nego samo pol uvezan. Umjesto kapitulacije crni ј е sam trebao doblti poslije 1. Lgl ! ( Otkriveni napad bez saha) 2. Kg l : (Ili 2 . Dd7 : Dh2 : mat, а ako 2. Dh3 onda 2. . . . Tdl) 2 . . •

•

Biie l i vuёe i doЬiva

Jednostavna, ali l ijepa komы ... nacij a dogodila se и ovoj An derssenovoj p artij i. 1. Lg5 Dg5 : 2. Df5 + (То ј е odigrano da se dama odvuce od obrane topa na Df5 : 3. TdS : + Kd8 : d8) 2 4. Те8 mat . Kasnije ј е velemaj stor Reti po kazao da је Anderssen mogao dobi1ti znatn o jednostavn ij e : 1. Td8 : + Kd8 : 2. Lg5 + (Otkriveni napad) 2. . Dg5 : 3. Те8 mat. •

• • •

ТdЗ :.

Svakom sahisti је vrlo korisno znati ј os j edan cesto vi dlj iV'i oЫik otkrivenog napada : Br. 91

• • •

• •

Br. 90

POPIL-MARCO Biieli vuёe i doЬiva

Crni vuёe i doblva 54

1. Se4 : ! Ld2 : + 2. Sd2 : i Ьij eli ostaje sa skakacem vise. Slicnih slucaj eva Ьi se moglo vrlo mno go demonstrirati, ali sam tip komblnacij e gdj e postoj i opozi cij a lovaca ili dame na dij agona li, а medusobno su podijeljeni udarnom figurom skakacem, uvi jek ostaje nepromijenj iv . Kombl nacij e tog tipa mogu se naci u Ьilo kom stadiju sahovske parti je.

Sve sto је receno о otkrivenom napadu odnosi se i na konacnice U mn ogim slucaj evima se kao udarn a figura poj avlj uje pj es ak.

То ј е Ьila mogucnost koj a se nij e poj avila и partij i. Na prvi

Crni vuёe i do Ьiva

pogled cini se da Ьij eli stoj i lo se zbog poluvezivanj a skakaca d7 ро vertikali. N о, kako da to cr ni iskoristi ? Ako nastavi 1. . . . Le8 ?, onda slij edi 2. Sf6 ! (Polu \ e z ivanje ј е preslo и otkriveni napad) 2. . . . Тс8 (Ne ide 2 . . . Td6 : zbog 3. Se8 : + s viskom ska kaca) 3. Se8 : + Те8 : 4. Тс6 : i Ьijeli mora doblti. Iz tog razlo ga, isto tako, nij e dobro 1. . . . Kh8 (Sa cilj em da se pripremi manevar Lf7-e8) 2. Se5 ! Tf8 3. Тс6 : s prednoscu Ьijelog. Zbog toga је crni prisiljen igrati 1 с5 s povlacenj em и obranu

Ovdj e odlucuj e : 1. . Se3 : ! 2. Те3 : d4 s osvaj anjem kval itete i partije.

Zahvalj uj uci velikoj manevar skoj sposobnosti dame, baterij a-< и koj oj ucestvuj e dama se cesto poj avlj uj e s tempom.

Br. 92

Т

.

.

. •

• • •

.

>>

-<

Narocito su interesantni pri mj eri kada ј е udarna figura ska kac. Br. 93

K ONDRA ТJEV-LISICIN (Lenj ingrad 1950)

U ovoj p ozicij i crni igra 1 Dg5 + i stvara punu shemu ot .

Crni

па

potezu

. • •

krivenog n apada ро petom redu. B aterij a koj a se sastoj i od dame 35

Br. 95

Br. 94


Biieli vuёe i do Ьiva

i lovca protiv obj ekta napada и ovom slucaj u dame . Poslij e iz nudenog 2. Kfl, ј ег је inace Ьi jelom mat, crni је doblo s 2 Lg2 + .

Ovaj primjer ј е i dentican pret h odn om. 1. Dd4 ! Те4 : (Na 1 . . . . Тс7 slij edi 2. Sd6 -+- sa slij edecim 3 . D g4 : ) 2. De4 : i Ьijeli је dobl \r en.

.

56

• • •

OTKRIVEN I SAH Sah dan1om, topom ili l ovcem, koj i se poj avlj uj e kao rezultat odlaska Ьilo koj e figure s linij e dj elovan j a spomen utih figura, nazi va se - otkrivenim sahom. Br. 96

Biieli vuёe i doЬiva (Mat u dva poteza)

Pomicanje topa sa d6 na Ьilo koje polje stvara otkri veni sah lovca s gЗ crnom kralj u. Br. 97


Na ovom dij agramu pomak skakaca s g4 stvara otkriveni sah topom s gl . Mi сето и dalj njem toku na zivati tu fi guru ili pj es aka, cij i pomak otkriva sah, medufigu rom ili udarnom figurom. Prema tome na dij agramu 96 udarn a fi gura ј е top, а na dij agramu 9 7 skakac. Znacenj e otkrivenog saha sa s to ј i se и tome da se udarna f i gura premjesta na takvo polj e s kojeg ona sa svoj im slijedecim potezom moze nanijeti osjetlj iv gubltak protivniku. Katkada ј е korisno istovremeno naj aviti sah i sa udarnom figurom. То је d vostruki sah. Sada vec nije tesko razumij eti kako treba Ьijeli igrati и razmo trenim pozicij ama. U prvoj od njih dobro је 1 . Td2 + (J os ј асе је 1 . ТЬ6 + zbog toga j er pjesa ci а7 i d7 ograni cavaj u pokretlj i vost crnog kralj a i on doblva mat . Ako Ьi maknuli s ploce pj esaka а7 ili d7 и tom sluca ju Ьi j edini ispravan potez Ьiо 1. Td2 + ) da Ьi slij edecim pote zom mogao osvoj iti crn u damu. Isto se desava и pozicij i na dru gom dij agramu. Moze se igrati 1 . Se5 + i crni gubl damu. No, j os је ј а се 1. Sh6 + + i 2. Tg8 mat. Ako Ьi crni lovac staj ao na polj u h4 umjesto na е7 onda Ьi praviln o Ьilo 1. Se5 + јег Ьi in a ce kralj pobjegao preko f8 i е7. Dvoj ni sah se naziva takav otkriveni sah kada i udarna fi gura napada na kralj a protivni ka. Dvostruki sah је potez ogro mne snage. Od dvostr ukog saha postoj i samo jedna moguca o brana, а to је pobjeci kralj em. Na dij agramu 97 na 1 . Se5 + cr57

ni moze odgovoriti 1 . . . . D g6 f zastititi se od saha, а и sluca j u 1. Sh6 + + potez Dg6 vise ni je mo guc i crni је pri n uden na Kf8 i li Kh8 . M oze se postaviti pitanj e kako da se и praks i ро stave takve pogodne pozicij e s otkrivenim ili dvoj nim s a hom . Poglectaj mo dij agra me 98 i 9 9 koj i se ne razlikuj u mn ogo o d pret h o dnih dij agrama. ...

pj eha zrtvom top a, kako Ьi na vukao crnog kralj a pod djelova nje otkrivenog saha. Navlacenje n ij e jedina mogucn ost za pripre mu otkrivenog saha . On se mo ze pripremiti i drugim takti ckim sredstvi ma.

Br. 98

Br. 100

UTJUZANOV-KONOVALOV (Kr asnodar 1950)

Bi ieli vu ё e i doЬiva (Mat

u

tri poteza)

Br. 99

Crni v uёe i doblva (Mat

u

tri poteza)

U ovoj pozicij i

Biieli vuёe i doblva (Mat

u

tri poteza)

Ako ih usporedimo mozemo ustanoviti da se и оЬа slucaj a desava to da Ьijeli dolazi do us58

Ьij eli svoj im poslj ednj im potezom Lf7-h5 po kusava sprij eciti prijetnj u mata. M edutim, taj pokusaj nije urodio plodom ј ег је crni imao vec una prijed pripremljenu komblnaciju koj a se bazira na dvostrukom sa Dg2 + ! ! h u. Slijedilo је 1. (Zavlacenje) 2. Kg2 : Sf4 + + 3. • . •

Kgl

SЬЗ mat.

Br. 101

damu crn1 Ј е odgovorio 1 Db4, ali na to se dogodilo nesto j os gore : 2. Lb5 + + ! Kd8 3. Те8 mat, ili 2. . . . Kf7 3. Le8 mat. Dajemo mogucnost samim ёitate lj i ma da se uvj ere da poslije 1 . Tel sto god odigra crn i guЬi da mu ili doblva mat . Analogni mat, ali и j ednoj slo zenoj f ormi sa navlacenj em kra lj a na verti kalu, Ьiо ј е ostvaren и partiji Reti-Tartakower . .

. • .

Br. 103 Biieli vuёe i doЬiva

RETI-TARTAKO\VER (Вес 1 9 1 0)

primj er onom pretho dnom. Zrtvovavsi damu bl j eli је odvukao kralj a pod udar : Ovo

је

slican

1. Dc7 : + ! t Кс7 : 2. Sd5 + + ! Кс8 3. S b 6 mat.

Svracamo paznj u citatelj u i na to da su poslije 2. Sd5 + + i Ьi ... jeli skakac i Ьijeli lovac Ьili pod udarom crnih figura, me d utim, on se n ije mogao time okoristiti . Otkriveni sah ро vertikali ta koder ј е vrl o opasan :


(Mat

Br. 102

u

tri poteza)

1. DdS + ! KdS : 2. Lg5 + + Ке8 3. Td8 mat ili 2. . . . Кс7 3. Ld8

mat.

А

А

А

I I I Crni vuёe, Ьiieli doЬiva

Poslj ednj i potez Ьijelog и ovoj pozicij i Ьiо је Tel , s prij e t njom da se osvoj i dama. Da Ьi spasio

Do sada smo analizirali takve primj ere gdj e se kao rezultat otkrivenog saha j avlj a mat kra lju protivnika ali, se to ne de sava uvijek. U mnogim slucaje vima stvar se zavrs ava osvaja nj em materij ala . 59

Br. 104

Br. 105



Poslij e 1. Те5 : ! De5 : 2. Db7 : + ! КЬ7 : 3. S c4 + Ь ijeli ostaj e s to

notezu, nego cak postize pred nost : 1. ТЬ7 : + Ка8 2. Tf7 : + Kd8 3. ТЬ7 + ! (Da Ь i se iznova postavila shema otkrivenog saha) 3 . . . . Ка8 4. Tg7 : + КЬ8 5. ТЬ7 + ! К а8 6. ТЬ 4 + !.

pom vise. Na kraj u ovog dj ela treba reci nekoliko rijeci i о tzv. »·mlinu-<-< . Na ovom dij agramu Ьij eli ne samo da post ize materij alnu rav-

POLUVEZIVANJE Poluvezanom nazivamo on u fi

Br. 106

guru ili pjesaka koj i ро bllo ko j oj linij i stiti neku drugu svoju figuru,

pj esaka ili neku

vaznu

tocku od napada protivnicke li nij ske

fi guгe.

Na

dij agramima

1 06-1 10 navode se primj eri po luvezan i l1 fi gura i pj esaka. U ovom p1"imj eru lovcem sa g5 pol uvezan је skakac na f 6 koj i brani damu 60

.


Br. 107

Br. 109


Biieli na potezu

Ovo ј е slican primj er - blj eli skakac је poluvezan crnim l ov cem sa g4.

Dij agram 1 1 0 pokazuj e primjer poluvezivanj a topa . B i j eli ovdj e gubl kvalitetu.

Br. 108

Br. 1 10

Bi ieli vuёe i doblva

Ovdj е ј е crni lovac pol uvezan ро sedmom redu na koj em se na lazi Ьij eli top, а Ьijelim topom s el је poluvezan crn i pj esak na е6 . Znaci crni lovac i pjesak brane svoj u damu. Ovaj slucaj takoder se o dnosi na pol uvezivanj e. Ovdje је po1 uvezan crni lovac koj i pokгiva tnatnu tocku d8.

Bijeli na potezu

Svaki sahist mora nauciti da za vrijeme i gre uoci sve poluve zane figure i pj esake kako и svo jem, tako i и protivnickom tabo ru. Poluvezana figura ili pjesak su oblcno potisnute i ogran icene и svom dj elovanj u. Ipak, za ra zliku od vezanih figura i pj esa ka (gledaj и dalj njem tekstu) one se mogu pomicati ро cijenu ma terij alnih gubltaka. Oclatle dola61

zi naziv ovog taktickog elementa

kojeg cemo dalje razmatrati.

Pogledaj mo j os jednom na di j agramu br. 1 07. Iako је skakac s fЗ poluvezan, igraj uci 1. Se5 : ! Ldl : '? (Bolje ј е 1 . . . de5 2. Dg4 :. i ako crni ostaje bez pj esaka) 2. Lf7 : + Ке7 3. Sd5 daj е mat. Bi jeli је efektn o zavrsio partij u и svoj u korist . .

Greska Ьi Ьila osvaj ati pjesa ka d5 na dij agramu br. 1 06, ako Ьi tu idej u bazirali na tome da ne moze skakac s f6 vuci zbog gubltka dame Poslije 1. cd5 ed5 2. Sd5 : ? umjesto osvaj anj a pje saka Ьijeli gubl figuru : 2 S d5 : ! з. Ld8 : LЬ4 + ! (Vrlo vazan me dup otez) 4. Dd2 Ld2 : + 5. Kd2 : .

•

• • •

Kd8 :.

Znaci, kad god se igra na po1 uvezi vanje treba pazlj ivo raz motriti posljedice naglog pomi canj a naoko nepokretne figure ili pjesaka . U protivnom slucaj u moze se desiti gruba pogreska .

Ip ak и ogromnom broj u sluca jeva poluvezane fi gure ili pjesa ci ne mogu se pomicati bez Ьilo kakvih ustupaka. One su isto ta ko kao i vezane figure krasan cilj za protivnicku ataku. Tako npr. lJ poziciji na dij agramu br. 1 08 Ьij eli osvaj a kvalitetu na stavkom 1. Se5 Tfd8 2. Sc6 ! Dd6 3. Sd8 : а и pozicij i na dij agra mu br. 1 09 Ьij eli osvaj a lovca poslij e 1. е4. ,

Pitanj a koje se odnose na po make poluvezanih figura i pje saka detaljno su razmotreni u poglavlju >>Otkriveni napad«. Sada prelazimo na analizu po zicij a koje su nastale iz partij a maj stora .

Br. 1 12

CIGORIN-B LACKBURNE (Lon don 1883)

Br. 111


Moie

li

Ь iieli igrati

1 . Те1 ?

U ovoj pozi cij i blj eli је sma trao da se top s ез ne moze po maknuti zbog gubltka dame ј odigrao ј е 1. Tel ?, n o poslij e 1. Та3 : + pala је nj egova dam a

• . .

62

.

Dobro ј е is koristio poluveziva nj e Cigorin и svoj oj partiji s B lackburneo m . 1. Ld5 ! (Bijeli ne samo da ј е napao poluvezanog lovca nego i prijeti matom и dva poteza. Crni је Ьiо prisiljen dati kvalitetu zbog toga j er ne ide 1 . . . . Lc2 : + , а Ьijela dama ј е branjena) 1. . . Tcl : + 2 . K cl : •

Del + 3. КЬ2 Ка7 (Zbog prij etnje

mata и dva poteza ne moze se uzeti Ьijeli top) 4. Td4 Lf5 5. Ь4

с5 6. Ьс5 d c5 7. ТМ Dd2 8. ТЬ7 + Ка6 9. Lb7 + Ка7 10. Lg 2 + Ка6 11. Lfl + с4 1 2. Lc4 : + . Crni pre

daje.

1 . . . . Da5 zbog 2. Lb2 itd) 2. Dd6 ! f6 (Ako Ьi crni nastavio 2 . . . . Se7 onda odlucuje 3 . Db4 : DЬ4 : 4 . ТЬ4 : Lfl : 5. ТЬВ + ) З. Tf cl Dd3

4. ТМ : g5 5. Td4 Db5 6. а4 DЬ7 7. Тс 7 DЫ + 8. Tdl. Crni pre

daj e.

Prije nego se povuce slijedeci potez treba ga uvijek pazlj ivo provj eriti s takticke tocke gledi sta da se ne Ьi previdjela Ьilo kakva kombln acij a protivnika. Treba primijetiti da se и sahu vrlo cesto susrecu dvojni udari, ve zivanj a i poluvezivanj a. Br. 114 GOTHILF-KISELJEV

(Moskva 1931) Polozaj dvij u figura iz jednog tabora na Ьilo koj oj otkrivenoj linij i cesto daje mogucnost da se stvori poluvezivanje. Br. 113 ALJEHIN-CHAJES

(Karlsbad 1 9 1 1 )

Moie l i cmi igrati

1.

•

.

.

SсЗ?

Crni је bez provj ere odigrao Sc3 s nadom da се ili raz 1. mij eni ti skakace i zatim napasti pj esaka d4 ili ga jednostavno osvoj iti s 2. . . . Se2 + . Ali Ьijeli је odgovori o, ne kao sto је oce kivao crn i Sd6, nego 2. Dd2 ! i crni је zbog poluvezivanj a izgu Ьio skakaca, Istina, realizaci j a postignute prednosti pokazala se vrlo slozenom, jer је crn i uspio za skakaca osvoj iti dva pj esaka. Td4 : 3. Dc3 : (N aravn o, ne 2 . Se2 + ) 3 3. D d4 : ? zbog 3 . • . •


Ovdj e bljeli postize pobj edu poslije : 1. ТЫ ! La6 (N е ide 1 . . . . Dc5 zbog dvoj nog udara 2. Tcl . Lose ј е isto tako 1 . . . Dc4 zbog 2. Da4 !, а takoder i .

.

.

. •

.

De5 : 4.

Sd2

.

.

. . •

Dd5 5 . Sc4.

63

I и konacni cama, bez obzira na pojednostavljenje pozicij e, cesto susrecemo poluvezivanje.

Br. 116

Br. 115


Bij eli doblva lovca ili skaka ca : 1. Tcl Ь6 2. d4 Ld4 : З. Тс8 : Za konacnu pobj edu bljeli mora samo prici pj esaku Ь6 k1·alj em i dati topa za lovca i pj esaka Ь6 ili organizirati napredovanje h -pj esaka. .


Poslije 1 Td4 ! crni top ve ze djelovanje dvij u bljelih figu ra i nema obrane od 2. . . . Lf8 s osvaj anjem lovca ili kvali tete. .

• . .

VEZIVANJ E Vezanom figurom se naziva ona figura koj a stiti svog kralj a od protivnicke linij ske figure. Na dij agramima od 1 1 7-1 21 navode se primj eri vezanih f igura i pje saka. Tako је na dij agramu 1 17 crnim lovcem Ь6 vezan blj eli pje sak n a f2. Svaki sahist mora nauciti da za vrij eme igre pazlj ivo uoci sve vezane f igure i pj esake kako kod sebe tako i и taboru protivnika. Treba, takoder, dobro zapamtiti da vezana figura ili pjes ak ne mogu blti zastitnici Ьilo koje druge f i gu r e i l i pjes a ka osim 64

Br. 117


kralj a. Jedino и slu c aj u kada fi gura ili pj esak obj avlj uj e sah i пalazi se pri tom pod udarom s a m o g kl'alj a. Zbog toga na di j agгamu 1 1 7 crni moze slobodno igгati 1. . Dg3 : ! i ne treba se boj ati Ьijelog pjesaka na f2. Zbog prij etnje mata Ьijeli mora odgo vori ti 2. Lf3, na sto slij edi 2 Lf3 : i Ьijeli se ne moze spasiti. Sada је i pj esak s g2 vezan cr nom damom. . •

.

g7, na dij agrюnu 1 1 9 crni m topom n a h2 vezan ј е Ьijeli p j e sak na с 2 . na dij agramu 12 0 Ьi -

na

Br. 120

• • •

Br. 1 18

Crni vuёe, Ьiieli doblva

Bi ieli vuёe i dobiva

jelim topom s el vezana је crna dama. Na dij agramu 1 2 1 Ьijelom d amom vezan је lovac crnog na polj u е7. Br. 121 SMISLOV-ALATORCEV (Moskva 1946)

Na dij agramu 1 1 8, pri potezu Ьij elog, treba igrati 1. Sh6 + zbo g toga sto ne ide 1. gh6 i kao rezultat toga pada crn a dama . • • •

Na dij agramu 1 1 8 Ьijelom da mom s g4 vezan је crni !Jjesak Br. 119

Crni

Crni vuёe i doblva

па

potezu

I z istoga razloga na dij agramu 1 19 crni moze uzeti topom Ьije log skaka c a na dЗ. Sva su dj elovanj a vezanih fi gura i pj es aka gotovo sasvim pa r alizirana. Npr. na dij agramu 1 20 crna dama је vezana blj elim to pom s el i zbog toga se moze pomicati samo ро e-lin iji. 65

Sad se mozemo okгen uti malo slozenij im primj erima. U partij i Ьij eli је Makogonov- C eh over svoj im poslj ednj im potezom po sao kгalj em s gl na f2. Br. 122 MAKOGONOV-CEHOVER (Tb l li s i 1 937)

ti·eba vise nikakvih гazj asnjenj a. Vezane figure i pj esaci su o snova za provo d enj e raznih tak ti ckih operacij a jednostavnih ј slozenih. Tako np1·. vezivanj e ce sto prethodi takti ckom elementu zavlacenj a. U ovoj dvosjekloj pozicij i crni гj esava ishod borbe pomocu 1 . . ТЫ + ! 2. К Ы : Dg5 :. Kako postici pobj edu и slij ede cem primj eru ?

.

•

Br. 124


Plan ј е j asan - zeli kralj a prevesti na damino krilo i sa mim tim Ьi izbavio svoj u damu od prij etnj i N о p ravilna misao Ьij elog trebala је tocn u formu. Trebalo је igrati 1 . Kfl. Crni је iskoristio gresku protivnika na Tf8 ! 2. Td8 slij edeci nacin : 1 (Protuvezivanj e) 2. Dh 4 + ! interesantan potez cij a (Vrlo snaga је и gore navedenim svoj stvima vezanih figura) . Dalje ne .

•

• • •

• • •

Br. 123

Crni vuёe i doЬiva 66


Izmj ena 1 . Td8 : + Dd8 : 2. Lc7 : + Dc7 : nista ne daj e, ali 1. Lc7 : + Dc7 : 2. TdS : + dovodi do pobj ede. Moze se pomisliti, da u ko nacn icama vezivanj e nije j ako primjenj ivo, ali to nije tako ! Br. 125


U ovoj poziciji upravo zahva l j uj u ci vezivanj u lovac postize гemi protiv dva topa : 1. Кс4 i Kd6 ako sada crni nastavi 1. onda kralj prekriva zastitu topa na d5 i nakon 2. Ld5 : nastaje teoгetski remi . Nista ne daje 1 . . . . Td7 zbog 2 . Lf3 Td6 3 . Le4 itd. Jednom rj ecju, cгni se ne moze osloboditi vezivanj a. Vezivanj e se cesto susrece и ve zi sa drugim taktickim elemen • • •

tima.

cenj а topa) 2. .

Те5 : 3. d4 Sd7 4. de5 + Se5 : 5. Lf4 i zbog neiz • •

bj ezne iznudice crni guЫ jol skakaca. lnteresantan sl ucaj desio se partiji Ragozin-B olesl avski :

1

и

Br. 127

RAGOZIN-BOLESLA VSKI (Moskva 1945)

Br. 126

Moie li crni igrati


• • •

Kf7?

U zelj i da zadrzi slobodnog pje saka crni је povukao »prirodni� potez 1. Kf7 (lspravno ј е 1 . . . . ТЬ8 s vj eroj atnim remi1jem) 2. e8D + ! (S idej om da se navuce Ке8 : kralj pod vezivanj e) 2. З. La4 i crni је predao. • • •

1. Tel Kd6 (Na 1 . . Sd7 sli j edi 2 . d4 Kf6 3. de5 + Se5 : 4 . Le5 : + i td) 2. Те5 : ! (Zbog navla.

1•

.

• • •

NAVLA�ENJ E Kod provodenj a taktickih operaoi j a vise puta treba navuci fi guru ili pjesaka protivnika na Ьilo koje polj e. Тај takticki ele ment сето nazivati navlacenje. On se izuzetn o cesto susrece i

vec smo ga susretali и proslim poglavlj ima. N avlacenje figure ili pjesaka slij edi uvijek nekakav zamisljeni cilj - mat, dvoj nj udar, veziva nje, vjecni sah, pat itd. 67

Br. 128

Br. 130

Biieli vuce i doЬiva ( M at u ceti r i poteza)

Bijeli vuёe i doЬiva (M at

u

dva poteza)

.� ij eli momentalno doblva po sl1J e 1. Tes + ! ! (Zr t va sa ciljem da se navuce kralj ) 1. Ке8 : 2. De7 mat. • • .

Br. 129

та mat : 1. Lh7 + ! K h 8 2. Lg6 + Kg8 3. Dh7 + Kf8 4. Df7 : mat. Тај se slucaj navl acenj a kralj a cesto susrece и praksi. Mnogo koristi сето imati ako pazlj ivo razmotrimo slij edecu iz vanrednu studij u : Br. 1 31

L. KUBBEL

Bi ieli vuёe i doЬiva

U ovom primjeru do pobjede dovodi 1. Lf6 + ! Kf6 : (Svi drugi odgovori vode do gubltka dame) 2. Df8 mat. Navlacenje neprij atelj skog kra lj a moze Ьiti izvedeno i be z zrtava ! Bijeli sa sahovima navlaci cr nog kralj a i istovremen o pripre68

Bijeli vuёe i doblva

Bijeli pomocu navlacen j a kra lj a usp ij eva doblti partiju bez ob zira na materij alne gubl tke ! 1. Se3 + ! Kg 3 (Do mata vodi 1 . . Kh2 2. Df2 + itd) 2. D g4 + Kf2 3. Df4 + К е2 (Ili 3. . . Kel ali ne 3. . . . Kgl zbog 4. Df 1 + i ma.

.

,

.

t om и

slij edecem potezu) 4. Dfl + Kd2 (Ne smije se uzeti skakac zbog gubltka dame) 5. Ddl + К ез 6. Dc2 + К М (6 . . Kd4 7. Sf5 + ) 7. Db2 + SЬЗ (lnace је mat и dva poteza nakon 8. Sc4 + ) . Nastala је pozicij a koj u vidimo na dij agramu 1 3 2. .

.

Br. 132

L. KUBBEL

Sada cemo razmotriti niz pri mjera navlacenj a figura sa ciljem dvoj nog udara : U ovoj zna caj noj partij i crni ј е doblo poslij e : 1. g5 + ! 2. Kg5 : (Na 2. Ке5 : slij edi 2 Dc3 mat) 2. Sf7 + (Dvoj ni udar) , јег је lovac na d5 polu vezan . N avlacenje i dvoj ni udar ilu strira Rinckova studij a : • • •

.

.

.

•

• • •

Br. 134 G. RINCK, 1903


Sta ј е blj eli postigao tim du gotraj nim navlacenjem kralja na damin o krilo ? 8. Dаз + ! ! (Poslj e dnje, odlucuj uce navlacenje cr nog kralj a) 8. КаЗ : 9. Sc2 mat. • • •

Br. 133

Em. LASKER-TARRASCH (Мес 1 908)


Bijeli ј е uspio osvoj iti damu :

1. Та8 1 Da2 (Jedinstveni p otez.

Poslij е svih drugih poteza dama strada zbog dvoj nog udara ili vezi vanj а) 2. Та4 : 1 Dg8 3. Та8 ! Dh7 4. Lg6 ! (То је posljednje Dg 6 : 5. Та6 + . navlacenje) 4 •

Crni vuёe i doblva

• • •

U ovoj znamenitoj studij i na vlacenje i dvojni udar se harmo nicno ispreplicu s idej om mata. 69

Br. 135

V . i М. PLATOV, 1909

Crni ima pjesaka manje i cini se da mu је poraz neminovan. Medutim, и pomoc dolazi navla cenje s dvoj nim udarom i odvla cenjem (gledaj и dalj nj em tek Т а4 + ! 2. Ка4 : (Ako stu) : 1. Ьi slijedilo 2. КЬЗ, onda odlucu j е 2. . . . D а 7 i 3. . . . Та 3 + ) 2 . Sb6 + 3. ТЬ6 : DcS :. U dalj nj em toku partij e crni је postigao remi proganj aj uci Ьijel og kгalj a da mom. "

• •

•

• •


1. Lf6 d4 2. Se2 ! (Jedino. Na 2.

Sf3 alD 3. Ld4 : + Dd4 : 4. Sd4 : K1d4 : 5. Kg4 КdЗ : 6. Kg5 Ке4 7. Kh6 Kf5 8. Kh7 Kf6 i Ьijeli ne alD 3. Scl 1 moze doblti) 2. (S neocekivano m prijetnj om mata и j ednom potezu) 3 Da5 (Ne spasava 3. . . . h6 zbo g 4. Le5 ! ili zbog 4. Sb3 + ) 4. 3. . . . Kd2 Ld4 : + ! (Zavlacenje pod dvoj ni Kd4 : 5. Sb3 + i Ьi udar) 4 jeli doЬiva. Interesantnu komblnacij u pro veo је velemajstor B oleslavski : " • •

•

.

• • .

Navlacenj e и vezi s drllgim komЬinatornim elementima i i dej ama razmatra s e и odgova raj ucim poglavlj ima. Sada cemo, da Ьi upotpunili sliku, pokazati nekoliko primjera : Br. 137

RATNER-POKORNY (Moskva 1946)

• . •

Br. 136

FLOHR-BOLESLAVSKI (Stockholm 1948) Biieli vuёe i doЬiva

Crni na potezu 70

Jedn ostavno i lako ј е doblo Ratner ovu partij u : 1. Lb2 ! Dg6 (U slucaj u 1 . . . . Db2 : onda po mocu odvlacenj а 2. Th6 : + Ьijeli osvaj a damu, а na 1. . . . De7 slij ed1 2. Th6 : mat) 2. Lh5 Dh7 3. Le8 : Те8 : i dalje se sve svodi na realizaciju postignute pred nosti.

! ! (J os j edno na vlacenj e, ali ovaj puta dame . Isto vremen o se unistava crni pjesak) 5. D d6 : pat. Izvanredna stu dij a.

Br. 1 3 8

dl D

5.

Td6 : +

• • •

Br.

140

BORISENKO-MEZEN J EV ( Kijev 1950)


U ovom primj eru Ьij eli doblva navlaceci crnu d amt1 pod otkri veni n apad : 1. Те7 ! De7 : 2. Db4. Da ne Ьi doblo mat crni mora dati damu. Br. 1 3 9


V. i М. PLATOV

Krasno ј е mogao doblti Meze nj ev Borisenka. 1 f2 ! (U par tij i је Ьilo odigrano 1. . . . Ке4 p oslij e cega su se protivnici su glasili na remi) 2. Tg7 LЫ ! (Lo va c se zrtvuj e da Ьi se kralj a zavuklo na prvi red i tako se d оЫо vrlo vaz an tempo) 3. КЫ : (Ili 3. Tf7 + Lf5 sa slij edecim i zvlacenj em dame) 3. flD + . •

• • •

• • •

Br. 141

V. C EHOVER Biieli vuёe i remizira

U ovoj pozicij i rezultat se mo ze postici j edino navlacenj em : 1. Th 3 + ! (Crni se kralj navlaci sa sahovima n a f-lini j u ili na 6. red) 1. Kg7 2. Tg3 + K h 6 (Ako crni nastavi 2. . . . Kf6 onda slij edi 3. Td3 ! Lf3 + ? ? 4. Tf3 : + sa slijedecim 5. Td3 ili ako crn i na stavi 2 . . . . Kh7 slij edi 3 . Th3 + i crn i kralj ј е p rinu d en stati na 6. red) 3. Td3 (Sada је taj potez • • •

pravovre men) 3 . . . . Lf3 +

4.

Ка7


71

U pozici j i na dij agramu Ьijeli mora doblti zahvalj uj uci svoj oj (udaljeni pozicionoj predn osti slobodnj ak i na drugom krilu je dan pj esak zadrzava dva protiv nicka pj esaka) . Bijelom је samo vazno pobolj sati pozicij u svog kralj a. Medutim, ne treba zabo raviti ni prij etnj и 1 . . . . f5 2 . gf5 g4 i dame se и tom slucaj u na istovre meno. poj avlj uj u ploci Zbog toga treba igrati : 1. а5 ! Кс5 2. КЬ2 f5 ! (Na 2 . . . . КЬ5 3.

К с З Ка5 : 4 . Kd4 К Ь 5 5 . К е 4 К с6 6. Kf5 Kd7 7 . Kf6 : Ке3 8 . K g5 :

Kf7 9. Kh6) 3. gf5 g4 4. f6 ! (Po j avlj uj e se prijetnj a da pjesak Kd6 ude и damu sa sahom) 4 •

• • •

5. а6 g3 6. f7 Ке7 7. а7 g2 8. f8D + (N avlaci kralj a na 8. red) 8. Kf8 : 9. aSD + i Ьij eli doblva. lli Kd5 2. КЬ2 f 5 3. gf5 g4 4. 1. а6 (Opet se postavlj а prijetnj а • • •

• • •

da Ьiј ela dama izade sa sahom) �•

К с6

5. f6 g3 6. а7 Kd7 7. f7 g2 8. a8D + i 9. f8D + . Poste • • •

pen o napredovanj e dva pjesaka,

korak ро korak, prvo је Ьilo pri kazano и dij agramu br. 5 2. (N. Grigorj ev) .

ODVLA�ENJ E Takticki element odvlacenja provodi se и onom slucaj u kada је p ot rebn o odvuci jednu od ak tivnih figura s vaznog djela bor benih djelovanj a. Као rezultat odvlacenj a oblcno se des ava to da је narusena о bran a, sto do vodi do momentalne katastrofe ili do materij alnih gubltaka. Odvla cenj e је vr l o vazan element koj i se susrece vrlo cest o. On se pri mijenjuje ne samo za vrijeme napad а na kralj а, nego i kod napada na druge obj ekte .

U ovom primjeru crni gubl da mu poslije 1. Th8 + Kh8 : 2. Df7 :. Br. 143

MORPHY-konzultanti (Pariz 1 8 59)

Br. 142

Biieli v u ёe i doЬiva

U ovoj poziciji Morphy је po Ь ijedio primij enivsi odvlacenje : 1. Ld7 : + Sd7 : 2. DbS + ! (Zbog Sb8 : з. odvlacenj a skakaca) 2 Td8 mat. N а isti nacin postize se i po bj eda и pozicij i na slij edecem dij agramu : •

Biieli v u ёe i doЬiva 72

• • •

stranj ivanj a obrane (gled aj da lj e) , gdje se pj esak ili figura koj a brani, krace recen o zastitn ik, ne odvlaci, nego se unistava. Ка о dobar primjer za to moze nam posluziti slij edeci primj er :

Br. 14!

Br. 146

C EHOVER-SOKOLJSKI (Lenj ingrad 1946)


(Da Ьi se odvukla dama od obrane tocke g5) 1 Dc8 : (Ili 1 . . . . Dd2 : 2. Те8 : mat) 2. Dg5 + Kf8 З. Dg7 mat. 1.

Тс8 !

•

• • •

Br. 145 Crni vuёe i doblva

Napad crnog је dostigao kul minacij u, ali kako nakon svega toga doЬiti ? Crni је obratio paz nju na kriticnu tocku f2, koj a је branj ena kraljem i damom. Ako se odvuce dama, onda Ьijeli do Ьiva mat. Zbog toga је crni · odi· · · е1 i· зе pr1Lа6 " i· ь IJ grao : 1 silj en na momentalnu kapitula cij u. Ovdje је crn i doblo odvlaceci damu pomocu vezivanj a. Као sto сето и daljnjem toku vidj eti. odvlacenje i vezivanje se susrecu vrl o cesto. •

Crni vuёe 1 doblva

(Zrtvom kvali tete top se odvlaci od obrane lovca 1.

Ы)

•

•

.

Tf2 : !

2. Tf2 :

DЫ : + 3.

Tfl

Ld4 + !

(Ovaj sah iznuduje odvlacen je kralj а) 4. КЫ Dfl : mat. Znaci, odvletcenje se primij e nj uj e onda, kada је potrebno pris iliti j ednu od figura ili pje �aka protivnika da ode, da Ьi se zatim nanio odlucuj uci udarac. Samim time se odvlacenj e raz likuje od srodn og elementa - od-

• • •

.

•

Slijedeci primj er је uzet iz va rij anata partije Tolus-Smislov" Ova pozicij a mogla је nastati и slucaj u da ј е cгni pogrije§io. U stvari crni је igrao drugacije ј partija ј е zavrsena remij em. Bi73

Br. 1 4 7

Br. 149

TOLUS-SMISLOV (Moskva 1950)

Biieli vuёe i doЬiva Biieli vuёe i doЬiva

j eli daje mat и dv a poteza : 1. Tg8 + ! (Da Ьi odvukao topa) 1. Tg8 : 2. Sf7 mat .

• • •

ovoj poziciji Ьijeli poslije 1. Df5 ! s prij etnj om mata iznuduje 1 . . . . g6, s odstranj ivanjem za stite tocke f6 i kao rezultat toga ostaj e s l o vce m v i se . U

Odvlacenje figura i pj esaka protivnika postize se na razne na c i n e , а n e samo pomocu zrtava.

Br. 150

TRIFUNOVIC-RAGOZIN (Mos kva 194 7)

Br. 148

Cmi vuёe i doЬiva Biieli vuёe i doЬiva

U ovoj pozicij i Ьijeli doblva poslij e 1. f6 , sto ne samo da stva ra uporiste na f6, koj e је neopho dno za odlucujuci napad, nego i odstranj uj e, zbog iznudenog 1 ' . . . g6, zasti tu tocke h6. D alje s l i jed i 2. Dh6 i 3. Dg 7 m a t . 74

U part i j i Trifunovic-Ragozin crni је odvukao topa napavsi ga с5 ! 2. Tg4 (Jos pj esakom : 1 j edno, ova'j put odlucll'j uce odvl'a cenj e s istovremeni1m oslobada Те2 : ! i Ь i j el i njem polj a) 2 ј е p r eda o Na 3. De2 : slijedi 3. . . DсЗ + 4. Dc2 Dc2 : mat. •

• • •

•

.

.

• • •

Br. 1 5 1

Br. 153

CEHOVER-KASPARJ AN (Erevan 1 936)

Mofe li crni igroti

�Щeli vuёe i doЬiva

Bijeli је ·O dvukao crnu od. obrane skakaca pomocu t�� е . таta : 1. h5 ! Dh5 : � lIJed1 2. Dh8 mat) 2. De6 : Је us koro predao.

damu prije (lnace i c rni

Br. 152

FLOH R-KOTOV (Piarnu 1 947)

1.

•

•

•

De7?

Gruba greska ы Ьila 1 De7 ? ?, jer Ьi na to slij ect · i . 2· Tg7 : + (Odvlacenje) s dob t o � dame . . . P�avilno је 1. . Ке8 i ako b1Jeli nastavi 2. Tel onda 2 : ТfЗ : + ! (Odvlacenje) з КfЗ Del : 4. Dg7 : s remijem. C esto . se susrecu odvlacenj a s _ vez1vanJem.

;�

• •

•

• • •

•

Br. 154

Bi ieli vuёe i doЬiva Biieli vuёe i doblva

F!ohr је osvoj io kvalitetu po mocu 1. Lg5 ! jer је lovac napao na damu i topa, а njega se ne " uzeti . moze 1 P_?gl�daj mo sada primjere od v acenJ а и konacnicama :

?а. . b1J ll

Ьi proveo pjesaka u dam u � . odvlaci lovca : 1. Ld3 ! i crn1 ] е P 1:isiljen na predaj u jer asava 1 Kf6 zbog 2. 5 t Odvlace ? je se cesto poj avlj uj e и topovsk1m konacnicama.

[� �� :

.

• . •

75

Br. 157

Br. 155

Em. LASKER

Crni vuёe i doЬiva Biieli vuёe i do Ьiva

ТЬ5 ! (Odvlacenje s vezi vanj em) 2. ТЬ5 : dlD + 3. КЬ4 1.

• • •

(Ako bljeli igra 3. Kh6 Dhl + 4. Th5 Dg2 dovodi do mata) З.

• • .

Del + 4. КЬ5 De2 + . Br. 156 А. TROICKI

1. КЬ8 ! ТЬ2 + 2. Ка8 Тс2 3. Tf6 + Ка5 4. КЬ7 ТЬ2 + 5. Ка7 Тс2 6. Tf5 + Ка4 (Ni ranij e ni

s ada crni kralj n ije mogao stati na b-liniju zbog КЬ7 ili КЬ8)

1. КЬ7 ть2 + 8. Ка6 Тс2 9. Tf4 + К а3 10. КЬ6 (S prijetnj om 11.

Tf2 :) 10

ТЬ2 + 11. Ка5 Те2 12. ТfЗ + Ка2 13. Tf2 : ! (То је odvlacenje s vezivanjem) 13 Tf2 : 14. cSD i bljeli doblva. .

• • •

• • • •

Kod lose pozicije kralja u kutu odvlacenj e moze Ьiti po�etak matne komblnacije. Br. 158


U ovoj studij i Troickog bljeli doblva koristeci se idej om od vlacenja. 1 . h7 Th2 2. Tf l + Кс2 3. Tf2 + Tf2 : 4. h8D ili 1 . h7 Td8 2. Тс6 + Kd2 3. Td6 + Td6 : 4. h8D. Na istoj idej i zasn iva se studij a Ет. Laskera. 76


Ovdj e Ьij eli daj e mat и dva pote z a : 1. Da6 : + ! Ьа6 2. Ld5 mat. K atkada se zahvalj uj u ci odvla cenj u doblva samo j edan tempo, ali se on moze pokazati kao od1 ucuj uci . s te to cke gledista vrlo је interesantn a studij a Centl1гi n ij a : Br.

159

L. CENTURINI,

1 3 -17

tako rusi z amisao Ьijelog. Ipak cгni nij e и stanj ll izbj eci poraz :

1 . Lg5 КЬ5 2. Le3 Ка6

3.

Lc5 !

(Sada је crni prisi lj en vuci lov cem) 3. Lf4 4. Le7 1 (S prije tnj om Le7-d8-c7, sto prinuduje crn og kralj a na vracanj e na с6) • • •

4.

КЬ5 5. Ld8

• . •

К с6 6. Lg5 !

(S ovim odvlace c im potezom d o Ьiva se neoph odan tempo) 6

• • • •

Le5 Lb8

( Ovo

7.

LеЗ

Ld4

је

Lg3

8.

La 7

Le5

9.

1 0. Lh2 La7 11. Lgl !

poslj ednj e

1 1. . . . Lgl : 12. bSD ЬiYa.

Br.

odvlacenj e) i h-ijeli d o

160

Biieli v uёe i dobiva

Plan dobltka је ovdje dovolj no j asan. Bij eli igra manevar s Ld8-g5-e3-a7-b8, istiskuj uci cr nog lovca s duge dij agonale. Medutim, tom planu se moze su protstaviti crni kralj , koj i se pra vovremeno р геЬа с uје n a а6 ј

Bi ieli vuёe i doЬiva (Mat

u

dva poteza)

1. Т с 8 + ! S c8 :

2. Sf7

mat.

ODSTRANJ IVANJE OBRAN E Takticki element - odstranji vanje obrane primijenj uje se u onim slucaj evima kada је nuzno pojedinu tocku и pozicij i pгo ti vnika lisi ti podrs ke. Radi se о likvidacij i ili odstranj ivanj u ob rane pojedinih karika protivn i -

cke pozi cije. Odatle s e taj ele ment tako i naziva. U ovoj pozicij i Ufimcev је za mislio plan s ko r istenjem kriti c nih tocaka g7, h6 i hЗ. Slij edilo 77

Br.

161

UFIMCEV-T AJMANOV (Lenj ingrad 1949)

U

K oj i је ovdj e naj bolj i p otez ? p a eti j i ј е slij edilo 1. . . . Tg2 : !

s a ciljem da se odstrani zastita kгi ti cne tocke fЗ. Bi j eli је Ьiо prisilj en n a mater ij alne gubltke zb og silne prij etnje 2 . . . SfЗ + i osvaj anj em da me . .

N а toj

osnovi crn i ј е Ll slijede cem primj eru lako dosao do po bj ede : Br. 163


(Sa ciljem da se od strani zastita pj esaka h6 i pri premi dvoj ni u dar) 1 Kg7 : 2. ТЬ4 (Crni ne moze spasiti lovca jer mu pгijeti mat) 2 Db6 З. је 1. Lg7 :

•

• . •

•

• • •

ТЬЗ : Ь5 4. Те7 Тс8 5. De2 Tdc5 6. ТЬ5 : Tcl + 7. K g2 Dc6 + 8. Kh3 Tf8 i sada naj jednostavnije od svega је 9. Dg4 + Dg6 (Inace slij edi 1 0. Dg5 mat) 10. Dd4 : + Df6 11. Tg5 + .

Pred nama ј е j os jedna inte resantna pozicij a :

Crni vuёe i doblva

1

•

Lel :

• • •

ТЬ2 : ! 2. ТЬ2 : Lc3 : 3. Dcl

itd.

Br. 164

BOTVINIK-C EHOVER (Moskva 1 935)

Br. 162

Bijeli vuёe i doblva Ј edina

Crni vuёe i doЬiva 78

figura koj a brani crnog kralj а ј е skakac. Poslije likvida-

cij e skakaca Ьij eli odstra n j uje zastitu tocke h7 . 1. Tf6 : ! Lf6 : (Na 1 . . . . gf6 slijedi mat и dva po teza) 2. Dh7 + Kf8 3. Tel ! (Na taj nacin је odrezan kralj u put, tj . o d s tu p nica) 3 Le5 4. D h8 + Ке7 5 . Dg7 : + Kd6 6. De5 : + Kd7 •

• . .

7. Df5 + К с6 8. d5 + Кс5 9. Lаз + К с 4 : 10. De4 + К с3 11. LЬ4 +

Slicna ро idej i ј е po z i cij a na dij agramu br. 165, koj a se cesto p oj avlj uj e и konacnicama. Bij eli mora igra ti 1. Tcl Kd5 2. Тс4 : ТfЗ : + 3. Kf3 : К с4 : 4. Ке4 s r em i j em. Br . 166

К Ь2 1 2. DЫ mat.

Br. 165


Bijeli doblva odstranivsi obra nu crnog skakaca. 1. Те 5 : fe5 2. Td6 : i crni ј е predao.


PREKRIVANJ E Medu taktickim idej ama vidno mj esto zauzima prekrivanje. 0vaj element se primijenj uje ta da kad treba bilo koj u tocku na Бahovskoj ploci odrezati od linij skih figura protivnika koj e је u tom momentu zasticuj u. Oblcno se takticka operacij a prekrivanj a izvodi sa zrtvom figure ili pje saka sa oiljem da se prekine odn. prekrije dj elovanje linijskih figura. Pogledaj mo zavrsetak partij e Ki rilov-Vatni kov. Ovdj e crna dama brani crnog od prij etnj e Ьijelog 1 . Lg8 + . Kako da se сгnа dama makne od zast ite tocke g8 ? Odvlacenje ili

Br. 167

KIRILOV-VATNIKOV (Vilnus 1 949)


odstranj ivanje obrane ovdj e nije moguce. J edino ig 1' aj uci 1. Те8 ! ! Ьijeli moze p ostici uspj eh. Npr. : De8 : (N а 1 . . . . Le8 : sli j edi 2. Lg8 mat) 2. Le8 : LeS : 3. De6 La4 (Ili 3 . . . . Lg6 : 4. hg6 + Kh8 5 . De8 + Lf 8 6 . Df 8 : mat) 4. Df5 : ТЬ8 (N а 4. . . . ЬЗ slij edi 5. Se7 + Kh8 6. Df8 + sa slij e 1.

• • •

takoder vodilo 2. De7 : DhЗ + 3 Tg2 fЗ itd. C esto se moze susresti prekгi vanj e и vez i sa losom z ast itom posljednj eg re da. Br.

169

ZUBAREV-ROMANOVSKI (Moskva 1 920)

decim 7. Dg8 mat . Pomocu po teza 5. Se7 + »prekriva<-< se ob rana polj а f8) 5. Se5 + Kg8 6. De6 + Kh7 7. Dd 6 : itd. Razmo trivsi sve te varij ante Vatnikov se pos lij e 1 . Те8 predao. Isto tako ј е zavrs i la partij a iz medu Zuravlj eva i Borisenka : Br. 168

ZURAVLJEV-BORISENKO (Moskva 1949)


U ovoj partij i је slij edilo 1 . Tel + ! 2. Sel : Dfl + 3. Kh2 Le5 + 4. g3 Dh3 : + 5. Kgl Ld4 + 6. Tf2 Dg3 : + 7. Sg2 Lf2 : + i Ьi . • •

j eli ј е predao . Zrtva topa 1 . . . . Tel + odvukla ј е skakaca i do zvolila prekrivanj e vazne tocke fl .

Br.

1 70

RETI-BOGOLJUBOV (New York 1 924) Crni vuёe i doЬiva

Crni Ьi mogao brzo doblti po mocu 1 . . . . fЗ, ali pomicanj u pjesaka smeta Ьij ela dama koj a cuva tocku fЗ. Odvu c i ili od strani ti damu nij e moguce i zbog toga treba p ribj eci prekrivanj u. Slij edilo ј е 1 dЗ ! 2. LdЗ : fЗ 3. Те3 (Ili 3. De7 : Dh3 + 4. Kgl . Dhl + 4. Tgl Dhl mat) 3. Dgl : + i Ьijeli ј е predao zbog neizbj eznog mata (5. Kgl : Tdg8 + 6. Kfl Thl mat) . Do poraza је .

• • •

• •

80


K rasno ј е doblo Reti B ogolj u b ova и vaznoj pa rtij i na pozna tom supeг- turnirн и N ew Y o r ku 1 924 : 1. Tfl ! Td8 (Druga obrana Ьi mogla Ьiti 1 . . De7, ali tada Ы odlucivalo 2. Lf7 + Kh8 3. L d5 ! - p rekrivanj e i otkrivanje te otkri veni na p ad - 3. . . . Df6 . Dd8 onda 4 . D c8 itd . , а ako 1 2. Df7 + Kh8 3. Df8 : + Df8 : 4 . Tf8 mat) 2. Lf7 + Kh8 3 . Le8 ! ! ( Efektn a z r tva sa c i l j em p rekri vanj a) i crn i је predao. U vezi s tim ј е velem tij stor Ragozin p roveo got ovo istu kom Ь i n acij u, i stina u n e s t o drugaci j i m okoln ostima : .

Br. 172 LIPNI CK I-S O K O LJS K I

(Ode s a 1 949)

.

.

.

.


Br. 171 RAG O Z I N-T AJMANOV

(Le nj in grad 1 945)

dutim, dalj nj i tok p ar t ij e p oka zuj e da Ьij eli moze forsirano os voj'i ti kvali t etu koristeci niz tak tickih elemenata. 1. Sd8 ! (Sa ci-

lj em da se prekrij e zastita topa na а8 i da se odv u c e dam a s p o De7 ( Los e ј е 1 . . . . lja Ь7) 1 Td8 : zbog 2. Тс7, а na 1 . . . Dd5 slij edi 2. Tfdl) 2. De4 !. O r i gi nalno ! Prekгivanje moze Ьiti samo je dna od varij anti Ьilo kakve slo zeпe komblnacij e •

. . •

.

.

Br. 1 73 C I G O RIN-SCHOW A LTER


(Вес 18 98)

1 . Se4 ! (Vazn o prevodenj e ska kaca, bez koj eg је komblnacij a blj elog nezamisliva . Pr i j ev re meno Ы Ьilo odmah 1 . Df7 : + Kh8 2. Df6 + Kg8 3. D e 6 + Kh8 itd) 1. Lf8 2. Df7 : + Kh8 3. Sf6 ! . Lg7 4. Se8 ! ( N e samo da prij eti 5. Dg7 : mat n e go i prekriva polje f8 s p r i j e tnj om 5. Df8 + Lf8 : 6. Tf8 mat) . Zbog toga se ј е crni predao. Cini se da za crnog ne:ma ni kakvih opasnosti na vidiku . Ме-


• •

81

Ovdj e odlucuje, kao sto se de silo i и partij i, 1. f6 + ! ! za oslo badanj e polj a f5 i napada na skakaca g4, zatim za napad na kralj a i djelomicno zbog prekri vanja obrane lovca na е7, ako Ьi crni odgovorio 1. . . . Tf6 :. Po Kf6 : Ьijeli је bez slije 1. muke postigao p objedu igraj uci 2. Df5 + Kg7 3. Tg4 : + , ј ег tu ne pomaze 3. Dg4 : + 4. Dg4 : + Tg6 z bog 5. Tg8 + ! Kg8 : 6. Dg6 : + itd.

Br. 175

FRIEDSTEIN-ARON JIN (Moskva 1944)

• • •

• • •

Br. 174

BOLESLA VSKI-DUS -HOTIMIRSKI (Moskva 1 942)


Ovdje Ьijeli moze dobl ti poslije 1. а7 Da2 (Ili 1 . . . . De4 + 2. Kh2) 2. Lb5 + Ке7 3. La4 ri Ьijeli pje sak prolazi и damu . Br. 176


Bij eli dominira na tocki g7 (tri napada prema dvij e obrane) i zbog toga Ьi mogao odmah uzeti crnog pjesaka. N о, znatno ј е ј а се, kako ј е odigrao velemaj stor Boleslavski, 1. Sde7 ! povezuj uct j edni m potezom dvije takticke ideje - prekrivanje tocke g7 i otkri veni napad na tocku е6. Crni је Ьiо pгisiljen na predaj u. Prekrivanje moze Ьiti prove deno i pomocu j ednostavne ideje da se Ьilo koj a figura ili pj esak postavi na vertikalu ili dij ago nalu sa cilj e m da se ogranici ak tivn ost figure protivnika. 82

Moie li Ьiieli igrati

1.

Dd6 :?

Greska Ьi Ьila uzeti pjesaka na d6, jer na to crni odgovara 1. SdЗ + ! (Zrtva za prekrivanje tocke d6) , s osvaj anjem kvali tete (istina za dva pj esaka) . Prekrivanje se susrece i и otva ranj u i и konacni ci. Pogledaj mo teoretsku poziciju na Ov"om dij agramu. Ona se ро-

• • •

Br.

4 Тав 4 + 6. КgЗ таз + 7 . Kf2 Та2+ . ке з таз + 9·в Кте4в Та4 + а + 12. 10. К е 5 Та5 + 1 1 . К � Kd7 та 7 + 1 3. Sc7 I bljeli doЬiva. .. . . . Nesto Је Је dnostavш · a stud1]B

1 77

Kg

з

Lazara :

1 79

Br.

F. LAZAR

- �

Bijeli vuce ' doЬiva "

•

. и Sicilijan skoз. obran1 javlj uзe . predno�t oslije L Bijeli I? ost �"е Lb 5 + з еr I� nuduje Љ 1Р· : · g Sd7 s P rekri van J· ет obran e I ub l Sc6 tkom 8 kakaCa na g4 ili 1 . Ь g (Beznadno . з е i 1 . · · .Ld7 z о · vezi 2. J:? g)4 ·. gdJ e se pojavl з u з� vanзe 2 Sc6 : Ьс6 3 L c6 . + · Interesant а је stu ct i J· a vele majstora Ко�оva .. •

•

• •

•

·

•

•

Br.

•

1 78

A. KOTOV

�. · � ·� • • • �• • �" "•m

� п l•

�···•• • �. � ' �• ��. �� ·�ltJ• •. �� • • •.•·� . -- �. � • �• . �• •m B �

Bijeli vuce ' doЬiva "

т : + 2• f � . . аоrekrio (Bijel1 з е 1.

1

•

8

f6 Та8 3. S �8

роl з· е f8 i p nCrnom . P reostaje je-

jeti 4 . f�ri dino Ј? u� aj isko г1sta y anj a p od st v a - v eCnog !l a sljedn J eОg s re Т а б + 4 Kg � Та5 + 5. ha) 3. • . • •

Biieli vuёe

•

о

1 . � f4 + КЬ6 2. �е6 Те8 (Ina�e nasta з e P rekrivan з e . Р otezom 3 . Sd8) з . gSD ! (Ovo Ј е . z" rtva n ovoг o �ene dame s i deз i:n da se Tg� . 4 . Sf8 ! odvuce top) 3 · е. Sada se j oS cml (prekrivan] " pokusava spas1· t1· patom) 4 • • •

•

Tg5 5. Sg6 , а li 5 . . . . Те5 + ! 6

·

ne 5 . еS D ?. ?. D e5 : pat.

Br. 180

•

• •

z bog

•

.1

HE LGARTEN-DIMER ·

1-• · �- • в �.••��. .· � .t. • • • · � 7.�. · � • ·� • в� • п. 11 -� . оА �� -�· ·• �� d· � . �• • . •.• � �m�. • .• • • - 1 -

!'.!

�

• �

.

1�

Crni vuce •

•

•

doЬiva

83

Prekrivanj e se cesto susrece i topovskim konacnicama. (Po gledaj dij agram br. 21) . Crni је postigao uspjeh za hvalj uj uci prekrivanj u i djelo micno odvlacenj u. 1. h5 + ! (Da Ьi odvukao kralj a od obra ne pjesaka f5 i samim tim pri premio slijedeci potez. Crni је prisiljen prihvatiti zrtv u pj esaka, jer Ьi na 2. Kf 4 slijedilo 2. . . . h4 itd.) 2. Kh5 : а5 ! ( Sprecava 3 . Kg4, na sto Ьi crni odgovorio 3 . . . . Td4 + 4 . Kf3 ТЬ4 s prekriva njem b-linije) 3. аз ( Neocekiva no se bljeli nasao и iznudnici. Potezi kraljem su nemoguci, а potezi topom dovode do gubltka pjesaka f5) 3. . Те2 (Crni ceka dok se iscrpe potezi a-pjesakom) 4. Kg4 (Ovo ј е jednako kapitu laciji, ali spasa ionako vise nije Те4 + 5. КfЗ ТМ ! ! Ьilo) 4 (Krasan primjer prekrivanj a) i crni ј е doblo . Zahvaljujuci prekrivanju b l jeli se spasava u slij edecoj interesan tnoj pozicij i : и

• • •

me na h1. Remij и vode ostali potezi kralj em : 2. Thl : Lh l : 3. К с5 :.

Tesko si је predstaviti da Ь ij eli moze doЫti slijedecu p ozicij u : Br. 182

V. PLATOV

• •

•

• • •

Br. 181

L. KUBBEL


Crni ima vrlo mnogo moguc nosti obrane kao sto su : 1 . . . Thl + i 2 . . . . Tgl + , 1 . . . . Td4 + i 2. . . Tg4, 1 . . . . Td8 2. Lf8 Td4 + i 3 . . . . Tg4. Medutim, Ьi jeli svejedno postize uspj eh s (Prekrivaj uci polje d8 1. Ld6 ! sada prijeti 2. g8D Th l + 3. Lh2 ! Th2 : + 4 . Kg3 s dobltkom) 1 Td4 + (Ako Ьi crni n astavio 1 . . . . Tgl, onda Ьi dobltku vodilo prekrivanje s 2. Lg3, ako pak, odmah 1 . . . . Thl + , onda 2. Lh2 ! ! Th2 : + 3. Kg3 Thl 4. Kf2 ! Th2 + 5 . K f 3 Th3 + i Ьijeli marsirajuci ро f-liniji osvaj a pjesaka f5 , а zatim se vraca kraljem na g 2) 2. Kh5 Tg4 3. Lf 4 + К с2 (Poslije 3 . . . . Tf4 : nastaje teoretski iz guЬljena pozicija) 4. Lg5 (Ј os jedno prekr'ivanje) i pjesak odlazi и damu. praksi vrlo је u sahovskoj rasprostranjen slijedeci oЫik pre krivanj a : .

.

.


Ьi uzimanje Ьij elog topa dovelo do pata, а na 1 . . . . К с6 prek1·iva se zastita da1. ТЫ + !.

84

Sada

• • •

Br. 1 8 3

Br. 1 84

O. DURAS

Moze li Ьiieli igrati

1.

Tg4 : ?

Ako Ь i j eli i g 1-a 1. Tg4 :, ond a s l i jedi 1. Sd4 + i, kao poslje d i c a zrtve sa sahom, prekriva se zastita t op a . Sada је crn i taj koj i treba doblti . Na 2. cd4 (Ili 2 . Tgd4 : c d4 3. cd4 Tg4, а d o Ь i t ku vodi takodeг 2. Tad4 : cd4 3 . Tg6 : Kg6 : 4. cd4 Kf5 5 . КdЗ Kf 4 6 . Ке2 КgЗ 7 . Kfl Ld 4 : sa slijede Tg4 :. c im 8. . . . h5) 2. Bijeli, koristeci prekrivanje zbog zastite od vjec n o g saha i l i ро• . •

• • •


navlj a n j a pote za, dob l va . P re p rivanj e se ovdje postize pomoc u zrtve topa : 1. Tdl + ! Ке7 2. Td6 ! !. C rni ј е p r i n ud en uzeti ponude nog topa prekгivajuci d - linij u cime se pos t i ze d obltak. 2. K d6 : (N ije bolje ni 2 . . . . Тс2 z b o g 3. Тс6 ! ! Тс6 : 4 . Ка7 ili 3 . . . . Td2 4. Tcl s prije tnj om Tal) 3. Кс8 Тс2 + 4. Kd8 i nema zasti te od b8D. ,

• • •

BLOКADA U sahovskoj praksi se ne je damput sus recu takve pozi c1i je и koj'i'ma ј е poi re bno prisiliti protivnika da zauzme jednom od svoj ih figura ili pjesakom b llo koj u tocku. T akav takticki ele ment se n a zii va Ыokadom. On se osoblto cesto p rim ij en j u je и po zicij i kod napada na kr a l j a i kod s l obod n i h pjesaka. Zahvalj uj uci Ы okadi , polj a, f i gure il i pjesa c i se pregra du j u , i druge f igure iz isto g tabora ne maj u pгistup k njemu, sto ob1i cno dovodi do narusavan j а su ra d nje i zmedu figura i p j esa ka ,

i do dica.

d rugih

ne p r i j a tn i h poslje Br. 185

,


u

dva poteza)

85

Crni ima lose postavljenog kra lja, ali za to on ima veliku ma terij alnu prednost. Bijeli gubl jer mu ne uspijeva matirati cr nog kralj a. Medutim u pomoc dolazi Ыokada : 1. d6 + Ld6 : (Sa da је polje zaЫokirano i crnom kralj u је odrezan posljednj i put za Ьiј eg) 2. Lh4 + Tf 6 3. Df 6 : + Ке8 4 . Dg6 mat.

izlaz crnom kralju i nakon toga slijedi 2. Dh8 mat. Drugi od g o vori nisu takoder zadovolj ava juci . Npr. 1 . . . . Kd8 2. Tdl + ili 1 . . . . Td7 2. Lg5. Br. 187

Br. 186

BOTVINIK- KERES (Mec-turnir 1948)


Ovdje Ьijeli ne igra

1.

Dg6 + ,

јег Ьi na to crni kralj otisao na

f8, nego 1. Dg8 + ! i poslije iznudenog 1. Lf8 s Ыokiranjem posljednjeg izlaza svom kralj u slijedi 2. Dg6 + Ке7 3. LM : mat. Sto se tice Ыokade slobodnih pjesaka i stvaranja pregrade gle daj drugu knj igu. • • •


Ova је pozicij а mogla nastati и partij i Botvin1i k-Keres. Ovdje doblva 1. Lb5 + s idej om da se izazove 1. . . . Ld7, sto Ыokira

OSLOBAf>ANJ E POLJA Katkada se desava da vlastita figura ili pjesak smeta и provo denju takticke operacije. Као posljedica toga poj avljuje se po treba da se figura zrtvuje s ide jom da se oslobodi odn. deЫokira polje koje ona zauzima ili zbog odlucujuceg otvaranja linija, di jagonala i horizontala. 86

Najjednostavnii j i pr1m]er za deЬlokiranje pozicije је slijede ci primjer : Као sto se vidi,

vlastiti top smeta Ьijelom da da mat na g7. Sta da se radi ? Potrebno је od mah osloboditi polje g7 od topa ро Ьilo koju cijenu. U partij i ј е

Br. 188

LISICIN-ZAG ORJ ANSKI (Moskva 1 9 36)

kralj a na predposljednj i red i sada na 1 . . . Кс7 : slijedi 2. De7 + Кс6 3. Dd7 mat, ili 2. . . Кс 8 3 . Tf l s lakim dobl tkom) 1 КЬ5 .

.

.

. . •

2. De7 а5 3. Dd7 + Ка6 4. ТЫ i crni је predao. Na 4 . . . De8

slij edilo Ы 5. Та7 + ! (Potez od vlacenj a) , а ako crni na s t av i 4 . . . Sa3 :, da Ьi zastitio polje Ь5, onda ј е п а ј j e dno�taYn ije 5 . Т Ь 6 : + .

.

КЬ6 : 6 . Dc6 mat .

Br. 190

LIBERMAN-SIMEANU

(Rumunjska

1 9 5 0)


u

tri poteza)

Ьilo odigrano 1 . ТЬ7 + ! (Zrtva sa ciljem deЬlokiranja) 1. КЬ7 : 2. D g 7 mat. • • •

Br. 189

KOTOV-KERES

(Budimpesta

1 950) Crni vuёe i doЬiva

Zavrsetak ove partije ј е jedno stavan i dobar primjer . Crni ј е postigao efektnu pobjedu na stavkom 1. е 4 ! (Oslobada po lje е5 sa ciljem da se otvori dij a gonala al-h8) 2. Df5 : Dc3 : + (Prekrasna zrtva dame) . Bijeli ј е Ыо prisiljen n a kapitulaciju, jer Ьi 3 . Ьс3 LаЗ : dovelo do mata. • • •


Kotov, da Ьi slomio svog pro tivnika, Ьira naj kra6i put k po bjedi koristeci takticku idej u za oslobadanje polj a. 1. Тс7 : + ! (0slobodivsi polj e е7 za damu sa istovremenim zavlacenjem crnog

Ost гoumna ј е komblnacija Ro manovskog osnovana uglavnom na deЫokiranju. Crni tek sto ј е uzeo Ьijelog skakaca na d5. Cini se da Ьijeli mora uciniti to isto, medutim, Ьijeli је pripremio ma lo iznenadenje. Slijedilo ј е : 1. Lb5 ! (Sada је dami osloboden 87

Pjesak е5 uvelike smeta odlu cuj ucem napadu Ьij elog, jer on ogranicava dalekometnog lovca s Ь2 . 1 . е6 ! Le6 : 2. Tg6 : + ! Kf8 (Тор se nij e smio uzeti zbog ma ta na h8) 3 . Dh6 + Ке8 4. Tg8 + Tf8 5. Tf8 : + Lf8 : 6. De6 : + Se7 7. Lb5 + Тс6 8. La4 : Db6 9. Se5

i

crni је ргеdао .

Tako smo obj asnili, da se и procesu borbe pojedine figure i pjesaci pokazuj u kao suvisni i nek o risni, te cine samo stetu. Br. 193


put na h5 i prij eti 2. Th7 : + K h 7 : 3. Dh5 + L h6 4. Dh6 : mat. Sve se to dogodilo zahvalj uj uci oslobadanj u polj a е2) 1 . . . . Lh6 2. Ld 7 : Lg5 : 3. ed5 Td8 (Gubl, takoder, 3. . . . Sd7 : , zbog 4. Th7 : + ! K h 7 : 5 . Dh5 + Kg7 6. Dg5 : + Kf8 7. Dh6 + Tg7 8 . Tg4 ili 5 . . . . Lh6 6. Th4) 4. Th7 : + !

LISICIN-SOKOLJSKI (L e n j ing ra d 1 9 47)

Kh7 : 5. Dh5 + Lh6 6. ТЬ4 Sg4 7. T g4 : Tg4 : 8. Dg4 : Td7 : 9. f6 ! i

cгn i ј е predao.

Br. 192

NENAROKOV-ABAZA

(Moskva

18 99)


Ovdje se kao >>suvisna«< f igura pokazao top na fб. On tгеЬа u stupiti svoje mjesto lovcu. Po slij е 1. Tg6 : + ! fg6 2. Lf6 Kf7 3. Ld3 (S prij etnj om 4. Tfl) 3 Sd2 4. е5 ! (Ј os jedno deЫokira nje ; prijeti 5 . Lg6 : + Kg6 : 6. Dg5 + Kf7 7 . Dg7 mat) 4 Те5 : 5. Le5 : de5 6. Dh7 + i crni је predao, јег su neizbjezni teski materij alni guЬici. .

.


•

.

• • •

.

Zahvalj ujuci otkrivanju linije pomocu deЫokirar1j a ceski maj stor Pokorny је Ьгzо realizirao svoj u pozicionu prednost :

Br. 194

POKORNY-BERNDSSON (Cehoslovacka-S\1edska 1 93 0)

Paгtija Sokoljski-Saigin zavr· sila је j ednost a vno i vrlo elegan tno. Bijeli је nasao izvanredno rjesenje : 1. Tf3 ! ! gf3. Crni је pri nuden prihvatiti ponudenu zrtvu topa јег inace sli j edi 2. Dh7 mat, n o istovгemeno sad ulazi и igru oslobodeni lovac cl. Poslije za klj ucnog udara 2. Lh6 : Saigin ј е Ьiо prinuden n a predaj u, jer ј е neizbjezan mat и neko l ik o po De7 (Ili 2. . . . teza. Npr. 2. Те7) 3. DЬ7 + K f8 4. D h 8 + (Za vlaci kralj a s idejom prekriva n j а) 4. . . . Kf 7 5. Dg7 : ma t . •

Bi ieli vuёe i dobiva

Bijelon1 ovdj e smeta vlastiti pjesak na f5. Zbog toga је slije dilo 1. Те5 : ! ( Zbog odvlacenj а pjesaka f6) 1. . . fe5 2. f6 ! (De Ыoki e a l a se toc ka f 5) 2 ef6 3. Tf6 : ! ( S prij etnj om 4. Th6 : + ) 3.

Oslobadanje polja moze se pri mijenj ivati ne samo za vodenje napada, nego i z a obran u. Као primj e r cemo uzeti zavrsetak partije Smislov- Mikenas. Br. 196

SMISLOV-MIKEN A S (M o skv a 19 49)

•

.

. . . K g8 4. ТЬ6 : (Ј os

Та8

. •

. • •

5. ТЬ8 +

jedno deЫokiranje da Ьi se oslobodio put dami) i crni је pi-·e dao zbog mata u dva poteza. Br. 195

SOKOLJSKI-SAIG IN (Kijev 1 9 5 0) Biieli vuёe i remizi ra

Као posljedica odlicne obrane crnog, napad, koji је Ьijeli vo

dio na kraljevom krilu, ј е pot pU'n o isp a r i o Sada Ьije l i trazi nacin da se spasi poraza. Kako da se to ucini ? Smislov је n a .

sao

izvanredan

izlaz :

1.

Le3 ! !

Ovim ostroumnim potezom blje


li rj esava nekoliko Ьitnih pitanj a. Као prvo oslobada se polje h6 89

s idej om vjecnog saha. Zatim, ako Ьi crni nastavio 1 . . . LеЗ :, onda se prekriva polj e e l i po slije 2. Tf7 ! sto је ranij e Ьilo nemoguce, Ьij eli cak i doblva. Zbog toga su se protivnici spora zumjeli na remi ј ег, stvarno, De3 : slij edi 2. Dh5 + nakon 1 .

•

Br.

198

TARTAK OWER-SCHLECH TER

( Вес 1 908)

• • •

K g8 3. Df7 + Kh8 4. Dlt5 + Kg8

(Ali nikako 4. . . Kg7 ? zbog 5. Tf7 + Kg8 6. Dh7 mat) 5. Df7 + itd., s vjecnim sahom. .

Crni vuёe i doblva (Mat

Takticki element oslobadanj a polj a primij enj uje se i и konac nicama. Pokazat сето kao pri mj er cet,i ri interesantne konacni ce iz maj storskih partij a.

u

ceti ri p oteza)

Druga pozicij a ј е mogla na stati и partij i Tartakower-Schle chter. Ovdj e crni daje mat и 4 poteza : 1 . . . . Tf2 + ! (DeЬlokiranj e polj a fЗ) 2 . КЫ ТЬ2 + ! (Zavlace nj e) 3. Kh2 : Sf3 + 4. КЫ Tgl : mat . Br. 199

Br. 197

Bi ieli vuёe i doЬiva Biiel i vuёe i doblva {Mat

u

dva p oteza)

U prvoj od njih Ьij eli је posti gao uspj eh zahvaljuj uci deЫo kiranj и : 1. Те8 + ! Le8 : 2. D g7 mat, ili 1 . . Ке8 : 2. De7 mat. .

90

.

U ovoj pozicij i pjesak f5 sme ta bljelom oko provedbe dvoj nog udara . Jednostavna racun ica po kazuje da se moze igrati 1. f6 + ! Kf8 (Ili 1 . . . . gf 6 2 . Sf 5 + ) 2. fg7 + Kg8 3. Sf5 i crni nema

obrane od prijetnje 4. Th2 ili 4. Те2 s prodorom na poslj edn j i re d

Br. 200

.

Interesantan ј е put do dobl tka и ovoj pozicij i. Koristeci se deЫ okiranj em i dvoj nim uda rom crni forsirano osvaj а lov ca : 1. dlD + ! (DeЫokira se polj e d2) 2. Ldl : Dd2 (Zbog mo gucnosti ovog poteza zrtvovao se i j aki slobodni pj esak) 3. Df2 : .

. •

Ddl : + 4. Del Del : + 5. Kel : Sf4 6. Kf2 K g6

i Ьijeli је predao.


IZNUDNICA Svaki s ahista tezi da svoj po tez iskoristi sa sto vecim efektom za postizanje nekog cilja. U ot varanju npr. prednost prvog po teza ostavlj a Ьijelom dugotrajnu inicij ativu. Medutim, postoje i takve izuzetne pozicije и koj ima је pravo na potez iz odredenog razloga nepogodan i bolje Ьi Ьilo da se pravo na potez preda pro tivniku. Br. 201

Biieli doЬiva (Mat u dva poteza )

је takav polozaj fi gura ili pj esaka, gdj e j edna od s,tгana ima 1m aterij alne ili pozi cione gubltke zbog svog poteza. Iznudnica

Naj kraci put do pobj ede и pri mj eru 201 ј е : 1. Та8 (Ili Ьilo koj i dгugi potez topom р о a-liniji) koj im se predaj e red poteza pro ti vniku. 1. Kcl 2. Tal mat. .

. •

Br. 202 i 203

Bi ieli doblva 91

Ovd j e Ьijeli d o b l va ovako : 1 . Кс8 !. Sada ј е crni и iznudnici . On m o ra o d g o vo r i t i 1 . а6 i l i 1 . . . . а 5 , а o n d a slij edi Ь6-1Ј7 -b8D + . .

Br.

205

.

-

U dijagran1u 203 d ob l t a k se pos ti ze gotovo na isti nacin : 1. Kf7 ! h6 2. h5 ili 2. Kg6 : hg5 3. hg5. A ko је u. po c et n oj pozi cij i na potezu crn i , onda na 1 h6 odlucuje 2. h5 ! K h 7 3. Kf7 gh 5 4. g6 Kh8 5. g7 + itd . , а n a 1 . h5 d o b l va 2. Kf7 Kh7 3 . Kf6 Kh8 4 . K g6 : . •

. • •

. .

.

.


u

dva poteza )

U ovoj pozicij i blj eli daj e mat u dva poteza ! Potez Ьij elog l, Kf7 iznuduje Ьilo koj i potez lov cem, na sto slijedi 2. Lg7 : mat. Ne predstavlj a osoblti ргоЫеm ni slijedeci primjer :

Br. 206

Br. 204

Biieli doblva

Biieli doblva

Od l ucuj e ako ј е bljel i na po tezu, 1. а4 , sto stvara izn udnicu ,

1

•

• • •

Ь5 2. аЬ5 K h 7 3. Kf7 :

itd,

kod poteza crn og 1. Ь5 po trebno је od i grat i 2. а 3 ! i opet је nas t ala iznudni ca. а

92

• • •

Nista ne daj e 1 . Tg7 + КЬ8 i bl j e l om ne preostaje n ista drugo nego da ponov i pozicij u s 2. Tg8 + . Jedin o j edan pr ic e kni po tez topom р о osmom redu, kao npr. 1. Th8 , daje nam potreban rezultat zbog toga sto sad crn i mora igrati 1 . Kd6 2. КЬ6 Tf7 3. а7 Та7 : i crni је ostao bez topa . . • •

Br. 207

Br. 209

L. KUBBEL

Crni doЬiva

Pomocu iznudni ce и neki m po zicij ama top doblva protiv ska kaca ili protiv lovca. Ovdj e ј е potre bno odigrati samo 1 . ТЬ7 da se preda potez Ьijelom. • • .

Br. 208

B ii g • • • • • • • • • -�·

• • • • • • • • • • • • • • • • • • • •

Crni vuёe, Ьiieli doЬiva i

zbog neophodne potrebe da mora vuci potez. N а 1 . . . . Ка4 ili 1 . . . . Ка5 slij edi 2 . Da3 mat. Nije dovolj no za spas 1. . . . Df2 zbog 2. Dc3 + sa slijedecim Da3 mat. Ako crni nastavi 1 . . . Dcl (Ili 1. . . . Da l 2. Dc3 + Ка4 3. Ь3 + itd) onda slij edi 2 . Da3 + Кс4 3 . Ь3 + i Ьijeli doblva . .

Br. 210 А VERBAH-LUBLINSK I

(Moskva 1950)

Biieli doЬiva

Ovdj e odlucuj e 1. Та8 Kh8 2. Tf8 : mat. C1-ni kralj је Ьiо po

tisnut k nepovolj nom uglu (radi se о crn om polj u kod crnopolj nog lovca sto mozete usporediti na dij agramima 293 i 346) . Ovaj pгimjer nam ilustrira iz nudni cu и damskoj konacnici. Crni gubl, iako ima pjesaka vi se, zbog loseg p olozaj a svog kralj a


Poslije 1. h5 crni је dosao и iznudnicu i predao. Ne preostaj e ти nista osim 1 . . . . Ld7 (Ili 1 . 93

Ь4 2. а Ь 4 Lb5 3. Lf6 : ) 2. Lf6 : З. h 6 sto је, naravno, bez nadno .

materij alnim gublcima i � i . matu4 npr. .. 2 . Dd6 D d4 : mat 1 11 2 . g Dh2 mat .

RAGOZIN-RAUZER (Lenjingrad 1 936)

Br. 213

gfG

Br. 211

C IGORIN-SCHIFFERS (Petersburg 1900)

Crni doЬiva

D a Ьi postigao po�je � u crni mora prepustiti protivn 1k� -k_o2 с tez ! 1 Lg6 ! 2. Ь 4 (I11_ . КЬ4 3. КЬ2 LdЗ : ! 4 L d З : h2) 2. _. а4 !. Bijeli preda з e . •

• • •

• • •

Br. 212

SZILY-BALOGH (D opisna p artij а)


U ovoj poziciji �ij �li . је odi grao 1. Tg5 !, ogran 1c1y�1 pok tljivost crne dame. Crn1 �е pr: v

:� J

·er moze vuCi samo p з esac 1 m�, ] t" potezi Се brzo presahш ti . �ij �li moZe prisiliti crnog na �1 � nudnicu i potezima topom ро -liniji. Br. 214

I . KLING i В. HORROWITZ, 1 85 1

Crni vuёe i doblva р O S1 IJ . .e

1•

Kh7

је

Ьijeli

pre d ао J· er з· е dosao и iznudn 1 cu. Svaki nj egov potez vod1· ve i I· k·I m 94

• • •

·


D a Ьi se ogranicila pokretlj i vost protivn ickih figura j edna od stran a moze katkad pribj egnuti zrtva m a.

Br. 216

Р. MORPHY

U o voj studij i Ьij eli, zahvalj u j uci zrtvi lovca f orsirano posti ze pozicij и и koj ој svaki potez crnog vodi gubltku. 1. LfЗ + Kgl 2. Lhl ! ! K hl : 3. K fl (Crni ј е u d5 4. ed5 е4 5. iznudnici) 3. ,

• • •

d6 еЗ 6. d7 е2 + 7. Ке2 : K gl 8. d8D ЫD 9. Dd4 + Kh2 10. Dh4 + Kg2 11. Dg4 + Kh2 12. Kf2 i Ьi jeli d oblva.

Pozicij a na slijedecem dij agra mu poznata је vec j ako davno :

Biieli vuёe i doЬiva (Ma t u dva poteza)

Th6 ! gh6 ili (1 . . . . LЬЗ 2. Th7 :

Br. 215

mat) 2. g7 mat.

Br" 217

SZILY-BALOGH

Biieli doЬiva

Kako da Ьij eli realizira mate rij aln u prednost ? Ako nastavi 1 . Sg7 : Kg7 : i H 1 . Sh6 : gh6 n astaje teoretski remi. Do pobj ede vodi 1. SgЗ Kg8 2. Se4 Kh8 3. Sf6 ! ! gf 6 4. Kf7 i s l ijedi mat и dva poteza ili 1. K g 8 2. SgЗ КЬ8 3. S e4 Kg8 4. Ке8 (Predaje se potez proti vniku) 4. K h8 5. . • •

• • •

Sf6 ! ! gf6 6. Kf7.

Ovaj proЫem Р. Morphya rje sava se pomocu iznudnice : 1.


1. Kg8 ! Lg4 (Na 1 . . . Le 4 Ьi jeli moze odgovoriti 2. Se6 : ) 2. Sg6 ! Ldl 3. Sh8 ! Lh5 4. Kg7. Crni se nasao u iznudnici i on neizbjezno prvo gubl pjesaka f7 , а zatim i part i j u . .

Najve c u pri m jenu iznudn i c a nalazi и kon acnicama . U otvaгa nj u ili и sred i s nj ici iznudnica se sus rece vгl o rij etko. 95

U konacnici da Ьi se predao potez protivniku cesto se primje nj uj e metoda tzv. triangulacije. Ona se susrece uglavn om и pje s ackim konacnicama. C itav smi sao te metode sastoj i se и tome da kralj marsira ро stranicama trokuta i cini tri poteza, а isto vremeno kralj protivn ika nema te mogucnosti. Као rezultat toga nastaj e pocetn a pozicija, ali s drugim igracem n a potezu. Br. 218

ALATORCEV-Konzultanti, 1934

U Cinio tri poteza, а С1Ћi kt·alj za to vrij eme samo dva. Dakle igrac na potezu u pocetn oj pozicij i se promij enio. Znaci и tom se ma nevru ро stranicama t t·o kuta i ci ta va metoda sastoj i. Vratimo se razmotгenoj pa1" tij i. Tu ј е potrebno primij etiti da poslije 1. Kel ! ne spas a\�a 1 d4 (Umj esto 1 . . . . Kf5) 2. ed4 Kd4 : (Ili 2 . . . . Kf 4 : 3. Kd2 Ке4 4. КсЗ) 3. Kf2 К с4 4. Ке3 КМ 5. f5 ili 5. Kd4. S dгuge strane Ьilo Ьi pogresno igrati 1. K d l ? ili 1 . Kd2 ? zbog 1 . . . . dЧ: ! 2 . ed4 K d4 : ili 1 . Kfl zbog 1 . . . . d4 ! 2. ed4 Kf4 : ! i cгni Ьi p ost igao remi . .

• • •

Br. 219

FAHRNI-ALAPIN

Biieli doЬiva

Kad Ьi sada Ыо crni n a pote zu, nasao Ьi se и situacij i da brzo gubl. Npr. : 1. . . . d4 2. ed4 Kd4 : 3. КfЗ Kd5 4. Кез Ке6 5. Ке4 Kf6 6. Kd5 Kf5 7. Кс5 Kf4 : 8 . КЬ5 Ке5 9. Ка5 : Kd6 1 0. КЬ6 Kd7 1 1 . КЬ7. Poslije 1 . . . d4 2. ed4 Kf4 : 3. КdЗ zadatak blje log је posve jednostavan. Kod povlacenj a crnog kralj a s 1 . . . Kf5 d obltku vodi 2 . КdЗ Ке6 3. Kd4 Kd6 4. f5 Кс6 5. Ке5 , ali и partij i na potezu је Ьij eli ! Po stavlj a se pitanj e da li Ы se ta pozicij а mogla postic1i , ali da ј е na potezu crni ? Pokazuj е s e da је to moguce ako Ь ij eli nastavi 1. Kel ! Kf 5 2. Kd2 Ке4 3. К е2. Sada ј е zahvalj uj uci tome sto је kralj isao ро trokutu e2-e l - d 2 i

B i ieli doЬiva

.

.

96

U partij i Fahrni-Alapin, kod crn og na potezu, Ьijeli Ьi odmah doblo, npr : 1 . . . . Кс7 2. Кс3 КсВ 3 . КЬ6 ili 1 . . . KdB (1 . . . . КЬ8) 2. K1d6 Кс В 3 . с7. Medutim, na potezu је Ыо Ьijeli i on је morao koristiti metodu trokut a odn. tгiangulaci j u i slij edilo ј е : 1. Кс4 КЬ8 (Ne mij enj a n ista na stvari 1. . . . Kd8 ili 1 . . . . Кс7 zbog 2. К с5) 2. Kd4 Кс8 3. Kd5 ! i crn i se nasao u iznudnici. .

Metoda triangulacij e moze se primijeni ti ne samo u pjesa ckim k o n a c n i cama.

Br. 220

I. RABINOVI C , 1 938

. Кс8 slijedi 2. De8 ma t) 2. Dal + КЬ8 (Inace slij edi 3. Dh8 ma t) 3. D a5 . Vratili sm o se u p ocetnu pozicij u s tim da ј е n a potezu crni, s t o ј е i Ь i о c i l j ci tavog manevr a. Тор se s a da mo ra odmaknuti od kralj a i on se lisava nj egove podrs ke. Kod toga su topu dostupna samo Ьij ela p olj a, jer se pokazuje da na cr nima momentalno p ogiba zbog dvoj nog udara. Npr. 3 . . Tg7 4 . De5 + ili 3 . . . . Те7 4 . Dda + . O d mah gubl i 3. . . . Кс8 zbog 4. Da6 ! ( Vezivanj e) . Medut im i na Ьijelim polj ima top for;iran o pada. Zbog primj era razmotrit ТЫ. B i j eli n a s tavlj a сето 3 4. De5 + Ка8 5. Dh8 + К а7 (5 . . . . ТЬ8 6 . Dal mat) 6. D h 7 + . 1.

.

.

.

.

Biieli doblva

Bijeli postize pobj edu pomocu :

1. K d 8 ! КЬ8 2. Kd7 Kg8 3. Ке8 i nastala је pocetna pozicij а, no

na patezu је crni.

Br. 221 А. PHILIDOR, 1 7 77 ::::::::±::3

'

т

.

. • .

Pr e porucuj emo citatelj u da sa mostalno pгoradi na poj edinim detalj ima Philidorove pozicij e da nade pobjedu na 3. . . . Т Ь3, 3 . . . . Tf7 i 3 . . . Th7. Ta koder obra camo paznju cit atelj ima na cestu gresku koj a se desava ne iskus nim sahistima. Umjesto da p redaj u potez proti vniku meto dom trian gul acije, oni igraj u pravolinijski 1 . Da6 ? Тс7 + 2. КЬ 6 ? ? i p adaj u u j ednostavnu patnu komblnaciju 2. . . . Тс6 + !. .

Br. 222

Biieli doblva

Ovdje Ьij eli za pobjedu treba prepustiti potez protivniku me todom triangulacij e. Medutim, trokut ne opisuj e kralj nego da ma. 1. De5 + ! К а8 (Ne mijenj a nista na stvari 1 . . . . Ка 7, а na

Tko vuёe

-

doЬiva ! 97

Osim metode tro kuta cesto se primj enj uje druga metoda i gre na iznudnicu, koj a se moze na zvati �> metoda prod uzavanj a pu ta<<.

Ovdj e crni doblva p omocu 1. Kd2 ! 2. Kf4 КdЗ 3. Kg3 Кез : . itd. Da Ьi postigao uspjeh i p o stavio bljelog u iznudnicu, crni kralj је donekle produzio svoj u marsutu na tocku dЗ, sto је i dovelo do predavanj a poteza pro tivniku . Pogresn o Ы Ьilo, odmah, 1. . . . КdЗ, z b og 2. Kf 4 i и iz nudnicu је рао crni. K od bljelog na potezu pobjeda se postize pu tem 1. Kf5 ! Kd3 2. Kf 4.

Br.

223

I. BETINS

• •

Poslj ednj a idej a је nasla pri mj enu и mn ogim sahovskim par tij ama i и studijskoj kompozi cij i. Npr. и ovoj studij i Bet'i,n sa Ьijeli doћiva poslije 1. Kel ! Kh2 2. Kf2 Kh3 3. Kf3 Kh2 4. g4 itd. Poslije 1. Kel blj eli kralj је pro duzi o svoj put na polj e f2 s t o ј е

98

Bi ieli vuёe i doblva u

konacnom zbroj u i dovelo do iznudnice. Momentaln o 1 . Kf2 Kh2 2. КfЗ КhЗ davalo ј е samo remi. Interesantna varij anta se posti z e p os lije 1. Kg2. U tom slucaj u crni guЬi samo zbog јег se kralj nasao na g-linij i. 2. g.t • • •

f g4 3. f 5 gЗ 4. f6 gf6 5. h6 f5 6. h7 f4 7. b8D f3 8. DaS.

МАТ (OP�EN ITO) Prij etnj a mata vr l o cesto ulazi и sastav jedno s tavni h i slozenih takti ckih operacij a. Ovo pogl av lje сето po sveti ti razmatranj u matnih kombl n acij a.

Br. 2 25

ARONJIN- C EHOVER (Lenj ingrad 194 7)

Br. 224

BONDAREVSKI-KER ES (Moskva 1 94 7)


u

tri poteza)

Bij eli moze dati mat и tri po teza : 1. De6 : + ! (Odvla c enje) 1 Те6 : (Nije bolje ni 1 . . . . Tf7) 2. Tg7 + Kh8 3. Tf8 : mat. Zaba vno је to da ni ovu mogucnost nisu z a mi j et ila оЬа protivnika ! •

• • •


u

sed a m poteza)

Bijeli d oblva zbog toga sto se c rni kralj nalazi и matnoj mrezi. Bijeli treba samo srus iti pj esa cki st i t koji stii ti crn og kralja. 1. ТЬ6 : + ! (Ovaj j edno s t avan po tez B ondarevski nije nasao и gh6 2. De5 + Tg7 сај tn otu) 1. (Ili 2. . . . Kh7 3 . Tf7 + Kg 6 4 . Df5 mat) 3 . Tf8 + КЬ7 4 . Df5 +

Br. 226

BARCZA-TARNOVSKI (Savno-- Z droj 1 950)

• • •

Tg6 5. Tf7 + Kh8 6. De5 + Kg8 7. De8 mat. Matu је prethodilo

pjesacke strukture oko kralj a i navlacenje kralj a pomo cu sa h ova. Ро prav i lu matna se mreza uvijek priprema pomoc nim taktickim elementima . r

u senj e

Crni vuёe i doЬiva (Mat

u

ceti гi poteza) 99

Br. 228

Crni daje mat и cetiri poteza : 1. • • . Df3 + ! (Odvlacenje) 2. ТfЗ : ты + 3. T d l Tdl : + 4. Tfl Tfl :

mat. Medutim, za vrij eme par tije ni jedan od protivnika nije zamij etio ovu dosta jednostavnu mogucnost ! Br. 227 LEVENFIS-RJUMIN

(Moskva 1 936)

Biieli vuёe i doЬiva (Mat u pet poteza)

DhS + ! Kh8 : 3. Kf7 ! TfS + 4. Kf8 : elD 5. Lf6 mat, ili 1. Sh6 : + K h 8 2. Sf7 + K g8 3. Dg7 : + Kg7 : 4. Lf6 + i 5. Sh6 mat.

Nij e ob avezno da prvi potez takti cke operacij e mora Ьiti sah. B i ieli vuёe i doЬiva (Mat u ceti ri poteza)

Br. 229 ALJEHIN-PHI LLIPS

Umj esto 1.

SgЗ ? trebalo ј е igra ti 1. srв + ! ! gt6 2. ef6 Dh5 (Da Ьi se zastitio od prij etnje 3. . . . DgЗ + ) 3. Df8 : + ! (Odstranjivanje

obrane 8. reda) З mat.

• • • •

(New York 1 924)

Kf8 : 4. Td8


Slij edeci interesantan primjer ј е uzet iz casopisa >>Sahmaty v SSSR-4( ( 1 946 g. Ьr. 4) :

Dobltku vodi : 1. Sh6 : ! (S pri j etnj om 2. Dg8 + Kh6 : 3. Dh8 mat) i mat је neizbj ezan. U par tij i је dalj e slij edilo 1 g5 2. •

Bijeli daje mat navlaceci crn og kralj a и kut : 1. Sh6 : + ! gh6 2. 100

. . .

DgS + Kh6 : 3. Dg5 : + Kh7 4. D h 5

mat.

МАТ NA POSUEDNJ EM REDU pr os ecu sahovske borbe veo ma cesto se p o j avl j u j e slucaj o slaЬlj e nj a kralj eve obrane na z adnjem redu. Ipak, koliko god su te sheme mata na zadnj em redu j e dn ostavne, treba osvije tliti neke preciznosti koje imaj u veoma vazan prakti c ki zna c aj . u

dame ili topa. Prema tome na dij agramima od 230-23 2 matne tocke su p ol j a е8, d8 i f l . Ob l cno se takve tocke pazlj ivo cuvaj u. Br. 232

Uvj etno mozemo n azivati toc kom mata z adnj i odnosno prvi red n a k ojem se obj avljuje sah i mat kralj u protivnika pomocu

Mat na posliedniem redu

Br. 233

ROVNER-KAMISOV (Moskva 1 946) .

-

_ _

;

Mat na posliedniem redu Br. 231


Krasno је d ob l o Rovner : 1. Da7 ! 1 Da5 (L ose ј е 1 . . . . Dc8 zbog 2. Db8 : , а na 1 . . . Tdc8 slijedi 2. Dc7 : Тс7 : 3. Td8 + Td8 : 4. Td8 : mat) 2. Da6 : ! ! Dc7 (Predlazemo citatelj ima da se samostalno u.

Mat na po s liedniem redu

101

vjere da gube i ostali odgovori)

3. Da7 ! ! i crni је predao. (Ovdje

mozemo staviti primjedbe prevo ditelj a da su iste teme Ьile vi t!ene и pa rti jama Torre-Adams i Minic Honfi) .

Analogno ј е zavrsila i pa гtij a Bernstein-CapaЬlanca : Br. 235

BERNSTEIN-CAP AB LAN CA (Moskva 1 9 1 4)

-

Crni vuёe i doblva

Zbog cega је Ьijeli tako brzo doblo ? Poj avila se borba za mat nu tocku d8 . Da Ы је zahva,ti o, Ьijeli је tro8 trl peteza primije ni-o temu odvlacenj a i n a kira ju kraj eva је postigao svoje.

Br. 234

Cini se da se upravo namece 1 . . . . D Ы + , n a sto Ьijeli i ma 2 . Dfl i sad ne ide 2. . . Tdl ? ? zbog 3. Тс8 + i 4. Td 8 : mat. Pravilno ј е Ьilo, kao sto је и partij i slij edilo, 1 Db2 ! i Ьijeli је predao. U nekim slucajevima usp.i jeva se odvuci top od оЬтаnе zadnjeg reda pomocu dvoj nog uda1Ћ . .

•

• • •

Br. 236


Crni doblva putem odvlacenj a dame i topa od matne tocke el. 1. Dc2 ! 2. Lf4 (Drugi odgo vori nisu nista bolj i) 2 Dcl : + ! (Odstranj uj e ob ranu) 3. Dcl :

Crni vuёe i doblva

• • •

• • • •

Tel + 4. Del : Tel : mat. 102

1. Tf 1

Sf2 + ! 2. Tf2 : Del + 3. Dfl : mat. • • •

Br.

237

CIGORIN-SNOSKO-BOROVSKI ( K ij ev 1903)

Vjeroj atno је ve c ј a sno kako

�о

ci tate!j ima , . sad se, moze d � c1 pobje d e и s l ij edecem р о l оz а Ј_ н . Br.

239

KERES- L EVENFIS (Moskva 1949)

-

• • • • • z. • 1. • 1. • .• ...:. r, v, B B В 8. .• . �-� [@.·�·· . В., , ·в "li : В.?ЈЈ • .• . • .-� --

f.· ,


Cigorin ј е Ьiо na visini zada tka и ovoj partij i protiv Snosko � - в oroVsko . 1 Se7 + ! Т8е7 : (Il1 1 . . . Т2 е 7 : 2 . De7 :) 2. Td8 + Те8

.

•

d . ь

3. Df8 + Tf8 : 4. Tf8 : mat. Br. 238

JEZERSKI- LELCUK (Smolensk 195 0)

Ж В' .t. 11 • • • 1. • • •v, i .• .• �-�· �

�

в

Biieli vuёe i dob 1va

Osim sto ј е lose zasti � en os � � red, и taboru crnog jos pos � OJI kГl• t IC • vna tocka е7 i slaba t o c ka . . Ь4 Slijedi 1. DЬ4 : i crn 1 Је pr � da�. Na 1 . . . . ТЬ4 : Ьij eli d a J � mat s 2. Тс8 + S g 8 3 . TgS : -1:- KgB . 4. тев mat, а na b il � �о �� p o vlacenje topa, ukl J_ ucu3uc1 i 1 . . . Те8, slijedi 2 . De7 : !

.

,

Br. 240

ALJEHIN-COLLE (P ar i z 1925)

·�·�'• � о •�· � � • •• • • i• �·•. . . •.!ј в

� �

......,

.;.;..

�fЖ:� � �

�� .§. �:_


Bijeli је brzo doblo pu t e m

1.

DM ! Dg8 2 . Tf8 ! Ld4 : + 3. Khl hG 4• TgS : + Kg8 : 5. D d 8 ma t, ili Dd4 : + 2. КЫ Ь6 3. Tf8 1. • • •

mat.

Biieli vuёe i doblva 1 03

Br. 24 2

Za obranu kralj a od mata na zadnj em redu sahisti vrlo cesto koriste tzv. »ventil-<-< . Zbog toga se jedan od pjesaka ispred kra lj a pomice naprij ed. Medutim, »ventil<-< uvijek ne pomaze.

NOVOTELJNOV-SUETI N

(Moskva 1948)

Poslije 1. Dd7 : ! Td7 : 2. Те8 + Kh7 3. Тсс8 crni se moze sp asiti

od mata samo ро cijenu te skih materij alnih gubltaka. Br. 241 LILIENTAL-KOTOV

(Moskva 1948) Moie li Ьiieli igrati

1 . Те6

:?

Bij eli se oslonio na ��ventil<-< i bezbrizno odigrao 1. Теб : ? i izgublo kvalitetu : 1 Tdl + 2. Kl12 Ldб + ! 3. Td6 : (Ako Ь i na stavi o 3. gЗ onda slijedi 3. . . . . De5 + 4. f 4 Тdб : 5. Df3) 3. •

. • •

• •

fe5 Таб :. Br. 243 Moie li Ьiieli igrati

1 . h4?

TAJMANOV-ALATORCEV

(Moskva 1948)

U vel ikom caj tnotu Ьij eli је odigrao 1 . h4 ? Sb2 : ! 2. Da7 : SdЗ 3. Tdl (Da Ьi se zastiti o od ma nevra Sd3-e5 -f3 + ) З. Td7 ! i bljeli је predao, jer na bllo koje povlacenje dame crni ima prekra Sf 4 !. san odgovor 4. • • •

• • "


Crni moze dati mat poslije 1 Dc7 + ! (U partij i је Ьilo odi gran o 1. . . . h6 i crn i је doblo) 2. g3 (Ili 2. Kgl Tdl + 3. Del Tel : mat) 2 Tf2 : 3. Kgl DgЗ : + 4. Khl Dh2 mat.

•

• • •

•

1 04

• • •

Prodor topa i dan1e па zadnj i red ne dovodi uvij ek do dobltka partij e !

Br. 246

Br. 244

Bi ieli vuce i doЬiva (Mat

Bijeli na potezu

Ako Ьijeli nastavi 1. Тс8 + , onda ne 1 . . . . Тс8 : ? ? 2 . Тс8 : + Td 8 mat, nego 1. . . Td8 i Ьijeli nista n ije postigao.

u

dva poteza)

Crni prij eti s obj avom mata u tri poteza, ali Ьijeli uspijeva dati mat ranije. 1. TfS : + ! KfS : 2. Те8 mat.

U konacnicama se mat na po sljednj em redu cesto susrece kao poslj edica lose postavlj enog kra lj a. Navest сето neke tipicne pozicij e : Br. 245

Bi ieli vuёe i doЬ iva

B ij eli је odigravsi 1 . K d6 za pгij etio matom i istovremeno na pao topa.

Br. 247

B i i eli vuёe i doЬiva

1. Tg7 : ! Th8 2. Td7 +

Kh8 3.

Tdf7 + Kd8 '1 . Tf8 + sa slij e decim 5. Tf 8 : mat . 105

Т AJMANOV-KOTOV (Moskva 1948)

====- -----


Т а 7 . U slucaj u 3 . . . . КЬ8 do Ьitak se postize putem 4. ТЬ7 + Кс8 5. ТЬ4 s prijetnj om 6. Le6 + Kd8 7. ТЬ8 mat. Poslije 5. . . . Td8 + 6. Кс6 Те8 7. Та4 КЬ8 treba igrati ne 8. Kd7 ? zbog 8. . . . Td8 + !, nego 8. КЬ6 Кс8 9. Lc6 ili na 8. . . . Те6 + 9. Lc6, no ne nikako 9. Le6 : pat. N а 2 . . . . Кс8 moze se odgovori t i i 3 . Та7 Td8 + 4 . К с 6 КЬ8 5. Tal Tf8 6. КЬ6 Тf6 + 7. Lc6 itd.) 3. Tg7 (Predaj е potez proti vni ku. Crni top ј е naj bolje postavljen na 2. redu i zbog t oga ga Ьijeli mora prisiliti da prede n a prvi ili na treci red. U о Ьа slнcaj a nj egova se pokretlj ivost znatno sm a nj uj e. K od pozicij e crnog topa na 3. redu on ne moze igrati Tf3 ili ТЬ3, а kod pozicij e topa na 1 . redu takoder, j er bl jeli moze и Юrit i cnom momentu za hvatiti toc�u dl lovcem, - gl edaj dalje kod p oteza 6. Lf3) 3 Tel (Ako Ьi crni nastavio 3 . . . Те3, onda se put do dobltka skra cuj e, jer se poslije 4. Тld7 + po stize odmah p oicij а kao poslije 9. poteza и glavnoj varij anti) 4. Та7 (Ovaj nastavak је predlozio Grigorj ev. Тај nastavak ima ma nje ogranaka i zbog toga moze blti lakse naucen i usvojen. Phi lidor је ovdj e predloz io 4. ТЬ7 ) 4. Tcl 5. Tf7 Tel (Ako crni nastavi 5 . . . . Ке8, on da slijedi 6. Тf6 s priij etnj om 7. Lc6 + i 8. Tf8 mat. N а bolj:i odgovor 6 . . Td l slij edi 7. Tf2 Td3 8. Tg2 s dobltkom ili 7 . . . Td4 8. Те2 + sa slij edecim 9. Tg2) 6. Lf3 ТеЗ (Poslij e 6 . . . . Ке8 7 . Tf4 Kd8 8 . Lh5 К с 8 9. ТЬ4 crni nema obrane od 1 0 . Lg4 + ) 7. Lc6 Td3 + 8. Ld 5 ТеЗ (Nije dobro 8. . . Ке8 zbog 9 . Tg 7) 9. Td7 + Ке8 (Nij e d obro n,i 9. . . Кс8 zbog 1 0 . Та7) 10. Т а7 Kf8 11. T f 7 + Ке8 12. Tf4 Kd8 (Ako 1 2 . . . . Td3 onda 1 3 . Tg4) 1 3. Le4 Ке8 1 4 . Lc6 + . 4.

Br. 248

1.

Sh5 : ?

Katkada kralj stoj i na predpo slj ednj em redu, abl ga se moze navuci na kraj ploce. U velikom cajtnotu blj eli је uzeo pjesaka na h5, а nije stigao sagledati po slj edice : 1. Sh5 : ? ? Le3 + 2. Kfl Tg l mat. Br. 249 А. PHILIDOR, 1 777

•

• • • .

• • •

.

.


Philidorovoj pozicij i Ьij eli doblva na slijedeci nacin : 1. Tf8 + Те8 2. Tf7 Те2 (Odmah gubl 2 . . . . Th8 ? 3 . Та7 Th6 + 4. Le6 itd. Ako crni nastavi 2. . . . Кс8 onda slij edi 3. Тс7 + , а na 3. . . . Kd8 U

1 06

.

.

.

UGUSENI МАТ Uguseni mat se daj e skakacem, а pri tom је protivn icki kralj sa svih strana okruzen figurюna ili pj esacima.

Br. 252

L . GRECO, 1625

Br. 250

� � · �·

•tZJ• .t. --�

•

• '• • •

Slika ugulenog mata

Na ovom dij agramu ј е pred stavlj ena naj j edn ostavnij a shema ugusenog mata. Kako prisiИti protivnii ka zatvori svog kralj a ?

da

Br. 251

Crni vuёe i doЬiva (Mat

u

cet i ri p oteza)

Crni .daje mat

и

4 poteza : 1

•

Sf2 + 2. Kel Sd3 + + 3. Kdl (N а 3. Kf 1 Df2 mat) 3. Del + !

• • •

• • •

(Zrtva da se pri vuce skakac na polj e el) 4. Sel : Sf2 mat.

Sada је lako naci uguseni mat i и drugim p ozicij ama slicnog karaktera. Npr. kako се Ьijeli do Ьiti и pozicij i na dij agramu 253 ? Br. 253

Biieli vuёe (Mat

u

i

doblva

dva poteza)

U ovom primj eru је Ьijeli us pio lako forsirati dobltak : 1. Dg8 + ! ( Zrtva dame s idej om da se pri vuce top, koj i na taj nacin . Tg8 : 2. Sf7 Ыokira kralj a) 1 . mat. .

.


u

ceti гi poteza) 107

(Skakaca se ne smije uzeti zbog mata) 2. Sh6 + + КЬ8 (Kod dvoj nog saha postoj i samo jedna obrana - pobj eci kralj em) 3. Dg8 + ! (Navlacenj e t opa za Ыokiranj e tocke g8) 3. 1.

. • .

Sf7 +

Kg8

Tg8 : 4. Sf7 mat. Br. 254

Pogledaj mo j os dvije poz1c1 J e proЫemskih kompozicija : U p rvoj od nj ih blj eli se kralj nalazi и matnoj mrezi. Medutim, Ьij el i ne gubl nego daje mat : 1. Те8 + (Da Ьi odvukao crnog to pa ос1 obrane tocke с7) 1 Ld8 iz

2. Td8 : + ! Td8 : 3" Sc7 + КЬ8 4 . Sa6 + + Ка8 5. DbS + ТЬ8 : 6. Sc7 mat. •

. . •

Br. 256 F. KENLEIN

Biiel i vuёe i doЬiva (Mat

u

pet poteza)

Uguseni mat se opet i znuduje и 5 poteza : 1. De6 + КЬ8 (1 . . . . Kd8 2. Dd7 mat) 2. Sd7 + Кс8

3. Sb6 : + + К Ь8 4 . Dc8 + Тс8 : 5. Sd7 mat. Br. 255 F. STAMMA


u

6 i l i 9 poteza)

U drugom proЫemu crni kralj doblva mat и jednom od kutova а8 ili h8. 1. Sb5 + КЬ8 2. Dd6 + Ка8 3. Sc7 + КЬ8 (Ako Ы crni nastavio 3 . . . Тс7 : onda 4. Df8 : + Тс 8 5. Dc8 : mat) 4. Sa6 + + Ка8 5. Db8 + ! ТЬ8 : 6. Sc7 ma t Ili. 1. .

.

Sb5 + Kd8 2. Dd6 + Ке8 3. De5 : + Kf7 (Posblj e 3 . . . . Kd7 'i li 3 . . . .

Kd8 slijedi 4. Dd6 + Ке8 5. Tel + Kf7 6. De6 mat) 4. Sd6 + Kg8 5.

De6 + Kh8 6. Sf7 + Kg8 7. Sh6 + + Kh8 8. Dg8 + ! Tg8 : 9. Sf7 mat.

Biieli vuёe i doЬiva (Mat 1 03

u

sest poteza)

Susrecu se razni primj eri ugu senog mata kada kralj nije и pot punosti okruzen svoj im figurama i pj esacima. Naj jednostavniji pri mjer na tu temu navodi se na slij edecem di}agramu.

U slij edecem pr1m J eru seni mat se daje u kutu :

Br. 25 7

ugu

Br. 259


u

cet i ri poteza)

1.

S g6 + Kh7 2. Sf8 + + Kh8 3. Dh7 + ! Sh7 : 4. Sg6 mat . К ао sto

se vidi, и tim slucaj evima dio tocaka oko kralj a Ыokiran је vlastitim figurama i pjesacima, а drugi d i o nalazi se и vlasti pro ti vn i ka. Uguseni mat moze se sresti pozicij ama kon acnica.

и


u

dva poteza}

1. Та7 + ! (Sa ciljem da se Ыo kira tocka а7) 1 La7 : 2. Sc7 mat. •

• • •

Snazan utisak ostavlj a studij a Liburkina : Br.

260

Br. 258

М. LIBURKIN



Pozi cij a Ьij elog se cini ovdj e beznadna . lpak on doblva : 1 . navlacenj a) Ldl + ! (S idej om 1 Kdl : (lnace pada crn a da ma) 2. SсЗ mat.

U toj pozi cij i Ьij eli tesko po stize pobjedu. Jedini minus и crnoj pozicij i је los polozaj la kih figura. 1 . Та2 Lgl (Na 1 Sf 1 ? slijedi 2 . Ke l ) 2. Tg2. C ini

•

• . .

.

.

.

1 09

.

se da је sve gotovo, ali crni na la z i protivsanse. 2. K f 3 ! 3.

T g l : K f 2 4 . Tel е4 5 . Se6 е з (Pri . . •

j eti vjecni sah. N p r . 6 . S d 4 е2 + 7. S e 2 : S f l ! ! 8. Sf4 Sез + 9. Kd2 Sf 1 + i td.) 6. S c5 ! ( Priprema u gusen i

mat ) 6.

. . . е2 +

7. Kd2

Kcl ! i nastala је pozicij a na dij agramu 26 1 .

Sfl + S.

Pomocu sahova cгni kг alj se zavlaci и kut i postize se uguseni mat. 1. La6 + КЬ8 (Ni je dobro

1. .

.

. Кс7 zbog 2. Se6 + ) 2. DgЗ + Lb7 + ! (Blokada s odstra

Ка8 3.

n j i vanjem

obrane polj a d7)

. LЬ7 : 4. Sd7 DЬS : 6. Sb6 mat.

• •

DdS

3. s. nьs + ! !

Г-П.Ј

Br. 261

Slij edeci primj eri imaj и tako v e li ki p raktic k i znacaj .

de1'"

Br. 263

Biieli doЬiva --

8.

• • •

Kel :

( Ina ce slij edi

•

"!t.'

9.

SdЗ + i l i 9 . Кс2 sa slijedecim 10 . SdЗ) 9. Sd3 mat . Slijedi izuzetna stu dij a Sele cko g : Br. 262 А. SELECKI

Biieli vuёe i doЬiva (Mat u tri poteza)

Ovo је jedna od starih osn ovnih pozicij a. Bijeli vuce i daj e mat и tri po t ez a : 1. Кс2 Kal 2. Scl ! . а2 (Crni је и iznudn1ici) 2. 3 . Sb3 mat. • •


Nesto је slozen ij a slijedeca po zicija St amme :

Br. 264 F.

STAMMA

U ovoj pozicij i Sal vi a doЬi tak se postize bez obziгa tko је na potezu ! Kad ј е Ьijeli na potezu, mat se iznuduj e naj kasnije и 4 . potezu : 1. S f6 Kh l 2. Sg4 g5 3 . Kfl h 2 4. Sf2 та t , i l i 1 . Sf6 g5

2. Sg4 +

Khl 3. Kfl

h2 4. Sf2

mat. K od crnog na potezu potre g5 bno је vise vremena : 1. 2. Sf6 g4 ( Ili 2 . . K h l 3. Sg4 h2 4. Se3 g4 5 . Sfl g3 + 6. Sg3 : mat) • • •

.

3. Sg4 : +

ma t. ili 1.

КЫ 4. Kfl h2 5. Sf2 КЫ 2. Sf 6 Kh2 • . •

(2. . . . h2 3 . Sg4 g5 4. Se3 g4 5 . S fl gЗ + 6. Sg3 : mat) 3 . Sg4 + B iieli vuёe i doblva (Mat

u

КЫ 4. Kfl g5 5. Kf2 h2 6. 8е3 g4 7. Sfl g3 + 8. Sg3 : mat .

sest poteza)

Br. 2 66

К. JANIS, 1 837

Poslije niza poteza stvar se svodi na prethodnu pozicij u. 1. Sg3 + K h2 2. Sf5 КЫ 3. Kf2 Kh2 4. Se3 КЫ 5. Sfl h2 6. Sg3 mat.

Inte 1 es antno је spomenuti da Ьi pri crnom na p otezu Ьiо samo remi . --

Br. 265

А. SALVIO, 1 6 34


deset poteza)

1. Se5 ! Kh2 2. Kf2 КЫ 3. Sg4 f3 4. Kfl f2 5. Sf2 : + Kh2 6. Se4 КЫ 7. Kf2 Kh2 8. Sd2 КЫ 9. Sfl li 2 10. Sg3 mat. Ako crni na stavi 1 f3 onda 2. Sg4 f2 3. Sf2 : + Kh2 4. Se4 КЫ 5. Kf2 Kh2 6. Sd2 КЫ 7. Sfl h2 8. Sg3 •

Biieli doblva

u

• • •

mat .

111

МАТ NA PRETPOSLJ E D NJEM REDU O s vaj anj e

pгetp oslj ednjeg re da teskim figurama stvara vrlo interesantne mogucnosti za na pad, osoblto ako је dj elovanje te skih figura p odezano lakim fi gurama ili pjesacima. Pogledaj mo nekoliko sl ucaj eva gdj e j edna od strana vlada pretp oslj ednj im redom i borba se zavrsava ma tom :

U ovom primj eru odlucu j e :

Tl17 !

K g8 2. Teg7 +

1.

Kf8 3. f6 !.

Br. 269 LILI ENTAL-SZABO

( Budimpesta 1 95 0)

Br. 267

C rni doЬiva


u

dva poteza)

1. S c6 + Ка8 2. Та7 : mat.

Bijeli se kralj nasao и mat n oj mrezi. 1. Lh2 + 2. КЫ Sg3 mat.

Vrlo veli ku snagu doblvaj u udvoj eni top ovi na pretposlj ed njem redu и d i j agram i ma 269-272.

Br. 268 Br. 270

Bi ieli vuёe i doЬiva (Mat 112

u

ёeti ri poteza)


U ovom primj eru odl u c uj e : 1. d2 + 2. Kdl ТЫ + 3. Ке2

• • •

dI D + + .

Br. 271

gurama,

rez ultat.

ро

plЋ \т i l u

daj e dobar

Br. 273

STEINITZ- C IGORIN (London 1883)


u

dva p oteza)

1. Sg6 + Kg8 2. Tg7

Th7 + Kg8 2. Tbg7 + Sg6 + (Ili 3 . S d 7 + ) 3 Th8 mat.


ma t , ili 1.

. • • .

Kf8 3. Ке8 4.

Br. 272

Crni ј е vrlo brzo postigao ро Ьј edu : 1. The8 ! 2. Le8 : Те8 : 3. Lc5 (Bijeli nema zadovolj a vaj ucu obranu od Dh2 +) 3 . Dh2 + 4. Kfl Dhl + (U partij i ј е slij edilo 4 . . . . Те2 i Ьijeli ј е pre dao) 5. Lgl Dh3 mat. Mi smo vec obj asnili da udvo j eni topovi n a pretposlj ednj em redu, и pravilu, donose pobjedu. • • •

• • •

Pogle daj mo j os dva primj era : Br. 274

Crni vuёe i doblva

Crni, bez obzira na materij alne gubltke, lako doblva putem 1 Tgb2 + 2. Kcl La3 !, jer nema obrane od 3 . . . . Ta l mat.

•

• • •

Prodor dame na pretposljednj i red, ako ј е podrz ana drugim fi-

С rn i

па

potezu 1 13

U ovoj i g r ati 1

poz1 c1J 1 crni ne moze Da3 jer na to slijedi

2. Tg7 : + Kh8 3. Th7 : + K g 8 4 . Tdg7 mat. . • • •

(Ods tr anj ivanj e obrane 8-reda) 3 Ld8 : 4. Те8 + Df8 Dd8 : + !

•

• •

о

5. Tf8 : mat.

Zahvacanj e pretposlj ednj eg re da teskim figurama ostvaruj e se obl cno zahvalj uj uci d o mi n acij i na nekoj otvorenoj liniji.

Br. 275

STEINITZ-N. N.

Br. 276 S. TARRASCH


Cini se da је crni obranio, ali и mogucnostima Ьijelog ukazuje se dobltnicka komblnacij a : 1. Dd5 + ! (Da Ьi se odvukao top Kh 8 (Crni ne moze g5) 1. uzeti damu zbog mata и tri po teza : 1 . . . . Td5 : 2. Tg7 : + Kh8 3. Th7 : + Kg8 4. Tdg7 mat) 2. Td8 + ! (Sa ciljem da se prekrije zasti ta р olj а е8) 2. TdS : з.


• • •

• • •

1. Th7 ! (S prijetnj om 2. Tf7 + Da4 + ) 1. Ь5 2. DЬ4 (Sa da prijeti 3. Ld6 : + ) 2 Se7 3. Tf 7 + Ке8 4. Db5 : + с6 5. Db7 i

i 3.

•

•

•

.

• . •

Ьij eli doblva.

RUSENJ E KRALJ EVOG PJ ESA�KOG ZAKLONA ovom se poglavlj u govori о j urisn im komblnacij ama pomo cu koj ih se izvodi rusenje pjesa ckog zaklona oko kralj a. Naj bo lj a zastita rohadne pozicije је pj esacki stit koj i је podrzan fi gu г ama. Medutim, p ogresno Ьi Ьilo misliti da је takav zaklon siguran i da moze sp asiti kralja U

,

114

od svih opasnosti. N aj tvr d a utvr da oko kralj a moze Ьiti osvoj ena odlucuj ucim jurisom ako је on temelj i to pripremljen . Sudeci prema odn o s u snaga n apada i obrane na dij agramu 277 mo gu ce је smrviti pozicij u Ьijelog kralja . Kako to uraditi ?

Br. 27 7

Br. 279

Crni vuёe i doblva

Brzo dovodi do cilj а 1.


• • •

Da2 : + ! 2. К а2 : Та8 + 3. КЫ SЬЗ ! i Ьij eli је bespomocan. Br. 278

STEINITZ-N. N.

u

tri poteza)

Bijeli da je ma t

poteza ! 1. Se7 + Kh8 2. Dh7 : + ! (То је od stranj ivanj e pjesackog za klon a) 2

•

• • .

и 3

Kh7 : З. Th3 mat. Br. 280


1. Sf6 : + (Sa ciljem da izmjeni lovca koji stiti pozicij u crnog Sf6 : 2. Tg7 : + ! Kg7 : kral j �) 1 ( Poslije 2. . . . Kh8 slijedilo Ь i 3. Th7 : + ! Sh7 : 4. f6 i crni nema sp a s a) 3. Dh6 + Kg8 4. Dg5 + •

• • •

Crni vuёe i doblva

P o s l ij e 1. SсЗ + ! 2. ЬсЗ (Ili 2. Kcl DеЗ mat) 2. Db6 + 3. • • •

Kh8 5. Df6 : + Kg8 6. Dg5 + Kh8 "1. f6 Tg8 8. Dh6 i Ьijeli ? ај е

mat.

K cl De3 + 4. КЫ Dc3 : ! 5. Dh7 : + Kf8 bljeli ј е morao p re dat i.

Slijedece dvije pozicije su, ta koder, vrlo poucne :

izvode proanalizi raj mo j os neko liko interesantnih po zi c i j a.

Postoje i drugi putev1 za dobltak, npr : 1. Tg7 : + .

• • •

Prije neg·o ucinimo Ьilo kakve 1 15

neocekivanih ka t ast r ofa K ombl naci j a Morphyj a nije tak o kom pli cirana i on j u је m o g ao izra c unati t o cn o и svim varij anta ma. Ce sto j u r i s pocin j e zrtvom dva j u lo vaca i l i dvaj u top o va :

Br. 281

.

PAULSEN-MORPHY (New York 18 57)

Br. 282


U danom momentu Ьi j eli kralj је bran j en s tri pjesaka i lov cem. Medutim, nj egova pozicij а ј е vec napad nu ta od svih c r ni h figura. Nista nema c u dno g a и tome da је Могрhу z rt v ovao da mu za lovca da Ьi oslablo za §titu Ь i j el o g . 1. DfЗ : ! 2. gfЗ Tg6 + З. КЫ LЬЗ 4. Tdl ? (Tako se desilo и p arti j i. Em. Lasker је doka z i vao da је mnogo veci otpor mogao bljeli pruziti sa 4. DdЗ s napadom na topa g6, npr : 4. . . f5 5. Tdl Lf2 : 6. Dfl Lfl : 7. Tf l : Те2, ali na kraj u kraj eva Lg2 + 5. K g l i to Ы g ub l lo) 4 LfЗ : + 6. Kfl Lg2 + ? (Znatno јасе је Ьilo 6. . . . Tg2 7. Dd3 Tf2 : + 8 . Kgl Tg 2 + + 9. Khl Tgl m a t ili 7. d4 Th2 : 8. K g l Thl mat) 7. Kgl LЬЗ + 8. КЫ Lf 2 : 9. Dfl Lfl : 10. Tfl : Т е2 11. Tal Th6 12. d4 Lе З i Ьijel i је predao. Koliko god su ocigledne te ili one z rtve treba ih uvijek tocno izracunati . Naravno, Morphy ni je n ista гes kiгa o z гt vuj uci dam u jer ј е и kraj nje m slucaj u uvijek i m a o vjecni s ah Me d uti m s u de c i ро toku p artije, p ojedine varij ante su mu Ьile oci j enjene intuitivna, sto ј е katkad rezultat ,,. •

.

.

. • •


(Mat

u

ceti ri p oteza)

Crni kralj ostaj е bez n uzne obrane, cime se bljeli odmah koristi. 1. Tg7 : + ! Kg7 : (Ili 1 . . . . Kh8 2. Dh7 : + ! Sh7 : 3 . Thh7 : mat ili 1 . . . . Kf8 2 . Tf7 + Kg8 3. Dg3 + Kh8 4. Dg7 mat) 2. ТЬ7 : + ! Sh7 : 3. Dg6 + Kh8 4 . Sf7 mat. Br. 283 Ет. LASKER-BA UER

,

.

1 16

,

Biieli na potezu

Za prvu p artij u, и koj oj se j a vila zгtva dvaj u lovaca, smatгa se partij e Em. Laskeг-Baueг. Bijeli је ovdje odigrao 1. Sh5 s prij e tnj o m izmj ene na f6 i s time Ьi sгusio pjesacki zaklon cг Sh5 : (Ovaj po nog kralj a. 1 tez ј е iznu den јег nije dobro 1 . , . . Se8 zbog 2 . Lg7 : ! Sg7 : 3 . Dg4 s doЬitkom) 2. Lh7 : + ! Kh7 : 3. Dh5 : + Kg8 4. Lg7 : ! Kg7 : (Ako 4. . . . f6 ili 4 . . . . f5 on da 5. ТfЗ !) 5. Dg4 + Kh7 (5. . . . Kf6 ? 6 . D g5 mat) 6. Tf3 е5 7. Th3 + Dh6 8. ТЬ6 : + Kh6 : 9. Dd7. Rezultat sve ga је materij aln a predn ost k o j a т и ј е dovolj na za pobj edu. .

• . .

2. Kg2 : Dg:J + ! ( U jedno crni ve

ze Ьij elog skakaca) 3. Kh3 (3. КfЗ Dg4 mat) 3 Dh5 + 4. Sh4 (Ili 4. Kg2 Tg8 + s iznu denim 5. SgЗ) •

t.

• • .

. . Dg4 + 5. Kh2 Dh4 : + 6. Kg2 Tg8 + . Bijela ргеdа ј е . .

Krasno doblva crni и slij ede cem pгimjeгu iz »Sa11maty v SSSR-<-< , 1 945, br. 4 . Br. 285

Sada сето ra zmotгiti niz pri mj era gdj e гohadna pozicij a nije dovoljno zasticena. Br. 284

KOSUNSKAJA-BIGLOVA (Riga 1 950)

Crni vuёe i doblva

1 ТЬ2 : + ! 2 . КЬ2 : Da3 + ! 3. к ы ть8 + 4. sьз ть3 : + ! 5. сЬ3 Lf5 + 6. Dd3 Db3 : + 7. Kal •

Ld3 : .

• • •

Bijeli ргеdај е.

Br. 286

FLOHR-ROVNER (Tartu 1 950)


Bijeli kгalj se nalazi pod pгi jetecim nisanom dame i topa, а bгanj en је samo jednim pjesa kom. Bij elog skakaca ne tгеЬа u z imat i и obziг, јег se njega moze vezati. Osim toga crni ima vгlo vaznu гezeгvu - topa na f8. U paгtij i је slij edilo 1 . . Tg2 : + ! .

.

Biieli vuёe i doЬiva 1 17

Th7 : + Sh7 : 2. ТЫ Kg8 3. Dh 7 : + Kf8 4. Sg6 + i c rni је 1.

predao zbog nei z bj ezn o g mata .

Ako ј е rohadna po z i c i j а Ьilo cime oslaЫjena, onda od st ranj i v anj e pj esackog zaklona moze Ьiti provede n o vrlo efektn o. Mogu se primijeniti i k r upne zrtve, cak i dame.

Ј ednostavn o

i lijepo је doblo Cis t j akov N ov o telj nova : 1. Dg3 : + !. Bij eli predaj e. Na 2 . КgЗ : sИjedi mat 2 . . . . Le5 , а na 2. Kgl Del : + 3. Lf l Dfl : + -± . Kh2 Le 5 ma t . • • •

Br. 289

ARNOLD-CIGORIN (Petersburg 1885) -

Br. 287

Crni vuёe i dobiva (Mat


tri poteza}

u

tri potez a}

1. Dh7 : + ! КЬ7 : (Ili 1 . . . . Kf8 2. Df7 : mat) 2. ТЬ3 + Kg8 3. ТЬ8 mat.

Crni је bez muke doblo po s lije Dg2 : + ! (Sa ciljem da se srusi pj esacki zaklon Ьij elog kra lj а) 2. Kg2 : Lf3 + i 3. Kfl Sh2 Hi 3. Kg3 Lf2 dovode do mata.

Br. 288

Br. 290

NOVOTELJNOV-CIST Ј AKOV (Tbllisi 1949)

SOLKOV-SEIKO (A rmijsko prv. RSFSR, 1 948)

Crni vuёe i doblva

Crni v uёe i doЬiva

(Mat 118

u

u

ёeti ri poteza)

1•

• . •

(Mat

u

ceti ri poteza)

U ovoj pozicij i mat se moze p o s ti c i na 3 nacina : 1 . . . . Dg2 : + !

2. Tg2 : ShЗ + 3. КЫ Tfl + 4. Tgl

T gl : mat, ili 1. Tfl + (Moze i 2.

Sh3 + 2. gh3

• • •

+ з. K h l : Tfl + 4. Kg2 LhЗ : m a t) 3. Kfl : Dhl + 4. Kf2 Tf3 mat. Mi smo vec razmotгili mnogo primj era. U svi m slucaj evima Ьij eli ј е ili crni doblvao zrtvama figura, koj e su rus ile pj es a cki Dh l

. . .

zaklon rohadne poz1c1 J e. N о to је mogu c e и slucaj evi m a kada је obrana rohadne pozic ij e sl a b a и usp o re d b l s a sn agama n a pada Strana koj а se brani mora p az lj i vo prati t i usmj eren j e linijskih figura protivn ik a na p o z iciju svog kralj a i, takoder , skakaca koj i su Ыizu ras p ore den i То sve zajedno moze dovesti do j urisni h k o m b l nacij a .

.

.

РАТ Br. 291

Br.

293

= • • • • • • • �- • • • • • = • • = • • :-.

'

"-,

'

•• �

•• �

�

�

�

.

� • •• -�· � • • • • Ј� -� • • • �

Pat

Br. 292

Pat

Na dij agramima od 291 do 293 naveden је niz patnih pozicij a. Konacno pat tri skakaca br. 293 susrece se samo и studij ama. Po gledaj npr. studij u Kubbela bljeli : Kg2, Sh3 ; - crni : Kd2 Sfl , Sh5 , Ре2 ; Ьijeli vuce i re mizira s 1. Sgl SеЗ + 2. КЬЗ ,

Sf4 + 3. Kh2 Sg4 + 4. КЫ Sf2+ 5. Kh2 elS 6. SfЗ + ! SfЗ : + 7. Kg3 кез pat.

Pat

Cest је је kralj u linij skom taj sluc a j mu 294.

slucaj pata onaj kada odsj ecena linij a ili red figurom protivnika а se navodi na dij agra ,

1 19

Br. 294

Br. 296 А. TROICKI

Pat Biieli vuёe i remizira

Br. 295

••• • • -�· • • • = • • • • • • • • • • • • • • • • •• • • • • •

�


Pat se desava prije svega tada kada је kralj vec zauzeo patni polozaj i treba se samo oslobo diti nekoliko figura i pjesaka. U ovoj pozicij i crni postize remi igraj uci 1 Tg6 + 2. Kh5 Tg5 + 3. КЬ4 Tg4 + ! itd. B ijeli se ne moze osloboditi od vj ecnog s aha topom. •

• • •

Slijedi i zuzetn a studij a Troi ckog : Ovdje vj ecni sah cine Ьij eli pjesaci : 1. Ь7 + ! КЬ7 : 2. cSD + ! Кс8 : pat. 1 20

Br. 297 А . TROICKI

••• • • В О • ВФ о • • • • • • • • • ••• • • • • • • о • • • • • Biieli vuёe i remizira

Evo rj esenj a :

1.

f3 ! Se5 2. Kg'7 SfЗ : 3. Kf 6 : g4 4. Kf 5 ! ! gЗ 5. Kg4 ! ! g2 6. КЬЗ gl D (Ili 6. . . .

gl Т j er postaviti laku figuru na gl nema koristi zbog odgovora 7. Kg2 s remij em) . Rezultat sve ga је da kralj nij e stigao pjesa ka, ali је zato d ospio и pat polo zaj . Interesantan slucaj se desio partij i Lisicin-Bondarevski :

u

Br. 298

LISICIN-BONDAREVSKI (Lenj ingrad 1 9 50)

sava svoj e d a me i dovla c i ili kra lj a ili da m u na с7 i s tvara pa t n u pozicij u. U pozi cij i na d i j ag r a mu br. 300 remi se postize anal ogno - 1 .

De6 + !.

Br.

301

KERES-HOLMOV (Moskva 1948)


Bijeli је uspio naci prekrasnu patnu komblna cij u sa zrtvom dvij u figura. 1. Le4 : + fe4 2. Те5 + !. Uzeti toga topa nije zgo dno zbog pata. Ali i 2. Kd6 3. Те4 : Se6 , kao sto је Ьilo и partij i, dovelo је do remi-konac ni ce . • • •

Prije nego razmotrimo slicne slozene primj ere pokusajmo s ne koliko j ednostavnij ih slucajeva. Br. 299

Br.


Pomocu neocekivane patne komblnacije crn i је osvoj io pje s aka i postigao remi : 1. Dg4 + ! ! 2. Kh2 (Ako Ь i Ьijeli u zeo damu nastao Ьi pat) 2 • • •

.

. • •

Dh5 + 3. Kg2 Dg4 + 4. Kfl Da4 :.

300

Br.

302

соок



Crni postize remi putem 1 Dc7 : + !. Tim potezom on se rj e.

• • •

Biieli vuёe i remizi ra 121

Iako situacij a izgleda beznad no, I? omocu р а tne komb lnacij e . p osћze se remi : 1. ТЬ7 + ! Кс8 2� ТЬ5 ! clD 3. Тс5 + (Zrtva sa ci lJem privlacenj a dame na с5) 3. Dc5 : i Ьij eli kralj је и patu. · · ·

zbog privlacen j a pj es aka) 3 de5. Remi.

Ро motivima stud ij e А. TROICKOG

• • •

�i

smatramo da и ovo p o gl a VlJ e t�еь а staviti j os slijedeca dva pr1mJ. era ! Br. 305

Br. 303

.

Eгkole del Pio,

1 75 0

Biieli vuёe i remizira Biieli vuёe i remizira

Bijeli postize remi pomocu i z nudnice i privlacenj a. 1. Ь5 ! Кс8 (lznudeno zbog iznudnice) 2. е6 ! �Zrtva sa cilj em privlacenj a pje fe6 pat. saka) 2 .

• • •

Br. 304

G. RINCK,

U prvom od nj ih pat se har monicno ispreplice s vj ecnim sa hom. 1. Df8 + Ка7 2 . Dc5 + ! Dc5 : ( lnace ј е vjecni sah) i Ьijeli је и patu. Br. 306

1 91 2

L. PONZIANI, 1 769



1. Kg3 ! h5 2. е4 Kgl (Crni је и iznudnici) 3. е 5 ! (Pa t na zrtva

. Interesantna ј е i druga pozici Ja ! Remi se postize putem tri pat-

1 22

ne zгtve : 1. Le3 ! De3 : 2. Df2 ! Df2 : ( N ij e dobro 2 . . . . D c5 zbog 3. а5 + s os v aj an j em dame) 3. а5 + ! К а5 : - p at. Ako zahvalj uj uci razmotren im pгimj e гima i z v ucemo z ak lj u c ke,

mozemo reci d a se velika vecina patnih komblnacij a provodi po mocu taktic kog elementa navla cenj a. s tim c ilj em figure ili pje saci zrt vuj и se na takvim polj i ma gdje se moze osigurati izgra dnj a p a tne pozi c ije.

PO NAVLJANJE POTEZA O D N OS N O POZICIJ E U sl u caj u trokratn og ponavlj a nj a jedne te iste pozicij e parti ja se moze, na zahtjev jednog od protivnika, proglasi ti za remi, ako је isti igrac svaki puta na pote zu. K od toga nije obavezno da Ьi ponavlj anj e pozicij e slij edilo jedno za drugim. Remi је и o nom s l ucaj u ako se smatra da se pozicij а ponovila tri ili vise pu ta и razlicitim momentima par tij e. Ponavlj anj e pozicij e desava se и caj tnot u zbog nedostatka vremena za razmislj anj e ili kao posljedica nemogucnosti oboj ice protivnika da se uklone od Ьilo koj e varij ante.

Naгavno da do ponavlj anj a po zi c ije dolazi naj cesce kod ponav lj anj a poteza koj i se mogu iznu di ti pomocu tzv. vjecnog saha ili vjecnog napada. Naj r a s irenij i је vjecni sah damom. Ovdj e је crni Ьiо prinuden for sirati vj ecni sah, јег је pjesak d7 izuzetno opasan . Slijedilo је : 1 Df2 : + 2. Kh2 Dh4 + 3. K gl Df2 + . Remi.

•

. • •

Br. 308

Br. 307 Ет . LASKER-LISICIN (M oskva 1 935)


Bijeli nema topa i da ne Ьi iz guЬio on postize remi vj ecnim sahom. 1. Df8 + ТЬ8 2. Df3 + ТЬ7 3. Df8 + itd.


Sl i jedece dvije p ozi cije ilustri raj u slucaj vjecnog saha na pret poslj ednjem red u . Тор i skakac 1 23

zaj ednickim djelovanjem mogu iznudit i remi vj ecnim sahom ako su pokreti protivnickog kralj a o

graniceni.

ро pr av i i u dama uvijek doblva protiv topa. Meduti111, ne Као

ma pravila bez izuzetaka. Br. 3 1 1

Br. 309

LISICIN-MAKOGONOV (Moskva 1 936)

Biieli vuёe i rem izira

Тор daj e vj ecni sah zbog lose postavlj enih crnih figura. 1. Tg2 +


Bij eli postize remi, jer crn i kralj ne moze ici na d8. Npr.

1. Sh7 + Ке8 2. Sf6 + Sh7 + Ке8 4. Sf6 + itd.

Kf8 3.

Dva strahovi ta slobodna pjesa ka и slijedecem primj eru prisi lj avaj u Ьi jeJ og da se ogranici na vjecni sah koj i se izvodi s dva t op a sto ј е veoma cest slucaj . ,

1 24

КЬ6 2. ть2 + Kg5 3. Tg2 + км 4. Th2 + K g 3 5. Tg2 + КЬ3 (Kralj ne moze stati na f linij u) 6. ть2 + . -

Korisno ј е poznavati svakom sahisti slij edece d vij e pozicije, gdj e skakac odrzava remi protiv dame ili protiv topa i lovca. Br. 312

Br. 310

V. CEHOVER

Remi

Biieli vuёe i rem izira

Kraj stu di je V . Cehovera. B i j e l i igea 1. Sc2 + Ка2 2 . SЬ4 + Ка3 3. Sc2 + .

Br. 313

S. FILARETOV

Ova poznata pozicij a nastala ј е iz Francuske obrane. Bij eli, ako moze remizirati posred zeli, stvom vj ecnog napada na crnu damu. 1. Ld2 Db2 2. ТЫ Da3 : З. Tal (Ako Ьi Ьijeli igrao 3. ТЬЗ Da2 4. Dcl , onda se crni moze Db2 braniti sa 4. . . . Sb4) 3. 4. ты itd. • • •

ilustracij u za neprekidni napad пavodimo dvije interesan tne pozicij e, koje su uzete i z s tva r ala s tva sovj etskih kompozi tora studija. Као

Br. 315 Remi

G. KASPARJAN

Zbog neophodnosti da brani svog topa, Ьijeli kralj se ne mo ze izbavi ti od vjecnog saha. Ska kac daje sahove na polj ima g8 i f6. Osim vj ecn og saha sa cilj em da se iznudi ponavljanje poteza, katkad se primijenjuje vjecni napad, tj . napad na j ednu ili ne koliko figura protivnika, koj i se neprekidno ponavlja. Br. 314

Biiel i vuёe i rem izi ra

U p ozicij i Kasparj ana Ьijeli napada protivnickog pjesaka : 1. Sf2 ! ТЬ2 (Ako pada pjesak onda је remi) 2. Kgl. Sada c1�ni ima izbor ili da se vrati topom na ЬЗ, na sto slij edi 3. K h2, iznova na ь2 + . padaj uci pj esaka ili 2 Poslj ednj i nastavak vodi do pata Kd6 nakon 3. К Ы ! Tf2 : (Ili 3 . . 4. Sg4 Kd5 5. Sh2 : Ке4 6. Kgl sa slij edecim Sfl i remij em) . .

• . •

.


.

Skakac s gЗ nikako se n e mo ze izb a vi t i od progona Ьijelog 125

Br. 316

Br. 317

А. SARICEV

LISICIN-B OLESLAVSKI (Moskva 1950)

Remi

kralj a : 1 Sh5 + (Ako 1. . . . Shl onda 2. Le4 s remij em, jer dva skakaca ne doblvaj u) 2. Kg5 •

• • •

Sg7 3. Kf6 Se8 + 4. Ке7 Sc7 5. Kd6 Se8 + 6. Ке7 Lc6 7. Lg6 Sc7 8. Kd6 Le8 9. Le8 : Se8 : + . Remi.

Katkada se vjecni sah i vj ecni napad ispreplicu i stvaraj u remi komblnacij u. Tako је npr. Ьilo и ovoj par tij i. Pozicij a bljelog је vrlo te-

Bi ieli vuёe i remizira

ska ali on nalaz i izlaz : 1. Lc6 : ! Ьс6 2. Td6 Ке7 (Povlacenj e ska kacem ili 2 . . ef4 ne zadovolj a va crnog) з. Те6 + Kf7 4. Td6 Ке7. Remi. ,

.

.

U konacni ci se vjecni sah i vje cni napad primijenj uj u znatno cesce nego и otvaranj и ili и sre disnj ici То se moze obj asniti ak tivnom ulogom koj u igra kralj и konacnicama. .

TEORETSKI 1 POZICIONI REMI Mi сето nazivati pozicionim remijem takve konacnice gdje, kod pravilne igre, nema dobltka, iako j edna od stгana ima mate rij alnu ili pozicionн prednost, ili i jednu i drugu. Neki jedn ostav nij i slucajevi pozi cionog remij a и 1 26

danasnje vrij eme su p ostali to liko poznati da su ih poceli na zi vati teoretskim. U nizu primje ra navest сето neke slucaj eve remij a iz teori'j e konacni ce, а ta koder, i takticke opera cije koje dovode do p ozicionog remij a.

•

•

Br. 3 1 8

• • • • • •• • • • • • • • •• • • • • • • • 88 • � • • • -�·

dvoj en i crni pj esak crn om ne po maze. Br. 320

Remi

U ovoj pozicij i Ьijeli ima lov ca i a-pj esaka. Medutim, ugao u koj i ulazi pjesak, је druge Ьоје nego dij agonala lovca. Zbog toga, b e z obzira na veliku materij alnu prednost, Ьijeli ne moze doblti. Za remi crnom је dovolj no da ide ро polj ima а8, Ь8, а7 i Ь7 .

Remi

Crni kralj ide s Ь7 na а8 i obratno. Sahista koj i zna taj po lozaj , bez razmislj anj a се posti ci remi и slij edecem primjeru : Br. 3 21

Ako to znamo mozemo postici remi и slijedecoj pozicij i :

I. RABINOVIC (Zavrsni ce, 1 9 38)

Br. 319

• • • � ." • • • •. .= ••. ·� • •о. " • .• �•. �• • • •• •• • • • •• •

• --

• • •

� -

-

Crni v u ёe i remizi ra


1. Tg8 + ! Тс8 2. Тс8 : + Кс8 : 3. La6 ! i remi ј е zbog toga јег 3. . . Ьа6 ili 3 . . К с7 4. LЬ7 : ! •

• •

dovode do remi-p ozicij e. Ni u-

1.

• • •

Ь5

(N avlacenje)

2. сЬ6

(Poslij e 2. Kg5 Ь4 Ьij eli kralj ne moze stici b-pj esaka) i nastaje pozicioni remi. 1 27

P1"ve dvij e pozicije (322 i 3 2 3) su remi -pozi cije. Crn og kгalj a se ne moze istj erati iz ugla, а zrtva lovca za pjesaka Ь7 dovodi do remij a.

Br. 322

Katkada ne doblva ni skakac vise zajedn o s top ovskim pjesa kom . U primj eru br. 32 4 ј е opet cr nom kralj u nemoguce pri ci zbog

pata.

Remi. Ako ie lovac na fЗ opet remi

Br. 325

BLACKBURNE-ZUKERTORT (Мес 1 881)

Br. 323

• • • • • • • • � -� - • • • • • • • • • • • • -�· • • • • • • • • Remi

Crni vuёe i remixi ra

Br. 324

•• •

Ova је p ozi cij a j os jedan do bar primjer na temu figura Kg3 ! 2. vise ne doblva : 1 Kd3 Kf3 ! З. Kd4 Kf4 !. Ako Ьiј eli zrtvuj e skakaca sa 4. Kd5 slije Кез : 5. Ке5 Kf3 ! 6. Kf 6 di 4. (Poslij e 6 . g5 ? Kg4 7. Kf6 Kh5 Ьij eli dolazi u iznudn icu i, cak gubl) 6. Kg4 : Remi .

• •

-

в • • • BttJB В В • m • •

• • • • • • • • • • • • • • " .

Remi. Bi ieli skaka ё moze Ьiti i na Ь5 i na 1 28

•

• • •

• . •

• • •

с8

.

Za teorij u i praksu konacnica neoblcno s u vazne dvije slij ede ce p o zic i je Klinga i Horvitza.

. . К с 8 4. L d 7 + К Ь 8 . G ubl 3 . . . . К 8 z b og 4 . К с 7 ) 4 . � с6 : ксs ( R еаm ij и v o ct 1· ta k о de1· 1 41 . Ь 6 i· i· :.Ј : . К а 57 ь7 + к ь � 6ь 7 К + кьs . 6 . К с 7 ) ;э . а · 6 · кь в. Pat. U kon a Cnr� 1 l o vca s p i es a kom pro t i· v d va р Ј е S aka slab l j a str � n a . p os t·izve rem1 ako us piJ. е 1. zm1.i. e-

3. .

�

·

·

·

nit i pj es a ke.

Br. 328

Remi

1 . а4 КЬ8 2. Lf2 К а8 (Ne i d e 2 . . . . К а 7 ? zbo g 3 . а 5 s d obltkom) 3: Кс7 Ка7 4. а5. (C i n i s e d а Ј·е b1Jel1 . . Р ostigao svo J e , a l i . . . ) . 4. . . Ка 8. Rem 1 . .

1.

�

Br. 327

KL ING I В . HORVITZ, 1 8 5 1 -

1 -- . = .1 • • %. . ... �- • • l .t. .D •�� .�. •1 1·� � · о • � •. • � �

1

%

"'-• "_

�

•

�.

�tii

�.ii.. • .•·� ·��-�.11.. ·• " 1 � . /� - • .

L

Rem 1 •

( Zrtva lovca za b-pjesaka Р Ј· е Saka · na аб dovod i do t e oret s ko g rem1J· а) 1 . . К а8 · L 2. с 6 ( Vrlo lijepo , i samo toli� КЬ8 ! ( U � 1 r:i anje lovca k o) 2 . . bit k u posl1Je 3 К с 7 )Ь 3. 1 � (1� 3 . Lf� 3 с6 . ( N a J. J" e d n ost avn·1Je, је i 1. Kd7

1· 1 1· z a

�

.

•

· ·

к : в � о g u се •

.

.

Bijeli vuce •

ј

remlZl ra

В 1. Ј е 1 1 postize r� m1· putem 1· с5 + ! ( D a ь 1· u C in ю Р Ј. esaka с 6 . Na 1 . d5 s 1 !Ј" е d i 1 . nepokretnrm. Lc5 : ( Ili 1 . . . . К Ь 5) с5) 1. •

"

2:

• • ·

.

d5.

Br. 3 29 D.

W O CKER ' 1 84 1

.......,

" -�:SЫ·-·· ••

,

•

•.-� ·� • � � � & - •. . • .. •• • •" �• .- .

"

.

r& � � ·• . • · fj · • = " ·· !R lit! � � • 81 d " •

" ka па d6 p1esa Rem1 . Ako Ьi сrп1 ·mao • " i doЬiv a um i esto па Ь6 , Ьi i eli vuce •

•

•

1 29

Nesto slozenij i primj er. 1. Kd4 (S idej om prevodenj a kralj a na d6 . Drugog puta nema, јег crni moze mirno cekati potezima Ка6 2. КЬ7-а6-Ь7-а6) 1. Ке5 с5 (S prijetnj om 3 . . Ь5) 3. Lc5 : Ь5 ! (Do remij a vodi i 3. . . . Ьс5 4. Kd5 КЬ7 5. Кс5 : Кс7) i pj esaci su izmijenjeni . Premjestimo sada pjesaka s Ь6 na d6. То се se odmah odra ziti na rezultat borbe : 1. Lf4 ! d5 (lli 1 . . . . Кс7 2. с5) 2. с5 Ка6 3. Kd4 КЬ5 (Ako crni nastavi 3. . . КЬ7 onda 4 . Ке5 Кс7 5 . Ке6 + Кс8 6. Le5 КЬ7 7 . Kd6 i crni pjesaci padaju) 4. Le3 КМ • • •

.

.

ni protiv topovskog pjesaka ili proti v lovcevog pjesaka, koj i su se uspj eli problti do pretposlj ed nj eg reda. N aravno, ako k1Ћlj sla blje strane vl ada poljem promo cije pj esaka. Br. 331

.

5. Ке5 Кс4 6. Kd6 КЬ5 7. Lgl

i Ьijeli dobl va . Treba ov1dje zap amtiti da dva skakaca, ako nema pjesaka, ne mogu doblti protiv kralj a. U nekim slucajevima cak ni dama protiv pjesaka ne doblva : Br. 330

• • • • • • • • • • • • = • • • • • • • • • • -� • • • • � · � • � �• �. • · � . �

Remi. Pieiak moie Ьiti i na

f2

Na 1. Dg3 + crni odgovara 1. Khl i Ьijeli ne moze iskori stiti pravi momenat za prebaci vanje kralj a zbog pata. Iz istog razloga Ьijeli ne moze doblti ako crnog pjesaka premjestimo na f2. Npr. 1 . Dg 3 + Khl . Kod udalje nog kralja dama ne moze doblti

. . •

130

Remi

Na ovom dij agramu predstav ljen је klasican slucaj pozicio nog remij a и pjesackoj konacni ci. Bijeli p rij eti da potezom Kgl ode и ugao. Medutim, ak,o crni odigra 1 Kh2 , slij edi 2. Kf2 h5 • • • .

3. Kfl М 4. Kf2 h3 5. Kfl Khl 6. Kf2 h2 7. Kfl s remij em. Br. 332

Р. DIKLO, 1 904 _:s

• • • • • • • • • • • • • • • • В 8 .t. ВФ • • • • • • • в . • • • • Crni vuёe i remizi ra

1. . е3 ! 2. fe3 Kg6 ! 3. Kf4 Kf6 (U svakom momentu zauzi ma opozi cij u) itd. •

•

Br. 333

1. RABINOVIC (Zavrsnice, 1 938)

Bijeli vuёe i remizira

1. g6 ! (Jedini put k remij u) fg6 2. Ке2 ! (Zauzima dugu 1 po zic ij u) 2. Kf6 3. Kf2 K g5 4. Kg3 (Sada ј е to jednostavn a op ozicij a) i re mi. Sve podrobnosti о opozicij i i teorij i odgovaraj ucih p olj a vi di и drugom dij elu ove knj ige. •

• • •

• • •

Br. 334

• • • • ." . • • • • • • • • � � W4 � � � � • • • • • • • • • • • • • • • • Ako

је

је crni kralj na а7 Ьijel i doblva, npr : 1 Ь6 + 2. Кс6 Ьа5 3. Кс7 КЬ8 3. а4 4. Ь6 + itd., ili 2. КЬ6 : ! (Poslij e 3. аЬ6 ? nastaj e Ка8 4. Кс7. teoretski remi) 3 •

• • •

• • •

•

.

• •

Br. 335

Remi

U ovoj pozi cij i crnog izbavlja mogucnost pata ! 1. Kf5 Kg8 (Do remij a vodi i 1 . . . . Kf8 2. Kf6 K g8 3. g7 Kh 7 4. Kf7 pat) 2. Кf6 Kf8 (Moguce је tu i 2 . . . . Kh8 јег је poslije 3. Kf7 pat) 3. g7 + Kg8 4. Kg6. Ako tu pozicij u po maknemo za jednu ili dvije ho rizontale ulij evo na Ьilo koj u li nij u, onda se vec postize doblveBr. 336 А. PHILIDOR, 1777

Crni vuёe i remi z i ra crni krali па а7, Ьiieli doЬiva

Remij и vod i : 1. Ь6 + ! 2. аЬ6 + КЬ7 3. Кс4 КЬ6 : itd . Ako • . •

Remi 1 31

na pozicij a, j er crni ne moze i grati na pat.

Br. 338

Ovaj primj er na 111 p o kazuje kako se dolazi do remij а и to povskoj konacnici ako se kralj slablje strane nalazi pred pje sakom. Crni top se mora posta vi ti na 6. red sve do trenutka dok Ьij eli pjesak ne stupi na 6. red, а poslij e tog crni mora zaci Ьijelom za leda : 1. . . . Та6 2. е5 ТЬ6 3. е6 ТЫ 4. Kf 6 Tfl + ! i remi zbog toga 3er se Ьijeli kralj ne moze izbaviti iz vj ecnog saha ili se guЬi pj esak.

Remi N pr : 1. Lg6 Lc4 2. Lf7 Ld3 3. Le6

Br. 337 А. SERON

(Evo zbog cega је crni kralj morao staj ati iza pjesaka) 4. Ld5 Lh5 itd. Lg 6 !

Kod гazn oboj пih lovaca za igru na pobj edu oblcno visak j ednog pjesaka nij e dovolj an . Tek dva pj esaka vise mogu osi gurati do Ьitak, ali i to ne uvij ek. Br.

339

Remi

Bij eli ima dva pjesaka vise , medutim, doblti ne moze. Crni top se samo pomice ро e-lin ij i odrezavsi bljelog kralj а od pje saka. Npr : 1 Tel 2. Tf6 Kd3 : 3. с5 Kd4 4. сб K d5 5. с7 Tcl i pada i drugi pj esak. .

• . .

Za konacn ice s istob oj nim lov cima vazan znacaj ima pozic ij a na dij agramu 338. Ako kralj slablj e strane stoj i iza pj esaka, ond a se и vel ikoj vecini slucaj eva postize remi. 132

Remi

Bijeli ne moze doЬi ti : 1. Kf4 (Ili 1 . е6 Le6 : ! ; а ako 1 . f6 + onda 1 . . . . Kf7 i zatim lovac sa с8 se samo pomice ро dij ago nali c8-h3 s os iguranim remij em) Kf7 ! 2. Kg5 Ld7 3. Lb4 1. Lc8 !. Ovdje је crn i postigao remi • • •

zbog toga sto ј е j edan od Ьij e lih pj esaka citavo vгij eme pod udaгom. Borba kralj a s pj esakom pro ti v skakaca ро pravil и ne dovodi do pobj ede О tom nam s vj edoce ova dva primj era : .

Br. 340

Na kraj u pogledajmo niz teo retskih pozicija s damom protiv topa ili s to p om protiv lake fi gure. Navodimo dva osnovna primje ra и borb l t opa i pje s aka protiv dame . Br. 342 А.

PHILIDOR, 1 777

Biieli vuёe i remizi ra Remi

1. Scl + К Ь 2 2. Sd3 + К с2 3. Sb4 + КЬ3 4. Sd3 а2 5. Scl + sa slijedecim 6. S a2 : . Br. 341

U ovom primjeru crni jedno stavno igra topom sa с6 na е6 i obratno s osi guranim remij em, jer ј е Ьijeli kralj izoliran od p je s aka. Br. 343

Remi

Poslij e 1. Kf7 Sh6 + 2. Kg6 Sg8 Se7 bljeli 3. Kh7 Sf6 + ili 3 . se vrlo brzo moze uvjeriti и bes korisnost svoj ih pokusaja. . • •

Remi

U drugom primj eru crni је, takoder, osiguran od gubltka, ј ег ј е po z ic i j a crnog topa sigurna, 133

а Ьij eli kralj nije и stanj и po moci dami zbog naglog prodora crnog pj esaka ako ga on deЫo kira. Obrana pjesaka s topom spri jeda и mnogim slucajevima је efektivna.

Br. 345

G URETZKI-KORNITZ

Br. 3 44

G. LISICIN , 1952

Remi, а

ne

pobieda Ьi ielog

vedeno и Bergerovoj >>Teorij i i praksi zavrsnica«. Ali sada crni nije obavezan igrati 5. . . . Кс2) . Remiju vodi 5 Тс2 ! s a slije decim с5-с4 npr : 6. Ке4 с4 ! "1. Kd4 кы 8. DаЗ Tcl 9. Кез Тс2! 10. Ке4 (Da Ьi predao potez cr Tcl 11. Kd4 Тс2 12. nom) 10 Кез ТЬ2 13. Da5 Тс2 14. DЬ4 + Ка2 itd. •

Remi

.

Bijeli ne moze doblti : 1. ТЬ2 ! 2. Da4 Тс2 ! 3. DЬ4 + Ка2 4. Kd4 Kal 5. Del + КЬ2 6. Ddl Tcl "1. Dd2 + Тс2 8. DЬ4 + Ка2 9. Кс5 (B ijeli kralj se p revodi na tocku аЗ) 9. Kal 10. DаЗ + КЫ 1 1. КЬ4 Tcl 12. DеЗ Тс2 13. Del + (Ili 13. КаЗ т с з + !) 13. КЬ2 14. Ddl Tcl 15. Dd4 + КЫ 16. КаЗ Тс3 + ! i pokazuje se da

• • •

• • •

• • •

је pozicij a crnog prava tvrdava. Ovu prikazanu obranu s 1. . ТЬ2 ! nisu zamijetili neki teore ticari kao Guretzki-Kornitz, Ber ger i drugi. Zbog toga i pozicij a na slij edecem dij agramu nije do Ьivena kao sto је autor smatrao, nego је remi ! Crni bez osobltih proЫema svodi borbu na prethodni pri mj er : 1. Ке4 Кс2 ! 2. Da6 КЬ2 з. Da4 КЫ 4. Da5 КЬ2 5. Kd5 (Ta ko i pocinj e rjesenje pozicije Guretzki-K orni tza, koj e је na-

• • •

• • •

Тор protiv lovca ili skakaca oblcno ne doblva. Za to је po zicija Ponziania najbolj a potvrda . Br. 346

L. PONZIANI

. •

134

Crni vuёe i remizi ra

Vazno је lovcem zahvatiti dugu dij agonalu ako је kralj slablje st1Ћne potisnut и nepovolj an kut (usporedite s dij agramima br. 208 i 293) sahovske ploce 1. . Lc3 (Dobro је i 1 . . . . Ld4 . Me dutim, gubl 1 . . . . Lg7 ? ? zbog 2. Kg6 Le5 3. Tel Ld6 4. Т е 8 + Lf8 5 . Td8) 2. Kg6 Kf8 ! i remi, jer Ьij eli nij e и stanju stvoriti opo zi cij u sa svoj im kralj em. • •

Br. 347

••• • • • • . Ii . �- • • • • • • • • • • • � � . • . • � • • • • • • • • • Remi

B orba topa protiv skakaca : 1. Ка8 2. ТЫ Se7 ! (Gubl : 2 . . . Sa7 zbog 3. КЬ6 КЬ8 4 . ТЬ2 Sc8 + 5. Кс6 + Ка7 6. Кс7) 3. КЬ6 КЬ8 4. ТЬ2 К с8 i remi.

ТЬ7 +

Br. 348

(Naj b olj i polozaj skakaca ј е и j ednostav noj dij agon alnoj opozicij i и od nosu na protivnickog kralj a) 2. 1. Sh6 Th7 2. Sg8 !

ТЬ7 3. Sh6 ! Та7 4. Sg8 ! Th7 . 5. Ке8 ! Tf7 6. Sh6 Та7 7. Kf8 Kf6 8. Sg8 + Kg6 9. Se7 + Kf6 10. Sg8 + Ке6 11. Sh6 ТЬ 7 1 2. Sg8 Tf7 + 13 . Ке8 Tg7 14. Kf8 ! (Ako • •

Ьi sada Ьij eli igrao 1 4. Sh6 ? ? slij edilo Ьi 1 4. . . . Tg6 !) 14 Tg6 15. Se7 Tf 6 + 16. Ке8 Tfl 17. Sg8 Tf2 18. Sh6 Та2 (lli 18. . . . Th2 19. Sg8 ! Th7 20. Kf8) 19. Kf8 Т а7 (Poslij e 1 9 . . . . Та8 + 20 . Kg7 Ьijeli kralj vise nije odrezan na kraj u ploce) 20. Sg8 Th7 21. Ке8 !. Prikazan a pozicij a na 1d'ij agramu skakaca i kralj a је ustvari naj bolj a. Slablj a strana se mora bra n iti tako kao sto је pгikazan o и varij anti, tj . kralj i skakac ро mogucn osti nikako se ne smi1j u гazdvoj it1, а skakac mora staj ati, и odnosu na protivnickog kгalj a, ili и jednostavnoj kosoj op ozicij i ili na istoj linij i, а to ј е polje h6. Rij etko se skakac n ade na pret p oslj ednjem redu - eventualno n a polju е7 i to uvijek kod iz n uden ih situacij a. Kralj slablje steane oblcno zauzima polje uz skakaca na polj и f8 ili se nalazi и jednostavnoj opozi cij i и odno su na pгotivn i ckog kгalj a na po •

• • •

lj u е8.

--• �ltj· � · � � � � • • • • • • •• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • " • Remi

1 33

PROMOCIJA PJ ESAKA Pj esaci koj i su p resli granicu izmedu cetvrtog i petog i·eda vrlo cesto stvaraj u uvj ete za provo denj e taktickih operacij a veza nih sa nj ihovim daljnj im napre dovanjem i promocij om. Neop h odno је primij etiti da pokretlj i vost pj esaka ima veliki zn acaj . U vezi s tim slij edi ilust г ativni materij al koj i је postavlj en na principu napredovanj a pj esaka (7., 6. i 5. horizontala) . Kako se provode te takticke operacije ? Kako da se izvede pje sak и damu ako је nj egovo na predovanje zaustavlj eno ? Oblcno и takve opera cij e ul aze takticki elementi odvlacenj a ili odstranj i vanj a obrane. Odvlaceci i odstra nj uj uci borbene snage protivnika koj e sprij ecavaj и napredovanje pj esaka, mi na kraj u krajeva po stizemo promocij u pjesaka и je dnu od figura i to naj cesce и damu. Odlucuj uce komblnacije mogu izniknuti kod pj esaka koj i se na laze na pretp oslj ednj em redu : Br. 349

136

Pj esak с7 Ьi mogao postati da mom, ali mu smeta top s а8. Lovca na е6 ne treba racunati, ј ег је on vezan. Sli jedilo је : 1. Da4 + ! (Z rtva dame s idej om odvlacenj a cгnog topa od tocke Та4 : 2. c8D mat. с8) 1. . • •

Br. 350

SOKOLJSKI-NOVROCKI (Omsk 1944)


i crni ј е predao, јег nema о brane od 2. Lg7 : + Kg7 : 3 . f8D + . 1 . Ld4 !

Br. 351

MUCNIK-VORONKOV (Moskva 1 948)

FLORIAN-KOSKA (Brno 1950)



1. D c4 + ! (Ponavlj a se ista ide

Br. 353

j а odvlacenj а figuгa koje sme taj u . Crni је obavezan prihvatiti zrtvu dame, j er је beznadno 1 . . . . Kg7 2 . Dc8 : Dc8 : 3 . Тс8 : Тс8 : 4. e8D) 1. Тс4 : 2. Те8 : + K g7 3. Tg8 + i crni је predao.

TOLUS-RA VINSKI (Lenjingrad 1 950)

• • •

Osi m odvlacenj a moze se pri mijeniti i odstranj ivanj e obrane. Br. 352

ZAMIHOVSK I-ROZENKRANC (Moskva 1931) Biieli vuёe i doЬiva

Bij eli је brzo doblo poslije 1. Sc6 ! (S prij etnj от таtа na е 8) 1. De2 : + 2. Ке2 : Ьс6 3. De5 (Sada nета zastite od 4. De8 + ) 3. Kf8 4 . Dd6 + Kg8 5. De 7 . • • •

• • •

Br. 354

C IGORIN-JANKOVI C (Mos kva 1 899) Biieli vuёe i doblva

Ovdje odl ucuj e 1. Dc8 : ! (S ide j om da se odstran i j edan od to p ova koj i smetaj u napred ovanj u pj esaka) i crni ј е predao. N а 1 . . . . Тс8 : slij edi 2. Те8 + Df8 3. Тс8 : Dc8 : 4 . f8D + . K od pj esaka na p гetp osljed nje m (drugom ili sedmom) redu mogu se poj aviti i matne idej e. Ako је pj esak p odrzan damom i l i top om р о linij i, on da to ро ј а саvЋ njegovu тос. No, kao sto smo mi ve c i ranije vidjeli, uz n apredovali pj esak iako i nije podrz an ро linij i teskim figura ma, takoder је dovoljno j ak.


Katkada odvlaceci potez ne u pada odmah и oci . 1. La7 + ! Та7 : (Ili 1 . . . . Ка7 : 2. b8D mat) 2. Та7 : i crni је prisilj en na pre daj u. 1 37

. olj n � � а е ј No k а tkada ':, �о ' dov . ' taktick1h provo �� n J e odluc U] uc1 h opera c1J a.

Br. 355

STAHLВERG-M3 ENC IK (M osk va 1 9 5)

OvdJ. е. је odluc"u Ј· ucu ulogu odi1grao р ] eS ak na g6. Slij edilo Ј е Lh6 ! ( D ь · odvukao Р Ј" eS aka g7. � h 6 1onda A k o сrщ n stavi 1 . . slijedi 2 g + i 3 . g D g8 2. i. , Crni pre? a J . za . l s nJ·ega Ј. е еР ;djednako D h 7 : З. g h7 1 1 1 2 . D e 6� � D·hg + Dg8 4. Lg7 · + it d .

• 'iil . � • • •� ••• � А �� • � ••• �� • �n В. � �g • � •··n ьt ь � • • l!ЈШ � ·0 • �·· ·� � �

.

� J

%

• �.".".� • .• • • .•

·a D� ) ,

·

.

.

.

.

.

.

�-

. t ru d a po s ti Crna . bez оsоЬ1tо 1 · ' (IntereЬЗ zе pob ] edu. . =· santno .da . ova ] odvlacec1 p otez . и nisu pr1m1J· etila оЬа partnera 1 partij i) 2 аЬ 3 а2 3 Dd. LсЗ : ! i kao rezu itat komblnac1]e crna ] е osta 1 s topom vise. Crna ј е Cak . а t и partl] U. i zgublla

�

. • •

•

.

Br. 357

" i doЬiva Crni vuce

•

·

. . •

.

.

.

•

·

�

•

••

1

"

·

.

.

_

Bijeli vuce ' doЬiva

Br. 356

"

Bijeli dob а zahva 1 J. UJ· uci РЈ е S aku а6 . 1 . в ТЬ8 2. DЬ7 '. ТЬ7 : 3. аЬ7 i crn 1 је pre dao.

SCELO C ILIN-CERNIK OV "ngrad 1 95 0) (LenJ1 �1

1-=- -• • �· •

•

•

"

• .п • �· вп.l "

.

•

•

1-

1

doblva

Nа 6 . redu ( ili za crno g . na 3. ) ] е Р Ј"e S ak о ь·ic"no . man J e Ј a k nego n a Р retposljedn ] e m redu.

r e du 138

.

Br. 358

� -1

ег;:

Biieli vuce

•

i1>� .

•

• 'iV � в• • .• .!Ј!ј.-�А�d !!!� • 'if . • . •о •.�-�• : •в �· ·· 8 • -�. � � •• __..

1�

1

•�• • -

•

·

.

,

�

.

. � - � � • ·'1&� �- • • LI NDEN-BERG

,

-

�.

�

·IJIf!.•• •··�· • · � •. · 8 .!!! . .· �• m • • . , ·. � � � � � if - � f! �• в -.• гLI. = "

�-

•

Crni vuce

.

•

•

•

�

rl.

doЬiva

-

1

Napгedovanj e pj es a ka moze Ьiti poduprto lovcem : 1. . . Dfl + ! 2. Dfl : е2 + (Otk r i v eni sah - и tome se zaklj ucuj e uloga lovca) 3. Sf2 (Ili 3. Df2 ed lD + 4. Lel Del : mat) 3. eflD + 4. Kfl : Tf2 : + i crni ostaj e s topom v ise. .

Br.

360

KADERA-POISL (Prag 1 949)

• • •


Slijedeca pozicij a uzeta је iz casopisa >>S ahmaty v SSSR-<-<, 1 9 46. br . 4. Br. 359

Namece se 1 . Dc7 : ili 1 . Df6 : s idej om odvlacen J а crne dame. Medutim, 1 . Dc7 : је pogresno zbog 1 . . . . Dc7 : 2. е7 + Kg7 3 . e8D ? ? Se8 :. Doblva 1. Df6 : ! (Ta ko se desilo i и partij i) 1. Lg2 : (lli 1 . . . . Df6 : 2. е7 + K g7 3 . e8D) 2. De7 : Те7 : 3. f6. Crni predaje. • • •

Sada nam nece Ьiti tesko naci dobltak u slijede6.. m dvosjeklom polozaj u : Br. 361

DUFRESNE-G ARVITZ zz_...


Bijeli doЬiva na slican nacin : 1. Td8 + ! Dd8 : (Nije bolj e ni 1 . . . . Lf8 2. Tf8 : + ! Kf8 : 3 . Dh8 mat) 2. е7 + Dd5 3. eSD + Lf8 4. Df6 ! i mat је nei zbjezan.

о

Bez bzira koliko s и ti na stavci ociti, uvijek ih treba pa zlj ivo provjeriti i tocn o izr a cu nati .

B i jeli vuёe i doЬiva

139

1. De8 ! ! КЬ7 (Ne Ьi i zmij enilo re z ul t a t p a г ti j e ni 1. . . . Те8 : 2. f7 + K h 7 3. fe8D) 2. f7. Crni pr e

d aj e . Pjesaka koj i ј е n apredovao ne tгеЬа uv ij ek pr o m ov irat i и d a m u . U nekim s lu c a j ev ima ј е ko ri

snije posta�iti umj esto dame Ьi

lo koju deugu figuru .

t opa , а slobodnog pj e saka pr o Tel + ! mo vi r ati и skakaca. 1 . . 2. Tel : D g 2 + 1 3. Kg2 : (Ili 3 . К е2 felS + ! ! 4. Kf2 fe l D + +) 3 . .

.

. • •

S c2 :.

Br. 364

Р ANOV-ZAGOROVSKI ( K i jev 1 9 5 0)

Br. 362

B i j e l i vuёe i dobiva

Bijeli ne moze igrati 1 . c8D zbog mata na hl . M e dutim Ьijeli ipak doblva sa 1 . cSS ! mat.

Bijeli ј е r e al i z i r ao svoj u pred nost na slijedeci nacin : 1. Se6 ! Tf2 : (I l i 1 . . . Lf 2 : + 2. Kg2 Та8 3 . Kf2 : Kf7 4. d8D itd) 2. Sc5 : ! (Al i ne ide 2. d8D + ? zbog 2. . . . Tf8 + !) i crni ј е morao pr e d at i

Br. 363

Br. 365

Biieli vuёe i doЬiva u j ednom potezu)

(Mat

,

Crni

vuёe i dobiva

U ovom p e imj eru cгn i za p o bjedu mora z rtv o v ati d amu i 140

.

.


Cгni doblva brzo, pribj egava j u ci ranij e prikazan im takti ckim

elementima :

! 2. T c l : Tel + 3 . Iiel : bclD + 4. Ке2 Da3 :. 1.

• . .

Tcl +

pravil и ј е bazirao Du Ьinj in tretiranje ove pozicije : 1. Df 8 : + ! Df8 : 2. Tf5 : КЬ8 (Sada ј е neophodno odvuci crnu damu od p o lj a f 8 i to pomocu napre dovanj a h - pjesaka) 3. h4 Ь5 4.

"

zrn_

bo an pjesak na p гetp os l j el'edu, koj i је p o drzan to pravilu n i j e slablj i o d

N а t om

Br. 3 6 6 __

Sl o d dnj em p om, и dame.

h5 Кс7 5. Tfl а5 6. h6 Ь4 7. а 4 Kd7 8. h7 Ке7 9. Tel + Kd7 10. Th l !.

Crni predaje.

Br. 368

LAUBERT-SEMENOVA (Moskva 1945) Biieli vuёe i doЬiva

Proanaliziraj mo tok borbe и ovom primjeru : 1. Lh 5 ! (S pri j etnj om 2. Lg6 : hg6 3. h7) 1 gh 5 ( Ili 1. . . . Lb3 2. Lg6 : Lg8 3. Lf5 : а lose је i 1 . . Ке7 2. Lg6 : Kf8 3. Lh7 : sa s li j edecim g5-g6-g7-g 8 D) 2. g6 Ь 4 ( Na 2. . . Lb3 Ьijeli odgovara 3. g h7 )

. • • •

.

,

.

.

3. gb7 hЗ 4. h8D h2 5. D e 5 + Kd7 6. Dd5 + Ке7 7. Dhl. Crni pre

daje.

Biieli vuёe i doЬiva Br. 3 6 7

DUBINJIN-ARONJIN (Lenj ingrad 1947)

Analogan slucaj se desio и o \roj partij i : 1. а6 ! ТЬ7 + 2. Dh7 : + ! ! (Prekr a sno zamisljeno) 2 Kh7 : . • • •

3. а7 Df8 4. Та2 D a8 5. Ь4 ! (S d4 prijetnj om Ь5-Ь6-Ь7) 5. • • •

(S idej om da se srusi pjesacki stit Ьijelog kralj a i da se na neki nacin dohvati vjecnog saha) 6. Crni ed4 Kg6 7. Ь5 ез 8. fe3. predaje. Ne ide 8 . . . . Dh8 + 9. Kgl Dh3 zbog 10. a8D D g 3 : + 1 1 . Kfl Dh3 + 1 2 . Dg2, i sahovi su zavrsili.


Slobodan pjesak moze Ьiti odf aktor odvlacenj а. Mi 1 ucuj uci smo ranije vi·d jeli n·i z primj era

n a s l i c n u temu.

141

Br. 369 MOJSEJEV-ALATORCEV (Moskva 1949)

Ьс6 3. а6 Kf5 4. а7 Ке4 5. 2. a8D i Ьijeli mora vrlo brzo do • . •

Ьiti.

Promocija и damu nije obave zna za slobodnog pjesaka oso Ьito и konacnici gdje postoj i mnogo mogucnosti za igru na pat. Ovu jednostavnu istin и katkad zaboravlj aju pocetnici. Br. 371 -


Bij eli је postigao uspjeh igra j uci 1. d6 ! а 3 (Ocito ј е bezna dno 1 . . . . cd6 2. Db6 : ) 2. dc7 Sd7. Ovdje је p ar tij a Ьila pre kinuta i crni је predao bez na stavka . Br. 370

:::zz:::: . .

• • • • • • - � ·· • • • • • 8 В •Ф •

•

•

•

• • • • • • • • • • • • Biieli vuёe i do Ьiva

U ovoj j ednostavnoj poz1c1 ] 1 Ьila Ьi greska igrati 1. f8D ? jer dolazi do p ata. Pravilan nasta vak је 1. f8T i Ьijeli doblva. Br. 372

L. CENTURINI


Ovaj stari primjer nam ilu

strira komblnacij и sa stvaranjem slobodnog pjesaka koj a је zasno vana na odvlacenj u. 1. Ь 6 ! (Da Ьi odvukao pjesaka а7 ili с7 na b-liniju) 1. аЬ6 (ldenticno је i 1. сЬ6 2. а6 Ьа6 3 . с6) 2. с6 ! (D a Ьi se pjesak s Ь7 odvukao) • • •

•

142

.

•


Bij el i mora igeati 1. е7 L d8 (Vrlo ostroumna obrana, ј ег ako Ьi sada slij edilo 2. e8D, Ь i Ьiо pat) 2. eSL Lg5 (Ili 2. . . . La5 3 . Ld7 + K d8 4. Lh4 mat) 3. Lc7 i mat ј е и slijedecem potezu . А.

Br. 374

POTTER -FENTON, 1895

1 • • • •; • • • • � -� � � � � �� . � � . • 1. • • � � � � � • �• � - • � • • • • • 1 • • • • � · � • �• � .

Br. 373

TROICKI

'


Td7 ! i postize

remi) 2.

• • •

Td5 + 3. КЬ4 Td4 + 4. КЬ3 Td3 +

5. Кс2 ( Tek sada bljeli kralj moze stati na c-linij u) 5 Td4 ! (Ako Ьi sada Ьijeli nastavio 6. c8D ? ? onida slijedi 6 . . . . Тс4 + ! 7. Dc4 : pat) 6. с8Т ! ! Та4 7. КЬ3 ! i crn1 guЬi topa i paгtiju . U posljednj a dva primjera crni su gublli zbog lose pozicij e svog kralj а n a kraj и ploce ! •


1 . Ь7 Tg5 + 2. Kd6 Th5 : ( C ini

se daj e neizbj ezan remi, ali . . . ) 3. Кс7 (S prijetnj om 4. Та2 mat) 3. Le6 (Brani se od mata i prijeti 4. . . . Th7 : + ) 4. КЬ8 ! ! (Sa d a prij eti mat na d6) 4. Ld5 5. Td5 : ! Td5 : (Ne mijenj a nista na stvari 5 . . . . Th6 6. Td8 ! itd . ) 6. hST ! ! (Ne 6. h8D ? ? Td8 + ! i stvara se patna pozicij a) 6 Td6 (lnace ide 7. T h6 + ) 7. Кс7 i Ьijeli doblva. • • •

• • •

• • • •

• . •

1

jednostavne pozicije krij u и sebl dosta taktickih finesa. >>Ka kva elementarna pozicij a-<-< - роBr. 375

L . KUBBEL

Teoretski i prakticki је inte resantna slijedeca pozicij a iz stare partije Potter-Fenton : Partij a ј е zavrsena remij em. K asnij e је Ьilo dokazano od stra ne Savedre da је bljeli mogao doblti na originalan nacin : 1. с7 Td6 + 2. КЬ5 (Ni na ovom mje stu ni и daljem toku Ьijeli kralj ne moze stati na c-linij u zbog dvojnog udara poslije Td6-dl -cl + . Poslije 2. КЬ7 ? crni j edno stavno pribjeze vezivanju s 2.


mislit се

ci t atel j

dij agram br.

375.

pogledavsi na

Medutim, ako se pogleda malo pazlj ivije, moze se vidjeti pri krivenu lje p o t u izvanrednog dje la L. Kubbel a. 1. е7 Td6 : (Na 1 . . . Кс7 onda ne 2. Tf6 : ? Kd7 3. Те6 Ке8 4. КЬ7 La3 ili 2. e8 D ? Ld4 + 3. Td4 Та6 + s remijem , nego treba nastavi ti 2. e8S + ! ! s do Ьitkom ; poslije 1 . . . . Ld4 + od lucuje 2. Td4 : Те6 3. Td8 + Кс 7 4 . е 8 Т !, jer Ьi na 4. e8D crni odgovorio 4. . . . Та6 + ! 5. К а 6 : i stvorio Ьi se pat) 2. eSD + К с7 (Inace mat и jed n om potezu) 3. DЬS + Кс6 4. Db2 :.

Nije lako naci pravilno rje studij i. Npc 1 . Se4 ! 3. Lf 5 1 Kh8 4. Le4 : daje sam o pat. Do i·e111ij a dovodi, takoder, i 1 . Lf 7 : Se3 2 . f6 Sf5 + 3. Ке6 Sh6 !, а do Ьi t i se moze j edi n o ovako : 1 . f6 ! Sf2 (Ili 1 . . . Se3 2. Kf7 : !) 2. Lf7 : Sg4 ( 2 . . . . Se4 3. Lg6 + !) 3. Lg6 + ! (Ipak !) 3. Kh8 4. f7 Sh6 ! Vrlo ostroumno. N е ide odmah :Ј . f8D + zbog 5. . . . Sg8 -r- ! ili ;) f8T + K g7 ! 6. L d 3 S g8 + 7 . Ке8 Sf6 + s osiguranim r emij e m) 5. fSL ! ! Sg4 (Ili 5. . . . Sg8 + 6 . Ке6 i crni mora dati skakaca) 6. Lf5 Se5 ( Jos ј е j ednostavпi j i z a d a t ak Ьij elog kod 6 . . SеЗ 7. Le 6 Kh7 8 . Kf7 !) 7. Lh6 Kg8 8. s e n je и ovoj Kf7 : ? Sf2 2 . f6

.

• • •

1

.

.

Br. 376

.

Kf6 Sf7 9. Le6 Kh7 10. Lf8 Sh6 11. K g5 Sg8 12. Lf5 + Kh8 1 3 . Kg6.

S. FILARETOV

--


-

-

PROTIVUDAR Kada protivnik napada na f i guru ili pjesaka, onda је najpri rodnij e braniti napadnutu figuru ili pjesaka ili је prevesti na dru go polje. O sim toga primijenjuje se vrlo energican nacin o b ran e , tzv. protivudar.

144

Nај cesce se udar p r o v od i po mocu o b ra t n og napada. Znat n o

rjede moze se susreti proti \ uda r koji se ostvaruj e pomocu t akv ih takti c ki h elemena t a kao s t o s u prekrivanje dvojni udar i t d . "

,

,

Br. 377

G RIGORJEV-FURMAN

( Kalinj in 1950)

potez cгnog N а posljednj i с5-с4, s idej om da oslaЬi na

pad Ьijelog, izmj enama topa sli jedio је energican protivudar : 1. g5 ! Sd7 (Ako Ы crni nastavio 1 . . . . cd3 onda 2 . gf 6 jer ј е bez nadno 1 . . . . Sh7 2. Lh7 : + Kh7 : 3. g6 + ! - otkriveni napad, ili 1 . . . . hg5 2. Dg5 : ) 2. Dh6 : ! ! gh6 3. gh6 + K f 8 4. T g8 + ! i slijedi mat u dva poteza. Br. 379

CAPABLANCA-THOMAS

(Hastings 1930/ 3 1)

Crn i se pokusava osloboditi p ri tiska i da poboljsa svoj polozaj

napao је topom lovca d6. Medu tim, Ьijeli nije povukao svog lov ca, nego је odgovorio strahovitim protivudarom 1. Tel ! Pokazuje se da se lovca ne m oze uzeti : 1 . . . . Td6 : 2. Те8 + Kh7 3. Dd3 + i Ьijeli dob l va. S druge strane Ьijeli top ima namjeru prodrijeti na 7. red. Br. 378

SPIELMANN-LERME

(M agdeb u rg 1927)



Crni ima Iose zasticeni 8. red i crnog topa na с2. Namece se idej а odvlacenj а sa ciljem napa da posljednj eg reda. 1. Те8 : De8 : 2. Da4 1 Tcl + ( I na c e pada top) 3. Kf2 1 i vrijeme је da crni pre da. СараЫаnса nije vidio tu je dnostavnu komblnaciju nego је odigrao 1. Da8 ?, na sto ј е Tho mas mogao odgovoriti protiv udarom 1. . . . Та2 : ! i ostao Ьi s dva pjesaka vise npr : 2. Те8 : Та8 : ! ili 2. Da2 : ТЬ8 : , ili na kra ju 2. Db7 ! с5 3. Dc7 Та8 4. Та8 : Та8 : 5 . ТЬ7 Тс8 sa slijedecim 6 . . . . с4. lnteresantno da Thomas nije vidio protivudar i da se pre dao. 1 45

Br. 380

ROZENTHAL-MAKOGONOV ( M os kv a 1936)

Kom b l na c ija nastala и ovoj po zicij i moze se nazvati tipicnom zbog toga sto se ona и tот il i и drugom oЫiku mnogo puta su srece. Bijeli tek sto је prodro svojim topom na 7. red s pri j etnj om 2 . Da6 i matnim napa dom, npr : 1 . . . . Le7 : 2. Те7 : Df 8 3. Da6 ! i l i 1. . . . Df8 2. Da6 Lc7 3. Тс7 : ! s ru s enjem pozicije. Zbog toga је и p a rtiji o digrano 1 Le4 s p r otivuda r om i pokriva njem tocke е7. N о i taj је potez Ьiо p re dvi d en ! S l ijedio је kao od .

. . •

govor novi protivudar 2. De4 : i


1 . LgS?

Bij eli је odigrao 1. Lg5 ? а ni je predvidio sve odgovo re svog protivnika. Medutim, pozicija Ьi je l og kralj a se vec na l azi pod udarom crnih figura. Tocke Ь2 i аЗ su kriticne, а posljednji po tez Ьijelog p retva r a i polje сз и kriticnu tocku , cime se crni momentalno k oristi. Grunuo је Sc3 ! ! i mocan protivudar 1. Ь i j eli је p redao zbog iznudenog 2. Df3 ( A k o 2. Ьс3 onda 2. . . LаЗ mat ; tako de r ne ide 2. Td7 : zbog medupoteza 2. . . . Se2 : + )

Ьijeli је f orsi r a n o postigao ma terij aln и prednost. Ne samo prek r ivanje nego i drugi takticki elementi mogu Ьi ti sredstvom za nano s en j e pro ti vudara. Br. 382

BUBNOV-JAROSLAVCEV (Voronj ez 1949)

• • •

.

2. Tdl : + 3. Tdl : Tdl : + 4. Ddl : Sdl :. Poucan zavrset ak ! • • •

Br. 381

Moie li crni igrati

1

•

•

.

•

Sd7 na Crni је odigrao 1. padaj uci na damu i skakaca. Bi jeli је o d govo r io 2. Sb8 ! ! (Ovim p r oti vuda rom prekri va se zasti ta 8. reda, sto dovodi do brzog Sf6 (G uЬi i sve doЬitka) 2. o st a l o, npr : 2. . . . Sf 8 3. Td8 ili 2. . . ТЬ8 : 3. ТЬ8 : + Sb8 : 4. Td 8 + ili 2 . . . . DhЗ 3 . ТЬ2) 3. • • •

• • •

.

Crni vuёe, 1 46

Ьiieli doblva

Sd7?

TdS + Se8 4. ТЬ6 i Ьijeli ј е do

blo.

Br. 383

VERLINSKI-JUGNSTMAN (Prv. Uzbekistana SSR, 1 949)

nastavka и partij i) 3. Tg5 : аЬ З (Poslije 3. . . . Tg6 Ьijeli Ьi kao minimum imao dva pjesaka vi se, npr : 4. Tg6 : hg6 5 . Lf7 ili 4. Tg6 : аЬ3 5. T g 7 Ьа2 6. TdgЗ a l D + 7. K h2 Tf8 8. Sf6 ! s ne izbjeznim matom) 4. Sf6 : ! Ьа2 5. Tdg3 alD + 6. Kh2 Da2 i na stala је p ozicij a na slijedecem dij agramu :

Br. 384


Bijeli lovac se nalazi pod uda rom i nj ega Ьi trebalo prevesti na polje с2. No desilo se nesto sasvim drugo ! 1. Sg7 ! (Silni pro tivudar) 1. • • • Dg6 2. Sh5 : Dg5 : (2. . . . аЬ3 Ьi poslij e 3 . Df6 : + Df6 : 4. Sf6 : Ьа2 5. Tdg3 i zmij e njen im redoslij edom dovel o do


7. Tg7 Da7 8. Tg8 + . Crn i pre

daje.

MEDUPOTEZ Kod borbenih operacij a, osobl to on ih koj e su vezane s izmje nama i zrtvama fi gura i pj esa ka, ces to se poj avlj uj u takve po zici j e kad ј е moguce primij en!iti medup otez sa ciljem da se potpuno i zmj eni karakter pozicije i da se uniste snage protivn ika.

OsoЬito cesto susre ce se medu potez sa sahom ili medusah.

U ovoj pozicij i Ьij eli је odi grao 1 . Se4 i napao crnog topa spremaj uci odlucuj ucu akcij u na kralj evom krilu. Postavlj a se pi tanje moze li crn i odgovoriti 1. . . . De4 : s racunicom da Ьi na 147

Br. 385

Br. 387

CAPABLANCA-MOLINA (B uenos Ai res 1 9 1 1 )

Moie li crni igrati

1

•

•

•

•

De4 :?

2. de4 slij edilo 2. . . . Td2 :. Bez uvj etn o to se ne moze tako i grati. Poslij e 1. • • • De4 : Ьijeli Ьi ucinio medupotez 2. Dh6 + i tek nakon toga Ьi uzeo crn u da mu s odlucuj ucom materij alnom prednoscu. Pogledaj mo dvije interesantne pozicij e : Br. 386

1

•

.

.

•

Se2+ ?

Analo gnu gresku ucinio ј е pro tivnik Cap aЬlanke : 1 • • . . S e2 + 'l ? (U nadi d a се nakon 2 . Те2 : DgЗ : 3. hgЗ Kg5 : ostati s figurom vi se) 2. Те2 : Dg3 : 3. Sh7 + ! (Ovaj medupotez је crni previdio) 3. • • Kf7 4. hg3 Th8 5. Sg5 + Kf6 Lb4 + ) 5. LЬ4 + . Cгn1i predaj e . •

STEINITZ-GIRTFELD

ж • • ••• • 1. • .t. • . " � • � . � • . •• • • •�• i� �

Moie l i crn i igrati

Br. 388 PANO V

-

MAK O G ONO V

(Tbllisi 1937)

,

� � it' � � � • � • -�· · d � �п� • • • � • I! � � � ��

• �


Posljednj i potez Ьiо ј е De4 ? ? s nadom da се izmij eniti dame. Naravn o, nije sve predvidio. Steinitz је odgovorio 1. Sh5 !. Na 1. . . . D dЗ : on ima na raspola ganj u medupotez 2. Sf6 : + i tek nakon toga 3 . сdЗ. Crn i ј е pre dao. 1 48


Bij eli se mora osloboditi pje saka f6. Slij edilo ј е 1. Те5 : ! (Ska kac takoder mora blti odstra-

n j e n) 1

.

• . .

de5

2. f7 + ! ( V a zan

medup otez s idej om

Br. 390

de Ы o k i r a nj a

LILI ENTAL-KOTOV (Moskva 1948)

dij agon ale al-h8. Ako Ьi Ь ij el i igrao od111ah 2. De5 : onda Ьi sli j ed i l o 2 . . . . Tf7) 2 Tf7 : (Ni j e nista bolje 2. . . . Lf7 : zbog 3. De5 : Kf8 4. D h8 + Ке7 5. LЬ4 + Ке6 6 . Df6 ma t ili 2 . . . . Kf8 3. Lb4 + Те7 4. De5 : Lf7 : 5. Dh8 •

mat)

(I l i 4.

• • •

3. De5 : Kf8 4. Dg7 +

LЬ4 + )

.

. . Ке8 5. Dg8 +

Ке7

Ке7 6.

5. LЬ4 + . Crni predaje. Br. 3 89

S OLOVJEV-PETROSJ AN ( M o skv a 1 95 0)

Crni vuёe i doblva Br. 391

SOPKOV-ZVIRBULIS ( Ulj a n o vsk 1 949)

Crni vuёe i doblva

Crn i је primijenio o tkriveni n a p a d . 1 • • • • Tg2 : ! 2. Df6 : i ako Ьi sada c r ni nastavio 2. . . . Sf6 : ?, o n d a Ьi s l ijedi l o 3 . Lg2 :. U сети ј е s m i s a o otkriven og n apada ? Samo и medupotezu ! Pri j e nego uzme damu, crni igra 2. • • • Tgl + ! 3. Ке2 Tel : + ! 4. Tel : Sf6 :, sto mu osigurava p obj edu zahvalj uj uci pjesaku vise. Da Ы p osti g ao pobj edu, и ovoj pozi cij i treba crni primijeniti otkri veni napad (Sd3-f4) . Тај p otez nij e odmah izv o d l j i v zbog medup oteza 2. Td8 : + . Zbog toga је crni odigrao me du p otez 1 . . . . . Td7 ! , koj i је toliko izmijenio si tuacij u da sada vise nema obra n e od 2 . . . • S f4.

Crni vuёe, Ьi ie li doЬiva

N а 1. • • • g5 ( Inace crni gubl pjesaka) 2. Sg6 Dd5 + ? (Znatno bolje је 2 . . . . Sg6 : 3. Dg6 : + Dg7) 3. Tf3 ! s 0'3 vaj an j em skaka ca z b og 3. . • . Dd3 : 4. Se7 : + ! ( M edu p o tez) 4. • . • Kg7 5. Td3 :. Medup otez ј е cesti pratilac slozenih s ahovskih komblnacij a, sto treba vrl o dobro zapamtiti, а os o b lto se to odnosi na poce

tnike.

1 49

VJ EZBE ZA SAMOSTALNU ANALIZ U Br. 1 7

Moze li crni igrati

Br. 18

1

.

•

•

Br. 19

Crni vuёe i doЬiva 1 50

•

е2?

Mo.ie li crni igrati

Br.

1

•

•

•

•

20

C rni vuёe i doblva

Lf6 :?

Br. 21

Br. 22



Br. 23

Br.

24

Bi i eli vuёe i doЬiva


Br. 25

Br. 26


Bijeli vuёe i doЬiva 151

Br. 27



Br. 29

Br. 30


Crni vuёe i doblva

Br. 3 1

Br. 3 2

Biieli v u ёe i doblva 1 52

Br. 28


Br. 3 3

Bi jeli v uёe i dobiva

B i ieli v uce i doblva

Br. 35

Br. 36

Biieli vuёe i doЬiva Br. 37


Moie li crni igrati

1

•

•

•

•

Те4 :?

Br. 38

Biieli vuёe i doblva 153

Br. 39

Br. 40

Bijeli vuce i doblva

Nadite naibo l i i potez za Ьi ielog

Br.

154

41

Br.

42



Br. 43

Br. 44


B i ieli vuёe i doblva

Br. 45


Br. 47


Br. 49

Br. 46

Moie li Ьi ieli igrati

1.

DdS :?

1.

Da7 :?

Br. 48

Moie li Ьi ieli igrati

Br. 50

• • • g!

• • • •

• • • • g • • -� • • • • • В В ВФ

• • • •

• • • " Biieli vuёe i remizira


1 55

Br. 51

156

Br. 52



Br. 53

Br. 54



Br. 55

Br. 56



Br. 58

B i ieli vuёe i doblva

Crni vuёe i doblva

Br. 59

Br. 60



Br.

61


Br. 62


158

Br. 63

Br. 64


Crni vuёe i remizi ra

Br. 65

Br. 66

Bi ieli vuёe i doЬ iva

Bijel i vuёe i remizira

Br. 67

Br. 68



Br.

• •

•

•

69

•

• • •

•

Br. 70

•

• • "

• • • • " • • • В • B .t. • • • • • -�· " Biieli vuёe i remizi ra


Br. 71

Br. 72


Bi jeli vuёe i doЬiva

Br. 7 3

Br. 74


Bi ieli vuёe i doЬiva 1 59

Br. 76

Br. 75



Br. 7 7

Br. 78

• • • • • •ж ·� · • • • • • • • • • • •• •

� · • • · • · • �


Br. 79

Biieli vuёe i doЬiva 1 60

. • � •

• • • • Biieli vuёe i doЬiva

Br. 80

C rni vuёe i doЬiva

•

Br. 81

Br. 82

• • • • • • • ., • • • • " • • u • • • • • • • •• �- • • • • • • -� Biieli vuёe i remizira


Br. 83

Br. 84



1 61

RJ ESENJA VJ EZBI Br. 1 7 : N e, n e m oze. U partij i B a tuj ev-S imag1i n, Ri ga 1954. p o sl i j e 1 . . . . е2 ? ? crni је d ob l o m a t ru 3 po t ezu. 2. D gl + K d.2 3 . D cl + Kd3 4. D сЗ m a t . Br. 18 :

N e, ne m o ze. U partij i Szabo-Reshevskiy, Zi1rich 1 953. odi grano је 1 . • • • Lf6 : ? ?, poslij e cega је blj eli treba.o igra t i 2 . D g6 : + s m a toш и slij ed ecem p o t ezu.

Br. 19 : 1 • • • • Tg2 : + 2. Tg2 : Dh6 3. S h2 S h2 : 4. Ddl S f3 + 5 . K f2 Ь4 6. Da4 (Saj tar-M ilev, B ukurest, 1 953) . Ovdj e је и potpuno d oblvenoj po

z i cij i crn i prekoracio vrij em e za razm i slj a nj e.

Br. 20 : 1 . • • • Tg4 : + ! 2. hg4 h3 + 3. K gl (Ili 3 . Kh3 : D f3 + ) 3 . i Ьi j eli је predao (Belov a-Gurfinkel, Ki j ev 1 95 1 ) . Br. 21 : 1. D f7 : ! ! D f7 : 2. Ld4 : + Dg7 3. Lg7 : +

-Z a h o dj aki n , Mo skva 1947) .

i crni

је

• • •

D f3

pred a o (Veitz

Br. 22 : 1 . Th7 + ! Kh7 : (Ili 1 . . . . Kg8 2. Se7 : m a t) 2. S f8 : + + i crni је preda o zbog neizbj eznog mata u dva ip oteza (Cиrdova-Kogan, Kij ev 195 1 ) . Br. 23 : 1. S h5 ! !

(Ili 1 . . . . Kh5 : 2 . Tg7 : S f3 : 3 . L e 2 ) 2. Tg7 : + Kh5 : 3. Le2 i cгni 1d oblva mat il i gubl damu (Rosenstein-S o'k olj ski, Le nj ingrad 1 95 1 ) . S f3 :

Br. 24 : 1. Lf6 : + ! i crni ј е pred a o (Korcnoj-G eller, Kij ev 1 954) . U pot ezu 1 . Lf6 : + sum i ra se nekoliko 1ta1k tickih i d ej a : navla cenj e, o dvlace n j e, osl obadanj e p olj a i dv.o j n i udar. Br. 25 : 1. Т е8 + ! D e8 :

2. Lf6 :+

i de 3. D d5 m a t) 3. Dd5 + ! i crni Br.

је

(Ako crni i gra 2 . . . Kd7 onda predao (Estrin-Zivcov, M oskva 1945) . D e7

.

(A1k o crni ig ra 1 . . . . Se6 : onda sli j e d i 2. de6 Lc6 3. ef7. N a 1 . . . . fe6 2. Dg6 : + Kf8 3. fe6) 2 . d e6 T h 6 3. ef7 T h 7 4 . Th5 : ! Teh8 5. Те7 : Sd7 6. Th7 : + Th7 : 7. f6 + . Crni preda j e . (Panov-S o rokin, Len j i ngrad 1953 ) . 26 : 1 . SeG + ! Le6 :

Br. 27 : 1 . . . .

с3

2. Tf8 +

Kg7 3. Тс8 с2 ! 4. Тс2 : Sel + s osvaj an j em с2 blj eli ј е pre

top a (Bo tvinik-L evenfis, Lenj ingrad 1937) . P o slij e 3 . . . dao. 11.

Br. 2 8 : 1 . Kg8 ТЬ8 +

.

(Ili 1 . . . . Tl1 6 2 . Le5) 2 . l{f7 ! Th8 : 3 . K g7 Та8 h8D Th8 : 5. l{ h8 : i blj eli d oblva. ( Z avrsetak studij e V. Korolj.k ova 1 950) . Br . 29 : 1.

Lb6 ! S f5 2. Lc7 : S d4 + 3. КЬ4 : S c6 : + 4. К с5 S a7 (N a 4 . . . . Se7 sl i j e d i 5 . Ld8) 5. КЬ6 Sc8 + 6. КЬ7 ( U spj elo је navlacenj e skakaca n a ,

1 62

sud bono sno polj e) 6. K orolj kova, 1 930) .

. • .

S e 7 7. Ld8 i blj el i doblva.

(Z avrsetak s tud i j e V.

B r. 3 0 : 1 . . . . Те2 : ! 2. De2 : Те8 3. Dc2 Lf3 : 4. gf3 DgЗ + 5. Khl Dh3 : +

6. Kgl Dg3 + 7. Kltl Df3 : + 8. Kgl Те4. B i j el i pred aj e. (Kukasj an-S esto

per o v, L enj ingrad 1 951)

B r. 31 : 1. Df6 : + ! Tf6 : 2 . Tg8 + ! Kg8 : 3 . S f 6 : + sa slij edecim 4. Sh5 : (»·Sahm a ty v SSSR<< , Br. 4. 1 945) .

Br. 32 : 1. Lc5 Le7 (Inace 2. Lf8 + ili pada crni t o p ) 2. La3 : La3 : 3. ('5 с 3 4 . с6 Se4 5. Те8 f 5 6. Lc4 Ld6 7. с7 LgЗ : + 8. Kg2 Lc7 : 9. Те7 + K f 6

1 0. Тс7 : f 4 1 1 . К fЗ. Crni B r. 33 :

pr e d aj e.

(Bronstej n-Reshevsky. Ztirich 1 953)

1. Tf5 : + ! D f5 : 2. T fl D fl : + 3. Kfl : Ld7 4. Dh5 + Kg8 5. S e5. Crni predaj e. (Pill s bur y -Em . L asker, C ambri,d ge-Springs 1 904) В. 34 : 1. D g3 ! Dh6 : +

2. Dh3 D d6 3. Khl Kg8 4. Те8 : +

Kf7 5. Th8.

Crni predaj e. (D uras-Spielm ann) В1·. 35 : 1. Dd8 +

Kd8 : 2. S e 6 : + + Ке7 ( I l i 2 . . . . Ке8 3. S g7 : + ! Lg7 : S d8 + (Bonc-Osmolovski-Baranov,

4. Lg5 + + s 5 . Td8 m a t) 3. Lg5 + f6 4. Moskva 1 953) .

B r. 36 : N e , ne m oze. Posli j e 1 . . . . Т е4 : ? ? 2. Т е4 : D e4 : 3. Т е3 crni gubl damu, j er m ora brani t i matnu tocku е8 (Holm o v-B oris enko, Kij ev 1 954) .

B r. 37 : 1 • • • • Le2 ! s d obltkom lovca Ь5 i pa rt ij e ; er ne ii·de 2. Те2 : zbog 2 Tg2 : + i 3 . . . . Tgl mat (Tarrasch) . >> S to svaki sahista mora znati о sredi snj ici-c-c. .

•

.

.

B r. 38 : 1. S d5 ! cd5 (Na 1 . . . . ТgЗ : sl i j edi t e z a ) 2. Тс3 : ( V ollpert-Kog a n , Ivanovo 1 95 1 ) . Br. 39 : 1 . Lf7 + Kh8 2. Dh6 : .

1 954 )

2.

S e7 + i mat

1U

1d va po

Cr ni predaj e. (Bor1senko-Lis1icin. Ki.i ev

B r. 40 : 1. Tg7 : + ! (Bij eli ima figuru vise i crni Ы t reba o predati. Ipak kombln acij a blj elog z asluzuj e p azn j u) 1 . . . . Lg7 : 2. Df7 : + Kh8 3. Tgl (Do bro је 1i 3 . De8 : + sa 4. S f 7 + ) 3 . . . Те 7 4. S g6 + D�6 : 5. Dg6 : Kg8 6. Dh7 + Kf8 7. Tg7 : Tg7 : 8. Dh8 + Tg8 9 . D f 6 + Ке8 10. Lc4. Crni predaje. (Ko tov- T.olus , Piarnu 1947) .

Br. 41 : 1 . Т е 6 : ! Dc8 (Ibl 1 . f e6 2 . D g6) 2. Lh6 : ! g6 3. Lf8 : Lf8 : 4. DM + K g7 5. S f5 + gf5 6. D g5 + Kh8 7. D f5 :. Crni predaj e. (Mekaj-D esci, pol.

prv.

Ruimu nj ske

Br.

1950)

42 : 1 Sfg3 + 2 . K2l Dh2 : + ! 3. K h2 : Tl18 + 4. Lh8 : Th8 : t 5 . K gl Thl mat. (Kamisov-Estrin, L enj i ngгa d 1 951 ; Ьij el i ј е preda o p o slij e 2 . . . . Dh2 : + ) •

•

.

•

B r. 43 : 1. Dg7 : + .i c гni ј е preda o . j er na 1 . . . . Т�7 : slij edi 2 . Th8 + i 3. Lh6 m at. а na 1 . . . . Kg7 : 2. Lh6 + Kh8 3. Lf8 + (Alj ehin-G aj duk o v i c , 1 906-1 907) .

B r. 44 : 1. Ld7 : ! ( O dstranj uj e obranu t o cke f6 ) 1 . . • . Dd7 : ( N a 1 . . . . Le4 : slij edi 2. Dc3) 2. S f6 + gf6 3. Tg3 + Kh8 4. Lf6 : mat (Са раЫаnса : >>Udzben ik sah ovske i gr e-c-c, 1 936) . ·

B r. 4 5 : 1. D f8 : + ! ( O ds tra n j uj e obranu tocke f7) . Crn1i predaj e zbog v a r i j a n t e 1 . . . . Kf8 : 2. Tf7 : + Kg8 3. Tf8 + Kg7 4. Tl f7 mat (Kofm an-Ka lasj a n . Tbll i si 1950) . B r. 46 : Ne, ne m o ze. Po slij e 1 . D d 5 : Tel + ! 2. Kf2 Dd5 : 3. Td5 : Tcl : crni ostaj е s topom vise .

(Il i 2. S f l ) 2 .

. • .

1 63

Br. 47 : 1. Та6 ! Та6 : 2. d8D 1i Ьij el i d o blva. (Varij anta iz studij e brace P l a t ov ) .

Br. 48 : Ne, ne moze. P oslij e 1. D a 7 : f 2 ! 2. Lg2 odlucuj e 2 i blj eli nema obrane od m ata. (Stoltz-Ko tov, S t ockl1 olm 1 952) .

.

•

.

.

!

DfЗ

Br. 49 : 1. h6 ! ТЬ6 2. Th5 а2 3. h7 ТЬ8 4. Т Ь5 + ! ( O dvl a cen j е i dvo j n i udar) 4 ТЬ5 : 5. h8D + s remij em. U m i c sto 1 . 1 1 6 b l j e l i ј е predao ! ( Ta rras c h-BH.im i c h , Br eslau 1 9 25) .

•

•

•

Br. 50 : 1 . . . . S f3 : ! 2. D g3 fe4 3. Le4 : Td2 + ! 4. К fЗ : D f6 + . B ij el i pre daj e. (Liskov-Kam is-ov, M o skva 1 949) Br.

1 927)

51 :

1.

. . .

Tcl !

Tg3

(Ili 2. De2 D g 4 + 3. Dg4 : T e l : ma t) 2. . . . (Marshall-V i dm a r, N ew Y o rk

Tdl : 3. Tdl : Lg4 4. Tcl h6. JЗ.ij e!l i predaj e.

Br. 5 2 : Da6 ! !. Crni predaj е.

Br. 5 3 : 1. De7 !. Crn1i predaj e.

(E strin-R u denski, M o skva

1 947)

(G i lm a n-G olovko, d o pis·n o 1948)

Td8 2. D e5 ! i blj eli .doblva, j er ne spasava � 3 . Da l : Те8 : 4. Da7 + К с8 5 . Тс3 + Kd8 6. Da8 + Kd7 (Il i 6. Ке7 7 . Тез + ) 7. D b7 : + K d8 8. Тс8 m a t . (Alekseeva-S o kolova, Odessa 1 952)

Br. 54 : 1. Т е8 +

.

•

.

.

Tal +

Br. 55 : 1. Lc7 ! De7 2. Dh7 : + i 3. D h8 mat. Tak.o ј е Ьij el i trebao i�ra ti. Umj esto toga bilo је i grano 1 . Dh7 : + Kf8 2. Tcel ? (J o s uvi j ek nij e bll o :ka.sno za 2. Lc7) 2 . . . . Tel : 3. Tel : Le6 i 1na kra j u kra j eva crnii ј е c ak i d ohli,o. ( S amkovi c-Boris enko. Ki l P. V 1 954) Br. 5 6 : 1. Dg6 : + !. C rni predaj e j er poslij e 1 . . . . fg6 2. f7 + ! Ы o:k ir a se po slj edn j i izlaz cгnom kralj u. (G ereben-T.roianes cu, Bud imp esta 1952) Br. 57 : 1. Те8 + ! (Osl obada 2 - r ed) 1 . . . • Те8 : 2. Dh2 + К а8 3. S c7 + КЬ8 4. S a 6 + + Ка8 5. D b8 + ! ТЬ8 : 6. S c7 mat.

Br. 58 : 1 . . . . Dhl + 2 . K f2 (Ovaj ohlik prekrivanj a vr1l o se cesto sн sre ce) 2 Tg2 : + 3 . Ке3 Тс2 :. Bij el i pr ed a j e . (A�нkevic-Li sicin. Le nj ingrad 1 953) .

•

.

.

Br. 59 : 1 . Lb5 + !. Cгni pred a j e . (Krogiнs-B ori senk o , Lenj ingrad 1 953) .

B r. 60 : 1. Tg7 : + ! K g7 : (Na 1 . . . . K f8 2. D h 7 : ) 2. Тс7 + Kf8 3. Dh6 + ! К е8 4. De3 + K f8 5 . D e7 + is a slij edecim 6. D g7 mat. (А. N im co•vic : >�Мо ј

sistem·«<, 1 928)

Br. 6 1 : 1. S e 5 ! fe5 2. Tg 3 + Kf8 :1. Dc!J � ! Td 7 4. ТееЗ ! Ке7 5. Tg7 i cr ni ј е uskoro preda o . (Estri n-Skuj a, Riga 1 95 1 )

Br. 62 : 1 . S e6 ! . C r n i pred a j e j er n a 1 . . . . Le6 : sli j edi 2 . Dh7 : + ! i m at и dva p o t eza. N е pomaze ni 1 . . . . Tf6 zbo g 2 . Dh7 : + ! K h7 : 3. Th3 + Th6 4. T g7 + sa slij edecim 5. Th6 : mat. (Alj e h i n-Boro h ov, H oll y woo·d , 1 932)

Br. 63 : 1 . Db3 + ! Db3 : 2. Тс8 : + ! (Medupotez) 2 . . . . K f7 3. аЬ3 i Ьi j el i d oblva. (Ova vari j li nta је m ogl a Ь iti и part i t i i G olo mbek-M i lev, Bu kurest, 1 953, no protivnici su se spora zumj el i na remi)

Br. 64 : 1 . . • . T f3 : + ! 2 . кf3 Lh3 + 3. Kel D gl + 4. K d2 D g5 + . Rem1i . (Ragozin- S o koljski, Kij ev 1 954) Br. 65 : 1. Db7 !. C rni preda j e. (Ravi nski-Lis i cin, Lenj ingrad 1 928)

B r. 66 : 1. g4 + K g5 (Il i 1 . . . . Kg4 : 2. Kg6 с5 3. h4 ! Kh 4 : 4. Kf5 s re m ij em ) 2. Kg7 ! (N e i d e 1o dmah 2. h4 + ) 2 . . . . с5 3. М + ! s r em,i i em. Npr. 3 . . . . Kh4 : 4. K f6 Kg4 : 5. К е5 i l i � . . . . Kg4 : 4. K g6 Kh4 : 5. Kf5. (Stu d1i j a Т. G o·r gi eva p osv ecena G r i go·rj evu) 1 64

B r . 6 7 : 1 . Lf5 ! h5 2. Ке6 h4 3. K f6 ( C rni ј е и i znudn ici ) 3 . . . . S c6 4 . d7 S d 8 5. Le6 ! Ке4 6. LhЗ K f 3 7. Ке7 S b7 ( N a 7 . . . . S c6 + i d e 8. Kd6 S d8 9. К с7 S f7 10. L e6) 8. Lfl Kg3 9. La6 S c5 10. d 8D. Crni preda j е. (Li

s i cin-Z agorovsЮi, L enj ingr a d 1 953) !. 2. s

B r. 68 : 1. Те8 + D d8 2. Tg8 ! ! а5 (Ili 2 . . . . D g8 : pat) 3. Td8 : + K d8 : КЬ5 . Rem i. (Pri m j e r ј е s a s tavlj e n prem a m o tiv1 m a stнd i j e L. КнЬЬеl а )

B r . 69 : 1. Lgl ! (Prij et i 2 . Lh2 s rem ij em ) . . . SII 2 : 3. К е 2 l{ g6 4. Kf2 Кд:5 5. КgЗ i l i ':! .

rem i j em - s tudij a Е. H olm a 1 921.

1.

.

•

S fЗ 2 . Lh2 ! (I pak) . Sg4 + 3 . КgЗ h 2 6. Kg2 . . .

В 1·. 70 : 1. D d8 + (Z avlacenj e pod dvo j ni udar) 1 D d 8 : 2. S f7 + . S f8 4. K g8 3. Sd8 : (Z ahvalj uj·uci vezivanj u blj eli o sva j a figuru) 3 . Lf8 : K f8 : 5. S e6 : + К е7 6. S f4 с3 7. Le4. C rni preda j e . (Konsta ntinopol j .

•

.

.

•

•

ski-H o l o dkj evi c, M o skva 1954) tom

B r. 71 : 1 и

.

•

•

•

cl S + ! 2. Kal SЬЗ +

3. К а2 D Ы + ! 4. КЫ : Tel +

s ma

d v a p o t eza.

B r. 72 : 1. Lf8 !

lj ak, Riga 1 954)

(Oslobada polj e h6) 1 . •

• •

Tf8 : 2 . Dh6 mat. (Kl avin-P o

B r. 73 : 1. ТЬ4 + ! (Odvl a c i crnog kralj a na 3. ili 5. red sa cblj em ve z ivanj a ili odstranj ivanj a o.b rane) 1 Kd3 2. Т ЬЗ :. Remi. Ne i d e. na гavno , o dm a h 1 . ТЬ3 : ? zbog 1 . . . . с2 2 . Т Ь 4 + Kd5 3. Т Ь5 + K1d6 4. ТЬ6 + Кс7 i orni doblva. U paгt ij i Friedsi ej n-Lut ikov, Ri ga 1 954. blj eli nij e nasao 1 . ТЬ4 + i predao ј е . .

.

•

.

В г.- 74 : 1. S f5 ! S g6 (N а 1 . . . . ef6 2. Lf6 : nema 10 brane o d 3. S c6. Po slij e 1 . . . . Tg8 2. S c6 crni trpi t eske m a terij aln e gub ltke) 2 . S g7 : + Kf8 3. Lf6 : Lf6 : 4. S e6 : + !. Crni predaj e. ( S ij anovsik i-Lipnicki, Kij ev 1 952) B r. 75 : 1. Lf7 : Tf7 : + 2. К е6

B r. 76 : 1. е7 + D e7 :

(D vo j n i udar) ii td.

(Bl o k a da) 2 . D h 8 m at.

B r. 77 : 1 . . . . D fl + 2 . Lgl B r.

(Bloka da) 2 . • • • D fЗ m at . 78 : 1. Dal + КЬ8 (Na 1 . . . . Т а 7 2 . D h8 m at) 2 . D Ы + i 3. D h7 : .

B r. 79 : 1. Dh6 : gh6 2. S f6 + Kh8 3 . Th7 :

B r. 80 : 1 . . . . Dh2 : + 2 . Kh2 : Th6 B r . 81 : 1 . Tg3 +

mat.

(>>Ьi ј es ni top<<) 1.

B r. 82 : 1 . D c6 : + Ьс6 2. La6

mat.

•

•

•

КМ 2. Tg1 + K h 5 3. Tg5 +

i t d.

mat.

B r. 83 : 1. Тс7 : + К Ь 8 2 . Tf7 : + К с8 3. Тс7 + К Ь8 4 . Tg7 : + Кс8 5 . Тс7 +

КЬ8 6. Th7 : +

К с8 7 . Тс7 +

К Ь8 8 .

Tg7 +

К с8

9. Tg5 : +

(»mlin) .

B r. 84 : 1 . • . . S g2 : 2. Kg2 : (Veci s e o_tp or m ogao pruziti и sluca j u ne prihvacanj a zrtve) 2 . . . . D g4 + 3. Khl D f3 + 4. Kgl Те6 5 . Tfel Dg4 + 6. Khl (6. Kfl Dh3 + 7. Kgl Tg6 + 8. Khl D g2 m a t) 6 . . . . Tg6 7. f4 D fЗ + .

165

SAD RZAJ Predgovor

.

METODI C KI SAVJETI

7

ОРСА PI TANJA S AHOVSKE B ORBE

Osobltosti sahovske borbe

5

.

9

9

Sal1ovska partij a

12

Sahovske pozic ij e, zadaci i studij e

13

.

Sahovska teorij a, taktika i strateg i j a Sahovska partij a i sahovska teorij a Vj ezbe za samostalnu analizu

15

23

26

Rj esenj a vj ezЬi

29

ELEMENTI TAKTlKE I JEDNOSTAVNE KOMHINACIJE

31

Sahovske komblnacij e Poj ava takti ckih operacij a Sredstva prisile и taktickoj borbl Dvoj ni udar O tkriveni napetd

32

32 ЗН

4 4:

52

Otkriveni sah

57

Poluvezivanj e

60

Vezivanj e

.

Navlacenje Odvlacenj e

.

.

Odstranj ivanj e obrane 1 66

61

67

72 77

Peekrivanj e

79

Blokad a

35

Oslobadanj e polj a

86

I zn t1dnica

91

Mat (opcenito)

99

Mat na posljednj em гedu

101

Uguseni mat

107

pretposljednjem redu

112

Rusenje kralj evskog pj esackog zakl o n a

114

Pat

1 19

Po navlj anje poteza odn osno pozicij e

1 23

Te oretski i pozi cioni remi

1 26

Pгomocij a pj esaka

1 36

Protivu dar .

14-l

Medupotez .

14 7

Mat

na

Vj ezbe

za samostalnu an alizu

Rj esenj a vj ezbl .

150 1 62

1 67

178647363-Georgi-Lisicin-Šah-Strategija-i-taktika-1

Recommend Documents