LECENJE DISANJEM
Izabrao i priredio: Momir Ubiparip I izdanje Izdavač: Momir Ubiparip Beograd Lektura i korektura: Dojna Lapadat Distribucija i plasman'. ARUNA 064/15-77-045; 064/195-18-56 Štampa: Štamparija "Zuhra", Vitanovačka 15, Beograd Tiraž: 500 primeraka Bez dozvole autora, zabranjeno je korišćenje materijala kako u celini, tako i u delovima
Lečenje disanjem / po sistemu Kacudžo Nišija ; izabrao i priredio Momir Ubiparip. - ( l izd.) - Beograd : M. Ubiparip, 2003 (Beograd : Zuhra). - 102 str.; ilustr.; 17 cm Autorova slika. Tiraž 500. COBISS.SR-ID 108124940
LEČENJE
DISANJEM
Po sistemu: Kacudžo Nišija
Izabrao i priredio: Momir Ubiparip
Beograd septembar 2003.
Sadržaj Rečizdavača
Uvod Šest pravila zdravlja Misija DISANJE - ENERGIJA ŽIVOTA ŠTA NAM SMETA DA ŽIVIMO, ŠTA NAM SMETA DA DIŠEMO Vežba "Vetar" Kiseonik - element - čudo KAKO DIŠEMO ŠTA ZNAČI PRAVILNO DISATI DISANJE I ZAKONI ZDRAVLJA RACIONALNO DISANJE PRIPREMNE VEŽBE Vežba "Čamac" Vežba "Skakavac" Vežba "Osvescenje disanja" "Donje" disanje Vežba "Donje disanje"
Lečenje nervnih bolesti
Lečenje želuca i creva Podmladivanje i lečenje kože DISANJE I DUŠEVNI MIR KAKO POBOLJŠATI SVOJE RASPOLOŽENJE Vežba "Unutrašnji komfor" Vežba "Dobro raspoloženje" KAKO SE OSLOBODITI GNEVA Vežba za dostizanje stanja posmatrača sa strane Vežba za prevladavanje gneva KAKO PREVAZIĆI TUGU I PATNJU Vežba "Slušanje disanja" KAKO POBEDin STRAH Vežba "Disanje zimski san" Kako se izboriti sa neumerenom radošću Vežba "Kovačkimeh" Kako prevladati nemir Vežba "Ulazak u spokojstvo" Vežba "Nebeski krug" KAKO SE ZAŠTITITI OD NEGATIVNE ENERGIJE Vežba "Veliko drvo" ISCELJUJUĆE VIBRACIJE Isceljujuća sila mantri i molitvi
59 60 60 63 64 65 66 67 68 68 70 71 72 74 75 75 77 78 80 81 83 87
Kako da glas postane vaš iscelitelj Vežba "Divlja mačka" Vežba "Svirala" Spašavanje od negativne energije pomoću zvuka Vežba "Krik" "NAŠTIMAJTE" SVOJE UNUTRAŠNJE ORGANE Vežba "Isceljujući zvuk pluća" Vežba "Isceljujući zvuk bubrega" Vežba "Isceljujući zvuk jetre" Vežba "Isceljujući zvuk srca" Vežba "Isceljujući zvuk slezine" Vežba "Izjednačenje toka energije po ćelom telu"
89 89 90 91 94 95 97 98 99 100 101 101
Iako znam, Daje naše telo prolazno, Slično nežnoj peni na vodi, Svejedno se opet molim Za dug život, da se beskonačno produži...
Otomo Jakamoti
Reč izdavača Autor ozdravljujućeg sistema o kome će biti reci u ovoj knjizi je čuveni japanski naučnik Katsuzo Nishi (1884-1959). Sistem Nišija nije samo kompleks pravila i vežbi, već je uglavnom način života kojim se stiče navika da se živi u saglasnosti sa zakonima prirode. On nije slučajno nazvan Sistemom, iako se u njemu ne može dati prednost samo jednom; sve je u njemu uzajamno povezano - isto kao i u čovekovom organizmu. Sistem Nišija doživljava čoveka kao jednu celinu koja je neraskidivo povezana sa okružujućim svetom i Svemirom. Osim toga, sistem Nišija pomaže da se formiraju tri navike koje su neophodne za dostignuće sreće: navika da se bude stalno zdrav, navika na neprekidan napor i navika da se neprekidno uči. Ali, stupivši na put zdravlja, predstoji da se manifestuje i upornost, volja i nemilosrdnost prema sopstvenoj inertnosti, jer ta tri kvaliteta predstavljaju izvor svih naših bolesti. Ne treba čekati nekoga da dođe i da nam pomogne. Samo vi sami možete da sebe učinite zdravim i srećnim. Primer napornog truda može da posluži istorija pojave "Pravila zdravlja" Nišija. Stvaranju Sistema je prethodio dug i naporan rad na istraživanju ogromne količine (više od 70.000 prime-raka) različite zdravstvene literature. Drevna egipatska, starogrčka, kineska, tibetanska, filipinska praksa, joga, istraživanja iz oblasti preventive različitih bolesti, dijetologije, bioenergetike, disanja, gladovanja, lečenja vodom - takav je bio krug interesa naučnika. Zasluga Nišija se sastoji u tome da je on iz ogromne količine materijala izabrao najvažniije i objedinio u Sistem koji može svako da primenjuje, nezavisno od pola i uzrasta. Ovaj sistem je prvi put bio publikovan 1927. godine, a 1936. je izašla prva knjiga Nišija na engleskom jeziku.
Danas u Tokiju postoji institut koji radi po sistemu Nišija. Njegove metode su prošle proveru u praksi zahvaljujući čemu su hiljade ljudi postali zdraviji, izlečili se od teških bolesti. Sistem Nišija omogućava da se produži mladost, omogućava da se naslađujemo životom, pomaže čoveku da izdrži u teškim uslo-vima, da se izbori sa stresom i bolestima. Ona uči čoveka da prati prirodne zakone života i prirode, a za uzvrat daruje najvrednije -zdravlje.
Uvod Kacudžo Niši, čuveni japanski naučnik, rođenje 1884. godine. Umro je 1959., u 75. godini života, kada je prosečni ljudski vek u Japanu iznosio 44. godine. Rodio se kao slabo i bolešljivo dete, pa je ćelo detinjsrvo bolovao. Dijagnoza, koju su mu postavili lekari kada je imao 13 godina, glasila je ovako: crevna tuberkuloza uz limfnu upalu pluća". Jedan poznati lekar mu je postavio dijagnozu, rekavši roditeljima: "Ovo dete, na moju veliku žalost, nikada neće doživeti 20 godina". I zaista, među vršnjacima, Niši je bio najbolešljiviji, ali je i pored toga osećao da je sposobniji, pametniji i sa jasnijim ciljem nego ostala deca njegovog uzrasta. Tim pre je više patio, jer mu bolest nije dozvoljavala da ostvari sve svoje sposobnosti i stremljenja. Više od svega na svetu je želeo ono što mu je bilo nedostupno: strasno je želeo da bude zdrav. Bavio se mačevanjem i posećivao hram u kome su se vršile religiozne meditacije. Ali, bolest ga nije napuštala i veoma je patio, kako fizički, tako i duhovno, kopneći sve više telesno. Kada je došlo vreme da izabere profesiju, resio je da pođe u Opštu tehničku školu. Njegovi rođaci su smatrali da profesija građevinskog inženjera najviše odgovara dečaku sa tako krhkim zdravljem. On se složio. Ali, i na tom putu se preprečila bolest. Shvatio je da ništa u životu ne može da postigne ukoliko ne učvrsti svoje zdravlje. Taj zadatak je za njega postao pitanje života i smrti. Tada je počeo da sakuplja znanja u kojima je tražio odgovor na pitanje: "Kako biti zdrav?"
Počeo je da primenjuje najrazličitije savete i preporuke. U to vreme je bila veoma popularna knjiga Flečera, posvećena pitanjima ishrane. Flečer je tvrdio: "Da bi se iscrpeo maksimum hranljivih materija, hranu treba pažljivo žvakati". Osim toga, Niši je saznao daje najbolji čovekov lekar - priroda U njoj su založene sve osnove života i zdravlja. Tada je to za njega bilo otkrovenje. Upravo ti lekari koji su ga lečili, borili su se samo sa njegovom bolešću, a iz Flečerove knjige je saznao kako se zdravlje može poboljšati u celini. Niši je počeo da prati savete Flečera, da pažljivo žvaće hranu, odstranjujući delove koje se teško vare, čisteći ljusku čak i sa voća. Ali, uskoro je počeo da se prejeda, i mučili su ga zatvori propra-ćeni snažnom glavoboljom. Nastavio je sa istraživanjem literature i uskoro je shvatio zašto pati od svojih bolesti: svaka nesvarena, neusvojena hrana se sakuplja u debelom crevu, stvara sredinu za bakterije koje ispuštaju toksine. Te materije, kada uđu u krv, raznose se po ćelom organizmu i izazivaju bolesti. Tako je došao do zaključka da hrana može ne samo da gradi organizam, već i da ga uništava Sledeće što ga je preokupilo bili su radovi Sinklera o lečenju gladovanjem. Tada se kod Nišija prvi put pojavila misao o povezanosti creva sa mozgom, misao koja se kasnije razvila u njegovoj teoriji. Baveći se tim pitanjem, obratio je pažnju na napore naučnika iz domena cirkulacije krvi. Iz rada profesora Moskovskog Univerziteta Zepa "Dinamika cirkulacije krvi u mozgu", saznao je da se izliv krvi u mozak dešava, po pravilu, kao posledica upale ušiju, a upala ušiju je posledica bolesti grla Grlo počinje da boli kada bubrezi ne ispunjavaju svoju funkciju. Poremećaj funkcije bubrega i kože vodi ka oboljenjima jetre. Početak tog kočića nesreće je u lošem radu creva. Niši je takođe saznao da se unutar proširenih krvnih sudova mozga, čak i kod zdravih ljudi, sadrži ne manje od 23 grupe raznih štetnih bakterija, međutim, one ne pričinjavaju štetu organizmu. 10
Ali, to ne znači da u organizmu treba da postoje neke zaštitne sile koje mogu da se suprotstave spoljašnjim napadima. Niši je počeo da traži informaciju o tim zaštitnim snagama organizma. Izučavao je uticaj zatvora na funkciju velikog mozga i došao do ideje o novom metodu lečenja duševno obolelih. Nastavljanjem istraživanja o problemima krvotoka, stvorio je svoju koncepciju kretanja krvi u čovekovom organizmu, koja se principijelno razlikovala od opšte prihvaćene. Površine vena na koži stvaraju ono što se može nazvati perifernim srcem, ono stoje neophodno za cirkulaciju krvi, ono što čuva naše zdravlje. Upravo su krvni sudovi odgovorni za naše zdravlje, znači, neophodno ih je ojačati, obnavljati i izgrađivati. Za to je Niši predložio specijalne vežbe i kontrastne vazdušne saune. Niši je tada saznao da se lečenje gladovanjem praktikovalo od drevnih vremena. Jevreji, hrišcani, budisti, konfučijanci u Kini i sveštenici Japanu su se pridržavali posta. Rimski lekar Asklepiad je savetovao da se za ozdravljenje treba uzdržavati od hrane, piti samo vodu i uživati u prirodi. Preporučivao je gladovanje umesto lekova i grčki istoričar Plutarh. Lečenje gladovanjem je takode ušlo u Nišijev sistem. Šta se dešava u organizmu za vreme gladovanja? Veoma brz efekat gladovanja dovodi do toga da se pojavljuje vakuum u oblasti gde se venula susreće sa kapilarima. Kapilarni vakuum na kraju krajeva predstavlja pokretačku snagu cirkulacije krvi. Zbog toga što je vakuum - energija, gladovati znači stvarati vakuum, pa gladovanjem mi stvaramo pokretljivu moć celog ljudskog organizma Međutim, Niši nikada nije smatrao gladovanje univerzalnim lekom, išao je putem stvaranja ozdravljujućeg sistema koji uključuje i takav metod, kao što je gladovanje. Ceo svoj talenat, svu svoju intelektualnu snagu, Niši je koncentrisao na traženje svog puta i života. Brzo je prestao da koristi sve lekove nazivajući ih otrovom za organizam.
11
Kasnije, njegov zdravstveni sistem je potpuno negirao lekarsku terapiju. Pisao je: "Pomoću lekova, mi samo potiskujemo simptome bolesti dublje i tako pogoršavamo samu bolest. Ne odstranjujući uzroke koji su stvorili bolest, mi je teramo da se prikriva, i ona čeka novu mogućnost da se opet spolja manifestuje." Niši je izučio više od 70 hiljada knjiga o zdravlju. Istražio je i potpuno ovladao drevnom egipatskom, grčkom, tibetanskom, filipinskom medicinom, jogom i dr. Poseban interes je pokazivao za ruske naučnike. Došao je do zaključka da su različiti sistemi za ozdravljenje ili suviše komplikovani (npr. joga), ili da predlažu lečenje pojedinačnih delova tela "pokušavajući da na taj način rese globalni problem pojedinačnom metodom". Vrednost sistema Nišija se sastoji u činjenici da je on kombinovao ozbiljan sistematski prilaz lečenju različitih bolesti uz jednostavne ozdravljujuće metode koje su potpuno pristupačne i za decu, teško obolele ljude, kao i stare. To je još jedna potvrda stare istine da je sve što je genijalno - jednostavno. Jedan od osnovnih uzroka bolesti, smatrao je Niši, predstavljaju poremećaji u kičmi. Pisao je: "Najmanji poremećaj u kičmi može negativno da utiče na stanje drugih delova tela i da dovede do disharmonije između fizičkog i psihičkog stanja. Zato je za poboljšanje opšteg zdravlja organizma neophodno izlečiti kičmu. Mnogi sledbenici sistema Nišija su se i više nego uverili kakve odlične rezultate sistem Nišija donosi u lečenju bolesti kičme, pa čak i međukičmenih kila. Ogromnu pažnju Niši je poklanjao stanju perifernog krvotoka i, posebno, kapilara. Tvrdio je da bolesti kapilara leže u osnovi praktično svakog patološkog procesa. Na osnovu napora velikog ruskog naučnika i lekara A. Zalmanova, stvorio je teoriju "perifernih srca" i značajno usavršio kapilaroterapiju. Niši je razradio jednostavne metode pojačanog obnavljanja i regeneracije krvnih sudova putem vibracionih vežbi i kontrastnih važdušnih i kontras-tnih vodenih kupki. 12
Pravilno izbalansirana ishrana je uvek bila jedan od najvažnijih sistema ozdravljenja. Ni sistem Nišija nije u tome izuzetak. Niši je došao do zaključka da hrana može ne samo da sazida, već i da uništi organizam. Svaka nesvarena hrana se gomila u debelom crevu, stvarajući na taj način hranljivu sredinu za bakterije koje luče toksine. Ove otrovne materije, prodirući u krv, raznose se po ćelom organizmu i izazivaju bolesti. Kod Nišija se mogu susresti mnoge vredne preporuke u vezi ishrane: pročišćujuće dijete, gladovanje, balansiranje vitamina i mikroelemenata, prehrana velikog mozga i endokrinih žlezda. On je pisao: "Hrana - to nije ono što nam pruža "ukusno", "slatko", "kiselo", "kalorično", što uto-Ijava naš apetit i zadovoljava naš ukus. Hrana je ono što našim ćelijama pruža energiju i neophodne "građevinske materijale". Svetlost, vazduh, voda i sve materije, elementi koji mogu da se pretvore u sastavne delove naših ćelija, tkiva, organa i tečnosti u organizmu - sve je to hrana za čoveka." Još jedan važan uzrok hroničnih bolesti po Nišiju je pad duševne snage. To se potpuno poklapa sa postavkama drevne kineske medicine, u kojoj se se negativne emocije stavljaju na prvo mesto u nizu uzroka bolesti. Kod čoveka u depresiji primetan je snažan pad zaštitnih sila u organizmu, on počinje da oseća umor, opusto-šenost, gubi interesovanje prema životu. Kako se sa tim boriti? Niši smatra daje u tom slučaju najvažnije - 'Volja i znanje". Volja da se svoj život promeni na bolje, i znanje - kako da se to postigne. Mi moramo da pothranjujemo svoj mozak pozitivnim emocijama. Umesto da iznova i iznova preživljavamo svoje nesreće i neuspe-he, mi moramo da se okrenemo prema svetlosti, nadi i radosnim mislima. Čovek koji poseduje visoku duhovnu energiju neprekidno se nalazi u stanju duševne ravnoteže, živi mudro i osmišljeno. Život teče kroz naše nerve. Kada posedujemo nervnu snagu, prepuni smo entuzijazma i sreće, zdravlja i častoljublja, na taj način prevazilazimo sve teškoće i spremni smo da prihvatimo svaki sudbinski izazov. Tada se ne plašimo problema već ih pozdravlja13
mo jer naš nervni sistem može sa njima da se izbori i u to smo uvereni". O uzrocima bolesti (lična beleška Nišija) Korak po korak, išao sam svojim putem ka zdravlju. Počeo sam da razumevam kako radi moj organizam i staje potrebno da učinim da bi on bio zdrav. Polako su počeli da mi prilaze ljudi koji su patili od raznih bolesti, sa molbom za savet. Pokušavajući da shvatim uzroke nastanka jednih ili drugih bolesti, došao sam do zaključka da ne postoje zasebne bolesti, da ne treba lečiti jedan organ, jer je organizam JEDINSTVENA celina. Počeo sam da stvaram principe nove medicine, zasnovane na upotrebi iscelju-juće energije koje je u organizam usadila sama priroda. Osim toga, shvatio sam da se za očuvanje zdravlja ljudi moraju boriti. Počeo sam da javno iznosim svoje poglede. Moja potraga za novim metodama ozdravljenja podudarila se sa pojavom pokreta prirodne higijene u Americi. Počeo sam aktivno da učestvujem u tom pokretu. Prirodna higijena je postala alternativna medicinska disciplina koja je proglasila potrebu za kompleksnim pristupom čovekovom zdravlju i istraživanju zakona života. Sistematski i dubiozno sam izučavao medicinu, anatomiju, fiziologiju, bakteriologiju, psihologiju, filozofiju, praksu raznih religija. Mogu reći daje za zdravlje kompletnog organizma neophodno dovesti u red pre svega fizičko stanje, zatim hemijske i bakteriološke pokazatelje, a zatim i psihičko stanje. Smatram da se bolesti razvijaju kao posledica četiri uzroka: promene na skeletu, unutrašnjih organa, tečnosti unutar organizma (krv, limfa, druge tečnosti), i pada duševnih sila. Ne postoji lečenje zasebne bolesti, već se jedino kompleksnim ozdravljenjem celog organizma može pobediti svaka bolest. Moj sistem ozdravljenja se nije pojavio odmah. Postepeno usavršavajući svoje metode i birajući najbolje među već poznatim 14
čovečanstvu, stvorio sam ono što mogu nazvati Sistemom zdravlja. Otkrio sam ga kada mi je bilo 44 godine. Tada je to bila prosečna dužina života u Japanu. Od tada su prošle godine, i iako su mi u detinjstvu prorekli ranu smrt, zahvaljujući svom Sistemu sam uspeo da sačuvam krepko zdravlje. Posle publikovanja moje teorije, počeli su da mi dolaze ljudi iz svih krajeva sveta. Na kraju sam napustio dužnost glavnog inženjera tokijskog opštinskog metroa, i ostatak života sam potpuno sebe posvetio pitanjima ozdravljenja.
Šest pravila zdravlja Nišija 1. Pravilo: Ravna postelja. Potrebno je spavati na tvrdoj postelji. Treba potpuno izbegavati sve federe u krevetu. Prekrivač treba da bude lagan i tanak, ali da se čovek ne prehladi tokom spavanja. Zašto se preporučuje ravna postelja? Kada telo leži ravno, na tvrdoj postelji, težina se ravnomerno raspoređuje po ćelom telu, a mišići se potpuno opuštaju. Osim toga, ispravlja se iskrivljenost kičmenog stuba koje se dešava tokom dana, na poslu ili u sedećem položaju. Ukoliko se ne ispravi pomeranje pršljenova, dolazi do pritiska na nerve i krvne sudove između kičmenih pršljenova (što ih parališe), a kao rezultat, dolazi do oboljevanja
onih organa koji snabdevaju energijom i krvlju te nerve i krvne sudove. Tvrda postelja stimuliše rad kože, sprečava spuštanje jetre, aktivira rad kožnih venoznih krvnih sudova, čime se ubrzava snabdevanje kože krvlju. Sve to pruža dobar san i bodrost posle njega. 2. Pravilo: Tvrd jastuk. Pre sna treba stavljati vrat na tvrd jastuk, a pri tome paziti da se treći i četvrti vratni pršljen nalazi na vrhu jastuka. Na početku će to biti bolno; tada se umesto podloge 15
između vrata i jastuka može koristiti peškirić. Ali, koristeći ga s vremena na vreme, treba naviknuti na tvrd jastuk, a peškir na kraju potpuno odbaciti. Tvrd jastuk doprinosi dobrom zdravlju: ispravlja vratne pršljenove, odstranjuje glavobolju, bolesti uha, grla, nosa i očiju. Vise od toga: on jača mozak i kičmu. 3. Pravilo: Vežba "Zlatna ribica". Ovu vežbu treba praktiko-vati na sledeći način: leći na leđa na ravnu postelju, zatim povući u pravcu karike nožne prste, staviti obe ruke pod vrat ukrstivši ih kod četvrtog ili petog vratnog pršljena. U tom položaju ljuljati (vibrirati) ćelo telo slično ribi koja pliva u vodi. Ovu vežbu treba raditi po 1-2 minute ujutro i uveče. Vežba pomaže u izlečenju skolioze, ispravlja krivu kičmu i na taj način otklanja prenaprezanje kičmenih nerava, normalizuje cirkulaciju, koordiniše simpatički i parasimpatički nervni sistem i podstiče crevnu peristatiku.
4. Pravilo: Vežba za kapilare: Leći ravno, na leda. Staviti glavu na tvrd jastuk ili podlogu, podići ruke i noge vertikalno ka kartici i zatim njima vibrirati. Ova vežba stimuliše kapilare, poboljšava cirkulaciju u ćelom organizmu, omogućava pokretljivost i obnavljanje limfne tečnosti.
5. Pravilo: Vežba "Spajanje dlanova i stopala". Leći na leda, staviti ruke na grudi. Otvoriti dlanove, spojiti vrhove prstiju obe ruke, pritiskati ih međusobno i opuštati. Ponavljati nekoliko puta. Zatim pokretati ruke napred i nazad, sa spojenim vrhovima prstiju. I, na kraju, spojiti dlanove nad grudima. Ovo je prvi deo vežbe. Drugi deo - nastaviti ležati na leđima, podignuti noge visoko iznad tela, spojiti kolena. Spojiti stopala i pokretati nogama napred i nazad deset puta na rastojanju od l do 1,5 (dužina stopala). Zatim, spojiti dlanove i stopala, pa u tom položaju ostati 5-10 minuta. Vežba je veoma korisna jer pomaže radu dijafragme. Vežba "Spajanje stopala" ima veoma veliku vrednost i zato što koordinira funkcijama mišića, nerava i krvnih sudova u oblasti prepona, stomaka i bedara. Kod trudnoće, ona pomaže normalnom rastu deteta u majčinoj utrobi, ispravlja njegov nepravilan položaj. Zato je ova vežba od velike koristi za buduće majke,
ukoliko žele da imaju lagan i bezbolan porođaj. 17
6. Pravilo: Vežba za kičmu i stomak. U 6. pravilu zdravlja, sakupljene su jednostavne i efikasne vežbe za kičmu i stomak. Vrednost praktikovanja se sastoji u tome da pri istovremenim pokretima kičme i stomaka, simpatički i parasimpatički nervni sistem počinju usaglašeno da funkcionišu. To dovodi do jačanja celog nervnog sistema. Takođe, pravilo "6" zdravlja pomaže da se uspostavi ki-selo-alkalna ravnoteža u organizmu. Fizičke vežbe usmerene na jačanje mišića podržavaju kiselost. A duboko disanje i opuštanje pune organizam alkalima. Zahvaljujući vežbama "6" pravila zdravlja, istovremeno sa pokretima leđa radi se trbušno disanje i meditacija, što u organizmu uspostavlja kiselo-alkalnu ravnotežu.
Parafrazirajući poznatu izreku, može se reći - "Zdravlje je teško pronaći u sebi, ali gaje tek nemoguće pronaći spolja". Sistem Misija omogućava produženje mladosti, daruje mogućnost da čovek uživa u životu, pomaže mu da izdrži u teškim uslovima, da se izbori sa stresom i bolestima. Ona uči čoveka da prati zakone života i prirode, a zauzvrat daruje najveće blago - zdravlje.
DISANJE - ENERGIJA ŽIVOTA Život koji je stvoren na zemlji nije jednostavan. Životna energija je bukvalno razlivena po vazduhu. Zar bi inače čovek ili bilo koje drugo živo biće mogao da živi na planeti na kojoj priroda svakog trenutka ne podržava život, samim mehanizmom okru-žujućeg sveta? Naravno da ne! Život se začeo na Zemlji samo zato što je to - druželjubiv svet. Sam svet uokolo nas, sama priroda doslovno svakoga trenutka govori: "Živi! Raduj se! Budi zdrav i srećan!" Sama priroda je spremna svakog trenutka da uliva u nas životnu energiju kojom je ispunjen svet. Da, da, naš svet je prepu-njem životnom energijom. Ona je svuda oko nas, ona je spolja i unutar nas. Životna energija nije samo razlivena po ćelom svetu, nego se iz nje, naravno, sastoji i ceo svet. Da, iz nje se sadrže sve stvari i predmeti, sva bića, životinje, biljke, i vi - sve na svetu se sastoji od te sile. Iz nje se sastoji takođe i ono što je nemoguće videti očima, što je nemoguće osetiti čulima, želje, instinktLiako to nije tako lako zamisliti. Mudraci u raznim zemljama su tu životnu energiju nazivali raznim imenima: "ki", "ci", ili "prana". Ta životna energija je ono iz čega je stvoren naš svet. Ali, kako je zaista nastao naš svet? Do sada, sigurno, to niko ne može sa sigurnošću da zna. Ali, ipak se 19
može reći daje naš svet zaista imao svoj početak, daje nekada bio stvoren. Pre nego stoje bio stvoren, životna energija je bila uspavana, nepokretna. Bila je skoro neprimetna, prozračna, kao mirna morska voda. Bila je spokojna i nije stvarala nikakve forme. Da bi se stvorio naš svet, životna energija je morala da prede u pokret. Prelazeći u pokret, ona se menjala, prelazila od nepokret-nosti i prozračnosti ka stvaralaštvu - stvaranju oblika našeg sveta. Naš svet i predstavlja kombinaciju raznih oblika. Ukoliko se životna energija koncentriše, tada dobijamo opipljive, vidljive forme - takve, kao što je ljudsko telo. Manje koncentrisana, razve-jana životna energija - materijal je iz koga se sastoje suptilniji objekti: misli, osećanja, nagoni. Mi ne bi mogli da napravimo nijedan pokret ukoliko nama ne bi upravljala ta energija. Zato mrtav čovek ne može da se pokrene - energija je izašla iz tela. Upravo ta energija prane nagoni vibraciju srčanog mišića, tera krv po arterijama, ta energija pomaže u varenju hrane, i naravno -ona je u svakom našem udahu i izdahu. Energija "ki", ili "prana", deluje na nas i onda kada razmišljamo, kada nešto osećamo, nešto želimo. Sve oko nas što bi mogli da pomenemo jeste - stvaranje životne energije, jedinog izvora i jedinog materijala (koji može da preuzima najrazličitije forme), iz koje se sastoji ceo naš svet u svim njegovim manifestacijama. Životna energija - jeste sama naša priroda. Mi smo stvoreni iz životne energije, sastojimo se iz nje. Kako su ljudi uspeli da izdaju svoju prirodu, zastoje životna energija uspela da ih zaobiđe i umesto nje su došle bolesti? Prisetimo se barijera i prepreka koje smo postavili unutar nas, odvajajući se od životne energije. To je veoma važan problem, i mi ćemo se tome još vratiti. Ali, za početak, zapazimo: naš svet je stvaranje ne samo jednostavne životne energije, već njeno kretanje. Kretanje životne snage, pokretanje energije u svetu... Zar to ne liči na pokretanje vazduha? Veoma. Zar to ne liči na vetar - premeštanje vazdušne 20
mase nad zemljom, zar to ne liči na disanje - premeštanje spolja-šnjeg vazduha unutar tela i obratno? Podseća! Praktično, to je identično. Pokretanje vazduha je pokretanje životne energije. Pokretanje vazduha unutar tela i obratno predstavlja čovekovo disanje. Pokretanje energije u Svetu je disanje Sveta, lb je disanje prirode, disanje Svemira. Naš svet je ogroman, živ organizam koji ume da diše. lb disanje, to pokretanje energije, ta životna snaga i jesu ono što stvara život. Ljudi, kao i sva druga bića, su malene kopije velikog živog organizma - našeg sveta, čiji smo svi mi sastavni delić. Mi smo izgrađeni po ugledu na njegov lik: on živi, postoji samo onda kada diše, tj. kada se u njemu dešava pokretanje životne sile - mi živimo samo onda kada dišemo. Ali, kako dišemo? Disati možemo na različite načine. Ako želimo da kroz život vučemo bolesti i patnje - dovoljno je da slabo uvlačimo malu količinu prljavog vazduha, neispunjenog kiseonikom i energijom, u pluća i obratflo. Da, vi nećete umreti, čak i ako tako dišete. Za slabu podršku života, to je dovoljno. Za potpun, vredan, zdrav i srećan život - ne. U svetu su procesi pokretanja vazduha i pokretanja energije neodvojivi jedan od drugoga. Ali, čovek u procesu civilizacije se odvojio od životne sile, unakazio je svoju prirodu. Zbog toga većina ljudi diše tako samo da prebacuje potpuno nedovoljnu količinu vazduha u pluća i obratno, ne dajući da zajedno sa vaz-duhom ude životna sila, ne omogućava toj životnoj energiji da slobodno cirkuliše u telu, dostigne svaku ćeliju. Zbog toga ljudi i žive sa bolestima i patnjama i umiru pre vremena. Sada se vratimo razgovoru o barijerama koje ne dozvoljavaju životnoj energiji da slobodno kruži po telu.
21
STA NAM SMETA DA ŽIVIMO, ŠTA NAM SMETA DA DIŠEMO Svet koji nas okružuje je živ, vitalan, on diše, tj. u njemu se sve vreme pokreće životna sila. Disanje sveta je kretanje energije. Ukoliko želimo da budemo zdravi i srećni, ukoliko želimo da život predstavlja radost, mi moramo naše disanje da iz prostog i beskorisnog uvlačenja vazduha promenimo u proticanje energije. Neophodno je da svaki naš udah bude energetski. Šta smeta većini ljudi da učine svoje disanje energetskim? U čemu Ježi prepreka da se unutar sebe pusti životna sila i da joj se dopusti da se kreće, nosi energiju i zdravlje? Životna energija, "ki", "ci" ili "prana" - to je zdrava, harmonična, isceljujuća energija. Ali, osim nje u svetu postoji još i druga -nezdrava, negativna energija. Odakle ona dolazi? Sigurno ne dolazi iz same prirode. Svu negativnu energiju čovek sam stvara unutar sebe, ta energija istiskuje isceljujuću životnu energiju, ne dozvoljavajući joj da se sjedini sa razlivenom životnom energijom. Pokušajte da se bar za trenutak distancirate od svojih problema, misli, osećanja, bolesti, nesreće, strahova, tuge, radosti, nade, očajanja... Pogledajte na sebe i na okružujući svet pogledom posmatrača sa strane, pogledom stranca i svedoka koji je prvi put stigao u ovaj svet i prvi put ga ugledao. I na svoje telo pogledajte pogledom stranca. Zamislite da su vam ga dali zbog udobnosti putovanja po tom svetu, a da vaša istinska suština, vaša duša, samo meri taj kostim, da bi ga opet ponovo skinula... Ukoliko uspete da pogledate na sve oko sebe i na same sebe pogledom posmatrača sa strane - moguće je da će vas ushititi veličina i lepota sveta koju ranije niste primećivali! Možda ćete osetiti duboko, moćno, veličanstveno i mudro spokojstvo prirode.
22
Čak i kada je na moru velika bura, vi možete osetiti veliki spokoj. Da, more huči i buci, ali je pritom u svojoj dubini mirno, ne uzbuđuje se. Ukoliko uspete da osetite taj veličanstveni spokoj sveta oko sebe, ukoliko osetite daje svet spokojan - ali istovremeno aktivan, pogledom posmatrača sa strane zavirite unutar sebe. Ali, užas! Vi možete videti tamo sasvim suprotnu sliku. Tamo, unutar vas nema mira - tamo udaraju talasi straha, nemira, patnje, zlobe, besa, razdraženje... Znači li to da se unutar vas pokreće energija? Apsolutno ne! Reklo bi se da unutar vas sve ključa, ali ako hoćete da osetite energetski tok, nećete osetiti ništa osim nepoznatog okamenjenja: unutra kao da je sve zamrzio, ali vas pri tome trza nemir. Evo kakva je ogromna razlika između stanja u kome prebiva čovek i stanja prirode. U prirodi je sve u pokretu - ali istovremeno u miru. U čoveku nema pokreta, ali postoji odsustvo mira - nemir. Eto šta je čovek učinio sa sobom. Eto kako je unakazio svoju prvobitnu prirodu, kako ju je zamenio za nešto potpuno suprotno. Od sveg jedinstva sa okružujućim svetom prirode, čovek se nije samo odvojio - on joj se suprotstavio. Kretanje i mir prirode -zastoj i nemir u čoveku! Kako vratiti svoju istinsku prirodu, kako promeniti sebe, kako u život pustiti životnu snagu, kako se otvoriti prema svetu i prognati iz duše nemir i kako u nju useliti mir prirode? Kada je Niši resio da izleći sebe bez obzira na sve, ta pitanja su postala najvažnija u njegovom životu. Počeo je svuda da traži odgovore i uskoro ih je pronašao. Otkrio je da je životna energija tesno povezana sa disanjem. To znači sledeće: naučiti pravilno disati, znači ovladati i životnom energijom. Shvatio je da disanje može da postane jedan od najboljih iscelitelja. Kada se unutar nas pojave barijere i energetske blokade, mi time prizivamo životne energije negativnog karaktera koje ulaze u nas i tako se pojavljuju bolesti. Ka isceljenju vode dva puta. Prvi
23
put je da se radi neposredno nad barijerama koje stvaraju loše energije unutar nas. Drugi put je naučiti pravilno disati, i tada će barijere i negativna energija otići same po sebi. Svaki čovek sam treba da odabere koji je od ta dva puta za njega bolji. Prvi put je put samo za odabrane: veoma je težak i komplikovan. Drugi put je dostupan svima. Razmislite: da li je jednostavno tek tako otklonili nemir iz svoje duše? Učinivši to, vi, verovatno, možete početi da dišete pravilno. Ali, kako ćete to učiniti? Nemir je nemoguće odstraniti snagom volje, nemoguće je narediti sebi da se ne uznemiravamo. Iz toga ništa neće proizaći. Ali, može se jednostavno regulisati disanje. Sa njim će se regulisati i tok životne energije u organizmu. I tada će nemir i druge vrste štetne energije nestati same po sebi. Ne samo nemir, već i druge vrste štetne energije u nama stvaraju bolesti. Negativnu energiju stvaraju sledeća osećanja: gnev, strah, tuga i žalost, nemir, utučenost, snažno nervno uzbuđenje, koje se često skriva pod maskom prekomerne radosti. Zar i radost može da stvori lošu energiju? Zar radost nije najsvetlije osećanje? Prava radost je svetao i čist osećaj. Ali, postoji i druga radost, tačnije, ono što se rađa pod plastom radosti, ali ne poseduje njenu čistotu i mir. Nervno uzbuđenje usled neodmerenog uzbuđenja je takođe vrsta loše energije ili neprirodna radost, jer je od prave radosti daleko. Vremenom ćete naučiti da razlikujete svedu, istinsku radost od neumerenog uzbuđenja i osetićete kako na različite načine dišemo kada se svetio radujemo i kada se neodmereno uzbuđujemo. Kako svaka od negativnih energija utiče na našu životnu energiju? Gnev, doslovno "mućka", zamućuje svu životnu snagu organizma, podiže je na vrh i zatim proliva. Lišena životne energije koja se penje gore, i umesto nje dobijajući negativne energije gne-va, strada jetra - ona doslovno okamenjuje, od elastične i žive postaje tvrda i beživotna.
24
Strah, naprotiv, spušta životnu energiju. Spuštajući se, energija ostavlja organizam opustošen, i umesto energije koja se spušta, na njenom mestu ostaje negativna energija koja ranjava bubrege. Tiiga i žalost dovode do razvejavanja i veoma brzog trošenja životne energije. Kao posledica, energetski se opustošuju pluća. Nastaju plućne i bolesti disajnih puteva. Takođe se uništava i volja. Nemir, nespokojstvo: Potpuno opustošuju organizam, lišavajući ga životne energije. Zbog toga ostaju nezaštićeni mnogi organi, a najvažnije - krv, koja dostavlja hranu svim organima i tkivima. Lišena životne energije, krv opustošuje i izbacuje iz stroja ceo organizam. Utučenost (potištenost) koči kretanje životne energije. Stvara se zastoj u oblasti želuca i slezine, i oboljevaju ti organi. Neprirodna radost usporava kretanje životne snage u oblasti srca. Životna energija se tamo rasejava, zbog čega srce ne može da radi normalno, a um ne može da se koncentriše i jako se rasklimavaju nervi. U starim kineskim traktatima se direktno govori o tome kako gnev razjeda jetru, prekomerna radost ranjava srce, utučenost i zamišljenost štete slezini, strah uništava bubrege. Destruktivan uticaj tih negativnih energija je velik. Kada smo pod vlašću takvih energija, mi sebe odsecamo od harmoničnog i mirnog sveta, mi prestajemo da budemo deo njega, ne omogućavamo životnoj energiji da slobodno cirkuliše u organizmu. Počinjemo nepravilno da dišemo, loše se osećamo, razboljevamo se, ne radujemo se životu i sami sebi. Ako naučimo energetsko disanje, na taj način možemo da vratimo potrošenu energiju harmonije, da vratimo životnu energiju i da se nosimo sa bolestima. Zbog toga u sistemu Nišija disanje zauzima tako važno mesto. Pravilno, energetsko disanje otkriva unutar nas Isceljujuće Sile koje pomažu kretanje životne energije koja je razlivena po svetu. Kada u sebi otkrijemo Isceljujuću energiju, možemo da ozdra-
25
vimo i da se izlečimo sami, ne pokušavajući da nađemo isceljenje negde - spolja - kod lekara ili u Jekovima. Sve što nam je potrebno za isceljenje leži unutar nas. Veoma je važno shvatiti da isceljujuću energiju ne treba tražiti tamo negde, kod nekoga, već isključivo unutar sebe. Samo otkrivajući isceljujuću snagu unutar sebe, mi možemo da ozdravimo. Sve što se dešava spolja - ne leći. Savremena medicina pokušava da izleći čbveka spoljašnjim sredstvima. Lekari znaju sve o bolestima i sredstvima kojima se leci, ali pri tome ne znaju glavno: put kojim dolazi zdravlje. A zdravlje dolazi samo jednim jedinim putem: zajedno sa životnom energijom sveta. Odstraniti bolest -uopšte ne znači učiniti coveka zdravim. Ukoliko u organizmu ne cirkuliše ili loše cirkuliše životna energija - mogu se, naravno, lekovima odstraniti spoljašnji simptomi bolesti, ali je nemoguće vratiti zdravlje dok se ne uspostavi kretanje životne energije. Ćb-veku se može dati tableta protiv kašlja, i on će prestati da kašlje. Da li to znači daje životna sila u njegovim disajnim putevima i plućima počela normalno da cirkuliše? Naravno, ne. Ona se tamo kreće isto tako loše kao i ranije, a najverovatnije je da se uopšte ne kreće, jer se tamo stvorio zastoj energije. Ali, bolesnik više ne kaš lje - i misli, daje zdrav. Međutim, bolest se samo zavukla u dubinu i širinu, počela je da zahvata sve nove i nove oblasti organizma, može da se manifestuje u boku ili upalom drugih organa. Eto šta radi medicina - misli kako da pobedi bolest, a nimalo ne ramišlja o tome šta znači biti zdrav i kako coveka dovesti do zdravlja.
26
Vežba "Vetar" Pronađite mogućnost da izađete na ulicu u vetrovito vreme. Bolje je vežbu raditi leti, kada je toplo. Početni položaj: otkrijte lice i glavu (najbolje, što veći deo tela). Prepustite se vetru. Zamislite da negde daleko postoji izvor nežnog vetra - neko Više Biće, možda božanstvo ili anđeo koji du-va u vas. Zamislite daje to veoma dobro biće, ono vam želi samo dobrotu i zdravlje i šalje vam vetar za isceljenje. Osetite kako vetar miluje vaše lice. Dodir je prijatan. Odbacite strah - strah od bolesti koji se tako često pojavljuje kod ljudi na vetru. Ukoliko poverujete svim srcem da je vetar dobar, on će vam doneti samo zdravlje. A sada izložite, po mogućnosti, telo vetru. Osetite kako vetar, dodirujući kožu, kao da prodire kroz nju i ulazi u vaše telo. Vetar vas potpuno produvava, osetite to! Vetar izduvava iz vas sve bolesti i neprijatnosti. Telo postaje lagano, prozračno, obnovljeno. Zapamtite sve što ste osetili. Sada pokušajte da ulazeći u zatvorenu prostoriju misaono zamislite i vratite to stanje koje ste doživeli. Zamislite kako vas dobar vetar skroz produvava, oduvavajući sve bolesti. Osetite kako se on pokreće unutar vašeg tela u vidu energetskih potoka, kako energija unutar vas prelazi u pokret, izbacujući iz vas loše, negativno, nepotrebno, i donosi snagu i zdravlje. Kada zapamtite osećaj vetra koji potpuno produvava vaše telo, vi možete da praktikujete ovu vežbu svakodnevno, čak i ne izlazeći iz kuće. Uskoro ćete osetiti kako vas preplavljuju nove snage -energija vetra, njegova životna snaga postaje vaša snaga. Vi ćete osetiti kako dolazi spokoj, odlazi sujeta i vi postajete iznutra čisti i prozračni.
27
Kiseonik - element - čudo Već smo govorili da nepravilno kretanje energije, što znači i nepravilno disanje, izaziva mnogo bolesti, pri čemu bolesti organa koji, reklo bi se, nisu direktno povezani sa disanjem. Možda ste iznenađeni: kakve veze sa tim imaju bubrezi, jetra, želudac, slezina? Činjenicu da bolesti srca i pluća mogu biti izazvane nepravilnim disanjem, to je još i razumljivo. Ali, drugi organi? Niši potpuno otklanja naše sumnje. Njegove reci o "prani", "ci", ili životnoj energiji, takođe, mogu kod nekoga da izazovu sumnju. Međutim, Niši nije filozof, nego praktičar. I njegov sistem zdravlja nije filozofski, već praktični sistem. On nam dokazuje da ta životna energija, energija "ki" ili "prana" zaista realno postoji i ima skoro materijalni karakter. "Ki" ne znači samo energiju. On znači takođe i - vazduh. Vazduh i energija se označavaju jednom rečju. To samo znači da su energija i vazduh istovetni. Udišući vazduh, mi istovremeno udišemo i životnu energiju. Ali, ne zato što vazduh postoji odvojeno od živome energije. Životna energija, ugrađena u vazduh, prelazi u aktivno stanje i počinje da deluje u našem organizmu. Treba je pravilno udisati. Inače, nećemo dobiti potpuno zasićenje organizma životnom energijom - isto kao što neće biti ni potpunog zasićenja kiseo-nikom. Kiseonik je najmoćniji nosilac životne snage. Kiseonik je tako neophodan našem organizmu upravo zato što sa sobom nosi energiju, životnu silu bez koje nema života i zdravlja. Više od 90% sve energije neophodne našem organizmu, mi dobijamo upravo iz kiseonika. Kiseonik je taj sastavni deo vazduha koji je najzasićeniji energijom, "ki", životnom silom ili "pranom". Kiseonik je zaista čudotvoran element! Ukoliko ga dobijamo u neophodnim, normalnim, neumanjenim dozama - najbolji je lek protiv glavobolje, nervnih poremećaja, snažnog umora, nevarenja
28
želuca, mišićnih bolova, narušenog vida i sluha i mnogih drugih bolesti. Nažalost, savremeni čovek ne dobija kiseonik u dovoljnim količinama. Prvi uzrok je: zagađenje vazduha u gradovima, zagušljive prostorije u kojima puno ljudi provodi mnogo vremena. Drugi razlog je što ne znamo pravilno da dišemo - navikli smo da dišemo tako da pluća ne rade punom snagom, dobijaju smanjenu količinu vazduha, što za posledicu ima smanjenje kiseonika u organizmu, a pri tom čak i ta mala količina kiseonika ne dopire do svih ćelija tkiva. Zajedno sa kiseonikom, organizam ne dobija i životnu energiju - time se stvara zastoj energije i bolesti. Nedostatak kiseonika u organizmu može da stvori sve bolesti. Zbog nedostatka kiseonika započinju procesi preranog starenja. Uporedite dva svoja odraza u ogledalu - nakon dana provedenog na svežem vazduhu, i dana provedenog u zagušljivom prostoru. Uvidećete da je svež vazduh ispeglao bore, učinio kožu mlađom i zategnutom. Posle dana provedenog u zagušljivom prostoru, izgledate ne samo umorno, već i ostarelo! Da, mi starimo od zagušljivosti i od nedostatka vazduha obogaćenog kiseonikom. Ukoliko u organizam ulazi malo kiseonika, tada količina ugljen-dioksida u organizmu prevazilazi količinu kiseonika. Narušava se prirodni balans ugljen-dioksida i kiseonika, a zbog toga počinje pravo trovanje organizma ugljen-dioksidom. Osim toga, pri nedostatku kiseonika narušavaju se hemijski procesi unutar organizma, i organizam počinje da proizvodi otrove i štetne materije - takve, kao stoje npr., oksalnom kiselina. Upravo ona postaje uzrok mnogih bolesti, jer se taloži u tkivu, krvnim sudovima, ćelijama. Kiseonik poboljšava krvotok, pomaže da se bolje usvajaju hranljive materije. On čisti krv od nečistoća i štetnih materija. Kiseonik pruža organizmu prirodnu zaštitu od infekcije. Obogaćenje krvi kiseonikom omogućava da se štetni mikroorganizmi 29
drže na bezopasnom nivou: oni ne mogu da se razmnožavaju u krvi kada je obogaćena velikom količinom kiseonika. Vi osećate umor, skloni ste prehladama, patite od hroničnih bolesti i zaboravili ste šta'znači radost života? Znači, u vašem organizmu ima jako malo energije. Znači, vreme je da naučite kako da stvari promenite. Ali, na početku, pogledajmo šta se dešava u vašem organizmu u toku procesa disanja.
KAKO DISEMO Kako je tužno što su se ljudi odvikli da se dive kako je čudesno napravljen naš organizam! Dat nam je na raspolaganje fenomenalan mehanizam po svom savršenstvu, po svojoj inteligenciji - naše telo. Potrebno je samo naučiti kako da ga koristimo i ophodimo - mudro i razumno, da ga ne uništavamo, ne rušimo svojom nepažnjom, svojim neznanjem kako da sa njim postupamo. Naš organizam je čudo nad čudima. Tim darom, dato nam je sve što je neophodno za normalan, zdrav život. Imamo sve što je neophodno za to da bi nam život bio predivan i srećan. I niko, osim nas samih, nije kriv ukoliko nam ne uspe da budemo takvi. Otvorite se prema čudu svog organizma, oduševljavajte se njim, sa divljenjem i poštovanjem zavirite u njegovo savršenstvo i harmoniju. I to uzbuđenje čudom kakvo smo sami, biće prva stepenica ka vašem isceljenju. Pogledajte kako je neverovatno, kako precizno, do najmanjih sitnica, sazdan sistem našeg disanja. Na prvi pogled, sve je tako prosto - dva plućna krila i dva disajna puta. Ali, koliko u tom savršenstvu i preciznosti nema ničega suvišnog, već samo sve stoje neophodno za zdravo disanje! Plućno tkivo - jedinstvena materija 30
prirode. Ono ne liči ni na jedno drugo tkivo organizma. Plućno tkivo je idealan mehanizam za disanje. Plućno tkivo - šupljikavo, meko, elastično. Sastoji se iz ogromnog broja malih kesica ispunjenih vazduhom. Pluća su obimna -svojini vrhom dolaze do osnove vrata, a donjim delom su okrenuta ka dijafragmi - muskulaturnoj pregradi koja deli trbušnu duplju od grudnog koša. Pluća su prekrivena omotačem - plev-rom, unutar koga je specijalna tečnost koja igra ulogu podma-zivača i sprečava trenje i izlizanost pluća pri disanju. Plevra se sa jedne strane naslanja na pluća, a sa druge strane je pričvršćena za grudni koš. Zato, pri širenju grudnog koša, pluća se takođe šire, a pri suženju - skupljaju. Vazduh ulazi u pluća kroz disajne puteve. Disajni putevi su nosna šupljina, grlo, grkljan, traheja, bronhije. Po njima struji vaz-duh i ulazi u milione vazdušnih plućnih mehurića. Vazduh, sam po sebi, naravno, neće sam da se uvlači u pluća. Da bi vazduh ušao, pluća treba da se rašire. Pluća se šire, obrazujući unutar sebe vakuum, slobodno prostranstvo, u koje se, po zakonima fizike, i ustremljuje spoljašnji vazduh. Da bi se pluća raširila, neophodno je da se raširi grudni koš. Ali, to je malo. Da se grudni koš ne samo raširi, već i kako je potrebno, raširi pluća, obezbeđujući u njima dostup maksimalne količine vazduha, potrebno je da se pokrene i rastegne dijafragma. Iako nije sastavni deo disajnog sistema, dijafragma u procesu disanja igra važnu ulogu. Dijafragma je mišićna pregrada između trbušne duplje i grudnog koša. Kao i svaki mišić, ona ima sposobnost da se skuplja i širi. Šireći se, rastežući se, dijafragma pokreće grudni koš, a on širi pluća i iz njih počinje da struji vazduh prolazeći kroz nos, grlo i grkljan, traheju, ulazeći u bronhije, a odatle kroz bronhiole u pluća. Zatim se dijafragma skuplja, grudni koš i pluća smanjuju svoju dimenziju - vazduh se izbacuje napolje. Tako se odigrava proces disanja, tako se odigrava udah i izdah. 31
Reklo bi se, šta je u tome komplikovano? Jer, proces disanja se dešava sam po sebi. Zar je to potrebno kontrolisati, nešto u tome menjati? U tome je i suština, da je prekrasni mehanizam disanja dar prirode ljudima, ali čovek je unakazio svoju prirodu i odvikao se da diše pravilno. Kod većine današnjih ljudi prilikom disanja nepravilno radi, ili uopšte ne radi dijafragma, zbog čega se grudni koš rasteže nepravilno, a pluća ne mogu da smeste ni peti deo vazduha koji je trebalo u njih da uđe. Tog vazduha je nedovoljno da bi naš organizam zasitio, da bi se probudile isceljujuće sile unutar tela. Kod prosečno zdravog čoveka, obim pluća je predviđen da kroz njih prolazi 4 litara kiseonika u minutu, a u suštini prolazi samo otprilike 1/4 litre u minutu. Kakvih količina životne energije - a zajedno sa njom i zdravlja, mi sebe lišavamo svakog minuta! Veoma je važno da se prilikom disanja pluća potpuno napune vazduhom. Ali, nepravilnim disanjem, to se ne dešava. Pluća se pune samo malom količinom, donjim delom, i vazduh ne dolazi do vrha. Šta se pri tome dešava? Ne dobijajući kiseonik, gornji deo pluća ne dobija ni životnu energiju. Tamo dolazi do zastoja energije: ona se tamo jednostavno ne kreće, ne teče. A tamo, gde nema kretanja energije, tamo se razvijaju i bolesti. Tako je sagrađen naš svet - život u njemu je moguć samo onda kada protiče energija. Čovek, kao biće, sazdan je ovako: život i zdravlje su mogući samo onda kada protiče energija. Upravo u takvim oblastima, gde ne teče energija, gde se stvaraju zastoji, naseljeni su svi mogući bolesni mikroorganizmi. Tako može da se pojavi i upala pluća i tuberkuloza. A najvažnije - ne dobijajući dovoljno kiseonika, tj. energije, pluća ne mogu da ga u neophodnoj količini šalju u ostale organe i tkiva. Prilikom disanja, kiseonik ne ostaje u plućima - on se usmerava i rasprostire po ćelom telu, obezbeđujući tok životne energije po telu. To se dešava pomoću krvi. Krv se obogaćuje kiseonikom još u plućima. Pluća su potpuno istkana kapilarima - milionima malih krvnih sudova kroz čije
32
zidove kiseonik i ulazi u krv. Plućni kapilari nose tu čistu, zasićenu kiseonikom krv u srce. Prolazeći kroz levu stranu srca, ta krv ulazi u arterije - krvne sudove, koje nose čistu krv od srca ka svim organima, sistemima, tkivu. Iz arterija krv opet prodire u sitne krvne sudove-kapilare, kojima su pronizani svi organi i tkiva organizma. Veoma je važno da kapilari dobro rade, da budu u normalnom stanju - tada mogu da donesu obogaćenu krv kiseonikom do svake ćelije organizma, da joj pruže kiseonik i da je očiste od produkata raspada i ugljen-dioksida. Zajedno sa kiseonikm, krv nosi u tkiva i životnu energiju, oživljava ih, pere, tera da dišu. Krv koja je dala kiseonik i upila umesto njega ugljen-dioksid, iz tkiva ulazi u druge krvne sudove vene. Vene vraćaju "prljavu", zasićenu ugljen-dioksidom krv nazad ka srcu. Prolazeći kroz desnu stranu srca, krv opet ulazi u pluća gde se čisti, zasićuje kiseonikom i životnom energijom i ponovo nosi životni kiseonik i energiju svim tkivima organizma. Da, potpuno kvalitetno disanje je disanje koje se odigrava ne samo u disajnim putevima i plućima, nego u ćelom telu, svakoj ćeliji. Ako do neke oblasti organizma životna energija sa kiseonikom ne dođe, tamo se stvara zastoj energije i počinju bolesti. Ukoliko nepravilno dišemo, pluća ne uspevaju da se izbore sa svojim zadatkom - da nose kiseonik i životnu energiju svakoj ćeliji organizma. Sada pogledajmo šta znači disati pravilno i šta znači disati nepravilno.
ŠTA ZNACI PRAVILNO DISATI Pravilno disati - znači disati tako da se pluća potpuno ispune vazduhom, da organizam dobije maksimalnu neophodnu količinu kiseona i da tkivo i svaka ćelija potpuno usvoji kiseonik. 33
Upravo tako dišu novorođenčad. Takvo disanje je isplanirala za nas priroda. I to je normalno! Ali, ljudi, uglavnom sa odrastah njem, potpuno se odvikavaju da pravilno dišu i apsolutno ne znaju! kako da dišu. Preterano tesni i zagušljivi prostori savremenogj grada, stešnjeni uslovi na poslu doveli su do toga da je čovekl zaboravio prirodno da diše. On ne može da diše potpuno i slobod-I no. Brige, uzbuđenje, egzistencija (eksplozije strasti) zatvaraju! naše disajno grlo i ne daju nam da dišemo. Ljudi dišu tako nemar-1 no, tako površno i nepotpuno, tako neslobodno i stegnuto, da je J njihovog disanja jedva dovoljno da se koliko-toliko održi život, ali l nedovoljno za to da bi bili zdravi, srećni i slobodni. Ali, takvo] stanje se može brzo dostići ukoliko shvatimo: samo svesna kontrola disanja daje nam garanciju za dug život bez bolesti. j Prvo što čini disanje nepravilnim i nedovoljnim je što pluća ne i rade punom snagom, propuštaju 16 puta manje kiseonika u; minuti nego što mogu! i Drugo što čini disanje nepravilnim jeste preterana učestalost disanja. Izbrojte koliko udaha pravite u minuti. Pri pravilnom disanju, treba da ih bude samo 8-12 u minuti. Ali, većina ljudi koji su zdravi, čak potpuno snažni fizički, trenirani - prave od 13 do 18 udaha u minutu. A to je već mnogo! Šta reći o bolesnim osobama? Prilikom upale pluća, npr., dinamika disanja može da dođe od 60 do 70 udaha u minutu. Suviše učestalo disanje je posledica nepravilnog rada pluća. Zbog nepravilnog udaha, pluća dobijaju jako malo vazduha. Co-vek pokušava da sakupi neophodnu količinu vazduha na račun ubrzanog disanja. Ali, od toga se samo troši disajni aparat, a neophodnu količinu vazduha organizam svejedno ne dobija. Osim toga, saglasno drevnoj filozofiji, svakom čoveku se daje samo određena količina disanja za život. Zato, onaj ko diše brzo i halapljivo, veoma brzo iscrpi svoju rezervu disanja i umire ranije nego što bi trebalo. Onaj ko živi mirno i diše lagano, na taj način ekonomiše zalihu svog disanja i živi duže. 34
Treće što čini disanje nepravilnim jeste nepravilan rad dijafragme i grudnog koša. Analizirajte sami sebe: dišite onako kako uvek dižete i proverite, prislanjajući dlan na razne delove tela, kakav se deo tela primetnije pokreće pri disanju? Da li vam se primetno i jako podižu grudi? Da li se podižu ramena? Di se pokreće stomak, izbacuje i uvlaci? Ako se jako uzdižu samo grudi, a ostali delovi tela su skoro nepomični - oslušnite sebe i zapitajte se: da li vam se čini da doslovno ulažete određen napor da pokrećete grudni koš, iako možda toga i niste svesni, Da li imate naviku - svesnu, da snagom volje podižete grudi da biste disali? U slučaju pravilnog disanja, grudi se podižu same od sebe, bez dodatnog napora. Podižu se, ne jako i ne brzo, već ravnomemo i jedva primetno. To se dešava zbog pokretanja dijafragme. Razvijena dijafragma se pokreće - zbog toga se prilikom disanja podiže i uvlači stomak mnogo primetnije nego grudni koš! - Upravo ta dijafragma pokreće grudni koš. Tj. pokretanje grudnog koša pri pravilnom disanju je sekundarno, a primarno je pokretanje dijafragme. U pravilnom disanju je pre svega neophodno potpuno kvalitetno podizanje dijafragme. Vi možete koliko god želite iz sve snage i naporom volje da širite grudni koš i čak da podižete ramena, ali pri tome nećete osetiti da je u pluća ušlo više vazduha. Naprotiv! Čak ćete osetiti nedostatak vazduha! A grudni koš i pluća će raditi u prazno pokušavajući da uhvate više vazduha, ali nemajući snagu da to učine. Samo pod uticajem pokretanja dijafragme pluća mogu da se rastežu prirodnim putem i da bez ikakvog napora sa vaše strane uvlače maksimalnu moguću količinu vazduha. Četvrto što čini disanje nepravilnim je nos, koji radi kao pumpa, uvlačeći vazduh spolja i proizvodeći pri tom jako mnogo šumova. Pravilno disanje je bešumno. Kod pravilnog disanja vazduh se uvlači u pluća kroz disajne puteve sam od sobe, i ne treba ga uvlačiti nosom.
35
Naše disanje funkcioniše tako da sam proces ne kontrolišemo svesno, a i ako želimo, ne podvrgava se uvek takvoj kontroli. Obično ljudi dišu tako kako dišu, i ne razmišljaju o tome da li se kod njih pokreću grudi ili dijafragma. Pomoću svesnog napora, mi ne možemo da zaustavimo proces disanja - ukoliko resimo da ne dišemo, mozak neće poslušati našu odluku, on će poslati organizmu signal da diše, i mi ćemo disati čak i protiv svoje volje. Na kraju, da bi naučili pravilno da dišemo, moramo da uzmemo proces disanja pod svesnu kontrolu. Naučivši da kontrolišemo disanje, mi u svoje ruke preuzimamo kontrolu nad životnom energijom svog organizma - što znači, i nad svojim zdravljem. Imajući kontrolu nad svojim duševnim stanjem, mi kontrolišemo sebe - svoje raspoloženje, emocije, više ga ne ukroćujemo pomoću tableta i medicinskih procedura. On je podređen nama, našoj životnoj energiji, našim mislima. Zahvaljujući kontroli disanja, dobijamo ogromnu snagu. Da li je to moguće? Potpuno ovladati i kontrolisati svoje disanje mogu samo odabrani. Npr. indijski jogiji; neki od njih su sposobni čak i za to, za šta, reklo bi se, nije sposobna čovekova priroda - da zaustavi disanje po svojoj volji. Nama je potrebno da ovladamo kontrolom disanja samo u onoj meri u kojoj nam pomaže da ovladamo zdravljem. Tako nešto ne samo daje moguće, već je i neophodno.
36
DISANJE I ZAKONI ZDRAVLJA Kako disanje doprinosi zdravlju Zašto za vreme epidemije neki ljudi oboljevaju, a drugi ne? Zašto dva čoveka mogu da jedu istu, lošu, nekvalitetnu hranu, a da jednog zaboli želudac, a drugoga ne? Zašto ljudi koji žive u istim uslovima mogu da izgledaju potpuno različito - jedan zdrav, rumen, jak, a drugi bled, nemoćan, slab? Ljudi često smatraju da se sve bolesti dešavaju zbog nekih spoljašnjih razloga. Npr. prehlada i grip usled loše hrane, itd. Ali, treba se malo zamisliti nad zadatim pitanjima da bi se uverili da to nije tako. Pod jednim istim uslovima jedan čovek je bolestan, a drugi - zdrav! Znači, bolesti se dešavaju ne zbog spoljašnjih, nego zbog nekih drugih razloga, koje se kriju u samom čoveku. U čemu se sastoje ti razlozi? Razlozi su u tome što jedan organizam može sebe da zaštiti, može da se suprotstavi negativnom uticaju spoljašnjih uzroka, a drugi organizam ne može sebe da zaštiti, ne može da se suprotstavi negativnim spoljašnjim uticajima, jer za to nema snagu. Snagu nema samo zbog toga što kod njega ne funkcioniše prirodno usađena u svakome od nas unutrašnja isceljujuća energija, i organizam prestaje da ima ulogu samoregulacionog mehanizma kako gaje zamislila Priroda. Naša Zemlja nije jednostavno mesto. Ovde nije apsolutni raj gde je svakome obezbeđeno mirno i uljuljkano postojanje. Ovde ima mnogo stvari koje su štetne za čoveka i čak predstavljaju opasnost po njegov život. Svakom čoveku je od prirode dato sve da bi se uspešno izborio sa najrazličitijim preprekama. Kada to ne bi bilo tako, ljudski rod bi već davno izumro, i nas ne bi bilo na svetu, a ovde bi gmizale neke kornjače i sabljasti tigrovi. Čovek nema niti oštre zube, niti oštre kandže, niti oklop kojim bi se zaštitio. Čovek 37
izgleda veoma slab i nezaštićen. Ali, i dalje živi u na/suroviji) uslovima. Znači, ipak imamo zaštitu? Ona postoji, i veoma moćna, iako mje tako primetna kao što su to nokti, zubi ili oklo Ta zaštita je isceljujuća energija unutar nas koja je prizvana da .< izbori sa bolestima i negativnim uticajima, prizvana da uspost; mehanizam zdravlja, da odstrani sve kvarove u radu tih mehanizaf ma. I kada ta isceljujuća snaga aktivno radi, mi smo zaštićeni veoma dobro! Ali, nesreća je u tome što isceljujuća energija veoma često kac da zaspi i prestaje aktivno da radi. Zašto se to dešava? Samo zato što se čovek otuđuje i okreće od prirode, suprotstavlja joj se. Prise-J tite se - u prirodi je mir i kretanje energije, a u čoveku - blokada! energije i nespokojstvo. Takav zastoj energije i nemir govore oj tome da se čovek otuđio od prirode i suprotstavio joj se. A iscelju- J juća energija je unutar nas - moćna prirodna sila - u organizmu, j Otrgnuta od prirode ne može da funkcioniše. Isceljujuća sila ispunjava ćelo telo i aktivno se kreće po njemu, izbacujući bolesti i stvarajući zdravlje. Sve metode pravilnog disanja su usmerene na isto - praćenje prirode. Pravilno disanje dovodi do toga da se u nama useljava spokojstvo, i energija prelazi u pokret. Tj., mi počinjemo da sledimo prirodu i da živimo po njenim zakonima. Tada isceljujuća sila počinje da radi. Kada isceljujuća energija počne da funkcioniše, postaje sve jača i jača; ona ne samo da odstranjuje energetske blokade, nego počinje da isteruje različite negativne energije nakupljene u organizmu, koje stvaraju bolest. Kao rezultat pravilnog disanja, zdrava energija organizma postaje jača nego negativna energija. I ukoliko se negativna energija svejedno pojavljuje, ona se obavezno sudara sa zdravom energijom koja je istiskuje. Zajedno sa negativnom energijom, zajedno sa prestankom energetskog zastoja, iz organizma odlaze i bolesti.
38
Za vreme pravilnog disanja, troši se sasvim malo energije, a upotrebljava se mnogo više. Obično ljudi troše suviše mnogo snage na disanje. U suštini, to je neki veliki posao - uvući vazduh nosom, kao pumpom, zatim razduvati grudni koš, zatim iz sve snage uvući vazduh u loše raširena pluća.... Koliko je snage za to potrebno! Ovo trošenje energije uopšte ne pokriva tu malu količinu kiseonika koju uspavamo da udahnemo, kao rezultat tako nepravilnog disanja. Pravilno disanje je prirodno, slobodno, spokojno i neprimetno. Ono skoro uopšte ne zahteva napor, ali pri tome donosi organizmu veliku količinu snage! Ali, zato budi u organizmu spasonosnu isceljujuću silu. Osim toga, pravilnim disanjem se dešava lagana isceljujuća masaža svih unutrašnjih organa, a posebno organa trbušne duplje. Svaki organ i svaka ćelija počinju da se kupaju u kiseoniku, da dišu, žive, ispunjavaju se životvornom energijom. Oživljujuća energija istiskuje bolest, zato što se sve bolesti javljaju samo zbog nedostatka energije, i ni zbog čega drugog.
RACIONALNO DISANJE "Idealno" disanje je najracionalniji način disanja, osnova pravilnog disanja. "Idealno" disanje omogućava najbolju ventilaciju pluća, pokretanje energije i razmenu kiseonika u organizmu. Takvo disanje daje odličan efekat, ozdravljuje pluća i ceo organizam. Ali, da bi disanje postalo zaista isceljujuće, potrebne su dve stvari: trenirana dijafragma, sposobna da dobro radi, i zdravi kapilari.
39
PRIPREMNE VEZBE Pre nego što se pristupi osvajanju metode "idealnog" disanja neophodno je raditi vežbe za kapilare i za dijafragmu (*Po opis vežbi za kapilare možete pronaći u knjizi K. Nisi "Zlat pravila zdravlja"). Samo zdravi i elastični kapilari mogu potj no da dopremaju kiseonik i životnu snagu do svih organa i i bez izuzetka. Samo trenirana dijafragma može pravilno da utič na grudni koš, terajući pluća da se rasteže prirodnim puter Obično mi dišemo loše upravo zbog lošeg rada dijafragme! Treniranje dijafragme i najbolji efekat "idealnog" disanja omogućiti i sledeće vežbe.
Vežba "Čamac" Ova vežba odlično trenira dijafragmu i priprema je da savršeno J uradi metodu "idealnog" disanja. Osim toga, ova vežba sprečava kilu, poboljšava rad želuca i creva i smanjuje masne naslage na ] stomaku. Početni položaj: leći na leđa, obavezno na tvrdu podlogu, može i na pod, da noge budu spojene, a ruke leže duž tela. Izbrojte do četiri, zatim podignite noge sa prstima usmerenim na gore, otprilike na 10-15 cm od poda Istovremeno na istu visinu pridignite sa poda i gornji deo tela. Ruke su ispravljene, dlanovi dotiču bočne strane kolena. Budite u tom položaju toliko koliko možete da izdržite, a da se preterano ne umorite. Vratite se u prvobitni položaj, opustite sve mišiće i odmorite se. Za sada je dovoljno vežbu uraditi samo jednom. Sledećeg dana uradite ovu vežbu dva puta, posle dva dana — tri, itd., do količine koja vam se čini adekvatna, ali ne više od deset. Pazite da ne bude naprezanja, nemojte da preforsirate organizam, jer je preterano naprezanje štetno.
40
Vežba "Skakavac" Prvobitni položaj: leći na tvrdu podlogu na stomak, može na pod, licem okrenutim na dole. Noge su spojene, ruke leže duž (pored) tela, prsti na rukama su skupljeni u pesnicu. Napravite dubok udah i stavite pesnice na prepone, zatim zadržite disanje, i opirući se o pesnice, probajte da sa poda podignete noge što je moguće više. Ukoliko vam se to učini veoma teško, probajte za početak da uradite uprošcenu varijantu vežbe: podižite redom, na početku jednu, zatim drugu nogu. Uzdignuvši noge od poda, budite u tom položaju onoliko koliko možete. Vratite se u prvobitni položaj, opustite se, odmorite. Za početak je dovoljno uraditi vežbu samo jednom. Sledećeg dana probajte da uradite to dva puta, itd., povećavajući broj vežbi sve dok to ne izaziva preterano naprezanje. Pripremivši dijafragmu za osvajanje "idealnog" disanja, potrebno je pripremiti za budući rad i sam disajni aparat. Već smo govorili o tome da se disanje obično odvija kao nesvesni proces. Ali, da bi naučili pravilno da disemo, neophodno je da uzmemo disanje pod svesnu kontrolu. Zato, pre nego što pristupite osvajanju metode "idealnog" disanja, potrebno je osvestiti sam proces disanja.
Vežba "Osvešćenje disanja" Prvi položaj: leći na tvrdu podlogu, zatvoriti oči. Misaono pregledajte ćelo svoje telo: noge, bedra, stomak, grudi, ramena, ruke, vrat, glavu. Da li ste možda primetili neko naprezanje, ukočenost? Pojačajte pažnju u toj oblasti - a zatim je odbacite, promrdajte deo tela gde ste otkrili napetost. Opustite sve napete delove tela.
41
Dišite onako kako dišete uvek. Sa jednom razlikom: sada < pratiti svoje disanje. Na počektu koncentrišite svu svoju pažnju samo ne izdahe. ] koncentrišite se na udahe i pratite samo kako izdižete. Vazdu lagano izlazi iz pluća, podiže se po disajnim putevima ispunja jući toplotom. Evo, topao vazduh izdaha prolazi kroz traheju grkljan, grkljansku šupljinu, nosne puteve i izlazi napolje. Pratiti tako pažljivo i usredsređeno 5 izdaha a na udahe i dalje ne obr, ćajte pažnju. Kakav imate utisak - odakle ide vazduh pri izdalnr| Iz pluća, ili iz stomačne oblasti, ili iz možda iz neke treće? Sada se usredsredite na proces udaha. Pratite pažljivo vazduh ulazi u naš organizam. Vazduh se uliva u nos i vi osećati neku hladnoću. Prohladni udisajni vazduh se na svom putu la zagreva, prolazeći kroz nos, grlo, grkljan, traheju, ide u pluća. J Kakav je osećaj - da li vazduh ide u pluća i tamo završava svoj pu^ ili vam se čini da on ide dalje, u trbušnu duplju i rasprostire se \ ćelom organizmu? Ispratite tako 5 udaha, posmatrajući kako i nos, disajni putevi, pluća, dijafragma. Sada znate kako dišete. Uspeli ste da poklonite pažnju svom I organizmu, osetili ste ga. A to je veoma važan put ka isceljenjuJ Nema isceljenja bez svesti o svom organizmu. Naučivši se biti! pažljiv prema njemu, vi ćete se naučiti poverenju. Naučivši se j poverenju, vi ćete probuditi uspavanu energiju. Radite vežbu jednom na dan. Kada ste osvojili ovu vežbu -spremni ste na osvajanje "idealnog" disanja. Ali, na početku treba znati staje to "idealno" disanje. "Idealno" disanje je disanje - u kome učestvuje ćelo telo, ceo organizam. Ovo disanje je zasta energetsko, jer ono moćno i aktivno uključuje pokretanje energetskih tokova u ćelom telu i omogućava telu da sa vazduhom usvaja ogromnu količinu životne energije. Većina ljudi ne diše celim telom, nego posebnim delovi-
42
Tako postoji "gornje" disanje, "srednje" disanje i "donje" disanje, koje, za razliku od "idealnog" disanja, nisu potpuno savršeni. U "gornjem" disanju učestvuje samo gornji deo grudnog koša. Pri takvom disanju podiže se samo ključna kost i ramena, ispup-čavaju se gornja rebra, dijafragma se pokreće veoma teško i ograničeno. Pri takvom disanju u pluća ulazi jako malo vazduha. To je najgori način disanja. Pri takvom disanju troši se jako mnogo energije, a u zamenu vi praktično ne dobijate životnu energiju. Veliki broj bolesti disajnog sistema se dešava upravo zbog takvog načina disanja. Takav način disanja, kada se brzo podiže grudni koš, a ostalo telo ostaje nepokretno, posebno je karakterističan za žene, ali i mnogi muškarci pate od tog nedostatka. "Srednje" disanje je malo bolje od "gornjeg" disanja, ali takođe nedovoljno dobro. Pri "srednjem" disanju rade sva rebra - ona se razilaze i grudi se šire, ali ostali delovi tela su kao pre nepokretni. "Donje" disanje je bolje od "gornjeg" i "srednjeg", ali ni ono nije dovoljno savršeno, iako je onaj koji diše "donjim" disanjem, bez sumnje, mnogo zdraviji nego onaj koji diše "gornjim" i "srednjim" disanjem. Pri "donjem" disanju ne širi se samo grudni koš, već i trbušna duplja. Pri tome dijagfragma, pluća i grudni koš dobijaju mnogo više slobode, pluća se jače šire i mogu da progutaju mnogo više vazduha nego prilikom "gornjeg" i "srednjeg" disanja. To daje mogućnost da se usvoji mnogo više životne energije, prane. "Idealno" disanje je kombinacija svih tipova disanja: "gornjeg", "srednjeg" i "donjeg", to je istovremeno disanje svim delo-vima tela. Pri "idealnom" disanju mi dobijamo maksimum, pri minimalnom utrošku energije. Dijafragma pri tome ima punu slobodu, sve muskule koje učestvuju u disanju rade punom snagom, grudni koš se slobodno širi u svim pravcima, pluća se potpuno ispunjavaju vazduhom. Ukoliko čak ne udišemo mnogo vazduha, ali pri tome dišemo "idealnim" disanjem, tada će vazduh svejedno ma
43
da ispunjava pluća u potpunosti, ravnomerno se raspoređujući ] njima i ne dozvoljavajući stvaranje zastoja - kao kada se pri "gor| njem", "srednjem" i "donjem" disanju ispunjavaju vazduhom; mo neki delovi pluća, a u ostalim delovima se stvara zastoj. "Idealno" disanje je najprirodniji način disanja. Posmatrajte -i videćete da upravo tako dišu novorodenčad i životinje. I kod de i kod životinja prilikom disanja se ne podiže grozničavo grudni kc kao što se to dešava kod većine odraslih ljudi. Prvobitni ljudi, bliski prirodi i koji nisu iskvareni < načinom života, takođe su disali upravo tako.
"Donje" disanje Da biste osvojili "idealno" disanje, potrebno je da se u među-J vremenu pozabavimo "donjim" disanjem. Zbog čega baš "do-J njim"? Zato stoje ono najracionalnije i bliže savršenstvu od svihj pobrojanih, osim "idelnog". Nepravilnim "gornjim", ili grudnim, i j "srednjim" disanjem mi ionako umemo da dišemo - nema potre- ] be trenirati se u tome, a to može biti i štetno. "Donje", ili trbušno J disanje je neophodna prelazna etapa ka "idelnom" disanju.
Vezba "Donje disanje" Početni položaj: leći na leđa na tvrdu podlogu. Stavite jednu | ruku na grudi, a drugu na stomak Izbacite vazduh iz pluća, pri tome prateći da se stomak uvlači ] tako, kao da hoćete da dohvatite stomakom kičmu, da bi se; stomak iznutra "prilepio" za kičmu. Naravno, takav efekat vi ne-: ćete postići, ali što dublje uvučete stomak, tim bolje. Ruka koja leži na stomaku pri tome treba da oseća pokretanje stomaka, da se uvlači unutra, a ruka koja leži na grudima treba da pazi da grudni koš prilikom toga ostane nepomičan. Stomak, uvlačeći se što je
44
rnoguće dublje unutra, tera na pokret dijafragmu koja pritiska pluća i pomaže da se istiskuje iz njih vazduh. Izdahnuvši sav vazduh iz pluća, udahnite, i pazite da nosem ne uvlačite vazduh iz sve snage, da ne radi kao pumpa: neka udah bude sasvim lagan, površan, nečujan. Ruka koja kao i pre počiva na grudima kontroliše grudni koš - pri udahu on treba da bude miran. Tada opet uključite stomak u akciju - neka on pomaže udahu: sada ruka koja leži na stomaku treba da oseća kako se stomak ispupčuje, viri spolja. Pokretanje stomaka na gore treba da bude veoma nežno, a grudni koš ostaje nepokretan. Vi ćete osetiti da pri svakom udahu, reklo bi se plitkom, površnom, u vaš organizam bez napora i volje ulazi mnogo više vazduha nego što ste uobičajeno navikli da udišete. Osvajajte ovu vežbu svakodnevno, sve dok takav način disanja za vas ne postane navika. Osvojivši trbušni tip disanja, možete da pređete na savršen način tog disanja - ka njegovom energetskom tipu. Pravilno praktikovanje "donjeg" disanja je već energetsko po svojoj suštini - dišući tako, mi nagonimo energetske potoke da teku, i organizam se puni životnom energijom. Ali, možemo da uradimo tako da se u toj etapi disanja životna energija još više uliva u telo, a energetski potoci budu još aktivniji i intenzivniji. Sledeća vežba će vam u tome pomoći.
Vežba "Energetsko trbušno disanje" Početni položaj: šesti ili stajati tako da kičma bude prava. Koncentrišite se na predeo stomaka, neposredno ispod pupka. Zamislite da se tamo nalazi moćan izvor energije, kao neki reflektor koji isijava jarkožut snažan snop svetla. Vi možete da manevrišete tim zrakom onako kako želite, on se potčinjava vašoj 45
volji, i možete da ga usmeravate gde želite. Koncentrišite se osećaj tog zraka. Počnite sa udahom. Zamislite kako ste okrenuli reflek unutar stomaka i tim zrakom ciljate direktno u krsta. Energija ; rastvara u stomaku, niže od krsta, spušta se duž kičme do obla trtične kosti - sve se to dešava istovremeno sa udahom i ispup njem stomaka. Energija se može zamisliti u vidu jarkožutog svet1 Neophodno je imati osećaj preplavljenja donjeg dela stoma vazduhom i energijom. Neka se stomak ispupči maksimalno.! Zadržite nekoliko sekundi disanje. Sada veoma lagano izdahnite, pazeći da se stomak uvlači, a J grudni koš ostane nepomičan. Za vreme izdaha, zamislite da ste i okrenuli reflektor ponovo spolja, i da snop energije ulazi kroz J stomak spolja. Takav tip disanja ne samo da moćno i brzo ispunjava ceo orga- j nizam energijom, već i uspešno leci bolesti želudačno-crevnog l trakta i zatvore. Ne prelazite na osvajanje "idealnog" disanja sve dok ne osvojite trbušno, ili "donje" disanje u njegovoj običnoj i energetskoj varijanti i dok takvo disanje ne postane za vas najprirodniji način disanja.
"Idealno" disanje Praktikujući sve vežbe, primetićete da već ne razmišljate o disanju, već dišete "donjim" disanjem, čak i bez stalne kontrole svesti. Sada ste spremni za osvajanje "idealnog" energetskog disanja.
46
"Idealno" disanje" Ovu vežbu je bolje raditi u stojećem položaju. Prvi položaj: stajati pravo, kičma mora biti ispravljena. Napravite lagan, miran udah, trudite se da ne vučete šumno va/duh kroz nozdrve - on treba da ulazi slobodno i prirodno, kao sam od sebe. Potrudite se na napravite protok vazduha u "donji" deo pluća, što bliže dijaframi, pazeći kako se pri tome dijafragma spušta, kao da oslobađa mesto za vazduh, pritiska trbušnu duplju i tera stomak da se izvlači. Zatim usmerite vazduh u srednji deo pluća, osećajući, kako dok stomak ostaje izbačen, taj vazduh tera da se šire i donja rebra, a zatim i srednji deo grudnog koša. Sada usmerite vazduh u gornji deo pluća, prateći kako se pri tome širi vrh grudi, razilaze se gornja rebra. Da bi vazduh došao do gornjeg dela pluća, pri završetku udaha treba uvući unutra donji deo stomaka, pri tome se podiže dijafragma, počinje da podupire grudni koš odozdo i tera vazduh da se probije do samog vrha pluća. Pratite, pri udahu, kako se on ne sastoji iz tri odvojena pokreta, nego se proizvodi fluidno, jednim talasnim pokretom svih delova tela koji u njemu učestvuju - od uvučenog stomaka, zatim razilaženja rebara, grudi i ka utiskivanju stomaka i maksimalnom širenju gornjeg dela grudi. Neka udah bude tečan i lagan, bez potresa i prekida. Udahnuvši, zadržite disanje nekoliko sekundi. Sada počnite lagano da izdišete. Na početku izdisanja grudi su kao i ranije ispravljene, stomak koji ste uvukli na kraju udaha počinje pomalo da se opušta i ispupčava. Po meri izdaha stomak se izbacuje, a grudi ostaju raširene. Na kraju izdaha vi smanjujete naprezanje u grudima, ona upadaju, a stomak je kao ranije, izbačen, zatim opustite i stomak. Stomak i drugi delovi tela su u svojoj prirodnoj poziciji, nisu izbačeni, niti uvučeni. 47
Praktikujte malo, i takav način disanja će za vas biti prir lagan. Tim načinom disanja ceo disajni aparat se stavlja u polu, ispunjava se vazduhom i životnom energijom, a ispunjavaju s vazduhom i životnom energijom svi delovi pluća, do najudaljeniji ćelija. Krv, obogaćena kiseonikom, počinje da nosi mnogo vft energije svim organima i tkivima. Dešava se proces ozdravljenja i ćelom organizmu. Vi ćete odmah osetiti poboljšanje. Osvojiv "idealno" disanje, vi nećete hteti da se vraćate prvobitnom nači disanja. Pri "idealnom" disanju nećete više praviti one greške kc su svojstvene mnogim ljudima. Ne treba podizati ramena, jer va« duh i bez toga odlično ulazi u pluća ispunjavajući ih do kraja N! treba disati suviše učestalo, jer čak i pri retkom disanju u pk ulazi dovoljna količina vazduha i nema potrebe pokušavati uve6 količinu na račun čestog disanja. Ne treba šumno udisati vazdi radeći nosom kao sa pumpom, jer pri dobrom radu dijafragme vazduh ulazi u nosnu šupljinu sam, tiho i bešumno. Takvo disanjei je tiho i mirno i pri tome se zasićuje organizam kiseonikom i životnom energijom onako kako ni pri jednom drugom tipu' disanja. "Idealno" disanje nije samo isceljujuće - ono i podmlađuje organizam. Zašto se to dešava? Prvo da vidimo staje to starenje.' Starenje je lagano razrusavanje, raspad organizma, postepeno ! odumiranje ćelija i tkiva. Raspad se dešava kada procesi razruša-vanja u organizmu preovladaju procese stvaranja. Mi smo mladi, zdravi i srećni sve dok u organizmu postoji balans stvaralačkih i uništavajućih sila, tj. kada se tkivo neprekidno obnavlja isto onoliko koliko se i uništava. To je normalno stanje čoveka. I ne treba misliti da sa starenjem rušilački procesi neprekidno, katastrofalno rastu. Ukoliko budemo jedno sa prirodom, ukoliko budemo pravilno disali, rušilački procesi čak i u 90. ili u 100. godini, neće biti katastrofalni, iako će biti u porastu. Kod mnogih ljudi rušilački procesi već počinju da preovladuju sa 40-50 godina! To je 48
tpuno nenormalno, jer je čovekov organizam prirodno programiran na mnogo duži rok mladosti. Zbog čega kod mnogih ljudi razrušavajući procesi počinju da preovlađuju nad stvaralačkim tako rano? To je usled toga što oni tokom života troše mnogo više energije nego što dobijaju. Trošenje energije se dešava neprekidno - ogromna količina se gubi na razna preživljavanja, nervne reakcije, na strahove, utučenost, nemir. Čak i sam proces disanja, budući da je izgrađen nepravilno, veliki je potrošač energije! Većina ljudi diše tako da u procesu disanja samo troši energiju, a skoro daje ne dobija. Eto zbog čega ljudi stare pre vremena. Pravilno disanje značajno smanjuje potrošnju energije organizma i povećava potrebu za energijom. Saglasno tome, stvaralačke snage u organizmu počinju da se uravnotežuju sa rušilačkim. Tada nema preovlađujućih rušilačkih sila, što nam omogućava da značajno snizimo rušilačke procese koje naviru u organizam, i da veoma efikasno usporimo proces starenja. Disati "idealnim" disanjem - znači biti mlad, jak i zdrav koliko želimo! n0
DISANJE PROTIV SVIH BOLESTI "Idealno" disanje je temelj isceljenja. I na toj osnovi možemo da izgradimo temelj svog zdravlja. Onaj ko je ovladao "idealnim" disanjem, već je dostigao određeno poboljšanje svoje energije, već je u većem stepenu postao vlasnik životne energije, "prane", on je već probudio isceljujuću silu. Dalje je potrebno naučiti kako raspoređivati isceljujuću energiju po svojoj volji, da bi nam ona donela što više zdravlja.
49
Mi možemo da uporedo sa pravilnim disanjem naučimo i l da svesno usmeravamo pranu u obolele organe i da ih na taj načinf lečimo. Praktikujući energetsko trbušno disanje, mi smo već ovladali! kontrolom nad "pranom", nad životnom energijom. Osvojivši "idealno" disanje, poklonili smo život svom organizmu, odstranili j zastoje energije, stvorili uslove za nestanak negativnih energija iz | organizma. Sve dok dišemo pravilno, u našem telu neće biti pre- j preke za rasprostiranje životne energije, za prirodan tok potoka ' energije, za isceljenje "pranom".
Pročišćujuće disanje Za pojačanje isceljujućeg dejstva prane, primenjuje se još jedan metod "idealnog" disanja - pročišćavajuće disanje. Takvo disanje će omogućiti probuđenje i pročišćenje svake ćelije od negativnih energija i davanje slobodnog toka isceljujućoj energiji.
Vežba "Pročišćujuće disanje" Početni položaj: Ovu vežbu je bolje raditi u stojećem položaju. Zato, stanite pravo, a kičma treba daje ispravljena. Napravite udah kao u metodi "idealnog" disanja i zadržite disanje nekoliko sekundi. Usnama oblikujte formu slamčice i izbacite je. Snažno izdahnite kroz tako oblikovana usta malo vazduha, zatim na sekundu zadržite izdah i ponovo snažno izdahnite malo vazduha. lako, ispuštanjem vazduha uz pauze, izdahnite sav vaz-duh iz pluća. Veoma je važno da se vazduh izbacuje snažno.
50
Ako ste pre ove vežbe bili umorni, osetićete momentalnu sve-žinu, kao da ste se dobro odmorili. To se dogodilo zbog toga što ste dali tok isceljujućoj prani koja nosi svežinu i bodrost. Ova vežba vas je pripremila za neposredan rad na isceljenju od bolesti. Ona je očistila, osvežila organizam i otvorila obolele organe za potoke prane koji su pozvani da iscele bolest. Ali, zar vazduh, sam po sebi, kiseonik, ne donosi organima pranu, zar ih ne ozdravljuje? Zar nismo govorili da je kiseonik -glavni element koji sadrži i raspodeljuje pranu? Da, to je tako. Obično disanje, ukoliko je pravilno, već isceljuje. Ali, najbolji iscelitelj će biti ukoliko mi svojom svešću, naporom volje pomognemo rasprostiranje prane. Ukoliko je disanje svesno, kontroli-sano, ukoliko mi svesno prosledujemo potoke vazduha, tada će se isceljujuća moć disanja uvećati deset, čak i sto puta! Svesno usmeravati pranu ka raznim organima i delovima tela je umetnost koja zahteva treniranje. I ona je dostupna svakome ko je osvojio metode energetskog trbušnog disanja i "idealnog" disanja. Sledeća vežba će vam pomoći da ovladate metodom kontrole potoka prane.
Vežba "Kontrola prane" Početni položaj: leći na tvrdu podlogu, zatvoriti oči. Maksimalno opustite telo. Dišite pravilno. Zamislite da, zajedno sa vazduhom, udišete iz okružujućeg prostranstva jarkožutu svetlu energiju. Ona kroz disajne organe ulazi u vaša pluća, a odatle se rasprostire po ćelom organizmu, do svake ćelije. Pri izdahu, zajedno sa vazduhom, vi opet izdišete energiju. Udah zasićuje ćelo vaše telo svezom i čistom energijom, a zajedno sa izdanom iz tela se izbacuju sve nečistoće, svi ostaci prljave, negativne energije. Učinite pet-šest takvih udana i izdaha.
51
Sada se misaono koncentrišite na vrh kažiprsta desne ruke. Pažljivo izučite sva osećanja u tom prstu. Usredsredite se na osećaj dodira kažiprsta sa površinom podloge na kojoj ležite. Šta predstavlja ta površina, šta osećate? Šta oseća prst - glatku, klizavu ili baršunastu površinu, toplu ili prohladnu? Da li je prst hladan ili topao? Kada koncentracija pažnje na prst dostigne maksimum, zamislite da usmeravate vazduh koji izdižete direktno u vrh kažiprsta! Zamislite daje vazduh obojen jarkožutom bojom - to i jeste prana, isceljujuća energija. Jarkožuta energija zajedno sa izdah-nutim vazduhom ispunjava prst do takvog stepena da se kod vas stvara osećaj njegovog uvećanja! Energije u prstu ima toliko, da ona počinje da se izliva spolja, izlazi kroz prst. Čini vam se da sada izdišete ne kroz nos, već kroz prst. Kada se izdah završi, počnite da udišete, ali opet zamislite da ne udišete na nos, nego kroz prst. Jarkožuta energija zajedno sa vazduhom ulazi iz okružujućeg prostora direktno u vaš prst, i odatle se rasprostire po ćelom telu. Sada isto tako probajte da uvlačite energiju kroz šaku ruke, zatim i kroz ćelu ruku, - zamislite da ne dišete nosom, nego ćelom rukom, uvlačeći i ispuštajući kroz nju vazduh zajedno sa energijom. Nakon toga se koncentrišite na solarni pleksus i zamislite kako vazduh, zajedno sa energijom, ulazi u vaše telo kroz solarni pleksus, a zatim kroz njega i izlazi. Udah vas ispunjava svezom energijom i izbacuje sve energetske nečistoće. Ovladavši ovom vežbom, osvojili ste metodu kontrole potoka isceljujuće energije u svom telu, i znači da ste spremni da pređete na samoisceljenje pomoću isceljujućeg disanja.
52
Meditacija Ovladati metodama samoisceljenja pomoću kontrole disanja i potoka prane uopšte nije teško, ukoliko naučite da ulazite u meditativno stanje. Vi, naravno, znate staje meditacija? lb je posebno stanje u kome su naš um, naša osećanja potpuno nevezani ni za šta. loje stanje slobode, nezaokupiranosti nikakvim mislima, utiscima i brigama - potpuno prepuštanje životnoj energiji postojanja. U tom stanju prestajemo da razlikujemo sebe od prirode, od sveta. U stanju jedinstva sa celim postojanjem, sa prirodom, dolazi do isceljenja, ili, kada se slivate sa Prirodom i Svemirom, vi sami postajete svemir, a svemir ne može biti bolan. Meditacija je nemoguća bez opuštanja. Ali, meditacija je mnogo više nego jednostavno opuštanje. To je potpuno rastvaranje uma, kada on nije usredsređen ni na šta, ili, obratno, potpuna koncentracija uma na neki objekat - npr. na svoje telo, drvo, cvet, zvezdu na nebu, morske talase. Pri takvoj potpunoj koncentraciji sam um kao da prestaje da postoji, kao da se zaustavlja i omogućava nam da doživimo svet ne kroz um, nego celim svojim bićem, svojim telom, svakom ćelijom, svet onakav kakav jeste. Samo je takav doživljaj - potpun. Da bi ovladali meditacijom, pomoći će nam disanje. Meditativno disanje je ključ za isceljenje.
Vežba "Meditativno disanje" Meditacija je duboka usredsređenost, kada u um ne može da pronikne ništa sa strane, ali nema ni unutrašnjih komešanja. Da bi se najlakše dostiglo takvo stanje, potrebno je koncentrisati se na disanje. Početni položaj: šesti u udoban položaj, opustiti se.
53
Obratite svu pažnju na disanje. Dišite prirodno, onako kako dišete uvek, samo pod jednim uslovom: veoma pažljivo pratite proces disanja, ne gubeći pažnju ni za sekundu! Svake sekunde pratite put vazduha unutar vašeg tela i spolja. Postignite takvo stanje u kome vas zaista ništa neće omesti. Na početku to neće biti jednostavno - vi ćete stalno odvraćati pažnju i primećivati da ste opet propustili trenutak kada je vazduh počeo da izlazi, ili trenutak početka udaha. Svaki trenutak disanja treba da bude zapažen, ne propušten. Kada uspete da dostignete koncentraciju, primetićete da u glavi nema nijedne misli. Mišljenje se zaustavilo samo po sebi! To i jeste trenutak najvećeg slivanja sa prirodom - kada nas ništa ne deli od nje. Obično, baš taj naš um, naše večno kopajuće misli u glavi smetaju našem jedinstvu sa svetom, odvajaju nas od sveta. Zaustaviti misli - ne znači postati glup. Obrnuto! Zaustavivši sujetu i tok pustih, nepotrebnih misli, mi sebi otvaramo dostup ka našem istinskom, dubokom, prirodnom "umu" koji počinje da dejstvuje tek kada zaustavimo tok sitnih misli. Samo u takvom stanju - u stanju meditacije, kada su zaustavljene misli - mi nalazimo najbolje rešenje za sva pitanja, mi otkrivamo istinu, mi uviđamo, dobijamo nove mogućnosti i nova znanja Kada ste osetili da je um slobodan, nastavite sa disanjem i pratite ga, koncentrišući se na oblast pupka i zamislite daje vaša svest smeštena baš tamo. Počnite misaono u toj oblasti za posmatrate disanje, trudeći se da na svoje disanje gledate sa strane, kao običan posmatrač. Vi ćete osetiti da posedujete dva "ja": jedno diše, a drugo posmatra. Sada zamislite kako se vazduh koji udišete približava sve bliže i bliže oblasti pupka, gde ste sada premestili svoju svest. Kada vazduh uđe u tu oblast, vaša dva "ja" se sjedinjuju u jedno i kao da se rastvaraju u disanju. Vi sami postajete disanje, postajete ceo svet oko sebe, osećate jedinstvo sa svim što vas okružuje, sa celim svemirom. Osećate da ste deo ogromnog prostranstva koje diše -i vi dišete zajedno sa njim, kao njegov deo, kao njegova ćelija.
54
Ponovo se usredsredite na osećaj prolaska vazduha kroz disaj-ne puteve. Osetite kako se vazduh kreće kroz njih. Osetite prste na nogama i rukama, pokrenite ih. Skupite jače pesnice. Napregnite ćelo telo, protegnite se i opustite. Otvorite oči. Čovečanstvo danas ne bi stradalo od tolikog broja problema ukoliko bi znalo staje meditacija i ako bi znalo da meditira. Čovek u stanju meditacije postaje ono što istinski jeste, on oseća samog sebe, može da otkrije sebe. Čovek koji je ovladao meditacijom shvata da je srećan zbog jednostavne činjenice da živi, čak i bez ikakvih spoljašnjih razloga. Takav čovek može biti srećan čak u dubokoj samoći, zato što mu sam proces života, disanja donosi ogromno naslađenje. On je kao cvet, srećan zbog svog cvetanja, čak i ako to niko ne vidi. Meditacija nam otvara radost života i samih sebe. Najvažnije je da je stanje meditacije najlekovitije stanje na svetu. Zbog toga je vreme da se prede na isceljenje od bolesti pomoću lekovitog meditativnog disanja. Vi već umete da dišete kroz jagodice prstiju, ruke, solarni pleksus i da ispunjavate pranom te delove tela. Sada predstoji da naučimo da se zasićujemo pranom, što znači, da izlečimo bolesne organe.
Vežba "Lekovito meditativno disanje" Početni položaj: Leći, opustiti se. Koncentrišući se na disanje, uđite u lagano meditativno stanje. Kada osetite da ste se opustili, potpuno usredsredili na disanje i zaustavili misli, stavite desnu ruku na obolelo mesto ili na oblast oboleleg organa. Počnite da dišete "idealnim" disanjem. Pri izda-hu zamislite kako usmeravate vazduh koji izdižete zajedno sa jarkožutim potokom energije u oblast obolelog organa ili direktno
55
na obolelo mesto. Ovu oblast preplavljuje vazduh i energija -energija počinje da ističe napolje, odnoseći bolest, odnoseći sve nečistoće. Vi sada udišete - i zamišljate da vazduh ne ide kroz nos, nego kroz oblast obolelog organa. Oboleli organ se ispunjava svezom, čistom isceljujucom energijom. Ponovo izdah ide kroz obolelo mesto, i sa izdanom odlazi sve što je loše, sve bolno. Pri udahu, ponovo ulazi zdrava, isceljujuća energija. Učinite tako 10 udaha i izdaha. Posle desetog izdaha, sklonite ruku sa obolelog mesta. Minutu ležite u miru. Zatim desnom rukom lagano protrljajte obolelo mesto kružnim pokretima u smeru kazaljki na časovniku. Ovo je veoma jako sredstvo za isceljenje! Ne zloupotrebljavajte ga. Obavezno osluškujte reakcije svog organizma. Radite ovu vežbu kada to zaželite, kada osetite da oboleli organ traži takvo ispiranje energijom, da će mu to doneti olakšanje. Olakšanje zaista treba da nastupi jako brzo ukoliko budete uporni u svojoj želji da se izlečite i u svojoj veri da će to svakako nastupiti.
SPECIJALNE VEZBE DISANJA Sada ćemo vam predložiti specijalne vežbe disanja koje su usmerene na isceljenje posebnih bolesti.
Lečenje pluća i disajnih puteva Početni položaj: šesti u turski sed, ili u položdj lotosa, ili jednostavno na stolicu, kako vam je udobnije. Stavite ruke na kolena. Zatvorite oči.
56
Napravite veoma lagan, ravnomeran i miran udah. Pri tome su mišići stomaka opušteni. Zatim, bez odlaganja napravite veoma jak, brz izdan, pri tome jako zgrčiti mišiće stomaka tako, da se stomak uvuče, što je moguće bliže kičmi. Napravite 10 takvih uda-ha i izdaha. Tokom nedelju dana, svakodnevno radite po 10 takvih udaha i izdaha. Sledeće nedelje dodajte još 10 udaha i izdaha, a zatim svake nedelje po još deset udaha i izdaha sve dok njihova količina ne dostigne 120. To je maksimalna količina udaha i izdaha koje možete obuhvatiti ovom vežbom. Vežba otklanja bronhijalne spazme, olakšava astmatične napade, pročišćuje nosne puteve. Onaj ko radi tu vežbu nikada neće oboleti od upale pluća i tuberkuloze - samo gornji deo pluća pri takvom disanju dobija dovoljnu količinu kiseonika i životne energije, a zbog toga se tamo ne stvaraju zastoji i blagotvorni uslovi za razmnožavanje tuberkuloznih bacila. Oboleli od galopirajuće tuberkuloze mogu biti izlečeni ovom vežbom. Takođe, normalizuje se i rad srca.
Lečenje glavobolje, reumatizma i neuralgije Početni položaj: sesti u udoban položaj, zatvoriti oči. Spojte mali i domali prst desne ruke i zatvorite njima levu nozdrvu. Lagano, mirno, bešumno, ne naprežući se, udahnite vazduh desnom nozdrvom tako da to ne izaziva nikakvu neprijatnost. Zatim, ne skidajući prste sa leve nozdrve, zatvorite desnu nozdrvu palcem iste ruke, spustite bradu čvrsto je priljubivši za grudi, i zadržite disanje toliko dugo koliko možete. Kada ne budete više mogli da istrpite, sklonite prste sa leve nozdrve i izdahnite veoma tiho i lagano kroz nju, podižući pri tom glavu. Palcem, kao i ranije, zatvorena je desna nozdrva. 57
Postepeno uvećajte dužinu zadržanja disanja. Ova vežba isceljuje i od dragih vrsta bolova, ukoliko uzrok bola leži u nervnim problemima, a takođe i od curenja iz nosa i uništava bolesne mikroorganizme u svim šupljinama.
Lečenje srčanih bolesti Početni položaj: sesti u položaj koji vam je udoban. Dobro zatvorite usta. Lagano udišite kroz obe nozdrve, ravno-memo, mirno, istovremeno zamišljajući kako vazduh ispunjava ćelo prostranstvo unutar grudi - od grla do srca. Grudi se pri tome ispravljaju. Za vreme udaha zamislite da vazduh u grudi ne udi-šete nosom, nego grlom. Zbog toga što su vam usta zatvorena, u grlu može da se pojavi neki blago šušteći zvuk. Taj zvuk ne treba da bude glasan, u jednom tonu i dosta dug. Udahnuvši, zadržite disanje onoliko koliko možete da izdržite, bez ikakvih neprijatnosti. Zatim zatvorite desnu nozdrvu palcem desne ruke i izdahnite kroz levu nozdrvu. Dišite tako onoliko vremena koliko vam je to prijatno. Ova vežba takođe isceljuje od svih bolesti koje su izazvane nedovoljnim kiseonikom.
Lečenje upala i groznica Početni položaj: Malo izbaciti jezik i oblikovati ga u slamčicu. Uvucite vazduh na usta tako da se proizvede šuštavi zvuk Zaustavite disanje onoliko, koliko možete, a da ne osetite nikakve neprijatnosti. Lagano izdahnite vazduh kroz nos, kroz obe nozdrve istovremeno. Radite vežbu ujutro 15-20 puta. Ova vežba čisti krv. Onaj koje radi redovno, postaje neosetljiv na dejstvo otrova, pa
čak i na ujed zmije.
58
Lečenje nervnih bolesti Obično ljudi dišu veoma brzo i neritmično. Ovo samo doprinosi pojačanju nervnog uzbuđenja. Početni položaj: šesti u udoban položaj. Dišite uobičajeno i počnite da brojite udahe. Postepeno usporavajte disanje, dovodeći ga do 8-12 udaha u miutu. Nastavite da dišete tako, brojte do 8 prilikom udaha i do 8 prilikom izdaha, trudeći se da udah i izdah budu maksimalno dugi. Takvo disanje harmonizuje ćelo čovekovo telo i smiruje nerve. Vi ćete se osetiti odmorno i smireno. Sve što je ključalo u vama i kidalo vas na delove, odjednom će se stabilizovati i umiriti, a sve impulse koje ranije niste mogli da kontrolišete ćete potčiniti.
Lečenje želuca i creva Početni položaj: šesti u udoban položaj. Zatvorite desnu nozdrvu palcem desne ruke i vrlo lagano udahnite kroz levu nozdrvu. Zatim zatvorite i levu nozdrvu savijenim jagodicama malog i domalog prsta desne ruke. Zadržite vazduh onoliko koliko dugo možete, a da vam to ne načini veće neprijatnosti. Pazite da za vreme zadržavanja disanja pluća budu nepomična. Sada sklonite palac i veoma lagano izdahnite. Ponovo udahnite kroz desnu nozdrvu, ponovo je zatvorite palcem i ponovo zadržite disanje. Zatim sklonite domali i mali prst sa leve nozdrve i lagano izdahnite kroz levu nozdrvu. Napravite 10 takvih vežbi ujutro i 10 uveče. Sledećeg dana uvećajte broj vežbi za jednu, i tako do 20, a po želji i više. Pri izdahu zamišljajte kako u vas ulazi zdravlje, ljubav, radost, a pri
izdisanju
59
zamišljajte kako iz vas izlazi zlo, bolest i sve druge loše osobine. Ova vežba veoma brzo pročišćava energiju, poboljšava varenje i apetit i odlično pomaže protiv mnogih bolesti.
Podmlađivanje i lečenje kože Ova vežba leci kožne bolesti, ali veoma je korisna i za zdravu kožu jer poboljšava stanje kože, prolepšava ten i podmlađuje. Početni položaj: stajati uspravno. Podignite ruke visoko i napravite udah "idealnim" disanjem. Nagnite se napred i zadržite disanje 12-13 sekundi. Osetite kako se u lice prelila krv, kako se toplota preliva po vašem telu. Zamislite da je koža lica prepuna energije, postaje elastična, čvrsta, zdrava, čista, kako energija koja se lije pegla bore i odnosi sve nečistoće, sve bolesti. Ne pokrećite se, savijte noge u kolenima da bi glava bila bliže podu. Izdahnite "idealnim" disanjem i uspravite se, vraćajući se u prvobitni položaj. Ponovite vežbu 5-6 puta.
DISANJE I DUŠEVNI MIR Već smo govorili o najvećoj čovekovoj bedi: njegovom suprotstavljanju prirodi, ćovek se okrenuo od spokoja prirode i prešao na stranu nemira. Napustio je energetski tok prirode - i time zaslužio zastoj energije. Da li vas je nekada porazila neka neprijatna vest, da li je bilo neprijatnih slučajeva u vašem životu? Ako se to desilo nedavno, možete da se setite kakva je bila vaša reakcija.
Momentalna slabost u ćelom telu, zamućenje u glavi, hladnoća u rukama i nogama, jako lupanje srca, drhtavica kao kod groznice, i ogromna na60
petost celog tela. Slično osećaju mnogi ljudi u sličnim situacijama. A onda, kada neprijatan događaj ostane iza nas, kako smo se osečali? Naravno, osećali smo se bolesno, bez snage, hteli smo da ležimo, da ne ustajemo, nismo imali snagu ni ruku da podignemo. To samo govori o tome da je naša reakcija na neprijatnost potrošila jako mnogo energije. Organizam ostaje bukvalno opustošen, doslovno iz njega iscure sve životne sile. Tako i jeste: nervni sistem se tako uzbudio, da mu je bila potrebna sva energija koje ste do tada imali u rezervi. Napetost koja se pojavila u telu, stvorila je barijeru; ni nova energija nije mogla da se izlije iz nas. Eto, zato smo ostali opustošeni i bez snage. Najvažnije je: takva strašna reakcija vam uopšte nije pomogla da se izborite sa neprijatnim okolnostima koje su se pojavile, nije pomogla da izađete iz njih dostojno, da nađete ispravnu varijantu ponašanja, da donesete najpravilnije rešenje. Obratno: izgubili ste sposobnost da delujete jasno i energično, izgubili ste sposobnost da donosite pravilne odluke - opet zato što je sva energija otišla na služenje uzbuđenosti nervnog sistema. Mnogobrojna svedočanstva potvrđuju da je zdravlje čoveka tesno povezano sa njegovim psihičkim stanjem. Stari ljudi su to znali veoma dobro, i nisu slučajno govorili da "gnev pogađa jetru", "zamišljenost ranjava slezinu" itd. Poznato je da pri veoma velikom naporu čovek toliko može da ostane bez snage, da ga nesreće pobeđuju. I to samo zbog preteranog psihičkog napora! Od napora i uzbuđenja skače krvni pritisak, ubrzano je lupanje srca i disanje, ceo organizam počinje da radi na granici svojih mogućnosti. I ako se to stanje produži, organizam iscrpljuje sam sebe i počinju bolesti. A kod mnogih ljudi se takvo stanje nastavlja godinama, a kod nekih i decenijama! Naravno, oni su bolesni, ozbiljno bolesni. I to što godinama, a ponekad i decenijama, iako boluju oni svejedno žive, ne umiru, samo govori o ogromnim mogućnostima našeg organizma. Koliko je u suštini u organizmu usađeno prirode da on može tako da preživljava! Ukoliko bi se oslobodio
61
napetosti - zamislite, koliko bi se energije oslobodilo, koliko bi se enegije moglo usmeriti na dostignuće sreće, zdravlja i dugoveč-nosti! Kada se bavimo vežbama disanja ili, jednostavno, dišemo pravilno, reakcija organizma je suprotna u odnosu na tu reakciju koja se pojavljuje u trenucima napetosti: tj., prilikom pravilnog disanja dolazi do opuštanja, disanje i otkucaji srca se umiruju, krvni pritisak je u normali, rad svih organa ostaje uravnotežen i spokojan. To znao. da organizam prelazi na režim maksimalnog snab-devanja energijom. Kada pravilno dišemo, mi čak prilikom dobijanja loših ili neprijatnih novosti, u slučaju bolnih situacija možemo brzo da ovladamo sobom, da kontrolišemo reakcije svog organizma i da budemo mirni, što znači, da dejstvujemo jasno i pravilno, donosimo ispravne odluke. Kada dišemo pravilno, mi ne dozvoljavamo da nas prevlada napetost: pravilno disanje odmah izaziva opu-štanje. Ukoliko smo opušteni, mirni - mi pratimo prirodu. Ukoliko sledimo prirodu - čak u složenim i neprijatnim situacijama ostajemo prirodni i izlazimo iz njih kao pobednici, pre svega izlazimo zdravi, a ne bolesni. U bilo kojim situacijama mi prebivamo u stanju lakoće, spokojstva, opuštenosti i pri tome smo sposobni da jasno mislimo i aktivno delujemo. Takvo stanje - lakoća, jasnost, spokojstvo i opuštenost govori o tome da smo puni energije, puni životne snage. A kada smo puni životne energije, negativne energije ne mogu da nas pokose. Negativna energija jednostavno otima zdravu energiju koje je pun naš organizam. I čak i u najtežim životnim situacijama nama nedostaje snage da ne pustimo u sebe štetne energije i da ostanemo zdravi i čvrsti. Kada čovek ima mnogo energije, on može svesno da kontroliše reakcije svog organizma. On vlada sobom, on upravlja svojim organizmom. On može svesno da usmeri svoj organizam tako, da ne dopusti napetost, ne dopusti podizanje krvnog pritiska, ne dozvoli pojačano lupanje srca i disanja Postoje
62
svedočanstva o ljudima koji su toliko uspešni u umetnosti pravilnog disanja, da mogu svesno da menjaju ne samo ritam lupanja srcaj već i telesnu temperaturu! To može da svedoči kako su ogromne skrivene sile organizma koje mi u običnom životu ne koristimo. Eksperimenti su potvrdili da ogromna količina nervnih ćelija iz kojih se sastoji mozak, običan čovek uopšte ne koristi. Neisko-rišćene nervne ćelije sastavljaju 80-90% svih ćelija mozga! Svoje mogućnosti u običnom stanju ne koristi ni ogroman broj kapilara. Veliki broj plućnih mehurića takođe radi delimično. Kada pravilno dišemo mi, pri minimalnom utrošku energije učimo naš organizam da koristi sve svoje mogućnosti. Ispostavlja se da je takvih mogućnosti više nego dovoljno da bi se pobedila svaka bolest. Pri običnom načinu života vezanom za nepravilno disanje, ljudi tokom celog svog života ne naprave nijedan korak da bolje upoznaju te mogućnosti. Pravilno disanje aktivira i uspavane ćelije mozga, podstiče na rad starih, do tada pasivnih plućnih mehurića, oživljava ih, uključuje u dejstvo i uspavane kapilare. Takvo stanje organizma uključuje u aktivnost sve te mogućnosti, pa tako i mogućnosti za svesno kontrolisanje stanja, svesno distanciranje od napetosti, od uzbuđenja nervnog sistema, od štetnih psihičkih stanja. Što više budete praktikovali pravilno disanje, time ćete u većem stepenu da otkrijete te pritajene mogućnosti organizma koje daruju zdravlje.
KAKO POBOLJŠATI SVOJE RASPOLOŽENJE Prvo što treba uraditi za dobijanje isceljujućeg mira i uništenja štetnih energija jeste harmonizovati svoja raspoloženja, rj. postići blagotvorno duševno raspoloženje, ili ono što običjio nazivamo 63
dobrim raspoloženjem. Dobro raspoloženje je predznak zdravlja. Čovek koji je loše raspoložen - bez sumnje je bolestan. Bolesna je njegova duša, a obolela duša stvara i telesne bolesti. Da bi se odstranilo loše raspoloženje, a sa njim i loša energija tela, treba sebe harmonizovati, uspokojiti, biti dobro raspoložen. Dobro raspoloženje nije ono raspoloženje kada se suviše glasno radujemo zbog nekog razloga. Dobro raspoloženje je ujednačeno, spokojno, veoma dobroćudan odnos prema svetu i sebi samom, to je obavezno pozitivan odnos prema svemu što nas okružuje, i prema svemu što se dešava sa nama i oko nas, odnos kome nije potreban spoljašnji povod. Upravo takvo stanje je isceljujuće stanje. Ne pokušavajte da se izlečite od svojih bolesti dok ne dostignete takvo pozitivno stanje, takvo spokojstvo i dobro raspoloženje. To raspoloženje je osnova za ozdravljenje. Ukoliko ste loše raspoloženi - kod vas nema nikakvih šansi za isceljenje sve dok ne promenite svoje raspoloženje u pozitivno. Dobro raspoloženje posećuje samo onoga ko ima dovoljno životne energije. Nedostatak zdrave energije i robovanje štetnim energijama čini nas utučenim, zamišljenim i žalosnim. Dovoljna količina životne snage nam pruža dobro raspoloženje. Dišući "idealnim" disanjem, mi već sebi pružamo veliku količinu životne energije, što znači, naše raspoloženje će se poboljšati samo po sebi. Ali, za to je ponekad potrebno mnogo vremena - ukoliko su negativne sile zauzele veliki prostor u vašem telu. Predložićemo vam vežbu za smirenje i unutrašnji komfor koja je važan sastavni deo dobrog raspoloženja.
Vežba "Unutrašnji komfor" Početni položaj: leći na leda, na tvrdu podlogu - na pod, zemlju ili krevet (stavite ispod sebe prekrivač da vam ne bi bilo neprijatno u dodiru sa tvrdom, nepokrivenom površinom). 64
Ispružite ruke duž tela, noge ispravite, pete spojite, a prste malo izbacite u stranu. Lagano i bešurnno udahnite kroz obe nozdrve - neka udah bude dug i ravnomeran. Zaustavite disanje koliko god možete da izdržite, a da ne osetite neprijatnost i da to ne zahteva veliki napor. Zatim lagano i ravnomerno izdahnite takode kroz obe nozdrve. Ponovite vežbu 12 puta ujutro i 12 puta uveče. Ova vežba će pružiti odmor vašem telu i umu, vašoj svesti, ona će vas opustiti i dati osećaj udobnosti i lakoće. Kada ste dostigli unutrašnji komfor i možete da održite ovo stanje dovoljno dugo vremena, možete da kontrolišete svoje raspoloženje. Sada možete da regulišete raspoloženje po svojoj volji i da dostignete ono koje vam je potrebno. U tome će vam pomoći sledeća vežba.
Vežba "Dobro raspoloženje" Početni položaj: šesti ili leći u udoban položaj. Zatvorite oči. Dišite "idealnim" disanjem. Selite se perioda u vašem životu kada ste bili doro raspoloženi - u onom raspoloženju u kome bi hteli da obitavate sada. Prisetite se tih trenutaka - kako ste izgledali, čime ste bili okruženi, kakvo je bilo cveće, boje, zvuči oko vas? Što je moguće življe zamislite sebe : najprijatnijem raspoloženju, okruženi najprijatnijim zvucifliH i bojama. Sve vreme nastavite da dišete "idealnim" disar Kada se vaš lik u neophodnom raspoloženju frajera pred vašim unutrašnjim očima, misaono pd^^lb sjjrtfu vazduha koji izdišete direktno u taj lik. Zamjd^^^y
Sada počnite da uvlačite vazduh i energiju kroz lik, nazad u sebe. Već 10-12 takvih udaha i izdaha će vam pomoći da se vratite u to prijatno stanje o kome maštate. Primetićete da se vaše raspoloženje izmenilo na neopisiv način. Ponavljanje ove vežbe ujutro i uveče, uporedo sa prethodnom vežbom i uz svakodnevnu naviku "idealnog" disanja, učiniće da vaše raspoloženje bude pozitivno, stabilno i prijatno. Naučivši da upravljate svojim raspoloženjem, vi ćete se u najmanju ruku izboriti sa jednom vrstom negativne energije, utu-čenošću, potištenošcu. Znači, izbavićete se od bolesti koje su povezane sa tom štetnom energijom, postaćete mnogo jači, jer ćete osloboditi u svom telu mesto za dotok sveže, zdrave životne energije. A sada ćemo porazgovarati o tome kako se izbaviti iz drugih poroka, od drugih vrsta negativnih energija.
KAKO SE OSLOBODITI GNEVA Gnev i bes su veliki poroci koji nam ne dozvoljavaju da budemo mirni i zdravi. Kada je čovek besan, njegovo disanje prestaje da bude ritmično. Stari ljudi govore da ako je disanje neritmično, tada je i "ki" zamućen. Zamućenom "ki" pri neritmičnom disanju ne možemo da upravljamo i to može da pričini mnogo nevolja. Doslovno: to je planinska reka, šiknula iz planine koja nosi sve pred sobom! Gnev i zloba uništavaju sve uokolo, ali i samog čoveka koji je prepušten tim energijama. Obuzdavati gnev i zlobu ne treba na silu; ne možemo sebi narediti da ne besnimo - od toga može pro-izaći samo još veći užas - on neće nestati, nego će se samo povući u dubinu našeg tela i tamo se pretvoriti u bolest ili drugu negativnu 66
energiju - npr. strah ili utučenost. Ne može se narediti gnevu da nestane, ali se može pobediti drugim putem - pomoću disanja. Probajte, dišući "idealnim" disanjem, da pogledate na svoj gnev sa strane, iz stava posmatrača, svedoka. Ništa ne radite sa svojim gnevom, samo gledajte na njega, posmatrajte ga, fiksirajte kako on ključa unutar vas, kako utiče na vas, kako vaše telo reaguje. Dostići stanje posmatrača sa strane - znači, u velikom stepenu se izboriti sa gnevom. Pomoći će sledeća vežba.
Vežba za dostizanje stanja posmatrača sa strane Početni položaj: Stajati ili sedeti, kako je udobnije. Počnite sa "idealnim" disanjem. Koncentrišite se na oblast stomaka, malo niže od pupka. Zamislite daje to centar vašeg postojanja. Sada zamislite da se u prostoru oko nas razliva jarkožuta svetlost - energija "ki", i da je vi udišete zajedno sa vazduhom. Udahnuvši, usmeravajte potok vazduha i energije direktno u ilasti). Oblast pupka se oblast ispod pupka (izdišite takođe ispunjava energijom - ja centrišite na tu oblast. Misa zamislite sebe kako baš upravo odatle vi doživljavate Nastavljajući da udišete i i te oblasti na svoje stanje, na svoj gnev, na svoje zlo. Pogledajte sa strane, iskoračivši iz sebe i svojih osećanja. Zar nije tačno i tu oblast da su se oni već delimično, ukoliko ne i potpuno, razvejali? -sve što vas okružuje, : i sebe samog. ; Stanje posmatrača, ako se radi pravilno, omogućava da se izborite ne samo sa gnevom, nego i sa praktično svim energije, pogledajte iz negativnim energijama. Prilikom gneva je ono posebno neophodno, ali se i naročito teško dostiže. Ukoliko vas nije
napustio gnev posle samo
67
jednog posmatranja, ukoliko osećate da malo-pomalo gubite ravnotežu zbog loših misli, uradite sledeću vežbu.
Vežba za prevladavanje gneva Početni položaj: sedite udobno na stolici, na krevet ili meku fotelju. Napravite maksimalno dug udah kroz obe nozdrve (veoma je važno da udah bude lagan i veoma tih, dug, veoma dug, vucite ga što je moguće duže, što više možete. Dišite što je moguće tiše, što je moguće ravnomernije, što mirnije! Zadržite disanje toliko koliko možete, ali da ne trpite veće neprijatnosti. Za vreme zadržavanja disanja brojte lagano od l do 15. Ukoliko se vaše zadržavanje disanja na tome ne završi, nastavite sa brojanjem - unazad, od 15, zatim ponovo do 15, itd. Sada počnite što je moguće sporije i što je moguće tiše da izdižete - sve dok se pluća potpuno ne oslobode vazduha. Odnos dužine udaha, zadržavanja disanja i izdaha je proizvoljan; neka on bude takav kako vam je zgodno, ali je jako važno da i udah i izdah budu potpuni, da se prilikom udisanja pluća potpuno ispune vazduhom, a prilikom izdaha da sav vazduh izađe iz pluća. Radeći ovu vežbu, osetićete kako se svi mišići opuštaju, u ćelom organizmu se uspostavlja harmonija, svest se smiruje i ispunjavaju vas neizrecivi mir i blaženstvo.
KAKO PREVAZICI TUGU I PATNJU
Tuga i patnja su štetna vrsta energije koja nas odseca (reže) od životne snage i otvara put bolestima. Tuga i patnja nisu samo prepreke koje smetaju da životna snaga uđe u naš organizam, već 68
i prepreke koje nas ometaju da živimo u realnosti život onakav kakav jeste. Život ne može da bude ni dobar ni loš: u njemu postoji sve -dobro se uravnotežuje zlom, loše se uravnotežuje dobrim. Onaj ko je ušao u stanje duševnog mira vidi život onakvim kakav on jeste, ne predaje se nikakvim osećanjima. Ali, ako smo tužni i patimo, život nam se čini loš. Međutim, to se ne dešava zato što je on u stvari zaista loš, već samo zato što su takva naša osećanja. Naša osećanja - to je ono što čini naš život lošim, a ne sam život! Zahvaćeni tugom i patnjom, mi ne vidimo sebe, ljude i situacije onakve kakvi oni jesu. U životu je sve tako uređeno - nema samo lošeg ili samo dobrog. U lošem uvek postoji i dobro, a u dobrom - loše. Kada smo tužni i patimo, mi u svim situacijama, u svojoj situaciji, vidimo samo loše, ne primećujući dobro. Mi uništavamo sebe i svoj život, teramo se u šlepu ulicu, jer gubimo sposobnost da mirno prihvatamo ono što se dešava i vidimo dobro. Kontrolisati svoje stanje - znači pobediti tugu i patnju, znači život^javpjetijja u svim njegovim manifestacijama, znači imatTj Tuga i pamja jmištavaju ljude zato što oni ne umeju da žive u sadašnjosti. Tužni smo i patimo uvek zbog^ onoga što j'e ostalo u prošlosti, izanavlj f zbog onoga od čega strahujemo u budućnosti. Čovek skoroliiEada nije u sadašnjem trenutku zato što se potpuno predao prošlosti ili budućnosti; lagano, svojom udicom peca tugu i patnju. Naš um je sve vreme zbijen sećanjima ili željama, fantazijama ili sažaljenjima i sve nas to odvodi od sadašnjeg trenutka, a samo on postoji u životu! U prošlosti nas već nema, u budućnosti još uvek nismo; ceo naš život je - ovde i sada. Ali nas ovde i sada uopste nema! Gde je tada naš život? Život se rasejava, prolazi kroz prste, mi nismo sa njim, ne idemo istim putem. Jen mi smo u prošlosti ili budućnosti, a ne u sadašnjosti. Onaj ko propušta sadašnji
69
trenutak - propušta sve: vreme između njegovog rođenja i smrti je ostalo neispunjeno! Vi možete da vratite svoj život, možete da ga više ne propuštate kroz prste, možete da učinite da on ne prolazi pored vas samo ako sebi vratite osećaj sadašnjeg trenutka postojanja, osećanja da živite sada i ovde. I tek tada ćete videti da ovde i sada nema tuge, nema patnje, nego postoji samo neizmerna iskriča^'^unooT postojanja. : . .—~ Disanje je naš najbolji pomoćnik u postizanju sadašnjeg trenutka postojanja, u oslobođenju uma od uspomena prošlosti i nejasnog obrisa budućnosti. Radujte se disanju; radost disanja je jedno od najveličanstvenijih uživanja u životu. Osluškujte disanje, koncentrišite se na disanje i zadobićete radost postojanja u sadašnjem trenutku.
Vezba "Slušanje disanja" Početni položaj: leći na tvrdu podlogu na leđa ili u drugi udoban položaj. Proverite da li je ćelo telo opušteno. Odbacite svaki izlišan napor. Počnite sa "idealnim" disanjem, prateći kako vazduh ulazi u nosnu šupljinu, ide disajnim putevima u pluća, ispunjava pluća, zatim se kreće unazad. Neka disanje bude tiho, apsolutno bešum-no, veoma mirno, a vi treba veoma pažljivo da ga osluškujete, da ne propustite nijedan trenutak, da svake sekunde slušate disanje. Postepeno ćete osetiti da nema misli - postoji samo usredsre-đenost na disanje; nema uznemirenja, nema briga, nema ničega prošlog niti budućeg - postoji samo disanje, i to je vaša jedina stvarnost: ništa drugo više ne postoji na svetu, samo postoji taj trenutak - i vaše disanje!
70
Možda zaželite da zaplačete zbog toga što ste tako bedni -ništa više nemate osim disanja i tog trenutka; ali možda ćete želeti da zaplačete i zato što ste tako bogati - imate ceo život, imate beskraj sadašnjeg trenutka života, i imate sreću da dišete! To je rnnogo, veoma mnogo - to je sve što je neophodno za život! Plačite od bola, ili od radosti, plačite - to su pročišćujuće suze. I osluškujte, slušajte svoje disanje, naslađujte se mogućnošću da slušate. Kada ste završili osluškivanje disanja, pređite na drugu fazu -na brojanje disanja. Nastavite da slašate disanje, počnite da brojite disanje, brojeći jedan udah i jedan izdah kao vremensku jedinicu. Svi organi vašeg organizma uravnotežuju svoj rad pod tu mernu jedinicu. Uznemirujuće misli će vas napustiti, ući ćete u stanje opuštenosti. Ukoliko budete radili ovu vežbu pre spavanja, ona će vam pomoći da mirno zaspite, izbaviće vas od nesanice, a ujutro omogućiti mirno i radosno buđenje i um oslobođen od tuge i patnje.
KAKO POBEDITI STRAH Svakome od nas su poznati putevi straha. Čak i onaj ko smatra da je slobodan, a ne rob, veoma često prebiva u neobičnom ropstvu - ropstvu straha. Mnogo različitih vrsta strahova prati čoveka na njegovom životnom putu: strah pred budućnošću koji nastaje zbog neodređenosti i nesigurnosti u sutrašnji dan; strah od smrti; strah od gubitka vezanosti i ljubavi bliskih; strah od bolesti; strah da se napravi greška i doživi neuspeh; strah od gubitka. Onaj ko se redovno bavi disajnim vežbama, postiže novi nivo postojanja. On postiže veliko spokojstvo prirode. On shvata da pred licem velikog beskonačnog života naši neuspesi, gubici, ne znače ništa. U poređenju sa veličinom života oni su veoma, veoma
71
mali. Život je manje ili više mnogo vredniji od svega onoga čega se plašimo da će nastupiti. Onaj koje osetio daje život - veličanstveno, najviše, najvažnije i najznačajnije u poređenju sa našim strahovima, uspesima i dostignućima, našim neuspesima i gubicima; onaj ko je osetio tu vrednost života koja se ne smanjuje i ne uveli-čava usled naših gubitaka i sricanja - taj je pobedio sve strahove. Onaj ko može da sebi obezbedi priliv velike količine životne energije, ne plaši se grešaka i gubitaka. On zna da ima dovoljno životne energije kojom će ispraviti grešku i preživeti gubitak. Istočna mudrost glasi: "Ako si pao, tada se_pjidigni sa. jauum rukama", lb znači da u svakom gubitku, u svakoj grešci postoji zrno novog znanja, nove mudrosti, novog dostignuća postojanja Izvlačeći lekcije iz potresa i grešaka, mi rastemo, mi se pokrećemo, mi živimo. Prihvatajući svaku grešku, potres, gubitak kao mogućnost rasta i razvoja, novog iskustva, novih dragocenih lekcija, mi se oslobađamo od straha, jer svaki gubitak možemo da preobrazimo u dobitak. Svako teško iskustvo možemo da preobrazimo u korisno iskustvo, neophodno, koje nas čini jačim i mudrijim. I njime vlada samo onaj koje ovladao kontrolom svoje energije - "ki". Ukoliko dišemo pravilno, mi ne trošimo energiju uprazno, mi je kontrolišemo i sakupljamo, lb sakupljanje energije nam daje snagu da izvučemo iskustvo i lekciju iz grešaka i potresa, izbavlja nas od straha pred greškama i potresima. Onaj ko je snažan -nema straha. Disanje nam daje snagu - takvu snagu o kojoj mi i ne sanjamo. Kada vas zaokupe strahovi, možete da ih prevaziđete pomoću sledeće vežbe.
Vezba "Disanje zimski san" Početni položaj: leći opušteno i mirno na tvrdu podlogu. Počnite da dišete "idealnim" disanjem.
72
Sada se setite kako dišete kada treba da zaspite, ili čim se probudite. To disanje je jedva primetno, veoma tiho i izuzetno lagano. Vratite sebi takvo pospano disanje. Usporite svoje disanje, postepeno i lagano ga činite sve tišim, sve laganijim, neka ono bude potpuno neprimetno i tiho. Usporite disanje koliko god možete, neka ono bude sve rede i rede. Odlično je ukoliko vam uspe da dovedete broj udaha-izdaha do četiri u minutu (jedan udah + jedan izdah je jedna brojčana jedinica) i da provedete u takvom disanju bar nekoliko minuta. Ne preporučuje se da još rede i duže dišete. Već posle nekoliko minuta takvog disanja, kada je ono jedva primetno, ući ćete u stanje neopisive slobode i mira, pre svega oslobođenosti od svih strahova. Zastoje ta vežba tako delotvorna protiv strahova? Čoveku koji ume da uspori svoje disanje do njegove potpune neprimetnosti, ništa više ne može da bude strašno, jer je duboka, skrivena priroda skoro svakog straha - strah od prestanka života, prestanka disanja. Na nekim jezicima reč "strah" i "ugušiti se", veoma su slične. Strah je skoro isto što znači i "ugušenje". Ukoliko ste naučili da svesno usporite svoje disanje znači da ste naučili da ekonomišete disanjem zadovoljavajući se malom količinom vazduha. Ovaj način disanja široko primenjuju indijski jogiji, a poznat je slučaj kada se jogi nalazio zatrpan pod zemljom sedam dana - svih tih sedam dana je održao disanje zimskog sna. Da, on je zaista zaspao - ali nije umro, nije se ugušio! Disanje postaje minimalno, organizam maksimalno ekono-miše svoju energiju, - a najvažnije je što se svest podiže na novi nivo. Čovek koji je iskusio usporeno disanje, prošao je kroz stanje koje je po nečemu blisko smrti. On može da pogleda život novim očima: prestaje da se boji i prihvata potrese i nesreće kao izvore koji daju novo iskustvo, novo znanje, novu mudrost. 73
Kako se izboriti sa neumerenom radošću Preterana, neprirodna, veoma burna radost je takođe porok koji nam nosi samo bolest. "Neumerena-radost^ranjava srce". -govorili su mudraci. "Neumerena radost - njiejstinska radost". Ona nema ništa zajedničko sa tom tihom, svetlom radošću kojom je ispunjen život onoga koje spoznao istinsku suštinu postojanja, kojejjpštap jedno sajprirodom. Istinska, tiha i svetla radost dolazi sama po sebi, ona ne zavisi ni od čega - ni od drugih judi, niti od događaja u životu. Ta tiha, svetla radost dolazi samo onda kada jednostavno uživamo u svakom trenutku postojanja. Preterana radost je lažna, neiskrena, uvek zahteva povod. Međutim, ljudi žele te povode da bi se radovali - oni su se odučili da se raduju tek tako, bez povoda. Oni pretvaraju u povod za radost čak i poraze i nesreću svojih bližnjih. Prekomjernu radost od zla deli samo jedan korak Oni se burno raduju svojim uspesima, zaboravljajući da se u svakom uspehu krije poraz, u svakom uzletu - pad. Prihvati na isti način, mirno, i uspeh i poraz, ne raduj se suviše uspehu, pa nećeš gorko plakati ni nad gubitkom". Ljudi, koji ne znaju šta je to svetla radost postojanja, koja ne zahteva povod, počinju da pate kada na svom putu ne susretnu te toliko željene povode za radost. Oni zaboravljaju da je radost založena u samom postojanju našeg bića, da za radost nije potreban povod! Radost, za koju je neophodan povod nas izuzetno iscrpljuje. Zar se ne osećamo opustošeno posle burnog radovanja? Da, mi smo u svojoj burnoj radosti istrošili sebe i dozvolili štetnim energijama da udu u naše telo, stoje posledicajako burnih radosti. Umirite svoja osećanja - i tugu i radost. I tada će vam se otvoriti istinska, visoka osećanja - osećanja svetle radosti i jasnog mira postojanja. Sledeća vežba će vam pomoći da se oslobodite nepotrebnog uzbuđenja i da harmonizujete svoja osećanja. 74
Vežba "Kovački meh" Početni položaj: šesti u udoban položaj. Ispravite kičmu, pazite da glava i vrat budu pravi. Zatvorite čvrsto usta i 10 puta veoma brzo i energično udah-nite i izdahnite na nos tako da se veoma energično raširi i skupi grudni koš, imitirajući rad kovačkog meha. lb disanje je šumno, pojavljuje se šuštajući zvuk pri prolasku vazduha kroz nosnu šupljinu. Posle 10 takvih udaha-izdaha načinite l tih i dubok udah i maksimalno zadržite disanje, ali tako da se ne pojavljuju neprijatna osećanja. Zatim napravite spor i maksimalno potpun izdah. Sada napravite nekoliko normalnih, prirodnih, običnih udaha i izda-ha. Na taj način ćete se malo odmoriti. Ponovite ceo ciklus iz početka, ponovo odmorite i ponovite ciklus još jednom. Praktikujte vežbu uvek kada vas zahvati jako uzbuđenje, a kao preventivu - tri ciklusa svako jutro.
Kako prevladati nemir Nemir je bič našeg vremena. Često susrećete nemirne ljude? Čak i ako čovek spolja izgleda miran, to je najčešće obmana. Naprotiv, stoje čovek mirniji spolja, time više strasti, uznemirenja i nemira ključa unutar njega! Takav spoljašnji mir ne predstavlja istinsko spokojstvo. Onaj ko obitava u dubokom i istinskom miru, prepoznaje se odmah - po očima u kojima sjaje ta dubina i mir. Spolja, takav čovek ne mora da bude obavezno nepokretan i miran - može biti veoma aktivan, veoma radan. U tom smislu, on je sličan prirodi - okeanu, koji spolja buci i huči, ali unutra je miran, ili vetru koji lomi drveće a u suštini predstavlja moćnu spokojnu silu. Zastoj nije spokoj, zastoj je napetost, a u napetosti uvek ima nemira. Istinski mir je aktivan i delatan. Istinski spokoj je moćan i
75
silan. Istinski spokoj je - preobilje, a ne nedostatak životne energije. Kada ulazimo u stanje spokoja, ometajuće nepotrebne misli nestaju same od sebe i mi počinjemo da doživljavamo spoljašnje razdraživače sasvim drugačije. Sada nas oni ne bičuju po nervima, nego ih doživljavamo kao jednu komponentu života koju treba prihvatiti mudro i mirno, sa razumevanjem i osećanjem ukoliko je potrebno, ali bez propratne reakcije razdraženosti. Mudar i miran čovek sve razume, ništa ga ne uznemirava i ne razdražuje. Uzne-mirava se samo glup i nemiran. Ulazak u idealan mir ne uspeva svima odmah. Ne treba žuriti. Ne treba se uznemiravati ukoliko se kao i ranije nervirate i razdra-žujete, ako ste nemirni čak i pored toga što ste ovladali mnogim vežbama disanja. Sve će doći u svoje vreme. U početnoj fazi umi-riće se vaše srce i osećanja. Ne treba misliti da će ceo vaš život, sva vaša osećajnost umre ti - ne, osećaj života će postati još blještaviji, potpuniji, vi ćete osetiti da se probudilo nešto što ranije niste primećivali, niste osećali, kao daje neka okamenjenost vladala vama. Počećete da se osećate sve življe, a okamenjenost duše će smeniti životnost i slobodno prihvatanje. A unutra, u srcu, za to vreme će carevali veličanstven mir. Činiće vam se da ste na oblaku, istovremeno aktivno uzimajući učešće u svemu što se dešava oko vas, i vi niste otuđeni, lb je neopisiv osećaj. Takvo stanje je neverovatno isceljujuće za metabolizam. Napokon će prestati to, uobičajeno za savremenog čoveka, neprekidno nervno uzbuđivanje. Pri stalnom uzbuđenju remeti se rad nervnih centara, pate ćelije velikog mozga. Ćoveku koji je miran, ureduju se sve funkcije nervnog sistema i ceo se organizam uravnotežuje. Osim toga, stanje mira pomaže da se ožive ćelije mozga. Samo stanje opuštenosti prilikom ulaska u spokoj ima izuzetno pozitivno značenje za preventivu i lečenje bolesti. Čovek, koji je dostigao takvo stanje ima osećaj "čišćenja" mozga, opšte lakoće, psihičkog mira. 76
Vežba "Ulazak u spokojstvo" Početni položaj: leći na leđa na tvrdu površinu u udoban, opušten položaj. Počnite da dižete "idealnim" disanjem. Usredsredite se na oblast stomaka ispod pupka i misaono šaljite tamo izdah, zajedno sa potokom energije. Pri udahu zamislite da udišete kroz tu oblast i energija koja ulazi u stomak se rasprostire po ćelom telu. Neka disanje pri tome bude lagano, ravnomerno, nežno, sporo i retko. To će omogućiti da postignete mir. Što duže budete u tom stanju, toliko će opušteniji i udobniji biti vaš položaj, time će ravnije i harmoničnije postati vaše disanje. Opuštanje tela će prijatno uticati na disanje, a pravilno disanje će omogućiti opuštanje tela. Postepeno ćete doći u stanje kada prestajete da osećate granice svog tela. Zamislite da u oblasti pupka imate moćan izvor mira. Takav mir vas okružuje sa svih strana. Zamislite da se oko vas nalazi okean mira po kome lagano lebdite (u okeanu). Vi se postepeno rastvarate u okeanu mira, postajete jedno sa njim. Naslađujte se tim stanjem. Disanje je pri tome maksimalno usporeno, veoma ujednačeno i tiho. Da izađite iz tog stanja pomoći će vam koncentracija na prste ruku i nogu. Setite se granica svog tela, promrdajte prste na rukama i nogama, skupite prste u pesnicu, zamislite da je vaše telo zasićeno jarkožutim svetlom. Protegnite se, napregnite ćelo telo, zatim se opustite i otvorite oči. Posle ove vežbe osećate se krajnje smireno, kao da ste se veoma kvalitetno odmorili, kao da ste se tog trenutka probudili. Videćete da će onako kako budete praktikovali ovu vežbu, nemir i uzbuđenje odlaziti od vas, i vi ćete samo sa laganim i dobrim osmehom susretati sve ono što vas je ranije razdraživalo. Svi raz-draživači su u suštini sitni i beznačajni - ranije ih niste prihvatali u pravom svetlu, činili su vam se suviše velikim i ozbiljnim. Sada ih 77
vidite u njihovom pravom svetlu: oni nisu tako važni da bi ih udostojili pažnje. Ono što u ovom svetu zavređuje našu pažnju je moć, veličina i lepota okružujućeg sveta, tajanstvenost, zagonet-nost i čudo našeg života. Naučite da živite sa tim, radujte se tome i bićete srećni i zdravi. A sada još jedna vežba koja vam omogućuje da harmonizujete svu energiju organizma i da sakupite snagu da bi održali stanje mira koliko god je potrebno.
Vežba "Nebeski krug" U ovoj vežbi mi ćemo se približiti energiji neba i zemlje; energija će početi da kruži u nama slično kao što kruži svetom. Početni položaj: šesti na kraj stolice, otprilike na jednu trećinu površine. Kičma je prava, podbradak je lagano spušten da bi vrat sa kičmom sastavljao jednu pravu liniju, da ne bi bilo ulegnuća u oblasti vrata. Zamislite kako je za vaše teme privezana nit koja se podiže visoko, visoko u nebo i pričvršćena je negde, na ogromnoj visini. Vaša glava kao da je vezana za tu nit. Oči su zatvorene, ali tako da svetio može u njih da prodre. Jezik dodiruje gornje nepce. Ruke su položene ispod pupka: žene drže desnu ruku ispod leve, a muškarci obrnuto. Koncentrišite svu svoju pažnju na oblast ispod pupka. Zamislite da se tamo, ispod vaših ruku, nalazi jarkožuta lopta. Počnite sa udahom. Prilikom udisanja uvlačite stomak (može se lagano potiskivati rukama). Zamislite da istiskujete, izbacujete jarkožutu loptu prvo niže, ka korenu kičme, a zatim nagore, duž kičme. Misaono pratite put jarkožute lopte duž kičme: kako se penje do oblasti glave, do temena. Potrudite se da dišete veoma lagano, da bi i pokreti lopte bili što je moguće sporiji. Ako budete osećali potpuno ili delimično 78
izlazak lopte ili njene energije kroz teme - ne protivite se tom osećanju, pratite putanju lopte iznad vaše glave, koliko je ona visoko otišla. Pauza između udaha i izdaha ne treba da bude inače pokretanje lopte može da se zaustavi, a to nije dopušteno. prilikom izdaha opustite stomak, opustite telo i počnite lagano da spuštate loptu, prateći njenu putanju nadole: neka ona prolazi iz temena u usta, kroz nepce i jezik i neka izađe na prednji deo tela, a po prednjem delu tela se kreće do ispod pupka, ispod vaših ruku. Prilikom sledećeg udaha i izdaha, ponovite putanju lopte na gore i nadole. Završite vežbu, lagano potapšite sebe po glavi i po grudima -to je neophodno da bi se energija koja se kreće po telu ravnomer-no rasporedila i da se ne bi zaustavila u pojedinim organima. Praktikovanje ove vežbe pruža veoma mnogo. Osim osećanja mira i snage, vi ćete dobiti moćan lekoviti efekat: energija koja se aktivira čisti organizam od blokada, što blagotvorno utiče na sve unutrašnje organe. Omogućava isceljenje nosa, očiju, mozga, kičme, ubrzava proces ozdravljenja kod prehlade i drugih groznica i upala sa visokom temperaturom. Osim toga, onoliko koliko budete ovladavali vežbama, oseti-ćete pojačanje svojih intelektualnih sposobnosti. Poznato je da kod čoveka radi samo 20% ćelija mozga. Ova vežba omogućava da se uključe u rad sve ćelije, što će vam pomoći da usvojite mnogo više informacija i znanja, da pamtite mnogo više, ne ulažući dodatan napor.
79
KAKO SE ZAŠTTITn OD NEGATIVNE ENERGIJE Upravo smo saznali kako se osloboditi od negativnih energija kao što su strah i utučenost, tuga, patnja i nemir, gnev i preterana radost - tako karakterističnih za čoveka. On ume da drži pod kontrolom svoja osećanja i misli, može da upravlja kruženjem "ki" u svom organizmu, što znači daje gospodar sebe, svog života i svog zdravlja, on je slobodan, u jedinstvu je sa svetom, miran je i snažan kao i sama priroda. Ali, šta činiti ako negativne energije ipak prodru u naš život, žele da istisnu zdravu energiju i ponovo da nas naprave bolesnim i nesrećnim? Kao prvo, stalna praksa pravilnog disanja će postepeno svesti takvu mogućnost na minimum. Vi ćete biti tako snažni, da nikakva negativna energija ne može da se uvuče u vas - put će joj zaklanjati vaša zdrava, jaka energija. Kao drugo, osećaj jedinstva sa svetom predstavlja najbolju zaštitu od prodora takvih štetnih energija. Ukoliko ste jedno sa svetom - vi ste zaštićeni jer je svet lišen negativnih energija - one postoje samo u čoveku. Predlažemo još jednu predivnu vežbu koja će učvrstiti vašu zaštitu. To je veoma moćna vežba koja pruža istinsku zaštitu od svih postojećih loših energija. Praksa je stara nekoliko hiljada godina, a od davnina je poznata u raznim istočnim tradicijama pod nazivom "Veliko drvo". Koreni drveta ulaze duboko u zemlju, a krošnju pokreće lagan vetar. Drvo dobija energiju od sunčeve svetlosti. Drvo je dete zemlje i neba, i upravo zato ono može da bude tako jako, tako dugovečno. Kada bi čovek bio nalik drvetu koje korenjem urasta u zemlju, a krošnjom dodiruje nebo! Ali mi, ljudi, takođe deca zemlje i neba, zaboravljamo na to. Ali, zašto ne bi postali kao drvo koje dobija energiju iz zemlje i od neba koje mu daje moć i snagu? Kada mi, kao 80
drvo, počnemo da se hranimo energijom zemlje i neba, postajemo jači, postajemo zaštićeni od svih loših energija - sjedinjujemo se sa energijom zemlje i neba i dobijamo tako ogromnu moć koju ne može da slomi nijedna loša, štetna, niti negativna energija! Radeći ovu vežbu redovno, bićete jaki, zaštićeni i oslobodićete se mnogih bolesti.
Vežba "Veliko drvo" Početni položaj: stati uspravno, noge postaviti u širini ramena, stopala - paralelno jedno uz drugo. Kolena su lagano sagnuta, kičma prava, karlica blago pomerena napred tako da u leđima ne bude ulegnuća. Podbradak je malo spušten, da bi vrat i kičma sačinjavali pravu liniju, a da se ne obrazuje ulegnuće u oblasti vrata. Na taj način kičma je apsolutno prava. Zamislite da je vaša glava okačena temenom na nit čiji je kraj zakačen negde daleko, visoko-visoko na nebu. Telo je opušteno. Oči su zatvorene, ali tako, da mogu da propuštaju svetlost. Jezik dodiruje gornje nepce. Zamislite da vaše noge urastaju u zemlju i pretvaraju se u korenje drveta. Počnite da dišete "idealnim" disanjem. Isto kao što korenje drveta crpi iz zemlje vlažnost i hranljive materije -tako za vreme udaha vaše noge upijaju i crpe isceljujuću energiju Zemlje, njenu životnu silu. Završavajući udah, zamislite da gornji deo vašeg tela izrasta ka vrhu, raste tako daleko da dostiže nebo, više je čak i od oblaka, približava se suncu, mesecu, zvezdama. Sada izdahnite. Kao što krošnja drveća upija sunčevo svetio i vlagu kiše, tako pri izdahu gornjim delom tela upijate isceljujuću energiju neba, njegovu životnu silu. Vi u sebi sjedinjujete nebo i zemlju, i sami postajete ogromni, kao svemir, kao nebo i zemlja kada se zajedno obuhvate.
81
Podignite ruke tako da dlanovi budu okrenuti ka pupku, ali ga ne dodiruju. Zamislite da dodirujete između dlanova i oblasti pupka loptu. Prilikom udisanja, osetite kako se energija podiže odozdo, iz zemlje, a pri izdahu - kako se energija spušta odozgo, sa neba. Sa sledećim udasima i izdasima probajte da istovremeno osetite to kruženje i gore i dole. Istovremeno osećajte energetsku loptu između dlanova i stomaka. Nastavljajući da dišete "idealnim" disanjem i da osećate potok energije dole i gore istovremeno, zamislite kako energetska lopta ispod vaših dlanova počinje da raste, postaje sve veća, ćelo vaše telo je smešteno unutar te lopte, a lopta sve više nastavlja da raste. Osetite da se nalazite unutar te lopte, osetite da ste i vi i lopta ogromni, kao ceo Svemir. Zatim lopta počinje da se smanjuje. Ona postaje sve manja i manja, a energija unutar nje je sve gušća i gušća. Lopta se smanjuje, prolazeći kroz granice vašeg tela i ponovo se nalazi medu vašim dlanovima u predelu stomaka. Zatim se lopta ponovo uvećava, i vi ste opet unutar lopte, zatim ponovo smanjuje. Tako - nekoliko puta. Vežbu ne treba raditi manje od 30 minuta. Upravo za to vreme "ki" koja dolazi u organizam može da stigne u sve delove i sve ćelije tela. Po završetku vežbe lagano otvorite oči i stavite dlanove na oblast pupka: žene - desnu ruku na stomak, a levu iznad nje; muškarci obratno. Centar dlana ruke koji se oslanja na stomak treba da bude na centru pupka. Misaono sakupite energetsku loptu u tu tačku i spojte je sa pupkom.
82
ISCELJUJUCE VIBRACIJE ENERGIJA ZVUKA Da li ste imali priliku da se sklanjate od negativnog, oštrog, reskog zvuka - npr. škripe gvozda po staklu, škripe kočnica na automobilu ili užasnog glasa? Da li ste se često osmehivali slušajući prijatne, nežne zvuke ptičjeg poja, dečji smeh, melodičnu reč? Svako od nas pamti ne samo jedan, već mnogo takvih trenutaka i na oba pitanja svako će odgovoriti sa "da". Mi se mrštimo usled jakog, neprijatnog zvuka ne samo zato što taj zvuk ranjava naše uši, nego i zato što instinktivno osećamo: neprijatan zvuk nosi razarajuću energiju za naš organizam. I osmehujemo se na prijatan zvuk takode zato što takav zvuk raduje naš sluh: mi instinktivno osećamo da prijatan zvuk nosi stvaralačku, isceljujuću energiju našem organizmu. Ceo svet je energija, kretanje energije, vibracija. Energija uvek vibrira na jednoj ili drugoj frekvenciji. Svetlost se predaje talasima, svaki talas ima svoju vibraciju. Toplota je takode energija, pa talasi toplote takode imaju svoju vibraciju. Sve, sve vrste energije na svetu imaju zajedničku prirodu. Životna energija, "prana", ili "ki" je sveobuhvatna energija koja je osnova svih vrsta energije. Naravno, upravo kruženje prane leži u osnovi pokreta svih drugih vrsta energije. I naravno, sama prana, krećući se i stvarajući svet, takode vibrira. Mi smo već govorili o tome da energija može da bude različita - može biti stvaralačka, a takode i rušilačka, negativna. Te vrste energija se razlikuju po frekvenciji vibracije. Stvaralačka energija je jedna vrsta vibracija, a rušilačka - sasvim druga. Kada je čovek besan, ili u strahu, ili u tuzi, patnji, ili zahvaćen nekim drugim porokom - on je potpuno preplavljen vibracijama
83
negativne energije. Štetna energija unakažava ceo njegov organizam. To se dešava i sa njegovim disanjem koje je isprekidano, nemirno, napeto, sputano, neharmonično; disajni mišići su napeti, zarobljeni. Ukoliko čovek za to vreme nešto govori, ili čak viče, taj napor, neslobodno disanje utiče na glasovne žice, tera ih da neharmonično vibriraju i daju neprijatne, jake zvuke koji takođe u sebi nose rušilačku vibraciju. Jer, disanje nosi energiju koja se prenosi na zvuk. Zvuk je takođe energija sa svojim vibracijama: harmonični zvuči nose stvaralačku energiju, neharmonični - rušilačku. Tako, od rušilačke, negativne energije stvara se povišen, škripav, isprekidan, neprijatan glas. Tako negativna energija koju nosi taj čovek postaje očigledna, preciznije, može daje čuje ćela okolina -rušilačka energija dobija razgovetno ovaploćenje u neprijatnom, oštrom zvuku zbog koga se nevoljno mršte svi koji ga čuju. Čovek koji se nalazi u lakom raspoloženju duha, koji oseća mir i harmoniju unutar sebe, ima prijatan i harmoničan glas. Onaj ko je pod vlašću negativne energije ne može da ispušta nežne zvuke. Sve u svetu je kruženje energije. Stvaralačka energija je životna sila, prana, koja ima isceljujuću moć - zato su njene vibracije isce-Ijujuće. Vibracije mogu da budu nosioci ogromne energetske rezerve! Upravo zato jedna od osnovnih vežbi sistema Nišija predstavlja vežba zasnovana na vibraciji (knjiga "Zlatna pravila zdravlja" K Nišija). Nagoneći svoje telo da fizički vibrira, mi budimo i oživljavamo i vibracije isceljujuće energije. Podvrgavajući kapilare vibracijama, mi im vraćamo životnu snagu, tj. istinsku prirodu koju su oni potrošili zbog nepravilnog načina života, zbog otuđenosti od prirode. Mi im vraćamo prirodu vibrirajuće energije koja daruje život i zdravlje, uništavamo zastoj i nagonimo kapilare da normalno rade, dobro se snabdevaju krvlju, kiseonikom, što znači, i životnom energijom sva tkiva, sve organe, potpuno, do svake ćelije našeg organizma. Ukoliko budete praktikovali ovu vežbu u stanju zla, besa ili utučenosti, ili u još nekom negativnom stanju - znači li to da ćete 84
živeti samo negativne vibracije u svom organizmu? Ne, to nije tako. Na početku će vam zaista biti teško da se oslobodite negativnih vibracija, ali što više budete uronjavali u vežbu, otvorićete se za Isceljujuće Sile i one će početi da se ulivaju u vas, kidajući i izbacujući iz tela negativne vibracije. Na taj način, vežba za kapilare ne samo da samo nagoni kapilare da vibriraju, već pomaže i da se oslobode od negativne energije i da prokrči put stvaralačkim energijama. Vi ćete osetiti da vam vežba ne daje samo fizičku snagu, već nosi i blago raspoloženje duha. Ali, vratimo se zvuku. Zvuk je takođe vibracija. Vibracionu prirodu nema samo ljudski glas, već svaki zvuk. Zapazite: svaki zvuk se rada kao posledica nekih pokreta. Muzika se stvara vibracijom struna. Glas se stvara vibracijom glasovnih organa. Zar se i zvuk gvozda po staklu, ili škripa kočnica stvara istom vibracijom? Da, iz vibracija, ali sasvim drugih - grubih, rušilačkih, disharmoničnih. Vi sami možete da upoređujete i čujete kakva je ogromna razlika između vibracije muzike i vibracija udaranja gvozda, koje je teško nazvati vibracijama koliko su moćni ti zvuči. Tako može da zvuči samo negativna, rušilačka energija. Zar može nešto da se uništi pojom slavuja ili zvukom harfe? Ne, ti zvuči samo stvaraju -kreiraju svet, čine radost i mir oko sebe. Zvuk škripe gvozda i zvuk nečega što se lomi, treska, škripi, pada uvek govori o rušenju. Slušajući takve zvuke, mi često trčimo da vidimo da li se nešto dogodilo, da li je nešto palo, razbilo se, neko se povredio? Na taj način se manifestuje ono što osećamo: neharmoničan zvuk je uvek povezan sa rušenjem. Mi proizvodimo vibracije jedne ili druge vrste, u zavisnosti od stanja u kome se nalazimo. Ukoliko smo u blagom stanju - proizvodimo stvaralačke vibracije. Ukoliko se nalazimo u negativnom stanju - naravno - loše vibracije. Zvuk je direktno produženje energetske vibracije koja deluje na čula. Ukoliko telo proizvodi negativne vibracije - tada negativ-
85
ne vibracije nosi i glas takvog čoveka. Ukoliko telo proizvodi stvaralačke vibracije - onda stvaralačkim vibracijama zrači i glas. Zašto se to dešava? Zato što se vibracije tela neprekidno predaju kroz disanje - jer, disanje je tesno vezano sa radom telesnih organa i mišića. Kroz disanje se prenose suptilne, skrivene vibracije tela - i njemu postaju svojstvene skrivene vibracije. Glas se stvara kada mi, pomoću disanja, nagonimo na vibriranje glasne žice - dve mišićne pločice smeštene u grkljanu koje pod uticajem vazdušne struje vibriraju, spajaju se i odvajaju što stvara zvuk. Pomoću glasnih žica, skrivene vibracije disanja postaju čujne vibracije glasa. Eto zbog čega, u zavisnosti od karaktera energije koju zrači telo, i zvuk može da bude stvaralački i rušilački. Zbog toga može da nosi kako zdravlje, tako i bolest. U prirodi nema, niti može biti rušilačkih zvukova koji nose bolest. Šum mora, žubor potoka, duvanje vetra, poj ptica - sve su to stepeni stvaralačkih, isceljujućih zvukova. Zvuk groma za vre-me oluje neka vas ne plaši - on ima ogromnu pročišcujuću snagu. Međutim, zvuči velikog grada su pogubni - oni nose bolest i rušenje. Eto zbog čega je potrebno pri svakoj mogućnosti odlaziti dalje od grada - odmarati se od njegovih užasnih zvukova, isceljivati se stvaralačkim zvucima prirode. Čovek je stvoren kao deo prirode, čovek i ostaje deo prirode, iako se otuđio i ocepio od prirode. Rušilački zvuči ljudskog glasa nastaju samo usled tog otuđenja od prirode. Odavno su ljudi otkrivali sredstva, sisteme i metode koji omogućavaju da se vratimo prirodi, da steknemo jedinstvo i harmoniju sa njom. Tako su ljudi otkrili posebnu vrstu zvukova - koji su po svojim vibracijama potpuno identični sa vibracijama prirodne, životne energije, sa iscelju-jućom energijom, "ki" ili "pranom". Jednostavno, izgovarajući te zvuke, mi možemo da vratimo stvaralačke vibracije, da se očistimo od negativnih energija i zaštitimo sebe od njihovog spoljašnjeg prodiranja. Šta predstavljaju ti zvuči? U hinduizmu i budizmu su to - mantre, a hrišćanstvu molitve.
Isceljujuća sila mantri i molitvi Danas se svet podelio po pripadnosti raznim religijama, a nekada, u dubokoj prošlosti, nije bilo podela na religije - svi ljudi su bili jedna religija, verujući u jednog Boga. To je bilo predivno vreme kada su ljudi živeli u harmoniji sa prirodom i direktno se obraćali Tvorcu. Upravo se tada pojavilo to što mi sada zovemo manirama i molitvama - posebna kombinacija zvukova za direktnu komunikaciju sa Svevišnjim i sa prirodom. I mantre i molitve nisu samo reci. To je zvučni potok koji predstavlja harmoničnu vibraciju Svemira, njegovu životnu silu, a s druge strane odgovaraju prirodnim vibracijama ljudskog organizma. Zato mantre i molitve sjedinjuju čoveka i Tvorca, čoveka i Prirodu, čoveka i Svemir, čoveka i ceo svet. Ali, nije tako važno kojoj religiji pripadate. Mantre i molitve su u suštini jezik jedinog Boga, Tvorca. Mantre nisu uvek razumljive običnom čoveku. Njih je teško prevesti na bilo koji savremeni jezik zato što su se stvarale na drevnom jeziku - sanskritu, čija vibracija najbolje odgovara vibraciji ljudskog tela. Taj jezik poseduje posebnu unutrašnju muziku - predivnu i isceljujuću. Zato su mantre tako isceljujuće. One imaju sposobnost da veoma snažno i moćno utiču na naš organizam. Neprekidno ponavljanje mantri smiruje nemiran um, otklanja negativnu energiju i puni ceo organizam isceljujućom silom. Najpoznatija i najjača mantra zvuči veoma jednostavno - "Om". Probajte za početak da se usredsredite na svoje disanje, počnite da dišete "idealnim" disanjem, a zatim, odbacivši koncentraciju na disanje, počnite svaki put kada izdišete, da izgovorite reč "Om". Na početku probajte da ovu reč izgovarate u mislima, ne pokrećući usne. Potrudite se da ne ulažete naročit napor - neka sama mantra zvuči u vašoj duši pri svakom izdahu. Na početku će 87
vas uznemiravati okolne misli, ali će one potom proći, i vi ćete osetiti kako mantra zvuči u vama, kako vaše telo proniče u njene vibracije, kako se smirujete, prelazite u svetio, harmonično, veoma prijatno stanje. Telo se potpuno opušta. Vi možete osetiti beskrajni mir u samom sebi, jedinstvo sa svetom, prirodom. Kada to osetite, počnite pri izdahu da izgovarate mantru naglas - prvo šapatom, tihim glasom, zatim sve jače i jače, i sami ćete se iznenaditi jasnom i čistom zvuku svog glasa. Svakom čoveku je prirodno dat predivan glas - i on bi bio lep ako ga čovek ne bi unakazivao svojim negativnim vibracijama. Svest i telo čoveka koji redovno čita mantre i molitve se pročišćava i prosvetljuje. lb što dolazi do isceljenja - potvrdilo se više puta u praksi. U mnogim zemljama predstavnici raznih religija svedoče: ukoliko se za bolesnika mole njegovi bliski ili se on sam moli za isceljenje - isceljenje nastupa sa većom verovat-noćom nego da se ne moli. Ne žalite vreme utrošeno na ponavljanje mantri i molitvi. Kombinujte ih sa disajnim vežbama. Osetićete da izgovaranje mantre i molitve takođe blagotvorno utiču na disanje. Pomoću mantri možete smiriti svoje disanje, ukoliko je ono jako brzo, ili isprekidano, nespokojno i u grču. Mantra je takođe način da se uspostavi pravilno kretanje "ki" u organizmu. Pravilno pokretanje "ki" vodi pravilnom disanju - isto kao i obratno: pravilno disanje vodi do pravilnog kretanja "ki". Kada ste nemirni, podvrgnuti negativnim energijama, pomoćiće vam moćna udvostručena isceljujuća snaga mantri i pravilnog disanja. Kombinujući jedno s drugim, dobićete nezamislive rezultate. Svakog dana ponavljajte mantru ili molitvu - šta vam se više dopada. Trudite se da zvuči budu lagano pevljivi i ritmički. Svakodnevno povećavajte vreme mantranja. Na početku probajte da sve to radite bez prekida nekoliko minuta, zatim provedite vreme čitanja mantri do 15 minuta. Postepeno ćete početi da osećate da vas mantranje toliko obuzima, da nećete primećivati vreme koje
prolazi. Može se dogoditi da provedete vreme mantajući sat i po do dva, i to je odlično! Osećaćete se obnovljeno i prosvetljeno. Osetićete kako se menja zvuk vašeg glasa i sa njim sva energija u vašem telu. Izmeniće se karakter vibracije vašeg tela, što znači da će vaše stanje iz negativnog, preći u stvaralačko.
Kako da glas postane vaš iscelitelj Rekli smo da stanje organizma može biti razarajuće ili stvaralačko. To stanje se prenosi na disanje, a sa njega - na glas. Ali, postoji i obratna zavisnost: dovodeći u stvaralačko, harmonično stanje svoje disanje i glas, možemo disanjem i glasom da utičemo na organizam i da ga dovedemo u neophodno stanje. Na tom efektu su zasnovane isceliteljske mogućnosti glasa. Ljudi koji pravilno dišu obično imaju neverovatno čiste, jake i istovremeno meke, prijatne i melodične glasove. Pravilno disanje menja vibracije celog organizma, čineći ga stvaralačkim. Te stvaralačke vibracije se prenose na glas, glasne žice vibriraju harmonično i prirodno, u skladu sa prirodnim vibracijama životne energije. Takav glas i sam postaje isceljujući - on postaje instrument isceljenja. Disajnim vežbama mi već dajemo svom glasu isceljujuće vibracije i pretvaramo glas u svog iscelitelja. Ali, da pomognemo svom glasu da stekne isceljujuću snagu možemo i pomoću sledećih specijalnih glasovnih vežbi.
Vežba "Divlja mačka" Početni položaj: šesti u udoban položaj. Dišite "idealnim" disanjem. Napravite lagan i miran "idealni" udah kroz nos. Zadržite disanje nekoliko sekundi.
89
Sada široko otvorite usta i energično izdahnite otvorenim ustima. Pri tome treba da se pojavi šuštajući zvuk, sličan onome koga ispušta divlja mačka kada je ugledala neprijatelja ili neku drugu opasnost. Ali, u tom zvuku ne treba da bude agresije, već samo skrivena snaga i moć. Ponovite vežbu nekoliko puta. Ova vežba omogućava da se otkrije snaga glasovnog disanja i trenira glasovni aparat.
Vežba "Svirala" Početni položaj: šesti ili stajati u udobnom položaju. Možete gledati svoj odraz u ogledalu. Dišite "idealnim" disanjem. Napravite, potpun, dug, spokojni udah kroz nos. Zadržite nekoliko sekundi disanje. Oblikujte usne tako kao da želite da zviždite i izdahnite. Nije toliko važno da li ćete uspeti da zviždite ili ne - važan je sam način disanja. Ponovite nekoliko puta. Ukoliko posmatrate svoj lik u ogledalu, zapazite kako se izmenio izraz vašeg lica ispunjavanjem ove vežbe - on se sigurno smekšao, i unutrašnje stanje pri tome će se takođe izmeniti nabolje. Ukoliko ne gledate u ogledalo, zapazite promene unutrašnjeg stanja - primetićete daje ono počelo da liči na stanje dobroćudnog, svetlog, otvorenog, životno radosnog čoveka. Nemojte sumnjati: upravo je takvo stanje oslikano na vašem licu. Vama je zaista postalo lakše, svetlije na duši. Napravivši nekoliko takvih udaha i izdaha, probajte da prilikom izdisanja, ne menjajući oblik usta, zapevate neku notu ili da jednostavno propevate bilo koji ton. Nije strašno ukoliko niste muzički nadareni, uradite onako kako umete, ne zamišljajući se
90
nad tim da li ste odabrali pravilnu notu ili ne. Tu ne može biti nepravilnosti - kako god da otpevate, sve će biti pravilno. Tim pre što nije potrebno pevati melodiju, dovoljan je jedan zvuk, npr. "u— u-u", bilo koje note i ma kog tonaliteta. Posle nekoliko vežbi zapazićete da su se u vašem glasu pojavili čisti i jaki tonovi. Da bi obe vežbe bile uspešne, treba ih praktikovati svakodnevno.
Spašavanje od negativne energije pomoću zvuka Da li ste se upitali, zašto kada se ljutimo ili kada nam je nešto strašno, želimo da vičemo? Krik tako iz grudi izbija spolja. Ne, to ne dolazi tako jednostavno i ne zbog nekog divljeg instinkta. Ukoliko vrištimo kada smo besni, znači da naš organizam hoće da se oslobodi negativnih energija koje su ovladale njime. Isceljujuća sila pokušava da radi, pokušava da izbavi organizam od negativne energije, organizam sam pokušava da se očisti od nje i prolama se krik. Krik, negativna energija, može da se izlije spolja, i tada se organizam izbavlja od nje. Drugo je pitanje to što nije svaki krik isceljujući - govorićemo i o tome podrobno. Ali, svejedno, krik iz zlobe ili straha znači isto kao i visoka temperatura kod bolesti. Ona svedoči o tome da se organizam bori sa bolešću, da je uključio zaštitne snage. Visoka temperatura sama po sebi nije bezazlena. Ali je još gore ako organizam čak i ne pokušava da se izbori, ne uključuje svoje zaštitne snage već tiho gasne, topi se iznutra bez spoljašnjih znakova bolesti kao stoje temperatura. Isto je i sa krikom: krik nije uvek bezazlen, ali još je gore, ako hoćete da vičete, unutra sve vrišti od gneva ili straha, ali vi ne ispuštate taj krik, ne dajete mu da izađe napolje - zato što su vas tako vaspitali, govorili da ne treba jako vikati, ili zato što vas 91
sprečavaju pravila ponašanja, ili zato što situacija nikako ne odgovara vikanju. Tada postupate isto kao čovek koji čak pri najmanjem povišenju temperature uzima tabletu i spušta temperaturu, misleći da se na takav način izlečio. U suštini, on ne dozvoljava organizmu da se izbori sa bolešću, ne daje isceljujućoj sili da radi. Rezultat je - temperatura odlazi, ali bolest - ne odlazi, bolest neg-de zastaje, dok vremenom ne pređe na druge organe. Šta se dešava sa ljudima koji tako glasno, tako povišeno, tako neprijatno viču kada su besni - oni su, čini se, u pravu? Da li treba da sledimo njihov primer? Da, pitanje je na mestu. I zahteva podroban odgovor. Treba da budete pažljivi jer je to zaista ozbiljno i važno. Već smo rekli da vrisak nije uvek bezazlen. Krik nam je prirodno dat kao sredstvo isceljenja, kao zaštitna sila organizma. Ali, ljudi taj dar ne koriste uvek onako kako bi trebalo. Zato i ispada da postoji dobar krik, i sasvim suprotno. Sve zavisi od toga umemo li da koristimo taj dar pravilno, možemo li da učinimo krik sredstvom isceljenja ili je on sredstvo uništenja. Većina ljudi instinktivno želi da se oslobodi od gneva, ali oni nisu navikli da se suzdržavaju - ljudi koji su navikli da viču - prave veliku grešku. Greška se sastoji pre svega u tome što oni jednostavno ne galame - već galame na druge ljude! Shvatate li šta to znači? Zamislite da čovek koji je oboleo od zarazne bolesti umesto da se sam leci, počne da rasprostire zarazu oko sebe, zaražava druge ljude, misleći da će se, predavši zarazu drugome, sam od nje spasiti. Ali na takav način on neće ozdraviti. Naprotiv, bolest se rasprostire tako široko, obolelih od iste bolesti će biti tako mnogo da više niko neće moći da se isceli: čak i ako se on sam izleći neko će ga sigurno zaraziti ponovo, jer su svi ljudi uokolo bolesni. Isto se dešava sa čovekom koji u gnevu viče na druge. Misleći da se oslobađa negativnpgjisebi, on u suštiruj>redaje tu rušilačku energiju drugim ljudima. Na kraju, uokolo će biti tako mnogo~ 92
rušilačke energije, da će se ona obavezno vratiti onome ko ju je i stvorio vičući na druge. . Galamiti na druge ne znači osloboditi se zla i gneva, Vikati i već znaci uvećati količinu zla i gneva u svetu. ^ / Ali čak ako vičete u samoći, ne pomišljajte daje vas knkffesto dobro' I u tom slučaju vaš krik može da bude rušilacki a ne pročišćujući. Mnogi ljudi ne umeju da se oslobađaju gneva ili straha ukoliko nemaju slušaoce i gledaoce. Čak i ako vicu kad su sami vikanjem se često, umesto da dođe do oslobođenja, do uba civanja negativne energije, ona usmerava unutar samog coveka, na njegov organizam, unutrašnje organe koji će se zbog t oga uništavati i razboleti. „ Slično se dešava i kada želimo da vičemo, a ne možemo. Zadržavajući krik u sebi, ne dozvoljavamo rušilačkoj energiji da izađe i usmeravamo je u sebe, ka unutrašnjim organima koji zbog toga počinju da se razaraju. , . , . , A Izlaz je u sledećem: odustati od obiČnQ&.knkaJLdatiJ)redriost isceliujućem kriku. Običan krik, kako vidimo, najčešće nanosi štetu Običankrik ne dovodi do olakšanja, nego uništava druge L
ljude i samog coveka koji viče. Nepravilan krik samo pojačava dejstvo rušilačkih sila u organizmu. Samo isceljujućikrik izbavlja od gneva i destrukcije. . Da bi naučili pravilno da vičemo, potrebno je da krik ne bude rušilački, već isceljujući, potrebno je pre svega naučitikombinovati ga sa "idealnim" disanjem. Nepravilno, disharmomcno disanje čini i krik disharmoničnim, destruktivnim- Jedino pravilno disanje garantuje da će i krik biti pravilan, isceljujući.
93
Vežba "Krik" Nađite usamljeno mesto, gde vas niko neće čuti. Najbolje je da odete negde u šumu ili na obalu mora, posebno ukoliko je bura koja će pomoći da se vaš krik oslobodi, a istovremeno ga učiniti nečujnim za druge. Ukoliko nemate takvu mogućnost, možete da vežbu sprovedete u nekom prostoru ili kupatilu, gde će vam pomoći šum tekuće vode. Početni položaj: zauzeti bilo koji udoban položaj. Počnite da dišete "idealnim" disanjem. Trudite se da disanje bude što tiše i laganije. Počnite da brojite vreme udaha i izdana: jedan, dva, tri - tako da jedno odbrojavanje traje jednu sekundu. Pređite na sledeći ritam disanja: udah - tri brojanja (3 sek.), izdah - šest brojanja (6 sek.). Napravivši nekoliko takvih udaha i izdaha, počnite, kao ranije, udišući na nos, da izdišete otvorenim ustima, zadržavajući pri tome isti ritam disanja kada je izdah dva puta duži nego udah. Posle nekoliko takvih udaha i izdaha, pređite na sledeću fazu. Sada, prilikom izdisanja, koje, kao i ranije činite na usta, počnite da ispuštate zvuk "a-a-a". Neka bude prvo jedva čujan, kao šapat. Zatim malo glasnije, tako da proizvedete šuštajući zvuk. Kada vam se to učini veoma lako, počnite da prilikom izdaha proizvodite zvuk "a-a-a-a" sve glasnije - na početku jakim šapatom, uz razgovetan šuštajući zvuk, zatim glasom, zatim sve jače, jače jače! Na početku glas zvuči dosta tiho, ali postepeno postaje sve glasniji i glasniji. Pojačavajte zvuk, dok se ne pretvori u krik: "A-a-a-a-a!". Neka krik bude sve jači, sve dok ne dostigne jačinu za koju ste sposobni. Zamislite kako se zajedno sa tim krikom oslobađate od sve negativne energije, izbacujete je iz svog tela. Zajedno sa krikom sve loše, štetno otkida se iz vašeg tela, a unutar vas se pojavljuje lakoća i sloboda. Kada zvuk postane prijatan, jak, melodičan, 94
zvučan, kada počnete da crpite zadovoljstvo od toga kako zvuči vaš oslobođeni glas - tada ćete osetiti da se dogodilo isceljenje. Vaše vibracije su poprimile stvaralački karakter. Možda će na početku zvuk biti slab i okovan. Ali, to će proći treningom. Možda zvuk neće biti prijatan, melodičan, već suviše oštar. Ne plašite se toga Tako izlaze negativne vibracije, a one nisu melodične. Trenirajte sve dok ne postignete snažan, slobodan, zvučan i potpun krik. Ova vežba veoma pomaže kada vas preplave gnev ili strah. Čak i ako u tom trenutku niste uspeli da se izolujete da bi upražnjavali isceljujući krik koji će vas odmah osloboditi negativne energije -to nije katastrofa, pod uslovom da ćete je se osloboditi pri prvoj prilici kada budete sami. Biće vam potrebno da se setite situacije kada ste bili veoma besni ili u strahu, potrebno je da oživite ta osećanja, da ih ponovo preživite, kako im ne bi dozvolili da odu duboko unutra i da unište unutrašnje organe i počnu svoj rušilački posao. Setivši se svega, počnite da radite vežbu "krik" i završite je kada osetite da je glas postao harmoničan, a u vašem telu zavladala kreativna energija.
"NASTIMAJTE" SVOJE UNUTRAŠNJE ORGANE Rekli smo da zvuk može da uništava, a može i da isceljuje. Isceljujuće dejstvo zvuka je takvo: ono stvara stvaralačku vibraciju koja iz organizma istiskuje negativnu energiju i ispunjava organizam stvaralačkom energijom. Ali, ako zvuk usmerava na stvaralačku energiju ceo organizam, zar on ne može da bude iscelitelj i pojedinačnog organa, zar ne može da izleći i bolest? Može! Prosvećeni ljudi odavno znaju za to. 95
Shvatanja da zvuk leci razne organe postoji u istočnoj filozofiji i medicini veoma davno. Vi ćete se možda iznenaditi ukoliko kažemo da svaki ljudski organ u organizmu zvuči drugačije. Iznenađujuće je, ali zaista tako, iako vi možete reći da ne čujete nikakve zvuke ni jetre, ni slezine. Ali, mi možemo da čujemo zvuk svog srca, ponekad i razduvanih mehova u plućima i još neke specifične zvuke u želucu i crevima. Ali reč nije o zvucima koje možemo da čujemo ušima Mi govorimo o drugoj vrsti zvukova - zvucima koji se ne mogu čuti uhom, koji predstavljaju vibracije jednih ili drugih organa. Svaki organ ljudskog tela poseduje svoj tip energije, svoj tip zračenja, a svaki od njih - svoju specifičnu vibraciju, lb su kao strune muzičkog inrrumenta, svaka od njih ima svoj glas. Ljudski organizam je takođe svojevrsni muzički instrument na kome svaki organ, kao struna, ima svoj glas, peva svoju sopstvenu notu. Kada su organi zdravi, oni "pevaju" čisto, njihove vibracije su svetle i harmonične. Ubacivanje negativne energije tera "strune" - organe da zaćute, ili da uništavaju frekvenciju, pa umesto čistog, lepog zvuka dobijamo škrgutanje i zveckanje. Sam čovek pri tome počinje da liči na raštimovani muzički intrument koji može do neprepoznatljivosti da unakazi čak i najlepšu melodiju. Takav čovek uništava predivnu melodiju života koja je u svakome prirodno urođena Koliko je oko nas takvih raštimovanih "muzičkih intrumenata"! Otkinute strune, slomljena školjka, divljački pokidane klavijature - to je danas karakteristično za mnoge ljude. Nije iznenađujuće što se na takvom "instrumentu" ne mogu odsvirati melodije zdravlja Priroda je stvorila svakog od nas kao unikatnu, neprocenjivu, predivnu violinu čija je namena da svira samo najlepšu, najplemenitiju, najčudesniju muziku. I niko, osim samog čoveka, nije kriv što "violina" godinama postaje beskorisni otpad, gomila ruševina. Vreme je da se dovede u red, restaurira, potčini i naštimajte taj harmoničan i vredan dar prirode - naš organizam. Vi sami možete da budete njegov najbolji majstor, najbolji štimer. 96
Prve korake smo već napravili - naštimovali smo disanje i glas. Sada ćemo preći na suptilniji, "juvelirski" posao - štimovanje posebnih "struna" - organa. Već smo rekli da svaki organ ima svoj zvuk, svoju notu. Znači, svaki organ mora da ima svoj kamerton po kome se može našti-movati na neophodno zvučanje. Taj kamerton postoji, dostupan je apsolutno svakome. Odavno je poznato kakvi su isceljujući zvuči naših organa. Stari naučnici nam pružaju neprocenjivu pomoć, mnogi vekovi su na usluzi velikom broju pokoljenja koja žele da otkriju istinu. Približimo se toj mudrosti. Važan uslov: čak i ako nemate zdravstvenih problema sa navedenim organima, svejedno je potrebno ovladati svim vežbama u navedenom redosledu. Isceljujući zvuči izjednačuju energiju svakog organa, štimuju ga na stvaralačko sazvučje, a zato što je u organizmu sve uzajamno povezano (on je jedinstveni sistem, a ne samo mehanički sklop organa), stanje svakog organa utiče na stanje celog organizma. Zato je potrebno pomoću zvuka harmo-nizovati sve organe. U suprotnom, ukoliko dovedete u red samo jedne organe, a na druge zaboravite, nevolja će sa jednih organa preći na druge. Ukoliko uopšte niste bolesni, ove vežbe imaju ogromnu vrednost za preventivu bolesti.
Vežba "Isceljujući zvuk pluća" Početni položaj: šesti na kraj stolice, leđa držati pravo, ruke staviti na kolena, dlanovima okrenutim na gore, zatvoriti oči. Dišite "donjim" disanjem. Usredsredite se na oblast pluća, osluškujte osećaje u toj oblasti, gde se rasprostiru u vašem telu. Nastavljajući sa "donjim" disanjem, stisnite zube, ne suviše jako, ali tako da mogu mekano da dotiču jedni druge, a usta lagano otvorite.
97
Držeći jezik iza zuba, prilikom izdaha lagano ispuštajte zvuk "s-s—s-s-s-s-s-s". lb je isceljujući zvuk pluća, on liči na šištanje zmije. Usmerite vaš izdah zajedno sa tim zvukom u oblast pluća. Osetite kako taj zvuk potpuno ispunjava vaša pluća. Uporedo sa zvukom, pluća se ispunjavaju energijom. Ta energija izgoni iz pluća sve negativno, neprijatno. Sada u plućima više nema nikakvih neprijatnih osećanja. Ponovite zvuk pluća 3 puta - za preventivu je dovoljno upravo toliko svakog dana praktikovati zvuk. Ukoliko su vam pluća obolela, ili ste prehlađeni, oboleli su vam disajni putevi, grkljanska šupljina ili uši - ponovite vežbu 6, 9,12, 18 ili 24 puta u zavisnosti od težine vašeg stanja. Zaustavite se na broju koji će vidno pozitivno uticati na vaše stanje.
Vezba "Isceljujući zvuk bubrega" Početni položaj: isti kao u prethodnoj vežbi. Dišite "donjim" ili "idealnim" disanjem. Koncentrišite se na oblast bubrega, misaono joj pošaljite želju dobrog zdravlja. Probajte da ulovite osećaje koji se dešavaju u oblasti bubrega i zapazite da li su oni prijatni ili ne. Napravite nekoliko "idealnih" udaha i izdaha. Sada, napravivši pun udah, zadržite disanje, otvorite oči. Spojte noge tako da se kolena i članci nogu međusobno dodiruju, savijte se napred i obuhvatite kolena isprepletanim prstima ruku, a pri tom se trudite da držite podignutu glavu, kako bi pogled bio usmeren gore. Osetite kako su se leđa zategla. Zaokružite usne tako kao da hoćete da ugasite svecu, i sa laganim izdanom, zaokrugljenim usnama proizvodite zvuk "ć-j-u-u-u-u-u". To je isceljujući zvuk bubrega. Osetite kako on ispunjava
98
oblast bubrega, kako se energija premešta u bubrege, kako ih ispunjava iznutra i isteruje iz njih sva neprijatna osećanja. Vratite se u prvobitni položaj. Ponovite zvuk 3 puta. Ukoliko osećate umor, bol u oblasti bubrega, u struku, ponovite još nekoliko puta.
Vežba "Isceljujući zvuk jetre" Početni položaj: kao u prethodnoj vežbi. Dišite "idealnim" ili "donjim" disanjem. Misaono se usred-sredite na oblast jetre, koncentrišući se na nju dok sa njom ne uspostavite kontakt. Misaono pošaljite jetri komandu da radi dobro, ali to ne činite na grub, već na nežan, dobroćudan način Načinite pun udah, zaustavite disanje. Otvorite oči, a ruke raširite u stranu sa dlanovima nagore. Sada podignite ruke iznad glave i pratite njihovo kretanje pogledom Kada ruke budu iznad temena, isprepletite prste. Zatim, ne rasplićući prste i ne spuštajući ruke, izvrnite šake dlanovima nagore. Energično, istiskivanjem, istegnite spojene dlanove nagore, kao i ranije, prateći ih pogledom. Razdvojte dlanove i stavite ruke na stranu, lagano se pomente na levu stranu da bi izazvali nežno rastezanje jetre, koja se nalazi sa desne strane tela. . Otvorite oči, malo otvorite usta, savijenim vrhom jezika dotaknite nepce i napravite lagan izdah na usta, veoma tiho proizvodeći zvuk "Š-Š-Š-Š-Š-Š-Š-Š". To je isceljujući zvuk
jetre. Osetite kako zvuk ispunjava jetru, zajedno sa zvukom tamo slobodno teče energija koja je čisti. Kada je sav vazduh iz pluća izdahnut, ponovo stavite ruke na kolena dlanovima nagore. Ponovite vežbu 3 puta. 99
Ranije su ljudi smatrali da su posebno za jetru štetni zloba i bes - kada se mnogo ljutite, besnite, negativne energije obuhvataju jetru, lišavaju je elastičnosti. Zato razmislite koliko je neophodno da se oslobodite negativne energije gneva. U tom slučaju isce-Ijujući zvuk jetre treba da praktikujete više od 3 puta. Za preventivu bolesti jetre i za smirenje gneva, radite vežbu 1-3 puta.
Vezba "Isceljujući zvuk srca" Početni položaj: kao u prethodnoj vežbi. Sedite na kraj stolice, kičma je prava, oči zatvorene, ruke na kolenima dlanovima okrenutim nagore. Dišite "idealnim" disanjem. Usmerite pažnju na ritam srca, obratite se srcu sa unutrašnjim osmehom i željom za zdravlje. Zapamtite - srcu možete da se obraćate samo nežno i umilno -najmanja grubost će ga raniti. Zato, što je moguće nežnije zatražite od srca da radi dobro i zahvalite mu se za to što vam verno služi. Napravite pun udah, zadržite disanje, otvorite oči i zauzmite isti položaj kao i za isceljujući zvuk jetre: ruke u stranu sa dlanovima nasgore. Podignite ruke iznad glave prateći ih pogledom, isprepletite prste i izvrnite šake dlanovima nagore. Energičnim pokretom ispravite ruke ka plafonu, razdvojte ih u stranu i lagano se nagnite na desno da bi nežno rastegli mišiće grudnog koša sa leve strane, gde se nalazi srce, i da mu na takav način oslobodite prostor. Otvorite usta i prilikom izdaha ispustite zvuk "h—h—h-a-a-a-a-a-a-u-u-u". Osetite kako zvuk ispunjava oblast srca, kako energija koja dolazi sa zvukom čisti i isceljuje srce. Vratite ruke na kolena. Uradite vežbu još 3 puta.
100
Ukoliko imate problema sa srcem i ako često bolujete od angine i drugih upala grla, ponovite vežbu još nekoliko puta.
Vežba "Isceljujući zvuk slezine" Ovaj zvuk dejstvuje isceljujuće ne samo na slezinu, već i na želudac i na pankreas. Početni položaj: Kao u prethodnoj vežbi. Dišite "idealnim" disanjem. Misaono se obratite oblasti želuca i slezine, prilikom izdaha u tu oblast pošaljite zamišljeni energetski potok i želju za zdravljem. Napravite pun udah, zadržite disanje, otvorite oči. Podignite pogled nagore i srednjim prstima obe ruke lagano pritisnite oblast želuca - levo ispod grudnog koša, istovremeno udisanjem na usta proizvodite zvuk "h-h-h-u-u-u-uu-u-u" tako da on ide neposredno iz grla i liči istovremeno na zvučan izdah i krik sove. Osetite kako taj zvuk ispunjava želudac i slezinu, premešta tamo energiju koja ispunjava i čisti želudac i slezinu. Vratite ruke na kolena. Ponovite vežbu 3 puta, a ukoliko patite od želudačnih bolova i poremećaja sa varenjem, tada više puta.
Vežba "Izjednačenje toka energije po ćelom telu" Davno su ovaj zvuk nazivali "tri grejača". "Tri grejača" su važan sistem ljudskog organizma. U njega spadaju pluća - osnovni dostavljač kiseonika, jetra - proizvodnja energije i stvaranje krvi, i bubrezi - urođeni nivo energije organizma. "Tri "grejača" su zaduženi za održavanje ravnomerne telesne temperature i za normalno, plansko kretanje energije po organizmu.
Isceljujući zvuk "tri grejača" omogućava da se uravnoteži i harmonizuje 101
energetski tok, što pozitivno deluje na ceo organizam - otklanja nervnu napetost, dovodi do smirenja i spokoja. Početni položaj: šesti na stolicu, osloniti se na naslon, odupirao" se leđima o njega. Dišite "idealnim" disanjem. Podignite ruke ispred sebe sa dlanovima nadole, sa palčevima prema vama, a vrhovi prstiju leve i desne ruke se dodiruju jagodicama. Dlanove u takvom položaju držite u nivou čela. Počnite lagano da spuštate ruke sa dlanovima nadole ka kolenima, kako bi potiskivali energiju od glave ka dnu stomaka, a istovremeno sa "idealnim" izdanom veoma tiho proizvedite zvuk "h-h-h-i-i-i-i-i-i" sve dok ne postane uvučen prvo grudni koš, zatim oblast solarnog pleksusa, zatim dno stomaka. Pri praktikovanju ove vežbe vrela energija se spušta odozgo u tople i hladne oblasti, a hladna energija se podiže u tople oblasti. Na taj način se uravnotežuje temperatura tela i harmonizuje energeski tok u organizmu. Uradite vežbu 3 puta. Ukoliko ste napeti ili vas muči nesanica - ponovite još nekoliko puta. Radite ove vežbe svakodnevno, i uskoro ćete osetiti da u vašem telu nije ostalo mesta za negativne energije, a kao rezultat -ni Ta bolesti. Opšte stanje će postati uravnoteženo i spokojno, neće vas napuštati unutrašnji osmeh i tiha radost. Sve vežbe je bolje raditi uveče, pre spavanja, kao i kada vas nešto brine ili uznemirava.
102
PRIRODOM DO ZDRAVIJA Edicija prirodne medicine L e te n je M e d o m
P R IR O D N O L E Č E N J E M U D R E - d r e v n e A LO JO M m e to d e z a is c e lje n je
L IM U N Z AZ D R A V L J E l L E P O T U
LEČ ENJES O K O V IM A O D V O Ć A
P IV O Z A Z D R A V Ž IV O T
LEČ EN JEB E L IM L U K O M
L E Č E N J E Z A Č IN IM A
UČENJE VODOM , SNEGOM , RO SOM , LEDOM , PAROM
P R IR O D NIS OC EU EN JE: Orah, Badem, Lešnik, Kesten, Kikiriki, Pistaći L E Č E N JE A R O M A T IČ N IM B IL J E M
P R IR O D N O IS C E U E N J E ŠARGAREPOM
S O JA : P R IR O D N O L E Č E N J E
A RU N A Plasman knjiga: 064/15-77-045; 064/195-18-56 P ro d a jn o m e s to u B e o g"ra D ud gu . ž iv o t" u l., N e v e s in js k a 1 7 (k o d K a le n ićZpaija P cTeT) p o ru d ž b in e : s p e c ija ln i p o p u s ti
