Visoka poslovna škola strukovnih studija iz Čačka odeljenje Beograd
Seminarski rad Predmet: Socijologija
Tema: Globalizacija Globalizacija
Mentori:
Student
Prof.dr.Petković Vlajko
Vranješ Ljubinka
Mr.Galjak Ana
Br.indexa 199-059-08
Beograd Mart 2009
Sadržaj Uvod ........................................................................................................................ 3
1.Globalizacija.....................................................................................................4 2.Naučnici o globalizaciji ............................................
...................................5
2.1. Marks i Engels - o državi i odnosima u državi ................................6 2.2 Leslie Sklair – Sociologilja globalne organizacije .......................... 7 2.3. Kevin Bonnett – globalizacija, moć i politika ..................................8 2.4. Paul Hirst i Grahame Thompson – empiriski dokaz teorije globalizma .... 9
2.5. Eanthony Giddens – konkurencija i globalna ekonomija ......... 10 2.6. David Held – demokratija i kosmopolitski poredak ................... 11 2.7. Murad Wilfried Hofmann-Globalizacija kroz istoriju …………12 3. Karakteristike globalizacije ......................................................................14 3.1.Posledice globalizacije ...............................................................................15 Zaključak ............................................................................................................... 16 Literatura ............................................................................................................... 17
Uvod
2
Globalizacija je pojam koji koristimo da bismo opisali promene u društvima, kulturi i svetskoj ekonomiji koje dovode do dramatičnog porasta međunarodne razmene (u trgovini, ljudima, idejama i sl.). Globalizacija se često posmatra isključivo sa gledišta ekonomije u prvi plan stavlja njen učinak na liberalizaciju trgovine odnosno razvoja ’’slobodne trgovine’’. Stoga se u daljem tekstu globalizacija kao društvena pojava biće prikazana kroz različite teorije poznatih sociologa, ekonomiista koje su vezane za odnosi između države i korporacija, vera, kultura... Već 1971. Raymond Vernon je objavio knjigu u kojoj tvrdi da moć nacinalnih država sve više biva nadmašena moći multinacionalnih korporacija. Vernon kaže ’’Odjednom se stvara utisak da su suverene države ogoljene. Koncepti poput nacinalnog suvereniteta i nacionalne ekonomske snage sve više gube na značenju.’’
Vernon je uveren kako moć nacija – države sve više slabi, ali smatra da ona prelazi na korpoacije, a ne na potrošače. Multinacionale i transnacionalne korporacije različiti autori definišu različito, ali svi se slažu u jednom – reč je o poslovnim organizacijama koje deluju u više zemalja, a njihove aktivnosti uključuju velike iznose novca. Tako je npr. Konferencija UN-a o trgovini i razvoju održana 1955. godine, iznela podatak da je globalna prodaja ćerki firma transnacionalnih korporacija iznosila 5,2 miliona milijardi dolara, što premašuje ukupnu vrednost sve robe i usluga u svetu (koje iznose 4,8 miliona milijardi dolara) prema World Investment Reportu, 1995. S obzirom na sve veću popularnost teorije globalizacije, ne čudi da neki sociolozi tvrde da moć u globalizovanom svetu prelazi na takve korporacije.
1.Globalizacija
3
Kao savremena društvena pojava, nastala ujedinjavanjem čovečanstva u jedno jedinstveno svetsko društvo, globalizacija je posledica razvoja tehnologije, proizvodnih snaga, razvoja sredstava komunikacija i nove podele rada koja je ovaj razvoj pratila. U takvom procesu, nacije su bile neminovno upućene na saradnju, i to ne samo u oblasti ekonomskih odnosa, nego i u drugim oblastima društvenog života. Saradnja između nacija odvijala se preko svetskog ekonomskog tržišta,koje je, u stvari, primoravalo nacije da stupaju u međusobne odnose. Međusobni odnosi se uspostavljaju jer proizvodnja prevazilazi nacionalne granice, pošto ne može da podmiri potrebe u sirovinama ili realizaciju u finalnim proizvodima. Nacionalne ograde tada sve više nestaju, a umesto njih nastaje viša forma društvene zajednice, ujedinjuje se na neki način i nastaje „svetsko društvo”, čovečanstvo. U tom jedinstvenom društvu odvijaju se procesi tehnološke i ekonomske povezanosti sveta, formiraju se ekonomske i političke organizacije, uspostavlja se međunarodno pravo i međunarodno-pravni poredak. Međutim, u tako ujedinjenom čovečanstvu postoje i suprotnosti interesa između pojedinih država.Takva borba interesa odvija se u uslovima neravnomernog ekonomskog i tehnološkog razvoja pojedinih zemalja i još uvek prisutne podele sveta na razvijene i nerazvijene, na Sever i Jug. Odvija se i u uslovima nestabilnosti svetske privrede, usporenog privrednog rasta, u uslovima energetske,sirovinske i prehrambene krize. Odvija se i u uslovima političkih kriza, pri čemu su politički događaji krajem prošlog veka, uz izuzetan razvoj savremene tehnologije, bili presudni činioci koji su omogućili ubrzanu globalizaciju i ubrzaniji proces tranzicije u bivšim socijalističkim zemljama centralne i istočne Evrope. U skladu sa tim promenama savremeno društvo se našlo u dubokoj protivrečnosti između postignutog stepena razvoja tehnologije i progresivnih političkih, ekonomskih i socijalnih zahteva civilizacijskog razvoja društva. Kao proces stvaranja jedinstvenog ekonomskog, kulturnog i političkog prostranstva koga karakterišu brojne protivrečnosti 1 Globalizacija u širem smislu predstavlja povezivanje nacionalnih privreda u jednu jedinstvenu svetsku privredu, koja se odvija na svetskom tržištu. Svetsko tržište obavlja sve oblike trgovlne. Iz tog razloga globalizacija se smatra dobrom u smislu razmene dobara i usluga. Globalizacija u užem smislu predstavlja među granično poslovanje preduzeća,tj. Ona se odnosi na mikroekonomski plan. Osnovna obeležja globalizacije u užem smislu su: ona je mikroekonomski proces čiji su nosioci preduzeća kroz prekogranične kooperacije, a ne države ili nacionalne privrede; da se u procesu globalizacije sve više kreću finansije, tehnologije, znanja, svojina, ne materijalni kapital... U praksi ekonomska globalizacija zavisi od liberalizacije međunarodnih odnosa. Tkođe je ustnovljeno da svetska privreda u uslovima globalnog tržišta ima izuzetan prast proizvodnje, koji je prouzrokovao promene u ekonomskoj sferi društvenog života. Naime raste udeo intelektualnog kapitala, dolazi do promena u proizvodnji pod uticajem novih tehnologija, novi načini upravljnja organizacijom, elektronsko poslovanje...
2.Naučnici o globalizaciji
1
Soijologija menadžmenta MEGATREND Beograd 2002 str.137
4
Sa sociološkog aspekta se globalizacija određuje u kontekstu civilizacijskih promena savremenog društva. Tako je globalizacija društveni proces koji nastaje kao rezultat određene zakonitosti društvenog razvoja. U tom smislu, pod globalizacijom se podrazumevaju određeni društveni procesi koji sve više imaju svetski karakter, i to bez obzira na geografske, nacionalne, rasne, religijske i blokovske barijere. Globalizacija u tim uslovima obuhvata globalizaciju komunikacija, nauke i tehnike. U stvari, globalizacija je u sociološkom smislu društveni proces povezivanja konkretnih društava u odnose međuzavisnosti i kulturne povezanosti, tako da tim procesom nastaje jedinstveno svetsko društvo, a sa tim i svest o pripadnosti tom društvu. Globalizacija odražava istorijsku i civilizacijsku zakonitost u razvoju ljudskog društva, zakonitost koja se ne može ni zaustaviti niti sprečiti. Bez obzira na to sto u sociološkoj literature nema mnogo materijala sa naslovom globalizacija, njene naznake se mogu videti u delima brojnih sociologa, ekonomista, političara i pravnika. Jednom rečju svih onih koji čine jedno društvo kvalitetnim i boljim za život građana.
2.1. Marks i Engels o državi i odnosima u društvu
5
Marksovo shvatanje otuđenja i slobode: Otuđenje predstavlja delatnost koja
čovekove osobine čini njemu tuđim, odnosno delatnost kojom čovek proizvodi snage koje se okreću protiv njega kao sile nezavisne od njega. Društveni odnosi koji omogućavaju takv odnos čoveka i njegovih proizvoda su otuđeni odnosi . Otuđenje je proizvod konkretnih materialnih okolnosti, rezultat datih društvenih odnosa a čovekovo nužno svojstvo osnovna otuđenja nastaju u sferi društveno-ekonomskih odnosa i to su: Otuđenje prpizvoda od proizvođača- nastaje zbog toga što osnovni motiv
proizvodnje u kapitalizmu nije zadovoljenje primarnih ljudskih potreba, već proizvodnje robe da bi se ona pretvorila u kapital. Radnik proizvodi robu, ali zbog društvenih odnosa i sam postaje roba. Opredmećivanje njegovog rada znači njegovo otuđenje.Otuđenje rada osnovni uzroci ovog otuđenja nalaze se u tome što radnik u kapitalizmu najamni radnik, koji svoj rad ne doživljava kao potvrdu svoje stvaralačke ličnosti, već poricanje sebe.Otuđenje goveka od njegove genetičke suštine(prirode)- čovek je, po svojoj suštini radno biće, a njegov radni život čini celin odnosa čoveka i prirode. Iz društveno-ekonomskih otuđenja proizilaze sva druga otuđenja. Engelsova shvatanja društva. U svom govoru na grobu Karla Marksa, Engels
ponovo naglašava značaj Marksovih saznanja:”Kao što je Darvin otkrio zakon razvitka organske prirode, tako je Marks otkrio zakon razvitka ljudske istorije: prostu činjeicu koja je do tada bila skrivena pod ideološkim naslagama da ljudi pre svega moraju jesti, piti, stanovati, odevati se, dakle mraju raditi, pre nego što će moći da se bore za vlast, da se bave politikom, naukom, umetnošću, religijom i filozofijom… prema tome proizvodnja neposrednih materijalnih sredstava za život a time i svaki stupanj ekonomskog razvitka jednog naroda ili jedne epohe čini osnovu iz koje su se razvijale državne institucije, pravne koncepcije, umetničke ili čak religiozne predstave dotičnih ljudi i one se s”toga moraju objašnjavati iz te osnove a ne kao što se to do sada događalo, i obrnuto. 2 Engelsov stav: “Država ne postoji od vajkada. Bilo je društava koja su izašla na kraj i bez nje, koja nisu imala pojma o državi i državnoj vlasti. Na određenom stupnju ekonomskog razvoja, koji je bijo nužno povezan sa rascepom društva na klase, država je usled ovog rascepa postala nužnost. Sad se priližavamo krupnim koracima razvojnom stupnju proizvodnje, na kome postojanje tih klasa ne samo što ća prestati da bude nužnost već će postati stvarna smetnja proizvodnje. One će nestati isto tako neminovno kao što su nastale. S”njima će neminovno nestati i država. Društvo koje će iznova organizovati proizvodnju na osnovu slobodne i jednake asocijacije proizvođača premestiće celu državnu mašinu tamo gde će joj tada iti mesto: u muzej starina pored kolovrata i bronzane sekire”.3
2.2. Les Leslie Sklair – Sociologilja globalne organizacije
2 3
Socijologija Prof.dr.Vlajko Petković VPŠ Čačak 2008 str73 Socijologija Prof.dr. Vlajko Petković VPŠ Čačak 2008 str.186
6
Lie Sklair veruje da države i dalje zadržavaju određenu moć, ali da se za razumevanje globalne organizacije treba usredsrediti prvenstveno na funkcionisanje transnacionalnih korporacija (TNC). Sklair ističe da najveće TNC raspolažu sredstvima i godišnjim prometom koji znatno nadmašuju bruto nacionalni proizvod većine zemalja u svetu. Sklairov model se zasniva na ideji transnacionalnog delovanja. Definiše ih kao ’’delovanja koja se temelje na nedržavnim akterima i koja prelaze državne granice’’ . Ona su različita od međuanrodnih odnosa koji uključuju odnose između nacionalnih država. Sklair smatra da su transnacionalna delovanja sve važnija u poređenju sa međunarodnim odnosima. Transnacionalna delovanja odvijaju se u tri osnovna područja:
1. Ekonomskom 2. Političkom 3. Kulturno – ideološkom Ona odgovaraju delovanjima:
1. Transnacionanih korporacija 2. Transnacionalne kapitalističke klase 3. Kulture i ideologije konzumerizma Sklair smatra da su transnacionalne korporacije pokretač globalnog sastava, te ističe enormno bogatstvo takvih korporacija i ključnu ulogu koju one igraju u većini nacionalnih ekonomija. Transnacionalna kapitalistička klasa je pokretač globalne organizacije. Ta se klasa sastoji od visoko rangiranih direktora TNC-a, političara i stručnjaka inspirisanih kapitalizmom, kao i potrošačke elite (trgovaca i medija). Smatra se da upravo tak sloj donosi ključne odluke koje se odražavaju na celokupnu globalnu organizaciju, a pritom nastoje donositi odluke kojima će štititi vlastite interese unutar organizacije. I ako uključuje i pojedine političare, ta klasa se protivi protekcionizmu koji nacionalne interese smatra važnijim od interesa te kase u celini. Kultura i ideologija konzumerizma uključuje promicanje ideologije koja naglašava pozitivne aspekte konzumerizma. To postaje važno zbog široke rasprostranjenosti masovnih medija. Sklair kaže da su jeftini televizori, kasete i radioaparati ’’ sada u potpunosti preplavili sve zemlje Prvog sveta, gotovo u potpunosti urbane delove zemalja Drugog i Trećeg sveta, a sve više prodiru duboko u ruralne delove svake zemlje ’’ .
2.3 Kevin Bonnett – globalizacija, moć i politika Kevin Bonnet tvrdi da ’’ više ne možemo smatrati kako moć u Britaniji (ili bilo kojoj drugoj razvijenoj zemlji) pre svega postoji unutar samog društva ’’. Istorijski 7
gledano, nacije – države relativno su nova pojava: Italija i Nemačka postale su ujedinjene države tek krajem XIX.v., a mnoge kolonije nisu postale autonomne države sve do pre nekoliko decenija, kada su stekle nezavisnost. U nekim delovima savremenog sveta, npr. U bivšoj Jugoslaviji nacije - države su nastale raspadom zemlje. U svetu se moć sve više manifestuje ne samo unutar granica određene nacije – države. Bonnet tvrdi da’’ koreni ekonomske, političke, vojne ili ideološke moći koje oblikuju naše živote sve više leže iznad nacija i sve više deluju na globalnom planu ’’ .
Multinacionalne korporacije, međunarodna finasiska tržišta, međunarodni sastavi komunikacija (naprimer satelitska televizija), kao i niz transnacionalnih organizacija (naprimer Evropska unija), i ako deluju izvan kontrole pojedinih nacija – država, često imaju značajan uticaj na događanja u tim zemljama. Dok globalne snage do određene mere reduciraju moć nacionalnih država spolja to isto čine ponekad i iz unutra. Transnacinalni i globalni odnosi mogu ojačati lokalizme ili nacinalizme manjih razmera. Etničke i nacionalne skupine koje zahtevaju nezavisnost od većih država mogu se obratiti za pomoć transnacinalnim organizacijama ili vojnim savezima da im pomognu u sticanju nezavisnosti i državnosti. Baltičke države kao i drugi delovi SSSR-a bile su u poziciji proglasiti nezavisnost uz pomoć veza sa širim ekonomskim i vojnim organizacijama kao što su EU i NATO. U zapadnoj evropi, škotski nacionalisti su naglašavali praktične aspekte proglašavanje nezavisnosti od Engleske, dok bi istovremeno ostali u Evropskoj uniji. Bonnet kaže:’’ Došli smo do toga da se gotovo svaki narod koji deli zajedničku kulturu i jezik sada nastoji definisati kao nacija. Jednom kad su se definisali kao nacija, logičan je korak u savremenom svetu postati nacija–država, tražiti suverinitet, nezavi snost i nacionalno samoodređivanje’’
S takvog gledišta, moć nacionalnih država suočava se sa dvostrukom pretnjom. S Jedne strane internacionalizam preti smanjenju moći država da samostalno vladaju, dok pojava nacionalizma manjih razmera i lokalizma preti rascepu jedinstva postojećih država.
2.4. Paul Hirst i Grahame Thompson – empiriski dokaz teorije globalizma
8
Paul Hirst i Grahame Thompson u svojoj knjizi pod nazivom ’’Globalizacija u pitanju’’ pokušavaju da empiriski dokažu teoriju globalizacije. Kao i Sklair, i oni ističu ulogu TNC i MNC (multinacionalnih korporacija) kao osnovni argument. Analizu globalizacije potiču isticanjem razlika između globalizovane ekonomije i međunaconalne ekonomije. Oni tvrde da se globalizovana ekonomija sastoji od sastava u kojem su ’’određene nacionalne ekonomije integralni deo sastava međunarodnih procesa i transakcija. Autonomni nacionalni ekonomski sastavi postaju društveno neprihvatljivi, s obzirom na to da tržišta i procesi proizvodnje postaju globalni’’. Drugim rečima, nacije – države postaju gotovo irelevantne za modele ekonomske aktivnosti, a postojanje nacionalnih granica gotovo uopšte ne utiče na modele trgovine. Hirst i Thompson smatraju korporacije ključnim pokazateljem je li svetska ekonomija globalizovana ili međunacionalna. Razlikuju MNC i TNC. Kod MNC-a je važna nacinalna baza, a njihova je delatnost tačno regulisana unutrašnjom regulativom vlade. Za razliku od njih, TNC su globalno zasnovane, bez čvrstog uporišta. Članovi uprave tih korporacija različitih su nacionalnosti, a potecijalno su spremne poslovati, a ako je potrebno i uspostaviti temelj korporacije, u bilo kojoj zemlji sveta. Hirst i Thompson koriste vlastite podatke, da bi ispitali jesu li te korporacije još uvek MNC ili su postale TNC. Rezultati njihove analize upućuju da delatnosti temeljene u matičnoj zemlji dominiraju u pogledu broja firmi ćerki i filijala, lokaciji ukupne imovine i mestu de se ostvaruju profiti. Na primer, od 1992-1993. godine čak 75% nemačkih i japanskih korporacija prodavalo je robu u vlastitoj regiji–zemlji. Zaključili su kako u pretežno međunacionalnoj ekonomiji dominiraju multinacionalne korporacije. Hirst i Thompson veruju kako je mogućnost država ’’da autonomno upravljaju vlastitim društvima’’ bitno smanjena. Takođe veruju da uporedno sa gubitkom ekonomske moći pada i vojna moć. To se događa budući da većina visokorazvijenih zemalja smatra neprimerenim vođenjem politike koja se temelji na upotrebi vojne moći. Hirst i Thompson smatraju da su mogućnosti država u današnje doba bitno smanjena, a u svakom slučaju ne smatraju da je moć država u potpunosti prestala . Hrist i Thompson tvrde da:’’Država još uvek zadržava središnju ulogu budući da u znatnoj meri osigurava kontrolu teritorija – regulaciju populacije. Ljudi su manje pokretljivi od novca, robe ili ideja: u određenoj meri ostaju nacionalno usmereni, zavisni od pasoša, viza, boravišne dozvole i radne kvalifikacije.’’ 4
2.5. Eanthony Giddens – konkurencija i globalna ekonomija
4
www.puskice.FON
9
Zbog globalna ekonomija sve česća i sve snažnija je borba između kompanija u različitim društvima. Da bi kompanije bile uspešne, primorane su se boriti na globalnom planu. Ne mogu se osloniti na monopol na vlastitom, domaćem tržištu, jer otvaranje svetske trogovine sprečava nacijonalne vlasti da štite kompanije od starne konkurencije. Gidens izlaže neke dokaze kojima želi da dokaže da je globalizacija poodmakla. On tvrdi da je svetska trgovina sve važnija i da je otvorenija nego ikad. Prema Gidensu samo je 7% bruto domaćeg proizvoda najbogatijih zemalja 1950 činio izvoz. Godine 1970 taj procenat raste na 12, a 1997 doživljava snažan rast na 17%. Gidens ističe kako je uloga svetskih finasiskih tržišta sve veća i tvrdi da se i više od milijardu dolara na dan obrće u trgovanju valutama. Istitucionalni investitori koji neviđenom brzinom prebacuju novac širom sveta postaju sve moćniji. Prema njegovim podacima u SAD-u su oni 1996 godine raspolagali imovinom od 1.1 milijardi dolara. Čak i ako su Hirst i Thomston upravu kad tvrde da je veći deo trgovine regionalan, Gidens je uveren kako na finasiskim tržištima postoji potpuno globalna ekonomija. Gidins smatra da ekonomske promene slabe moć nacija – država. Nacije – države primorane su se boriti da bi privukle strani kapital koji je u vlasništvu transnacijonalnih korporacija, te da bi zadovoljile očekivanja institucijonalnih investitora. Stoga ne mogu dopustiti visoke stope poreza, jer bi veliki biznis odlazio u druge zemlje i vlade bi ostajale bez prihoda neophodnog za finasiranje socijalnog programa. ’’ Nova erea globalizacije napad je ne samo na ekonomsku osnovu države blagostanja već i na koncepciju građanstva da izjednačava bogatsvo sa nacionalnim bogatvom. Država je manje sposobna predstavljati efektivnu središnju kontrolu ekonomskog života.’’5
2.6. David Held – demokratija i kosmopolitski poredak 5
wikipendija
10
Devi Held tvrdi da je, s ekonomskog aspekta, vladama sve teže kontrolisati vlastite ekonomije. Na primer, države više nemogu određivati vlastite kamatne stope bez usklađivanja sa onima u drugim zemljama. Ako vlada želi smanjiti kamatne stope da bi na taj način stimulisala nacionalnu ekonomiju, ponekad to ne može učiniti ako druge zemlje zadržavaju visoke stope, pa time privlači investicije. Svetska finsiska tržišta mogu oslabiti vrednost valute neke zemlje primoravajući njenu vladu da promeni politiku uzimajući u obzir novonastale okolnosti. Multinacionalne kompanije koriste sastave marketinga i proizvodnje globalnih razmera. Isti se proizvodi prodaju u svetu, a proizvodnja se premešta iz zemlje u zemlju bez obzira na žele nacionalnih vlasti. Ekološka pitanja takođe sežu izvan nacionalnih granica. Uništavanje prašuma, zagađenost vazduha i nuklearne katastrofe mogu dovesti do uništenja okoline u drugim delovima sveta. Held ističe sve veću moć međunarodnih i transnacionalnih organizacija. Held primećuje da evropska zajednica, NATO ili MMF smanjuju raspon mogućih odluka neke većine u nacionalnim okvirima. On smatra da su neke zemlje u izrazito osetljivoj poziciji u nastojanju da sačuvaju svoju nezavisnost i autonomnost. Mnoge od zemalja Trećeg sveta veoma su zadužene kod visoko razvijenih zemalja i oslanjaju se na njihovu pomoć i vojnu zaštitu. Te su zemlje osetljive i zavisne od ekonomskih snaga i odnosa nad kojima imaju malo ili gotovo nimalo kontrole. Sve u svemu, nacije postaju sve manje izolovane, a istovremeno su sve manje u polaožaju kontrolisatti vlastite poslove. To se ozbiljno odražava na stanje demokratije u tim zemljama. Globalizacija može dovesti do fragmentacije i dezintegraciskih trendova. Snažnija globalna povezanost približava različite kulture te može povećati izglede izbijanja konflikta i rata između pripadnika različitih kultura i nacionalnih indentiteta. Budući da stare blokovske sile postaju sve manje dominantne, ljudi izražavaju lokalne, regionalne, etničke ili nacionalne endititete čime se ugrožava demokratija. Held tvrdi da su ti problemi rešivi jedino stvaranjem novog demokratskog poretka koji će omogućiti ljudima razičitih nacionalnosti i regija da zajedno odlučuju kako pristupati problemima koji prelaze nacionalne granice.
2.7. Murad Wilfried Hofmann-Globalizacija kroz istoriju
11
Globalizacija je pomodan termin. Obmanjuje nas da mislimo da fenomen koji je u pitanju nije uvek bio aktuelan. Globalizacija nije planirani ili dirigovani proces već automatski razvoj naučno-tehničko-ekonomski nivo između dve civilizacije biva veoma različit. Odatle se globalizacija dešava ne samo između Prvog i Trećeg sveta već takođe unutar kulture. U isto vreme, globalizacija nikada nije jednosmerna ulica već uzajamni proces. Šta je novo, u stvari, jeste brzina i totalitet savremene globalizacije. 1. Reč "globalizacija" dobija upotreljivost svugde. Napuštajući oblast društvenih znanja ona je postala svakidašnja reč. Arapi su čak za nju skovali termin, naime al-'awlama. Kao što je uobičajeno kada specifični pojam postane moderan, "globalizacija" označava različite stvari različitim ljudima. Neophodno je stoga prvo da opišemo šta globalizacija nije: a) Globalizacija nije novi istorijski fenomen. Nasuprot: -Poznat slučaj rane globalizacije je bila helenizacija mnogih aspekata rimske kulture - u šta spadaju oblasti filozofije, religije i umetnosti - kada je jednom Rimsko carstvo okupiralo Staru Grčku nakon osvajanja Korinta, 146. g. pr.n.e. Vojni pobednici bili su kulturološki potčinjeni onime što su smatrali superiornijom civilizacijom u svemu osim zakonodavstva, administracije i vođenja rata. Rim je, bivajući globaliran od Atene, iskusio "kulturološku revoluciju". Kao rezultat, to je raširilo Grčku misao i nauku kroz Carstvo, sve do Britanije.Kao kasni rezultat, do sredine 20. veka n.e., niko u Britaniji, Nemačkoj ili Italiji nije mogao pripadati obrazovanim slojevima ako nije ovladao antičkim grčkim jezikom kao i latinski -Evropa i Amerika su same za sebe žrtve ranog slučaja Orijentalne globalizacije: Hršćanstvo. Prihvatajući hršćanstvo u formi datoj mu od strane Sv. Pavla i Sv. Avgustina, Zapad je postao ono što jeste. Ono što je apsorbovao je bila sinkretička integracija Orijentalne misli egipatskog, jevrejskog, platonskog, neoplatonskog, gnostičkog… - Drugi čuveni slučaj je bila globalizacija srednjovjekovne Evrope kroz uvođenje starogrčkih i modernih muslimanskih nauka preko muslimanske Andaluzije. Ova slavna priča je tako često bila kazana – a muslimani su tako ponosni njome . Biće dosta reći da je Evropa apsorbovala aristotelovsko mišljenje, arapsku medicinu, naučni empirizam, muslimanske metode u agrokulturi i usevima, i (originalno indijski) arapski sistem brojki (uključujući nulu) sa Bliskog Istoka preko Španije. Ponovno, superiornija kultura i tehnologija je preovladala nad nižom kulturom i tehnologijom. I u ovom slučaju, dugoročne posledice su bile dramatične. b) Na samim tim empirijskim osnovama možemo, kao drugo, zaključiti da globalizacija nije iznenađujući događaj već prirodni, logički razvitak. Superiornija kultura i njena thenologija, poput vode, jednostavno teče sa viših ka nižim nivoima, i ne postoji ništa što bi tu neko mogao učiniti. Nijednoj vlasti ne bi uspelo da zakonom nametne održavanje upotrebe nezgrapnih rimskih brojeva jednom kada je elegancija arapske aritmetike bila opažena od evropskih knjigovođa. c) Iz ovih činjenica možemo zaključiti da globalizacija nije ograničena na takozvani Treći 12
svet. Evropljani, najprje Francuzi, se jednako osećaju pod pretnjom od amerikanizacije, posebice kroz dominaciju holivudske filmske industrije - Dominantna muzika 20. veka, džez (jazz) i njeni derivati kao što je reggae i calypso, su u osnovi afrički i latinoame Tički uvozi u Sjedinjene Države. Takođe modni trendovi egzotične hrane na Zapadu poput turskog döner kebaba i marokanskog couscousa mogu biti viđeni kao kulturološka univerzalizacija u obrnutom smeru. Greška je verovati da je današnja globalizacija uglavnom tehnološka i ekonomska: ona je totalna zbog toga što takođe: pozitivističku filozofiju života, njenu materijalističku paradigmu i sekularnu ideologiju. To jeste novina. Kupujući Zapadnu tehnologiju neko teško može da izbegne nesvesno apsorbovanje osnovnih pretpostavki na kojima je ona razvijena, to jest, materijalistički, pozitivisfički, sekularistički svjetonazor koji je izvršio invaziju na Zapadni naučni establišment tokom 19. veka. Da bacimo pogled na ovu tačku: današnja globalizacija se dašava u situaciji u kojoj je materijalni progres u rukama de facto ateističke civilizacije. Kao posledica, ateizam takođe biva eksportovan. Ranije, kada god je postojala kulturološka iterpenetracija (međusobni prodor) i uzajamna oplodnja, obe strane - prenositelj i primalac - su bili mnogo sličniji jedan drugom. Kada su Rimljani prihvatili grčku mitologiju i grčke bogove, oni su već bili politeisti, premda u dosta apstraktnijem smislu. Kada se Hršćanstvo širilo, ono se nije suočilo sa ateizmom već sa neoplatonskim misticizmom (Plotin), religijskim misterijskim kultovima, i izvanrednim etičkim sistemom Stoicizma. Bila je to nova religija koja je ulazila u religijsko okruženje. Kada se averoizam raširio Parizo 13. veka, on se susreo sa sličnim sistemom religijske filozofije, Skolasticizmom. Ibn Rušd i Toma Akvinski bi uživali diskutujući o religiji jedan sa drugim…6. .
3. Karakteristike globalizacije
6
6 www.sveučilište
13
Globalizacija označava dinamično ekonomski, politički i kulturni proces koji je omogućen brzim razvojem na poljima transporta i komunikacija, a koji je često vođen željom velikih korporacija za osvajanjem novih tržišta. Globalizacija je kontroverzan proces. Ekonomska globalizacija označava u prvom redu stvaranje i utvrđivanje pravila jedinstvenog svetskog tržišta sa slobodnim podstiče konkurenciju i razvoj. Protivnici sa druge strane tvrde da velike multinacionalne korporacije koriste već zarađeni kapital da onemoguće stvaranje konkurenata sa kojima bi morali deliti tržište. Politička globalizacija je tesno vezana uz ekonomsku globalizaciju. Postojanje jedinstvenog svetskog tržišta smanjuje mogućnost nacionalnih država da direktno podstiču razvoj vlastite ekonomije postavljanjem pravila koja daju prednost vlastitim firmama. Mesto donošenja odluka se prenosi iz državnih u međunarodne institucije čime se smanjuje mogućnost ljudi da direktnim izborima predstavnika vlasti utiču na vlastiti razvoj. Kulturna globalizacija je susret različitih svetskih kultura i običaja. Protok robe, kapitala i ljudi preko državnih granica nosi sa sobom i protok navika, običaja i kultura. Ovaj proces kod različitih ljudi često izaziva različite reakcije. Neki smatraju uticaj nove kulture pozitivnim razvojem koji obogaćuje postojeću kulturu dok drugi u novoj kulturi vide pretnju utvrđenih vrednostima i pravilima. Globalizacija se karakterise kroz: Intenziviranje društvenih veza širom sveta, i to tako da veoma udaljena mesta bivaju povezana u toj meri da događaji u jednom mestu mogu biti uzrokom ili posledicom događaja u nekom drugom, koje je stotinama kilometara udaljeno, i obrnuto. Najveća ekonomska i društvena promena još od industrijske revolucije. Proces porasta veza između društava i problema. Proces kojim se intenzivira konkurentnost na tržištu. Pokretanje snaga svetskog tržišta i ekonomsko slabljenje država.7
3.1.
7
Posledice globalizacije:
wikipendija
14
Erozija nacionalne države, npr. Evropska Unija ; države Unije su svoje nadležnosti prenele nadnacionalnim organizacijama pa je tako stvoren euro koji je postao simobl monetarne unije i novac koji se koristi u svim zemljama Evrope. ‘‘Društveni otpad’’, npr. radnici u Indiji zarađuju manje nego u Evropi, njihova je plata mala (jeftina radna snaga), tada preduzeća prete sindikatima preseljenjem u zemlje jeftine radne snage što može biti i pogrešna odluka jer cilj nije da se samo proizvodi, već da proizvodi budu što bliže tržištu. Globalizacija stvara jaz između bogatih i siromašnih tako što se velike i moćne privatne firme spajaju i šire, dok se mala preduzeća gube i nestaju u globaliziranju poslova koje rade. Na isti način stvaraju se milioneri koje je teško kontrolisati jer zbog svog ulaganja kapitala, žele još više, traže, kupuju, prodaju. Uništavanje životne sredine postojalo je i pre globalizacije, ali je globalizacija zaoštrila ove probleme pa danas postoji globalno zagđenje vazduha, uništavanje prirodnih lepota, eksploatacija ruda i gasova, zagađenje voda širom sveta… Problemi poput organizovanog i međunarodnog kriminala, šverca oružja, narkotika, nejednaka raspodela profita između zamalja treceg drgog i prvog sveta, ne jednaki uslovi poslovanja, su globalni problemi koji se mogu rijesiti samo na globalnom nivou. Predlaze se stvaranje globalne vlade”Global Governance”ona mora istovremeno biti i delotvorana i demokratska, a ta dva osnovna zahteva suprotna su jedan drugome. Npr. Evropska Unija u čijem sklopu se može promatrati već spomenuta dilema delotvornosti i demokratije, pri čemu je bitno napomenuti da su evropske države mnogo sličnije jedna drugoj nego što je to slučaj sa ostalim državama u svetu. "Kapitalizam je tigar pun snage koji se može iskoristiti za oživljavanje privrede, ali samo ako njegove snage kontrolišu državne i političke institucije. Globalizacija je pustila ovog tigra iz kaveza i oslobodila "divlji" kapitalizam, koji je, kao i oslobođeni tigar, počeo pokazivati svoje sklonosti divlje zveri.“
Zaključak
15
Marks i Engels su imali svoje viđenje uređenja društva i države, ono se može definisati kao globalističko, međutim nije tako nehumano kao „coca-cola“ globalizacija. Oni su pre svega bili humanisti. Lično sam mišljenja da su njihova dela zloupotrebljena kroz vreme. Globalizacija predstavlja istorijski neizbežan tok, sva društva suočena su sa neophodnošću prilagođavanja novom svetu u kome više nisu odsečne razlike između međunarodnog i domaćeg, spoljašnjeg i unutrašnjeg. Međutim, putanja globalizacije nije unapred određena. Naprotiv, taj istorijski otvoren i neizvestan tok može da vodi kako ka ujedinjavanju tako i ka fragmentaciji, saradnji ili konfliktima, univerzalizaciji ili partikularizmu. Najširi sloj ljudi se protivi nesputanoj globalizaciji, jer vlade nepokazuju doboljno odgovornosti prema radnicima i širim narodnim masama već se najviše trude da udovolje interesima korporacija. Mnoge međunarodne konferencije, posebno G8 (rupe 8 velikih) propraćene su masovnim, često nasilnim demostracijama brojnih protivnika tzv. ’’Korporativnog globalizma ’’. Ovaj pokret je veoma heterogen i uključuje verske zajednice, nacionaliste, levičare, ekologe odnosno aktiviste za zaštitu životne sredine, seljake, anti-rasističke grupe, liberalne socijaliste i druge. Većina ovih grupa ima reformatistički stav (traži humaniji oblik kapitalizma), a neke su i revolucione (traže humaniji sistem umesto kapitalizma). Neki zameraju trenutnoj ’’globalizaciji’’ da globalizuje novac i korporacije u isto vreme odbijajući da globalizuju ljude i sindikate. Dokaz za ove tvrdnje nalazi se u krutoj i neumoljivoj useljeničkoj politici bogatih zemalja i u nedostatku osnovnih radničkih prava u mnogim zemljama u razvoju. Globalizacija diskvalifikuje državu kao uređenje, s“toga moć nacionalnih država suočava se sa dvostrukom pretnjom. S Jedne strane internacionalizam preti smanjenju moći država da samostalno vladaju, dok pojava nacionalizma manjih razmera i lokalizma preti rascepu jedinstva postojećih država.
16
Literatura •
Vlajko Petković – Soijologija
•
Smilja Rakas – Socijologija menadžmenta
•
Đozef Štiglić – Protivrečnosti globalizacije
•
Naomi Klajn – No Logo
•
Semjuel Hantingon – Sukob civilizacija
•
Nova srpska politička misao (Nova edicija,vol.VII,no.3-4)
•
Leslie Sklair – Sociology of the Global System
•
Kevin Bonnett – Industrtiska socijologija IV
•
Paul Hirst i Grahame Thompson – Globalizacija u pitanju
•
David Held - Return to the State of Nature
•
htpp://sr.wikipedia
•
www.puškice
•
www.sveučilište
17
