TRASIRANJE Pod trasiranjem se podrazumeva pronala\u017eenje najpovoljnijeg aja i oblika polo\u017eaja puta na idatom polo\u017e oblikaterenu. puta na datom terenu. Cilj trasiranja je da se na optimalan na\u010din zadovolje slede htevi:\u0107i za htevi: \u2022
Da se najkra\u0107im putem, uz primenu \u0161to bla\u017eih ve\u017eu nagiba nivelete, dve ta\u010d po ve\u017eu ke. dve ta\u010dke.
\u2022
Da se maksimalno opslu\u017ei \u0161ire ili u\u017ee podru e \u010d u postoje je puta, \u0107 uz u uklapanj mre\u017eu. e u postoje\u0107u mre
\u2022
Da se maksimalno uklopi u teren, po\u0161tuju\u0107i projektnu i \u0161to brzinu,manjih rad i \u0161to tro\u0161kova \ue000enja. manjih gra tro\u0161kova
\u2022
Da se postigne maksimalna stabilnost i trajnost objekata u datim klimatskim i geolo\u0161kim uslovima. klimatskim i geolo\u0161kim uslovima.
\u2022
Da se svedu na minimum negatine posledice saobra\u0107aja po okolinu.
\u2022
Da se postigne maksimalna bezbednost saobra\u0107aja.
ODNOS PUTA PREMA NASELJIMA Razlozi zuda a udalja je tranzitnog puta: ljavvaanje Predstavlja barijeru za \u0161irenje naselja.
\u2022
\ u 2 0 2 2 Intenzivan i brz tranzitni, posebno teretni saobra\u0107aj, name\u0107e ekolo\u0161ke probleme.
Me\u0161anje tranzitnog i lokalnog saobra\u0107aja rezultuje pove\u0107anom stopom nezgoda. \u2022
Me\u0161anjem tranzitnog i lokalnog sobra\u0107 menja se i re\u017eim vo\u017enje. \u2022
Razlog zane neuuda dalja javvaannjeje tranzitnog puta: Pove\u0107ava se promet u uslu\u017enim turisti\u010dkim objektima. \
u
2
0
2
2
TRASIRANJE
ODNOS PUTA PREMA TOPOGRAFIJI TERENA
Prema na\u010dinu na koji se put uklapa u topografiju terena, trase mo\u017eemo po osnovna tipa: Dolinska trasa Dolinska trasa \u2022 Padinska trasa \u2022 Padinska trasa \u2022 \u2022
Po pravilu, iole du\u017ei put obuhvata nekoliko tipova trasa, osim u prostranim ravni\u010darsk \u2022 Vododelni \u010d ka ka trasa \u2022 Vododelni \u010d trasa terenima. Popre \u010d nana trasa Popre \u010d trasa
\u2022 \u2022
TRASIRANJE
ODNOS PUTA PREMA TOPOGRAFIJI TERENA Dolinska trasa u \u0161irokoj i opru\u017eenoj dolini: Karakteristike trase su sli\u010dne karakteristikama trase u ravnici. Po pravilu je mogu\u0107a primena velikih radijusa krivina i duga\u010dkih prvaca. Podu\u017eni i popre\u010dni nagibi terena su \u010desto izra\u017eeni delovima pr
-
-
-
-
Tipi\u010dan oblik zemljano je niski nasip (0,7 - 0,9 m), uklju\u010duju\u0107i i kolov konstrukciju.
- Uslovi izgradnje su najlak\u0161
TRASIRANJE
ODNOS PUTA PREMA TOPOGRAFIJI TERENA Dolinska trasa u uskoj i krivudavoj dolini: -
-
-
Zahtevaju primenu relativno oštrijih elemenata, obično bez većih zemljanih radova U gornjem toku uzdužni nagibi doline mogu biti veći od maksimalnih, pa trasa ne mora da pre e u padinsku. Optimalan položaj trase u dolini je isti kao i u širokoj dolini.
-
-
Javlja se veći broj manjih poprečnih utoka, samim tim i objekata. Pojava meandara rečnog toka ko u uzanoj dolini predstavljaju već problem
TRASIRANJE
ODNOS PUTA PREMA TOPOGRAFIJI TERENA
Dolinska trasa u klisuri: -
-
-
-
-
-
-
Pri gra enju se javljaju najveće teškoće u odnosu na ostale trase. Često i nema doline već se eventualno javljaju r terase nedovoljne širine. Položaj trase u tom slučaju zavisi od geološkog sastav padina terena. Uobičajena je pojava većeg broja poprečnih jaruga i manjih vodotokova, često se javljaju bujice i osuline. Često se i pored primene najoštrijih projektnih elemenata javlja potreba za izgradnjom objekata. Problem mogu da predstavljaju i ranije izgra ene saobraćajnice, dalekovodi,..., koji su već zauzeli najpovoljniji položaj u dolini. U principu najteža i najskuplja od svih dolinskih trasa
TRASIRANJE
ODNOS PUTA PREMA TOPOGRAFIJI TERENA Padinska trasa: -
-
-
Može biti u uzdužnom nagibu ili u horizontali. Tipičan oblik zemljanog trupa je zasek. Količina zemljanih radova zavisi od poprečnog nagiba terena. -
-
I u najlakšim terenskim uslovima cena gra enja je veća nego kod dolinske trase. U zavisnosti od terena moguća je potreba za izgradnjom svih mogućih vrsta objekata.
TRASIRANJE
ODNOS PUTA PREMA TOPOGRAFIJI TERENA Vododelnička trasa: -
-
-
-
-
-
-
Položena je na najvišim delovima terena. Leži na zdravom i oceditom terenu, podzemna voda je duboko. Tipični oblik zemljanog trupa je niski nasip, zemljani radovi su minimalni. Kosine zemljanog trupa treba da budu blage, zbog opasnosti od zavejavanja. Broj i veličina objekata su minimalni. Troškovi održavanja puta su najmanji u odnosu na sve ostale trase. Nedostatak je što u blizini nema vode i materijala za gra enje.
TRASIRANJE
ODNOS PUTA PREMA TOPOGRAFIJI TERENA Poprečna trasa: -
-
-
-
Niveleta je po pravilu paralelna sa terenom, ujednačavanje nivelete je otežano zb mogućnosti pojave dužih nasipa i useka. Broj objekata je najmanji, voda otiče u pravcu pružanja trasee. Ne postoji opasnost od nestabilnosti trupa. Troškovi održavanja puta su minimalni, posebo donjeg stroja.
TRASIRANJE
UTVR IVANJE MOGUĆIH PRAVACA PRUŽANJA TRASE
TRASIRANJE
PRIMERI TRASA
TRASIRANJE
PRIMERI TRASA
TRASIRANJE
PROJEKTOVANJE NIVELETE Odre iv no rernesk e linije i niv eleteeleje dna d ana kotiv eo ćksim ti n po am sa jvdećicim poasledicam ivaanje nje oodd nosasatete nsk e linije i niv tejeje jedosa na djvna tiv ona ssle ti po ukupno koštanje radova. Osnovni cilj je izjednačane vanuse je k ka oliična inesipa usek.a i nasipa. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.
OSNOVNI PRINCIPI: Estetski principi (na< gibi 33% ne čljiv duž cujuda jukutisa % , i4,4% >% na na duž emem prapr vcauvda utisa zida) k zida) Položaj velikih objekata Stabilnost padina i položaj nivoa podzemne vode Odbrana od zavejavanja Opasnost od osulina i lavina Cena iskopa, odnosno sabijanja nasipa Koeficijent rastresitosti materijala Transportne daljine Odbrana od buke
U praksi je često nemoguće zadovoljiti sve ove zahteve istovremeno, jer su kontradikto
TRASIRANJE
PROSTORNO OBLIKOVANJE TRASE I PROFILA OSNOVNI KVALITETI PUTA SU: 1. Stabilnost 2. Ekonomičnost 3. Bezbednost 4. Estetika
Odnos dugačkih pravaca i krivina: za L> m, ,sle sle m >550000 m di dRi>R550>000 m za L< m, ,sle sle <550000 m di dRi>RLL>
PRINCIPI OBLIKOVANJA TRASE: 1. Izbegavati upotrebu ekstremnih elemenata. 2. Ukoliko je to neizbežno, uskladiti veličinu susednih elmenata. 3. Uskladiti položaje horizontalnih i vertikalnih krivina. 4. Izbegavati dugačke pravce. Uskla e eneanta atpo duž ini:ini: ennje je eelelemm a po duž 5. Obezbediti kontinuitet trase u perspektivi.1. min Tg(m) h) ≥≥V Vrr (km//h) v v(m) 6. Zasadi paralelni putu su kontraindikovani.2. R ≥6·R vv ≥ 6·Rhh 7. Promene širine u poprečnom profilu vršiti3. u Dužina vertikalne krivine treba krivini. da odgovara dužini horizontalne 8. Proveriti trasu na opasnost od zavejavanja krivine.
TRASIRANJE
PROSTORNO OBLIKOVANJE TRASE I PROFILA
R (m)
1800 1500 1000 800 600 400 300
i ce b zi a r o m es e j o k je c u r d o P
o p
d
ru
o iv p lj ro n e ob
e cj
ru od
e cj
m ri D P
Pr
V r po lo d do ru b cj ro e
je ru c po d je ruc ob po d D o v l ji en ro
im
200
Podrucje koje se mora izbeci
100
50
50
100
200
300
400
600 800 1000
NE!
1500 1800
R (m)
DA!
TRASIRANJE
PROSTORNO OBLIKOVANJE TRASE I PROFILA
TRASIRANJE
PROSTORNO OBLIKOVANJE TRASE I PROFILA
TRASIRANJE
PROSTORNO OBLIKOVANJE TRASE I PROFILA
TRASIRANJE
PROSTORNO OBLIKOVANJE TRASE I PROFILA
TRASIRANJE
PROSTORNO OBLIKOVANJE TRASE I PROFILA
TRASIRANJE
PROSTORNO OBLIKOVANJE TRASE I PROFILA
