1000_Saveta

DOM I PORODICA

H I Lj A D U S A V E T A ZA SVAKO DOMAĆINSTVO Izdava č: DOM I PORODICA, ŽIVKA VIDOJKOVI V IDOJKOVIĆ Stručni saradnici: VLATKOVI Ć MARIJA, GAJIĆ STANA, MIŠIĆ PERSIDA Tehni čki urednik: PANI Ć MILIVOJE Korektor: PERIŠIĆ BOGOLjUB Lektor: PAVLOVIĆ SAŠA

PREDGOVOR U okviru hiljadu i više saveta, u ovoj knjizi, posebna pažnja pažnja je posve ćena savetima za le čenje priručnim sredstvima i hitnoj pomo ći. Da bi ovaj odeljak bio što kvalitetniji ovde je štampan izbor čuvenih Pelagi ćevih saveta za le čenje pomoću lekovitih biljaka, namirnica i drugih priru čnih sredstava. Koliko je tačno da su biljke i namirnice lekovite može se ustanoviti laboratorijskim preispitivanjem njihovog sastava. Na tome je radio i Vasa Pelagi ć. Njegovi saveti za le čenje priručnim sredstvima kao i drugi saveti iz raznih oblasti života i rada, posebno rada poljoprivrednika, su i više nego prihvaćeni od naroda. Činjenica la i danas posle 70 godina od njegove smrti postoji nesmanjeno interesovanje za njegovo delo, govori o liku toga čoveka koji iako je više od polovine svoga života proveo po zatvorima, bio dosledan u svojim stavovima, sloboda u izražavanju, a zbog svojih naprednih misli bio čak i vizionar današnjeg socijalizma. Njegove reči „Svaka je biljka lekovita, treba samo znati zašto je koja dobra". imaju Svoj smisao, jer se uglavnom zasnivaju na tome da svaka doma ćica treba da nau či i da zna bar onoliko koliko je je potrebno da u odre ñenom momentu upotrebi biljku ili nemirnicu kao lek. Naravno da U njegovom rukopisu ima i nedore čenih stvari uglavnom što nauka u njegovo vreme nije bila na današnjem stepenu razvitka. Promenjeni uslovi doneli su i svoje obi čaje. Naime danas ljudi imaju veliko poverenje u medicinske stru čnjake, što je i dobro i pohvalno. Ostali saveti za intimni život, ure ñenje stana, negu cve ća i drugo, a naro čito kuvarski recepti za jela brze i obi čne pripreme, zatim opis namirnica dati su u ovoj knjizi prema današnjem nivou nauke. Priložene su tabele sastava namirnica, a prilikom sastavljanja recepata za jelo, uzete su u obzir koli čine hranljivih materija, zatim se vodilo ra čuna o kalori čnoj i vitaminskoj vrednosti. Praktične pouke mogu biti korisne, jer čitajući ih svaka doma ćica može ste ći korisne veštine za rad u kuhinji i stanu.

Хиљаду савета

Страна 1.

LEKOVITOST BILjAKA I NAMIRNICA SVAKA TRAVKA JE LEKOVITA LjUDI NEZNAJU NjIHOVU VREDNOST TO JEST ZAŠTO JE KOJA DOBRA. BILjKE SU I HRANA I LEK. UPOZNAJMO IH SVUDA I UVEK - Pelagi ć TREBA BILjKE ŠTO VIŠE UPOZNATI I PREMA NjIHOVIM VREDNOSTIMA KORISTITI IH U ZDRAVSTVENU ILI PRIVREDNU SVRHU, I SIGURNO ĆEMO OD TOGA IMATI VELIKE KORISTI. RACIONALNA medicinska škola po činje sve više umnožavati znanje i nauku o lekovitoj sili prirode i prirodnih lekova. A takvih lekova možemo imati i uživati u našoj bašti, njivi, šumi, livadi pa i u samoj kući. Ima već na stotine nau čnika i prakti čnih lekara, koji su ispitali i dokazali, da se može popraviti zdravlje i izle čiti mnoge bolesti sa pravilnim pi ćem mleka, kiselice, kuvanih šljiva, pe čenih jabuka, zatim sa pravilnim udisanjem i izdisanjem čistog i umerenog toplog vazduha, sa gimnastikom u vodi i na suvu, sa upotrebom raznih trava, cvetova i korenja. NARODNI UČITELj PELAGIĆ je preporučio ovakvo korisno jevtino i brzo le čenje priručnim sredstvima kao namirnicama, lekovitim lekovitim biljkama, travama, korenjem od biljaka i tako t ako dalje. Smatrali smo da ova knjiga treba da ima ove vrlo korisne savete ali sa napomenom: Le čiti se travama, biljkama i namirnicama, u ishrani truditi se da budu što raznovrsnija jela, u obi čnom životu i radu treba se truditi da čovek ne dobije nazeb, ali ukoliko se desi da se čovek razboli onda treba koristiti ova priru čna i jevtina sredstva. Meñutim treba koristiti baš kao priručna i kao brzu hitnu pomo ć, a da se ipak o svakoj bolesti što pre konsultuje medicinski stru čnjak, odnosno lekar u najbližoj zdravstvenoj ustanovi. Pelagi ćevo vreme bilo je drugo ne samo u pogledu postojanja porodica u obliku zadruga, koja je u to vreme bila u raspadanju, ve ć naročito u pogledu dostignu ća u medicini. Danas je daleko ve će poverenje u medicinske stručnjake, a sve ove trave, biljke i namirnice ina če se koriste za proizvodnju lekova, l ekova, naravno fabri čkim putem, a to garantuje higijenu i njihov kvalitet. Zato pri pravilnu dijagnozu, koju isklju čivo lekar može i dati, sigurno će bolest pre biti izle čena. Ali ako se biljke, razne trave namirnice prema uputstvima u ovom narodnom lečenju i koriste, na osnovu izloženog, onda da se od ovih trava prave lekovi, korisno ih je upotrebljavati naro čito ako je zdravstvena ustanova daleko a bolesnik se nalazi u teškoj situaciji. Mislimo na obloge, čajeve i druga priru čna sredstva.

LEKOVITE BILjKE KAMILICA Ova biljka služi kao lek od mnogih bolesti. Kamilica, kamomilja, ili titrica t itrica raste i cveta dva puta u toku godine. Sitnija, mirisava kamilica cveta ranije i ona je sitnija i cvetom i listom, kao i stablom od poznije, ne mirisave kamilice. I jedna i druga imaju krunicu cveta žutu a cvetne listi će bele, koji se pružaju oko krunice kao belo tanjir če. Za lek se bere samo vršak te trave Tvrdi se da su obe jednako lekovite. Ali se koristi kao lek obi čno sitnija, koja ranije stiže i koja je za razliku od one krupnije, mirisava. Ona se bere pri cvetanju, ili u času cvetanja i to za upotrebu brzu ili za docniju upotrebu u toku godine. Sve ovo važi i za kamilicu koja kasnije sazreva. U našim krajevima prva cveta u junu a druga u julu i kasnije. Kamilica je vrlo lekovita protiv mnogih bolesti, a naro čito za mnoge de čije i ženske bolesti. Ako odojče ne može da sisa, ili ima i ma tvrdu stolicu treba mu odmah dati kašiku čaja dnevno od kamilice. Ovaj čaj popravlja želudac i utišava bolove. Da bi smo sa čuvali decu od kostobolje i drugih bolesti, trebamo im puna dva tri meseca davati pre spavanja po malu šoljicu mlakog čaja od kamilice. On je dobar i protivu dečijeg proliva. Dobar je i za klistiranje. Prilikom bolova ušiju i prigluvosti, treba dva puta dnevno špricati u uši čaja od kamilice. Za ja čanje mozga kao i od glavobolje, dobro je istucati cvet i list li st kamilice i privijati dnevno jedanput na glavu i to duže vremena. U toku zime kamilicu treba pokvasiti vru ćom vodom i oblagati na glavu. Najpodesnije da se to čini je pre spavanja. Takvo oblaganje glave kao m pi će kamiličinog čaja dobro je i protivu besanice. Ako bolesnik ose ća da teško mokri dobro je piti ovaj čaj. Ukoliko ima neko u ustima čiriće, on treba usta ispirati ovim čajem. Protivu kašlja tako ñe je dobro piti. Ako je neko n eko kratkovid, tako ñe je dobro piti čaj od kamilice. Samo u ovom slu čaju čaj mora da bude potpuno bistar. Za bolesti o čiju (kratkovidost) bolje le či ako se polije malo preko o čiju i malo zadrži. Za ženske bolesti dobro se kupati u Хиљаду савета

Страна 2.

kamiličinom čaju, a osvedo čeno je da pomaže. Ako žene imaju poreme ćaj u menstruacionom ciklusu, trebaju svako ve če piti po jednu šolju kamilice. Posle poro ñaja takoñe je dobro da žena pije u toku dana po dve šolje ovoga čaja. To ne samo da pomaže njoj ve ć utiče i na oporavljanja materice. Ako se desi da porodilju napadnu posle poro ñajni bolovi, ti bolovi će prestati ako se dve kesice napunjene sa cvetom kamilice obare u pivu ili rakiji, pa se onako topli stave jedan na pupak a drugi na krsta. I sama trava kamilice pomaže ako se stavlja kao flaster na rane da se rane brzo zale če. Napominjemo da se branje kamilice vrši onda kada je rascvetala, u maju i junu, suši se u hladovini, ali obi čno u prostoriji gde nema vlage. Kada je tako suva od nje se odmah može praviti čaj. A to je dobro protivu trbobolje, tegobe pri mokrenju, neredovnom ženskom pranju, prolivu itd. Ovaj čaj se pravi kao i svaki drugi čaj. Može biti zasla ñen prema ukusu.

ŽALFIJA Ona se još zove KADULjA, KADUNA, KALAVER I ZELENKADA. Obzirom na vrednost ove biljke bilo bi potrebno da je svaka doma ćica gaji u svojoj bašti. Inače ona raste po livadama, pašnjacima, a naročito kraj starih zidina. Prema istraživanju i ispitivanju od kojih bolesti žalfija pomaže dosada se ustanovilo da je to dobar lek protivu zaboravnosti, rasejanosti, kašlja, nervoze, drhtanja ruku i tako dalje. Čaj od žalfije je dobro piti, ali je još j oš bolje piti mleko u kome je skuvana presna ili suva žalfija. Ukoliko se pije sa mlekom treba piti svaki dan po tri čaše, a ako je kuvana sa vodom onda se pije manje. Ko ima uslova dobro je i kupati se u vodi u kojoj je kuvana žalfija. Ona se koristi kao lek uopšte kada su u pitanju bolesne desni, može se upotrebljavati i za ispiranje desni a lek za ispiranje desni pravi se ovako: Staviti žalfiju u vino, kuvati i kada se. malo ohladi, da nij nijee previše toplo može se upotrebljavati odmah za ispiranje desni. Napominjemo da je za ispiranje desni umesto vina bolje upotrebljavati vinsko sir će. A postupak za spravljanje je isti. Ukoliko se neko no ću znoji ima nervozu, i uopšte ose ća se u nekom grozni čavom stanju treba da pije čaj od žalfije. Čaj od žalfije pomaže za ženske bolesti, bolesti materice, dojiljama pomaže kada im mleko ide samo od sebe, može se upotrebljavati protivu svrbeža oko polnih organa. Ako se upotrebljava za neuredno žensko pranje pogrebno je pored čaja kuvati žalfiju u vodi sa kojim se treba ispirati polni ud. Ukoliko se upotrebljava za svrabež oko polnih organa onda treba tr eba ne samo piti čaj, nego treba toplim čajem (vodom u kojoj je kuvana žalfija). isprati bolesna mesta. Samo ovaj čaj treba da bude ja či. od onog koji se pije. Znači žalfija može poslužiti da se preduprede mnoge bolesti. A pored toga i kao lek l ek za bolesti koje su već nastale. Na primer obolele desni vrlo brzo mogu se izle čiti ispiranjem toplim čajem od žalfije. A najjevtiniji prašak za zube se pravi tako t ako ñe od žalfije: Utucati deo ugljena brezova i suve žalfije. Kada je gotovo pomešati sa vodom, koja treba da bude mlaka i time prati zube i cesni nedeljno tri do četiri puta.

ARNIKA Još se zove VEPROVAC. Ova trava kao lek je vrlo korisna, a koristi se za pi će i oblaganje. Uglavnom je odli čna kad se koristi kao lek od rane svake vrste. Zato bi ovu travu trebale da neguju domaćice pored svoje ku će, a naro čito tamo gde nema blizu apoteke. TINKTURA ARNIKE le či bolje i brže od svih drugih lekova sve rane i ranice koje se dobijaju od udara, posekotine, uboda, ujeda od svinje, ku četa, pčele, ose, prištinutosti i svakog otoka. Ova tinktura pravi se na više na čina, ali ovo je najlakše: Utucati dosta sirovog, svežeg arnikina korena, korena, iscediti sok koliko je potrebno, naliti ga u staklo i isto toliko dodati vinskog špiritusa. Promu ćkati, zatvoriti dobro i ostaviti da stoji prema suncu na nekom drvetu 8-14 dana. Tada je to gotovo i treba ga čuvati za upotrebu. Ona ima posebnu vrednost i zbog toga, što tako zatvorena može stajati i tri godine, a da ne gubi svoju vrednost.

SMREKOVINA - VENjA Šta je i kakav je bor, bori ć, borovina i smreka? To je vrlo korisna biljka i obzirom da je narodu dosta poznata, ovde ćemo odmah napomenuti da je njena lekovita mo ć u njoj celoj. Naime po čev od njenog roda u kome ima raznih soli, gume, še ćera, voska, eterskog ulja podkore i liš ća. Zatim pored lekovite moći korisna je i u ekonomskom pogledu. Ona leči grudne bolesti. U tom smislu upućuju se ljudi da neko vreme žive u borovoj šumi. Хиљаду савета

Страна 3.

Bolesti prsiju, kašalj i sli čne bolesti mogu se le čiti ovom biljkom na taj na čin što se jede ražani hleb od neprosejana brašna, namazan svaki zalogaj borovom smolom. ZA ČIŠĆENjE KRVI UOPŠTE, za le čenje belog pranja kod žena, zastoja mokra će i mokraćni kamen i druge otoke na telu tre ba skuvati dve šake smrekovine (venje) razgnje čene ili utučene u dva litra vode, i piti od nje tri do četiri čaše svaki dan. Kad se mladi smrekovi listi ći i pupoljci pre potpunog razvi ća kuvaju u mleku ili u čistom vinu, ili u starom pivu pa se pije od toga na dan po četiri do pet čaša. onda se taj lek može preporu čiti, po savetima više stručnjaka lekara, za kostobolju, reumatizam, skorbut, veneri čne bolesti, sve kožne ospe, belo pranje kod žena, kašalj i druge bolesti. Taj čaj od takvih smrekovih pupoljaka vrlo je prijatan za pi će, podse ća na ruski čaj, ali je daleko zdraviji i pored svega toga jevtiniji. Možda bi bilo dobro da doma ćice kuvaju češće ovaj čaj, jer on ne škodi a može biti samo koristan. Kada se skuva u vodi više liš ća i šišarica od smreke ili bora, i ako se svaki dan u tome kupa celo telo po 10-25 minuta, onda je to lek od svrabeža, krastica svih vrsta, gr čeva, bledila, probode u ple ćima, besanica i drugo.

VODNjIKA (VENjOVAČA) To je odli čan lek i prijatno piće. Ustvari vodnjikom zovu širu ili vino od lenje. A lako će za ovo isto piće u narodu je poznato ime VENjOVA ČA. Da bi je narod radije spremao i upotrebljavao navešćemo za šta je ona korisna. Ona le či: Veliki zatvor teško mokrenje, otvorene i zatvorene šuljeve, glavobolju, teško će u prsima i trbuhu, le či belo pranje kod žena i veneri čne bolesti. Kad se pije duže vremena ona otklanja glavobolju, difteriju, šarlah. krajnike, zubobolju, nervozu, kašalj, bubrežne bolesti od kojih mnogi le čeći se potroše mnogo a ponekad lek imaju kod svoje ku će. Takoñe dobro le či razne bolesti u materici, histeriju, zaboravnost, čak i ludilo otklanja, kao i druge bolesti koje često dolaze zbog veneri čnih zaraza i tako dalje. Možda će ubuduće naučnici da ispitaju mo ć venjovače. A ona se spravlja ovako: Pripremiti taze lenje kad sazri a to je jesen pa je sasuti u čisto bure. NA sto litara vode treba usuti 25 litara lenje, zatvoriti i ostaviti da stoji dve tri nedelje. Bure mora da bude u podrumu ili u nekom drugom mestu koje nije ni hladno ni toplo. o tome se mora voditi ra čuna, da bi venjova ča bill zaista dobra. A da bi bila još i bolja dobro je sa njom pomešati koji kilogram suvih krušaka. Tada je to vrlo prijatno pi će, a pored toga i lekovito. Ko god ima uslova da spremi ovakvu venjova ču treba je obavezno spremiti i piti je umesto vode. Trebamo napomenuti da se za spravljanje obavezno koristi čista i pitka voda. Gde nema dobra voda tamo vodu mora prokuvati, sa čekati da se ohladi i tek onda sipati venju. Ko nije spremio venju ovako kako smo opisali, on može kuvati u vidu čaja. Lekovitost je jednaka bilo kako da se pije venjova ča.

HAJDUČKA TRAVA (AJDUČICA, PAPRAC, KUNICA) To je trava poznata svakom čoveku na selu. Kao lek ona je odli čna. Po narodnoj i nau čnoj medicini ona leči sve nove rane kao i druge bolesti. Ako se nekome desi da se na bilo koji na čin obrani, neka ranu najpre o čisti od prašine, par čića ako ih slučajno ima pa neka odmah nabere i obloži ranu ovom travom. Ova lekovita trava može da se pripremi kao lek za zimu. U tu svrhu treba je osušiti. Pomešati dve šake cveta i liš ća na ulju. Ostaviti zatvoreno da stoji na suncu desetak dana. Za to vreme cvet se pretvori u ulje, koje mi zovemo oporišin. Ovo ulje treba čuvati za slu čaj nužne potrebe. Sa njime ranu treba mazati čistom vatom i istom vatom je obaviti. Od korena hajdu čke trave može se kuvati čaj a takoñe i od njenog cveta. Ovaj čaj je dobar lek protiv šuljeva, zatvora, kao i za sve one koji se ose ćaju nemoćni i slabi.

BELI SLEZ Kao lek je dobar protivu bolova u prsima promuklosti, teškog disanja kašlja, pljuvanja krvavog i drugih plućnih bolesti. Belog sleza ima vrlo retko mada može svuda rasti, dok crnog ima skoro svuda. Preporu čujemo da se beli slez gaji. Posebno onima koji gaje cve će. Zašto bi u ku ći imali puno cve ća koje ne koristi, osim estetskog izgleda, ni čemu a ovako korisnu biljku zanemarujemo. Me ñutim to je stvar svakog pojedinca. Ovde ćemo samo napisati u kojoj meri i na koji na čin je beli slez koristan. Leči pomenute bolesti. Pri zapaljenju krajnika treba ispirati grlo sa čajem belog sleza i to svakog sata po jednom. Kada se naduju obrazi ili zbog slomljenog zuba, i bolovi napadnu, tada treba češće Хиљаду савета Страна 4.

ispirati usta i desni sa čajem belog sleza. Čaj se u ovim prilikama koristi topao (mlak), a oblaganje obraza se vrši toplim celerom pomešanim sa uljem. Koren belog sleza kada se isecka sitno i skuva, odli čno čisti mrlje sa haljina. I ovde se upotrebljava dok je topao. ČIČ

A K (REPUH, REPUŠINA, LAPAH)

Ova biljka raste svuda kraj puteva i ima najve će lišće meñu travama na našim putevima. Po predanju narodne medicine i po ispitivanju mnogih stru čnjaka čičak je koristan i uspešno le či više bolesti i čuva od opadanja, kao i pomaže rast kose. Koren čička leči razne zarazne bolesti. U tom cilju treba iskopati koren čička. Osušiti ga, a može se i sirov upotrebiti. Na litar vode staviti kašiku iseckana korena i dobro skuvati. Od ovog bolesnik treba da pije tri puta na dan po jednu čašu srednje veli čine. Piće treba produžiti redovno dok bolesti ima. Ovo piće izgoni iz tela i živu koja često donosi i razne omanje i teške bolesti. Napitak treba da je mlak, a može biti i ladan, začinjen sa nešto meda. Trbobolju i mokra ćni kamen odlično leči koren od čička. Ovaj lek pravi se ovako: Koren urezati sitno i pomešati ga sa še ćerom, od koga treba jesti četiri puta dnevno no 1 malu kašičicu. Kada se koren utu če sa solju i obloži na ujedeno mesto od besna ku četa, otklanja zarazu i opasnost. Kosa će izrasti i poja čati se, ako duže vremena peremo glavu svaki dan sa ce ñem, a to je voda u kojoj je skuvano dve do tri kašike čičkovog korena.

ZUBAČA (DIVLjA PIREVINA) U narodnom lekarstvu pirevina može da zameni kao lek beli slez i saparilu. Ove trave ima svuda a kao lek priprema se na slede ći način: Treba iskopati korenje pirevine, ise ći ga na kratke komadi će i nasuti u lonac na četiri do pet litara vode oko tri pregršti korena od pirevine. Lonac odozgo zalepiti i kuvati na tihoj vatri sve dok ne uvri oko polovine vode. Procediti taj čaj i čuvati ga u zatvorenom sudu. Ovo pi će, ako ga pijemo 6 meseci preporodi pokvarenu krv od otrovnih čestica i veneri čnih bolesti. Čaj od pirevine le či odlično i slabo mokrenje, groznice, razna zapaljenja, naro čito ona koja dolaze od pomenutih bolesti. Zatim kada se koren divlje pirevine dobro skuva njegov čaj odlično leči šuljeve pa bilo otvoreni ili zatvoreni. Ovaj čaj treba piti tri puta na dan po jednu čašu sve donde dok se ne ozdravi, a to će sigurno biti,. Čaj od ovog je prili čno prijatan i u njemu nema ni čeg otrovnog. Da divlja pirevina ima u sebi materijala za hranu i lek vidi se iz toga što je neki narodi jedu u oskudici druge hrane. Ispitivanjem je utvr ñeno da u njoj ima gume, skroba, še ćera, i neke osobite materije koja miriše na vanilu. Pirevina se kao lek upotrebljava u obliku lista stabla i korena. To jest cela. Može se lako ostaviti i za zimu osušena u denjcima. Ipak najve ći deo lekovitosti nalazi se u korenu pirevine a taj koren je dosta duga čak. Interesantno je napomenuti da je ovde re č o divljoj pirevini koje ima svuda, i sa kojom se ljudi na selu često susreću, jer ona predstavlja korov me ñu kultivisanim biljkama. Ljudi je sa pravom iskopavaju i bacaju, pri tom i ne razmišljaju ći da i ona može biti lek.

ZOVA Poznato je, da je cvet zovin dobar za znojenje, zatim protivu crvenog vetra, a ono zeleno liko, koje se nalazi izme ñu stabla i gornje tanke sivkaste kore, odli čno leči od raznih rana i kad stane mokra ća. Čaj od zove upotrebljava se sa odli čnim uspehom, kada treba da se čovek oznoji kada je neophodno prekratiti kašalj, bolove u prsima, kad je neophodno da se čovek dobro ugreje, da poja ča nerve i tako dalje. Zna či čim se nazebe potrebno je piti izvesnu koli činu čaja od zone. Ovo pi će mnogima pomaže kod reumatizma ako je on posledica nazeba. Čaj od zove je uvek bolje zasladiti medom nego šećerom. Za obloge zova se upotrebljava kod mnogih tvrdih otoka. Čaj od zove sa medom veoma je koristan onima koji teško dišu. Zova se može upotrebljavati i za jelo i to ovako: Tek rascvetalo cve će zove ubere se i onako ceo kolut umakati u razmu ćena jaja posuti odozgo i upržiti na masti kao kriške hleba pa jesti kao pitasto jelo. Ovo je i zdravo i prijatno.

DUVAN (KAO LEK) Koliko je štetno i nezdravo pušiti duvan, toliko je korisno upotrebiti ga kao lek. To se može postići tako što bi se koristio isklju čivo kao biljka. I to kao lekovita biljka, a ona ima to svojstvo. Kao za lek može da koristi protivu crvenog vetra, a spravlja se ovako: Namazati med na list duvana i obložiti ga na bolno mesto ako je potrebno treba mazati više listova i menjati ih na svakih 6 sati. Хиљаду савета

Страна 5.

PROTIVU ZUBOBOLjE lek se priprema ovako: Uzeti malo use čena duvana i malu kaši čicu baruta Dodati odozgo u tu smesu čašicu najjačeg ruma, koji može goreti pa onda zapaliti tu da izgori. Celu izgorenu smesu staviti na lanenu krpicu i priviti na bolni zub. Tako treba da stoji dokle god prestane zubobolja, a to će ubrzo biti. PROTIVU MOLjACA duvan možemo držati me ñu haljinama. Uspeh će biti siguran. Ako se šaka nakvašenog duvana pripije na mali trbuh može pomo ći protivu teškog mokrenja.

K U P I N A (OSTRUGA KAO LEK) Kupina raste svuda po me ñama, po prevojima, pored zidina itd. Kupinu je svako video i zna kako izgleda. Ali retko ko zna da je ona i lekovita. Ovde se opisuje što je u praksi posvedo čio. KOREN KUPINE SKUVAN U. VINSKOM SIR ĆETU leči bolesne desni i u čvršćuje zube kada se klate bez ikakvog bola, ili bez bola ispadaju ZA NEUREDNO ŽENSKO PRANjE dobar je ovaj lek od kupine: Iseckati tri šake korena od kupine, Skuvati u litar crnog vina. Kuvati dotle dok uvri pola vina. Taj napitak je dobar za ženske bolesti u poremećajima menstruacionog ciklusa. Pije se po tri manje čaše na dan. Zreli plod kupine kada se skuva sa malo še ćera i ostavi u zatvoreno staklo, to je dobar lek za drhtavicu, za one kojima ruke drhte. Zatim je dobar ovo lek i za vru ćicu i druge sli čne bolesti.

TROSKOT KAO LEK Ova biljka raste u izobilju kraj puteva, zapuštenom zemljištu, po njivama koje se ne obra ñuju itd. Ako se kojim slu čajem neko pose če u toku rada i krv po čne curiti, dovoljno je nabrati list ove biljke i staviti na ranicu. Krv prestaje a uskoro i rana zaraš ćuje. Ona lakoće odlično leči, kada se upotrebi po uputstvu, i nemo ć mokrenja.

KUKUTA Poznato je da kukuta spada u biljke otrovnice. Me ñutim ona je ipak vrlo siguran lek od žive rane. Odlično leči više bolesti, ali smo mi osvedočeni da sasvim sigurno le či živu ranu, koju naš narod većinom zove živo meso iz koje ve čito teče gnoj. Lek se spravlja ovako: Nabrati liš ća od kukute, oko 100 grama, pa ga skuvati u čistom sudu. Ocediti i sa tom vodom ispirati ranu dva puta na dan. Skuvano liš će saviti kao kolačić, Namazati ga sa jedne strane čistim medom, priviti namazanu stranu na ranu i ostaviti da stoji na njoj 24 sata. Tako treba činiti 5 do šest dana i bolesnik je spašen bez ikakvih r ñavih posledica. To pomaže tako što onaj oblog izvu če svu nečistoću iz pokvarenih sokova i rana zarate. Ko pogleda na taj melem kada ga skine sa rane sa uveli čavajući staklom videće na hiljade životinjica koje je onaj oblog izvukao iz rane. Taj oblog odmah posle upotrebe treba spaljivati, da one životinjice ne bi dospele do odeće domaće čeljadi.

SAPARILA Saparila je odličan lek protiv mnogih bolesti, a naro čito od zarazih sifilisti čkph bolesti. Koren saparile poznat je kod mnogih naroda još od starine. Pored sifilisti čkih bolesti koren saparils se može upotrebiti ta lečenje reumatizma, šuljeva, belog pralja kod žena, gnojnih otoka, od nervoze i drugih bolesti na bazi pokvarene krvi. To je zato što on čisti i oporavlja. U Nemačkoj se ovaj koren čuva i pije često kao čaj. Pripremanje onog čaja je sli čio kao i pripremanje svakog drugog čaja. Naravno zavisno od bolesti. A tada treba tražiti i savet od travara. Danas pomenute bolesti koje le či saparila, leče se na mnogo sigurniji na čin i savršenijim lekovima. Naravno da i koren saparile može na ći svoju primenu ali to bi više bila prva pomo ć, pre odlaska u najbližu zdravstvenu ustanovu. Vrednost saparile danas kada ima tako savršenih preparata i lekova, još jednom napominjemo svodi se na doma ću upotrebu u vidu čaja, kao izvesno preventivno sredstvo. Meñutim vrlo je bitno da se prilikom upotrebe saparile treba izbegavati upotreba alkoholnih pi ća, čaja i kafe, i treba se paziti od prehlade.

VIŠNjEVO LIŠĆE U narodu je poznato da višnjevo liš će može biti dobar lek kod bolesti o čiju. Ukoliko neko ose ća bolove na o čima, treba da nabere višnjevog liš ća, zatim ga oprati u čistoj hladnoj vodi, i pri polasku u postelju obložiti bolesne o či. Pre oblaganja zatvoriti kap ke,. Tako ostaviti do Хиљаду савета

Страна 6.

ujutru. Tada skinuti oblog u mra čnoj prostoriji, umiti se čistom svežom vodom i produžiti svoj svako dnevni posao. Ove obloge treba ponavljati nekoliko dana. Za to vreme o či će ozdraviti.

MEKINjE (TRICE) Mekinje od pšeni čnog brašna nalaze se skoro u svakoj ku ći, posebno na selima gde doma ćice same mese hleb, ali malo ko zna da su mekinje lekoviti. Zato navodimo na koji na čin i kako se mekinje trebaju upotrebljavati da bi se iskoristila njihova lekovitost. Kada se mekinje skuvaju, pa se mlakom čorbom od mekinja pere krastava glava, onda se to izleči. Ako se uve če pije dve do tri čaše srednje veli čine ove tople čorbe od trica, to može izle čiti promuklost, gušobolju. Ako se pak ova topla čorba od trica pomeša sa še ćerom i izmuti sa dva sveža žumanceta dobro je progivu prehlade, kašlja i prsobolje. Samo ukoliko se upotrebljava za prsobolju mora se duže piti. Kada neko ose ća zujanje u ušima treba da spremi od mekinja ovakav lek= Na tri dela mekinja staviti jedan deo svežih ili suvih ruža, i jednu polovinu dela pelena. Pomešati i skuvati u malo crnog vina. Na kraju kada je skuvano vino ocediti, a od smese staviti u čistu lanenu krpu, uviti u zamotuljak i privezati dok je još toplo na uho.

KAMFOR Narodna medicina veruje u lekovitu snagu kamfora. Njega preporu čuju mnogi stručnjaci za razne preparate, a mi ovde ćemo isključivo govoriti na koji na čin može da koristi u doma ćoj primeni. Ako komadi ć kamfora uvijemo u pamuk i stavimo u uši koje su obolele, bolest će proći. Kada napadnu nekog iznenadni bolovi u želucu, stomaku to se uspešno može izle čiti ako se proguta komadi ć kamfora veličine pšeničnog zrna, a odmah zatim popije čaša zašećerene ili zamedene tople vode. Kada je potrebno neko trljati rakijom, dobro je dodati komadi ć kamfora. Da se rana ne ucrvlja i da pre zaraste dobro je posipati je sitnim kamforom. Nove rane brzo zarastu ako se ispiraju špiritusom od kamfora.

SLAČICA Možemo je koristiti kao lek protivu bolesti stomaka, jetre, creva, kao i drugih bolesti koje napadaju organe za varenje. Slačica raste po vrtovima. njivama, zapuštenim mestima itd. Visoka je oko pola metra. Razgranata je sa perastim liš ćem i sitnim žutim cvetovima. Lekovita vrednost sla čice može se videti iz njenih sastojaka. Naime ona u plodu ima sitne semenke, zbog čega se i gaji, a one se sastoje od 30% masnog ulja, belan čevine, šećera, mineralnih soli i drugih sastojaka. Napominjemo da ima crne i bele sla čice. Ovde isključivo opisujemo belu zbog njene lekovitosti. Do danas je osvedo čeno da bela sla čica deluje kao dobar lek protivu šuljeva, glavobolje, neurednog mokrenja, bolesti u kostima i nesvestice. Tako ñe se tvrdi da ukoliko se sla čica ujutru koristi na taj način što se progutaju nekoliko njenih zrna, da to krepi pam ćenje, razvedrava i otklanja nesvesticu. Prilikom gutanja obi čno se stavi nekoliko zrna u usta, pa se zatim popije čaša vode. Inače se može koristiti i za obloge. Onda se upotrebljava ovako: Pripremiti potreban deo brašna od semena slačice i zamesiti ga u malo hladne vode. Od toga napraviti guš ću poparu. Mesiti obavezno u hladnoj vodi, jer od vru će ona gubi svoju lekovitu snagu. Dobivenu smesu namazati na tanju krpicu i obložiti tamo gde iziskiva potreba. Ove obloge držati na koži 5 do 10 minuta. Zavisno od stadijuma bolesti može i duže. Samo kada se duže drži na koži može izazvati mehuri će. To se onda maže uljem i oni zarastu. Za lečenje bela sla čica se upotrebljava ne samo kao lek za gutanje i za oblaganje, ve ć može biti začin pri jelu itd. Kao za čin koristi se u vidu sosa. Može se jesti mazanjem na hleb. U vidu za čina se preporučuje osobama koje je obuhvatila neka obamrlost, lenjost, sanjivost i sli čno. Ovakve osobe trebaju obavezno uzimati sla čicu pri jelu i bi će preporoñeni. SLAČIČNIK KAO LEK upotrebljava se kad treba krv ublažiti i otkloniti bunilo. Spravlja se ovako: Istucati na sitno seme od sla čice. Izmešati ga sa sir ćetom da bude tako kao testo. To namazati na lanenu krpu pola prsta debljine. Obložiti na bolesno mesto, to jest tamo gde treba. Ova obloga se obi čno drži oko pola sata. Vreme nije strogo odre ñeno te može i više i manje od toga. Ako se može izdržati duže, Хиљаду савета

Страна 7.

ovaj lek će izvući mehuriće. Ali to ne treba nikog sekirati, jer u tome se i sastoji dejstvo. A te mehuri će mazati toplim zejtinom dok pro ñu. To je uostalom vrlo brzo.

LINCURA Ove biljke u Jugoslaviji ima dosta. Raste obi čno na višim planinama i brdskim mestima. Prili čno je visoka te je izdaleka uo čljiva. Uglavnom kod lincure je koren lekovit, te se kao takav neguje, suši i čuva do upotrebe. Izmešan sa rumom ili komovicom koren od lincure le či groznicu, malaksalost, bolova u stomaku, nemanja apetita ili skupljanja vetrova. Da bi napravili lek za groznicu treba nastrugati u čašicu ruma ili komovice rakije oko 2 grama korena lincure. Zavisno od ja čine groznice mogu se popiti jedna ili dve ovakve čašice. Ako je groznica ja ča, znači treba popiti dve čašice ovog leka. Za druge bolesti kao što su bolovi u stomaku, malaksalost ili izgubljeni apetit za jelo lek se pravi ovako: Naseckati koren lincure u komovicu i ostaviti da stoji dobro zatvoreno desetak dana. Onda piti po jednu čašicu ujutru i u podne pre jela. To treba činiti tri do četiri nedelje i za to vreme bolest će proći.

MAJKINA DUŠICA (DIVLjI BOSILjAK) To je u narodu poznata lekovita biljka. Obi čno raste kao polegao gust žbuni ć na suvim obroncima, naročito gde je sun čano i čisto. Ona cveta preko celog leta i vrlo je prijatnog mirisa. Majkina dušica je lekovita u onim svojim zeljastim izdancima u cvetu. Ti izdanci se beru, suše na promaji i hladovini i zatim se pakuje tako da se o čuva miris i boja. Dobra je da se upotrebi kao lek protiv kašlja (u obliku čaja). Ova biljka ima široku primenu jer se upotrebljava za le čenje organa za varenje, sve što je u vezi sa organima za varenje, a u obliku ja če koncentracije čaja od majkine dušice upotrebljava se za ispiranje usta, za ispiranje polnih organa, za oblaganje kod veneri čnih bolesti itd.

MASLAČAK (MLEČAC, ŽUČANIK) Maslačka ima svuda u izobilju, u baštama, livadama, pašnjacima itd. Cvet ima žut, stabla nema nego samu peteljku, liš će mu je skupljeno i poleglo po zemlji. U celoj biljci ima mle ča, te se zato i zove Mlečac. Najviše tog soka (mle ča) ima u korenu. Brzo i uspešno se mogu le čiti mnoge bolesti masla čkom. Ako napravimo salatu od mladog liš ća maslačka ta će salata biti sasvim prijatna za jelo, a pored toga ona je i lekovita. Kad liš će poraste ve će može se od njega praviti i varivo umesto spana ća. Neki narodi na zapadu koriste u prili čnoj meri maslačak u vidu salate i variva. Pripremljen na razne na čine maslačak leči i ojačava organe za varenje, otvara apetit itd. Za le čenje stomaka i uopšte organa za varenje sprema se ovako: Istucati celu travu i koren masla čka. Dobiven sok pomešati sa vodom u kojoj je obareno meso. Ovo treba piti do ozdravljenja. MASLAČKOVAC koristi ljudima kao lek a priprema se ovako: Skuvati dobro jedan litar vode u zemljanom sudu. Staviti u njega jednu čašu maslačka (lišća i korena). Ostaviti da stoji tako 1 do 2 sata. Posle procediti i dobiveni sok piti prema potrebi.

PELIN (PELEN) U lekarstvu se pelin koristi na vrlo razne na čine i za razne bolesti. Na primer u narodu se koristi za stišavanje bolova, za ženske bolesti, za razlaganje mokra ćnog kamena, za razne stoma čne bolesti itd. Za ovakve bolesti upotrebljava se lek od pelina koji se prani ovako: Kada pelin cveta pokidati cve će i metnuti u čisto staklo. Odozgo naliti dobre prave komovice ili šljivovice i ostaviti 5-6 dana da stoji na suncu dobro zatvoreno i pokriveno tankim platnom. Posle 5-6 dana ovaj napitak se može upotrebljavati. Ovo se još zove i esencija od pelina ili pelinovka. Za le čenje se uzima dnevno jedanput po 20-30 kapljica. Pelin pomaže i prilikom ranjavanja. U takvom slu čaju treba brzo natopiti pelin sa vinom, iscediti iz njega sok i taj sok bolesnik treba da pije dnevno dvaput po dve kašike. Dobro je da se i rana sa ovim istim lekom preliva i tako će rana biti brže zase čena i nestati zapaljenje. Ako se desi nesanica za tu bolest pomeša se pelin sa sir ćetom ili vinom i testom od hleba pa se privija na čelo. Ovaj isti oblog može da služi za oblaganje stomaka, u slu čaju da je čovek od toga bolestan. Mora da napomenemo da se treba paziti koliko se pije pelin, jer u velikoj koli čini može da izazove nesvesticu, ga ñenje i vatru u stomaku. Хиљаду савета

Страна 8.

U slučaju da neko nema apetit za jelo i uopšte ose ća se mrzovoljno onda se od pelina može spremiti ovakav lek: Pomešati jednake koli čine soka od pelina sa jakim vinom. Držati zatvoreno u flaši i dnevno uzimati po dve kašike.

PODBEL Od ove trave, za narodnu medicinu upotrebljava se liš će, a daje se bolesnicima u vidu čaja. Leči dobro kašalj, astmu kao i gornje organe za disanje. Zatim služi za ispiranje usta i grla. List od podbela može da se upotrebi kao obloga pošto se prethodno namaže maš ću. A takvu oblogu možemo koristiti da stavljamo na uboje, posekotine, gnojne otoke i na druga mesta po potrebi.

KANTARION (BOGORODIČINA TRAVA) Ova biljka se koristi u obliku čaja koji se pije protivu bolova jetre, proliva, stomaka i drugih bolesti koje se dešavaju na organima za varenje. Kantarion prodire sve više u narodnu medicinu, te nije retko čuti da on može da izle či i tako komplikovano oboljenje kao što je čir u stomaku. Do danas on se najviše upotrebljava za spremanje lekovitog ulja, poznatog pod nazivom - kantarionov zejtin. To ulje služi za lečenje i brzo zaraš ćivanje rana i drugih povreda na koži, zatim protiv šuljeva i tako dalje. Raste svuda kao korov a najviše na proplancima gde se ne gaje kultivisane biljke.

kim Kim se koristi u narodnoj medicini za le čenje bolesti u želudcu i uglavnom ima takvo svojstvo da otklanja tegobe lošeg varenja. Ova biljka se koristi kao za čin pri spravljanju raznog peciva kao i za dobijanje etarskog ulja. To ulje dobija se iz zdrobljenih plodova kima destilacijom, pomo ću vodene pare.


Страна 9.

DOMAĆI LEKAR BOLjE JE SPREČITI NEGO LEČITI. ALI AKO OSETIŠ DA SI BOLESTAN LE ČI SE ODMAH. NAPUŠTANjE ZNAČI UPROPAŠTAVANjE - Pelagi ć U ovom odeljku Pelagi ćevog doma ćeg lekara za jednu istu bolest obi čno je navedeno više lekova. To je i razumljivo, da bi se mogao izabrati onaj lek koji je doti čnom licu najdostupniji. ZUBOBOLjA Obično dolazi od nagle prehlade, nazeba, od malaksalosti, ne čistoće, od vrlo hladnog pića, vrućeg jela i drugih uzroka. Ukoliko je već došlo do zubobolje treba je le čiti ovako: Nakvasiti četvorostruku krpu u ljutoj rakiji, posuti je zatim alevom paprikom i odmah je pritisnuti na obraz preko bolnog zuba. Oblog ovako treba držati po dva tri sata. Od tri do četi takva obloga bol će prestati. Ili: Pomešati dosta soli sa sir ćetom pa ugrejati. Ovu smesu stavljati u usta dok se ne dosadi ili prestane bol. To treba raditi strpljivo. Takoñe zubobolju može izle čiti i ovaj prosti lek: Iskapati koren antike (burjana). Njega ima svuda. Raseći ga i odrezati jedan režanj veli čine većeg prstena. Utucati ga malo, posuti po njemu so i staviti na bolni zub. Tako ostaviti najviše dva sata. Za ovo vreme zubobolja će prestati. ZUBOBOLjU MOŽE IZLEČITI I OVAJ NARODNI LEK: Uzeti nešto nišadora i malo kamfora. Pomešati i nasuti u čašicu ljute rakije. Kada se sve istopi staviti ovaj rastvor u usta i promu ćkati naročito pored onog zuba koji boli. U činiti ovo dva do tri puta i bolovi će prestati. Ako je zub šupalj onda će biti dobar ovaj lek: staviti tabak bele čiste hartije u obliku fišeka. Zapaliti široku stranu, a usku staviti tako da dim udara u usku pakvonsku kašiku. znoj koji se tom prilikom nahvata na kašiku pokupiti čistim pamukom ili gazom i to staviti u šupalj zub da stoji dan i no ć (24 sata). Bol će za to vreme prestati. ZUBE LEČI I ČUVA od bola i truleža ovaj narodni lek: Staviti u sud jednu kašiku pitome metvice i utučene pečene stipse. Odozgo naliti jedan litar najlju ćeg špirita. Zatvoriti i ostaviti da stoji na suncu 8 dana (NEDELjU DANA). Ovom smesom ispirati usta tri puta na dan. Zubi će se očistiti i ozdraviti. Prilikom upotrebe ovu smesu obavezno promu ćkati Namirnice koje mogu biti kao glavna predohrana i uticati da zubi budu čvrsti i zdravi su kupus, kiseli krastavci, limun i drugo. KRV IZ DESNI To obi čno dolazi od ne čistoće usta i nečiste krvi. Le či se ispiranjem. A smesa za ispiranje pravi se od jednakih delova špiritusa i vode. MESO OKO ZUBA oja čava ako se ispira smesom od 25 grama stipse i 80 grama tople mlake vode. OTEČEN OBRAZ OD ZUBOBOLjE le či se ovako: Obariti šaku peršuna i obliti uljem. Zatim previti na otečenu stranu obraza. Oblog treba držati 5 do 8 sati. Pokazalo se da je ovakav oblog vrlo efikasan. Otekli obraz od zubobolje može le čiti i ovako: Zamočiti u toplu vodu še ćernu hartiju, zatim je posuti nišadorom i onda njome obložiti obraz. Treći način lečenja za otekao obraz: Utucati koren od koprive jednu punu šaku, dodati malo šafrana, to skuvati u slatkom mleku, obavezno u zemljanom sudu, i kada je gotovo, na činiti od te mase oblog. Staviti i pričvrstiti ga na obraz. Kada se ohladi ponovo ga zagrejati i staviti. Zagrevanje vršiti u istom sudu. Nekoliko takvih obloga pomo ći će da oteklina potpuno nestane, a i zub da prestane da boli. TRULO_MESO OKO ZUBA Uspešno se le či ovako: Kuvati celu glavicu belog luka u manjem sudu, u čistom vinskom sir ćetu. Ovim vinskim sir ćetom ispirati zube do ozdravljenja. BOLESNE DESNI I LjULjANjE ZUBA dobro le či mlaka voda u kojoj se prethodno kuvala hrastova kora. Ovom vodom treba ispirati desni. Za bolesne desni i ljuljanje zuba dobro je vršiti ispiranje sa sokom od rotkve ili repe. NEUGODAN ZADAH IZ USTA LE ČITI čajem od žalfije. Ovde se pored toga preporu čuje da se izbegava mesna hrana i to skoro potpuno, a da se koristi biljna hrana, ali takva koja ima sastojke sli čne hranljivim sastojacima mesa. Na primer kuvano žito.

GROZNICA To je bolest koja najviše napada narod. A dolazi obi čno od pokvarene krvi hranom ili ne čim drugim, od jakog nazeba, od pretovarenog želudca, od preteranog umora i td. Imajući u vidu uzročnike ove bolesti groznica se i deli na žu čnu, žutu, nervoznu, grozni čko zapaljenje, a lekovi su ovi: Хиљаду савета

Страна 10.

Utući ili urezati sitno korena lincure, i pomešati od tog praška pola kaši čice u čaši jake komovice ili ruma. Ponoviti pri nastupanju groznice. Za jaku i zdravu osobu može podneti i više praška. Ako ne pomogne od prvi put, treba ponoviti, i lek malo umnožiti. Lincure ima svuda po brdima i bakalnicama u Srbiji. To je narodni kinin u južnoj Srbiji. Koren od lincure je bolji od kinina. On brže le či od kinina i ne ostavlja one tragove, kao taj doktorski kinin, koji podvari želudac, poremeti volju duha i sav organizam čoveka. Tako isto vrlo je pouzdan i ovoj lek: Skuvati 2 kašike čiste prave samlevene kafe kao obi čnu kafu. Kad bude gotova, iscediti u nju sav sok jednog zdravog limuna i doliti 4 kašike ruma. Svu tu smesu treba popiti najedanput, zajedno sa tropom. Kada osetite da će groznica da vas uhvati. Malo ima slu čajeva, da se može ponoviti sa tim lekom. Ubrzati koren od trave masla čka, koju u Srbiji zovu mle čac, sitno ga izrezati u komovu rakiju, pa popiti kada osetite da će groznica da vas uhvati. U toku leta upotrebljavati svež koren, a u toku zime upotrebljavati suvi koren, koji se u toku leta ostavlja. GROZNICU, kada vidimo da će nas sigurno napasti možemo uspešno izle čiti ako: iseckamo papriku mesečarku na sitno pa je stavimo u pola litre starog crnog vina. To skuvati i piti tako vru će onda kada vidimo da će nas groznica zahvatiti. Zatim le ći u postelju i dobro se pokriti. Tada će nastupiti preznojavanje. Posle toga ustati iz postelje preobu ći veš i za daljih 24 sata treba stalno biti u toplom prostoru. GROZNICU MOŽEMO LEČITI pomoću belog luka i soli. Za odraslu osobu spravlja se ovaj lek ovako: Uzeti manju glavicu belog luka, istu ći je na sitno i posoliti. Tu smesu staviti na ruku više dlana na žile ispod pregiba i zavezati dobro da stoji jedno pola sata, a može i više. Držati dok isko či žuti mehur na koži ispod obloga. Tada mehur probušiti da iza ñe ona voda a ranu namazati sa pavlakom. Malo kasnije obložiti sa čistim lojem i ostaviti tako dok zaraste.

KIJAVICA Ova bolest može biti mala, kratkotrajna a može biti vrlo teška. Ona može do ći kao posledica nazeba ili od udisaja otrovne prašine. Postoje će takve kijavice koje budu propra ćene groznicom i opštom malaksalošću tela. Često od nje dolaze bolovi ne samo po čelu već i u obrazima, zubima, desnima i ušima. Obično se dobija od jakog nazeba. Ovu bolest treba le čiti jer u koliko se napusti može da bude čak opasno i za život. A mere predostrožnosti treba uvek primenjivati. KIJAVICU NEĆE DOBITI ONAJ KOJI NAVIKNE DA UJUTRO PERE I TRLjA VRAT I PRSI SA HLADNOM VODOM! I KO PAZI DA SE NE POZNOJI U SOBI, IZ KOJE MORA BRZO IZA ĆI. KAO LEK OD KIJAVICE može se upotrebiti ren pripremljen za salatu. Zatim kao lek može biti i jedna čaša vruće šljivove rakije za činjene sa medom ili biberom. Zatim narodni lek za kijavicu je i ovo: Saviti jednu čistu krpu četvorostruko ugrejati je dobro kraj vatre i tako vru ćom obaviti lice. Treba tako vezati da hladan vazduh nikako ne može do ći ispod nje do nosa. Udisati na hoc a izdisati na usta. Kad se krpa ohladi odmah je ponovo ugrejati. To uraditi dva do tri puta i odmah će se osetiti bolesnik bolje. Na kraju staviti dvostruku toplu krpu na lice. Sve ovo činiti naveče pa na kraju le ći i spavati. Ujutru se ve ć čovek oseća zdrav.

GLAVOBOLjA Ova bolest obi čno dolazi od velikog umora naprezanja, od navale krvi u mozak, od pokvarenog želudca, od malokrvnosti ili mnogokrvnosti i u opšte glavobolja je česta u ovom i ovakvom svetu. Ko umereno živi taj retko kad će dobiti glavobolju. I prilikom lečenja glavobolje imamo savet da je bolje paziti da do nje ne do ñe. Jer lekovi protiv nje su ustvari samo najobi čnija zakrpa. Ali i ovde bi dobro došla ona poslovica BOLjE SPRE ČITI NEGO LEČITI. Naime kod glavobolje se dešava da ona danas bude izle čena, a sutra da se pojavi ponovo. Zato u lečenju glavobolje lekari traže najpre uzro čnike te bolesti, te prema tome i odreñuju lek. A narodni lekovi, lekovi od priručnih sredstava su obi čno namenjeni za bilo koju glavobolju bez obzira na uzro čnike bolesti. OD GLAVOBOLjE POMAŽE da se pije vru ća voda ili lek koji se u narodu zove SEDATIVA. A spravlja se ovako: Pripremiti 60 grama špirita od nišadora, 10 grama špirita od kamfora, 60 grama obi čne kuhinjske soli i vode (poželjno re čeno) 1 litar, Ukoliko se radi o napadima (teškim napadima glavobolje) od svega ovoga uzeti više. Smesu svega ovoga zatvoriti u staklo i promu ćkati. Po potrebi može se odmah i Хиљаду савета

Страна 11.

upotrebiti. Ovu smesu čuvati zatvoreno u staklo na suvom prohladnom mestu. A pre upotrebe obavezno promućkati. Upotrebljava se ovako: čistu maramu ili krpu presaviti na četvrt i dobro namo čiti sedativom, pa njome obložiti čelo, odnosno na mesto gde boli. Da nebi voda nadala na o či treba preko čela vezati podebeo peškir. Će sme se dozvoliti da kapljica ovog leka do ñe do oka. Tako ñe se mora paziti da staklo u kome se čuva sedativa bude uvek zatvoreno. Le čiti se tako što na svakih lola sata krpu dva puta kvasimo. I to činimo sve dok bolest prestane. Ukoliko je bolesnik od glavobolje pod temperaturom može se i mazati ovom te čnošću, ali nikako trljati. GLAVOBOLjU leči i ovaj narodni lek: Tri do četiri glavice crnog luka utucati i pomešati sa uljem i solju. To lepo staviti u kakvu krpu i priviti na glavu. Za nekih sat-dva bolovi će nestati. Ovaj narodni lek može se upotrebi i kao lek za zapaljenje mozga ako je u za četku. Mnogima pomaže ako nakvašenom krpom od rakije komovice oblože glavu.

VRTOGLAVICA Ova bolest ve ćinom dolazi od malokrvnosti, otrovnih lekarija, kao što je živa i drugih uzroka. To može biti vrlo kratka bolest i da nestane, ali može trajati i godinama. Onaj teži oblik vrtoglavice propraćen je zujanjem u ušima, posledica je malokrvnost, a može biti i neki drugi uzro čnik. Onaj ko boluje od vrtoglavice treba da ima zdravu i jaku hranu i da se što duže zadržava na čistom vazduhu. Kao lek je dobra napred opisana sedativa. Može poslužiti kao lek odvar od jagoda. On se priprema ovako: Staviti 200 grama jagoda u 1 litar vode i skuvati. Onaj odvar piti tri do četiri puta na dan po jednu obi čnu čašu.

MIGRENA (ČELOBOLjA) To je čelobolja, koju dobijaju uglavnom oni koji naporno rade umno. Ustvari je nervoza, a bolovi se osećaju u predelu čela. Može i da se prenosi čas na jednu čas na drugu stranu čela. Treba le čiti ovu bolest jer ako se napusti može da pri činjava velike neprilike. Čim se oseti ova bolest odmah je le čiti ovako: Uzeti so otprilike toliko da pokrije bolno mesto staviti u krpu i priviti. priviti . ukoliko ne prestane nije loše popiti koju čašu obične slane vode.

ZAPALjENjE MOZGA Dolazi obi čno kod ljudi koji se u radu mnogo umno naprežu. Zatim ova opasna bolest dolazi ili uz neku drugu bolest, kao uz vru ćicu i tifus ili il i od jakog udara po glavi. Bolesnik obi čno opaža veliku glavobolju, malaksalost i utrnu će u celom telu. To je propra ćeno nesvesticom i gr čevima. Većini se oduzmu noge ili ruke ili celo telo. Kod nekih se pojavi i povra ćanje. Slični znaci se pojavljuju i kod onih, koje udari kap. Sedativa je i ovde jedan od dobrih lekova. Njene obloge treba stavljati na glavu i potiljak. Samo ovo je bolest kod koje treba napraviti ja ču smešu sedative od one čije smo pravilo opisali u članku bolest glavobolja. Sedativu treba oblagati nekoliko puta i ona bi ovde mogla biti vrlo korisna.

KOSA (OPADANjE KOSE I KAKO SE LEČI) Kosa opada zbog r ñave hrane, telesne slabosti, prekomernog pi ća, bludnog života ili od zaraze (sifilis) i drugih uzroka. Da se spasi opadanja kose nužno je pre svega ošišati kosu do glave i jesti zdravu m masnu hranu. U to ime dobro je svako jutro jesti par če suve dobre slanine sa narezanim i utrvenim renom i hlebom. Ovo bi trebalo da bude stalna praksa. Da bi se otklonilo zapo četo opadanje kose potrebno je u činiti sledeće: Oprati svako ve če glavu sa mekom, toplijom vodom. Dobro izbrisati kosu da ne ostane vlage pa je namazati svuda gde kosa dopire sa ricinusom, maš ću za čišćenje. Odozgo obložiti duplo liš će od oraha. Tako ostaviti da preno ći. Ujutru ponovo namazati kožu na glavi ricinusom, ali u toku dana ne stavljati orahovo liš će. Ko se pridržava ovoga uputstva mesec dana, ali disciplinovano, kosa će mu sigurno narasti. KOSA NEĆE opadati ako mažemo ovim lekom. Mladu konoplju (poželjno samoniklu) stucati sitno zajedno sa njenim korenom. Zatim narezati i istopiti suvu slaninu na masti. Procediti i sipati u konoplju pa mešati tu smesu dok i konoplja ne izda svoju mast. Onda procediti tu mast i pomešati sa Хиљаду савета

Страна 12.

istom količinom ruzmarina. Ovime mazati glavu i kosa ne samo što ne će opadati nego će još guš ća narasti. KOSA DA IZRASTE NA ĆELAVOJ GLAVI. Treba uzeti travu sa korenom koja se zove Pasji jezik i dobro je istucati. Zatim (kao i kod konoplje) ispržiti suvu slaninu. Iscediti mast od suve slanine i pomešati je sa istucanom travom pasji jezik. Smesa koju smo dobili namazati na krpu kao flaster i obložiti celu glavu /pošto je prvo opereš sa toplom čorbom od mekinja (trica). Ovo treba činiti svaku tre ću noć i kosa će. posle nekoliko upotreba izrasti.

PERUT Ima ljudi kojima je puna kosa neke peruti koja se odvaja od kože glave. Ma da ta pojava nije opasna, ipak je vrlo neprijatna. Protivu peruta postoji prost lek. Kvasiti dobro glavu svako ve če sa komovicom, ali napominjemo čistom komovicom od grož ña. Peruti će nestati za 10 do 15 dana, U koga ima mnogo peruti i guste kose ovo treba ponavljati duže vremena. Naravno ako je rešio da se te napasti reši. A poznato je da čista prava komovica ne može škoditi ni kosi ni zdravlju.

KRASTE NA GLAVI Ma koje vrste bile kraste na glavi za njih je lek ovaj: Svaki dan oprati glavu vodom u kojoj su se kuvale mekinje (trice). To jest svariti mekinje pšeni čne, ocediti ovu vodu i s njime prati glavu. Ujedno spremiti bršljanova lista, dobrog starog crnog vina, soli i česte masti. Pošto se kosa ošiša i glava opere treba glavu isprati čistim crnim vinom. Zatim staviti u sud jednu kašiku masti,malo soli, kašiku vina i bršljanovo lišće. Pošto lišće ostane tako namazano u sudu oko četiri sata treba ga naslagati po dva lista na glavu, to jest svako mesto na glavi gde ima kraste. Taj oblog treba dobro obaviti krpom i ostaviti da tako stoji na glavi celu no ć i ceo dan (24 sata). Ovo le čenje potrebno je ponavljati dokle god kraste spadnu, a to će biti za nekoliko dana. A glavu treba prati mlakom čorbom od mekinja (mekinje obavezno ocediti). Svaki put pred ponavljanjem obloga, i vinom ispirati. Pored toga onaj ko ima kraste na glavi mora ostaviti sva ljuta jela, i pi ća. Za njega je najpodesnija čista voda ili boza, zatim mlekom ili surutka.

KRV CURI IZ NOSA Kako zaustaviti krv iz nosa? Kad krv iz nosa mnogo te če jedan engleski lekar preporu čuje da se uzme nešto što bi prouzrokovalo povra ćanje. Kada se čovek dobro ispovra ća, krv će prestati teći iz nosa. A da bi izazvali povra ćanje dovoljno je uzeti odjednom dosta mlake vode. Drugi način da se zaustavi krv iz nosa je da se uzme zamotuljak hartije, ili korica hleba i da se to žvaće u ustima. Lakoće je dobro do ći onu ruku uvis sa koje strane te če krv iz nosa, to jest iz i z koje nosne duplje te če krv, i u taj isti i sti mah i glavu ispraviti u vis i uhvatiti kosu na glavi s rukama. U isto vreme neko treba da zatvori prstima nozdrve. Za nekoliko minuta krv prestane. Za prestanak, odnosno da se zaustavi zaustavi krv iz nosa dobar je i ovaj lek. Nabrati travu kunicu, koja se još zove ajdu čka trava, pa sa prstima dobro utari na dlanu i privezati je na slepe o či. Krv će stati ubrzo. Zatim krvotok iz nosa le či pouzdano žuti pasulj. Ovaj lek se upotrebljava ukoliko se krv iz nosa pojavljuje često. Pržiti žuti pasulj toliko da bude rujav. To jest da dobije braon boju pa ga istucati na sitno kao kafu ili burmut. Bolesnik treba da sr če ovaj lek nekoliko puta na dan pa će se ove napasti rešiti. Napominjemo da krvotok iz nosa ne treba zaustavljati bez velike i česte navale krvi Za punokrvne može biti opasno ovo zaustavljanje krvi (po doktoru Lojevskom). ČIREVI

To je bolest koja može zahvatiti svakog. Čim se opazi čir treba uzeti nešto za povra ćanje, pa onda pristupiti lečenju. Kao što smo rekli niko se ne može odbraniti od te napasti. Dovoljno je da čovek radi na prašnjavom prostoru, ili sa prljavim predmetima. Evo nekoliko na čina lečenja protivu ove bolesti. IZAZVATI PROVALU ČIRA može se posti ći na ovaj način. Istucati šaku lanena semena i pomešati sa 2 presna belanceta, dve kašike ulja i pošto se to promeša, staviti u kakvu krpu i obaviti čir. Oblog menjati uve če i ujutru. Ako želimo da što pre rasteramo otok čira i bolove onda . treba uzeti 300 grama suvog krupnog belog grožña, izvaditi iz njega semenke istucati ga na sitno od toga na činiti podebeo melem, koliko je čir i Хиљаду савета

Страна 13.

preko njega ovo obložiti. Držati taj oblog 10-12 sati. Obi čno se bolest i otok otera od jednog obloga a najviše od tri. Poznato je da se tako le če Grci i Španjolci. ČIR NAGNOJEN ako želimo da se provali za nekoliko sati trebamo se poslužiti ovim lekom. Iseći na sitno pola kilograma svežeg gove ñeg mesa i tri glavice crnog luka pomešati i obaviti na bolno mesto. To u činiti uveče. Za jednu no ć sva se ta gadost iz čira izvući napolje ali naravno posle prili čnog bola Tu bol izaziva istucano meso i luk svojim dejstvom na kožu čira. Posle toga isprati istucani luk i meso, to jest ranu sa jakom komovicom. Zatim nasuti na celu ranu sitnu kafu (podebeo sloj a preko toga privezati čistu krpu namazanu čistim voskom i to stranu koja će biti preko čira. Tako privezati ranu i ostaviti dok zaraste, a to će biti brzo. ČIRIĆI I GNOJNICE po koži

Ako su čirići mali i od njih se ne ose ća nikakav bol, oni će proći pošto se osoba dobro pro čisti nekoliko puta iznutra prigodnom hranom. Preporu čujemo za ovo kuvano žito sa mlekom i kuvane šljive Ako su čirići veći i propraćeni bolom, onda pomenutu hranu, i drugu sli čnu upotrebljavati duže vremena i po mogu ćnosti se što više zadržavati u čistom prostoru. Te čiriće treba posipati posle svakog pranja sitnim kamforom i še ćerom. Ako su ovi čirići veći treba ih oblagati sa karbonskom vatom. Ova vata se može koristiti i samostalno. Ukoliko neko ne može da jede iz bilo kojih razloga pomenutu hranu (kuvano žito sa mlekom), onda treba da kuva čaj od trave pirevine. Ovaj čaj treba da se pije 6 nedelja po tri čaše na dan OTOK KOJI JE VRU Ć leči se ovim narodnim lekom: Uzeti koren od krina i belog sleza i skuvati u slatkom mleku. To treba kuvati sve dok bude gusto kao popara. Dodati kašiku čistog ulja. Zatim odmah dodati i kašiku dobrog kvasca od lebara i malo šafrana. To sve izmešati i dok je još toplo namazati dosta na krpu, a njome obložiti ceo otok. Tako treba da stoji 12 sati. Pošto se ovo čini nekoliko dana bolest će proći.

CRNI PRIŠT Pored obi čnih čireva i otoka ima i takvih koji su još opasniji kao na primer crni prišt. Otok buja ispod kože i naduje kožu, ali bez ikakva crvenila niti modrila. A prišt ima i ma i jednu i drugu boju i raste r aste ispupčen na jednom mestu. Zna či može postojati i sumnja da li je to prišt crni ili je neki drugi otok. U tom slučaju takav otok le čiti ovako: Skinuti svežu smolu sa drveta i njome namazati kakvu kožu. Namaz mora biti isto toliko veliki koliko je veliko ispup čenje čira. Oblog treba da stoji dok otok splasne. Kada skidamo oblog, ukoliko se teško skida možemo se poslužiti toplom mlakom vodom. Meñutim ako nema sumnje da je pravi crni prišt i to se odmah i konstatuje onda ga treba odmah lečiti ovim lekom: O čistiti zdravu glavicu belog luka pa je utucati. Tome dodati kaši čicu baruta i pomešati. Smesu priviti na prišt. Ovako spremljen zavoj treba da stoji na bolnom mestu oko četiri sata pa zatim menjati sa drugim. Tri do četiri ovakva obloga bi će dovoljna da se bolesnik bol esnik otarasi ove opake bolesti.

MALAKSALOST-OSKUDICA U KRVI Telesna i umna malaksalost dolazi od oskudice v krpi. A to je posledica velikog zamaranja bilo telesnog bilo umnog Oskudica u krvi najlakše se opazi po ovim znacima: Telesna i umna nemo ć, teškoća, bledilo u licu, na usnama, desnima i koži, zatim glavobolja, gr čevi, zujanja u ušima, nesvestica i sli čno. Malaksalost naizgled deluje vrlo bezopasno, ali to je baš ono o čemu ljudi treba voditi ra čuna. Naime ne leče se i to može dovesti do težih posledica. Uglavnom malaksalost se le či urednim životom. Šetanja u prirodi, odmor, odbacivanje svih misli koje mogu da sekiraju i mu če čoveka, jesti rovita jaja, mleko ,kuvano žito pa i druge namirnice ali da nisu teške za stomak, a osim toga treba izbegavati svaku neprijatnost na poslu i u društvu. Nemarnost može biti vrlo opasna. Naime ako neko boluje od malaksalosti, a ne le či se to može imati dalekosežnih posledica.

PRAVILA PROTIVU MALAKSALOSTI Jednom reč ju uredan život je glavno i jedino pravilo da ne do ñe do ove bolesti, ali ako je neko ve ć osetio na sebi malaksalost treba se maksimalno pridržavati pri državati slede će: Kretati se na čistom vazduhu, po mogućnosti u prijatnom društvu, biti što je mogu će više u prirodi, gde maksimalno udisati čist vazduh, izbegavati svaku ljutnju, i svako teže umno i telesno naprezanje. Хиљаду савета Страна 14.

Jesti što lakše, a hranljivije namirnice, posebno vo će, kao što je grož ñe, trešnje, jagode, a od povrća rotkve, crnog luka, itd. Preko leta je poželjno stanovati na nekom čistom mestu n van gradskih ili seoskih ulica i galame

POVRAĆANjE Ako nekog napadne ova bolest, koja je obi čno posledica jakog nazeba ili pokvarenih jela, treba se lečiti ovim lekom: Piti po jednu osrednju čašu soda vode na svakih četiri sata. Meñutim ne treba zaboraviti da je povra ćanje vrlo često i korisno jer se na taj na čin čovek oslobaña mnogih vrlo štetnih čestica koje su ušle zajedno sa hranom. Posebno je korisno povra ćanje ukoliko je čovek mnogo pio. Čak povraćanje treba i vešta čki izazvati u pojedinim slu čajevima

POVRAĆANjE ŽENA TRUDNICA Kod trudnica mora da se pojavi povra ćanje, to traje duže ili kra će vreme. Povra ćanje nije opasno, ali je dosadno. Protivu tog povra ćanja uspešno pomaže držati u ustima komad leda ili grudvica snega. Ako nema leda ili snega, onda držati u ustima ladnu vodu ili jaku crnu kafu. Trudnice moraju izbegavati zatvorene prostorije. Treba da budu što više na svežem vazduhu.

OBIČNO POVRAĆANjE Ovu bolest leči piće odvara-pirinač, koji se pravi ovako: Skuvati pirina č u vodi, tu vodu i pirina č piti tri do četiri puta dnevno no 1 čašu. Skuvati pirinač sa vodom treba da je topao. Povraćanje može da prestane od jakog i čestog polivanja glave ladnom vodom. Punokrvne osobe da bi spre čile povraćanje na trbuh mogu da stavljaju obloge trica ugrejanih u vodi, ili suve ugrejane. I kiseo kupus može da spre či povraćanje.

MOKRAĆNI KAMEN U BEŠICI I KAD MOKRAĆA STANE Osobe koje imaju kamen u bešici, prilikom mokrenja javljaju im se jaki bolovi a može biti i krvarenje. I to sve po malo. Protiv toga pomažu lekovi koji se prave ovako: Istucati sitno 20 grama koštica od divljih trešanja i dodati u to 80 grama obi čna špirita. Ostaviti smesu desetak dana da stoji u zatvorenoj flaši. Posle stajanja te smese piti 4 do 8 kapi dnevno. Od kamena u bešici dobro je jesti gorkog badema po tri zrna, ili piti dnevno nekoliko puta soka od rotkve, a uz to se može dodati malo meda. I ovaj lek je dobar od pomenute bolesti a pravi se ovako: Nakupiti puževa kad su zatvoreni, kojima kad se poduže kuvaju, otpadne korica kojom su zatvoreni. Te čaurice osušiti istucati sitno i davati bolesniku po jednu kaši čicu dnevno, dok bolest pro ñe. Čim mokraća stane treba istucati seme od dinja, skuvati to i tu te čnost piti. Uhvatiti 50-60 pčela spustiti ih u sud i posuti sa pola litra vrele vode pa zatvoriti taj sud. Posle pola sata procediti taj lek i dati da bolesnik popije najedanput. Posle upotrebe tog leka bolesnik će mokriti redovno, bez bola kao zdrav čovek. Uzeti jednu kašiku lanenog semena i popariti ga kao čaj u vreloj vodi, koje može biti oko pola litra. Taj lek piti svaka dva sata no 1 čašu. Za slede ći dan treba spremiti isti lek na isti na čin. Upotrebom toga mokraća će poći svojim redom.

MOKRAĆNO CURENjE SAMO OD SEBE Mokrenje može biti dalju a obi čno se dešava no ću. Lek: Treba se kupati svako ve če i jutro u hladnoj vodi i trljati celo telo hladnom mokrom krpom. Donji deo tela kupati u vodi skuvane hrastove kore. Treba raditi i hodati na čistom vazduhu, raditi gimnastiku, i ustajati češće preko no ći radi mokrenja i treba izbegavati sva alkoholna pi ća.

BRUH Čovek dobija bruh usled prevelikog naprezanja. Za ovu bolest preporu čujemo ovaj narodni lek: Uzeti 100 grama čiste svinjske masti i 50 grama baruta. Ovu smesu dobro mešati, te od baruta i masti napraviti masnu smešu. Ovim mazati mošnice, a sve zajedno uviti mušemom koja ne prima u sebe mast. Oblog treba obnavljati svakog sata dok otok ne si ñe. Što više masti bude obloženo sve je bolje.


Страна 15.

ČESTO MOKRENjE

Ova bolest dolazi od veneri čnih bolesti, može biti prouzrokovano raznim drugim uzro čnicima, a kod žena može nastati i od teškog poro ñaja. Protivu ove bolesti poznato nam je da nekim pomaže često polivanje polnih udova samo hladnom vodom. Dok uspešnije deluje ovaj lek: Uzeti one otpatke (trošinu) gvož ña što kova či bacaju kao otpadak. To istucati na sitno. Ovo u koli čini od najviše dva grama uzimati četiri puta na dan uvijeno hlebom. Osvedo čeno je da je ovaj prašak i ina če dobar za zdravlje.

MOKRENjE ČESTO I KRVAVO Dogaña se da neko krvavo i vrlo često mokri, pri čemu oseća veliki bol u udnom kanalu. Pri ovakvoj bolesti mokra će izlazi po malo, a pri svršetku mokrenja izi ñe nekoliko kapi krvi ili sukrvice... To nije zarazna bolest ve ć je zapaljenje mokra ćnog kanala. Za ovu bolest treba uzimati ovaj lek: Staviti tri glavice belog luka i tri decilitra čistog, starog belog vina. Staviti na vatru da se kuva. Ovo treba piti svaki dan po jednu čašu uveče pre spavanja. Ako treba praviti više puta ovaj odvar, ne treba biti lenj, jer može pomo ći da nestane ove bolesti. Ina če lečenje traje oko desetak dana. Ovaj napitak treba uvek da je mlak kada se pije. Ukoliko se čuva od danas za sutra treba ga držati u zatvorenom staklu. Napominjemo da bludnici mogu i teže da obole i da mokre samu krv. Te se dešava ako više puta uzastopce vrše polnu ljubav. Tome umesto leka treba tišina odmor i zdrava i jaka hrana. Ali takve ne treba lečiti već prezirati.

REUMATIZAM I KOSTOBOLjA Ova bolest se javlja u kostima ruku nogu, u glavi i na drugim delovima tela. Posledica je prehlada, upotreba lekova koji nisu namenski dobri ili preko loše ishrane. Postoje mnogi ljudi koji pate od ove bolesti, a uglavnom su sami krivi pošto se nisu na vreme lečili od nazeba. Ali postoji reumatizam u težem obliku koji se dobija upotrebom otrovnih lekova i jela. Bilo kakvi uzroci da su ovde po Pelagi ću ima više načina lečenja. Onaj kojeg je zadesila ova bolest neka bira i lek prema mogu ćnostima. REUMATIZAM ako je skorašnji može da izle či gimnastika i to naro čito sa onim delovima tela u kojima se sevanje ose ća. U isto vreme bolesni ud (ruka, noga) treba trljati svaki dan dva puta sa toplom čistom krpom koja je prethodno dobro namazana lojem, a onda obaviti toplom vunenom krpom. Protiv reumatizma dobar je i ovaj lek: Skuvati mekinje pa u toj vodi od kuvanih mekinja, toploj čorbi pariti bolni deo tela svako ve če oko četvrt sata. Zatim uzeti crnog luka, iseckati ga prstima, pa tim lukom obložiti bolesno mesto. Oko pola no ći treba ustajati i nalivati malo vode tako da pro ñe izmeñu tela i luka. To ponavljati svaku no ć dok bolest pro ñe. Od reumatizma preporu čuje se i ovaj lek: Uzeti kvasca, kojim se hleb mesi, poželjno od lebara koji od samog hleba razvija kvasac, pa ga dobro izgnje čiti i dobro (deblji sloj) namazati na čistu suknenu krpu. Zatim odozgo posoliti sitno utucane paprike, a preko sve te mase politi čisto maslinovo ulje. Tu krpu sa debljim slojem kvasca i posoljen sa utucanom paprikom i uljem obaviti na bolesno mesto. Ovaj oblog treba da stoji 12 sati. A le čenje treba ponavljati nekoliko dana i bolest će nestati. KOSTOBOLjU leči i ovaj lek: Uzeti pola litra od maslina i sasuti u njega pola šake utucane stipse. To treba da se malo podgreje. Ovim trljati bolesna mesta svako ve če, Zatim posle toga trljanja uzeti stipse jednu šaku i samo njome trljati bolesna mesta i le ći u postelju. Bolest će nestati za kratko vreme. ZA REUMATIZAM može se koristiti i ovaj lek: Pripremiti zemlju ilova ču pa je umesiti dobro i od nje načiniti kao veliki kolač debljine 3-4 prsta. S njome obaviti bolesna mesta i držati preko cele no ći. To treba činiti više puta. Za REUMATIZAM, čak i da je najopasniji dobar je ovaj lek: Pomešati bistri terpentin sa katranom. Time trljati bolna mesta a uve če oblagati. To treba činiti svako veče oko tri nedelje. Ali ako je bolest skorašnja onda naravno treba manje vremena.

LUPANjE SRCA Kako čovek oseti pojačano kucanje srca, potrebno je da ostavi svako umno i telesno naprezanje i da se što više bavi U slobodnoj prirodi, da što dublje udiše čist vazduh. Uz to, preporučuje se pi će hladne vode i limunade. Ako nema limunade, može se piti ma kakva boza ili raso od kupusa ili voda pomešana sa kojom kaši čicom sirćeta ili kiselo mleko. Onima koji pate od lupanja srca, zabranjuju se sva pi ća, koja draže živce, na ime: kava, čaj, vino i druga špirituozna pi ća. pa onda paprika biber i drugo. Za njih je potrebna dobra, ali lako svarljiva hrana. Хиљаду савета Страна 16.

LUPANjE SRCA kod mnogih može da se izle či, stavljanjem hladnih obloga (nakvašene krpe). Naime treba staviti obloge na mestu gde se ose ća lupanje. Obloge držati 20 minuta. To treba ponavljati nekoliko dana. Lupanje srca se može izle čiti kod nekih ako drže noge u dosta toploj vodi, oko 20 minuta svakog dana. I gornji lek i ovaj su jevtini te ih treba koristiti a njihovo dejstvo je osvedo čeno u Rusiji. Lupanje srca može se otkloniti i na ovaj na čin: guščije pero zapaliti i svaki dan nakaditi se tim dimom. Dim treba uvlačiti kroz nos i usta. To treba činiti nekoliko dana redovno, i lupanje srca će prestati. I na ovaj na čin se dobro leči lupanje srca: Istucati lipov ugljen, sipati u čašu u kooj je prethodno sipana voda. To uzimati tri puta dnevno po jednu osrednju kašikicu. Duže vremena upotrebljavati taj lek.

OSEĆAJ BOLA U PREDELU SRCA Od mnogih možemo čuti kako kažu da ih boli srce. Ali to je sasvim pogrešno shvatanje. Jer ako nekog zaboli srce, on bi se i oprostio od života. To su u stvari bolovi u predelu srca, miši ća, žilčice, slezine ispod prsiju i td. Ko oseća bolove oko žilice, on treba skuvati šaku žalfije u pola litra čistog belog vina. Pa kada se to prilično prokuva, treba piti umesto vode po jednu čašu svaka tri sata. Kuvanu žalfiju privezati uz telo gde boli. ZA OVAKVE BOLOVE U PREDELU SRCA, dobro je staviti na jednu čašu od 2 deci 10 kaši čica šećera. To dobro promu ćkati i piti svako jutro na šte srce. To treba činiti stalno 8 do. 10 dana. ČUPANjE U STOMAKU

Za ovu bolest dobro je uzeti komovu rakiju, otprilike koliko zahvata jedna rakijska čašica. Zatim uzeti dva do tri češnja belog luka, luk sitno istucati i potopiti u rakiju. To piti kada stomak zaboli. Može se piti i nekoliko puta ukoliko bolest ne prestane.

MRTVA KOST Zove se otok ili čvor koji ne boli i može se pokretati tamo, amo i koji nije vru ć već hladan. Protivu ovoga otoka upotrebljava se sa uspehom ovo: Čim se pojavi treba ga trljati prstima i to od ujutru, ali obavezno prste namazati pljuva čkom onom jutarnjom, od pre umivanja. Ta pljuva čka ima u sebi dosta otrova koji le či takav otok. . Ako se tako čini uporno nedelju dana nesta će otok. Ovakav otok se može izle čiti i trljanje uljem terpentina. MRTVU KOST leči i ovo.:Nabaviti u apoteci cinkove Masti, pa sa njome mazati svako ve če i svako jutro bolno mesto.

IZNENADNE BOLESTI Ovakve bolesti dolaze naj češće od nagle prehlade. Ako se takve bolesti ne preduprede mogu biti veoma opasne. Kao posledica može se javiti i tifus, zapaljenje plu ća i druge nedogledne posledice. Pravilo kod ovih bolesti treba da bude da se le či dok su još na za četku. A predupredno sredstvo može biti najobi čnija topla voda zamu ćena ili zaše ćerena. Razni čajevi lakoće dolaze u obzir. AKO SE ĆE MOŽE izbeći bolest ona se le či ovako: Odmah pripe ći tabane uz furunu, sat dva trpeti najveću pripeku. U isto vreme piti vru ć čaj od bilo koji. Telo treba da je utopljeno. Na svaki pola sata treba popiti po jednu čašu čaja, bilo zaše ćerenog ili zamedenog. Čim se oznoji košulja bolesnikova, odmah je treba svu ći i drugu suvu obu ći. Kad se tako bude činilo, i ako se to radi na samom po četku nazeba, bolesnik je spašen. A ne trebamo govoriti o posledicama koje bi mogle nastupiti ukoliko se nebismo na vreme le čili od iznenadnih bolesti, a naro čito od prehlade, velikog nazeba i drugih sli čnih bolesti. ŽIVOTNO PRAVILO JE DA AKO SE DANjU OZEBE, ODMAH UVE ČE TREBA TRAŽITI SREDSTVA ZA LE ČENjE I LEČITI SE, SPREČITI ZAČETAK BOLESTI Ko ovako postupa ne treba se bojati posledica.


Страна 17.

PROMUKLOST Ako je promuklost posledica nazeba, onda treba piti svaki dan PO jednu čašu lipovog čaja ili tople mlake čorbe od kukuruza a vrat treba obaviti sa krpama umo čenom u vru ć loj ili ulje. Polazeći v postelju uzeti dva žumanceta od kokošijih jaja, pa ih dobro izlupati u sitnom še ćeru i tako pojesti. Ako promuklost nije posledica nazeba ve ć je nastala od sifilisa, ne sme se ni časa čekati nego se odmah lečiti. Lek protiv ovakve bolesti doktori preporu čuju ovakav: Oblagati ceo vrat sa debelim mokrim hladnim čaršavom, preko koga treba prebaciti mušemu ili voštanicu, i bolest pro ñe obično za jednu no ć. Ovakva dva do tri obloga dok se promene i ozdravi se.

ALKOHOLIZAM Mnogi ljudi piju toliko da čak mogu da padnu i u nesvest od prevelike doze pi ća, a neki čak i u mrtvilo zbog rñavog ili zbog velike koli čine popivenog alkoholnog pi ća. To mnogo puta se desi kada se čovek nalazi u društvu prijatelja, koji zbog nekih ludih obi čaja traže da se ispije svaka čaša. Što je vrlo interesantno to se obi čno dešava kod sirotinje. Ali isto tako može se to desiti svakome. Treba se kloniti prijatelja koji nagoni čoveka na pi će. Alkoholna pića su veoma štetna za organizam čoveka. I to utoliko više koliko se više pije. Postoji u narodu uobi čajena praksa da ako je čovek umoran on popije čašicu rakije i smatra da je to dobro po zdravlje, naime da se tako brzo odmorio i osvežio. Ali to je baš ono što je najgore. Naš organizam je baš u takvom umornom stanju veoma podložan raznim zaraznim klicama i nije otporan na hladno ću. Tako se može desiti baš obrnuto. Alkoholno pi će rakija ne samo što nije pomoglo, ve ć je i uticalo da se čovek prehladi. A poznato je da prehlada ukoliko se ne le či može imati teških posledica po zdravlje. Da bi na neki na čin što bolje dali savet kako se trebaju alkoholna pi ća izbegavati naveš ćemo ovde još jedan primer: U Filadelfiji u Americi su nau čnici, da bi dokazali štetnost alkohola ne samo po zdravlje već i na umnu sposobnost čoveka, izvršili na četrdeset dečaka, zašto su imali odobrenje, ispitivanje. Oni su podelili dečake na četiri grupe po deset de čaka. Prvoj grupi su davali da pije alkoholna pi ća koliko god želi, druga grupa je mogla da čini u ograni čenim merama, treća grupa je, mogla sasvim po malo da pije alkoholna pi ća i to samo uz dobar obrok, n četvrtoj grupi nisu davali uopšte ni kapljicu alkoholnih pi ća. Posmatranje se vršilo 30 godina, a rezultat je bio ovaj: Grupa koja uopšte nije pila alkohol, odnosno dečaci iz prve grupe su vremenom postali u čeni ljudi, kroz školu su bili uvek odli čni, i uopšte postizali su svuda dobre rezultate u radu i životu. Ostale grupe, to jest de čaci iz tih grupa su bili promenljive sre će. Ali važno je napomenuti da su de čaci iz grupe koja je mogla da pije, koliko god je htela u školi bili vrlo loši učenici, ponavljali razrede, a u posle školskom vremenu su postali propalice, jer ih poso nije interesovao. Ovi i mnogi .drugi primeri trebali bi da budu pouka mnogim roditeljima. Naro čito na selu gde ima vinograda i gde daju detetu da pije vrlo često, naj češće samo zato da ne bi plakalo. Protivu pijanstva najbolji je lek dobar savet, a to je da postoji dobra volja da se sa pi ćem alkoholnih pi ća prestane, ili. da se svede na najmanju mogu ću meru. Pi će kao i pušenje je stvar navike, i to vrlo opasne navike. U pijanom stanju su ljudi .mnogo puta u činili takve stvari kojih su se kasnije n sami gnušali. U pi ću se uopšte može u činiti mnogo gluposti. Ali ako je ve ć čovek bio u takvom društvu, da se napio, onda preporu čujemo najefikasniji lek, a to je da se izazove povra ćanje. Tako će se čovek osloboditi ve će količine alkohola koji još, apsorbovanjem, nije dospeo do krvi i nervni sistem. Ukoliko je pi će već toliko zahvatilo čoveka da je u nesvesti treba mu pomoći ovako: Istucati glavicu crnog luka bez ikakvog drugih primesa. Staviti je u čistu krpu, uviti i još malo sa tom krpom izme ñu šaka istiskati. Onda otvoriti i zajedno sa krpom staviti pijanom upravo ispod nosa. To će ga samo unekoliko povratiti. Takvog mora položiti u postelju i dobro uviti, jer u tom pijanom stanju može da prozebe i da od toga ima trajnih posledica. Pored postelje obavezno staviti lavor, kako bi mogao povremeno, dokle može da povra ća. Radi kućnog mira sa pijanim čovekom, nije preporu čljivo svañati se i prebacivati mu. Me ñutim ako taj isti čovek, ima bar malo samo kontrole i samo kritike, kada vidi šta je sve u činio u pijanom stanju, verujemo da će nastojati da to više ne čini. Onaj koji želi da se odvikne od alkohola, to može posti ći isključivo svojom voljom i strpljenjem. Nikakvi lekovi tu ne bi mogli, pomo ći. Naravno ima takvih ljudi, koji da bi zaradili novac preporu čuju ovaj ili onaj lek. To je sli čno sa pušenjem. Siguran lek ne postoji i ne treba dozvoliti da nam neko prazni džep lekarima, ve ć treba dobro razmisliti o uzrocima i posledicama. Naravno medicina, kao i svaka druga nauka ide stalno napred. Će znamo šta će biti u budućnosti. Danas mi tvrdimo ovako.


Страна 18.

TIFUS (VRUĆICA - OGNjUŠTINA) U našem narodu je poznato da se pod imenom vru ćica podrazumeva ve ći obim zapaljenja plu ća, odnosno tifusa. Naš narod od ove bolesti je užasno patio i satirao se. U selu Žabarima u Bosni od ove bolesti su 1859 i 1860 godine, pomrli svi odrasli ljudi. Celo selo od 220 ku ća ostalo je samo sa decom i ženama. Žena nije umrla ni jedna. Da je posledica ove bolesti, ne samo nazeb ve ć i nečista voda, najbolji dokaz je baš ovo selo. Jer ono leži kraj žabar bare koja je puna razne ne čistoće, lešina, žaba i gljiva. Ova bolest se poznaje ako bolesnik ose ća jake bolove, teret, probode u prsima, ma sa koje strane, kada bolesnik bunca, kada ose ća jaku žeñ, iz njega izbija znoj vrlo neugodnog mirisa, zatvor, nesvesticu i drugo. Ako se ovakvi znaci pojave kod bolesnika treba spremati lek bez odlaganja. Preporu čujemo ovaj lek: Utucati sitno sla čice, pa jednu čašu pomešati sa sir ćetom. Namazati .na krpu pola prsta debljine, staviti na grudi i ostaviti na bolno mesto. Tako treba da stoji jedan sat. Ako je bolesnik rumen i punokrvan dobro je da mu se stavi nekoliko pijavica na bolno mesto. Za one koji imaju jaku vatru i buncaju treba oblagati čelo i glavu sa vrlo hladnom, u vodi natopljenom, krpom. Go se može činiti i sa ledom, ukoliko ga ima. Ako nema leda staviti sla čicu na potiljak. VRUĆICU može da izle či. sigurno u ovaj lek: Uzeti veliku čašu soda vode, nacediti u nju jedan ceo veći limun, to popiti, u postelju se dobro uviti i pošto se dobro bolesnih oznoji ima uslova i da bude izlečen. Takoñe za vrućicu dobar je i ovaj lek: Pomešati sir će i pšeni čne mekinje pa to ugrejati u nekom sudu i time obložiti deblji sloj na grudni koš i pola rebra. Kada se to u čini, odmah treba stavljati i hladne krpe, a još je bolje staviti sedativ (lek opisan u ovoj knjizi), jer je to bolje da ne bi otišla u glavu. Prvi oblog treba držati nekoliko sati, drugi manje, a kroz tri do četiri takva obloga treba bolest prestati.

ZAPALjENjE PLUĆA - VRUĆICU Leči odlično i ovaj lek: Nakvasiti dvostruku lanenu krpu u najlju ćoj rakiji (prepečenici) pa posuti odozgo aleve paprike i to dosta. Taj oblog priviti na bolno mesto. Tako držati 10 sati. Zatim obložiti još jedan nov, isto takav oblog. Bolest će već posle drugog obloga pro ći. Veoma je važno napomenuti da se bolesnikovi uku ćani trebaju starati da njegova soba bude uvek provetrena i da oko njega ne bude mnogo ljudi.

VRUĆICA OD GLADI Pored već navedene bolesti vru ćica-zapaljenje plu ća koja obično dolazi od nazeba postoji ista bolest, ali njen uzro čnik je glad. Kad čovek više puta uzastopce trpi glad, onda se pomenuta bolest razvija postepeno i satire ga. Znači i rñava hrana, i veoma težak i naporan rad mogu biti uzro čnici ove opasne bolesti. Kada čovek oboli od gladi ili od teškog rada, on obi čno i ne zna od čega je oboleo. NAJBOLjI LEK protiv tifusa-vru ćice koja dolazi od gladi je dobra i zdrava hrana.


Страна 19.

PRUŽANjE PRVE POMOĆI RANE I UBOJI Čovečanstvo mnogo pati i dangubi od raznih rana n uboja. Civilizovano varvarstvo, koje odobrava i trpi radno oružje, rat i privatnu svojinu, strašno umnožava raznovrsne rane, uboje i druge spoljne povrede. Navodimo više na čina kako se le če te ljudske nevolje. PRIŠTINjEN NOKAT, PRST, MESO I DRUGO. Ukoliko je u činjena velika povreda, a time i jaki bol, treba odmah obložiti sa iseckanim friškim gove ñim mesom i crnim lukom. Tako ostaviti preko dan pa će bol i otok proći. Ako nije tekla krv iz rane, treba probosti iglom ili prose ći kožu na onom mestu gde je najcrnje, da iza ñe ona pokvarena krv, pa onda zaviti re čenim lekom. Preporu čuje se da se takav nokat ili prst stavi i drži - 20 minuta u vru ćoj vodi. Kada se skine zavoj od mesa i luka treba namazati i ranu sa komovicom, koja je prethodno posoljena i poviti je ma kojim melemom. Rana će brzo zarasti. Ovaj oblog ubrzo otkloni teške bolove, koji se ose ćaju od pritešnjenog nokta, prsta ili drugog mesa, a izle či i ono grozno modrilo kože. UBOJ KOJI ZADAJE STRAŠNE BOLOVE le či odlično ovaj lek: Narendati nekoliko glavica crnog luka, naliti u njega kašiku ulja, pomešati i obložiti uboji sa dosta debelim slojem ovog leka. Kroz nekoliko sati nesta će bolova, a ne će doći ni do teških posledica, koje bi se ina če mogle desiti. UBOJ se tako ñe može dobro le čiti ako se oblaže sa krpama prethodno umo čenim u vrlo slanu vodu. PREBIJENA KOST Čim se ta nesre ća dogodi, odmah mazati i polagano trljati uljem mesto koje se nalazi u okolini prebijene kosti, jer to olakšava bolove i umekša žile. Za tim namestiti kosti na svoje mesto, gde su bile, a za to ima znalaca gotovo u svakom mestu. U isto doba spremiti ovaj melem: Umutiti 5 žumanaca od čistih jaja i dotle ih mutiti dok postanu zgusnuta masa. Tada dodati 4 kašike sitno utucane i prosejane ćeramide ili crepa i 160 grama čista zejtina. Taj sastav treba dotle lupati (mutiti) dok postane kao jedna smesa. Kad to bude gotovo, uzeti dve do tri šake kostreti kozje, pa izliti svu tu smesu na nju, ali tako udesiti, kako će zavoji i melem zaviti svo mesto oko prebijene kosti. U isto doba treba da su spremljene četiri podesne daš čice da se uveže da ne može klimati. Bolesnik mora mirno ležati ako je noga, a ako je ruka takoñe nužna je osobita pažnja, da se nameštena kost ne kre će sa svog mesta. Uz to treba spremiti slanu komovicu, i zaliti njome svaki dan po 3 puta odozgo izme ću tela i zavoja, ali tako da komovica prodre do dna. Ne treba zaboraviti zalivati i sa uljem svaki peti dan ali tako, da i on do dna prodre izme ñu uda i zavoja. Pre zalivanja treba ulje u čistom sudu sa drvenom kašikom dobro izmu ćkati Treba znati da taj isti zavoj. zajedno sa poklopljenim daš čicama, mora ostati nedirnuti na rani do 46 dana. Ali ako bi nastupio kakav otok zbog neveštog povezivanja, onda u svako vreme treba daš čice skinuti i bolje kosti namestiti i zavoj udesiti. Za to vreme kost će tako prirali jedna uz drugu kao što je bila prva. I kad se zavoj skine nije zgoreg da se još 10-20 dana obrati pažnja na slomljeni ud, da se ni o što ne udari. Kasnije može se raditi njime kao i sa ostalim telom. I ovaj lek dobro le či prebijene kosti: Uzeti nekoliko belanaca od jaja, pa nastrugati sapuna (rakiji sapun) pa pomešati sa belancima i dobro izmu ćkati, onda sipati kap po kap špiritusa obi čnog i dobro mešati, dok postane kao kiselo mleko. Zatim nakvasiti ku čina u špiritus pa sipati pomenuti lek na njih i razmazati prema veli čini rane. Pre toga treba namestiti, pa onda priviti lek preko njih. ZAUSTAVLjANjE KRVI IZ RANE može u činiti svako oblivanjem sir ćeta u kome je rastopljeno dosta soli. Ovo ne samo što zaustavi krv nego i pomogne da svaka manja rana od toga i zaraste. Samo treba da se posle svakog ispiranja rana dobro stegne i uvije dobrim zavojem. Naravno mora se trpeti jer smesa sirćeta i soli izaziva bol. SLUČAJ da se zalomljeni komadi ć drveta, gvož ña ili nečeg drugog ne može izvaditi iz mesa ili kosti onda je lek: Uzeti kvasac, pa debljim slojem obaviti ranu. Preko toga staviti tanak sloj žutog voska i ujedno preko oba ta obloga staviti oblog kozjeg loja. To menjati uve če i ujutru nekoliko dana dok bolest proñe. Ovaj lek ima takvu snagu, da će zalomljeno drvo ili gvož ñe samo od sebe iz mesa ili kosti ispasti. Oblog treba stavljati sa one strane sa koje se bolesnik ranio.


Страна 20.

METAK IZ RANE IZVADITI Uzeti laimpulvera jednu malu kašiku i dva skorašnja belanceta od kokošijeg jajeta. Ovu smesu dobro izmešati (izlupati) da postane kao jedna smesa. Kada bude gotovo izliti ovu smesu na dlan u šaku i udariti sa njom i sa dlanom prili čno jako na ranu, gde je metak ušao. Tada ne treba dizati dlan od smese, nego nekoliko puta unaokolo pritiskivati ranu da se smesa bolje u nju upije. Posle jednog minuta trgnuti dlan natrag od rane i tada će metak sam izi ći iz rane. To je Američki način vañenja metka iz rane, koji se pokazao kao vrlo prakti čan i ne štetan po zdravlje. Da bi iz rane izvadili metak, i da se brzo čovek izleči može pomoći i ovaj lek: nabrati dve do tri pregršti kopriva, pa dobro istucati i list i stablo. Iscediti sok i njime posuti ranu, a odozgo priviti utu čenu smesu od kopriva. Sve to odozgo obložiti mušemom, krpom koja ne prima i ne propušta vodu. Ovakav oblog sa sokom od kopriva i utu čenim koprivama treba menjati svaki dan jedanput. Za nekoliko dana metak će izaći i sam. Ovaj isti lek produžiti još nekoliko dana i rana će zarasti pa ma kako bila velika.

VELIKA RANA OD METKA ILI UBODA NOŽEM Ukoliko se u kakvom nesre ćnom slučaju dobije takva rana, ili ubod nožem, odmah treba rastopiti ovč jeg sala i dok je još vru ća naliti u ranu i zatvoriti otvor od te rane. Rana će brzo zarasti, čak i onda ukoliko je metak prošao kroz svo telo i na drugu stranu. Ovo je lek kojim su se le čili Makedonski i Albanski hajduci. POSEKOTINA ukoliko se desi, ma kojim oru ñem da se čovek rani, pose če, potrebno je odmah posuti ranu sa čistom solju pomešanom sa sir ćetom. Ako slučajno nema pri ruci sir ćeta, posuti sa samom solju. Ako je ose čak mesa razdvojen od tela, treba ga udesno staviti na svoje mesto onako, kako je stajao u času zdravlja. Zatim odmah obaviti posekotinu tankom kožom a odozgo obložiti krpicom. Tako treba da stoji tri dana. Trećeg dana skinuti kožu pomo ću tople vode i tom istom vodom oprati posekotinu. Tada pomešati čist vosak i loj i od toga na činiti melem pa time obložiti posekotinu i obaviti krpom. Rana će zarasti kroz nekoliko dana. POSEKOTINA KOJA JE TEK NA ČINjENA može se izložiti brzo ako se pomeša špiritus sa šelakom. Ova smesa je u narodu poznata, a naro čito u stolarskom zanatu kao politura. Čim se ko pose če ili se ma čim ubije tako da krv ide u mlazu iz rane, odmah neka otvori ranu i naspe pomenuti lek. Bolovi će odmah pro ći. Tada zaviti ranu čistom krpom i povezati je tako da zavoj ne može spasti. Dobro je da se i zavoj sa tom smesom polije. Do ovog zavoja ne treba voda da do ñe, i ne treba ga skidati za tri do četiri dana. Posle toga skinuti zavoj a rana u tom vremenu je ve ć zarasla.

UBOD I POREZANOST Ukoliko se ma čim neko poreže odmah treba iz rane izvu ći ako šta u njoj ima, pa namazati dobro sa smesom sir ćeta i soli. Ukoliko je ta rana na prstu bolje je prst staviti u tu smesu. Ako slu čajno nemamo pri ruci sir ćeta ili soli može se jednostavno skuvati najobi čnija voda i onako vrela kanuti na ranu. Može se nekim koluti ćem od kože (kajiš) podesiti tako da vrela voda kapne samo na ranu. Vrela voda isto kao sir će i so utiče da se rana zatvori i prestane krvarenje. Rana se zatim obloži sa kožom ili voskom i lojem. Zaraš će kroz nekoliko dana. Napominjemo da je vrelu vodu bolje trpeti za jedan časak, nego da se trpi dugotrajna bolest. ŽIVA RANA leči se na razne na čine a ovde se preporu čuje mazanje sa čistim orahovim uljem. DIVLjE MESO se pri nekim ranama pojavi, čim se to opazi odmah treba istucati čist šećer od kocke i njime posuti ranu, tako da bude deblji sloj. To činiti tamo gde se vidi divlje meso. Od ovog prostog leka divlje meso iš čezne. MANjE RANE, DOBIVENE OD DRVETA, FLAŠE, GVOŽ ðA, I STAKLA. Ukoliko se kome desi ovakav udes to se može izle čiti brzo bez ikakvih posledica. Treba odmah izmešati so i ljuto sir će pa dobro obliti ranu. To oblivanje činiti nekoliko minuta u kratkim razmacima. Ako je slu čajno rana takva da je koža pokrivala ranu treba kožu podi ći da bi u ranu što jače doprla mešavina sir ćeta i soli. Naravno od ove smese se ose ća jak bol ali treba trpeti. To je baš ono što spasava od teških posledica i le či. U trku noći treba namo čiti krpu u pomenutu. smesu i priviti je na ranu. Ukoliko se tako čini nekoliko puta, to će biti dosta da rana zaraste.


Страна 21.

NAMIRNICE KAO HRANA I LEK GROŽðE KAO ODLIČNA HRANA I LEK Postoji uverenje da se mnoge bolesti mogu spre čiti ili izlečiti, obilatim jedenjem zrelog, čistog i zdravog grožña. Kao primer šta možemo posti ći korišćenjem grožña, u najvećoj mogućoj meri kada je njegova sezona, a naravno i u toku zime, ako ga znamo ostaviti, naveš ćemo koje bolesti možemo otkloniti i le čiti: Malokrvnost, zatvor, šuljeve, proliv, srdobolja, kašalj, neke nervozne bolesti, bolesti o čiju i ušiju, razne ospe na koži i tako dalje. Da je grož ñe tako hranljivo i lekovito može se videti iz njegovih sastojaka, a to su šećer, razne soli (fosfor, kuhinjska so, gvož ñe, magnezijum, zatim organske materije, kao što su smola, guma biljna belan čevina i druge ekstraktivne aromati čne materije. Pored toga, naravno, u grož ñu ima najviše vode i kiseline. Zasebno u kožici zrna grož ñanog ima belan čevine, često i do 14 delova od sto delova grož ña. Takoñe u toj istoj kožici ima voska, tanina i raznih kiselina i ulja, te zato kožicu od grož ña treba sažvakati i jesti, a ne bacati. Da bi grož ñe bilo korisno, radi ozdravljenja ili dobro predupredno sredstvo ono se treba jesti zrelo i čisto od svake ne čistoće. Treba se kloniti od bu ñavog i kiselog grož ña. Najbolje je ono grož ñe koje je zrelo, slatko i koje prijanja kao med za prste i usne. Zatim grož ñe sa viših predela i .peskovitih mesta bolje je za zdravlje nego grož ñe iz ravnice, a naro čito onih ravnica u kojima nema peska i kamena Od svih vrsta grož ña najbolje je crno .grož ñe, jer u njemu ima najviše lekovitih sastojaka. U sezoni, kada je grož ñe zrelo, treba što više jesti grož ñe i što češće. A posle sezone dobro je jesti grožñe koje ostavljamo za zimu. Postoji više na čina kako se grož ñe ostavlja za zimu. To i u ovoj knjizi ima u odeljku zimnice, ali još prostraniji na čin ostavljanja grož ña, i to u velikoj koli čini, je ovaj: Očistiti grozd no grozd od eventualne truleži. Grož ñe mora da je suvo, to jest da se bere kada je lepo vreme i kada je toplo, zna či oko podne. Grož ñe ne sme da bude natu čeno, a ve ć smo napomenuli da se treba pažljivo očistiti od svake truleži i životinjica. Pripremiti mesto (najbolje tavan), pa staviti grož ñe tako što se polaže grozd do grozda. Kada nastupi mraz pokriti grož ñe odozgo ponjavama ili slamom. To ga čuva od hladnoće. Ovo se obi čno ostavlja na tavan, a iznad sobe u kojoj se loži. Ukoliko se ne loži u sobi iznad koje stoji grožñe onda se mora ispod samog grož ña staviti dosta slame ili neke tople ponjave. Tavan treba da bude takav da je što manje pristupa čan hladnoći, a to zna či da je sa svih strana dobro zatvoren. Ovim načinom se grož ñe može sa čuvati na stotine i hiljade kilograma i da bude skoro sveže sve do proleća. Naravno ono će prilično uvenuti, ali će u njemu ipak ostati dosta soka. Ono je onda dosta slatko te preporu čujemo korišćenje ovakvoga grož ña jer je zbog ovakvog na čina ostavljanja za zimu sačuvalo svoju vrednost.

KISELO MLEKO KAO HRANA I LEK Poznato je iz čega se sastoji slatko mleko. Obzirom da je kiselo mleko proizvod od slatkog, ne treba ni govoriti o tome koliko je i ono korisno. Ovde napominjemo samo to da doma će dobro spremljeno kiselo mleko, pored toga što je vrlo hranljivo, ono i le či rastrojstvo želudca i creva, razne krastice na koži, crveni vetar, utoljava bolove prsiju, lupanje srca i druge sli čne bolesti, gde može da posluži kao dobro predupredno sredstvo ili kao lek. Za prijatan ukus, kao i za zdravlje dobro je mleko koje je prvo dobro provrelo i zatim ukiseljeno. Ono je naročito korisno ako se pomeša sa malo slatka mleka i surutke.

KUPUS KISEO I RASO KAO HRANA I LEK Nekuvan kiseo kupus i raso služi kao zdrava hrana i za čin uz jelo. Osim toga i kao lek od mnogih bolesti.

Ovu tvrdnju možemo potkrepiti kada znamo iz čega se sastoji kupus, odnosno koje sve hranljive sastojke sadrži. Naime kupus je namirnica koja u izobilju sadrži kre ča, zatim dosta belan čevina i skroba. Zbog kreča je lekovit jer deluje protivu jekti čave rastrojene materije. Kupus kao hrana nije težak za želudac, kako to tvrde pojedini, ve ć naprotiv to je vrlo ukusna i korisna namirnica. Naravno ne treba je pretrpati mastima, mesom i sli čnim dodacima. Mi tvrdimo da je kupus odli čna hrana i predupredno sredstvo protivu mnogih bolesti ukoliko se kuva, sve jedno da li je sladak ili kiseo, bez primesa koje Хиљаду савета

Страна 22.

mnogo sadrže masti, a garnira se sa so čivom ili pasuljom i začini sa lukom. Kiseo kupus je odli čan ako se u njemu nalije i raso. Kiseo kupus za činjen sa dosta rasola i nešto ulja je vrlo koristan i lekovit protivu zatvora, glavobolje, nesvestice, nesanice i nervoznog stanja. Pelagi ć još tvrdi da ova hrana može da preporodi čoveka. Zatim, vrlo je korisno kupus jesti svež ili kiseo, kao salatu. To pomaže protivu skorbuta. Raso od kupusa je lako će dobra namirnica i treba je piti, naravno ako je zastupljena higijena prilikom ostavljanja kupusa. U njemu ima ve će količine mlečne kiseline i fosfornog kre ča. Dobar raso bolje čisti creva i stomak od mnogih skupocenih lekova.

JABUKA KAO HRANA I LEK Da je jabuka od velike koristi za zdravlje čoveka, vidi se iz njenih sastojaka a to su: skrob, še ćer, jabučna kiselina, tutkal biljni i fosfor U nauci je ispitano da je jabu čni šećer i fosfor od velike koristi za zdravlje tela i za bu ñenje i oživljavanje misaone snage. Nau čnici preporučuju zdravu i zrelu jabuku, a kao hranu i lek protivu zatvora, melanholije, bunila, popravljanja želudca i otklanjanja vratobolje. Posebno se preporu čuje jabuka za jelo nervoznim i razdražljivim osobama. I to ne samo u presnom svežem stanju ve ć i .u obliku toplog kompota i sli čno. Topao kompot od jabuka pravi se ovako: O čistiti dve jabuke, pa oguliti ljusku i staviti u tri decilitara dobro provrele vode. Poklopiti i ostaviti da tako stoji desetinu i više minuta. Zatim naliti čašu sa malo meda i piti. Može i bez meda. Protivu povraćanja i štucanja treba dobro žvakati kiselih jabuka Protivu kašlja i bolova u prsima, pored jedenja i pi ća jabuka kao čaja, treba skuvati kiselih jabuka sa malo še ćera i od toga jesti dva do pri puta na dan po jednu do dve kašike. Ovo je dobro i za poja čanje srca. Krvavi i zatvoreni šuljevi le če se ili delimično ublažavaju bolovi, kada se jedu pe čene jabuke i kada se trule jabuke privijaju na njih, pošto su prethodno razgnje čene. To treba držati cele no ći, desetak i više dana.

SPANAĆ, ŠPARGLA, KISELjAK, ZELjE To su biljke vrlo ugodne za jelo, te ih preporu čujemo i kao hranu i kao predupredna sredstva protivu mnogih bolesti. One pomažu onima koji su zaboravni, imaju zatvor, bledilo ili glavobolju

JAGODE KAO HRANA I LEK Jagoda ima dve glavne vrste. Prve su crvene i rastu na malom bilju u baštama ili u šumi. Druge su grne i zovu se još i krunice. Ovde je re č o crvenim jagodama. bile one iz bašte ili iz šume. Jagode se preporu čuju kao vrlo dobro sredstvo protiv više unutrašnjih i spoljnih bolesti. Treba ih jesti u njihovoj sezoni. Poželjno ih je kombinovati sa še ćerom, gustim mlekom, mileramom a najzdravije su ako se pomešaju sa vinom. Obilatim jedenjem jagoda može se izle čiti od kostobolje, reumatizma, podagre, zatvora i drugih unutrašnjih bolesti. Protivu srdobolje dobro je kuvati koren od jagoda i onaj odvar piti kao čaj. Ako nekome zaudaraju usta zbog pokvarenih zuba i desni, nek pari sa jagodama zube i desni. Bolest će prestati. Čaj - odvar od lišća jagoda bolji je za zdravlje i od ruskog i od kineskog čaja. A ovaj čaj se priprema ovako: brati liš će od jagoda dok je zeleno i mlado, zna či na proleće, Sušiti na čistom, prohladnom mestu i ostaviti za upotrebu. Kuva se čaj kao i drugi čajevi. Odnosno pusti se da voda provri. Staviti onda nekoliko listi ća čaja od jagoda. Poklopiti, malo ohladiti i piti sa še ćerom ili medom. Ovaj čaj od jagoda koristan je i le či od bolesti stomaka, žu či i mokraćnog kanala. Naravno čaj treba ocediti od lišća kroz neko podesno sredstvo.

ŠEĆER KAO LEK I HRANA Za ove rane še ćer je odličan lek. Ranu treba najpre isprati sa najlju ćom rakijom (poželjno komovicom), odmah zatim posuti na ranu deblji sloj še ćera. Na ovaj na čin šećer leči sve nove rane, posekotine, proreze i za čkoljice od drveta, trnja, igle itd. Preko šećera ranu treba povezati gazom ili čistom krpom. Хиљаду савета

Страна 23.

BARUT KAO LEK Ovo ubilačko sredstvo, ako uopšte treba držati i čuvati to, bi trebalo da bude samo kao lek. Na razne na čine se priprema barut za lek, a mi ćemo spomenuti ovaj. Protivu crnog prišta nekoliko zrna baruta se stavi odozgo preko čira. Tada se zapali da plane. Tako se čovek spasi ove bolesti. Zatim je dobro sredstvo protivu žutice. Taj lek se priprema pošto se u nekoj čauri stavi par zrna baruta. Spusti se žarač te se barut upali. Obzirom da čaura ima uzak otvor, a povrh toga nalazi se u njoj žara č, počeće dim od izgorelog baruta polako da izlazi. Naravno ovo se radi pod uslovom da je pre toga čaura bila potpuno čista. Dok još dim izlazi iz čaure nasuti malo vode. Ta voda bi će crna od baruta. Nju treba odjednom popiti. Zdravlju ovo ne će škoditi a koristi jer žutica skoro od prvog leka nestaje.

KAFA KAO LEK U kafi ima kofeina, tanina i drugih sastojaka. Ona ima svojstvo da deluje na centralni nervni sistem. To drugim re čima znači da kafa može pove ćati elan za rad, razbiti dremljivost i sli čno. Meñutim bitno je pri ovome napomenuti da se ljudi ne zavaravaju da je kafa baš isklju čivo dobro sredstvo protivu dremljivosti. Naime ona za prvi sat upravo tako i deluje, ali posle toga još više poja čava želju i nagon za snom. Kafa povoljno deluje na rad srca, bubrega, zatim otklanja zamor, ali samo ako se pije razumno, jer u većim količinama ona je škodljiva. Ali mi ovde želimo napomenuti da se ona kao lek može koristiti na Drugi na čin, a ne kao pi će. To jest ako sitnu kafu posolimo na izgorelo mesto od vode, to pomaže od dva to tri takva obloga. Sitna (mlevena) kafa dobar je prašak za zube. Naro čito ako se pomeša sa malo magnezijuma i utučenog praška od ostrice. Ovaj prašak otklanja r ñav zadah iz usta. Zatim može čuvati zube od kvarenja, a iz usta odaje prijatan miris.

KOPRIVA KAO HRANA I LEK Kopriva može da služi kao ljudska i sto čna hrana. U nekim zemljama se neguje i koristi za jelo. Inače ona kod nas raste svuda a naro čito pored starih zgrada, me ća itd. Koliko je ona korisna osvedo čeno je u slede ćem: Živina više nosi jaja kad joj se daju kuvane i isitnjene koprive pomešane sa tricama. Konji su ja či, veseliji i ugledniji ako im se desetak dana tri do četiri puta daje na dan uz hranu šaka ili dve semena od koprive. Pored toga marva i živina više se plodi kada se hrani koprivama, a to nije mala dobit za narod. Kao lek kopriva može uspešno poslužiti u slede ćim slučajevima: Pljuvanjs krvi se le či koprivom ovako: Nabrati vrhove koprive pa to istucati i sok iscediti. Od ovog soka piti tri do četiri kašike na dan, odnosno u vremenskim razmacima po jednu kašiku, a četiri ukupno. Protivu padavice dobro piti čaj od kopriva. U ovom čaju treba nastrugati sasvim malo slonove kosti. Baš kada je ova bolest u toku ili nešto posle napada treba bolesniku dati ve će lonče ovog leka. A kasnije samo jednom na dan po jednu manju čašu. Protivu srdobolje piti čaj od suvih kopriva, koji se sprema kao i drugi čajevi. Kraste i krastice na koži mogu se le čiti koprivom. Za tu potrebu skuvati koprivu, i time dva put na dan prati bolna mesta. Dojilja ukoliko primeti da nema dovoljno mleka treba piti tri puta nedeljno po jednu kašiku semena od koprive. VAðENjE ZRNA od puške iz rane može se pomo ću koprive tako što se dosta koprive istuca i sok iscedi. Ovaj sok nasuti na ranu, a utu čenu smesu treba odozgo povrh rane obložiti. Tako treba da stoji oko 10 sati. Zrno će samo ispasti. Koprive, kao što smo ve ć napomenuli ima svuda, i raste u toku cele godine. Ali je za hranu, razna jela i salatu, najbolja prole ćna mlada kopriva. Pored navedenog ona se koristi i u industriji u razne svrhe. Njeno gajenje ne zahteva nikakve teškoće, te zato spada u red onih biljaka čiju korist ljudi trebaju i dalje preispitivati.

PASULj KAO HRANA I LEK Ova biljka zbog svojih hranljivih sastojaka vrlo je potrebna za ishranu. Me ñutim ona ima i lekovitu moć. Svrab i šuga se uspešno le či ako se opere vodom u kojoj se dobro skuvao crveni pasulj. Protivu kašlja dobro je svaki dan piti po tri čaše vode v kojoj je kuvan pasulj, pa je zatim oce ñena. Хиљаду савета Страна 24.

Kuvani pasulj sa dosta crnog i belog luka i dobro za činjen uljem dobar je protivu zatvora, tromosti, bunila i zaboravnosti. Jednom re či ovako skuvan pasulj deluje oporavljaju će.

PARADAJZ KAO HRANA I LEK Iako paradajz spada u familiju otrovnih biljaka, njegova vrednost je u hranljivom pogledu veoma velika. To je odli čna hraka i predupredno sredstvo protivu mnogih bolesti a naro čito protivu proliva. Mnogo puta jedu ći paradajz i ne znamo da smo se spasili neke bolesti, posebno epidemijske. Naučnim ispitivanjem osvedo čeno je da paradajz ima lekovitu snagu. Po tome on je vrlo koristan za one koji su malokrvni, naklonjeni kašlju ili nekoj drugoj bolesti. To je takoñe biljka koja spada u red takvih za koje ne treba mnogo truda oko gajenja. Ona je vrlo korisna sveža za jelo. Sadrži dosta hranljivih materija, a isto tako ona je korisna za jelo i u toku zime, jer se može ostavljati.

CRNI I BELI LUK KAO HRANA I LEK Mnogi naučnici su do danas preispitivali u kojoj meri je luk hranljiva i lekovita biljka. Ustanovljeno je da crveni (crni) luk kao i beli luk ne samo da imaju hranljivih materija, ve ć da su i lekovite biljke. Koliko su crni i beli luk hranljivi može se videti iz sastava njihovog. Naime hemijskim analizama ustanovljeno je da u jednom češnjaku belog luka ima skroba, belan čevine, eterskog ljutog ulja i neke lepljive materije. U crnom luku ima gume, belan čevina, raznih soli, eterskog ljutog ulja, nekristalisanog še ćera, fosforne i aceti čne kiseline. Iz gornjih navoda vidimo da luk i beli i crni trebamo forsirati u našoj svakodnevnoj ishrani. Nije bitno da li se ove namirnice jedu presne u svežem stanju, zatim kroz razne salate ili kao za čini i primese uz drugih jela. Često i obilato jedenje luka daje snagu i telu i umu, a služi i kao predohrana protivu raznih bolesti. Luk crni je na primer izvanredno sredstvo protivu nesanice, ma u kom se vidu jeo, a naro čito u vidu sosa. Ako skuvamo i po jednu glavicu belog i crnog luka pa iscedimo, dobijamo odvar koji je koristan da se pije, jer izgoni gliste i kod ljudi i kod dece. Ovaj odvar se pije obi čno ujutru na šte srca po jedna manja čaša. Ovo isto pi će dobro je i protivu zatvora. Zatim protivu nesvestice i padavice. Luk crni skuvan u vodi zajedno sa še ćerom i medom dobro le či kašalj i katar. Ovaj odvar se spravlja ovako: Iseckati crnog luka na krupno. Od toga izmeriti 500 grama i staviti u lonac. U isti lonac nasuti litar vode, 80 grama meda i 400 grama še ćera. Ovo sve skuvati polagano tri do četiri sata. Zatim ostaviti da se ohladi pa docnije ocediti odvar. Prilikom skidanja sa vatre dobro ga promešati da ne bi še ćer ostao na dnu lonca. Za čuvanje ovoga odvara najbolji je sud čisto staklo. Bolesnik neka pije od ovog odvara po jednu manju čašu ujutru. Pre pi ća treba ga podgrejati jer bolje dejstvuje kada je vru će. JEDAN ČEŠNjAK belog luka daje još više koristi. I on se može jesti kuvan u jelu, u sosu ili onako presan. Preporu čujemo ipak ovog luka ne treba jesti mnogo, ve ć samo najviše jednu glavicu. On jača želudac, predohrana je protivu gr čeva, goni mokra ću, čuva od groznice itd. Protivu kašlja i neuredne stolice dobro ga je utu ći i jesti sa medom. Da bi se iz tela odstranio mokraćni kamen, treba piti svaki dan po jednu čašu bela vina„u kome je skuvano nekoliko češnjaka. Trulo meso oko zuba i mala zubobolja le či se kada se ispe če češnjak u vru ćem pepelu, pa ga onako vrelog staviti na bolni zub i malo tako držati.

RAKIJA KAO LEK Ovde se misli na rakiju šljivovicu ili borovnicu. Ukoliko se u toku dana nazebe dobro je uve če da se popije vruća rakija s medom. Naravno za ovo je bolje vino. Ali ako nema vina onda je dobra ovako skuvana rakija. Ako neko ima bolove u stomaku (iznenadne) treba trljati oblogom od vru će rakije. Zatim istom krpom obložiti stomak.

SO I SIRĆE KAO LEK Smesa od jednog dela sitne soli i tri četiri dela dobrog ljutog vinskog sir ćeta odličan je lek naročito kada se ko poreže nožem ili ubije drvetom. Pošto se ova smeša dobro promu ćka, Хиљаду савета

Страна 25.

i sačeka da se rastopi so, opere se rana i obavije se čistom krpom, prethodno umo čenom u toj smesi. Dva tri obloga učini za jedan dan i brzo će ti rana zarasti. Takoñe so pomešan sa alevom paprikom le či sitne rane i uboje. Čim se raniš, odmah trebaš nasuti na ranu so i aleve paprike i uviti gustom dvostrukom krpom. Za tri do šest dana rana će zarasti samo od jednog zavoja.


Страна 26.

KAKO SE TREBA HRANITI Kao što je vazduh životodavac, a voda od veoma važnog zna čaja za ceo život na zemlji, možemo reći i za hranu da je ustvari gra ña životu, telu i umu. Bez hrane ne može biti pravilno odnegovanog odnosno oformljenog tela. Možemo napraviti ovakvo upore ñenje kada je u pitanju hrana. Zgrada će biti čvrsta i jaka ako je dobro postavljena u temelju, tojest ako je za izgradnju upotrebljena zdrava gra ña. U ishrani moramo se truditi da namirnice budu čiste i da odgovaraju po kalori čnoj vrednosti. Ako stalno ložiš vatru i želiš da peć dugo služi, ili želiš da lonac dugo traje. ne smeš ih pretovariti, jer će od navale popucati. Ovaj primer govori u prilog tome da u hrani trebamo biti umereni. Uopšte je umerenost u svakom radu, pa i u uživanju od velike važnosti Pelagi ć ovako citira o hrani: „Sve što jedemo i pijemo prelazi u krv, a naša krv bi će takva, kakva je naša hrana, pi će i vazduh. Od dobre hrane zavisi blagostanje i zdravlje. Samo sit čovek može da misli pravilno i da radi uredno i dovoljno". Što čovek više radi i što više troši snage, treba mu više i bolje hrane. To je zbog toga da bi nadoknadio potrošenu snagu, da dobije materijala za pravilnu promenu i obnavljanje krvi. A to je od presudnog zna čaja, jer pravilno obnavljanje krvi i telesnih sokova daje života telu i duhu, ina če nastupa malaksalost, bolest pa i smrt. Ishrana treba da bude uredna jer zastoja ne sme biti. Neprestana promena materije u našem organizmu jedini je uslov i tvorac zdravlja kako telesnog tako i umnog. Pravilno obnavljanje krvi u nama vrši dobra i svarljiva hrana, čist vazduh, zatim umereni rad, kao i odmor posle rada. Zna či hrana mora biti zdrava i čista, naravno i sveža. Nije dovoljno da čovek jede samo da bude sit ve ć treba da ima raznovrsnu, zdravu i lako svarljivu hranu. Ko je prijatelj svoga zdravlja mora svaki zalogaj polagano i dobro sažvakati u ustima, pa tek onda progutati. Ako se tako ne čini ni najbolja hrana ne postiže svoj cilj. Naprotiv ukoliko se ne pridržava ovog uputstva čovek na sebe navla či razne bolesti ka želudcu. Hrana može biti od prirodnih proizvoda, kao i hrana koju ljudi sami pripremaju. Najzdravija hrana su mleko i jaja. U mleku su skoro svi sastojci hranljivi. A mleko je takva namirnica koja ima sve sastojke koji su neophodni za održavanje života. Da je to ta čno zidimo iz činjenice da se odoj če hrani isključivo sa mlekom ili mlečnom kašom, a dobro napreduje. Zdravo mleko može biti samo od zdravih ovaca, krava, koza i to naro čito ako se stoka nalazi na ispašama na zdravim mestima. Ukoliko se ne pazi na ove pojedinosti može do ći do neželjenih posledica. Mleko je korisno piti, jesti udrobljeno sa hlebom, ili jesti kiselo mleko, jogurt, ono je uvek hranljivo, a posebno je dobro jesti kiselo mleko jer popravlja želudac. Spomenuli smo da su i jaja vrlo zdrava hrana. Treba ih jesti što češće u obliku raznih jela, a mogu se piti i onako presna ili poluobarena. Glavnu vrednost ishrani jajima odre ñuje način pripremanja. Prepečeno jaje na masti teško se zari. Zato se ne preporu čuje slabim osobama. Najbolje je pripremiti rovito kuvano jaje, jer je tako najzdravije. U takvom stanju brzo dolazi do krvi. Za osobe umno iscrpljene, zaboravne korisno je da po dva sveža žumanceta razmute i pojedu sa supom. Na drugi na čin osobe u tako iscrpljenom stanju mogu poboljšati svoje zdravlje ako svako jutro, više dana popiju po tri sasvim rovita tek smla čena jaja. Napominjemo da je za zdravlje najbolje jesti variva sa povr ćem, kao što je pasulj, kupus, kelj, krompir, luk i drugo. Zna či ne moramo se pridržavati neke logike da je neophodno jesti meso. Uglavnom o mesu postoje mnoga opre čna mišljenja i to kod nau čnika. Ukoliko se meso koristi u ishrani mora se dobro prokuvati jer u sirovom mesu može biti raznih gljivica i životinjica od kojih boluju doma će životinje te tako i čovek može da naruši svoje zdravlje. Poznato je da meso koje se prodaje u mesarama mora imati žig sanitarne službe. Ali meso koje se može na ći na selu, gde sami ljudi kolju, može biti i zaraženo, naro čito ka da je to meso od svinje. Zato podvla čimo da se tako meso mora obavezno pre jela dobro ispeći ili prokuvati. Namirnice koje treba da forsiramo u ishrani su kupus, sladak i kiseli, zatim pasulj i sli čno povrće, dok je krompir. manje hranljiv i treba ga uvek servirati za jelo zajedno sa nekim drugim povr ćem ili sa mesom, jajima, mlekom i sli čno. Posle svakog obroka korisno je jesti vo će i go u svežem stanju. Hleb treba jesti uz svako jelo, što je u narodu navika. Me ñutim hleb koji je spremljen na sirotinjski način, ako je pšenica mlevena zajedno sa kukoljem, a kukolj je otrovan, nije loše ovde napomenuti da bi takav hleb bio štetan po zdravlje. Хиљаду савета

Страна 27.

Hleb treba jesti samo uz jelo, a nije poželjno jesti samo hleb jer bi se osetile posledice na zdravlje kao i na pam ćenje. Ovo je dokazano pošto je laboratorijski ispitano od čega se hleb sastoji

HRANLjIVA VREDNOST KOD NAMIRNICA Veoma je bitno da svaki čovek zna koliko koja namirnica može imati hranljivu vrednost. To je važno za zdravlje naro čito kada su u pitanju fabri čki radnici i ljudi u gradu koji su prinu ñeni da se hrane po kafanama, gde im spremaju hranu trgovci, a koji ne biraju sredstva samo da bi što bolje unov čili robu koju prodaju. Ovo govorimo zbog toga što je poznato da se u kafanama (možda ne svim) ostavlja jelo od danas za sutra, pa se dodavanjem nove koli čine namirnica i zaprške dalje prodaje. Onda je sasvim razumljivo da takva hrana odnosno jela nemaju hranljivu vrednost u onoj koli čini u kojoj se to može postići kod kuće, naravno od iste koli čine namirnica. Naučnim metodama, hemijskim eksperimentima, nau čnici su pronašli da se u svakoj namirnici nalazi odreñena koli čina belančevina, masti, vode, mineralnih sastojaka, še ćera i drugih sastojaka što predstavlja grañu same namirnice. Na primer mleko, jaja, meso i drugo. Da bi ovo sve bilo jasnije ovde donosimo tabelu sastava namirnica, za koju smatramo da je potpunija od sli čnih u drugim knjigama, te zbog toga da u ve ćoj meri ima, zbog preglednosti i svoju poučnu vrednost.

OVA TABELA IZGLEDA OVAKO MLEKO KRAVLjE (SASTAV I HRANLjIVA VREDNOST) belančevine 5 - 7% mlečnog šećera 15 - 5% masla 3 - 5% voda 80.4 - 88.5% i po neki deo ekstraktivnih materija m mineralnih sastojaka. U ov č jem i kozjem mleku ima više masti. Mleko od steonih krava ima više vrednosti i bolje je za ishranu. i shranu. Prema tome odavde se vidi da je dobro mleko prava krv, ali naravno krv ima svoje sastojke kao što su krvna zrnca, biljna vlakna i drugo.

JAJE (SASTAV I HRANLjIVA HR ANLjIVA VREDNOST) belančevine 13.5% vode 75.4% masti 10.5% mineralnih sastojaka 1-5% U belancetu ima više vode nego u žumancetu, ali u žumancetu ima više belan čevine i masti. Pored navedenog u jajetu ima još i nekih drugih mineralnih sastojaka. Na primer gvož ña, fosfora kisele soli, šećera, kreča, ali naravno u vrlo maloj koli čini. Meñutim kada vidimo sastav ove namirnice tek se može onda sagledati koliko je korisno upotrebljavati je u svakodnevnoj ishrani. Naravno uslov je da su jaja sveža i da se pripremaju i serviraju bez puno masti, ili polukuvana. Golubija i ostala pti č ja jaja nipo čemu ne zaostaju za jajima od kokoške. PUNOMASNI SIR (SASTAV I HRANLjIVA HR ANLjIVA VREDNOST) belančevine 45% masti 8-10% vode 40% Iz navedenih sastojaka viti se la je sir vrlo jaka i zdrava hrana za telesne radnike. Važno je da je sir napravljen od čistog punomasnog kravljeg, ov č jeg ili kozjeg mleka, i treba ga forsirati što više u ishrani. Poželjno je da se kombinuje sa crnim lukom ili kojim drugim biljnim za činom, ili pak da se prži na masti. Možemo napomenuti i to da je sir teška hrana samo za one koji provode svoj život u sedenju. Treba paziti prilikom ishrane da sir ne bude bu ñav ili da nema neke pegice koje se pojavljuju u vidu zelene ili plave boje. Ovakav sir je otrovan. MASLO (SASTAV. I HRANLjIVA VREDNOST) masti 74-94% vode 5.3-21% Хиљаду савета

Страна 28.

šećera, soli i drugih sastojaka ima manje. PUTER prema sastavu je isti kao i maslo ali samo pojedinih sastojaka ima više, a pojedinih manje. Ipak puter je lakša hrana od masla i vrlo je j e korisno upotrebljavati ga u ishrani jer pomaže na poboljšanje pam ćenja, posebno kad se jede sa hlebom ili sa rotkvicama.

MESO (SASTAV I HRANLjIVA VREDNOST) belančevine 16-20% lepka 44% masti 4- 5% Masti ima više u mesu koje j£ od dobro utovljene svinje, dok meso od mršave svinje ima manje masti. Napominjemo da se ovde ne ra čuna salo (slanina) kod debele svinje, ve ć samo ona mast koja se nalazi u samom mesu i predstavlja njegov sastavni deo. Osim toga u mesu ima i mineralnih sastojaka. Na primer kalijuma, fosforne kiseline, ekstraktivnih gradiva, u kome ima organskih kiselina. Ovde želimo da napomenemo da meso ima navedenu hranljivu vrednost ukoliko se brzo kuva, prži sa raznim drugim biljnim za činima uglavnom priprema za ishranu na sli čan način. Ako se to isto meso priprema na roštilju, a posebno ako se pravi pe čenje ono gubi od hranljive vrednosti jer mnogo odlazi na paru, a mnogo se pretvara u saft i odlazi na dno suda u kome se pe če. Zato je preporu čljivo koristiti u ishrani i saft, odnosno tražiti da se servira zajedno sa pe čenjem. Pečenje mogu jesti i ljudi koji drže dijetu za mršavljenje. A to je zbog navedenih razloga jer mu se smanjila i kalori čna vrednost. Možemo čak reći da je spala na nulu. RIBA (SASTAV I HRANLjIVA VREDNOST) Šaran riba može se uzeti kao primer za riblje meso tim pre što se u narodu najviše i koristi u ishrani a sastav šarana je: belančevine 19% masti 1-09.4% vode 77% Meso od ostalih vrsta riba je sli čnog sastava, kao što smo ve ć napomenuli. Recimo Štuka ima isti sastav ali manje, Jegulja ima belan čevine 12 delova od sto, masti 23 delova od sto i vode 62-77 delova od sto, Bakalar ima belan čevine 32 dela od sto. Masti 0.30 dela od sto i vode 47 dela od sto. PTIČJE MESO (SASTAV I HRANLjIVA VREDNOST) belančevine 31 deo od hiljade proteinskih materija 172 dela od hiljade ekstraktivnih materija 19 dela od hiljade vode 740 dela od hiljade PUŽ (SASTAV I HRANLjIVA VREDNOST) Ovde spominjemo ovo meso jer spada u red namirnica koje su najbolje za ishranu. Potrebno je samo znati kako se od ovog mesa priprema jelo. U pužu ima sastojaka koji pomažu pam ćenje i leče razne bolesti. Kada se vidi vrednost mesa od puža sasvim je normalno da se name će potreba da se puževi vešta čkim načinom plode po baštama i šumama. A to nije ni teško ni skupo. SLANINA (SASTAV I HRANLjIVA VREDNOST) Belan čevine 2% masti 74% vode 24% Obzirom da se slanina proizvodi i prodaje zajedno sa kožom napominjemo da u koži postoje lakoće hranljivi sastojci sasvim dobri za hranu. Zato je treba iskoristiti u jelu sa kupusom ili sli čnim. VARIVO - PASULj (SASTAV I HRANLjIVA VREDNOST) belančevine delova 20-30% ugljeni hidrati 44-60% masti 1.5-5% vode 3-30% Хиљаду савета

Страна 29.

Iste ili slične sastojke imaju SO ČIVO, GRAŠAK i druge bobaste biljke. Naro čito se sa ovim količinama hranljivih sastojaka slaže grašak. Čuveni naučnik Molešot kaže da SO ČIVO, GRAŠAK pa i beli i šareni PASULj više vrede u pogledu hranljivih sastojaka - belan čevina od svinjskog i goveñeg mesa. U so čivu ima 14 delova od sto gvožña a poznato je da je gvož ñe neophodno za krv. Prema tome, ta su variva daleko bolja za hranu od najboljeg hleba, zato što je u njima više belančevine. Pored gvož ña u ovim namirnicama ima dosta fosfora i štirka što je neophodno za kosti i nerve. Interesantno je napomenuti da u proizvodnji i prodaji ovih namirnica, u odnosu na meso postoji kontradiktornost. Naime kilogram mesa je mnogo skuplji od kilograma pasulja, graška ili so čiva. Iako nam je poznato, pored svega pomenutog, da je mesom, ukoliko se ne pazi, mogu će i zaraziti se od raznih zaraznih bolesti od kojih obi čno boluje stoka. Ove namirnice grašak, pasulj i so čivo su u svako doba dobre za ishranu i ne trebamo se bojati od nikakve zaraze. Jedino treba voditi ra čuna da se pametno spremi i čuva od kvareža i gagrica.

KROMPIR (HRANLjIVA VREDNOST I SASTAV) vode 60-81% belančevine 1-2% skroba 13-24% Masti, šećera, pepela, ekstraktivnih materija i drugih sastojaka ima sasvim malo. Iz navedenog možemo videti da krompir, ako bi se koristio, kao jedina namirnica je vrlo nedovoljan za ishranu jer prema sastojacima ni u kom slu čaju ne može da zadovolji potrebe organizma. Zato ovu namirnicu treba uvek koristiti u ishrani garnirano sa drugim povr ćem. Lakoće iz navedenog vidimo da je mnogo bolje jesti grah, mleko, jaja, kupus i drugo povr će, nego krompir koji u sebi nema dovoljno hranljivih materija.

ZELEN (SASTAV I HRANLjIVA VREDNOST) U raznoj zeleni nema mnogo hranljivih sastojaka ali je ipak potrebno upotrebljavati kao za čine ili kao salatu zbog toga što u sebi sadrže mineralne sastojke, kao što su: kalijum, fosfor, etersko ulje - zejtin, ekstraktivnih gradiva i organske kiseline, kao jabu čna, limunska i psktinska kiselina. Tako je na primer kupus ne samo odli čna namirnica za spremanje jela ve ć i odlična salata i mnogo puta služi i kao lek protiv raznih bolesti. Jedu ći kupus mnogo puta smo spre čili neku bolest za koju i nismo znali da nas je napala.

SPANAĆ Ova namirnica ima dovoljnu koli činu gvožña. I korisna je za ishranu zbog svojih, pored gvož ña, i ostalih sastojaka, ali se u narodu ova namirnica, verovatno zbog svoje zelene boje, dosta retko upotrebljava.

KOPRIVA Slična je mnogo spana ću i poznato nam je da je j e vrlo korisna za ishranu i da se u nekim drugim zemljama uveliko koristi. Kod nas se ovom biljkom hrani i živina i po primeru da dobro napreduje možemo zaključiti koliko je kopriva korisna za ishranu.

ROTKVA Pored rokve kao sli čne namirnice po sastojacima i hranljivom vrednoš ću možemo uzeti ren, beli i crni luk, crveni i plavi patlidžan. Sve ove namirnice su vrlo bogate sa lekovitim sastojacima. Naro čito sa sumpurom, koji je potreban svakom čoveku, a naro čito onima koji su naklonjeni susici, kašlju i sli čnim bolestima. Zato ove plodove treba gajiti svaka porodica i da ih ima u ku ći u svakodnevnoj ishrani. Nije teško gajiti ove biljke i zato preporu čujemo svakoj porodici da iskoriste i najmanji pedalj svoje bašte da bi što više uzgajili i imali na svom stolu, u vidu jela, za čine ili u presnom stanju ove namirnice. Ovo zbog toga što ove namirnice pored toga što su dobra hrana predstavljaju i dobar prirodni lek za dobro zdravlje.

GLjIVA - PEČURKA (SASTAV I HRANLjIVA VREDNOST) belančevine 5% vode 70-84% Хиљаду савета

Страна 30.

Ostali sastojci su mineralne soli, ekstraktivna gradiva, biljnih vlakana. To je vrlo dobra hrana i treba je koristiti kad god se to može. Me ñutim prilikom odabiranja pečuraka za jelo treba paziti, jer ima i otrovnih.

VOĆE (SASTAV I HRANLjIVA VREDNOST) Zrelo voće treba koristiti što više u ishrani. Ako je to mogu će svakodnevno. U vo ću nema posebno mnogo hranljivih materija, ali zato ima ve ću količinu šećera, organskih kiselina i eteri čnoga ulja. Svaka vrsta vo ća je korisna u ishrani. A ipak možemo re ći da je najbolja šljiva, zatim grožñe i maslina, pa onda jabuka i kruška i tako dalje. Ovo vo će ne samo da je neophodan za čin posle jela, nego je i lekovito. Može se jesti u svežem stanju ili sa drugim primjesama u obliku pita, kuvanog vo ća, voća za zimu i slično.

JABUKA U sebi sadrži ve ću količinu fosfora kao i sve ostale sastojke koje karakterišu vo će. Zbog toga je ona vrlo korisna a naro čito onima koji se bave umnim radom.

GROŽðE Pored raznih soli i malo gvož ña, kalijuma, magnezijuma ima i slede će sastojke: belančevine 1 gram i 275 santigr. % šećera 15 „ 310 „ razne kiseline 1 „ 300 „ pepela 0 „ 43 „ Bode 34 ., 687 „ Iz ove tabele može se videti da je grož ñe po sastavu veoma korisna namirnica i da prosto može da preporodi čoveka. Poželjno je jesti grož ñe cele sezone odnosno od po četka njegovog pa do kraja sezone. I to ga treba jesti svakodnevno posle svakog jela a najmanje tri puta na dan. Ukoliko se ovako koristi organizam upije u sebe. preko krvi, sve ono što je korisno, i na taj na čin grožñe postaje čoveku mnogostruki lek. Naime može da otvara apetit, da uti če na dobro probavu, kao i na čišćenje celog organizma.

SMOKVA SUVA belančevine 60% ugljeni hidrati 53% vode 25°/,

SMOKVA SVEŽA belančevine 2-6% ugljenih hidrata 26% vode 66%

MASLINA masti 96% Obzirom da ima veliku koli činu masti ona je više hrana nego za čin, što je slučaj kod ostalih vrsta voća. Meñutim, iako ima dosta masti, a dosta malo ostalih drugih sastojaka, ona se lako pari u želudcu. Maslinu treba koristiti u ishrani jer blagotvorno deluje na pam ćenje, te je trebaju koristiti - jesti ljudi koji se bave umnim radom, i koji su stariji po godinama. Naravno korisno je i za potpuno zdrave ljude i decu.

SASTAV I HRANLjIVE MATERIJE KOD PI ĆA Da bi ljudi znali koliko je pi će štetno ili korisno trebaju znati od kojih sastojaka se ono formira. Opšte je poznato da je pi će veoma štetno za ljudski organizam. Ustvari štetno je u tolikoj meri koliko se pije. Zavisno od koli čine pića znači zavisi i štetnost po zdravlje. A kada bi ljudi znali koliko piće može da razara ne samo organe za varenje. nego i svaki deli ć čovekovog tela, preko krvi, oni sigurno ne bi toliko mogli koristiti pi će. Tabela hranljivih materija kod pi ća: Хиљаду савета

Страна 31.

vino U ovom piću ima najmanje 6 a penje se i do 14 od sto alkohola, što je ja če vino, zavisno od toga ima više u njemu alkohola, ali i go je zavisno od ja čine i vrste vina. Zna či da u nekom vinu še ćera može biti upola manje Prema vrednosti vina ima u njemu i slobodne kiseline od 0.4-0.6%. U crnom vinu ima neki deo tanina i boje, belan čevina i gvož ña.

pivo U pivu ima manje alkohola, nego u vinu. Uglavnom koli čina alkohola u pivu kre će se od 2-8%, vode 80-90%, še ćera 2% skrobne gume oko 5%, belan čevine ima sasvim malo, ekstraktivnih gradiva 511%, zatim nešto malo slobodne ugljene kiseline i soli. Iz navedenih sastojaka piva vidimo da u pivu ima manje alkohola, te je i manje štetno od vina. Ali to ne znači da je pivo korisno piti. Naprotiv štetno je kao i vino, zavisno od koli čine polivenog piva. Takoñe možemo da vidimo iz ove tabele sastojaka piva da hranljive vrednosti ima više u jednom litru mleka no u 16 litara piva. Iz ovog primera mislimo da se jasno vidi koliko je pivo stvarno korisno, odnosno da nema istine u tome da je pivo jako hranljivo i da ga treba stalno piti, a takvo verovanje u narodu, poznato nam je da postoji.

RAKIJA Alkohola 40-75% ako se rakija uzima bez obzira od kog je vo ća napravljena. Ina če prema vrsti voća ima razlike u koli čini alkohola u rakiji na primer rakija od smrekovine ima 50-60% alkohola.

RUM U ovom piću alkohola ima 66-77%.

KONjAK Prema vrsti i zavisno od proizvo ñača alkohola ima oko 53%.

ŠAMPANjAC Pod uslovom da je to pravi šampanjac, a ne fabri čki, ima 7-14% alkohola i 5-7% še ćera.

TOPLA BEZALKOHOLNA PI ĆA (sastav i hranljiva vrednost) Č

AJ

U listu pravog ruskog čaja ima teina 0.4 - 8%, eteri čnog ulja 0.6 - 1%. tanina 13 - 18%, biljne belančevine 1 - 3% dekstrina 7 - 9%, ekstraktivnih materija 20 - 23%, biljna vlakna 17 - 28% i nešto malo soli. Čaj je korisno piti. Pored ovog ruskog čaja postoje i niz drugih o kojima će posebno u ovoj knjizi biti reči, u drugom odeljku, u kome se biljke opisuju kao lekovi. Me ñutim ovde bi napomenuli da je tein u čaju, kao i kofein u kafi koristan zbog toga što budi u čoveku umnu uspavanost i misaonu snagu. Ali vrlo je važno znati da to dejstvo traje samo od prilike sat vremena te da se posle dejstva teina, ili kofeina, čovek može vratiti u isto u čmalo stanje, možda čak i više nego ranije. Zato preporu čujemo da se kafe i čajevi piju prema preporukama onda kada čaj može poslužiti za smanjenje temperature ili kao neki drugi lek. Ako se čaj pije dugo i mnogo može kao posledice doneti besanicu ili nervnu razdražljivost. ČOKOLADA

To je pi će koje daje dosta hranljivih materija. Može se upotrebiti čak sa najboljim mlekom. Ali to je samo ako je ovo pi će od čistog zrna koje se zove kakao, i bez primesa vanilije i drugih umetaka koji izazivaju draženje. Poznato je da čokolada, ukoliko nije od čistog zrna, ili ako je zrno mleveno zajedno sa ljuskom, može da izazove zatvor kod pojedinih ljudi. Obzirom da smo mi kao potroša či izloženi raznim trgovačkim špekulacijama. trgovci ne biraju sredstva da bi što bolje unov čili namirnice koje prodaju, a poznato je i to da je čokolada dosta skupa. trebamo pribegavati jevtinim čajevima, koji po svojoj vrednosti i lekovitim svojstvima mogu da budu čak i bolji od pi ća čokolade. Хиљаду савета

Страна 32.

ŽIR KAO KAFA I LEKARIJA Ovo piće oporavlja slabog i popunjava mršavog isto kao i kakao sa mlekom. A obzirom da je žir lako naći, i da se može uvek na ći svež, možemo da garantujemo da je to sigurno zdravo pi će. Kafa od žira može da se pije sa mlekom ili bez mleka. 3a mnoge je zdravija ako se pije bez mleka, nego samo zaslañena. Za kafu od žira treba dosta še ćera ili meda jer je mnogo gorka.

DUVAN Ima otrovnih čestica, a to je nikotin i drugih samo u manjoj meri. U raznim vrstama duvana različita je količina nikotina. Na primer u Francuskom duvanu ima 5 do 8% nikotina. U Ameri čkom ima manje, u Turskom još manje, zatim u Ma ñarskom i Srpskom ima još manje a najmanje u Havani cigarama. Duvan je štetan po zdravlje, ali nažalost postoji navika u narodu da se masovno puši. Posledice pušenja mogu biti dalekosežne. Ali uglavnom pored optere ćenja i bolesti plu ća koja su direktno pogo ñena pušenjem uživanje duvana uti če i na smanjenje pam ćenja, znači na nerve i mozak.

VODA Uglavnom je sastavljena od ugljene kiseline, atmosferskog vazduha, sumporne kiseline, kre ča, magnezijuma, sulfata, hlori da. nitrata, amonijaka i organskih materija. Za svaki organizam kod živih bi ća voda je veoma važan sastavni deo i bez nje, organizam kao takav, ne bi mogao ni da postoji. To se vidi iz činjenice da u organizmu, odnosno čovek u svom celom organizmu ima 3/4 vode. Zna či ako čovek ima težinu od 80 kilograma, u njemu ima 60 kilograma vode. Kada se vidi koliko je bitna voda za čovekov organizam, onda bi bilo jasno da se čovek mora pobrinuti da tamo gde živi ima čistu zdravu vodu i u što ve ćoj količini. Da je voda veoma važan činilac u čovekovom organizmu govori i činjenica što se može živeti i do šesdeset dana o samoj vodi. Zna či veoma je važno da je voda čista. Ukoliko to nije u državnoj sanitarnoj kontroli što je slučaj po gradovima, mora se voditi ra čuna gde voda izvire, gde se kopaju bunari i sli čno. Na primer ni u kom slu čaju ne bi trebalo kopati bunar, ili postavljati pumpu za vodu na mestu koje se nalazi blizu klozeta ili neke baruštine. Ovo važi naro čito za kopanje bunara na selu.

VAZDUH Pored vode vazduh je tako ñe vrlo važan činilac za život. U njemu ima 21 deo kiseonika, 78 delova ugljen dioksida, nešto malo ugljene kiseline i obi čno ima 1 litar vodene pare na sto litara pare. Na sto delova vazduha ima tri do četiri dela ugljene kiseline. Ako ove kiseline nema kako je ovde rečeno, odmah po činje teško disanje. Ugljena kiselina i ugljen dioksid bez kiseonika su opasni po zdravlje. Ako u vazduhu preovla ñuju ugljena kiselina i ugljen dioksid onda se kaže da je taj vazduh zagañen. Takav vazduh se nalazi obi čno u pećinama, podrumima, bunarima i sobama. Naime u sobama koje se ne provetravaju. Onaj vazduh kog čovek izdiše ima dosta ugljene kiseline. U tesnom prostoru gde ne dopire dovoljno kiseonik, ova kiselina može čoveka i ugušiti. Spomenuli smo da u čoveku od ukupne težine, 3/4 je voda. A zanimljivo je znati da u čoveku od 70 kilograma ima 44 kilograma samoga kiseonika i 7 kilograma vodonika. Ovo nam je jasno kad znamo da se voda sastoji od vodonika i kiseonika. Samo naravno srazmer u organizmu čoveka je drukši. Ovako iz primera možemo videti koliko je veliki zna čaj da živimo i radimo u prostorijama koje su provetrene.

POTREBNE MERE RADI ZDRAVLjA DECE Uvereni smo da svaka majka voli da njeno dete napreduje dobro, da je zdrapo i pametno. I ne samo majka, nego i svaki član porodice je sre ćan kad vidi zdrav podmladak u svojoj ku ći. Meñutim, to je zaista teško uvek da se postigne, jer ponekada sami članovi porodice, pa i majka sasvim nenamerno, uti ču da dete slabo napreduje i da se može razboleti. Upravo zato dajemo ove savete. NEZDRAVO JE LjUBITI DECU. Posebno nije dobro ljubiti odoj če, kao i svako dete, u usta, Ljubiti dete u o či ili uopšte po licu. Tako se na najdirektniji na čin donose zarazne klice kod deteta. Malo dete treba da diše čist vazduh. A na žalost mi možemo videti i na ulici i po ku ćama kako stari ljudi, pa čak i bolesni, valjda da bi dokazali kako to dete vole ljube ga i to baš u o či ili u usta. Da lm oni znaju da posledice mogu da budu veoma duge i teške. Хиљаду савета

Страна 33.

Mnogi zdravi ljudi odlaze ći na posao, u tramvaju ili u nekom drugom prevoznom sredstvu, kao i na poslu, dolaze ći u kontakt sa raznim ljudima, mogu da prime zarazne klice, koje na njih ne uti ču jer su vremenom postali imuni, ali te iste klice mogu da unište ili unakaze dete DECU ĆE TREBA GRDITI i nazivati neuljudnim imenima. Njih treba stalno u čiti na lepo ponašanje. Spavati sa decom pod jednim pokriva čem treba izbegavati. Za decu je to vrlo nezdravo. Posebno je opasno ako dete spava pored odraslog bolesnog. Deca tako udišu vrlo ne čist vazduh, koji je zaga ñen disanjem starijih. Ako je pak majka ili dadilja bolesna, onda je to pravo ubistvo za malo dete. Zato treba udesiti da dete spava samo, u čistoj posteljini. Pri tome treba paziti da pokrivač nije preko glave jer bi u protivnom dete udisalo vazduh koji je samo svojim disanjem zagadilo pa se može čak i ugušiti. NEZDRAVO JE DECU DRŽATI U NARU ČJU. Ako se to i desi, što je normalno treba uvek što pre ostavljati dete. To je tako ñe zbog disanja i ne čistog vazduha. Ljudi prilikom disanja izdišu ugljen dioksid, a veća količina ovoga gasa čini vazduh zagušljivim. Tako ñe ljudi prilikom izdisanja izbacuju iz usta zarazne klice, i te zarazne klice, ako je dete u naru č ju, dolaze direktno u njegova usta i nos. Ako je onaj koji drži dete bolestan, ako boluje od tuberkuloze, sifilisa ili neke druge manje ili više teške zarazne bolesti, za dete je to još opasnije. Nije zdravo obla čiti odeću detetu koja je tesna, što važi i za obu ću, pošto se time spre čava pravilan tok krvi i pravilno kretanje i razvijanje tela. Tesna ode ća i obuća donosi ne samo nedoraslost, bledilo, nego i mnoge bolesti koje decu napadaju u kasnijim godinama života. Decu treba pustiti da hodaju i da se igraju što komotnije. Samo je važno da je toplo i da je prostorija gde se oni igraju čista. Deci treba davati u ighrani što više vo ća. To je hrana i za čin za njihov pravilniji telesni i umni razvitak. Nije potrebno čuvati ih od masnih jela. Jer ukoliko do ñe do toga da njegovom organizmu nedostaje masti, onda ne bi imali dovoljno toplinskih jedinica, koje su potrebne za varenje i apsorbovanje hranljivih čestica. Kao što je svakoj mašini potrebno gorivo da bi radila, odnosno imala osnovni pokreta č koji je održava v radu, tako je i organizmu potrebno gorivo a to su uglavnom razne masti. Svaka majka treba da nau či decu lepom ponašanju i raznim doma ćim poslovima jer je go za dete vrlo korisno. Ali ipak treba voditi ra čuna koji su ti radovi. Obzirom da postoje i takvi koji ubila čki deluju na zdravlje deteta. Na primer svaki rad koji se obavlja u zatvorenoj, zagušljivoj prostoriji je nezdrav. Uopšte za zdravlje deteta potrebno je da soba u kojoj živi i spava bude uvek lepo provetrena i čista. Treba izbegavati min ñuše i slične ukrase za devoj čice i dečake već im treba dati prostora i uliti želju da se igraju. Ovde Pelagi ć daje svoju misao, u ime dece: „Draga mamo moja! Svaki će me rado pogledati i voleti samo onda, kad sam dovoljno stasita, zdrava, vredna i lepa, a to ne će biti ako sam bogalj telesni. pa ma hiljadu min ñuša i drugih nakita visilo na meni" S ovim se ho će reći da je devoj čica ili dečak najviši ukras u porodici ako su zdravi, lepo vaspitani i vredni. Ali da bi to bilo tako kaže Pelagi ć deca imaju pravo da roditeljima kažu „TATA, MAMA! DAJTE LOPTE I KOLUT DA IGRAMO, ILI NEKE DRUGE ALATKE DA NEŠTO RADIMO, A NE KIŠOBRAN ČIĆ I POMODNE HALjINICE" Mnogi greše kada je v pitanju pla č deteta. Smatraju da dete ne sme plakati. Ustvari bolje je dete pustiti da se sito napla če nego ga uzeti i držati u naru č ju Plačući dete razvija pluća i organe za disanje. Samo je veoma važno da je dete u suvoj i čistoj prostoriji. Što više slobode, igranja sa raznim igra čkama, navikavanje deteta na rad, to je zdravo i korisno za decu. Tako ñe decu treba što vmše izvoditi u šetnju, a to bi trebalo da se odvija na suvim uzdignutim i čistim mestima. U slučaju da se deca ne ose ćaju dobro, bilo u vidu malaksalosti, grozni čavog stanja, ili ako imaju proliv, povraćanje, treba prestati hraniti ih mlekom. Umesto mleka treba ih hraniti čorbom od trave zvane titrica, a nije loše kuvati čaj od kamilice. Ako dete mokri u postelji, ne treba ga ni grditi ni tu ći. Uostalom ono nije ni krivo. Ako bi pak tražili krivca onda to sigurno ne bi bilo dete, ve ć roditelji. Takvo dete treba da uve če ne pije niti jede vodena jela. Pri polasku u postelju dete treba ponuditi da mokri i nekoliko puta u toku no ći ga buditi. To treba činiti duže vremena i dete će sigurno prestati da mokri u postelji. Me ñutim ako se pored ovih mera stanje ne popravi onda preporu čujemo da se takvo dete le či. Uputstva u ovoj knjizi, ali u odeljku lekovitog bilja. Može pomoći i kupanje u vodi u kojoj se kuvala kristova kora.


Страна 34.

NAŠ INTIMNI ŽIVOT KORISNI SAVETI ZA NEGU LICA I RUKU U svakodnevnom poslu svaka žena je prinu ñena, naročito za poslove u kuhinji, da radi i takve poslove koji ne samo što su prljavi ve ć od tih poslova ruke postaju rapave. Na primer manipulacija sa hladnom i toplom vodom. Od toga koža na rukama puca te one postaju grube. Ovo je naro čito važno za zimski period. Da bi se ovo izbeglo, vodu, sa kojom se radi treba uvek ublažiti. U hladnu vodu usuti malo tople i obrnuto. Kada se ruke ovlaže treba ih što pre osušiti. Naravno to u činiti čim se posao završi. Onda ruke oprati, izbrisati, osušiti i namazati kremom (poželjno masnom). Takoñe koža na licu dosta strada. Voda, topla i hladna, razne kiseline od vo ća i povrća, soli i esencije, para i drugo, uti ču da koža na licu, kao i na rukama postaje gruba, dobija neestetsko crvenilo itd. U ovakvom slu čaju odnosno ukoliko se desi da se na licu pojave crvene fleke i da je koža od svega pomenutog nadražena, treba staviti radi smirivanja kože, obloge od lipovog čaja ili kamilice. Pre obloga lice treba dobro istrljati maslinovim uljem. Dugački nokti su velika smetnja pri domaćem radu. Oni se, uostalom, i sa mukom održavaju. Stvar je pojedinca da drži ili ne, tako duga čke nokte. Preporu čujemo ipak da se treba ravnati prema vrsti posla koji doti čno lice obavlja. Naime, koliko takvi duga čki nokti smetaju pri radu, ili je posao takav da se stalno prljaju onda je bolje te nokte ise ći na normalnu meru. Za se čenje noktiju preporu čujemo ne makazice, ve ć specijalnu turpijicu. Ruke treba prati u toploj vodi, koriste ći se četkicom i sapunom, a vodi treba dodati kaši čicu boraksa. Zatim ruke isprati u hladnoj vodi, bez sapuna, ali sa malo limunovog soka. Belance razmu ćeno sa sokom od limuna i nekoliko kapi kolonjske vode je odli čno sredstvo za negu ruku. Ukoliko su Vam prsti požuteli od duvana, to možete o čistiti pomoću kore od limuna, ako dobro istrljate požutela mesta. Posle čišćenja povrća i voća obično ruke, a naro čito prsti pocrne. Ove mrlje skinućemo ako ruke istrljamo sir ćetom.

KAKO ĆE ŽENA U RADNOM ODNOSU NAĆI VREMENA ZA KOZMETIKU Posle gornjih par saveta iz opšte higijene ruku i lica, želimo, tako ñe kroz savete, da kažemo nešto o kozmetici. Sama reč kozmetika je još uvek za pojedine žene na selu i u gradu takav pojam, da one misle kako za tako nešto nemaju vremena. Posao u preduze ću, zatim posao kod ku će, to je već premnogo da bi se moglo stajati satima ispred ogledala. Ovakvo pogrešno shvatanje proizilazi uglavnom što se pod re či kozmetika podrazumeva šminkanje i kinñurenje, a ne ono što ustvari kozmetika zna či. A kozmetika je umereno, ali redovno održavanje čistoće. Kako će žena sebi obezbediti vreme potrebno za ličnu kozmetiku? Lako je na ovo pitanje odgovoriti, kada se zna da je za kozmetiku dovoljno ono svakodnevno umivanje, pranje ruku i nogu, održavanje kose i naravno nega lica. Drugim re čima nega tela treba da se vrši svakog dana, a za to je potrebno najviše pola sata. Možemo tvrditi da i najzaposlenija radnica ili domaćica može u toku jednog dana imati svojih pola sata za li čnu kozmetiku. U ostalom svaka žena je i dužna da sprovodi higijenu i zbog sebe i zbog okoline u kojoj živi. Da kozmetika nije preterivanje možemo videti iz ovakvih primera. Ako muškarci svakodnevno peru kosu oni ne samo da ne će od toga imati koristi ve ć mogu imati štete. Za kosu je dovoljno pranje jednom nedeljno, koriste ći odgovarajući šampon ili sapun, a da se tokom nedelje primenjuje uredno češljanje i održavanje. Takoñe i žene mnogo puta preteruju, misle ći pri tome da savesno održavaju higijenu svoga tela. Uzmimo na primer da pojedine žene svakodnevno peru, ili raznim sredstvima ispiraju polne organe. Preteranim pranjem one mogu izazvati infekciju koju nikako nisu o čekivale. Posebno ako za ispiranje koriste razne hemikalije (sredstva za ispiranje). Svaki organ, u vrlo složenom organizmu žene i čoveka ima svoju sposobnost. odbrane, te se i pomenuto ispiranje kod žena treba vršiti samo sredstvima koja se preporučuju od lekara. Iz svega rečenog, želimo da još jednom podvu čemo da nega tela - kozmetika treba da se vrši svakog dana, a ne jedanput nedeljno. Svakog dana ukupno pola sata nije mnogo, ali je veoma važno to vreme sebi obezbediti. Хиљаду савета

Страна 35.

Uzećemo kao primer i negu kose kod žena. Nije dobro ako se kosa nekoliko dana nosi povezana maramom. Kosa se mora četkati svakog dana, a prati je samo jedanput nedeljno. Kada se naviknemo ovakvom redovnom postupku onda nam sigurno ne će predstavljati nikakve poteško će a pri tome smo zadovoljili potrebu kozmetike.

NEGA KOSE Kosu ne treba prati često već u odreñenim vremenskim razmacima kako smo ve ć naveli. Ali da kosu nebi prali često potrebno je da se sa čuva od prašine. Prilikom rada u ku ći dobro je povezati kosu maramom. Posle čišćenja maramu obavezno skidati, a kosu o češljati. Prilikom pranja kose i stavljanja viklera lakoće treba odozgo povezati m&ramu. Ovde je to potrebno ne samo zbog eventualnog prljanja, već i zbog toga da se vikleri ne vide. Prilikom pranja kose trebamo znati nekoliko važnih stvari. Prvo treba izabrati vodu. Najpodesnija voda za pranje kose je kišnica. Ona je mnogo bolja nego bilo koja druga. Zatim treba izabrati sapun. Najbolji su razni šamponi za svetlu i tamnu kosu. Onda je važno ispiranje kose. Ukoliko je kosa mnogo masna vodi treba dodati 1/2 kafene kaši čice salmijaka. To je potrebno da bi se ostaci masno će stopili. Ispiranje se nastavlja vodom, u kojoj se dodaje malo vinskog sirćeta ili limunovog soka. Ukoliko je kosa suva, takvu kosu treba posle pranja prvo osušiti pa onda istrljati sa mešavinom alkohola i ulja. Ova mešavina se priprema od 200 grama razblaženog alkohola (70% alkohola) i 10 grama bademovog ulja. Prilikom pranja trljati kosu a ne i kožu glave. Da bi kosa bila lepa i sjajna treba je češljati ujutru i uve če po pet minuta. Tada se kosa češlja u raznim pravcima. Ukoliko se kosa ne održava čisto, ovako kako smo napomenuli, može se u kosi pojaviti perut. A to je razlog više da kosu treba uredno držati ne samo radi higijene, ve ć i zbog eventualne bolesti kose.

NEGA LICA Kada je vreme previše toplo lice treba namazati sokom od krastavaca za vreme rada. Pošto se poslovi završe taj sok obavezno oprati. Obzirom da za sve ovo treba vrlo malo vremena a. koristi od toga imamo sigurno. ovo ne bi trebalo propustiti. Lice treba održavati što čistije, ali to ne zna či da se trebamo koristiti raznim pomadama i praškovima. Meñutim svaka žena trebalo bi da traži savet lekara, ukoliko se na njenom licu pojave bilo kakve pegice ili sli čno. Zatim treba svaka žena da zna da li je njena kosa masna ili suva, te prema tome da uzima neophodne preparate za kosu (lak, losion). Za negu. lica ne postoji jedan odre ñeni recept, a to znači, da kao i kosa, koža nije jednaka. Me ñutim sigurno je da za negu lica nije dovoljno koristiti samo sapun i vodu. Mnogo puta vrsta hrane može pomo ći da lice ima lep ten, i da se na koži lica ne pojavljuju bubuljice. Takoñe ako znamo pravilno upotrebljavati razne kreme nije loše koristiti ih. U ovom smislu možemo dati neka uputstva. Prilikom pranja lica ujutru, potrebno je da se namaže vrlo tankim slojem kreme, a to je ustvari zaštitni sloj koji čuva lice od ne čistoće. Ovu kremu treba o čistiti ako se želi iza ći, ili kad se posvršavaju poslovi po ku ći. Umesto ove kreme, ukoliko je trenutno nemamo, možemo se poslužiti obi čnim punomasnim mlekom ili uljem. Obzirom da sve kože nisu jednake, potrebno je da svaka žena pokuša da ustanovi koje sredstvo njoj najbolje odgovara, koja krema i sli čno. Preporučujemo da se kreme koriste za kožu lica samo ukoliko je koža suva. Za masne kože nije potrebna krema. Postoji koža koja je osetljiva na obi čni sapun. Takvu kožu treba prati penušavim sapunom, koji se obi čno koristi za odoj če, U slučaju da i ovakav sapun škodi, onda mora konsultovati lekara i koristiti sredstva koja on preporu či.

NEGA KOŽE U glavnom pod negom kože podrazumevamo pranje. Mnogi ljudi to rade vrlo loše i nepravilno. Naime peru se u Lavoru ili u koritu. To je više nego loše, jer se tako pranje vrši samo delimi čno. Naime vodom kojom se umivamo nije čista jer smo je sami zaprljali. Pravo pranje je pranje teku ćom vodom. Kupanje treba da bude vodom koja nije ni previše topla ni previše hladna. I topla i hladna voda nisu preporučljive za malokrvne osobe, za one koji se žale od srca itd. Preporu čujemo kupanje ispod guša, sa vodom koja nije prevru ća. Хиљаду савета Страна 36.

Pored već rečenog potrebno je, radi održavanja higijene kože, sun čanje i boravak na čistom vazduhu.

KONTRACEPCIJA Sprečavanje poroda na vešta čki način svakako da nije preporučljivo radi zdravlja žene. Ali je to ponekad jedini mogu ć način, u planiranju porodice. KONTRACEPCIJU treba shvatiti kao meru za ograni čavanje poroda. Naime ako se ve ć ne želi poroñaj, bolje je to posti ći izvesnim metodama pažnje i upotrebe kontracepciskih sredstava nego vršiti abortus. Napominjemo da je jedan od glavnih uslova da kontracepcija bude uspešna poznavanje metode. Pojedine metode zahtevaju veliku spretnost. Smatramo da nije i ne sme to biti prepreka. Tehniku upotrebe raznih sredstava trebaju ozbiljno shvatiti i žene i muškarci. A kao kod mnogih drugih radnji stvar navike učini svoje. Meñutim, u primeni kontracepcionih sredstava vrlo je važno odabrati metod, ali takav da što manje pričinjava smetnji prilikom samog polnog akta. Naime postoje psihološke smetnje. Zamislimo dva partnera koji su prošli kroz sve predradnje, seksualni odnos je u toku i odjednom ... sve se mora prekinuti. Znači postoje tehni čke manipulacije u primeni kontracepcionih sredstava, koje remete normalan tok seksualnog odnosa. Ovo je slaba strana skoro svih poznatih sredstava u kontracepciji. Zato postoji i odbojnost za primenu. A posledica toga je vešta čki prekid trudnoće, što može na ženu ostaviti trajne ve će ili manje posledice. Naravno i danas se radi na pronalasku novih metoda i to takvih koje bi uspešno delovale, a ne će remetiti tok ljubavne igre. Dok prezervativ može više neugodno da deluje na muškog partnera u prekidu ljubavne igre, pa delimično nepovoljno na oba partnera, dotle na primer „Emko" isklju čivo psihički u negativnom smislu može delovati na ženu. Naime ako je ve ć upotrebila EMKO ona predstavlja da će doći te večeri do polnog odnosa. Ukoliko se to ne desi to je za nju svesno ili nesvesno razo čarenje, čak i u slučaju da žena ne želi polni odnos. A to zna či da i metode koje se primenjuju u vidu tableta, tampona, ili pasta vaginalno neposredno pre polnog odnosa imaju svoje nedostatke. Da li će se u budu ćnosti pronaći i takav metod, odnosno sredstvo koje će omogućiti da se i ovaj psihološki moment izbegne, to je stvar nauke i budu ćnosti. Meñutim, od davnašnjih vremena poznat je metod prekinutog snošaja. Posle mnogih nau čnih ispitivanja, došlo se do zaklju čka da ovaj metod nije štetan po zdravlje ni žene ni muškarca. Ali ipak ovaj metod se ne preporu čuje uglavnom zbog toga što ima mnogo sigurnijih i lakših metoda. A drugo je pak pitanje što nijedan od tih metoda nije u potpunosti dobar,. bilo zbog neophodnih mehani čkih manipulacija ili psiholoških nedostataka. Ipak postoji psihološki efekat koji se može o čekivati od kontracepcije. To je da se partneri oslobode straha od za čeća. Ono što ohrabruje ve ć danas ima dosta dobrih sredstava, a nova ispitivanja obećavaju nove daleko savršenije metode u kontracepciji. Možda će se vremenom prona ći takva savršena tableta koja će moći da deluje na duži vremenski period, a time bi se mnogo postiglo u psihološkom pogledu.

SREDSTVA ZA KONTRACEPCIJU Postoje pri ambulantama i klinikama savetovališta za kontracepciju. Ali za pravilnu primenu kontracepciskih sredstava uputstva se mogu dobiti i u drugim savetovalištima, a naro čito se može tražiti mišljenje lekara, gde se može dobiti i recept za nabavku. SREDSTVA ZA KONTRACEPCIJU dele se na dve grupe. Prva grupa obuhvata metode pri kojima se ne upotrebljavaju sredstva za kontracepciju, a za čeće se ipak onemogu ćuje. To su metode gde partneri dogovorno rešavaju taj svoj problem. Ovakvih metoda nema puno. Kao prvi možemo spomenuti pre kinuti snošaj (coitus interruptus). To je postupak, kada muški partner kada do ñe do kulminacije, pre izbacivanja semena prekine snošaj. O ovoj metodi se mnogo diskutovalo u nau čnim krugovima, koliko on kao takav, može da uti če na zdravlje žene ili muškarca. Do danas se o tome zna slede će: Higijena je zastupljena, jer se cela metoda sastoji u tome da se odre ñenog momenta izvadi spolovilo iz rodnice. Zatim da je to vrlo jednostavna metoda. Ali u pogledu zdravlja postoje dvojaka mišljenja. Savremena ispitivanja govore o tome da ipak nema težih posledica osim u slu čajevima kada žena ne doživi orgazam. Ona ostaje sa napetim živcima, lako će ne popušta napetost miši ća u materici, što može da izazove bolove, ili neuredno krvarenje. Zna či ova metoda se ne zabranjuje, a poznato je, na osnovu ankete da se ogromna ve ćina, u našem narodu, služi upravo ovim metodom. Meñutim to je najnesigurniji na čin, jer i pored najve će pažnje u rodnici može ostati nešto semene teku ćine i tako ipak da do ñe do trudno će. Хиљаду савета

Страна 37.

U OVOJ PRVOJ GRUPI pored pomenute metode ima još sterilizacija, gde se kod žene operativnim putem podvezuju jajovodi, ili kod muškaraca tako ñe operacijom izvrši sterilizacija. Uglavnom postupak je lakši kod muškaraca. A težih posledica nema ni kod jednog. Će smanjuje se seksualni nagon. Me ñutim ovakav na čin, iako zakonom nije zabranjen on se, skoro i ne sprovodi. Osim kada je to potrebno zbog medicinskih, drugih razloga. METODE ZAŠTITE ZA VREME DOJENjA. Naime postoji verovanje da dugotrajno dojenje može sprečiti začeće. Ali nije dokazano da je ova metoda potpuno sigurna. IZ OVE GRUPE spomenu ćemo samo još jednu metodu za koju se smatra da bi mogla biti najsavršenija metoda u kontracepciji. Upravo to se može re ći, jer se ne upotrebljava nikako sredstvo za kontracepciju, ali to je do sada samo teorija, a sama metoda zove se:

METODA KNAUS-OGINO Već smo napomenuli da je to teorija. Nju su postavili japanski lekar Ogino i austrijski nau čnik Knaus. Naime Ogino je postavio ovu zanimljivu teoriju o menstruacionom ciklusu. A tu istu teoriju dalje je razradio i dao joj popularnost u narodu Knaus. Zato se ta metoda zove Knaus-Ogino. Ova metoda sastoji se u slede ćem: U menstruacionom ciklusu je poznato da žensko jaje živi samo jedan dan. Tako ñe je poznato da spermatozoidi žive 2-3 dana u ženskom organizmu. Pošto je ovo poznato potrebno je sam( prečiti susret spermatozoida sa ženskim jajetom. Treba znati kada je jaje došlo u jajovod i onda sprečiti polni snošaj dva dana ranije i dva dana kasnije. To bi bilo dovoljno da se spermatozoidi ne sretnu sa ženskim jajetom, a time je spre čeno začeće. Po ovoj teoriji dani kada je mogu će oploñenje nazvani su plodni, a dani kada je nemogu će neplodni. Na osnovu podataka prikupljenih, a koji se odnose na ta čno odreñeno vreme po četka i kraja menstruacionog ciklusa može se napraviti obra čun kada je snošaj bezopasan, to jest kada partneri slobodno mogu imati no ćne odnose a da se ne boje za čeća. Znači sazrevanje i izbacivanje jaja u jajovod ima svoj ciklus. Ako bi znali ta čan dan sazrevanja i izbacivanja jajeta ova metoda bi, ponovo napominjemo bila najsavršenija. Ali u svemu tome najteže je baš ovo obra čunavanje i. bar do danas nikada nije bilo mogu će da se to stoprocentno ustanovi. Vredi ipak sve to pokušati, a postupak bi bio sledeći: Moramo posmatrati sa kakvim razmacima se javlja menstruacija i koliko dana traje. Ukoliko menstruacija počinje na svakih 28 dana jaje dospeva u jajovod 15-ti ili 16-ti dan od po četka poslednje menstruacije. Obzirom da je kod svake druge žene razli čit to i trajanje menstruacije, mora se uzeti kao opasno vreme dva do tri dana unazad, i dva do tri dana unapred. U navedenom slu čaju zabranjeni dani bili bi počev od 12 dana do 16-tog dana, ra čunajući sve, kako je ve ć rečeno od po četka poslednje menstruacije. Po ovoj teoriji su svi ostali dani osim 12, 13, 14, 15, 16 i 17-tog dana, potpuno bezopasni po začeće. Kako smo ve ć napomenuli menstruacioni ciklus je razli čit kod žena, zavisno od mnogih okolnosti, konstitucije same žene, podneblja i klimatskih uslova, profesionalne delatnosti i drugo, te zato opasni dani moralo bi da se pomere još po dva dana unapred i unazad. A to zna či da se treba paziti ve ć od 9-tog dana do 18-tog od dana po četka poslednje menstruacije. Ukoliko se menstruacija pojavljuje na svakih 30 dana, obra čun bi bio sličan. Na osnovu podataka, ako recimo žena posmatra tok svog ciklusa jedan duži vremenski period na primer godinu dana, može se napraviti i šema verovatno će začeća. Ali preporu čujemo da se za precizniji obra čun, sa prikupljenim podacima, treba obratiti u savetovalištu za kontracepciju nadležnom stru čnjaku.

DRUGA GRUPA SREDSTAVA ZA KONTRACEPCIJU U ovoj grupi spadaju kontracepciska sredstva kojim se partneri služe pri polnom odnosu. Tu je najvažnije da oni izaberu, dogovorno, ono sredstvo koje im ne će pričinjavati u velikoj meri ni psihi čke ni tehničke poteško će. Obzirom da najsavršenije sredstvo za kontracepciju do danas nije prona ñeno, mora se izabrati jedna od onih koje postoji. To bi trebalo da bude higijensko, jevtino, naravno i estetsko, a koliko će biti sigurno zavisno je od toga u kolikoj meri su se partneri na to navikli. Korišćenje sredstava za kontracepciju, iz ove druge grupe i treba da postane navika. Ako se neredovno koriste onda ona nemaju svoju svrhu. IZ OVE GRUPE nabroja ćemo i opisati nekoliko, sa napomenom da postoje mehani čka i hemijska sredstva.


Страна 38.

PREZERVATIVI To je mehani čko sredstvo za kontracepciju koje koristi muškarac. Ono se najviše upotrebljava. Sigurno je i nije nepogodno za upotrebu, ma da ima svojih nedostataka. To je ustvari zaštitna guma koju muškarac navla či na spolovilo u vreme snošaja. Glavni nedostatak je što se prekida tok ljubavne igre. Poželjno je pre po četka snošaja vrh prezervativa namazati nekom masnom te čnošću na primer kontracepciskom pastom „Genotan.

ULOŠCI U MATERICI Izrañuju se od plasti čnog materijala. Imaju razli čit oblik i veličinu. Postavljaju se u materici i tu svojim trajnim prisustvom sprečavaju začeće.

VAGINALNA DIJAFRAGMA Izrañuje se od gume u obliku kapice. Ima ih razli čitih po veličini. Obično se u upotrebi traže brojevi od 65 do 85. Tu je najvažnije da se dijafragma pravilno postavi. Ona tada spre čava prolaz spermatozoida u uš će materice. Obavezno se upotrebljava zajedno sa pastom. Njome se namaže sa strane te tako pasta spre čava prolaz semene teku ćine pored dijafragme. Ona ženi ne prouzrokuje nikakvih smetnji. Ona je čak ne oseća kako pri snošaju. tako i pri hodanju. Osim toga ne ose ća je ni muškarac prilikom polnog odnosa. Dijafragma se posle upotrebe mora oprati u čistoj, tekućoj vodi, sapunom, zatim se osuši, napraši talkom, ostavi u kutiju i tako se može čuvati oko dve godine.

EMKO To je besplatno sredstvo za kontracepciju, a može se nabaviti u savetovalištima, dok u opštim ambulantama može se dobiti recept. Ambalažirano je u bo čicama. Svaka bo čica sadrži koli činu za otprilike 150 korišćenja. Bočicu sa ovim sredstvom treba držati gde nije prevru će ni previše hladno. Za način upotrebe treba se raspitati tamo gde se ovo sredstvo nabavi. Upotreba je vrlo prosta ali ipak zahteva izvesnu tehni čku operaciju koja se izvodi preko zatvara ča i cev čice (aplikatora).

GENOSAN To je pasta koja se upotrebljava zajedno sa dijafragmom. U tom uporednom koriš ćenju ona je vrlo sigurna.

KONTRAFER TABLETE Kao i Emko i Genosan to je hemijsko sredstvo za kontracepciju. Upotrebljava se ovako: Na oko 10 minuta pre snošaja tableta se malo nakvasi vodom i stavi u rodnicu. Treba se .staviti što j e mogu će dublje. Tableta se u vagini rastvori i na sluzokoži stvara penušavu površinu. Pena ne samo da spre čava prolaz spermatozoidima u Matericu, ve ć ih svojim hemijskim procesom uništava. Po završenom polnom odnosu žena se ne sme odmah ispirati. Ona bi na taj na čin odstranila penu i onemogu ćila njeno dejstvo. Ne možemo reći da je ovo sredstvo sasvim pouzdano. Posebno u kriti čnim danima. To jest u danima kada je oplo ñenje potpuno mogu će, pošto je došlo do ovulacije. Potrebno je pratiti svoj kalendar menstruacije. Onda se bar otprilike može znati kada su dani opasni. U tim danima snošaj se treba vršiti sigurnijom metodom (prezervativ, dijafragma).

SAVETI TRUDNICI U savremenoj nauci smatra se da je najkriti čniji deo života ona faza u maj činoj utrobi, znači razdoblje graviditeta majke, vreme od za čeća do poroda. U tom razdoblju plod ide evolucijom razvoja, to jest on se razvija transformiraju ći evoluciju postanka sveta koja po činje od vode. Dok plod lebdi u amnionskoj te čnosti i razvija se, posteljica ga štiti, vrše ći sve potrebne radnje za održanje ploda. Ona prima potrebne a izlu čuje nepotrebne materije. Me ñutim, posteljica ne bi bila u stanju da plod zaštiti od raznih virusa, koji mogu biti vrlo opasni. Jednom re či za tih 9 meseci dešavaju se velike promene u razvoju, te je zaista potrebna pažnja majke, ne samo u pogledu higijene, ve ć i u pogledu ishrane. Pravilnom ishranom trudnice, osobito u poslednjem razdoblju nošenja spre čavamo nepravilnosti nošenja i razne poreme ćaje u toku poro ñaja. Trudnica je manje sklona poba čaju ili poroñaju pre vremena, dete se raña zdravije i u prvim mesecima bolje napreduje. Хиљаду савета

Страна 39.

Pravilan tok nošenja zavisi ne samo od dobre ishrane za vreme trudno će, već i od preñašnje ishrane i kondicije žene. Pod pravilnom ishranom podrazumevamo hranu, koja sadrži potrebne koli čine belančevina, masti, ugljenih hidrata, mineralnih sastojaka i vitamina. Hrana, koju prima trudnica, treba da sadrži povećanu količinu životinjskih belan čevina. One su potrebne i sadrže mineralne sastojke, koji su telu potrebni za njegovu izgradnju. To se odnosi i na životinjske belan čevine, koje su potrebne za razvoj ploda u maj činoj utrobi. Trudnica će podmiriti životinjske belančevine većom potrošnjom mleka ili sira, jaja i mesa. Ali trošenje prevelikih količina tih namirnica u poslednja tri meseca nošenja može opteretiti bubrege i poremetiti njihov rad. Hrana trudnice mora biti bogata i vitaminima i mineralnim sastojacima. Potrebne vitamine i mineralne sastojke. trudnica će podmiriti ako uzima dnevno ve će količine voća i povrća. Voćem i povrćem postiže se ujedno i pravilno pražnjenje creva, što je vrlo važno za vreme trudno će. Od mineralnih sastojaka naro čito je potreban kalcijum i fosfor, koji imaju važnu ulogu u ishrani trudnice. Kalcijum i fosfor zajedno s vitaminom D služe za izgradnju i pravilan razvitak kostiju. Kalcijum i fosfor potreban je, dakle, plodu u maj činoj utrobi, odojčetu u njegovom razvitku i kasnije kao odraslom čoveku. Ako trudnica ne prima u hrani dovoljno kalcijuma i fosfora, plod će se u .maj činoj utrobi razviti, ali na štetu majke. Pomanjkanjem kalcijuma i fosfora u ishrani trudnice dolazi do kvarenja i ispadanja zuba. Potreban kalcijum i fosfor najbolje se podmiruju mlakom. Poznato je da trudnica u prvim mesecima trudno će ocena pogrebu za povra ćanjem. Toj pojavi treba posvetiti posebnu pažnju, jer povra ćanje može izazvati slabljenje organizma, a time i umanjenu otpornost prema bolestima. Za slu čaj povraćanja trudnica treba da se obrati za pomo ć lekaru. Trudnica mora da se, pored dobre i zdrave ishrane, što više kre će po čistom vazduhu. Njena li čna higijena, kao i higijena oko nje, je lako će važan faktor da se o čuva njeno zdravlje, kao i dobar poro ñaj: Poznavanjem namirnica, odnosno poznavanjem iz kojih hranljivih Sastojaka se namirnice sastoje, možemo pravilno planirati ishranu trudnice. Kada je već došlo do poro ñaja, žena u svojstvu dojilje, lako će ima veoma važan zadatak da othrani sebe i svoje dete. A pravilnom ishranom ona će sačuvati kako svoje, tako i zdravlje

SAVETI MAJCI I NEGA ODOJČETA Pravilnim nošenjem i ishranom novoro ñenče dolazi na svet. Normalno ro ñeno treba da bude teško 3,4 do 3,8 kg. a visoko 45 do 55 sm. Zdravo novoro ñenče ima nežan glas prilikom pla ča, normalnu temperaturu, jedro je, crvene kože, dobro sisa i spava. Za slučaj da se poro ñaj izvrši van porodilišta treba uraditi slede će: Pupak novoro ñenčeta povezati sterilnom (prokuvanom) belom vrpcom na dva mesta. Prvi zavezak da bude dva prsta daleko od pupka, a drugi 10 sm. od prvog zaveska. Zatim se makazama koje su tako ñe prokuvane prereže pupkovina, lospe se dermatol praškom, poveže se trbuš čić preko pupka čistim belim zavojem. Kroz 10 dana pupkovina će se osušiti i otpasti. Sve ovo što smo ovde naveli uradi će babica ukoliko se poro ñaj izvrši na akušerskom odeljenju u bolnici. Za prvih 5-10 dana dete treba kupati samo toliko da bi se o čistilo od nečistoće i probave. Najviše 10 dana potrebno je da pupkovina otpadne i onda treba po četi sa kupanjem deteta. Pri tome treba paziti da kupanje bude u jednom odre ñenom vremenu. Temperatura vode za kupanje deteta treba da odgovara njegovoj temperaturi a to je temperatura od 37°C. A temperatura sobe treba da bude oko 20° celzijusovih. Poželjno je da se dete kupa pre nego što se hrani. I treba paziti da se dete ne kupa posle podoja. To je zbog toga što može do ći do povraćanja. Za kupanje treba koristiti specijalno nabavljenu plasti čnu kadicu. To treba činiti ovako: Staviti kadicu na stolicu. Pre kupanja proveriti da li je kadica čista. Zatim pripremiti na pogodno mesto veliki vunasti peškir. Detetu prvo oprati lice mekanom krpicom prethodno namu čenom u mlakoj vodi. Ova krpica ne sme biti sapunjava. Zatim isprati hoc, a to se najbolje može u činiti komadićem belog pamuka ili vatom, koja je prethodno bila u toploj vodi. Na kraju sli čnim postupkom oprati detetu o či. Uši, usta oprati mu slično, pažljivo kao što smo napomenuli za nos, samo usta se ne smeju trljati da se ne bi povredilo. Vodu pre kupanja deteta probati laktom desne ruke. Zatim produžiti kupanje deteta pažljivo ga stavljaju ći na leña s tim što se stavi. jedna od čistih pelena da mu bude ispod glavice, kako mu ne bi voda išla preko lica. Za kupanje treba koristiti obavezno de č ji penušavi sapun. Dalje preporu čujemo da se majka pridržava saveta najbližeg porodilišta, a preko babice koju ono šalje. Misli se na razne masti koje se upotrebljavaju da bi dete ostalo čisto, te da se sa čuva raznih mogu ćih infekcija, krastica i sli čno. Naročitu pažnju treba posvetiti pelenama kao i celoj garderobi deteta. Хиљаду савета

Страна 40.

DOJILjA - MAJKA mora voditi ra čuna o sebi, o svome zdravlju, da bi mogla da odneguje dete. A da bi se to postiglo treba u prvome redu posvetiti najve ću pažnju li čnoj ishrani i higijeni. Dojilja treba pove ćati ne samo kalori čnu vrednost svoje hrane nego i njen sastav. Naime hrana mora da bude vrlo raznovrsna i prilago ñena potrebama kako svojim tako i deteta. Može se čuti u narodu uzrečica: „Majka treba da jede za dvoje". Ali mi tvrdimo da u tome nema istine. Prekomerna potrošnja hrane može samo majci pove ćati telesnu težinu, ali joj ne će pomoći da ima više mleka za dete. Preporučuje se umerena ishrana i pove ćana potrošnja mleka, sira, jaja i mesa. Dojilja treba da troši oko 1 litar mleka dnevno, jer eventualni nedostatak mleka, može imati izvesnih posledica. Zato se onda trebaju koristiti namirnice sličnog sastava, kao na primer sir. Potrebu za hranom te čnog sastava majka treba da podmiruje, potrošnjom vo ćnih sokova. Zatim preporu čuje se korišćenje, u što većoj meri voća i povrća. Dojilja ne bi trebalo da pije alkoholna pi ća. Eventualno može joj biti dozvoljeno osrednja čaša piva ili vina ali samo posle dobrog jela. Tako ñe dojilja ne bi trebala da puši jer to može da ima negativne posledice na Odoj če. Pored pomenutog veoma je važno dojilji obezbediti mir. Naravno treba prvenstveno misliti na duševni mir. Psihičko opterećenje (nepotrebne sva ñe) može imati štetne posledice kako na majku tako i na odojče. Duševno stanje može uticati da se smanji koli čina mleka potrebna za odoj če. Naravno mleko ne menja sastav niti je slabijeg kvaliteta, jer maj čino mleko je uvek dobro. Napominjemo da i težak fizi čki rad može nepovoljno da uti če na pravilan tok dojenja. Zato dojilju treba poštedeti teških fizi čkih poslova. Sve je to potrebno da bi dojilja - majka pravilno i dobro izvršila svoj zadatak, a to je odgoj deteta. U smislu ovih pravila čuva se i hrani dete negde do kraja tre ćeg meseca od njegovog ro ñenja. Onda nastupaju novi zadaci za majku, a to je dopunjavanje hrane deteta. ODOJČE u četvrtom mesecu života dobija pet podoja. Pored ovoga, izme ñu podoja, potrebno je da dobija dva puta dnevno po 6 kafenih kaši čica voćnog soka, vitamine A i D, čorbu od zeleni i 4 kafene kašičice voćnog pirea. Vo ćni pire može se pripremiti od jabuka, kajsija ili drugog vo ća koje je za majku najprikladnije. Kada nastupi peti mesec odoj četu, ono u ve ćini slučajeva udvostru či svoju telesnu težinu, u odnosu na onu težinu koju je imalo pri poro ñaju. U ovo doba ishrana maj činim mlekom je i dalje korisna, ali ne i potpuna i dovoljna hrana. Zato dete mora dobijati pored obaveznih četiri podoja jednu mle čnu kašu. Ova kaša dolazi kao zamena za peti podoj. A to se čini zbog toga da bi dete imalo raznovrsniju hranu. Kaša koja se daje detetu priprema se od razblaženog kravljeg mleka, koje se može pomešati sa jednom osminom kuvanog žumanceta. Koli čina ovoga kuvanog žumanceta postepeno se može povećavati, tako da se posle mesec dana može dati jedno celo žumance. Izmeñu obroka nastavlja se sa davanjem onoga što se davalo kao dopuna hrane u četvrtom mesecu. To je vitamin A i D vo ćni sokovi (dva puta dnevno po 6 kaši čica), čorbe od zeleni i 5 kaši čica voćnog pirea. U ishrani deteta treba uvek i ći postepeno sa dodavanjem sokova, vo ća i povrća kao i mesa po čev od jedne kaši čice pa na više. Ukoliko detinji stoma čić reaguje prolivom, obavezno se obratiti savetovalištu za majku i dete ili de č jem lekaru. Napominjemo da se detetu može još od prvog meseca života dodavati vo ćni sokovi i to: Za prvi mesec dana po čev sa jednom kaši čicom pa postepeno pove ćavati broj kašičica. U drugom mesecu povećati broj kaši čica. U trećem mesecu detetu se može zameniti najslabiji podoj propasiranim kompotom od vo ća i to onoliko kafenih kaši čica koliko dete ima meseci dok u četvrtom mesecu detetu, kao što smo ve ć rekli treba se za ishranu davati kaša od razblaženog mleka i osmine žumanceta. Dalje preporučuje se u petom mesecu života odoj četa davanjs povr ća sa mesom ili džigericom. To mora biti sve propasirano. Krajem istog meseca može se i zapržiti i to tako što se u šerpicu stavi jedna kafena kaši čica brašna. Potrebno je mešati da ne zagori, a zatim se sipa kaši čica od povr ća. Posle pasiranja dodati izrendano meso ili džigericu p to po čev sa jednom kaši čicom na povećavati postepeno. Ovo pravilo treba upamtiti: Povr će se daje onoliki broj kaši čica, kada se broj meseci deteta podeli na dva, a meso kada se broj meseci smanji za jedan mesec i podeli sa dva. Tako do desetog meseca a onda pored pasiranog povr ća i voća može dobijati seckano meso ili džigericu. EVO i nekoliko recepta u vezi gornjih uputstava:

SOK OD VOĆA ZA DETE Dobro oprati voće iscediti pomo ću sprave za ce ñenje, zasladiti po ukusu, prokuvanim še ćerom. Хиљаду савета

Страна 41.

Ukoliko se priprema sok od limuna, njega obavezno treba razblažiti prokuvanom zasla ñenom vodom. ČORBA OD ZELENI

U 100 grama posoljene vode kuvati dobro opranu i oljuštenu jednu šargarepu, jedan peršun i jedan paškant. Tome dodati pola kafene kaši čice očišćenog u opranog pirin ča. Ovu masu stalno dolivati vrelom vodom onoliko koliko ispari i kuvati je dok omekša. Kada je zelen kuvana, propasirati je i čorbu ponovo staviti na vatru da još jednom proklju ča.

RAZBLAŽENO KRAVLjE MLEKO Priprema se ovako: 100 grama kravljeg mleka sa dve kaši čice šećera i 50 grama vode kuvati 10 minuta od početka ključanja.

MLEČNA KAŠICA U 100 grama razblaženog kuvanog mleka postepeno sipati Jednu kafenu kaši čicu griza ili prepečenog belog brašna ili prethodno samlevenog keksa. Tome dodati 1 i po kafenu kaši čicu šećera i kuvati 15-20 minuta.


Страна 42.

UREðENjE STANA Uglavnom se misli na estetsko ure ñenje. Jedan stan ima više odsoljenja i svako za sebe je namenski veoma važno. Predsoblje, kuhinja i soba, kupatilo, špajz i drugo. Svako od ovih odeljenja ima svoju namenu i svrhu, a u celini čine STAN. Nemamo namere da pišemo o projektima kakvih sve stanova može biti, zašto se grade po ovom ili onom principu i sli čno. Interesuje nas stan kao prostor za život i rad.

PREDSOBLjE To je u pravom smislu ogledalo ljudi, jer to je ustvari po četak stana i u neku ruku raskrsnica. Ko ulazi u stan, u predsoblju ve ć dobija utisak, prvi utisak, kakav je stan i kakvi su ljudi u njemu. U predsoblju se do čekuju oni, koji ulaze u stan. Prema tome to treba i da bude namenski sre ñeno. Znači tamo treba da bude obavezno postavljen čiviluk, poželjno da je stoje ći ili ogledalo toalet. To je potrebno zbog garderobe uku ćana i gostiju. Zatim u predsoblju treba još postaviti orman čić za cipele. On služi za smeštaj cipela. Svetlo u predsoblju ne sme biti mnogo jako obzirom da se u predsoblje dolazi iz mraka. Prema veličini predsoblja ono se može namestiti kao hol, odeljenje za prijem, u kom slu čaju bi se postavili odgovaraju ći rekviziti a naročito sto sa stolicama. Poželjno je da se u predsoblju na pogodnom mestu postavi cve će. Ono može veoma ugodno da deluje na one koji tu prolaze. Inače predsoblje može biti duguljasto ili četvrtasto. I u jednom i u drugom slu čaju u njemu treba postaviti sve što je neophodno, ali ništa suvišno.

KUHINjA Prostorija koja služi za rad u stanu to je kuhinja. Drugim re čima to je, obzirom na svrhu, ku ćna radionica. Moderna kuhinja treba da bude tako opremljena da omogu ći brz i kvalitetan rad doma ćice. To znači da svaka stvar u kuhinji treba da ima svoje mesto, a suvišne stvari, po mogu ćstvu u kuhinji ne držati. Raspored neophodnih stvari - nameštaja mora da bude funkcionalan. Prava domaćica radi brzo. A da bi to mogla neophodno je da svi predmeti i namirnice budu tako rasporeñeni da su joj na domaku ruke. Pretpostavimo po činje priprema jedne torte. Čita recept: Umutiti 5 jaja, za činiti vanilin šećerom… Ukoliko bi se namirnice i za čini, kao i nameštaj nalazili u nefunkcionalnom poretku, rad bi morao biti duži. To bi se moglo odraziti i na kvalitet. Začini za kuhinjske potrebe ne smeju da se nalaze strpani u ormanu ili u kutiji. Prilikom upotrebe morali bi ih tražiti. Tako bi doma ćica, koja i onako nema mnogo vremena za bacanje, izgubila to dragoceno vreme u traženju artikala. Osim toga ima namirnice i za čina koji ne mogu stajati jedan pored drugog. Ukoliko se nalaze tako blizu gube svoj miris, dobijaju vlagu i sli čno. Preporučujemo fine male plasti čne i providne kutije u kojima se vidi šta ima, a kada jedna ista stvar stoji duže vreme na istom mestu, postaje to navika i domaćici je potrebno da mahinalno pruži ruku da bi je dohvatila. Ovakvim radom štedimo vreme, postižemo kvalitet u radu i ne će se kvariti namirnice. RASPORED nameštaja u, kuhinji treba da je ovakav: 1. mesto za ce ñenje i sušenje su ña, 2. Sudopera, 3. Kuhinjski sto 4. Šporet, 5. mesto za odlaganje gotovih jela. Ova mesta se mogu pore ñati duž jednog zida, ako prostor dozvoljava, a može se sve to postaviti u dva reda, ako je tesna kuhinja. Tako ñe dozvoljeno je svakoj doma ćici da sebi postavi potrebni nameštaj onako kako njoj najviše odgovara, u odreñenoj prostoriji. U kuhinji je zatim potrebno da ima jedan frižider. On je dobra zamena špajzu. Zatim prakti čno je postavljanje visećih kuhinja. Znači radna mesta u kuhinji se moraju približiti i povezati. Ako je prostor sku čen sto se može postaviti pored zida pri čvršćen na konzole. On može imati jednu otvorenu fijoku, koja umesto dna fijoke ima prečage. One mogu poslužiti i za sušenje kuhinjskih krpa. Posuda za otpatke mora imati poklopac. Gde nema vodovoda treba instalirati neku finu stalažicu sa česmicom. Poželjno je da se na česmici namontira slavina. Ako bi napravili uporeñenje današnje kuhinje i kuhinje iz starih vremena videli bi ogromne razlike. Ta razlika se uglavnom ogleda u tome što se savremene kuhinje odlikuju prakti čnošću, a nekadašnje velikim ormanima, stilskim figurama, rezbarijama i sli čno. Za savremenu doma ćicu bolje je da ima manji orman, gde sve može rukom dohvatiti, zatim bolji je orman sa ravnom površinom od onog starinskog izrezbarenog gde se prašina ne može nikada lepo o čistiti. Moglo bi se postaviti pitanje zašto se Хиљаду савета Страна 43.

tako postepeno prelazi na manje stvari, na potrebne ili manje potrebne stvari ,a zapostavljaju se stare navike i ukusi. Odgovor je: Žene traže mogu ćnosti praktične upotrebe svih stvari, štednju u vremenu, skraćeni postupak u pripremi jela i sli čno. Znači ne radi se o luksuzu, ve ć na protiv to diktira potreba. SOBE su tako ñe vrlo različite od onih ranije. Dovoljno je da pogledamo zgradu koja se zidala pre 30 godina, da je uporedimo sa današnjom izgradnjom stanova, pa da odmah primetimo vrlo vidne razlike. Osnovne razlike sastoje se u veli čini sobe. Današnje sobe su daleko manje i niže. Zatim postepeno nestaju odeljenja za prijem. Nameštaj u sobama i predsobljima se u mnogome izmenio, u odnosu na starinski stil, a i sam stan kao takav danas ima manje prostorija nego nekada. Sve to tako ñe govori o praktičnosti, o smislu za skupo i jevtino i sli čno. Dakle veličina i izgled samoga stana diktiralo je vreme Koliko je to prakti čno ili nije zavisno je od uroñenog smisla da ljudi kombinuju ći stari nameštaj, ako nemaju mogu ćnosti da kupe novi, prilagode savremenom duhu i vremenu. Oni koji mogu kupiti nameštaj po želji, mogu se posavetovati sa stručnjacima za dekoraciju i nameštaj Danas postoje veleprodajna preduze ća nameštaja koja šalju svoje stručnjake u stan kupca. ZA KUHINjU postoje potrebe bez kojih doma ćica ne može da brzo i kvalitetno priprema jela. To je slično kao i drugim poslovima na primer u zanatstvu. Postoji čak i uzrečica „Bez alata nema zanata" To je slučaj i u kuhinji. Znači postoji obavezan i neophodan pribor za kuhinju. Mi ćemo ovde dati tabelu kuhinjskih potreba. Ona je sastavljena u Me ñunarodnom nau čnom institutu za kulturu ishrane u Ženevi. Naravno ne mora se imati sve prema ovoj tabeli. Ali ova tabela može da posluži za sortiranje poku ćstva i eventualne nabavke novog pribora.

ZA ODRŽAVANjE HRANE Mreža od žice za povr će Kutije od pleksiglasa Frižider Papir „celofan" Sanduče za flaše Kesa za hleb

ZA PRIPREMANjE HRANE 2 Obična noža 1 špicasti nož 1 satara 1 nož sa reckama 1 sekirica 1 oštrač noževa 1 makaze 2 kutlače 2 kašike za mešanje (sa dugom drškom) 2 drvene varja če 1 oklagija 1 manja daska (za se čenje) 1 veća daska za mešenje 1 mali roštilj 1 cediljka za supu 1 tučak 1 sito 1 žica za mu ćenje 1 klešta 1 vangla 1 velika zemljana činija 1 vadičep 1 rende 1 vodenica za kafu 1 nož za konzerve Хиљаду савета

Страна 44.

1 korpa za otpatke 1 mašina za meso 1 mašina za orahe 1 presa za krompir i vo će 1 vaga 1 mali mlin za biber i za čin 1 ručni mikser

PRANjE Žica za salatu ðevñir za dranje vo ća i povrća Manji bojler Žica za šerpe Žica za flaše Sunñer Krpe

KUVANjE 3 šerpe (prečnik 12, 16, i 20 om) 2 poklopca 2 lonca (prečnika 24 i 27 om) 1 manji tiganj 1 veći tiganj (prečnik 22 sm) 2 veće šerpe (pre čnik 22 om) 2 pleha za pe čenje 1 pleh za pe čenje ribe

SLUŽENjE Tanjiri plitki, poluduboki, duboki 1 vatrostalna činija 1 sud za sosove 1 veća činija 1 činija za salatu 1 činija za supu 1 makaze za se čenje živine Noževi, viljuške, kašike.


Страна 45.

NEGA CVEĆA Cveće je ukras stana ukoliko se pravilno i lepo aranžira u stanu. Tako ñe cveće ima važnu ulogu u meñuljudskim odnosima. Svako slavlje, ro ñendan, useljenje u stan, izjave ljubavi, zahvalnosti, pokloni za dan žena i sli čno. Jednom reči cveće prati čoveka od njegovog ro ñenja (buket koji se uru čuje njegovoj mami) pa do kraja života. Mi ovde govorimo o cve ću koje se gaji u stanovima, koje ve ć kao takvo ima svoju svrhu. Cve će bi trebalo da gaje samo oni koji zaista u tome uživaju, jer ono zahteva svoje vreme za negu. Treba znati kako cveće postaviti, na koji na čin omogućiti da ima sve potrebno za njegov opstanak i znati koje biljke mogu da rastu jedna pored druge pošto ima takvih koje se ne podnose, to jest jedna može živeti na štetu druge. Neke dekorativne biljke dolaze do izražaja samo onda ako stoje na prikladnom mestu. Zatim pojedine lepše deluju ako su same, dok druge su dobre u dekorativnom pogledu isklju čivo u kombinaciji sa ostalim cvećem. Cveće koje ćemo gajiti u naš stan treba da izaberemo prema uslovima u našem stanu. Naime neke bolje uspevaju na jakom svetlu, druge u mra čnijim, neke traže vlagu i td. Cveće odnosno biljke koje traže mnogo svetla postavljamo na prozor, na isturene daske ili na balkone. Uglavnom svetla treba biljkama koje bujno rastu. To su razne fuksije i ciklame. Biljke koje gajimo u stanu zovu se lon čarnice. One moraju imati odgovaraju ći sud ispunjen zemljom. To su glineni i drveni lonci ili sandučići. Nije dobro ako je posuda emajlirana, Ona upravo treba da bude takva da omogu ćava nesmetano disanje biljke. Posudama za negu biljaka odozdo na dnu otvaramo rupicu, radi isticanja vode. Zemlja u posudi ne sme biti previše vlažna, te ova rupica na dnu posude upravo omogu ćava odvo ñenje suvišne vode. Ukoliko se radi o nekoj velikoj posudi, ona mora imati više ovakvih rupica, a najmanje na svakih 20 kvadratnih santimetara. Prilikom stavljanja zemlje u sud paziti da ne do ñe do vrha. Mora ostati oko 2 sm. praznine. To je potrebno radi sipanja vode. Prema vrsti biljaka treba vršiti i zalivanje. Naime ima biljaka koje treba zalivati puno, a ima i takvih kojima bi previše vode štetilo. U radu sa cve ćem vrlo brzo čovek stiče iskustva, a nije nimalo teško steći u tome praksu. Da li u zemlji, koja se nalazi u loncu ima dovoljno vlage ili nema, možemo brzo ustanoviti ako kakvim gvozdenim predmetom kucnemo po loncu sa strane. Ako je zvuk jasan to zna či da je zemlja u loncu suva. ZEMLjA najprikladnija za biljke lon čarnice je ona koja je dobro nagnojena stajskim ñubrivom. To može biti i šumska zemlja. Zatim je dobar sitan re čni pesak. Prilikom nabavke biljke kod vrtlara treba s njom pažljivo postupiti. Naime radi se o prilagoñavanju. U vrtlarnicama se biljke neguju pod vrlo povoljnim uslovima za njih te kada biljku donesemo u našu sobu, to novo mesto može biti nepovoljno za njen razvoj. Onima koji imaju dosta iskustva za biljke preporu čujemo nabavku takvih koje su manje osetljive na promene. To su, fuksije, pelargonije, flondendron i druge. Ukoliko se biljke nalaze na balkonu. Što se obi čno dogaña tokom leta, moraju se više zalivati, od biljaka u sobi. To je zato što su izložene vetru i suncu te se više isparavaju. Ako je ure ñena dobra drenaža (rupice na dnu lonca) opasnost od vlažnosti ne postoji. Zalivanje se obi čno vrši i ujutru i uve če. Te biljke se ja če zaprašuju, te ih zato treba rositi. To su na primer biljke fikus, aralija, Flodendron i druge. TOKOM GODINE voditi ra čuna o hladnom i toplom vremenu, kao za svaki drugi organizam.

PROLEĆE Biljke imaju svoj razvoj te ih treba najviše zalivati. U rano prole će kada su dani lepi i topli možemo izneti na otvoreni prozor. Biljke koje su prezimile u podrumu izneti ih iz podruma u neko drugo skrovište, koje ima krov. To je potrebno ako se u ranom prole ću desi nalet zime, da ih možemo pokriti i zaštititi. Takoñe to je vreme kada se po činje sa presa ñivanjem biljaka. Posle presa ñivanja zaliti zemljom oko korena vodom. Tako će ona bolje pole ći. Onda oprezno zalivati vodom dok se njen koren dobro uhvati. Kako proleće sve više odmi če i biljke lončarnice preživljavaju sve bržu vegetaciju. Onda im treba više svetla i sunca. Biljke koje su u cvetu trebaju biti na umerenoj temperaturi. Хиљаду савета

Страна 46.

Pri kraju proleća, kako pro ñu mrazevi, te nastupi stalno toplije vreme, iznosimo cve će u vrt ili na balkon. To činimo prvo sa onim otpornijim kao što je oleandar. Tek na kraju meseca maja iznosimo i one osetljive biljke. Prilikom iznošenja biljaka moramo paziti da ih prvih dana ne držimo mnogo izložene prema suncu. Poželjno je da ostanu nekoliko dana u hladu i tek onda staviti ih na sun čano mesto.

LETO Leto je godišnje doba kada neke biljke lako će ostaju u sobama. To su ustvari sobne biljke koje se tu i nalaze radi dekoracije. Kao i one koje se nalaze na balkonima, takozvane penja čice. Ove biljke po sobama treba redovno zalivati, kao i one koje su izložene sun čanim zracima. Ukoliko bi ostavili da u zemlji nema dovoljno vlage, onda bi cve će uvenulo, pa čak bi moglo i da ugine. Zato doma ćica koje odlaze na godišnji odmor na duže vreme trebaju brigu o cve ću da povere najbližoj susetki, naravno sa potrebnim uputstvima. Tokom leta se lon čarnice još jednom presa ñuju. To je zbog njihovog razvoja. One iz zemlje u loncu iscrpe sve hranljive materije te ta zemlja oko njih ostaje siromašna i neupotrebljiva. Treba paziti na zalivanje i na opstanak biljaka lon čarnica, ukoliko su velike vru ćine.

JESEN Nastupa promenljivo vreme. To se ose ća i na biljke. Posle letnjih toplih dana biljke treba privikavati na nove uslove. Zato treba one koje smo svojevremeno u prole će izneli u vrt, da ih vratimo u lonce. Lakoće prema našoj oceni trebamo da povremeno unosimo biljke u skrovište ili sobe kako bi ih postepeno navikavali na njihove nove uslove života. Sve biljke treba uneti u toplije prostorije pre nego do ñe mraz. Tokom jeseni poželjno je da se biljke više puta iznose na sunce, ukoliko je prikladno vreme, i da se ponovo vra ćaju u svoja skrovišta.

ZIMA Posle letnje vegetacije lon čarnice u toku zime imaju mali odmor. Osim ciklama i jaglaka sve biljke miruju. Samo su one u cvatu. Njih treba redovno zalivati. Ostalim biljkama treba sipati samo toliko vode da se zemlja u loncu pored njih ne osuši u potpunosti. Ukoliko smo ostavili biljke izme ñu prozora, treba paziti da li je spoljni prozor dobro zatvoren. Od hladnoće, ukoliko ne bi pazili, može biljka uginuti. Biljke u sobi trebaju imati umerenu temperaturu. Od naglih promena toplote tako ñe može imati posledica.

RAZNOVRSNOST BILjAKA LONČARNICA Ima raznih biljaka koje se neguju, uglavnom radi dekoracije stana. Njih možemo razvrstati u biljke koje dobro uspevaju u toplim prostorijama. To su: Lovor, papu čica, kamelije itd. Zatim biljke za hladne prostorije na primer: zvon čić, oleander, šeboj, karanfil, narandža i limun itd. Ove biljke u toku zime mogu biti u vrlo hladnim prostorijama, a da im to ne škodi.


Страна 47.

KALORIČNA I HRANLjIVA VREDNOST NAMIRNICA Kakvo će biti naše zdravlje, moramo konstatovati da je ono isklju čivo zavisno od naše ishrane. Tokom vremena raznim opitima se došlo do ta čnih rezultata iz čega se hrana koju mi koristimo za jelo sastoji. I ne samo to nego se preispitalo šta koji sastav zna či za naš organizam, čemu funkcionalno služi itd . Životne namirnice, biljnog ili životinjskog porekla sadrže materije neophodne organizmu. Neke od tih namirnica sadrže dosta hranljivih materija, neke manje, a neke pak sadrže takozvane zaštitne materije. Neophodno potrebne materije za sastav i pravilno funkcionisanje čoveč jeg organizma su belančevine, masti, ugljeni hidrati, razne mineralne materije, vitamini i voda. Belan čevine, masti i ugljeni hidrati su hranljive materije dok ostale mineralne materije i vitamini imaju zaštitnu ulogu. Pri ovome je važno napomenuti da pojedine namirnice imaju više belan čevina, druge manje, zatim pojedine imaju više masti ili ugljenih hidrata, druge opet manje, razne namirnice imaju različite vrste vitamina i mineralne soli. Prilikom sastavljanja jelovnika, odnosno prilikom kuvana bilo bi poželjno da svaka doma ćica poznaje namirnice, odnosno da zna koje namirnice imaju na primer više belančevina, a koje više masti, bez obzira na biljno ili životinjsko poreklo i da kombinacijom ovih namirnica sačini uvek takvo jelo koje će biti korisno organizmu, a to zna či da sadrži u odre ñenoj potrebnoj količini sve hranljive i zaštitne materije. Napominjemo da je poželjno pridržavati se ve ć sastavljenih recepata za supe i jela jer se tu vodilo ra čuna o hranljivoj, vitaminskoj i kalori čnoj vrednosti.

BELANČEVINE To su složena hemijska jedinjenja čiji je glavni sastojak azot. Posle vode belan čevine su najve ći sastavni deo našeg tela. Ustvari belan čevine čine osnovu svih živih ćelija. Obzirom da se tkiva čoveč jeg tela u toku dana, i u toku rada troše, zna či treba i da se obnavljaju, te baš u tom smislu belan čevine predstavljaju neophodan, nezamenljiv materijal. Zatim belan čevine igraju važnu ulogu u prenošenju vode u organizmu, kao i u stvaranju zaštitnih materija u slu čaju oboljenja. Kao izvor energije i toplote mogu se upotrebiti sa ugljenim hidratima, ma da je isklju čiva. upotreba belan čevina kao izvora energije nepoželjna. Čak i u pogledu hranljive vrednosti belan čevine se meñusobno razlikuju. Naime postoje namirnice koje imaju belan čevine u manjoj meri, ali su te belančevine veoma kvalitetne, i obratno. Zatim ni u jednoj namirnici ne postoji belan čevina koja ima sve sastojke neophodne organizmu. Zato se preporu čuje raznovrsna ishrana i biljnim i životinjskim namirnicama. Glavni izvor belan čevina životinjskog porekla su, meso, riba, mleko i mle čni proizvodi (sir, kajmak i dr.) kao i jaja, a biljnog žita i njihovi proizvodi (brašno, hleb, testo), zatim krompir, mahune itd. Te belančevine ne koristi organizam onakve kakve se one nalaze u namirnicama ve ć ih putem varenja razlaže u takozvane aminokiseline. A neke od ovih kiselina su bitne u ishrani čoveč jeg organizma. U toku varenja hrane od pomenutih aminokiselina postaju nove belan čevine koje služe za obnavljanje i izgradnju živih ćelija koje se troše. Ako bi uporedili životinjske i biljne belan čevine životinjske bi mogle da imaju prednost ali ispitivanjem ishrane je utvr ñeno da one ipak same ne bi bile tako korisne, te se preporu čuje obavezno uzimanje i biljnih i životinjskih belan čevina i to ako je mogu će u prilično jednakim koli činama. Dnevna potreba čoveč jeg organizma u belan čevinama je 1 gram na kilogram telesne težine. Za decu ova količina bi trebalo da bude ve ća. A zavisno od rada, odnosno vrste rada teškog ili lakog može da varira i potreba belan čevina. Kada znamo sve ovo o belan čevinama možemo da kažemo da je veoma potrebno da se one svakodnevno unose putem ishrane u organizam tim pre što se one ne mogu nagomilavati, odnosno taložiti kao masti ili ugljeni hidrati. U slu čaju nedostatka belan čevine u ishrani organizam bi bio primoran da troši svoja sopstvena vezivna tkiva a to bi zna čilo smanjenje otpornosti pre ma raznim bolestima i opadanje zdravlja u celini.

MASTI Masti i ulja imaju skoro istu hranljivu vrednost i upotrebljene sa ugljenim hidratima daju skoro dva puta ve ću količinu toplote i energije. To su glavni izvori (masti) telesne toplote i snage. Na primer 100 grama svinjskog mesa ili 1 dl ulja daju 925 toplotnih jedinica odnosno kalorija. Masti su jedini izvor masnih kiselina koje su organizmu veoma potrebne. U biljnom svetu se nalaze kao rezervni materijal u klicama semenki i u masnim plodovima kao što su masline i orasi. Dok se u životinjskom svetu nalaze u tkivu životinja. Iz prakti čnih razloga masti se Хиљаду савета Страна 48.

svrstavaju u dve grupe. U vidljive i nevidljive masti. Vidljiva mast je svinjska, kokošija, guš čija zatim puter, a nevidljive masti se nalaze u plodovima ili u proizvodima tipa čokolade, sira i tako dalje. Tako ñe imamo čvrste i tečne masti. Tečne masti su one koje pri sobnoj temperaturi ne mogu da budu u čvrstom stanju. To su ulja. Kao i belančevine masti predstavljaju tako ñe neophodne sastojke, koji se pri varenju razlažu i tako prodiru kroz crevne resice u krv, a kroz krvi se prenose u sve delove čovečijeg tela, gde se tako ñe pretvaraju u masti. Opšte je poznata činjenica da nagomilavanje masti u pojedinim delovima čoveč jeg tela predstavljaju gojenje, a to zna či da previše uzimanje masti preko hrane koja je bogata ovom hranljivom materijom, može biti štetio po zdravlje. Ako bi upotrebili masti i ugljene hidrate možemo re ći da iako masti daju ve ću količinu toplotne energije, da su to ipak hranljive materije koje se lako ne razlažu prilikom varenja, te ukoliko jedemo hranu (masnu) imamo ose ćaj sitosti i to za duže vreme. Obzirom da gojaznost treba izbe ći, treba izbegavati hranu bogatu maš ću. Jela možemo kuvati na ulju jer se ulja lakše vare. U hemijskom pogledu masti su jedinjenja ugljenika, vodonika i kiseonika u obliku glicerina, s jedne, i raznih masnih kiselina s druge strane. Ovo prisustvo masnih kiselina u njima je od izvanrednog značaja za normalno funkcionisanje organizma. Izvesne masti su pored toga nosioci vitamina koji su u njima rastvorljivi. Na primer vitamin A, D, E i K. Ovo još potvr ñuje da masti, odnosno ulja trebamo unositi putem hrane u organizmu, pošto bi nedostatak mogao da prouzrokuje neke posledice vezane za ove vitamine.

UGLjENI HIDRATI Po hemijskom sastavu to su jedinjenja ugljenika, vodonika i kiseonika iz kojih se vrlo složenim hemijskim procesima u našem telu stvara toplota i energija.

KALORIČNA I HRANLjIVA VREDNOST NAMIRNICA — na 100 grama bez otpadaka —

1. G R U P A - Meso, mesne prerañevine, ribe i jaja Namirnice Goveñe meso sveže Teleće meso Ovčije meso Jagnjeće meso Svinjsko meso mršavo Svinjsko masno meso Konjsko meso Zeč je meso Kokošje meso Plovka Guska Srce Bubreg Jetra Mozak Pluća Jezik Kobasice Slanina Sardela Haringa Sardina sveža Sardina u ulju Jegulja Tunj Pastrmka Хиљаду савета

Kal. vrsd 164 173 169 256 172 332 110 150 147 135 362 180 124 149 137 89 123 360 670 159 122 107 275 248 225 24

Belančevine 18 18 17 19 20 15 22 22 21 22 16 17 17 21 10 16 18,5 18 10 20 17 21 20 17 27 19

Masti 10 11 11 20 10 20 2 7 7 5. 33 12 6 5 9 2,5 5 32 70 8,5 6 5 21,5 20 13 2

Ugljeni Hidrati i,č 0,5 0,5 0,5 0,5 1 0,5 0,5 0,2 1 0,6 5 4 0,6 1 0,6 0,8 Страна 49.

Štuka Jaja Žumance Belance Kravlje mleko Konzervirano mleko Mleko u prahu Pavlaka Maslo Kačkavalj polumastan Kajmak

78 162 355 46 67 157 500 225 761 370 393

18,5 13 16,3 10,8 3,4 7,2 25 3,5 0,8 25 15

0,5 12 31,9 3,7 7,8 28 25,4 84 30 35

2. G R U P A - Masti i ulja Mast svinjska Ulje Ulje Margarin Slanina za topljenje

850 874 752 820

1 0,8 1

94 99,4 83 94

-

4,8 71 6,3 7 9,6 9 12 10,7 5,6 7

1,2 1 1,86 1 1,4 3,5 1,6 8,8 8,4 2,1

44,1 52 49,6 53 73 70 73 72 76 67

21 23 23 37 2 1 2,4 1,3 1,3 1,3 2,3 1,1 1.8 1.3 4 2,5 6,5 1,1 1,2 2,4 1,6 6,7 3 3,9

1,5 1,7 1,3 18 8,1 0,3 0,3 0,2 0,1 0,1 0,4 0,3 0,3 0,4 0,7 0,2 0,5 0,1 0,2 0,4 0,2 0,1 0,3 0,7

60 57 56 24 20 9 5 7 7 3,5 3 3 6 5 8 7,4 15,6 67,6 3 7,5 10 28 4 4

3. G R U P A - Skrob i še ćer Hleb kukuruzni - proja 212 Hleb pšenični 220 Hleb mešani 217 Hleb pšenični 252 Brašno pšeni č. ekstrakt 98% 330 Brašno kukuruzno 374 Testo makarona 354 Keks 410 Pirinač 340 Geršla 322,9

0,6 7 8 4,9 10,4 37 4 0,8 1,6 1,5

4. G R U P A - Povrće

Pasulj Grašak u zrnu Sočivo Soja Krompir Šargarepa Karfiol Mrkva Cvekla Rotkvica Spanać Zelena salata Kupus Kiseli kupus Kelj Boranija Zeleni grašak Paprika Celer Praziluk Crni luk Beli luk Gljive Peršun Хиљаду савета

337 335 327 406 89 43 32 35 34 20 25 19 34 29 54 41 93 36 18 43 48 139 31 38

Страна 50.

5. V G R U P A - Voće

Orasi Lešnik Badem Kesten Kikiriki Masline Jabuke Kruške Kajsije Breskve Smokve Šljive Trešnje Limun Narandža Grožñe Ribizle Jagode Maline Lubenice Dinje Šljive

631 653 638 371 594 224 61 61 52 52 275 64 77 43 48 81 48 40 65 30 31 228

15 14 21 74 27 1 0,3 0,4 0,8 0,8 4,5 0,8 1,2 0,7 0,7 1 1 0,7 0,7 0,4 0,8 2,1

55 60 54 5 46 20 0,4 0,4 0,1 0,1 1 0,1 0,5 0,5 0,2 1 0,5 0,6 0,6 0,2 0,2 0,6

19 15 17 74 18 10 14 14 12 12 62 15 17 9 11 17 10 8 8 6,7 6,5 5

399 304 262 305

0 0,5 0,4 6.3

0 0,2 0,2 -

99,2 75 63 75

6. G R U P A - Koncentrati

Šećer Med Slatko - džem Marmelada

Ugljenih hidrata ima u namirnicama biljnog i životinjskog porekla. Zna či široko su rasprostranjeni u prirodi. Ipak namirnice kojim najviše unosimo ugljene hidrate, putem hrane, to su žitarice (hleb), krompir, voće i šećer. Najvažniji ugljeni hidrat. biljnog porekla je skrob. To je složeni ugljeni hidrat koji telu ne može da koristi u onom obliku u kojem se javlja u prirodi, a poznato je da je u prirodi veoma rasprostranjen. On se u toku varenja razlaže u prost še ćer takozvanu glikozu, pa ga kao takvog organizam koristi. Što se tiče životinjskih ugljenih hidrata odnosno ugljenih hidrata koje dobijamo iz namirnica životinjskog porekla, njihova koli čina je tako neznatna da se prakti čno, prilikom obračuna ne uzima u obzir. Jedino ga ima u iznutricama. Naime meso je mahom siromašno u še ćeru koji pored skroba predstavlja glavni ugljeni hidrat, jer se pod imenom ugljenih hidrata podrazumevaju še ćer i materije koje su mu srodne. Ugljeni hidrati se mnogo brže vare nego masti. A izuzetak prestavlja jedino celuloza koju organizam ne može da razgradi. Me ñutim baš ona kao takva može biti organizmu potrebna. Naime ona nabubri u toku varenja te tako deluje na zidove creva. Zato se preporu čuje osobama koje imaju zatvor. Nje naročito ima u suvim šljivama, u kupusu, u opnama žita, povr ća i voća. Dnevna potreba ugljenih hidrata je zavisna od težine posla koji čovek obavlja, obi čno iznosi oko 400 grama.

MINERALNE SOLI Pored pomenutih hranljivih materija organizmu su potrebne razne soli, ili zaštitnih materija kao što su vitamini. Zna či u ishrani nije dovoljno jesti da bi se bilo sit. Naime potrebna je apsolutna raznovrsnost u ishrani, da bi se sve funkcije organizma, kao takvog, odvijale bez posledica. Ima više vrsta mineralnih soli, nekih i još neispitanih dovoljno te ćemo ovde navesti samo slede će: Grožñe, Fosfor, jod, natrijum, kalcijum, hlor i drugo. Gvožñe, to je važan sastojak krvi. Preko krvi se organizam snabdeva kiseonikom, a gvož ñe u tome igra važnu ulogu pošto crvena krvna zrnca sadrže gvož ñe. Ako ne bi smo putem hrane unositi dovoljnu Хиљаду савета

Страна 51.

količinu gvožña moglo bi do ći do malokrvnosti, malaksalosti i sli čno. U toku jednog dana treba uneti. u organizam kroz raznu hranu 12 miligrama gvož ña. Gvožña ima u mesu, mahunama ,lisnatom povr ću itd. U mleku nema dovoljno gvož ña zato se odoj četu mora davati putem soka od vo ća. U jetri, slezini, žumancetu od jajeta ima dovoljno gvož ña.

NATRIJUM Unosi se u organizam preko kuhinjske soli naro čito, a i preko drugih namirnica. Nedostatak soli u organizmu ima za posledicu zamor, gubitak apetita, stvaranje ose ćaja žeñi, poremećaje u radu nervnog sistema i slično. Soli igraju veoma važnu ulogu u našem organizmu. Može se čak reći da se mnoge važne funkcije ne bi ni mogle odvijati. Obzirom da biljna hrana sadrži manje soli, ljudi koji se hrane isklju čivo biljnom hranom (takozvani vegetarijanci) moraju trošiti više soli. To je zbog toga što biljne namirnice sadrže više kalijumovih nego natrijumovih soli.

KALCIJUM Kao i fosfor važan je za razvoj, rast i za o čvršćavanje kostiju. Nalazi se u mleku, jajima, siru itd. Zatim u nekim lisnatim biljkama, zelju i dr. Da bi spasili eventualno oboljenje zuba, ili bolove u raznim delovima tela, u kostima, trebamo se truditi da koristimo u ishrani namirnice koje sadrže ovu mineralnu so. A dnevna potreba je oko 1 gram.

HLOR U stvari je pratilac natrijuma i čini kuhinjsku so - natrijum hlorid. U procesu varenja hlor je neophodan pošto stvara kiselinu (hlorovodoni čnu) a ona omogu ćuje proces varenja.

JOD Mogli smo mnogo puta da zapazimo razna oboljenja koja nastaju zbog nedostatka ove mineralne soli. Kada kažemo da smo mogli videti to zna či da posledice nastaju na delovima tela po površini, na primer gušavost. Joda ima u vo ću i povrću, a organizmu je potrebna minimalna koli čina.

TABELA MINERALNIH MATERIJA U 100 grama ima miligrama Vrsta namirnica Teleće meso Teleće srce Teleći mozak Bakalar Živina Školjka Jaja Mleko Sirevi Pirinač Hleb Testa Pasulj Špargla Šargarepa Celer Kupus Boranija Peršun Grašak Хиљаду савета

fosfora 220 270 360 190 240 250 200 90 180-600 80 90 114 400 80 30 60 32 50 54 120

magnezijuma 25 54 11 17 30 23 11 11,5 28 37 150 11 50 12 20 25 30 34

kalcijuma 10 13 6 I 45 100 55 125 100-900 8 20 22 140 25 50 60 60 40 240 30

gvožña 3,5 4,5 5,5 0,5 0,9 24 2,8 0,1 0,9 1,1 7,9 1 1,2 0,9 2 0,9 19 2 Страна 52.

Krompir Kajsija Banana Trešnje Jagode Suve smokve Pomorandže Breskve Kruške jabuke Grožñe Orasi

60 23 30 21 25 117 22 20 9 10 500

30 11 35 12 13 72 12 10 7 5 10 132

15 15 7 18 30 155 43 6 9 5 1° 75

1 0,4 0,6 0,4 0,7 2,8 0,4 0,4 40 0,3 °.v 2,3

VITAMINI Za razliku od belan čevina, masti i ugljenih hidrata (hranljivih materija), vitamini su zaštitne materije, te kao takve imaju tako ñe veoma važnu ulogu u održanju organizma. Da bi imali dovoljno vitamina u toku jednodnevne ishrane dovoljno je da jela budu sastavljena od namirnica koje bi obezbedile raznovrsnost. Osim toga treba vo će i povrće koristiti što češće u svežem stanju u obliku raznih salata i sli čno. Vitamini se javljaju u hrani u veoma malim koli činama, ali ipak dovoljnim da ispune svoj zadatak u organizmu. Razne vrste namirnica sadrže razne vitamine. Zato je potrebna raznovrsnost u ishrani. A obzirom da je najnovija nauka pokazala da su bez sumnje vitamini važni činioci moramo voditi ra čuna o sastavljanju jelovnika, o čuvanju namirnica tako da vitamini što duže ostanu u njima, o pripremi namirnica itd. Do danas su poznati slede ći vitamini i to: A, B, C, D, s tim što u grupi B imamo Bj, B2, itd.

VITAMIN „A" U dnevnoj upotrebi dovoljno da ima ovog vitamina 3 do 5 miligrama. On se nalazi u mleku, ulju, maslu i jajetu. Zatim u nekim vrstama povr ća itd. Nije loše unositi ga i više nego što je dnevno potrebno jer se taloži u jetri i troši se kada je organizmu potrebno. Nedostatak vitamina A se ose ća naročito kod dece jer usporava rast. Zatim njegov nedostatak može izazvati slepilo.

VITAMIN „C" Ovaj vitamin je slabo održiv na visokim temperaturama, kao i u vazduhu. Namirnice koje ga sadrže treba kuvati što kra će vreme i u zatvorenom sudu. Potrebe organizma u toku jednog dana za ovim vitaminom kreću se od 50 do 100 miligrama. Ima ga dosta u namirnicama biljnog porekla kao limun, pomorandža, šipak, paprika itd. Neznatne količine ovog vitamina nalaze se u namirnicama životinjskog porekla, a neke ga čak uopšte ne sadrže. Nedostatak vitamina „C" izaziva skorbut. Naporni rad pove ćava potrebu vitamina C.

VITAMIN „D" Ovaj vitamin je neophodan za pravilan razvoj kostiju i zuba. Zato je važan u ishrani dece, trudnice i dojilja. Ima ga u mleku, maslu, jajetu, jetri, dok je hrana biljnog porekla siromašna ovim vitaminom. Vitamin „D" se još u narodu zove „antirahiti čni", jer njegov nedostatak izaziva rahitis. Pored toga što se dobija preko hrane ovaj vitamin se stvara i u koži pod dejstvom su čevih zrakova. Zato se za rahitis preporučuje sunčanje.

VITAMIN „B" Ovaj vitamin čini čitavu grupu jer postoji kao vitamin B, B, itd. Svaki vitamin iz ove grupe ima posebnu ulogu u telu. Otporni su prema toploti. Rastvaraju se u vodi. Žito, neoljušteni pirina č, pasulj, grašak, jetra su uglavnom izvori ovoga vitamina. U manjim koli činama ima ga u mleku, jajetu, krompiru i orasima. Najznačajniji vitamini iz ove grupe su B, B1, B2... B12, zatim vitamin takozvani RR faktor. Хиљаду савета

Страна 53.

Vitamin B, je od velikog zna čaja kako za decu tako i za odrasle. Dnevne potrebe ovog vitamina za organizam su minimalne, oko 2 miligrama. Ali to ne treba da nas dovede u zabludu, te da se ne trudimo da ga kroz jelo unesemo u organizam. Jer nedostatak ovog vitamina dovodi do ozbiljnog poreme ćaja u organizmu. Naprimer pojava otoka, slabljenje miši ća srca, preosetljivost. Poznato oboljenje za nedostatak ovog vitamina, koje se sre će često U Aziji jeste bolest beriberi. Ona se pojavljuje u predelima Azije gde je ishrana zbog oskudice veoma jednoli čna. Vitamin B] je neophodan jer u čestvuje u razlaganju ugljenih hidrata. Tako je potreba za ovim vitaminom u organizmu zavisna od koli čine uzete hrane u ugljenim hidratima. Za razliku od vitamina A koji se taloži u jetri i troši se kada je organizam njime oskudan, vitaMin B1 se ne može nigde taložiti, te treba voditi ra čuna da ga ima u svakodnevnoj ishrani. Vitamin B2 se nalazi u namirnicama biljnog porekla. Dnevne potrebe ovog vitamina su 2-3 miligrama. Nedostatak prouzrokuje stvaranje raznih krasta u uglovima usana i o čiju. Zatim svrab u o čima i tako dalje.

SADRŽAJ VITAMINA GLAVNIJIH NAMIRNICA NA 100 GRAMA Namirnica Meso Meso živinsko Jetra Mast svinjska Riba Jaja Mleko kravlje Maslo Sir svež meki Sir beli postan Sir tvrdi Žita - pšenica, raž Brašno belo Hleb beli Hleb crni Testa suva Povrće suvo Povrće zeleno sveže Krompir Mrkva, šargarepa Rotkvice, cvekla Beli, crni, mladi luk Dinja, krastavac, bundeva Paradajz Kajsije, breskve Trešnja, šljiva Pomoranža, mandarina, limun Jagoda, malina, dudinje Maslina Jabuka, kruška Grožñe Suvo voće, badem, orah, lešnik Kesten Banana

C

B1,B2

A++

+ + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + +

+ + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + +

+ + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + +

Provitamini AD + + + + + + + -

VITAMIN B12 nalazi se uglavnom u mesu i jetri. Njegove dnevne potrebe su oko 1 miligram. Nedostatak ovog vitamina prouzrokuje tako ñe posledice. Treba dati hranu koja ga sadrži (jetra) kada se ose ća malokrvnost. Хиљаду савета

Страна 54.

KOLIČINE NAMIRNICA KOJE DAJU 100 KALORIJA Naziv namirnica Hleb Brašno kukuruzno Brašno pšeni čno, belo Brašno pšeni čno, crno Testa, makaroni, pirina č Krompir Pekmez Šećer Med Mleko Sir punomastan Sir običan Kajmak Puter Svinjska mast Ulja Margarin Slanina suva


Grama 44 30 28 30 29 125 36 25 31 150 27 40 15 13 11 11 13 14

Naziv namirnica gove ñe jagnje će svinjsko Meso bez kostiju, masno: goveñe jagnjeće svinjsko Kokošije meso, prose čno Riba Svinjska kožura Džigerica Jaja Povrće sveže Povrće sveže Zeleno mahun. povr će Suvo mahun. povrće Voće Vo će Voće

Grama 16 62 70 33 31 27 32 100 57 30 70 500 300 100 30 400 200 150

Страна 55.

JAJE U ISHRANI Jaje u ishrani, kao što smo ve ć u ovoj knjizi napomenuli u odeljku Pelagi ćevih saveta, je vrlo važna namirnica, jer sadrži u velikoj meri belan čevine, masti, razne soli, naro čito fosfora i gvož ña. A pored ovoga, što predstavlja hranljivu vrednost jaje sadrži i vitamine. Najviše u ovoj, tako potrebnoj namirnici ima vitamina A i B. Trebamo forsirati jaje u ishrani jer zbog pomenutih hranljivih vrednosti to je namirnica, kojom bi se moglo potpuno namiriti dnevne potrebe, naro čito belančevinama Meñutim, želimo da napomenemo da se i pored gornjih vrednosti, ipak ne preporu čuje više od dva jaja na obrok. A to zna či da je poželjno da se jaje forsira u ishrani zajedno sa ostalom hranom koja lako će sadrži životinjske belan čevine. Jaja su mala po obimu, ali su vrlo bogata po sadržaju hranljivih materija. Tako je dovoljno da uz najobi čniju salatu, da se doda samo jedno jaje, bilo na koji na čin pripremljeno i da bude potpun obrok. Govoreći o ovoj namirnici veoma je bitno napomenuti da su samo SVEŽA I ČISTA JAJA ZDRAVA HRANA. KAKO ĆE MO POZNATI. Sveže jaje ima svetlu i providnu ljusku, ne mu ćka, dok ako je staro onda je tamnije. Ljuska jajeta ni u kom slu čaju ne može se smatrati za neku vrstu zaštite. Naprotiv kroz nju lako prodiru klice koje razaraju će deluju. Prema tome da bi od ove namirnice mogli spremiti dobar doru čak, ili da to bude koristan dodatak uz svako jelo za ru čak i večeru potrebno je da pazimo prilikom kupovine. U slu čaju da se jedu pokvarena jaja moglo bi do ći do raznih bolesti u želudcu. Ali ako se pazi na higijenu pri spremanju i kupovini jaje će biti korisna i hranljiva namirnica, bilo da se sprema jelo, kuva v vodi ili se servira rovito pa čak i potpuno sveže. POSEBNO NAPOMINjEMO DA JE OVA NAMIRNICA VRLO VAŽNA U ISHRANI JER JE IMAMO U TOKU CELE GODINE. ČAK I ONDA KADA SE OSEĆA OSKUDICA U DRUGIM. NAMIRNICAMA. Na primer u prole će.

KUVANA JAJA SA KROMPIROM Obariti jaja, skinuti im ljusku i ise ći ih na pola. Obariti krompir, o čistiti ga i iseći, takoñe, na pola. Rastopiti u šerpu pove ći komad putera ili masti, posuti solju i bibera, dodati iseckane miro ñije ili peršuna, i nekoliko kapi sir ćeta ili soka od limuna. Sve ovo preliti preko pomešanih jaja sa krompirom.

FILOVANA JAJA Nekoliko jaja obariti tvrdo, rase ći ih uzduž, izvaditi žumance i puniti ovim filom. Nekoliko dekagrama putera izmutiti penasto, posoliti i obiberiti po ukusu, iseckati sitno jednu vezu rotkvica i dodati puteru. Sve to dobro izmešati i time i niti ukuvane polutke belanaca.

KAJGANA SA ŠUNKOM Iseći šunku (ili slaninu) na male kvadrate, dodati malo putera ili masti, preliti sve to jajima i pe ći. Će soliti.

OMLET OD JAJA I KROMPIRA Istrugati tri do četiri velika krompira i posoliti. Ostaviti da malo postoje i prosuti vodu, koju budu pustili. Tada dodati dva jajeta i sve dobro promešati. Ugrejati dobro u tiganju mast il i puter, zatim nasuti omlet, pa peći četvrt sata. Okrenuti da i druga strana porumeni.

OMLET SA JABUKAMA Iseći jabuke na koturove i ispe ći ih malo na puteru. Staviti ih u razbijena jaja, pa mešati sa mlekom. Kad je dobro promešano, pe ći kao obi čno. Kad bude gotovo, poše ćeriti.

MOZAK SA JAJIMA Staviti jedan teleći mozak da stoji u poslednjoj vodi 15 minuta. Zatim kuvati 15 minuta na umerenoj vatri. Iseckati i ispržiti sa margarinom. Meša či dok porumeni dodati 4 jajeta pošto smo ih prethodno umutili sa dve kašike mleka. Sve zajedno kuvati uz neprestano mešanje na tihoj vatri. Za činiti sa dve kaši čice seckanog peršuna, soli i bibera pr ukusu. Хиљаду савета

Страна 56.

KUVANO JAJE U veći lonac usuti dve šolje vode i kuvati dok provri. Se\viti oprezno jaje u lonac, poklopiti i isključiti vatru. Ostaviti lonac posle isklju čene struje na ringlu tako da voda mnogo ne vri. Potrebno je da stoji 5 do osam minuta. Tako smo skuvali (meko kuvano jaje). Na isti način se kuva tvrdo kuvano jaje samo sa tom razlikom što jaje mora da stoji u vodi na ringli šporeta, posle isklju čene struje 30-40 minuta.

POŠIRANA JAJA U loncu sa tri litra vrele vode staviti kaši čicu sirćeta i dve kaši čice soli. Mešati vodu velikom drvenom kašikom. Kada se u loncu napravi vir spustiti prethodno slupano jaje u šolju, tako da se jaje stavi u napravljeni vir Ostaviti da se polako kuva dok se belanca stegnu. Izvaditi jaje rešetkastom kašikom.

KAJGANA Jaje pržiti u tiganju na slaboj vatri. Pomešati jaje sa jednom kaši čicom obranog mleka, mešaju ći lagano i neprestano. Zatim dodati soli po ukusu i na kraju dodati malo bibera.

KUVANO ROVITO JAJE U vodu koja vri oprezno staviti jaje i kuvati do 3 minuta najviše. To je vreme za koje belance jajeta ne može da se stvrdne. Ako se pak želi da belance ne bude mle čno, onda se kuva još pola minuta. Služiti ovako kuvano jaje u čaši. Ukoliko želimo da jaje bude kuvano polu meko, onda treba kuvati do 5 minuta. A tvrdo kuvano jaje kuva se 8 minuta.

PEČENA JAJA Jaja se mogu pržiti (pe ći) na masti. Obično se masti uzima što manje. Za razliku od kajgane ovde se u toku pripreme može slobodno kašikom mešati. Može se staviti aleve paprike a ne mora, soli po ukusu.

JAJE HA OKO Zagrejati mast u sudu (tiganju), oprezno razbiti i istresti jaje u vru ću mast. Naročito se pazi da žumance ostane čitavo. Posoliti po ukusu ali pri tome je bolje posoliti malo oko jajeta, pa tu mast kašičicom sipati na jaje. Na ovaj na čin postižemo da jaje odozgo bude sjajno. Ovako spremljeno pe čeno jaje može se služiti kao samostalno jelo, može se servirati sa salatom, ili sa varivom.

KAJGANA SA SLANINOM, ŠUNKOM ILI KOBASICOM Iseći suvu slaninu, šunku ili kobasicu na sitne plo čice i pržiti na masti. U toku prženja, kada smatramo da je dovoljno, stavljamo jaja prethodno razmu ćena i posoljena po ukusu. Promešati i dalje pržiti. Kada je gotovo servirati za jelo sa salatom.


Страна 57.

MLEKO U ISHRANI Utvrñeno je da mleko sadrži gotovo sve hranljive materije neophodne za život. To pokazuje i činjenica da se odoj če u prvim danima i mesecima života može hraniti isklju čivo mlekom. I ne samo hraniti već je ta namirnica potpuno dovoljna. Ali, iako ova namirnica zadovoljava organizam odoj četa, ona nije dovoljna za ve ć formirani organizam odraslog čoveka. Znači mleko samo ne može podmiriti sve potrebe ve ć formiranog organizma iako sadrži sve potrebne sastojke neophodne za život. Zato se mleko dopunjava drugim namirnicama. Uglavnom ima ljudi koji čak i uopšte ne koriste mleko u ishrani. Ukoliko koriste druge namirnice koje imaju sastav sličan mleku, ili imaju drugu raznovrsnu ishranu, to se i ne bi osetilo puno. Napominjemo da od izbora hrane, od sastavljanja jelovnika, od higijene i kuvanja zavisi zdravlje ne samo porodice, ve ć i porodice u širem zna čaju te reči - zajednice. Poznato nam je na primer u dijetalnoj ishrani da čovek može da jede puno, ali da je ipak ostao gladan. Naime sastav namirnica bio je takav da nema dovoljno kalorija, odnosno toplinskih jedinica koje pomažu sagorevanju i varenju, kao i pravilno apsorbovanje hranljivih materija putem krvi.

MLEKO SADRŽI HRANLjIVE MATERIJE I TO: Belan čevine, masti, še ćera i vitamina. Zatim mineralne materije kao kalcijuma i fosfora i neke druge soli ali u manjim koli činama. BELANČEVINE U MLEKU SU OD POSEBNE VREDNOSTI JER SADRŽE SKORO SVE POTREBNE SASTOJKE NEOPHODNE ZA IZGRADNjU ORGANIZMA. ŠEĆER U MLEKU VEOMA POVOLjNO DELUJE NA VARENjE, MASTI U MLEKU SU TAKO ðE VEOMA KORISNE JER SE NALAZE U DELIMI ČNO STOPLjENOM STANjU, KAO I ZATO ŠTO SU OVDE VEZANE SA MATERIJAMA, TAKO ðE NEOPHODNIM, na primer sa vitaminima A i D. Mleko je najbolje za ishranu sveže. Ako bi se tako jelo bilo bi i najzdravije. Ali u tom slu čaju nikada nismo sigurni da je pomuženo od zdrave stoke. Zato je sigurnije da se upotrebljava u ishrani prokuvano ili sa drugim namirnicama. Dovoljno je re ći da ukoliko u našoj svakodnevnoj ishrani koristimo pored ostalih namirnica i mleko, pa da smo sigurni da je naša hrana zdrava i puna potrebnih, neophodnih hranljivih materija. MLEKO SE KORISTI U ISHRANI PROKUVANO, KAO BELA KAFA, KAKAO SA MLEKOM I DRUGIH RAZNIH NAPITAKA, ZATIM KISELO MLEKO, JOGURT, PAVLAKA, SIR, A TAKOðE MOŽE SE FORSIRATI £A DRUGIM NAMIRNICAMA.

JOGURT Sipati u šerpu 3 litra jakog kravljeg mleka i zagrejati ga do klju čanja. Zatim ga skinuti sa vatre, ohladiti, da toplota mleka bude 42 stepena. U mlekari kupiti pola decilitra jogurta, pa odvojiti od t e količine 1 kašiku za jelo i usuti u mleko. Poklopiti sud i uviti ga toplim salvetom i staviti u blizini šporeta. Za 3 sata mleko će se ukiseliti. Zatim šerpu staviti u hladnu vodu da stoji 6 sati. Posle tog vremena kašikom izmešati celu masu i procediti kroz sito. Na taj na čin pripremljen jogurt gotov je i može se upotrebiti.

KISELO MLEKO Mleko se kiseli na ovaj na čin: Staviti u šerpu 1 litar mleka. Kuvati na šporetu, na tihoj vatri, što duže da bi iz njega isparila voda. Zatim razmutiti u šoljici od crne kafe malo kiselog mleka sa nešto malo slatkog hladnog mleka. Kuvano mleko skinuti sa šporeta i rashladiti ga da postane sasvim mlako. U šerpu sa ovim mlakim mlekom sipati spremljeno razmu ćeno kiselo mleko, sve dobro izmešati, poklopiti zamotati toplom salvetom i ostaviti na toplo mesto da stoji dok se stegne. Zatim preneti na hladno mesto i držati do upotrebe. Poznato je da u narodu ima i drugih sli čnih načina za kiseljenje mleka. Na primer sa majom od kajmaka i sli čno. Ovo mleko je veoma korisno jesti. Naro čito trebaju ga forsirati u ishrani one osobe koje pate od nekih crevnih bolesti. A zdravim osobama ono može da bude dobra predohrana i preventiva u sprečavanju bolesti. Ono se može koristiti kao dodatak raznim jelima, te još jednom napominjemo treba ga koristiti što više. Хиљаду савета

Страна 58.

TESTENINE Y ISHRANI Kada znamo od čega se pravi testenina (od najkvalitetnijeg pšeni čnog brašna) možemo znati koliko je ona korisna kao namirnica. Ona se u ishrani koristi obi čno kao garnir uz druga jela, a može se koristiti kao predjelo sa dodatkom sira i sli čno. Testenina koja u proizvodnji bude pomešana sa jajima, ona je još kvalitetnija za ishranu, jer je bogatija hranljivim materijama i vitaminima. Visoki sadržaj skroba testenina daje posebnu vrednost te spada u vrlo kalori čne namirnice. Kao gotov proizvod testenina ima tako ñe prednosti jer se čuva u suvom stanju, ne kvari se, nije podložna vrenju pošto u sebi nema kvasca. Visoki stepen higijene je zastupljen kod ove namirnice pošto se proizvodi u modernim fabrikama. KOLIKO JE TESTENINA KOMPLETNO JELO DOVOLjNO JE DA NAPOMENEMO DA ĆE ČOVEK BITI SIT I DA MU NEĆE NEDOSTAJATI POTREBNE HRANLjIVE MATERIJE AKO ZA JEDAN OBROK IMA ISKLjUČIVO DOBRO PRIPREMLjENU TESTENINU. Mogu se pripremati razna jela od testenine. Ovde ćemo navesti, zbog, kratko će prostora v ovoj knjizi, samo par recepata.

SUPA OD POVRĆA SA TESTENINOM Namirnice: 50 grama masti, 20 grama luka, 1 češanj belog luka, 1 celer, 1 krompir, 100 grama očišćenog graška, 50 grama šunke, 100 grama sitne testenine, pola litra vode, malo rendanog sira i po ukusu soli bibera i peršuna. Iako je ovo komplikovano u pripremi namirnica mi preporu čujemo jer je vrlo kvalitetna supa. Izrendati luk i češnjak, krompir i šunka se sitno izreže, a na masti se proprži najpre luk pa češnjak. Zatim dodati povrće, soli i bibera i sve zajedno staviti na tihu vatru. Dolivati vodu dok povr će omekša. Dodati šunku i još vode. Kad supa po čne da vri dodati testeninu. Na kraju se pomeša seckani peršun i rendani sir, supa se skine sa vatre i odmah se služi.

PITA OD REZANACA U mlakoj vodi staviti 500 grama rezanaca i procediti. U posebnoj činiji izgnječiti 250 grama sira i dobro izmešati sa dve šoljice mleka, dva žumanca, dva umu ćena belanca (sneg) i dve kašike rastopljene masti. Ovu masu sipati u rezance i dobro promešati. Zatim sve to sipati u podmazan pleh ili šerpu i pe ći dok rezanci porumene. Pe čenu pitu seći na kocke.

REZANCI SA KREMOM Pripremiti namirnice i to: Pola kilograma rezanaca, 50 grama putera, 3 jaja, 5 kašika rendanog sira, 100 grama mleka, soli i peršuna po ukusu. Omekšati puter i mutiti sa jajima dok se smesa zgusne. Zatim se doda so, mleko i sir. Rezance prokuvati, ocediti i pomešati sa pripremljenim kremom Staviti u namazanu tepsiju pa zape ći u rerni.

SLATKO JELO OD REZANACA Pripremiti 400 grama rezanaca, 350 grama svežeg sira, 30 grama putera, 3 jaja, 200 grama še ćera, 100 grama mleka, 50 grama suvog grož ña, 100 grama pavlake i malo kore od limuna. Omekšati puter i promešati ga sa žumancima i še ćerom. dodati rendani sir, mleka, pavlake, suvog grožña i malo kore od limuna. Kuvani i oce ñeni rezanci izmešaju se sa gornjom smešom, a onda sa snegom od 3 jaja (belanaca), stave se u namazanu tepsiju i peku u rerni oko 20 minuta. Uz ovo slatko jelo od rezanaca može se služiti i preliv od mleka.

REZANCI ZA SUPU (DOMAĆA FIDA) Zamesiti čvrsto 300 grama pšeni čnog belog brašna sa tri jaja. Oklagijom razviti što je mogu će tanju koru. Osušiti koru, uviti u obliku tube i rezati na vrlo tanke rezance. Ovako spremljeni rezanci (fida) mnogo su bolji od kupovnih.


Страна 59.

KROMPIR Y ISHRANI To je namirnica koja u sebi sadrži vrlo korisne hranljive materije, ali u malim koli činama. Imajući ovo u vidu krompir u ishrani moramo dopunjavali sa drugim namirnicama. Onda hranljive materije koje se nalaze v krompiru i čine njegov sastav, a no kvalitetu veoma dobre, dopunjene bi će još bolje. Na primer u krompiru ima nedovoljno belan čevina svega 1,2 procenata. Ukoliko bi koristili u toku dana za obroke samo krompir organizmu bi nedostajale belan čevine. Zato se preporu čuje kuvanje jela od krompira sa obaveznom dopunom drugih namirnica kao što su mleko koje ima 3,4% belan čevina, meso u kome ima 20% belan čevina. Dovoljno je krompiru dodati i vrlo male koli čine mesa pa da krompir zadovolji potrebe organizma ne samo u belan čevinama, već i sa potrebom vitamina i drugih sastojaka. Krompir ima vitamina A u neznatnoj koli čini pa je zato potrebno dopunjavati jela od krompira namirnicama za koje znamo da imaju vitamin A. Možemo uz krompir servirati razne salate pa ćemo i tako posti ći dopunu vitamina i hranljivih sastojaka. MOŽEMO PRIPREMITI RAZNA JELA. ČORBE I SUPE OD KROMPIRA. U ovoj knjizi, vodeći računa o prostoru, dajemo samo nekoliko recepata. Potrebno je napomenuti da krompir sadrži u sebi hranljivih materija i vitamina, ali kako smo ve ć napomenuli u dosta neznatnim koli činama. Zato je potrebno prilikom kuvanja sa čuvati ove i onako neznatne koli čine. A to se može posti ći ako se krompir brzo priprema. Naime čišćenje i pranje uraditi vrlo brzo, a posebno nije preporu čljivo ostaviti krompir da stoji u vodi.

KROMPIR U SOSU Oljuštiti krompir i skuvati ga u slanoj vodi. u šerpici ugrejati kašiku masti, propržiti u njoj dve kašike brašna i nekoliko režnjeva zgnje čenog belog luka, naliti malo mleka i malo vode u kojoj se kuvao krompir. Razbiti grudvice da bi sos bio jednoliki, pa kada je gotov dodati buketi ć sitno naseckanog peršuna. Ovim sosom preliti kupani krompir.

KROMPIR PIRE Spremiti tri krompira srednje veli čine, pola litre mleka kaši čicu crnog luka i malo soli. Krompire skuvati u slanoj vodi. Kuvanje treba da bude oko pola sata. Ocediti krompir, oljuštiti i odmah zdrobiti. dodati mleka, promešati i odozgo posuti sa isitnjenim crnim lukom. Ovo je za šest porcija. Korisno je za dijetalce jer u jednoj porciji ima svega 70 kalorija.

OMLET SA KROMPIROM Ovaj ukusni omlet se priprema ovako: Za četiri osobe potrebno je 8 jaja, 1/4 kg krompira, 100 grama putera, malo soli, bibera i peršuna. Dobro ulupati jaja. posoliti i pobiberiti. Oprati i oljuštiti krompir, ise ći na fine kockice i pe ći na puteru. Na kraju posoliti, pobiberiti i dodati kaši čicu sitno iseckanog peršuna. Zasebno ispe ći omlet u obliku palačinke, pa masu od krompira staviti u sredinu i presaviti kao pala činku.

ŠNICLE OD KROMPIRA Ove šnicle su pogodne za garnirung. A prave se ovako: Potrebno je obariti jednu polovinu kilograma krompira. Oljuštiti i vruće propasirati. Posoliti po ukusu, dodati jedno jaje, malo bibera i sa brašnom se napravi fino testo Voditi Da se ne stavlja mnogo brašna, jer šnicle postanu tvrde. Od testa praviti šnicle i pržiti na vrelom ulju.

SUPA OD KROMPIRA GOVEðA SUPA ili supa od kostiju koja je preostala od prethodnog dana, ili argo supa mogu se osvežiti na slede ći način: U supu koja vri istrugati na rende tri ve ća, oprana i oljuštena krompira. Pred iznošenje na sto dodati supi malo kiselog mleka.

POMFRIT DOMAĆI Kilogram krompira skuvati sa ljuskom pa ga o čistiti, propasirati, posoliti, dodati tri cela jajeta i kašiku brašna i sve to izmešati i praviti loptice u obliku malih krompiri ća. Pržiti u većoj količini vrele masti, tako da loptice plivaju i ne dodiruju dno suda. Uz ovo varivo služi se pe čenje ili šnicle. Хиљаду савета

Страна 60.

SALATA OD KROMPIRA Pripremiti 1 kilogram krompira, 100 grama (5 kašika) crnog luka, 1/2 dl. ulja 1/2 dl. sir ćeta, soli, bibera, i pola kašike še ćera. Oprati krompir i kuvati. Kada je skuvan oguliti koru i izrezati na plo čice. Zatim izrezati luk lako će na pločice, pa ovom luku dodati soli, še ćera, sirćeta ulja. Na kraju sve to pomešati sa krompirom.

KROMPIR SA KIMOM Pripremiti namirnice: 1 kg. krompira, kašiku kima, 2 kašike ulja, kaši čicu soli i malo bibera. Namazati tiganj uljem, prepoloviti krompire i na isprese čete strane staviti kim koji je prethodno posoljen. Posoljeni deo okrenuti prema posudi a sa spoljne strane namazati rastopljenim puterom. Pe ći oko pola sata na umerenoj vatri.

PEKARSKI KROMPIR Za 6 porcija pripremiti namirnice: 1 kg. krompira, 2 glavice crnog luka srednje veli čine, 2 kaši čice soli, bibera po ukusu, 2 kaši čice masti. Oprati i oljuštiti krompir Iseći na male kvadrati će krompir a tako isto i luk. Staviti u šerpu da bude debljine 2 sm. i posoliti. Dodati bibera po ukusu. Posuti peršunom. Pored predvi ñenih namirnica za ovo jelo poželjno je preko krompira sipati buljon tako da se prekrije pa staviti u rernu i pe ći na jakoj vatri dok krompir umekša i upije te čnost. Izvaditi iz rerne i servirati dok je vru će. Ima više načina pripreme ovog jela, a mi smo ovde dali recept za 6 osoba i ovako spremljeni pekarski krompir mogu koristiti i dijetalci jer nema puno kalorija.

PALAČINKA OD KROMPIRA Oprati 3 krompira srednje veli čine i ne ljuštiti nego ga nastrugati na rende. Zatim nastrugati jednu manju glavicu crnog luka i promešati sa krompirom. Staviti u tiganj dve kaši čice masti, premazati dobro dno tiganja maš ću, a odozgo staviti pripremljen krompir da bude do jednog santimetra debljine. Od ove mase napraviti pala činku pažljivo i pržiti na umerenoj vatri dok odozdo porumeni. Okrenuti da i druga strana porumeni, posoliti i pobiberiti po ukusu i dok je još vru će služiti.

PEČEN KROMPIR Namirnice: 2 velika krompira, 3 kaši čice masti, so, biber i peršun. Pošto dobro operemo krompir premažemo ga maš ću. Naseći zatim krompir na okrugle kriške. Sa ostatkom masti premažemo pleh i u njemu stavimo kriške od krompira. Posoliti i pobiberiti. Poklopiti i pe ći u rerni oko 20 minuta dok krompir omekša. Vatra mora biti umerena. Kriške okrenuti da bi porumenele sa svake strane. Posuti odozgo peršun i odmah služiti.

FRANCUSKI KROMPIR Namirnice pripremiti: 1 kilogram krompira, 3 jajeta, 40 grama masti ili 2 kaši čice, 2 deci vrhnja. soli, bibera, vode po potrebi. Krompir se opere, skuva, o čisti i izreže na liske. Jaja se tvrdo skuvaju, ogule i tako ñe izrežu na liske. U namazanu tepsiju slože se naizmeni čno red krompira red jaja, a završava se s krompirom. Redovi se sole i bibere. Odozgo se prelije vrhnje i pe če u rernu 1/2 sata. Me ću krompir i jaja mogu se mešati kuvane na liske rezane suve kobasice.

MUSAKA OD KROMPIRA Kilogram krompira iseći na kocke. U sto grama masti narezati jednu glavicu crnog luka, propržiti malo a zatim dodati 300 grama mlevenog svinjskog ili gove ñeg mesa i njega zajedno sa lukom malo propržiti. Posoliti po potrebi krompir i meso. U šerpu re ñati red krompira red mesa dok nestane, na vrhu poželjno je da bude krompir. Zatim naliti mleka da oplovi krompir. Staviti šerpu u zagrejanu rernu da se peče. Kada je upola pe čeno umutiti 3 jajeta sa malo mleka i vegete, izvaditi šerpu iz rerne naliti umućenim jajima i mlekom i ponovo vratiti u rernu da se dope če.

RESTOVANI KROMPIR Oprati 1 kilogram krompira, skuvati, o čistiti ga i izgnječiti sa viljuškom. U 150 grama masti narezati 3 glavice crnog luka srednje veli čine ispržiti staviti aleve paprike, soli i malo vegete. U tu Хиљаду савета

Страна 61.

zapršku sipati izgnje čen krompir izmešati i još malo propržiti. Uz restovani krompir mogu se služiti šnicle spremane ka razne na čine ili jaja pržena na oko.


Страна 62.

KUPUS U ISHRANI Kupus je veoma korisna namirnica gledano aspekta njene hranljive vrednosti i vitamina. U svežem kupusu ima dosta vitamina A, B i C. U kiselom ima najviše vitamina C zatim vitamina B dok vitamina A nema uopšte. Me ñutim ni u kom slu čaju ne treba smatrati da kiseo kupus ima manju vrednost od svežeg. Naprotiv sama činjenica da kiselog kupusa ima u toku zime, u sezoni kada nema svežeg voća i povrća, čini mnogo, a posebno što kiseo kupus ima i svoj raso koji je tako ñe hranljiv i preporučuje se da se što češće pije u toku zime i po četkom proleća. Kiseo kupus, to je ustvari zimska hrana jer se u velikim koli činama može ostaviti, Na koji na čin se priprema za zimu može se videti u odeljku zimnice, u ovoj knjizi. Kao i svako drugo povr će i voće i kupus je bolje što više koristiti u presnom svežem stanju nego v konzerviranom. Ali i ovde je bitno napomenuti da od na čina pripreme i higijene prilikom ostavljanja kupusa, kao i kasnijeg rukovanja, odnosno vañenja iz kace radi obroka, zavisi u kolikoj meri će se zadržati čist raso koji može da se pije i kupus da ima lepu žutu boju. U kiselom kupusu ima belan čevina i ugljeni hidrati. Dok masti i nema. Ali to je kalori čna hrana. Korisna je i za odrasle i za decu, te napominjemo da deci treba davati što više kiselog kupusa ne samo u obliku spremljenog jela nego i u vidu salate.

SALATA OD KISELOG KUPUSA Treba pripremiti 1 kg. kiselog kupusa, 4 kašike ulja, malo slatkih paprika i soli. Ove namirnice dobro izmešati. Može se dodati koji češanj od belog luka a ne mora.

SALATA OD SVEŽEG KUPUSA Namirnice: 2 šolje struganog svežeg kupusa, 1 seckan celer, sok od 1/2 limuna. Sve zajedno pomešati i servirati.

SALATA OD KUPUSA TOPLA Namirnice: 3 šolje sitno se čenog kupusa, 1/4 šolje seckanog luka, 3/4 šolje sveže spremljenog preliva za salatu. Pomešati sve zajedno u jednoj čaši ili u činiš Ako kupus nije dovoljno topao zagrejati ga na pari. Protresti i odmah služiti.

KUVANI KUPUS Namirnice: 1 glavica kupusa manja, 1 nepuna kaši čica kima, soli i bibera. Od glavice kupusa skinuti gornje listove, i ise ći kupus na 8 delova. Oprati ga u vodi i preliti sa malo posoljene i dobro vrele vode, Kuvati na jakoj vatri da brzo provri. Zatim ostaviti da se dalje kuva da kupus omekša. Kuvanje treba da traje oko 20 minuta. Ocediti, posoliti i pobiberiti.

SARMA OD KISELOG KUPUSA 750 grama mesa (1/2 gove ñeg, 1/4 svinjskog) 2 i po kilograma kupusa, 1/4 kilograma suvih rebara, 3 do 4 glavice luka, 2 češnja belog luka, 1 šolja pirin ča, dosta bibera, aleve paprike, 3 do 4 crvene papričice. U mleveno meso staviti iseckan luk, pirina č, 1 ljutu papriku, izdinstan luk dosta bibera, i sve dobro izmešati. Uviti u liske kupusa sa kojih je odstranjen koren. Staviti na dno šerpe nekoliko liska kupusa, a zatim re ñati red sarme, red slanine i suvih rebara, ubaciti biber u zrnu, 2 do 3 crvene papri čice i po volji 1 do 2 liske lorbera. Naliti vode da sarme ogreznu i staviti da se kuva na tihoj vatri. Na kraju u tiganju propržiti na masti 2 kašike brašna, 1 kaši čicu aleve paprike soli i malo vode. Naliti na sarmu, još malo krčkati na vatri (oko 1/2 sata) i dodavati vode po potrebi. Zatim sarmu zape ći u rerni a ne mora.

PODVARAK OD KISELOG KUPUSA Uzeti kilogram i po kupusa kiselog (ribanca), masti po potrebi, 2 glavice srednje veli čine crnog luka. Iseckati, staviti u mast, propržiti zatim luku dodati aleve paprike pa u tu zapršku sipati kupus. Sve to zajedno dinstati dolivaju ći po malo vode da ne bi kupus zagoreo. Kad se kupus prodinsta dodati mu pola kilograma svinjskog mesa zatim staviti, podvarak u zagrejanu rernu i pe ći dok bude gotovo. Na podvarku se može pe ći ćurka, guska itd. Хиљаду савета

Страна 63.

TABELA KOLIČINE VITAMINA U SVEŽEM ILI KISELOM KUPUSU Vrsta namirnica Vitamin A Sveži kupus hhhhh Kiseli kupus Legenda: obimno vatamina dosta hhh dovoljno hh nema -

Vitamin B Vitamin C hhhh hhhh hh hhh hhhh

TABELA - U JEDNOM KG KUPUSA IMA Belan čevina Masti Ugljenih hidrata Kalorija 27 grama 5 grama 360

SUPA OD RASOLA Pripremiti namirnice: 250 grama kiselog kupusa, 4 kašike ulja, 1 litar rasola od kiselog kupusa, malo peršuna, slatkih paprika i celera. Iseckati na sitno kiseo kupus, celer, peršun i paprike pa dobro promešati sa uljem i rasolom od kupusa. Ova supa se ne kuva, te ima prednosti jer su namirnice u presnom svežem stanju, a to zna či da su zadržale hranljivu vrednost i vitamine.

SRPSKI KISELI KUPUS Pripremiti namirnice: 1 kg. kiselog kupusa, 3 glavice crnog luka, 500 grama svinjskog suvog masnijeg mesa, 100 grama slanine, peršun, celer, soli i slatkih paprika po ukusu. Izrezati meso na par čad, slaninu naseckati, luk tako ñe naseckati i pržiti luk i slaninu dok požuti. Preko ovoga se slaže red kupusa red mesa, seckanog peršuna, soli, bibera i paprike. Zaliti vodu tako da kupus bude prekriven i kuvati. Treba da bude u toku kuvanja poklopljeno. Kuva se bez mešanja oko pola sata na umerenoj vatri.

SEKILjI GULAŠ Pripremiti namirnice: Pola glavice kiselog kupusa (srednje veli čine), 500 grama svinjskog mesa, 2 kašike masti, 1 glavicu crnog luka, čašu od 1 dl. milerama, soli i slatkih paprika po ukusu. Seckani luk pržiti na masti. Kada požuti dodati meso oprano dobro i narezano na par čad. Posoliti po ukusu. Dinstati dalje poklopljeno dok napola omekša. Tada dodati papriku i kupus i dalje dinstati uz dolivanje vode, dok bude gotov. Na kraju dodati mileram Može se služiti uz varivo krompir.

MEŠANA SALATA OD KISELOG KUPUSA Pripremiti namirnice: 1/2 kiselog kupusa, 2 komada kiselih jabuka, 2 glavice crnog luka, sok od 1 limuna, 4 kašika ulja. slatke paprike i soli po ukusu. U činiji za salatu dobro izmešati seckan kiseli kupus, rendane jabuke i rendani crni luk, limunov sok, ulje, paprike i soli. Može se servirati samostalno ili uz varivo kao krompir ili jaja.


Страна 64.

SOČIVICE U ISHRANI Sočivice u ishrani su prakti čne jer se mogu upotrebljavati za jelo u svežem stanju i u konzerviranom, odnosno kao suvo povr će za zimu. Kao i namirnica krompir i so čivice (pasulj, grašak, le ća, bob) su veoma korisne u ishrani, ali zbog nedostatka uglavnom masti, moraju se dopunjavati. Osim toga so čivice u suvom stanju imaju vrlo tvrdu koru što pričinjava u kuvanju prili čno poteškoća. One se moraju duže kuvati od ostalog povr ća, ali ako se vriš prethodno potapanje, to su namirnice koje ne će tražiti mnogo rada prilikom njihovog kuvanja, te se čak mogu ubrojiti i v red namirnica brze pripreme. Sočivice u sebi najviše sadrže belan čevine. Naročito leća 26%, zatim pasulj 23%. Zatim so čivice sadrže dosta skroba, I poznato je da skrob razvija u organizmu toplinu, a to zna či da će biti više kalorija. Napomenuli smo ve ć da sočivice u pripremi za jelo treba dopunjavati. To je zbog neznatne koli čine masti u sočivicama. Meñutim prilikom kombiniranja sočivica sa drugim namirnicama biljnog ili životinjskog porekla trebamo paziti da ne pretrpamo jelo suvišnom maš ću da ne bi došlo do taloženja masti u organizmu. Naime. dovoljna je sasvim mala koli čina mesa da bi porcija od so čivice zadovoljila potrebe organizma u pogledu masti. U pogledu vitamina u so čivicama variraju koli čine raznih vitamina kao što su A, B], B2, dok vitamina C ima manje. Me ñutim nedostatak vitamina C u so čivicama nadoknadi ćemo ako so čivice garniramo sa kupusom. Pored gornjih sastojaka so čivice sadrže razne soli, gvož ña i drugo. Kao što su vitamini zaštitne materije u organizmu i štite ga od raznih bolesti, tako su i ove druge materije korisne. Na primer gvožñe je potrebno za poja čanje krvi. Zna či trebamo voditi računa da u ishrani, pošto so čivice već koristimo, da ih kombinujemo sa drugim namirnicama tako da budu hranljive. ali pri tome treba paziti sa kojim namirnicama se kombiniraju, da ne bi došlo do natrpavanja nekih hranljivih materija. A to je opšte pravilo v ishrani. Poznavanje namirnica, njihovih hranljivih materija, vitamina, jer samo tako ne ćemo korisnu namirnicu pretvoriti u nekorisnu. Od sočivica mogu se pripremiti jela na razne na čine. To su variva, supe, salate i naravno u raznim kombinacijama sa drugim namirnicama biljnog ili životinjskog porekla. Treba posti ći potpunu raznovrsnost u pripremi so čivica Posebno što su to namirnice sa širokom primenom, odnosno vrlo često su na jelovniku. Pa da ne bi hrana bila jednoli čna trebamo se truditi da ih kombinujemo uvek sa nekom novom namirnicom, a za koju znamo da u sebi sadrži ve će količine masti. Takoñe je važno da se prilikom kuvanja so čivice prethodno potope, ili da se njihova kora potpuno rastvori, a to je potrebno radi što boljeg varenja, i iskoriš ćavanja hranljivih materija. Suve sočivice treba da budu potopljene pre kuvanja najviše 12 časova. To se odnosi na so čivice koje imaju tvrdu ljusku. Spoljni omota č pasulja i graška zahteva da stoji mnogo duže potopljen u vodi, nego sočivo koje ima fini spoljni omota č. Ako je voda u kojoj kuvamo so čivo krečna stavite u nju, i to oko sredine kuvanja sode bikarbone ili soli. Prilikom sastavljanja jelovnika trebamo znati da po osobi suve so čivice dolaze 70-90 gr. ukoliko su u pitanju jela, a za supe stavlja se 15-20 grama po osobi.

ТАБЕЛА — ХРАНЉИВЕ МАТЕРИТЕ НА 1 КГ намирница грама грама грама топлотна]ед. Врста Беланчевине Maci- Скроб Калорије 237 17 473 3.150 Пасуљ 234 19 527 3.410 Грашак 260 19 528 3.410 Лећа

SALATA OD PASULjA Skuvati pasulj, ocediti i pomešati sa više glavica crnog luka ise čena na listiće. Dodati bibera, sitno iseckanog belog luka i peršuna. Izmešati malo ulja, sir ćeta i soli i preliti pasulj. Pasulj se za ovu salatu može prethodno ispasirati.


Страна 65.

ČORBA OD SOČIVA

Preliti 200 grama graška hladnom vodom. Zatim staviti da se kuva. Kada voda proklju ča iscediti sočivo i staviti ga ponovo u litar vrele slane vode, sa strukom praziluka, kriškom celera, jednom šargarepom i glavicom crnog luka. Kuvati ovo još dva sata, iscediti supu kroz ñevñir i dodati 75 grama kuvanog pirinča i putera veli čine oraha.

SALATA OD SOČIVA Staviti 300 grama sočiva u hladnu vodu, a zatim ga zagrejati dok po čne da vri. Kada so čivo bude napola kuvano posoliti vodu Još na samom po četku, kada budete stavili so čivo dodati mu celer, crni i beli luk. Iscediti sočivo i sipati u posudu predviñenu za salatu. Sipati sir će, garnirati filetima od sardine i krugovima od ise čenog crnog luka. Odozgo sipati isitnjeni peršun.

MUSAKA OD BORANIJE 1 kg. boranije o čistiti, oprati i iseći po dužini. Posoliti i staviti da se prži sa glavicom sitno isečenog crnog luka. Prži se u poklopljenoj šerpi i po malo se doliva voda. Kada je boranija mekana tj. upržena, doda joj se so, aleva paprika, biber, sitno ise čen beli luk, jedna zelena paprika, paradajz i peršun. Sve dobro promešati i naliti umu ćenim jajetom i mlekom. (Pola litre mleka sa 3 jajeta). Ovako pripremljenu musaku pe ći u rerni.

BORANIJA SA KROMPIROM 1 kg. boranije, 1 kg. krompira, 1/2 kg. mesa, 3 kašike masti, 1 glavica crnog luka, aleve paprike i soli. Na masti ispržiti glavicu iseckanog crnog luka, dodati aleve paprike. U zapršku staviti prethodno očišćenu, opranu n na pola ise čenu boraniju. To polako dinstati a kad se malo prodinsta boranija dodati joj meso, o čišćen, opran i ise čen krom pir na kocke, soli po potrebi, malo vegete i vode jednu polovinu litra. Staviti u vruću rernu da se ispe če.

GRAŠAK SA SVINjSKIM MESOM Kilogram i po graška, 300 grama svinjskog mesa, 1 glavicu crnog luka, 3 kašike masti, soli, malo belog luka i liš ća od miroñije. Grašak se o čisti i opere. U šerpu se stavi mast i u nju se nareže sitno crni luk, doda se grašak i meso. To se polako dinsta dolivaju ći mu po malo vode da ne zagori Kada se grašak i meso izdinsta dodati soli po potrebi, sitno iseckanog belog luka i miro ñije takoñe sitno iseckane.

PASULj SA SUVIM REBRIMA Namirnice: 200 grama pasulja, 300 grama suvix rebara, 1 glavica crnog luka, malo belog, 2 kašike masti, aleve paprike, 1 kašiku brašna, soli i malo vegete Pasulj oprati a tako ñe i suva rebra, staviti u lonac u koji smo sipali 3 litre vode. Kad pasulj provri dodati mu iseckan beli i crni luk, i sve zajedno kuvati, dolivaju ći vode po potrebi u toku kuvanja. Kada se pasulj skuva napraviti zapršku. Mast se rastopi u tiganju. Dodati 1 kašiku brašna Kada se brašno isprži doda se aleva paprika, vegeta i so Sa tom zaprškom se zaprži pasulj i još malo prokuva.

PREBRANAC OD PASULjA 400 grama pasulja, 2 deci ulja, 5 glavica srednje veli čine crna luka, 2 glavice belog luka, soli, aleve paprike, malo bibera i vegete. Staviti u lonac sa vodom pasulj da se kuva. Kada je pasulj skoro skuvan po čistiti beli i crni luk na crni luk na sitno iseckati. U šerpu sipati ulje. Zatim stavljati red pasulja red luka. Preko svakog reda sipati malo ulja i stavljati alevu papriku, bibera, soli i vegete. Tako sve dok nestane namirnica. Staviti u rernu da se prebranac zape če.


Страна 66.

MESO Y ISHRANI Glavna uloga mesa u ishrani je da obezbedi potrebnu koli činu belančevina. Poznato je naime da je meso bogato mastima. Posebno svinjsko meso od svinja koje se specijalno i tove za mast i razne druge mesnate prerañevine. Razna variva na primer od so čivica, krompira i drugih potrebno je dopunjavati mesom, posebno zbog neznatne koli čine masti u njima. Osećaj potrebe za ovom namirnicom je ve ća od stvarne potrebe jer belan čevine mleka i jaja imaju istu vrednost kao i belan čevine mesa. A u pogledu vitamina grupe B, koji se nalaze u mesu, kao i mineralnih soli na primer fosfora i gvož ña i njih možemo obezbediti iz drugih znatno jeftinijih namirnica. Ovo napominjemo zato da bi dali do znanja kako ova namirnica nije nezamenljiva. Meso je ipak zna čajna namirnica jer su jela sa njim ukusnija. Zatim to je namirnica koja se rado troši, a poznato je da svaka namirnica koja se rado jede, da se bolje i vari. Potrošač ne razmišlja mnogo o hranljivoj vrednosti mesa. Ali pored gornjih navoda možemo ipak spomenuti da je meso namirnica koja sadrži sve sastojke potrebne organizmu. Meso ili neka druga belančevina životinjskog porekla treba da u ñu u sastav obroka, ali u ishrani je osnovno pravilo da svaki obrok mora biti raznovrstan. Na selu se troši meso ve ćinom od svinja bez sanitarne kontrole, pa se preporu čuje da takvo meso mora biti uvek dobro kuvano ili pe čeno. Meso od nepregledane stoke može biti zarazno, te u koliko se dobro skuva klice uginu. Najsigurnije ustvari je ipak meso na kome postoji žig sanitarnog organa. Možemo i prilikom kupovine mesa da vidimo da li je sveže. Na primer dobra govedina je sjajna, crvena, sa potpuno belim masnim delovima. Ako je meso tamnocrveno a loj žu ćkast, u pitanju je meso starog govečeta. Sveža mlada ov četina je svetlocrvena a loj beo. Žu ćkast loj ima samo stara ovca. Dobra svinjetina je svetloruži časta, ima nežne žilice sa potpuno belom slaninom. Meso se od svih namirnica mora čuvati na hladnom mestu. U frižideru ga treba čuvati u staklenim ili porculanskim sudovima. Ako nedostaje frižider treba čuvati na hladnom mestu i to najbolje uvijeno u čistu krpu od lanenog platna natopljeno v sir će. Prilikom pripreme mesa kožu i žile treba odvojiti a isto tako i kosti. Kosti produžuju vreme kuvanja, a sem toga meso po činje da se kvari uvek prvo oko kostiju Meso ne treba soliti pre upotrebe. Jer so izvlači vlažnost i meso gubi ukus i hranljivost, a postaje žilavo. Masna mesa prže se u sopstvenoj masti i onda su finija. Nemasna mesa najbolje je namazati uljem. Masno ća se stavlja odozgo i sa donje strane većih komada mesa. Ako se meso puni slaninom, treba paziti da sok može slobodno da oti če. Masno ća sa suviše masnog mesa se može ocediti i koristiti za pe čenje. Kuvanje mesa zavisi od njegove debljine i od kvaliteta. Da li je meso kuvano može se ispitati pritiskom velike ravne kašike Ako se ugiba, kuvano je. Ako se elasti čno vraća treba produžiti kuvanje. Meso treba kuvati na ovaj na čin: staviti meso u klju čalu vodu. Kuvati na tihoj vatri Pri ovakvom kuvanju meso ostaje meko, a supa bistra. Dinstanje mesa vrši se ovako: meso staviti u vrelu mast i pržiti bez poklopca. Dodavati postepeno vrelu vodu i dinstati pod poklopcem. Te čnost treba da dopire do 1/4 visine mesa. Ako se od ovoga soka pravi sos, treba mu dodati supe po ukusu. Meso treba pe ći ovako: Najbolje se pe če ako ne leži direktno u sudu, ve ć na rešetki koja je stavljena preko suda. U sud se stavi voda iako se pe čenje kratko peče dodati u vodu razne dodatke kao što su zelen, paradajz, pe čurke i slično. Ako se meso pe če duže onda ove za čine dodati u polovini vremena pečenja. Ako je meso posno voda se sipa odmah, ako je masno voda se nalije nešto kasnije. Meso treba stalno prelivati sokom.

HRANLjIVA VREDNOST 100 GRAMA MESA belančevine Goveñe 20,5 Teleće 19,1 Svinjsko 15,2 Kokošje 19,3

masti 3,5 3,1 31,0 9,3

Ugljeni hidrati 0,6 0,5 0,4 0,4

kalci jum 11 11 8 12

gvožñe 2,3 2,3 4 2,3 1.5

vitamini 30 20 400

0,07 0,14 0,93 0,10

0,17 0,26 0,19 0,16

-

3,9 6,4 2,3 8,1

Mlada živina raspoznaje se po nogama i kljunu koji su nežni i svetle boje. Meso je belo i fino. Хиљаду савета

Страна 67.

Radi čerupanja živinu treba popariti klju čalom vodom. A čišćenje se vrši na ovaj na čin Raseći kožu ispod vrata. Odmah izvu ći i iznutrice, odse ći vrat, izvaditi želudac, plu ća i džigerice. Oštrim nožem napraviti kružni zarez oko trtice m tu izvu ći ostale iznutrice. Vrati samo džigericu i želudac. Kad se odvaja žu čna kesica mora se dobro paziti da ne prsne. Pre vra ćanja iz želudca se istisne sadržaj i uklone se spoljni izraštaji i smu ñenje a to zna či da se ve ć očerupano pile stavlja u plamen. Za ovo najbolje je koristiti plinski plamen, ili plamen špiritusa sipanog u posudu. Zna či samo treba oprliti ostatke perja.

SALATA OD GOVEDINE Ohlañenu skuvanu govedinu ise ći na sitne kockice. U sud za salatu staviti dve kaši čice senfa, so š, bibera, malo sir ćeta, 7-8 kašičica ulja, malo peršuna, celera i dva sitno seckana tvrdo obarena jajeta. Sve dobro izmešati i preliti ovom masom meso. Možete ovome dodati i sitno se čenu zelen iz supe. Ova salata se pravi na jedan čas pre upotrebe.

JEZIK SA RENOM Topli jezik iseći na režnjeve m služiti sa struganim renom natopljenim u sir ćetu.

JEZIK U PARADAJZ SOSU Skuvati paradajz sos ovako: Propržiti na masti ili ulja, 1-2 kašike brašna da porumeni. Sipati paradajz sok da sos ne bude suviše redak i suviše gust i prokuvati. U mesto soka od paradajza može se dodati paradajz pire, ali u tom slu čaju dodati po potrebi vode. U ovaj sos staviti režnjeve jezika i još malo prokuvati ili stavljati režnjeve jezika na tanjir i prelivati sosom.

AJMOKAC OD MESA Pripremiti namirnice: 500 grama mesa. 150 grama masti, brašna, soli bibera, belog luka i vegetu po ukusu. Iseći meso na šnicle, ili tražiti tako ise čeno u mesari. Posoliti svako par če posebno i stavljati ga u brašno, a zatim na vreloj masti. Pržiti dolivaju ći po malo vode da ne bi zagorelo. Kada je meso prženo dodati vegetu, bibera i sitno iseckanog luka.

GOVEðA SUPA Pripremiti namirnice: 500 grama govedine za supu, 2 litra vode, šargarepe, peršuna, celera, malo bibera i soli. Meso se opere, metne u hladnu vodu i po čne kuvati. U me ñuvremenu se o čisti, opere i izreže zelen na režnjeve, te se zajedno sa proprženim lukom doda u supu. Kuvati dalje, pa se supa posoli, poklopi i ostavi da kuva polagano, na umerenoj vatri 2-3 sata. Kada je skuvano povu ći lonac sa šporeta i ostaviti da stoji par minuta, posle toga se polako procedi, ponovo se kuva supa i njoj se mogu pridodati razni dodaci za supu (rezanci, fida, nokle, jaje razmu ćeno, itd.). Prilikom posluživanja zbog vitamina može se dodati zelen i peršun. Meso je takva vrsta namirnice da se od njega mogu praviti jela na mnogo raznih na čina. Baš zato što može biti dodatak svakom jelu u obliku dinstanog. pe čenog ili kuvanog mesa, mi ovde i ne ćemo dati puno recepta. Ali napominjemo da se meso dodaje varivu, a ne varivo mesu. odnosno kuva se povr će sa mesom. Ovo napominjemo zbog razmere hranljivih materija i efekata raznovrsnosti u ishrani.


Страна 68.

PIRINAČ U ISHRANI PROSTO KUVAN PIRINAČ Oprati šolju pirinča, dodati na pirina č 2 šolje vode, pokriti i pustiti da se pokriven kuva. Kada je kuvan uzeti kašiku masti. dobro je ugrejati i preliti odozgo po pirin ču.

PILAV SA SPANAĆOM Skuvati spanać u slanoj vodi, rashladiti, iscediti dobro, iseckati. Za pola kilograma spana ća zagrejati 50-60 grama putera, dodati spana ć, posoliti ga i pobiberiti. Pustiti ga da se malo prži, mešaju ći kašikom. Ukloniti šerpu sa vatre, dodat u spana ć ravnu količinu pilava sveže kuvanog, 1 celo jaje i 3 kašike istruganog sira. To sipati u jedan plitak sud, posuti po površini istrugan sir, pomešan sa sredinom od hleba. Preliti rastopljenim puterom i metnuti da se zape če 10-15 minuta rerni.

ZELENA SALATA SA PIRINČOM Kuvati salatu u slanoj vodi 10-15 minuta. Rashladiti, iscediti, otvoriti svaki komad salate u sredini i ispuniti pirinčem i sirom parmezanom. Zatvoriti svaki komad salate vrlo pažljivo i kuvati na tihoj vatri tako da salata sa čuva svoje sokove.

PIRE OD PIRINČA Spremati supu od kokoške, par četa teletine i malo povr ća. Zasebno uzeti 200 grama malo prokuvanog pirinča, staviti ga u jednu malu šerpu sa supom i kuvati da bude gust. Izgnje čiti ga i propustiti kroz sito. Kad je kokoška kuvana, procediti supu i skinuti mast. Razblažiti pire od pirin ča sa 2 litre ove supe. Mešati dok po čne da kuva, ukloniti na kraj vatre i kuvati 35 minuta. Uzeti meso od kokoške skinuti kožu i dobro izgnje čiti, dodati parče putera i 4 živa žumanceta. Ovo procediti kroz gusto sito. Nekoliko minuta pre služenja, pomešati sa supom ovo meso, dodati še ćera, sipati u činiju, procedivši kroz gustu cediljku.

PIRINAČ ZA PREDJELA 250 grama pirinča, prokuvanog 20 minuta u 2 litre vode, soli po 10 grama na litar. Procediti i čim je kuvan, rashladiti i ponovo procediti kroz belu krpu ili sito Domaćica će se pobrinuti da sa čuva vodu u kojoj se kuvao ovaj pirina č, koju će moći da prokuva sa supom od ma kog povr ća

DOMAĆI PIRINAČ 500 grama pirinča, 1 i po litra vode, 8 grama soli na litar, 250 grama slanine, ise čene na kocke, 70 grama masti,1 glavica sitno ise čenog luka, jedna mala glavica kupusa kuvanog 12-15 minuta u vreloj vodi, dobro isce ñena. Spravljanje: zagrejati mast u jednoj šerpi, dodati luk i slaninu. Čim luk počne da rumeni, staviti kupus i ostaviti da se prži 10-12 minuta mešaju ći s vremena na vreme kašikom. Dodati zatim pirin ča, malo soli i bibera. Treba imati na umu da u slanini ima ve ć soli i dodati je samo ako je potrebno. Kuvati 21 minuta, ukloniti sa vatre pomešati sa pirin čom i nekoliko kašika istruganog sira. ČORBA OD PIRINČA

Staviti pirinač u vrelu slanu vodu, prokuvati ga 2 minuta, procediti ga, pustiti da se rashladi ponovo procediti, metnuti ga u šerpu i dodati dvaput toliko vrele čorbe. Poklopiti šerpu i kuvati 20-25 minuta na tihoj vatri Čim je pirinač gotov može se dodati u čorbu. ČORBA OD PIRINČA BEZ MESA

Istopiti parče putera u šerpi. Dodati glavicu iseckanog luka i jedan sitno ise čen praziluk. Pustiti da porumeni, a zatim dodati 500 grama brižljivo o čišćenog i opranog pirin ča. Mešati pirinač dok se dobro zagreje, naliti pirinač sa 3-4 litre vode, prokuvati i zatim ga ukloniti na kraj vatre. Dodati 3-4 karanfili ća, soli koliko je potrebno malo peršuna i kuvati polako. Deset minuta docnije dodati četvrt kilograma svežeg graška. Kad su pirina č i grašak kuvani, izvu ći peršun i karanfili ć. Dodati u supu par če dobrog putera i sipati u činiju. Ova supa treba da je malo guš ća. Хиљаду савета Страна 69.

SUPA OD PIRINČA S MESOM Spremiti supu od 1 kilograma goveñine, jednog par četa svežeg svinjskog mesa i par četa jedne kokoške, povr ća, soli i vode koliko je potrebno. Kad je meso skuvano, procediti supu kroz gustu cediljku u drugu šerpu, kuvati i dodati pirina č. 500 grama na četiri litra supe i mešati kašikom s vremena na vreme. Pustiti da se kuva polako. Dodati malo peršuna. Kad je pirina č gotov, skinuti sud sa vatre i sipati supu u činiju. Služiti odvojeno meso i kokošku.

PUNjENI PLAVI PATLIDžANI Na isti se na čin spremaju kao i crveni patlidžani. U ovom slu čaju plavi patlidžani prepolove se uzduž i isprže na zejtinu. Izdubiti ih, pomešati sa pilavom u koji se doda nekoliko kašika paradajza, i ako se hoće 3-4 kašike istruganog sira. Ispuniti ovim patlidžane. Posuti odozgo nastruganim sirom, preliti puterom i nekoliko trenutaka ostaviti u rerni. Olako preliti paradajz sosom.

PIRINAČ S PAPRIKOM Staviti da porumeni vrlo lako. jednu kašiku sitno iseckanog luka u 50 grama putera, dodati 2 kašičice slatke aleve paprike i 250 grama pirin ča. Mešati pirinač drvenom kašikom dok se dobro zagreje. Naliti sa 1 i po litar vrele čorbe od mesa ili ribe. Poklopiti šerpu, staviti u rernu i pe ći 18-20 minuta. Izvaditi šerpu i pomešati u pirina č nekoliko komadi ća putera. Ovaj pirina č može da služi kao dodatak uz meso, ribu i divljač.

PILAV Upržiti olako kašiku sitno ise čenog luka, 50 grama putera i pomešati sa 250 grama pirin ča, malo soli i bibera. Mešati pirina č kašikom 2 minuta takv da se pirina č dobro pomeša sa puterom. Usuti u to pola litra vrele supe, poklopiti šerpu i staviti je u rernu. Kuvati 18 minuta. Izvu ći šerpu, ukloniti je sa vatre i izmešati pirina č sa 30-40 grama putera. Ovako spremljen pilav može da služi kao dodatak mnogim jelima od ribe, mesa, živine i divlja či.

ENGLESKI PIRINAČ Skuvati pirinač u slanoj vodi. Iscediti, sušiti ga u toplom salvetu, staviti u činiju i preliti rastopljenim puterom. Sa ovim pirin čem može se pomešati, ako se ho će trećina od njegove težine skuvanog graška na engleski na čin. Ovaj pirinač može da se jede kao povr će ili da se služi kao dodatak uz meso.

PORTUGALSKI PIRINAČ Zagrejati u jednoj šerpi 3 kaši čice maslinovog zejtina, dodati jednu dobru kašiku sitno iseckanog luka. Čim počne da rumeni, dodati 250 grama pirin ča, 2 crvene slatke paprike ispe čene, oljuštene i iseckane, 2 dovoljno zrela patlidžana, oljuštena i ise čena, malo soli, bibera i naliti pola litra vrele supe. Poklopiti šerpu i staviti u rernu. Kuvati 20 minuta. Sa ovim pirin čom se služe kobasice.

TURSKI PIRINAČ Spremiti prvo ovčiju čorbu. Očistiti 500-600 grama pirin ča. Metnuti ga u šerpu i naliti čorbom tako da bude dosta iznad pirin ča. Kuvati pirina č dok ne upije čorbu. Preliti tada sa 150 grama putera zagrejanog dobro, poklopiti šerpu i staviti teg odozgo, držati na otvoru rerne 10 – 12 minuta. Ako je pirinač dobro kuvan, zrna treba da se odvajaju jedno od drugog.

ŠPANSKI PIRINAČ Očistiti 450-500 grama pirinča. Iseckati jednu glavicu luka i malo ispržiti na puteru, naliti vodom tako da je bude dosta iznad pirin ča. Kuvati u otvorenoj šerpi. Pet minuta docnije dodati 100 grama šunke. ne masne. Kad je pirina č skuvan i gust, dodati pe čurke kuvane i ise čene na sitnu par čad i začiniti alevom paprikom. Nekoliko trenutaka docnije ukloniti sa vatre i dodati nekoliko komadi ća putera.

VODA OD PIRINČA Kuvati u 2 litra vode 150 grama pirin ča otprilike 10 minuta. Procediti ovu vodu i dodati 125 grama šećera, nekoliko par čadi limuna ili pomorandže i držati na hladnom mestu. Ovo pi će je hranljivo, higijensko i prijatno da se pije za vreme tolikih vru ćina. Хиљаду савета Страна 70.

Pirinač koji je služio da se spremi ova voda može da se upotrebi u supi od povr ća, ili da se isprži na puteru, ili još da se pomeša sa raznim povr ćem, da bi se spravile salate koje služe kao predjelo.

PIRINAČ S BUNDEVOM Za 6-8 osoba, izabrati 800 grama mlade bundeve, ise ći je na tanke kriške, staviti u jedan sud, posoliti, pobiberiti, preliti sa 4 kašike maslinovog zejtina i u to dodati 250 grama, pirin ča kuvanog 2 minuta u slanoj vodi i proce ñenog. Dodati 1 tre ćinu litra vrele i malo posoljene vode. Sve sipati u jedan široki sud koji može da u ñe u rernu. Pokriti površinu mrvama od hleba (prezlom) pomešanom sa istruganim sirom i sa malo zejtina. Pe ći na umerenoj vatri 10-15 minuta. Služiti iz istog suda.

TIKVICE S PIRINČOM Izabrati male tikvice, oprati ih, osušiti servijetom, ise ći na krugove. Za 6-8 malih tikvica, zagrejati 2 kašike putera u šerpi, posoliti i pobiberiti ih, metnuti tikvice i polako pržiti. Čim su pržene pomešati sa istom količinom pirinča. Sa 4- 5 kašika izruganog sira, preliti rastopljenim puterom, staviti u rernu da se zapeče. Mlada šargarepa ise čena na krugove pržena na puteru sa nekoliko kašika vode, sprema se kao i tikvice.

PILAV SA JAGNjETINOM Uzeti jagnjeći but, izvaditi kosti, ise ći ga na parčad veličine oraha. Posoliti ih, pobiberiti i uvaljati u brašno, pržiti na puteru na slaboj vatri. Čim meso porumeni, preliti paradaizsosom. Služiti u isto vreme sa „indijanskim pirin čom“ ili sa pilavom. Isto tako može da se meso pomeša sa pilavom i u tom slu čaju služi se sos zasebno.

LAKI PIRINAČ Pošto so opere pirina č, stavi se da se kuva u supi sa slaninom ise čenom na kockice i prethodno propržiti na puteru. Pobiberiti i posoliti po potrebi. Može se služiti preliven paradajzsosom.

TELEĆI PILAV Mera za 5-6 osoba izabrati par če teletine 600-700 grama, ise ći ga na parčad veličine oraha posoliti, uvaljati u brašno i ispržiti na tihoj vatri. Zatim pomešati sa 250-200 grama pirin ča skuvanog za pilav. Teleće meso može se zameniti tele ćom džigericom, na isti na čin isprženom, kao i bubrezima.

FILOVANI KUPUS ZA GARNIRANjE Odbaciti tvrdo lišće od jedne glavice kupusa srednje veli čine. Odvojiti lišće i pažljivo ga oprati. Kuvati ga u mnogo vode, ostaviti da se ohladi i iscediti. Izabrati toliko velikih listova, koliko ho će da se pravi malih kupusa, a ostatak kupusa sitno iseckati. Metnuti glavicu sitno iseckanog luka da lako porumeni u nekoliko kašika masti ili putera, dodati za 10 malih kupusa 250 grama sitno ise čene slanine ili istu količinu samlevenog mesa. Pržiti nekoliko minuta i dodati iseckan kupus poklopiti i tako pržiti 8-10 minuta, mešajući s vremena na vreme kašikom. Posoliti, pobiberiti i dodati otprilike istu koli činu pilava. Na svaki list metnuti po 3 kašike kupusa pirin ča, zatvoriti ga, daju ći mu oblik lopte. Pore ñati u jedan sud, namazati puterom, pokriti slaninom i naliti čorbom. Zaklopiti sud i metnuti u rernu na umerenu vatru. Ostaviti 25-30 minuta da se te čnost upije.

PILAV OD BAKALARA Mera za 3 osoba: 1 kilogram ribe. Ise ći ribu na parčad veličine oraha, posoliti, pobiberiti i uvaljati u brašno. Otpatke od ribe prokuvati u dve tre ćine litra vode sa lorberom, peršunom, ise čenim lukom, celerom, biberom i soli (10 grama). Kuvati 15-20 minuta i procediti. Pola sata pre služenja skuvati 250 grama pirinča za pilav koji treba naliti ovom supom. U isto vreme ispržiti na tiganju spremljenu par čad bakalara, ili na zejtinu ili na puteru. Čim su riba i pirinač gotovi, pomešati ih i služiti sa kakvim sosom.

PIRINAČ SA KOBASICAMA Ispržiti sveže kobasice. Izvaditi ih iz šerpe, ostavljaju ći mast u koju treba metnuti sitno ise čenog luka. Pržiti, ali da ne porumeni. Dodati dve čaše pirinča,, mešati kašikom dva minuta. Naliti 4-5 čaša vrele supe. Malo prokuvati. Dodati malo peršuna, bibera, 2 kašike proce ñenog paradajza i najzad Хиљаду савета

Страна 71.

kobasice. Kad je pirina č skuvan. ukloniti šerpu sa vatre i pore ñati na činiju tako da kobasice budu do pirinča.

POSNA ČORBA Iseći na krugove celer i kuvati 10 minuta u slanoj vodi, iscediti i ispržiti na zejtinu. Posoliti, pobiberiti i dodati vrele vode. Kad je celer kuvan, izgnje čiti ga i čorbu sipati u činiju preko ribljih knedli.


Страна 72.

RAZNE ČORBE I JELA POHOVANI KELj Dobro očistiti i oprati kelj, ise ći ga na kriške i obariti u slanoj vodi. Svaku krišku iscediti, uvaljati u brašno pomešati sa prezlom, zatim u jaje i pržiti na puteru.

POHOVAN KARFIOL Očistiti i oprati karfiol, skuvati ga u slanoj vodi, iscediti i odvojiti na malu par čad. Svako par če uvaljati u brašno i prezlu, zatim u umu ćeno jaje i pržiti na puteru.

MUSAKA OD KARFIOLA Očistiti karfiol od lišća i oprati ga, ise ći na parčad i skuvati ga u slanoj vodi. Iscediti. Namazati jedan sud puterom. re ñati u njega red karfiola, red kuvanih jaja ise čenih na krugove, dodaju ći s vremena na vreme po koje par če putera. Poslednji red treba da je karfiol. Umutiti jaja. dodati mleko i malo soli, preliti preko musake i pe ći. ČORBA

OD GRIZA

U 1 i četvrt litra vode kuvati 15 minuta 50 grama griza. Tome dodati soli, bibera, i jednu kaši čicu putera ili masti. Naposletku izrezati na sitne kockice malo slanine, propržene i sasuti u supu. ČORBA OD PASULjA

Sitan beli pasulj skuvati zajedno sa najviše dve glavice luka. Kada je pasulj sasvim mekan propasiraj ga kroz sito i pusti na tanku zapršku sa nešto više crvene paprike nego obi čno. Posoliti po ukusu. dodati malo sitno iseckanog peršuna i na kraju pržene kocke hleba.

PARADAJZ ČORBA Napraviti od 1 kašike masti i 2 kašike brašna lepu sme ñu zapršku, dodati čorbe od kostiju ili vode, posoliti, dodati pasiranih crvenih patlidžana i pustiti da se dobro prokuva. Zatim usuti pirin ča i pustiti da se dalje kuva. Kad je pirina č kuvan staviti u čorbu malo šećera.

KNEDLE ZA SUPU OD BRAŠNA U dubok tanjir staviti kašiku masti, penasto je umutiti, dodati jedno celo jaje, pa opet dobro umutiti. Mast i jaja posoliti i dodati toliko brašna, da se od mase mogu kaši čicom vaditi knedle. Noklice stavljati u vrelu supu i kuvati dok ne isplivaju na površinu supe.

KNEDLE OD RIBE ZA RIBLjU ČORBU Manju ribu skuvati sa raznom zeleni pa ribu i zelen propasirati kroz sito. U propasiranu masu dodati malo bibera, soli, kašiku ulja, jedno žumance i malo tucane zemi čke. Masa treba da bude gusta da se od nje mogu praviti knedle za riblju čorbu.

KOCKA OD GRIZA ZA SUPU Od dva sveža belanceta ulupati čvrst sneg. Dodati četiri kašike griza, soli, dva žumanceta, pa sve dobro pomešati. U šerpu sipati malo više masti, zagrejati i u nju sipati masu da se reš isprži. Kada je pržena iseći je na pravilne kocke, staviti u zdelu i preko nje sipati vrelu gove ñu ili živinsku supu.

BISKVIT KOCKE ZA SUPU Dva žumanceta staviti u sud, dodati dve kafene kašike brašna, malo soli, ulupati sneg od dva belanceta. Pleh namazati maslom, izru čiti testo i peći u rerni. Kada se testo ispe če izvaditi ga iz rerne, izručiti na dasku, ohladiti, ise ći na kocke, preliti vrelom supom i odmah služiti. ČORBA OD SITNE RIBE

Sitnu ribu oprati, očistiti i staviti na štednjak da se kuva. Ribi dodati od svakog povr ća po jedan koren da se kuva. Kad su zelen i povr će gotovi propasirati kroz sito, čorbu vratiti u lonac i zapržiti je sa Хиљаду савета

Страна 73.

50 grama ulja, varja ču brašna, malo aleve paprike sipati u ribu i kuvati. Kad se sve malo prokuva dodati bibera, soli i iseckanog peršunovog liš ća. Čorbu zakiseliti kiselom pavlakom, žumancetom sokom od limuna i služiti. ČORBA OD PARADAJZA

Kilogram paradajza ise ći na kriške i pržiti na sto grama ulja, dodati glavicu luka i pržiti zajedno. Zasebno obariti vezu zeleni tom vodom naliti paradajz i kuvati dok ne bude mekan. Zatim čorbu procediti kroz sito, vratiti u lonac i zapržiti tankom zaprškom. Pola sata pred ru čak u čorbu dodati napravljene noklice l kad budu gotove služiti

HLADNA ČORBA OD MOZGA U šerpi zagrejati kašiku masti ili masla, dodati kašiku brašna i zapršku ispržiti rumeno. Na zapršku sipati vodu, peršunov list, posoliti po ukusu. Čorbu na štednjaku prokuvati i staviti u nju o čišćen od kožica i ise čen u kocke tele ći mozak, da se i on kuva. Čorbu skloniti, zakiseliti limunovim sokom i služiti.

ŠKEMBIĆI GOVEðI SA LUKOM Uzeti kilogram goveñih škembića, dobro ih oprati, očistiti i obariti u slanoj vodi dok omeknu, pa kad su gotovi ise ći ih na četvrtaste komade l staviti na stranu. U šerpu staviti kašiku masti i na njoj ispržiti glavicu iseckanog crnog luka i posuti ga sa alevom paprikom. U pržen luk dodati supu u kojoj su škembi ći kuvani ali ne mnogo da škembi ći ne budu mnogo retki. Sok posoliti prokuvati i u njega dodati isečene škembi će. Služiti dok je toplo.

MLADA PLOVKA U UMAKU OD PARADAJZA Mladu plovku ise ći na komade, mazati, posoliti i staviti u šerpu da se prži. U drugu šerpu zagrejati ulje i ispržiti 2 glavice crnog luka i jedan koren peršuna, pola kilograma svežih pe čuraka pa da se isprže naliti ih jednom čašom bela vina i pržiti dok ne uvri polovina te čnosti. Uliti u pečurke 2 deci oce ñena paradajza, mast u kome se plovka pržila pa preliti umakom mesa i tako služiti.

TELEĆA DžIGERICA U UMAKU OD PAVLAKE U šerpu zagrejati jednu kašiku masti pa joj dodati pola kilograma tele će džigerice ise čene na komade i uvaljanu u brašnu staviti da se rumeno isprži sa obe strane. Preko pržene džigerice sipati deci kisele pavlake, sitno ise čen peršun, biber i so pa ostaviti dok ne bude mekana. Po potrebi dodati supe u umak i služiti sa obarenim krompirom.

JAGNjEĆE GRUDI NADEVENE SA POVRĆEM Četvrt kilograma spana ća obariti u slanoj vodi, ocediti vodu a zatim ga samleti, pomešati sa sto grama seckane šunke, malo crna luka, ispržena na masti, soli bibera i malo majoneza. U ohla ñenu masu dodati jedno jaje i jednu zemi čku natopljenu u vodi. Ovim nadevom napuniti pripremljene jagnje će grudi, ušiti ih tankim kanapom, staviti u pleh, preliti maš ću i peći. Kad je pečeno iseći na komade i služiti.

GOVEðA PEČENICA U PIREU OD KROMPIRA Jednu celu gove ñu pečenicu ispržiti na masti sa svih strana. Kilogram krompira obariti u slanoj vodi, izgnječiti ga, dodati mu malo mleka i napraviti pravo pire. Prženu pe čenicu uviti u pire vratiti u rernu, posuti sa sitno seckanim peršunovim liš ćem i peći u rerni još pola sata. Uz ovu pe čenicu služiti neki od umaka.

MLADI PILIĆI NA KAJMAKU Paru mladih pilića iseći vratove i krila. Spustiti pili će u šerpu sa zagrejanom maš ću pa ih pržiti dolivajući često vodom. Poklopiti ih i okretati s vremena na vreme da lepo porumene. Gotove pili će izvaditi i iseći na komade. Za to vreme u šerpu staviti maslo ili mast da se zagreje. U zagrejanu mast staviti kašiku brašna da se uprži ali da ostane belo. Dodati 125 grama mladog kajmaka i dve kašike kisele pavlake, Naliti sve sokom u kome su se pili ći pržili, dodati sok od limuna, posoliti, promešati, pa u ovaj umak staviti isečeno meso da se malo u umaku prokr čka.


Страна 74.

PILE U UMAKU OD ŽUMANCA U šerpu zagrejati kašiku masla na mu dodati 2 glavice ise čenog crnog luka. Zaklano i o čišćeno pile očistiti od utrobe i ise ći na komade, posoliti ga i staviti na zagrejano maslo da se prži sa svih strana. Dodati mu iseckanog peršunovog liš ća, jednu kašiku prošeka, soli, bibera i pola kilograma o čišćenih svežih pečuraka. Sve pržiti 15 minuta. Zasebno u zdelu razbiti 5 žumanaca i mutiti sa kiselom pavlakom pa sipati u meso. Propržiti i služiti uz neko bareno povr će.

GOLUBOVI U UMAKU OD MASLA U šerpu zagrejati kašiku masla ili masti, pa u zagrejanu mast spustiti 4 mlada o čišćena goluba isečena na polovine pa pržiti dok požute. Pržene golubove izvaditi iz masla a u isto staviti 1-2 kašike brašna i pržiti dok porumeni. Naliti zapršku mlekom i mešati da ne bude mrvica. Posoliti, zakiseliti limunovim sokom, spustiti golubove da se u soku malo prokuvaju i toplo služiti.

MLADI GOLUBOVI U UMAKU OD LUKA U zagrejanu mast staviti pola kilograma crnog luka da se proprži a potom mu dodati 4 mlada očišćena goluba ise čena na komade sa sitnežom i pržiti dok porumeni. Meso malo posuti sa brašnom i naliti vodom, kuvati dok bude mekano. Umak po potrebi doliti vodom i služiti ga dok je toplo.

PILE U UMAKU OD ORAHA Pile iseći na delove n obariti u slanoj vodi. Mekano meso izvaditi da se ohladi i staviti ga na stranu. U zagrejanu mast od dve kašike pržiti tri kašike brašna pa onda dodati 250 grama mlevenih oraha u koje treba ranije dodati i promešati dva čena iseckanog belog luka. To dobro propržiti pa naliti čorbom od pileta. Umak gusto skuvati pa kad je gotovo ohladiti ga. Meso pohovati pore ñati ga na umak i služiti.

PILE SA ALEVOM PAPRIKOM U dobro zagrejanu mast staviti glavicu crnog luka i pržiti dok požuti. Tada staviti pile ise čeno na komade poprskati ga alevom paprikom i malo posoliti. Pile treba da se prži pola sata i ako bude potrebno doliti kašiku dve vrele vode. Zatim posuti malo brašna i neprestano mešati sipaju ći po malo kiselu pavlaku. Kad sok provri skinuti i izru čiti u činiju, staviti oko rezance pa služiti.

PUNjENI KROMPIRI Krompire približno jednake veli čine staviti da se kuvaju ali paziti da se ne raspadnu. Kad je krompir kuvan ocedi se od vode, ohladi pa se onda oljušti. Jedan vrh krompira se ose če da može lakše da stoji uspravno a onda se pažljivo izdubi i napuni sa restovanim mozgom. Punjen krompir se pore ña u pleh koji je prethodno podmazan sa maš ću pa se onda stavi u pe ć da se peče, a kad porumeni onda se izvadi i služi uz salatu ili neki sos.

POGAČICE OD KROMPIRA Obariti jedan kilogram krompira neoljuštenog, o čistiti pa izgnječiti i posoliti. Ovoj ,masi dodati dva cela jaja i pedeset grama nastruganog ka čkavalja. Sve dobro izmešati i od njega praviti male pogačice, umakati ih u razmu ćeno jaje, zatim u mrvice i pržiti u vreloj masti. Poga čice se drže na masti dok porumene. Služiti sa povr ćem kao što je spana ć ili varivo od kelja.

UŠTIPCI OD KROMPIRA I DžIGERICE Samleti 250 grama džigerice na mašini za meso. Isto toliko krompira oljuštiti, izrezati sa glavicom crnog luka. Zatim sve pomešati, dodati iseckan peršunov list, bibera po žulji, dva jajeta, malo aleve paprike i brašna onoliko koliko. je dovoljno da se dobije masa nešto guš ća od testa za pala činke. Uštipci se vade kašikom i prže na vrelom ulju.

PILE NA LUKU Očistiti jedan kilogram crnog luka. Luk ise ći i pržiti s jednom kašikom masti sve dok bude mekan i žut a prethodno ga posoliti. Ise ći pile na komade i kuvati n u loncu. Kad je meso upola kuvano izvaditi ga l luk izručiti u posudu koja li či na tepsiju. U luk dodati malo aleve paprike, bibera i malo zelenu papričicu. Meso poreñati preko luka i preliti pile ćom supom. Najzad staviti kašiku masti i pe ći sve dok sok uvri. Хиљаду савета Страна 75.

CRVENE PAPRIKE SA PASTRMOM I JAJIMA Jedan kilogram suvih rebara oprati i ise ći na sitne komade. Deset do dvadeset suvih crvenih paprika popariti vrelom vodom, pa ix zajedno sa rebrima bariti u vreloj vodi na štednjaku. Kada su rebra mekana a paprike skuvane, izvaditi ih iz lonca i dobro ocediti, skinuti meso sa kostiju i sitno ga ise ći takoñe iseći i paprike. U šerpu staviti masti jednu kašiku pa u zagrejanu mast spustiti bareno meso i paprike, propržiti ih a zatim dodati osam celih jaja. Sve propržiti zajedno, ali paziti da jaja ne budu suviše upržene i kad je gotovo služiti.

KROMPIR SA SVINjSKOM JETROM Uzeti kilogram krompira i kilogram jetre svinjske. Krompir oljuštiti, oprati i ise ći na sitne kocke. Jetru malo obariti, izvaditi je iz vode, ocediti je i ohladiti. U šerpu staviti jednu kašiku masti dodati glavicu crnog luka. U polu upržen luk staviti ise čen krompir i promešati ga sa masti ili maslom. Jetru treba iseći dodati joj krompir i izmešati. Za vreme prženja dolivati malo vode ili supe. Gotovo jelo obiberiti, posoliti, dodati sitno ise čenog peršunovog lista, kao i šolju kisele pavlake. Sve izmešati i toplo služiti.

PUNjENI KROMPIR SA UMAKOM OD PARADAJZA U šerpu staviti kašiku masti, dodati jednu glavicu sitno iseckanog luka i pržiti. Kad luk bude upola pržen dodati dvesta grama suvog mlevenog mesa, pa sve to pržiti deset minuta. Posle toga staviti u meso 3 kašike kisele pavlake, soli i bibera po ukusu. Sve zajedno izmešati. Zatim kilogram presnih krompira oljuštiti, izdubiti im nožem sredinu i napuniti ih ovim nadevom pa u ñuveč metnuti krompire, posuti ih mašću i peći u rerni jedan sat. Za to vreme napraviti umak od paradajza u njega staviti 3 kašike kisele pavlake preliti krompire umakom i služiti.

KASAPSKI ðUVEČ Kupiti pola kilograma ov čijeg i pola kilograma svinjskog mesa pa ga ise ći na krupnije komade. Zatim kilogram crnog luka ise ći sitno posoliti, pobiberiti, dodati aleve paprike pa sve dobro izmešati i ostaviti da stoji bar pola sata. Za to vreme spremiti 4 zrela paradajza, četvrt kg. boranije, nekoliko babura, tri ljute papričice, dva krompira, jedan plavi patlidžan i jednu šolju pirin ča. Meso i povr će izmešati sa 1 kašikom masti sipati u ñuveč i peći 4-5 sati, služiti iz iste posude. ðUVEČ OD

PRAZILUKA

Šest korena praziluka o čistiti i iseći na komade duga čke 2 santimetra. Staviti ih u sud. posoliti i dodati kašičicu aleve paprike, malo bibera pa sve izmešati i staviti u ñuveč. Tri četvrtine kilograma svinjskog mesa oprati, ise ći na krupnije komade, metnuti na praziluk i pe ći u pećnici. ðuveč ne treba dolivati vodom, jer praziluk pusta sam dovoljnu koli činu soka. Sa pe čenim ñuvečom služiti kriške limuna.

RIBLjI ðUVEČ SA PARADAJZOM Pola kilograma zelenog paradajza oljuštiti na sitne komadi će iseći, pa staviti u zemljani sud. Preko toga poreñamo nekoliko riba kojima ne treba se ći glave, dodati malo bibera, aleve paprike i posoliti. Sve ovo preliti sa ve ćom količinom maslinovim uljem a može i obi čnim, ukrasiti sa režnjevima limuna i staviti da se pe če. Kada je gotovo služiti iz iste posude u kojoj je pe čeno.

MUSAKA OD PIRE KROMPIRA Dva kilograma krompira oljuštiti i obariti u slanoj vodi. Krompir ocediti od vode i propasirati ga kroz presu, dodati mu komad masla i slatkog mlaka tako da se dobije retka kaša. Pola kilograma gove ñeg ili svinjskog mesa samleti i ispržiti sa glavicom crna luka, posoliti, pobiberiti i dodati malo aleve paprike. Šerpu namazati maš ću i reñati red pirea red mesa tako da gornji red bude pire. U mleku razmutiti jedno jaje dodati malo masti, dobro promešati, preliti musaku i staviti da se pe če. Peći sve dok gornja kora porumeni a zatim služiti.

KROMPIR PUNjEN JETROM Osam većih krompira oljuštiti i obariti da ne budu do kraja kuvani. Zatim prese ći krompire, kašičicom ih izdubiti i staviti na stranu. Sredinu od krompira pasirati i ostaviti na stranu a zatim pripremiti teleću jetru. Iseći glavicu luka i ispržiti luk, dodati pasirani krompir, malo bibera, soli i se čenog peršuna. Хиљаду савета

Страна 76.

Ceo nadev dobro izmešati i dodati jedno jaje. Ovim nadevom pupiti polovine krompira i re ñati u ñuveč. Preko krompira dodati 3 deci razblažene kisele pavlake tako da krompir ogrezne u pavlaci. Metnuti krompir u peć i peći dvadeset minuta.

SARMA OD VINOVA LIŠĆA Trideset do četrdeset listova vinova lista popariti vrelom vodom i dobro oprati. Pola kilograma jagnjećeg ili junećeg mesa samleti. U šerpi ispržiti glavicu crna luka, dodati mu meso, malo miro ñije, 80 grama pirinča, jedno jaje i sve to dobro izmešati i praviti sarme. Sarme re ñati u krug šerpe zaliti vodom da sva ogrezne, poklopiti manjim poklopcem tako da pritisne sarmu i kuvati. Zatim napraviti zapršku da porumeni, sipati u sarmu ali nikako mešati varja čom nego samo s vremena na vreme šerpu protresti. Sarmi dodati čašu bela mleka a služiti je sa kiselim mlekom ili kiselom pavlakom.

POHOVANA SARMA OD KELjA Glavicu kelja srednje veli čine popariti, o čistiti i razdvojiti na listove i zavijati sarmu koja se puni ovim nadevom. Na masti ispržiti nekoliko glavica crna luka, dodati mu pola kilograma svinjskog ili junećeg mlevenog mesa, šoljicu pirin ča, soli, bibera i jedno jaje. Zasebno umesiti testo malo guš će nego za palačinke. Zavijati od kelja sarme umakati ih u napravljeno testo i pržiti na vrelom ulju. Kad se sve sarme isprže složiti ih u šerpu i preliti ih sa zaprškom od brašna i aleve paprike i sa sokom od paradajza. Šerpu staviti da se kr čka na tihoj vatri a kad će da bude gotovo onda se prelije sa malo kisele pavlake.

SARMA OD SLATKOG KUPUSA PEČENA Glavicu slatkog kupusa od 2 kilograma oprati, izdubiti nožem koren, preliti je vrelom vodom i ostaviti da stoji u loncu neko vreme, Uzeti pola kilograma suvog mesa i četvrt telećeg mlevenog mesa, dodati jedno jaje, soli, bibera i malo mrvica. Sa ovim nadevom zaviti sarme. pore ñati ih u šerpu, preliti vodom i sokom od paradajza i polako na štednjaku kr čkati. U dva deci kisele pavlake razmutiti kašiku brašna, preliti preko sarme, staviti je u rernu posoliti i pe ći poklopljenu. Peći dok umekša.

PUNjENE PAPRIKE I PARADAJZ PEČENI U RERNI Šest babura i kilogram paradajza o čistiti od drški i semena i pripremiti za punjenje. Izva ñeno srce od paradajza naliti vodom i staviti da se kuva. Zatim samleti 3/4 kilograma svinjskog ili gove ñeg mesa. U šerpu sa kašikom masti ispržiti glavicu luka i dodati u mleveno meso 1 jaje, bibera, soli peršunova lista, malo pirinča pa sve izmešati. Ovom smesom puniti paprike i paradajz i re ñati ih u posudu red paprika red paradajza. U drugu šerpu staviti kašiku masti i malo brašna i napraviti zapršku. Na zapršku izru čiti pasiran paradajz koji se kuvao, preliti punjenu papriku i paradajz i staviti da se kuva petnaest minuta. Pola litre kisela mleka razblažiti vodom ili supom i dodati 1 žumance preliti paprike i paradajz i vratiti u pe ć da krčka još 15 minuta.

TIKVICE PUNjENE PILETINOM Uzeti kilogram i po mladih tikvica. oljuštiti ih i izvaditi seme. Od jednog pileta odvojiti grudi, batak i karabatak samleti a ostale delove staviti u vodu i kuvati. U drugu šerpu staviti kašiku masti, 3 glavice luka i pržiti dok se upola uprži. Posoliti, obiberiti, dodati malo peršuna, pirin ča skinuti šerpu i dodati jedno jaje. Ovim nadevom napuniti tikvice. Zatim uzeti ve ću šerpu, staviti kašiku masti, 2 kašike brašna, malo aleve paprike i pržiti. Naliti zapršku supom od piletine pa staviti ti kvice i sve zajedno prokuvati. zatim u rerni zape ći. Ovo služiti sa kiselim mlekom ili sa pavlakom.

PUNjENI KRASTAVCI Šest krastavaca o čistiti od semena, oljuštiti i preseći preko pola. Šupljinu krastavca puniti mlevenim i poprženim svinjskim ili june ćim mesom. Pošto smo ih napunili onda dve polovine spajamo i vežemo belim koncem. U jednu šerpu staviti ise čene suve slanine, crnog luka, krupna bibera, peršuna, malo celera. soli i malo masla. Staviti krastavce u šerpu i pržiti ih jedan sat. Zatim ih izvaditi iz šerpe, odvezati konac, napraviti tanku zapršku iscediti na njih malo limunovog suka, zaliti ih supom i staviti nekoliko minuta da vru. Punjene krastavce služiti sa kiselim mlekom.


Страна 77.

PILE PUNjENO PIRINČOM Očistiti mlado zaklano ugojeno pile spolja i od utrobe, oprati ga i staviti u lonac da se bari. Kad bude mekano, ali ne da se raspada, izvaditi ga iz lonca i staviti da se hladi. Za to vreme u šerpu staviti 400 grama kajmaka i to malo zagrejanog, pa usuti 3 kafene šoljice mle ča i staviti šerpu na štednjak da bi se kajmak rastopio. U kajmak dodati 3 čena belog luka. Posle ise ći na komade i spustiti ih u kajmak. Posle u kajmaku pržiti dok bude potpuno mekano.

SRPSKI ĆEVAP U ŠERPI Iseći na komade pola kilograma svinjskog i pola kilograma ov čijeg mesa i staviti u pove ći sud. U meso dodati 10 glavica crnog luka, 10 babura isto ise čenih, 2 ljute paprike i iseckanu glavicu belog luka, jednu kaši čicu bibera, 2 kaši čice aleve paprike i soli po potrebi. Sve to izmešati sa mesom poklopiti i ostaviti da stoji 2 sata. Zatim u šerpu dodati 2 kašike masti i staviti da se kr čka. Ovaj ćevap može se pripremiti na ulju a može i na masti a u oba slu čaja ga služiti sa salatom

GOVEðI JEZIK SA RENOM Kupiti goveñi jezik oprati ga u nekoliko voda, pa ga zatim staviti u lonac naliti vodom i kuvati kao svaku supu. Kad supa sa jezikom provri dodati 1 vezu zeleni, soli i bibera. Jezik se mora kuvati dok bude mekan, skinuti ga zajedno sa supom, izvaditi, oljuštiti od kože, ise ći na tanke krugove i topao služiti sa struganim renom.

PEČENA PASTRMKA Nekoliko pastrmki o čistiti oprati i posoliti, pa ih uvaljati u brašno. U sud staviti maslo, pa kad se zagreje, staviti pastrmke na maslo pržiti ih da budu rumeno pe čene. Pržene ribe staviti u zagrejanu posudu, preliti ih sokom od limuna, zagrejanim maslom i sitno iseckanim peršunom.

ŠARAN PEČEN SA PAVLAKOM Šarana od 1 kilograma oprati, o čistiti, posoliti i naseći nožem na nekoliko mesta. U posudu staviti ulje pa kad se zagreje staviti šarana. Posudu nekoliko puta protresti i preliti tim istim zagrejanim uljem. Zatim ga peći u rerni. Kad je šaran skoro pe čen umutiti pola kilograma kisele pavlake i 8 celih jaja. Sve dobro izmešati i preliti šarana. Posudu vratiti u pe ć da se riba dope če. Pečenu ribu pažljivo izvaditi i služiti isečenim limunom.

PEČEN FAZAN Fazana o čupati, izvaditi mu utrobu, oprati ga, posoliti i nadenuti sa dosta režnjeva slanine. Nata ći ga na gvozdeni ražanj i pe ći u rerni. Za vreme pe čenja neprestano ga mazati sa maslom ili maš ću. Ispečenog fazana ise ći na komade, složiti u posudu i služiti sa ise čenim kriškama limuna a preliti onim sokom što je kapalo za vreme pe čenja. Pečenje služiti sa salatom.

ZEC PEČEN NA LUKU Zeca spremati za pe čenje, odvojiti butove i le ña, posoliti ga kao i svako drugo pe čenje i posuti ga sitnim biberom. Ostaviti meso da malo postoji. O čistiti 300 grama crnog luka, ise ći na krupnije kriške. U šerpu staviti četvrt masti, pržiti meso na masti a zatim dodati luk, doliti malo vode, prevrtati meso i mešati sa lukom da se podjednako prži. Kada je meso gotovo a luk porumeneo dodati soli i bibera. Izru čiti meso u posudu i služiti uz neku salatu.

HAJDUČKI ðUVEČ Iseći kilogram crnog luka na rebarca i dodati mu nekoliko paradajza ise čenih na krugove, jedan plavi patlidžan oljušten i ise čen na kocke, jednu tikvicu tako ñe isečenu na kocke, dve zelene paprike, isečenog lišća od peršuna, 1 šoljicu pirin ča, soli, bibera i ise čenog svinjskog mesa. Sve izmešati u dubokom sudu pa ga prekriti odozgo sa nekoliko krugova paradajza. Dodati kašiku masti i dodati vode da povrće ogrezne. ðuveč se mora pe ći najmanje tri sata. Će sme biti mnogo čorbast nego dosta ukr čkan. ðUVEČ SA JAGNjEĆIM MESOM

Ispržiti kilogram i po crnog luka, dodati aleve paprike, dva o čišćena krompira, jednu ise čenu tikvicu, jednu isečenu baburu, jednu šolju pirin ča i sve to izmešati u šerpi. Šerpu skinuti sa štednjaka i Хиљаду савета

Страна 78.

dodati kilogram osoljenog, ise čenog i obiberenog jagnje ćeg mesa. Nasuti dve šolje supe ili vode a preko mesa iseći na tanke krugove pola kilograma paradajza. Dodati jednu kašiku masti i pe ći najmanje dva sata. ðUVEČ OD RAZNOG POVRĆA

U šerpu sa masti ispržiti kilogram ise čenog luka. Kad luk bude upola pržen staviti kilogram uzduž isečene mlade boranije. U proprženu boraniju staviti pola kilograma ise čenog krompira, malo peršuna lišća pa sve propržiti sa kilogram ise čenog paradajza, a onda dodati kilogram ise čenog svinjskog mesa. Svu zelen posoliti, pobiberiti i staviti u lonac. Meso staviti preko upržene zeleni, sipati malo vode i masti, peći dok meso bude meko, pa služiti ga sa kiselim mlekom ili pavlakom. Ovo je dovoljno za 6 osoba.

PAPRIKAŠ OD SOČIVA ZA 4 OSOBE Uzeti pola kilograma teletine pa je ise ći na komade. U šerpu staviti kašiku masti i pola kilograma crnog luka da se prži. U sud dodati meso pa zatim pržiti zajedno, po ukusu posoliti i obiberiti, a može ko voli dodati i aleve paprike. U drugoj šerpi kuvati pola kilograma so čiva tako da se prva voda prospe pa kad bude gotovo onda so čivo ocediti od vode i dodati u gotov paprikaš, i ostaviti da se zajedno kr čka.

JAGNjETINA SA REZANCIMA Uzeti kilogram jagnjetine ise ći na komade i staviti u lonac od tri litre, dodati veliku kašiku masti i 4 glavice iseckanog luka i propržiti dok luk užuti a meso postane meko. Odvojeno zamesiti rezance od 2 jajeta i iseći ih tanko, zatim ih skuvati u dve litre slane vode, pa pošto su gotovi sipati zajedno sa vodom u meso koje se ve ć prži. Po potrebi dodati još masti, soli, bibera i sve skupa staviti u rernu da se pe če, dok voda uvri i potom služiti.

KUPUS SA SUVOM OVČETINOM Kilogram suvog ov čijeg mesa oprati i staviti da se kuva, pa mu dodati dve glavice na četvrt isečenog slatkog kupusa. Kad se to prokuva dodati par če suve slanine, dve glavice ise čena luka i dalje kuvati. Pre nego što će jelo biti gotovo dodati dva Oljuštena krompira ise čena na četvrtine i kuvati dok voda uvri, sipati u posudu i služiti.

PUNjENE TIKVICE Kilogram mladih tikvica o čistiti od semena i kore. Posebno upržiti pola kilograma june ćeg ili svinjskog mesa i crni luk, dodati šolju pirin ča, paprike, babure i zaliti sa jednim jajetom, pa tom masom puniti tikvice. U drugu ve ću šerpu zagrejati mast pa tikvice propržiti sa svih strana. U istoj masti napraviti zapršku od kašike brašna, naliti vodom ili supom a najbolje sa proce ñenim paradajzom, preliti je preko tikvica i kuvati dok budu gotove. Tikvice moraju imati mnogo soka pa ako sok uvri dodavati supu. Služiti sa kiselim mlekom a može i bez njega.

KUPUS RIBANAC Kilogram svinjskog mesa oprati i ise ći na sitne komade, ise ći šest glavica crnog luka i staviti u mast da se prži, dodati malo aleve paprike, kašiku brašna pa sve dobro upržiti. Zatim spustiti u zapršku meso, kilogram ribanog kupusa i sve izmešati, naliti vodom, staviti jednu crvenu papriku ili baburu i ostaviti da dugo kr čka samo paziti da ne zagori.

MUSAKA OD SPANAĆA Zagrejati u šerpi mast i u nju dodati 4 glavice ise čenog luka, dodati 750 grama mlevenog svinjskog mesa i pržiti dok se uprži, a zatim dodati bibera, soli, jedno jaje, malo pirin ča. Mano brašna i malo isečenog lista od peršuna. Na kraju dodati kilogram obarenog i krupno ise čenog spana ća i sve na štednjaku kuvati dok voda uvri. Najzad dodati nom šolje slatkog mleka, ostaviti da se spana ć i meso dobro uprže posoliti i služiti.

JAGNjEĆA KAPAMA Kilogram jagnjećeg mesa ise ći na komade, uvaljati u brašno i pržiti na masti dok porumeni. Zatim meso pažljivo izvaditi iz masti a u isto spustiti pola kilograma starog luka da se upola isprži, pa mu dodati 4 veze mladog luka, a meso ponovo vratiti u luk i propržiti zajedno. Zatim u meso dodati supu ili toplu Хиљаду савета

Страна 79.

vodu da ogrezne, posoliti, pobiberiti, i poklopljeno kr čkati na tihoj vatri. Uz kapamu može se služiti kiselo mleko.

POSTAN PIRINAČ SA PARADAJZOM U šerpu staviti jedan deci ulja, dodati dve glavice iseckanog luka, ispržiti, pola kilograma o čišćena pirinča i sve skupa propržiti. Pirina č naliti razblaženim paradajzom, osoliti, obiberiti i na kraju štednjaka kuvati sve dok pirina č ostane sa malo soka. Pirina č se može preliti još i sa kiselim mlekom.

POSNE BABURE PUNjENE MRKVOM U zagrejano ulje staviti 4 glavice ise čenog luka. U polupržen luk dodati pola kilograma ise čene mrkve pa pržiti zajedno dok omekne. Još dodati 3, oljuštena paradajza, soli, bibera i peršunovog lista. Njega sve izmešati i ostaviti na stranu. Babure o čistiti od semena i popariti klju čalom vodom, pa ih napuniti nadevom od mrkve, pore ñati ih u posudu, preliti ih kuvanim paradajzom i pe ći u štednjaku. Može se dodati još malo ulja i služiti kao posno jelo hladno ili toplo.

BAREN KROMPIR PRŽEN NA ULjU Oljuštiti kilogram starog krompira, ise ći ga pa ga kuvati u slanoj vodi. Dok se krompir kuva staviti u šerpu ulje i zagrejati ga. Krompir vaditi iz vode jedan po jedan staviti ga u vrelo ulje i to samo po jedan red. Kad krompir porumeni sa svih strana služiti ga topao ili hladan.

PAPRIKAŠ NA GRČKI NAČIN U šerpi sa uljem ispržiti 6 glavica ise čenog luka. Odmah dodati sa lukom da se prži 6 ise čenih babura ili dugačkih paprika. Paprike i luk posoliti i pržiti dok budu isprženi, obiberiti i hladno služiti.

POSTAN PAPRIKAŠ Kilogram crnog luka staviti u 250 grama ulja da se prži i dodati aleve paprike. Pržiti luk dok omekne, a onda dodati 250 grama suvih šljiva i 7 kocke še ćera, jednu čašu belog vina i toliko vode. Ostaviti na štednjaku da se kuva pa ga služiti kao toplo ili hladno jelo.

POSTAN CELER S KROMPIROM Četiri glavice celera oljuštiti i ise ći na tanke krugove. Pola kilograma krompira tako ñe oljuštiti i iseći. U sud reñati red krompira red celera i svaki red posoliti, pobiberiti i posuti sa seckanim peršunovim lišćem. Kad je sve gotovo preliti ga sa jednim deci ulja i 4 kašike vode, poklopiti i ostaviti da se dinsta. Kad celer omekša (a to je kroz pola sata) služiti ga kao dodatak uz govedinu.


Страна 80.

OMLETI I ROLATI OMLET SA ŠUNKOM Ima više vrsta omleta sa šunkom i oni se razlikuju po na činu pripremanja. Ovaj način pripremanja omleta sa šunkom je vrlo dobar: uzeti 5 kašika brašna i u jednom sudu pomešati sa 4 decilitra mleka, postepeno sipaju ći k neprestano mešaju ći žicom. Zatim sud staviti na šporet i kuvati mleko dok se zgusne. Kad je masa zgusnuta, skinuti je sa šporeta i mešati je neprestano na stolu, dok se ne ohladi. Dodati u nju malo soli, 5 žumanceta i sneg od 5 belanaca. Sve ovo dobro izmešati. Sud namazati maslom, posuti brašnom, sipati masu u njega, ravnomerno je rastanjiti, metnuti u rernu i pe ći. Kad je masa pe čena, izručiti je na čist salvet i odmah namazati nadevom. Nadev se pravi na ovaj na čin: U šerpu od 1 litra staviti 80 grama na kocke se čene slanine i kad se slanina po čne pržiti, dodati joj 250 grama kuvane i se čene šunke, 1 kašiku kisele pavlake, razbiti 3 jajeta i sve dobro pržiti, dok se masa zgusne. Ovaj fil najzgodnije je pripremiti za vreme dok se pe če omlet. Ovako pripremljen nadev izru čiti na onu pečenu masu koja se nalazi na salvetu i ravnomerno ga razmazati. Zatim saviti u rolat i staviti na pleh ili činiju u kojoj se može pe ći. Za omlet pripremiti ovaj preliv: U šerpu staviti 50 grama masla, 1 kašiku brašna, malo ga propržiti, pa sipati 2 decilitra kisele pavlake, 2 kašike ribanog sira i na kraju 2 žumanceta i prema ukusu soli. Sve ovo treba malo da prokuva Zatim ovim preliti omlet koji prethodno treba iseći na jednake komade, pa ga staviti u rernu i držati samo 5 minuta. Ovako pripremljen omlet treba odmah topao služiti.

OMLET OD PIRINČA Četvrt kilograma najboljeg pirin ča oprati. staviti u šerpu i preliti s 3 šolje za belu kafu supe, pa kuvati dok pirinač postane mekan i rastresit. Ovako kuvan pirina č skinuti sa vatre. Zasebno umutiti 7 žumanaca s kašikom masla, pomešati sa pirin čom, staviti tanjir strugana sira (paškog grijera) i najzad dodati tvrdo ulupan sneg od 7 belanaca. Manji pleh namazati maslom, pirina č sipati u sud i peći u rerni. Izneti kao predjelo. Može se omlet izru čiti i na tanjir, pa preliti maslom i struganim sirom.

OMLET SA SPANAĆOM Uzeti 1/4 litra mleka i pomešati ga sa 10 žumanaca. 80 grama brašna, soli i 50 grama strugana sira. Kad je omlet dobro umu ćen, dodati sneg od 10 belanceta, sve dobro promešati i pe ći u vidu palačinaka i to 10 komada na ovaj na čin u tiganju zagrejati dosta svinjske masti, zatim sipati kašiku testa i peći omlet sa obe strane. Gotove omlete filovati spana ćom, a taj fil pripremiti ovako: 1/2 kilograma spanaća očistiti od peteljaka, dobro ga oprati i kuvati u slanoj vodi 10-15 minuta. Skuvan spana ć ocediti od vode i pasirati kroz sito. Staviti u šerpu masti, dodati 1/2 glavicu crna strugana luka i upržiti ga. Kad je luk gotov, spustiti u njega spana ć da se prži. a na kraju dodati malo kisele pavlake.

OMLET OD RAZNOG POVRĆA Očistiti razna povr ća: boraniju, mlad oljušten krompir, oljuštenu i na koturove ise čenu mladu mrkvu, glavicu karfiola, mladu kelerabu, pa svako za sebe obariti u slanoj vodi. Staviti maslo u ve ću šerpu, pa svu obarenu i od vode oce ñenu zelen spustiti u maslo i zatim staviti na paru da se zelen ne hladi. Prema potrebi, uzeti nekoliko svežih jaja, razbiti ih u ve ći sud, dobro promešati viljuškom, posoliti i podeliti na dve polovine. Jednu polovinu razmu ćenih jaja ispe ći kao svaki omlet u okruglom tiganju, pa izručiti na činiju na kojoj će se zelen nositi na sto. Ozgo staviti svu barenu zelen koja je ostavljena u maslu na pari. Preko naslaganog povr ća dodati još malo masla, pa onda ise ći drugu polovinu mesa za omlet, pokrmti njome povr će, tako da se dobije oblik torte, pa omlet služiti kao predjelo.

OMLET S PARMEZANOM Testo za pala činke i omlete upotrebljava se vrlo često za razna predjela. Od testa za pala činke ili omlete mogu se napraviti bezbroj dobrih slanih i slatkih predjela. Srazmerna pripremanja testa za one palačinke ova je: 1 jaje, 1 i po kašika brašna, 2 kašike mleka, malo soli, kaši čicu za crnu kafu ruma. Praviti testo na ovaj na čin: razmutiti jaje sa brašnom. Dolivati postepeno mleko sve dobro izmešati i ostaviti masu da stoji najmanje 2 sata. Pred samo pe čenje ulupati sneg od belanaca koja su preostala mešanja nekih kola ča. olako promešati u masu, pe ći palačinke ili omlet i vruće testo zasuti struganim parmezanom pa služiti. Хиљаду савета

Страна 81.

OMLET SA PEČURKAMA U plitak tiganj sipati 50 grama ulja i kad ulje dobro ugreje, dodati mu 20 grama sitno se čena crna luka, zatim 100 grama tanko se čenih očišćenih svežih pe čuraka. Sve to dobro osoliti i pržiti na šporetu. Odvojeno umutiti 8 komada jaja, posoliti ih i sipati na vru ć tiganj u pržene pe čurke. Na jakoj vatri i otvorenim ringlama odmah sve promešati, na ostaviti da posta ne čvršća masa. Tada je uviti u rolnu kao rolat i staviti na toplu činiju.

OMLET OD REZANACA Staviti na dasku za mešenje prosejano brašno, dodati 3 cela jaja, posoliti i zamesiti testo bez vode da bi se od prilike moglo dobiti 100 grama ise čenih rezanaca. Koru razviti što tanje i prosušenu ise ći kao za supu. Zatim rezance obariti u slanoj vodi, ocediti ih, preliti mlakom vodom i opet ocediti od vode. Staviti u šerpu komad masla i strugana sira, pa rezance izru čiti u šerpu i dobro ih promešati sa sirom i maslom. Ostaviti ih na kraj šporeta, da budu topli. Staviti u šerpu kašiku masti i 3 džigerice od živine, isečene na kocke. Upržiti ih na masti, a još bolje na maslu i dobro ih obiberiti. U duboki tanjir razbiti 4 cela jajeta, umutiti ih kao za kajganu, pa u jaja izru čiti rezance i džigericu i izmešati. U tiganj za palačinke staviti 50 grama masla i kad se maslo zagreje, izru čiti v tiganj ma su od jaja i rezanaca, pa je ispeći s donje strane da bude rumeno pe čeno. Prevrnuti je i na drugu stranu da i ona isto tako porumeni. Omlet služiti topao. Na činiji ovaj omlet liči na neki kolač.

SUFLE S PARMEZANOM Tri decilitra neulupane slatke pavlake, 30 grama masla rastopiti u šerpi na štednjaku i dodati 1/8 kilograma krompir-brašna, malo soli i bibera To sve na vatri prokuvati i žicom mešati, da se ne bi zgrudvalo. Kad se prokuva, skinuti s vatre. U zasebnom sudu umutiti 5 žumanaca, 2 cela jajeta i 150 grama ribana parmezana. Sve to umešati zajedno sa onom masom od krompira i dodati čvrsto ulupan sneg od 2 belanceta. Olako promešati varja čom, pa izručiti u kalup namazan maslom i posut mrvicama. Uzeti jedan ve ći sud, sipati u njega toplu vodu, staviti u nju kalup i kuvati u rerni 1 sat. Kad je sufle gotov, izručiti ga na okrugao tanjir i topao služiti, ozgo posuti struganim parmezanom.

SUFLE OD SIRA Za sufle pripremiti 3/4 litra mleka, 80 grama masla, 100 grama strugana sira, 100 grama parmezana, 5 jaja, soli i bibera. Staviti mleko u šerpu, dodati odmah maslo, pa kad mleko na vatri provri, postepeno dodavati brašno, neprestano mešaju ći, i kuvati sve dotle, dok masa ne po čne da se odvaja od suda u kome se kuva. Zatim skinuti šerpu sa vatre, ohladiti, i jedno po jedno dodavati 5 žumanaca, zatim istrugane sireve. Najzad umešati ukupan čvrst sneg od belanaca i izmešati ga s mesom. Uzeti kalup za sufle, dobro ga namazati maslom, posuti mrvicama, sipati u njega masu od sira, pa je u pari kuvati 3/4 sata Izručiti sufle na tanjir od porcelana, posuti ga struganim sirom i služiti kao predjelo.

ROLAT OD PRŽENIH PAPRIKA Deset mesnatih babura ispe ći na štednjaku ispe ći još i 2 ljute paprike, razume se ako uku ćanp vole i smeju da jedu ljuto jelo. Zatim o čistiti paprike od kožica i semena i samleti na mašinu za meso. U zasebnom tanjiru izlupati 5 celih jaja i posoliti. Od ulupanih jaja pe ći tanke palačinke na ovaj na čin: u tiganj staviti malo masti, pa kad se mast zagreje, uzimati pomalo razmu ćenih jaja, stavljati ih na vrelu mast i pržiti kao svaki omlet od jaja, samo što tanje. Ponavljati dok se sva jaja uprže. Zatim na svaku takvu palačinku metnuti deo isprženih paprika, uviti kao što se uvijaju pala činke, poreñati ih na tanjir i služiti tople, kao predjelo.

ROLAT OD SPANAĆA Jedan kilogram mlada sveža spana ća očistiti oprati i skuvati u slanoj vodi. Zatim spana ć ocediti i samleti na mašinu za meso, zajedno s 5 zemi čaka nakvašenih u mleku. Zasebno umutiti 9 žumanaca i 150 grama masla i soli prema ukusu. Kad maslo bude umu ćeno, dodati spana ć sa zemičkama kao i čvrst sneg od 9 belanaca. Umešati i 50 grama mrvica. Sve dobro izmešati zatim pleh namazati maslom, posuti ga mrvicama i u njega izru čitp masu. Pleh staviti u rernu da se pe če. Kad je masa pe čena, izručiti je na čist salvet. Namazati masu kajganom od 5 jaja, ali ta kajgana ne sme da bude mnogo tvrda. Zatim još toplo saviti u trubu i ostaviti na toplo mesto do upotrebe. Ovako spremljen rolat od spana ća služiti na toploj čini kao predjelo ili dodatak uz neko meso. Хиљаду савета

Страна 82.

ROLAT SA ŠUNKOM Dve kašike masla izmešati sa 5 žumanaca, dodati ML kilograma brašna, dobro promešati i najzad dodati čvrsto ulupan sneg od 5 belanaca. Pleh namazati maslom, sipati u njega testo, pa ispe ći u rerni. Dok se testo pe če, praviti fil: komad kuvane šunke sitno ise ći i pomešati sa kakvim struganim sirom. Upola pečeno testo izvaditi iz rerne, na njega staviti šunku i sir i testo opet pe ći. Kad je rolat pečen, izručiti ga na dasku, uviti u trubi, preliti kiselom pavlakom i posuti struganim sirom. Opet ga staviti u rernu da se zape če, Gotov rolat iseći na režnjeve s prsta debele, staviti ih na duga čku činiju i služiti kao predjelo. toplo.

ROLAT OD MOZGA Osamdeset grama masla, 3 žumanceta, 110 grama obarenih i pasiranih krompira, malo brašna, 1/8 litra kisele pavlake zamesiti i dodati sneg od 3 belanceta. Namazati kalup, sipati u njega masu i pe ći je. Dok se rolat pe če, spremiti fil na ovaj na čin: teleći mozak oprati očistiti i iseći na čiste komade. U šerpu staviti malo masla i dodati 1 malu glavicu sitno se čena crna luka, peršunova lista, a zatim spustiti se čeni mozak. Pržiti ga na maslu i kad je gotov, skinuti sa štednjaka, pa mu dodati 2 žumanceta. Pe čen rolat izručiti na dasku, staviti mozak na sredinu testa, pa saviti testo u trubu, dok je još topao. Ovaj rolat služiti kao predjelo.

ROLAT OD PILEĆA PEČENjA Staviti u šerpu na štednjak pola litra mleka, pa u mleko zakuvati 3 kašike brašna, neprestano mešajući kašu. Kad je Kama gusta, skinuti šerpu sa šporeta i mešati dalje, dok se masa ne ohladi. Zatim kašu posoliti, dodati joj 4 žumanceta i čvrsto ulupan sneg od 4 belanceta. Pleh namazati maš ću, posuti brašnom, izručiti u njega testo i pe ći ga u rerni. Pečeno testo izručiti na salvet i filovati ovim filom. Uzeti mesnate delove od jednog pileta i spustiti ih u šerpu gde je s kašikom masti proprženo 3 glavice sitno isečena crna luka. Meso pržiti sve dok po čne da se odvaja od kostiju. Zatim ga skinuti s kostiju i samleti na mašini za meso. U meso dodati 2 žumanceta, soli, sneg od 2 belanceta i 3 kašike kisele pavlake. Fil prevući preko pečenog testa, pa testo uviti u trubu, staviti ga u sud koji se može izneti na sto, preliti kiselom pavlakom i pe ći u rerni četvrt sata. Ovaj rolat služiti topao.


Страна 83.

PUDINZI PUDING OD KUKURUZNOG BRAŠNA . Za ovaj puding potrebno je pripremiti 1 litar mleka, 1/4 kilograma kukuruzna brašna, 2 jajeta, 100 grama masla i 1/2 kilograma prevrela sira ili uži čkog kajmaka. Staviti mleko na šporet, pa kad ono prozri postepeno dodavati brašno, neprestano mešaju ći da se ne bi zgrudvalo. Skinuti lonac s brašnom s vatre i ostaviti da se ohladi. U ohla ñen kačamak dodati 4 žumanceta, 100 grama masla, istrugani prevreo sir i tvrdo ulupan sneg od 9 belanceta. Sve dobro zajedno izmešati. Kalup namazati maslom, sipati kašu, preliti je rastopljenim kajmakom i pe ći u rerni jedan sat, na umerenoj vatri.

PUDING OD KELjA Pola kilograma kelja otrebiti pažljivo (u kelju često ima bubica), obarite u slanoj vodi, ocedite pa dobro iseckajte. Umešajte dobro 4 žumanceta sa 70 grama masla pa to uspite u kelj i dobro smešajte, dodavši tri-četiri kašike sitno iseckane šunke, tri kašike mrvica i na kraju dobro izlupanu penu od ona 4 belanceta. Posle radite kao i za puding sa sirom, samo ga ne treba preliti.

PUDING OD PARADAJZA U sud staviti 100 grama masla, metnuti na šporet, pa kad se malo zagreje, dodati 2 velike kašike brašna. Brašno na maslu promešati, koliko da se dobro zagreje, a zatim odmah naliti sa 12 kašika gusto kuvanog i proce ñenog paradajza, Nalivenu zapršku dugo mešati, zatim dodati 5 žumanaca, jedio za drugim, malo soli, sitna bibera n sitno se čema lišća celerova. Sve dobro promešati i dodati tvrdo ulupan sneg od belaiaca, 8 kašika strugana tvrda sira. Sve lagano promešati. Sud namazati maslom, posuti mrvicama, masu sipati i kuvati u pari tri četvrt sata. Dok se puding u pari kuva napraviti umak od paradajza. Puding neposredno iz rerne izru čiti na okrugao tanjir ili ga ostaviti u istom sudu, pa ga izneti na sto i služiti sa sosom od paradajza koji se služi zasebno.

PUDING OD PLAVIH PATLIDžANA Tri patlidžana oljuštiti i ise ći na male kocke. U šerpu staviti mast, pa kad se mast zagreje, spustiti 3 sitno sečene babure i onaj oljušteni patlidžan. Pržiti sve na masti, a kad je upola gotovo, ise ći unutra i 3 oljuštena paradajza, propržiti sve još malo, a zatim skinuti sa šporeta i ostaviti da se masa ohladi. Zasebno ulupati 5 žumanaca s 2 kašike griz-brašna. Na umu ćena jaja dodati 2 decilitra kisele pavlake i čvrsto ulupan sneg od 5 belanaca. U jaja sada dodati pržene patlidžane, sve zajedno izmešati, posoliti, sipati u maslom namazan kalup i kuvati u pari 3/4 sata. Zasebno napraviti tanku zapršku, naliti je s 3 kašike kisele pavlake, dodati 3 presna pasirana paradajza, sos posoliti i ostaviti ga da provri. Gotov puding izru čiti na okruglu činiju, posuti ga struganim sirom, a svuda okolo sipati sos.

PUDING OD MLADE BORANIJE Mladu boraniju o čistiti, oprati i proseći skroz. Na šporet staviti šerpu s kašikom masla, pa dodati glavicu sitno ise čena crna luka. Zatim spustiti boraniju u luk i pirjaniti je, dolivaju ći je češće supom ili vodom. Mekanu boraniju posoliti, ocediti od soka i staviti na stranu da se hladi. Zasebno umutiti 50 grama masla s 4 žumanceta i malo soli. Ulupati čvrstu penu od belanceta, dodati 3 kajzerice nakvašene u mleku, oceñene i na mašini za meso izmlevene, pa naposletku staviti u celu masu oce ñenu boraniju. Sve to dobro promešati. Kalup namazati maslom posuti ga samlevenim orasima, sipati masu u sud, pa je onda kuvati u pari.

PUDING OD RAZNOG POVRĆA U lonac staviti vode da se zagreje. Kad voda provri, dodati 1 celu glavicu crna luka, nase čenu i 150 grama o čišćene i na uske rezance ise čene mrkve. U drugom loncu bariti 1 omanju glavicu karfiola. Kad je ova zelen mekana, povaditi je iz vode, a karfiol izva ñen iz vode iskidati na ruže. Spremiti i 50 grama zelena graška. Umutiti 80 grama masla sa 4 žumanceta, dodati soli, sitna bela bibera, 30 grama očišćenih i samlevenih oraha i 100 grama prosejanih mrvica. Sve to promešati sa spremljenim povr ćem i najzad dodati sneg od 4 belanceta. Namazati kalup maslom i posuti ga prezlom. U kalup sipati masu i peći je u vrelo, rerni. Ovaj se puding može kuvati i u pari. Kad je puding gotov, izru čiti ga na toplu činiju i preliti mrvicama prženim na maslu. Хиљаду савета

Страна 84.


Страна 85.

KRATAK KURS KROJENjA U ovom odeljku dajemo crteže, odnosno na čin krojenja za pantalone, žensku bluzu i suknju. Sve je to dato za kroj na papiru, a naravno postepeno kada se kroj uvežba, može se po ovom kroju raditi direktno na materijalu. Osim toga upravo ova tri modela uneli smo u ovu knjigu jer mogu poslužiti univerzalno. Naime da se na osnovu kroja za pantalone, žensku bluzu i suknju mogu krojiti i drugi ve ći ili manji modeli, zavisno od uzete mere i poru čioca. Pored kroja za spomenute modele dali smo u najkra ćim crtama uputstva kako se čuva i čisti, ili otklanjaju eventualni kvarovi na šiva ćoj mašini. Opšte karakteristike o krojenju, redosled uzimanja mere i spomenuti modeli uz objašnjenje, nadamo se da će koristiti početnicima.

NEŠTO O ODEĆI Još pračovek je imao na sebi ode ću. Naravno ta ode ća nije bila ni približna današnjoj ali to su bile uglavnom kože od divljih zveri. Vremenom, želja za isticanjem i želja za lepšim izgledom uticale su da se odeća menja. Tako je i postalo specijalno krojenje i šivenje odela. Razni narodi u prošlosti su prema svojim mogućnostima, uslovima, staleškim uslovima, a zavisno od podneblja i obi čaja nosili raznu ode ću. Danas imamo vrlo precizne krojeve i modne kreatore. Konfekcija stalno donosi na tržište nove modele. Ali šiće odela po meri je uvek bilo najadekvatnije onome što svako pojedina čno želi. U krojačkom zanatu ljudi se bave izradom ode će, pošto se prethodno uzme mera za osobu koja poru čuje, te se prema odre ñenoj meri šije odelo ili pojedini delovi kao bluza, suknja, pantalone i drugo. Uporedo sa razvojem estetskog izgleda ode će, boljeg hrojenja i šivenja, ljudi su iz svojih iskustava pronalazili nove metode u tome radu, pa se tako došlo do današnjih modernih mašina koje omogu ćuju brže i lakše krojenje i šivenje. Tako postoji ne samo mašina koja brzo šije na STRUJU, ru čni ili nožni pogon, ve ć i mašine za odre ñenu vrstu rada kao za prišivanje dugmadi, za vez, opšivanje rupica, cik cak mašina, mašina za krojenje i tako dalje.

ALAT ZA ŠIVENjE I KROJENjE Usavršavanjem izrade ode će bilo je potrebno prona ći i usavršiti alat (oruña) za rad. Kada je ljudska mašta stvarala nove modele uporedo su pronalažena nova oru ña za rad. Na primer najosnovnije oruñe u krojačkom zanatu je igla, a ni ona nije danas ista kao nekada. Naime prvobitno se pravila od životinjskih kostiju, zatim od sve boljeg i ja čeg metala. Pored igle od oru ña za rad u kroja čkom zanatu imamo razne šiva će mašine, naprstak muški i ženski, santimetar, makaze za krojenje, pegla, jastuk za peglanje, kroja čka lutka i drugi više pomo ćni pribor.

ODRŽAVANjE I ČUVANjE ŠIVAĆE MAŠINE Da nas mašina ne bi mu čila kad kida konac, teško radi ili ne pravi dobar štep potrebno je znati kako se ona čisti i čuva. Mašina se mora češće čistiti i podmazivati bez obzira da li se na njoj stalno radi ili ne. Za podmazivanje se mora upotrebljavati isklju čivo mašinsko ulje. Upotreba drugih ulja .ne samo da nije dozvoljena ve ć se i zabranjuje. Prilikom čišćenja naročita pažnja se posve ćuje oko čunka mašine jer u toku rada tu ostaju razni ostaci od tkanina, a posebno se taloži prljavština od tkanina koje su ve ć bile u upotrebi pa se prera ñuju. Prilikom podmazivanja mašine znači najpre treba izvaditi čunak, pa skinuti pločicu dole kod zubaca i gore na rukavcu. Mašinu držati, sa skinutim kaišem sa donjeg velikog to čka, ukoliko se radi o mašini na nožni pogon, i podignuti ispred sebe tako da nam je na dohvatu ruke ceo donji postroj. Pošto se prvo sve lepo o čisti od prljavštine i ostataka tkanina, podmaže se uljem koje se nabavlja specijalno za podmazivanje šiva će mašine. Poželjno je da svaki zglob bude podmazan. Prema potrebi otvarati više ili manje postroj mašine. To jest ukoliko se čišćenje vrši češće, što je poželjno, onda nemora odvrtati sve navrtnje i skidati delove koje treba skinuti prilikom kompletnog čišćenja. Kada se izvrši podmazivanje staviti mašinu u pokret, bez tkanine, da bi ulje dospelo u sva njena ležišta.


Страна 86.

NAJČEŠĆI KVAROVI NA ŠIVAĆOJ MAŠINI Moramo pre svega paziti da mašinu podmazujemo specijalnim mašinskim uljem, jer podmazivanje nekim drugim uljem može imati posledicu da mašina teško radi. KIDANjE KONCA je posledica više nepravilnosti od kojih spominjemo nekoliko naj češćih: Za gornji konac može biti igla koja nije od mašine te marke (svaka šiva ća mašina ima svoje igle), može biti da je igla savijena, konac previše zategnut ili previše labav. Donji konac se kida ako u čunku nije dovoljno dobro zategnut ili nije kako treba uveden. Ako se kida bilo gornji ili donji konac najpre se trebamo podsetiti kada smo poslednji put izvršili čišćenje i podmazivanje mašine. Poznato nam je da mnoge doma ćice pošto često ne rade sa mašinom i _ čišćenje zanemare. NABIRANjE TKANINE je posledica nepravilnog zatezanja donjeg i gornjeg konca. Nepravilno zategnut donji i gornji konac izaziva pored nabiranja tkanina i krive bodove. U tome slu čaju trebamo pregledati kakve je debljine konac, jer možda njegova debljina ne odgovara debljini igle, i da se pregleda da li su igla i čunak dobro udenuti.

OPŠTE KARAKTERISTIKE PRI KROJENjU Raspoznavanje materijala, stalnost boja ili vrsta tkanine je veoma bitna komponenta da bi se od jednog odgovaraju ćeg materijala napravila po meri ode ća. U raspoznavanju materijala ubrajamo specijalno poznavanje tkanina, to jest da li se radi o čvrstom materijalu-štofu koji se teško pegla, ili o neko] pamu čnoj tkanini koja se prilikom kvašenja skuplja. Kada krojimo direktno na materijalu mi o ovome moramo voditi ra čuna da se kasnije odgovaraju ći deo odeće ne bi skupio. Zato pre krojenja takvu tkaninu moramo staviti u vodu i kada se dobro pokvasi, pošto u vodi stoji neko vreme, ostaviti da se postepeno osuši. Pojedine tkanine možemo, prema našoj oceni, peglom glačati, pošto su prethodno poprskane vodom pa tek onda od njih krojiti poru čiocu odgovarajući deo odeće.

IZRADA KROJA NA PAPIRU Za početnike se preporu čuje da ne kroje direktno na materijalu ve ć da izvrše kroj na papiru naprave šablon i te šablone preneti na materijal. Prilikom nanošenja šablona moramo paziti da ih tako postavimo kako bi u najve ćoj mogućoj meri uštedeli materijal. Obi čno se kroji tkanina na ravnom stolu postavljena dvostruko. Činjenica da i fabrike izra ñuju štofove i tkanine skoro uvek u dvostrukoj širini je veoma pri krojenju bitna zato što se kroji obavezno na materijalu u dvostrukoj širini. Uvek se kroje zajedno leva i desna strana le ña, leva i desna strana prednjeg dela bluze, kod pantalona leva i desna strana desnih nogavica zatim leva i desna strana zadnjih nogavica.

RED UZIMANjA MERE Da bi odgovaraju ći deo odeće bio dobro skrojen i sašiven veoma je važno uzeti meru odre ñenim redom i što je mogu će tačnije. Mera se uvek uzima istim redom, to je prakti čno, jer se tako uvek zna šta koja cifra ozna čava. Na primer ako uzimamo meru za bluzu i suknju onda to činimo ovim redom: 1. ŠIRINA RAMENA - meri se od zgloba do zgloba na ramenu. 2. OBIM GRUDI - meri se preko leña i vrhova dojki. 3. OBIM STRUKA - obuhvata se santimetrom najtanji deo struka. 4. OBIM KUKOVA - zahvat santimetrom preko najšireg dela kukova. 5. DUŽINA DO STRUKA - meri se na le ñima od prvog vratnog pršljena do struka. 6. DUŽINA BLUZE - meri se od prvog vratnog pršljena do dužine po želji naru čioca (potrebne dužine). 7. DUŽINA RUKAVA - meri se od zgloba na ramenu do potrebne dužine ,a za bluzu sa kratkim rukavima do lakta. 8. DUŽINA SUKNjE - meri se od struka do potrebne dužine, dužine po želji naru čioca. Da bi se mera uzela ta čno, osoba za koju se šije ode ća mora prilikom uzimanja mere da stoji uspravno, potpuno prirodno (ne u stavu mirno), sa rukama opuštenim uz telo. Ukoliko se uzima mera za bluzu ili kostim potrebno je na sebi imati odelo koje se ina če nosi ispod pomenute ode će. A mera se uzima santimetrom direktno uz telo. MERU ZA PANTALONE uzimamo ovim redom: Dužina pantalona Dužina izmeñu nogu Хиљаду савета Страна 87.

Poluobim struka Poluobim bokova Poluobim kolena Poluobim pri dnu noge-manžetne RED UZIMANjA MERE za kratke pantalone: Dužina pantalona Poluobim struka Poluobim bokova Mera bokova je najvažnija u kroju pantalona. Prilikom uzimanja mere ona se deli na 1/2.

KADA I KAKO SE MERA DELI Mera se može deliti uporedo sa crtanjem, odnosno krojenjem direktno na materijalu, ili na papiru, a može da se prvo podeli i tek onda po četi sa crtanjem. Preporu čljivo je da se mera podeli pre po četka krojenja. Na primer prilikom uzimanja mere za pantalone ceo struk iznosi 84 cm a polovina je 42 cm. U redosledu mere pišemo 42 cm. Mera bokova 110 sm, a od toga polovina iznosi 55 sm, zna či u redosledu mere pišemo 55 sm. Mera za dužinu pantalona se piše onoliko kolika je, kao i dužina izme ñu nogu. Iz ovoga vidimo da svaki po četnik u krojenju mora da nau či uzimanje mere, kako se ona deli i koje se mere dele.

PANTALONE Već smo opisali redosled uzimanja mere za pantalone, a ovde ćemo opisati .kako se uzima mera. Onaj ko poručuje izradu pantalona radi što ta čnije mere za kroj treba stati prirodno, uspravno i nije preporučljivo da se pomera. Počinjemo po uobičajeno redosledu i to: 1. Dužinu pantalona uzimamo po bo čnoj desnoj strani. Kraj santimetra, onaj okovani deo, stavljamo u udubljenje struka odmah iznad kuka i pridržavamo ga levom rukom a desnom merimo celu dužinu prema želji poru čioca, a obi čno malo unapred do vrha cipele. 2. Dužina izme ñu nogu se uzima od opkora čaja, gde santimetar držimo levom rukom, a desnom rukom merimo dužinu do ranije odre ñene cele dužine. 3. Obim struka-pojas uzima se kada se pritegne santimetar preko pojasa pantalona. Moramo voditi računa da poru čioc nema na sebi neku ode ću koja bi eventualno uticala da se pojas uzme šire nego što bi trebalo. Tu se može pitati da li želi da pantalone budu u pojasu tešnje ili šire. 4. Obim bokova uzima se preko najispup čenč jeg dela karlice. 5. Obim kolena se uzima preko čašice. 6. Širina pri dnu noge-manžetna se uzima prema veli čini stopala ili po želji poručioca. U koliko se pantalone prave sa manžetnama onda se odre ñuje koliko santimetara treba da bude manžetna, a njena normalna veli čina se kre će od 4 do 6 sm. KROJ PANTALONA može se crtati na papiru i preneti na materijal. To važi za po četnike, mogu se crtati direktno na materijalu, UVEK SE CRTA PRVO PREDNjI DEO NOGAVICE, NjIH PRENETI HA OSTATAK ŠTOFA I CRTATI ZADNjI DEO. Za kroj pantalona uzećemo ovaj primer. 1. Dužina pantalona 104 su 2. Dužina izme ñu nogu 80 sm 3. Poluobim struka 44 sm 4. Poluobim bokova 50 sm 5. Poluobim nogavice 24 sm Ranije smo objasnili da se poluobim struka, poluobim bokova i poluobim nogavice radi po četka crtanja na papiru ili materijalu deli na 1/2. Zna či: Poluobim struka 44 : 2 = 22 Poluobim bokova 50 : 2 =25 Poluobim nogavice 24 : 2 = 12 Evo kako izgleda povla čenje crta glavnih i pomo ćnih, odnosio krojenje prednjeg dela nogavice: Od A do 2 60 sm, to je dužina do kolena Od A do 3 104 sm - cola dužina Od 3 do 4 80 cm, a to je dužina izme ñu nogu. Od 4 do 41 80 sm to jest 1/3 od A do 4 Хиљаду савета

Страна 88.

Od A do 5 27 sm, 1/2 bokova + 2 sm Od 5 do 6 22 sm, 1/2 struka Od 5 do 7 11 sm, 1/2 od 5 do 6 Od 3 do 8 11 sm, 1/2 od 5 do 6 Od 8 do 9 11 sm, 1/2 od 5 do 6 Od 4 do 10 25 sm, 1/2 bokova Od 10 do 11 5 sm, 1/10 bokova Od 11 do 12 2 sm, važi samo za levu nogavicu Od 5 do 13 5 sm, za dve bore. Pošto smo završili prednji deo stavljamo ga na zadnji i kroj izgleda ovako: Od 7 do 14 5 sm Od 14 do 15 2 sm Od 15 do 16 28 sm, 1/2 struka + 6 cm Od 10 do 17 12,5 sm, 1/4 bokova Od K| do 18 4 sm, ovu dužinu stavljamo radi šavova Od 9 do 19 4 sm, tako ñe za šavove Od 3 do 20 4 sm „ Od 2 do 21 4 sm „ Od 4, do 44 6 sm „

BLUZA SA KRATKIM RUKAVIMA Prikazani kroj za bluzu sa kratkim rukavima crtan je na papiru pomo ću školskog santimetra. Naime kada se crta direktno na materijalu meri se pravim kroja čkim santimetrom. Za po četnike je dobar školski santimetar ili trougao gde nam svaki milimetar u prirodnoj veli čini predstavlja 1 sm. Obzirom, da smo već opisali kako se uzima mera za bluzu, ovde ćemo prikazati meru i pre ći na crtanje. MERA ZA BLUZU uzima se ovim redom: 1. Širina ramena 40 sm 2. Obim grudi 92 sm 3. Obim struka 76 sm 4. Obim kukova 104 sm 5. Dužina do struka 42 sm 6. Dužina bluze 63 sm 7. Dužina rukava 28 sm 8. Dužina suknje 70 sm PREDNjI DEO BLUZE Krojimo prvo prednji deo bluze. Širinu njenog prednjeg dela dobi ćemo ako obim grudi podelimo sa 4 i dobijemo tri santimetra. Za prelaz i zakop čavanje dodajemo naknadno po tri santimetra, a za šavove dodajemo dva santimetra. Na primer: Obim grudi 92 podelimo sa 4 dobijemo 23 plus 3 to je ukupno 26. Dalje se dodaje za prelaz tri i za šav dva santimetra. U našem slučaju dužina bluze iznosi 63 santimetara. Na prednjem delu bluze za ušitak dodajemo 4 santimetra pod pazuhom i tri sm za porub. Znači crtali smo pravougaonik dužine 70 sm i širine 31 sm. U okviru ovog pravougaonika dali smo kroj prednjeg dela bluze. Dubinu izreza za rukav dobijamo kada obim grudi podelimo sa četiri i oduzmemo dva santimetra. Znači 92 : 4 = 23 - 2 = 21 sm. A to znači da od gornje linije izmerimo santimetrom i povu čemo liniju prelaza udaljenu 3 sm. Liniju ramena dobijamo kada celu širinu ramena podelimo sa 2. U našem slučaju dužina ramena je 40 zna či: 40 : 2 = 20 sm. Onda od linije prelaza merimo i povu čemo liniju ramena udaljenu 20 sm. Kod ove bluze dužina, do struka iznosi 42 sm. Sa ušitkom širine 4 sm iznosilo bi 46 sm. Tako i povučemo liniju struka od 46 sm od gornje linije. Kada smo završili sa ovim pomo ćnim linijama podelimo obim grudi sa 16 i tako dobijemo širinu izreza za vrat. To jest 92 : 16 = 5,75 sm. Širinu izreza za vrat merimo od linije prelaza. Хиљаду савета

Страна 89.

Dubina izreza za vrat uvek je za dva santimetra ve ća, a to znači na 5,75 dodajemo 2 sm i dobijamo 7, 75 sm. Koso rezanje ramenice uvek je za odrasle 4 sm. Ovo merimo na liniji ramena. Detalje kod krojenja izreza za rukav preneti slobodnom rukom sa crteža. Ispod pazuha crta se ušitak, širine 4 sm, a dužine 12 do 16 sm. Ušitak je udaljen od izreza za rukav 6 do 8 sm. Prilikom probe se mora voditi ra čuna da vrh ušitka gravitira prema vrhu dojke i time naglasi lepotu ženske biste. Za ve ći obim grudi stavljamo ušitak pod pazuhom 6 do 8 sm širine. Širinu prednjeg dela bluze u kukovima dobijamo kada obim kukova podelimo sa 4 i dodamo 2, sm, za šavove. . 104:4 = 26 plus 2 = 28 i za šav 2 sm. ukupno = 30 sm. Ovih 30 sm merimo od linije prelaza, pa ćemo izaći 2 sm izvan pravougaonika. Ušitak pod grudima širok je 3 sm, a duga čak 20 sm. Sredina ušitka uvek je od linije prelaza udaljena za 1/10 grudne mere. Na primer 92 : 10 = 9,2 sm. ZADNjI DEO BLUZE Ako obim grudi podelimo sa 4 i dodamo 1 sm. dobijamo širinu zadnjeg dela bluze. Za šavove se naknadno dodaje 2 sm 92 : 4 = 23 + 1 sm = 24 i dodajemo za šav 2 sm = ukupno 26 sm. Dužina bluze u našem slu čaju iznosi 63 sm. Kada dodamo naknadno 3 sm. za porub onda treba meriti 66 sm. Znači crtamo pravougaonik 66 sm. a širine 26. Kao i na prednjem delu bluze dubinu izreza za rukav dobijamo kada obim grudi podelimo sa 4 i oduzmemo 2 sm. 92 : 4 - 23 minus 2 sm. 21 sm. Znači od gornje linije pomo ću santimetra odmerimo i povu čemo liniju dubine izreza za rukav udaljenu 21 sm. Liniju ramena dobijamo na zadnjem delu bluze, kada celu širinu ramena podelimo sa 2 i dodamo 2 sm za ušitke. 40 : 2 = 20 plus 2 sm = 22 sm Prema ovome zna či da od leve linije merimo i povu čemo liniju ramena udaljenu 22 sm. Dužina do struka, u našem slu čaju, iznosi 42 cm. a to zna či da ćemo od gornje linije mere ći da povučemo liniju struka udaljeno 42 sm. Kad smo povukli ove pomo ćne linije prelazimo na širinu izreza za vrat. Kao i na prednjem delu širina izreza za vrat je 1/16 od obima grudi, u našem slu čaju za ovu bluzu iznosi 5,75 sm Na zadnjem delu oblik izreza za vrat uvek ide van pravougaonika 3 sm. Koso rezanje ramenice, na zadnjem delu bluze, uvek je 3 sm. Ovo merimo na liniji ramena. Izrez za rukav i na zadnjem delu crtamo slobodnom rukom koriste ći pomoćne linije. Ušitak na ramenicama udaljen je od izreza za vrat 7 sm širok je 2 sm a duga čak 8 sm. Udaljenost ušitka od sredine le ña na liniji struka, dobijemo kad obim struka podelimo sa 8 sm. 76 : 8 = 9,5 sm. Ušitak na struku zadnjeg dela bluze širok je 2 sm a duga čak 24 sm. Širinu zadnjeg dela bluze u kukovima dobijamo kada obim kukova podelimo sa 4. Znači 104 : 4 = 26 sm za šav 2 sm ukupno 28 sm. Sve širine na crtežu ,na zadnjem delu bluze tražili smo od leve linije koja je stvari sredina le ña. RUKAV ZA BLUZU Za ovu bluzu prikazujemo crtež za kratak rukav. Kada obim grudi podelimo sa 5 i dobiveni rezultat pomnožimo sa 2 dobijemo širinu celog rukava. Za šavove naknadno dodajemo 3 sm. Znači 92 : 5 = 18,4, ovaj rezultat pomnožen sa dva iznosi 36,8 sm. Tome dodamo još 3 sm za šavove. Ukupno je 39,8 sm, ali to u kroju može da se zaokruži na 40 sm. Obzirom da je na širinu celog rukava dato 3 sm za šavove. zna či da ćemo pri sastavljanju rukava imati svaki šav širine 1,5 sm. Dužina rukava za ovu bluzu iznosi 28 sm. + za šav 2 sm zna či ukupna dužina 30 sm. Tako smo nacrtali pravougaonik širine 40 sm a dužine 30 sm. Visinu kugle rukava dobijamo kada obim grudi podelimo sa 6 Znači 92 : 6 = 15,3 sm. Tu dužinu možemo zaokružiti na 16 sm. Onda od gornje linije mere ći povučemo jednu liniju udaljenu 16 sm. Radi lakšeg krojenja možemo povu ći jednu liniju kroz sredinu rukava a dijagonale na prostoru za iskrajanje kugle rukava. Хиљаду савета

Страна 90.

Kada smo završili sa ovim linijama slobodnom rukom crtamo kugle rukava, odstupaju ći na polovini dijagonale za 1 sm. Pri šivenju, kod uklapanja rukava sredinu kugle stavlja se na šav ramena. Šav rukava postavi se na prednjem delu izreza za rukav. Kada ovako krojimo kugla rukava mora kod uklapanja da odgovara izrezu za rukav, s tim što kugla rukava mora za nabiranje imati 3 do 5 cm. Će sme biti manje od 3 ni više od 5 sm. MANŽETNU ZA RUKAV u ovom slu čaju ne trebamo praviti obzirom da se radi o bluzi sa kratkim rukavima. Meñutim po želji poručioca manžetna se može praviti. U tom slu čaju treba znati da dužina manžetne odgovara donjoj dužini rukava. Toj dužini dodaje se 2 sm. Širi deo manžetne stavlja se na gornji deo rukava. KRAGNE ZA BLUZU Za ovu bluzu mogu odgovarati više vrsta kragni - kragna uz vrat, sa naglašenim vrhovima i druge. Ovde smo dali crtež kragne u kvadratu od 25 X 10 sm. S U K Nj A Uzimanje mere za suknju opisali smo zajedno sa merom za bluzu. Širinu prednjeg dela suknje dobijamo kada obim kukova podelimo sa 4 i dodamo 2 sm. Za šavove naknadno dodajemo 4 sm. Znači 104:4 = 26 plus 2 sm. = 28 sm. Ovome dodamo za šav 4 sm. te je ukupno 32 sm. Poželjno je imati velike šavove na suknji. Zato i ovde dodajemo 4 sm. Za to postoje dva razloga. Prvo suknja ima lepši pad, a drugo ve ći šav nam pomaže da prilikom probe otklonimo eventualne probleme ako je osoba poručilac gojazna. U našem slučaju dužina suknje iznosi 70 sm. Naknadno dodajemo za porub 8 sm. Zna či 70 + 8 = 78 sm. Pošto smo povukli crte imamo pravougaonik širine 32 sm. a dužine 78 sm. Merimo od gornje linije povu čemo liniju kukova udaljenu 25 sm. Za svaku odraslu osobu struk se na suknji sa strane ukroji za 4 sm. Onaj prostor koji kod struka suknje ostaje mora se pomo ću ušitka prilagoditi širini struka po meri. U tu svrhu, na prednjem delu suknje taj prostor se potroši na dva ušitka tj. sa svake strane po jedan, a na zadnjem delu ima četiri ušitka sa svake strane po dva. Prilikom pravljenja ovih ušitaka mora se voditi ra čuna da se širina suknje suzi na potrebnu širinu po meri. Na prednjem delu suknje širinu struka dobijamo kada obim struka podelimo sa 4. Ovde naknadno dodajemo 4 sm. Zna či 74 : 4 = 19 sm + za šav 4 sm = 23 sm. Po ovoj meri za ušitak na struku prednjeg dela suknje ostalo je 5 sm. Tako je ušitak od sredine suknje udaljen 12 sm, širok 5 sm. a duga čak 10 do 12 sm. Širina struka i kukova uslovljava širinu ušitaka na prednjem i zadnjem delu suknje. A položaj ušitaka je zavisan od osobe, odnosno da li se radi o gojaznoj osobi i sli čno. Na crtežu kod struka na sredini obavezno ukrojimo 2 sm. ZADNjI DEO SUKNjE vidimo na prikazanom crtežu. Širinu zadnjeg dela suknje dobijemo kada obim kukova podelimo sa 4 i dodamo 2 sm. Naknadno dodajemo 4 sm za šavove Znači 104 : 4 = 26 + 2 sm = 28 sm i za šav 4 sm. = 32 sm. Dužina naše suknje po datoj meri iznosi 70 sm. Za porub dodajemo 8 sm. Zna či 70 + 8 = 78 sm. Dobili smo pravougaonik širine 32 sm a dužine 78 sm. Od gornje linije povla čimo liniju kukova udaljenu 25 sm. Zatim na šavu sa strane ukrojimo za struk 4 cm. A širinu u struku na zadnjem delu suknje dobijamo kada obim struka podelimo sa 4. Zna či: 76 : 4 = 19 sm, dodajemo za šav 4 sm, ukupno 23 sm. Onda nam za ušitke ostaje 5 sm. Na ovom zadnjem delu suknje, kao što smo ve ć ranije napomenuli sa svake strane ima po dva ušitka. Prvi ušitak je kada se meri od sredine zadnjeg dela suknje 3 sm a duga čak 14 sm. Dok je drugi ušitak širok 2 sm a duga čak 8 sm. Na sredini od struka ukrojeno je 3 sm, što je potrebno da suknja bolje prilegne uz telo. Još možemo napomenuti da se u gornjem delu suknje ostavlja pojas čija dužina odgovara celom obimu struka, a njegova širina ne treba da bude ve ća od 3 sm. POJAS ZA SUKNjU pored navedene dužine i širine, prilikom krojenja mora imati 2 sm u dužini više za šav. Zna či 76 + 2 = 78 sm.


Страна 91.

KRATKE POUKE - MALI SAVETI U dnevnoj ishrani treba što češće praviti salate od slatkog i kiselog kupusa. Ova namirnica u ve ćoj meri sadrži vitamin C. Tako ñe treba u ishrani forsirati vo će. Naročito pomorandže i jabuke. Za pranje crevaca (jagnje ćih) vodu treba posoliti. U slanoj vodi se crevca lakše peru Meso od stare kokoške skuva će se brzo i bi će bolje ako se u vodu za kuvanje sipa kašika rakije. Krompir će sačuvati više vitamina ako se skuva sa ljuskom i zatim se brzo o čisti. Za salate je najbolje koristiti povr će koje se ne kuva kao rotkva, mrkva, celer, zelena salata i drugo. Obavezno koristiti sveže povr će. A čišćenje i priprema treba da bude neposredno pre upotrebe. U ishrani treba forsirati peršunov list. Ali obavezno ga upotrebljavati dok je svež. U jela se stavlja neposredno pre skidanja sa vatre. Voće i povrće koje konzerviramo, spremamo za zimu, ne smemo dugo držati u vodi prilikom pralja i ne smemo dugo kuvati da bi zadržalo prirodne hranljive materije i vitamine. Korice limuna treba sa čuvati jer se mogu korisno upotrebiti za otklanjanje mirisa sa kuhinjskog noža. Potrebno je samo protrljati koricom limuna. Voćne sokove treba sipati u tamne flaše. U svetlim flašama se umanjuje vrednost soka usled delovana svetla. Kuvanje na pari ili u dunstu vrši se na 100°S, odnosno kada voda klju ča. Ukoliko se kuvanje vrši na pari onda tegla na pari mora stajati oko 30 minuta, a zavisno od poklopca. Naime ako tegla ima patent poklopac kuva se na pari kra će, a ukoliko se zatvara celofanom ili pergament papirom onda obavezno duže. Posle pripreme jela od ribe nož treba zagrejati na plamenu i protrljati solju. Tako ne će zadržati miris. Posuñe od nikla obavezno prati sapunom. Prilikom sušenja upotrebljavati meku krpu. Testo za pala činke biće bolje ako se prvo izmeša mleko i brašno pa se onda doda jaje. Voće i povrće treba prati brzo i pod teku ćom vodom. Tako se sa čuvaju vitamini i hranljive materije. Mašinu za kafu o čistićemo ako prvo sameljemo kašiku pirin ča. Ako se u vodi kuva krompir bez ljuske (voda je čista) i treba je obavezno koristiti za supe ili čorbe jer sadrži vitamine i hranljive materije. Majonez će biti ukusniji ako se za čini sa nekoliko kapi belog vina. Pranje prozorskih okana treba vršiti pomo ću sunñeraste vlažne krpe. Treba izbegavati čišćenje novinama jer je sporo. Da bi lakše o čistili mašinu za meso posle upotrebe prvo samleti koru hleba pa onda prati. Pire od suvog povr ća (grašak, pasulj) može potpuno da zameni sveže povr će. Istrugani sir koji dodajete sufleu može biti parmezan ja čeg mirisa, holandski sir, grijer ili imentaler sir. Belanca izmešana zajedno sa žumancima i dobro umu ćena dodati istovremeno masi ne smetaju da se sufle dobro napravi. Sufle možete napraviti i tako što ćete umesto mleka upotrebiti supu, paradajz sok itd. Jabuke će ostati prilikom dinstanja bele ako se potope u malo vode kojoj je dodato limunovog soka i soli. Češanj belog luka će se lakše izgnje čiti, ako se prethodno pospe sa malo soli. . . Ako se majonez prilikom pripreme zgrušava, odmah ga razrediti sa malo ulja i dodati malo toplog sirćeta neprestano mešaju ći od ivice ka sredini. Omlet će biti naročito vazdušast i primamljiv ako se prilikom mu ćenja razbija jedno po jedno jaje i dodaje po 1 kašika milerama. Meso koje se kratko prži bi će još ukusnije ako se pripremi na slede ći način: meso kupite dan ranije. Svaku šniclu namažite sa jedne i druge strane biberom i senfom i natopite uljem. Svs šnicle staviti jednu na drugu i ostaviti u frižider. Aroma za čina prodiraće u meso, a ulje će ga umekšati. Ma ovaj na čin mogu se obraditi gove ñe, svinjsko, june će šnicle kao i divlja č. Ako želite da vam karfiol ostane beo, kuvajte ga u mleku bez soli. Ako su paprike suviše ljute izvadite im unutrašnji deo, operite ih hladnom vodom i tek onda upotrebite. Sveže povr će treba dinstati na masti i dodavati malo po malo vode tek toliko da ne zagori. Ako se kuva u mnogo vode izgubi će ukus, hranljivost i boju. Хиљаду савета

Страна 92.

Krompir za krokete i uštipke bi će ukusniji ako se ne kuva u vodi ve ć nspeče u rerni. Da se riba pri dinstanju u belom vipu ili u ulju ne osuši najbolje je pokriti dunst papirom. U koji se inače uvija puter. Komadi sira neće se sušiti ako ih zavijete u čistu vlažnu krpu i tako ostavite u frižider. Poširana jaja kuvati u neposoljenoj klju čaloj vodi. U slanoj vodi jaje se ne će skupiti. Marinat ne treba praviti u emajliranom posu ñu, najmanje oštećenje glazure pokvari će ukus marinata. Biber treba kupovati u zrnu i mleti ga neposredno pred upotrebu. Za palačinke meša se prvo brašno sa mlekom a tek se onda doda jaje tako se masa ne će ugromuljičati. Iseckane pe čurke prže se na malo masti. Ako se kuvaju izgubi će karakterističan ukus. Da bi meso od stare stoke bilo mekano, dobro ga izlupajte, izbodite ga nožem (ponavljajte ovo i u toku pečenja) i pržite na vreloj masti. Skinite sa vatre, dodajte mu nekoliko mrvica putera i ostavite ga poklopljenog kratko vreme na stranu. Ako se pala činke lepe, prekinite pe čenje, istrljajte na jakoj vatri tiganj solju i čistom krpom, isperite ga i osušite. Onda nastavite sa prženjem. Da knedle i nudle ne bi bile tvrde, umeša se brašno u vodu u kojoj je razmu ćeno jaje da nastane meko testo i sve se dobro izmeša. Nudle se odmah iz ove mase vade kašikom i stavljaju u klju čalu vodu. Suvo meso, kad se skuva, ne će biti ukusno ako ga pri kuvanju ne stavite u klju čalu vodu. Pri dodiru sa ključalom vodom pore na mesu se naglo zatvore i sav sok ostane u mesu. Supa - ako želite da iskoristite srž iz kosti kao predjelo, spustite šuplju kost u vriju ću supu 15 minuta pri nego što je supa gotova. Toliko je sasvim dovoljno da se srž skuva. Da se srž ne bi pri kuvanju rastresla, zavejte kost u par če čiste gaze. Supa će dobiti lepu boju ako u toku poslednjih minuta kuvanja sipate malo rastvorenog (u kaši čicu vode) karamela. Krompir, kao deo obaveznog povr ća, obično zamuti supu. Zato krompir kuvajte odvojeno. Mast sa supe pokrijte tek pošto se ona prohladi, jer ina če nije ukusna, naro čito osobama koje iz higijenskih razloga ne jedu vrelu supu. Ovu mast upotrebite za prelivanje barenih krompira ili za spravljanje pilava. Mleko, kao i bilo koje mle čno jelo, uvek kuvajte samo na slaboj vatri, a nikako na jakoj. Trag zagorelog jela sa dna lonca nipošto nemojte skidati nožem ili nekim čvrstim predmetom. Ostatak zagorelog jela najbolje ćete ukloniti ako u sud sipate mala vode i malo še ćera pa zakuvati na slaboj vatri. Ostaci zagorelog jela će se sami podi ći. Posle toga sipajte u sud malo hladne vode i još malo zakuvajte. Na kraju će biti potrebno samo da sud isperete mlakom vodom i krpom. Stara kokoška bi će mekša ako se, ve ć očerupana i o čišćena, spolja i iznutra dobro istrlja finim uljem i ostavi tako 12 sati. Kokoška starija od godinu dana nije za pe čenje već isključivo za kuvanje Zimnicu koja se lako kvari bolje je da u ostavi držite na nižim policama. Na višim policama je vazduh znatno topliji i lakše dolazi do kvarenja. Vitamini lako „beže", da bi se sa čuvali potrebno je brzo prati povr će, potapati ga u ve ć uzavrelu vodu i kuvati u poklopljenom loncu. Zelene delove ne treba bacati niti povr će podgrevati. Povrće treba čistiti i ljuštiti nožem od čelika koji ne oksidiše. Voće, meñutim, nikada ne treba ljuštiti ve ć samo oprati. Pržena mast ne može da koristi zdravlju: treba se opredeliti za ulje ili puter. Malo lukavstvo da se zrna pirin ča ne zgusnu: vodi u ko joj se kuva pirina č dodajte nekoliko kapi limunovog soka. Ako kuvate supu od kokoške, pa želite da vam supa bude masna i jaka stavi ćete kokošku u hladnu vodu i tako kuvati. Ako me ñutim, želite da vam supa bude slabija, a kokoška ukusnija onda stavite kokošku u proklju čalu vodu. U ćufte možete umesto potopljenog hleba staviti malo kuvanog krompira. Da bi pirinač ostao ceo kada pravite pilav, prilikom pripremanja uze ćete sledeću meru: za svaku osobu po jednu malu šoljicu crne kafe pirin ča, a na svaku šoljicu pirin ča tri pune šoljice vode. Da bi krompir što pre postao reš treba ga posoliti tek na kraju, kada je sasvim pržen. Luk će brže porumeneti ako u šerpu dodate malo še ćera. Postići ćete efekat ne menjaju ći ukus jela. Хиљаду савета

Страна 93.

Svinjsko meso bi će ukusnije i mekše ukoliko ga, nekoliko sati pre pripremanja, poprskate sokom od limuna, malo sla čice i ostavite da stoji na hladnom. Ako je meso tvrdo, a vi želite da se ono što brže raskuva stavite u lonac malo bikarbone sode. Ako želite da vam pile bude dobro reš pe čeno stavite ga u dobro zagrejanu mast, Suvo grožñe biće u testu ravnomerno raspore ñeno i neće pasti na dno ili sabiti se na jednom mestu ako ga pre upotrebe poprašite brašnom. Ako želite da poboljšate ukus crne kafe, dodajte pri mlevenju ili pomešajte ve ć sa samlevenom, i 1 kašičicu kakao u prahu. Ako torta pri pe čenju nije dovoljno narasla, pa je zato ne možete upotrebiti, dopecite je pa je upotrebite kao nadev za pun č ili rum-tortu. U tom slučaju postupajte na slede ći način: iseći testo na kocke, poprskajte ukuvanim še ćerom u koji ste dodali malo ruma 1 trvenu koru od pomorandže, limuna i trvenu čokoladu (upravo, sve one sastojke koje ste ve ć bili pripremili za tortu). Zatim ispecite dve tanke kore kao za „patišpanj“ i filujte ih ve ć spremljenim filom. Nije potrebno da se čete limun ako vam je potrebno samo nekoliko kapi. Dovoljno je da iglom za pletenje probušite dve rupe, nacedite onoliko kapi koliko vam je potrebno i limun će se sačuvati kao da ga niste ni načeli. Kolač već istresen iz kalupa, a nedope čen, spustiti u hladno mleko, a zatim vratiti u rernu da se dopeče. Povrće (grašak, boranija, spana ć itd) će zadržati svoju lepu prirodnu boju ako vatra na kojoj kuvate nije nagla, ako se povr će spusti u osoljenu vodu koja vri i ako se sud ne poklopi. Prženje je prvi „ispit" kuvarske veštine i ma kako ono jednostavno izgledalo, mladim doma ćicama se veoma često dogaña da „padnu" na ovom ispitu. Da vam se to ne bi dogodilo dajemo vam nekoliko saveta za prženje: krompir, žareno testo i testo sa kvascem pržiti u vrelom ulju il i masti, ali ih nemojte prethodno uvaljati u brašno. Me ñutim, ribu, meso, povr će uvek uvaljate u brašno, pa umu ćeno jaje i najzad pospete mrvicama. Pržite uvek na vrelom ulju, a da li je ulje vrelo proveri ćete ako ubacite u njega komadi ć hleba, ako se istog časa obrazuje pena oko hleba, ulje je spremno za prženje. Kad ispržite jednu partiju ponovo zagrejte ulje za slede ću partiju. LIMUN ne služi samo kao dekorativni dodatak pe čenom mesu. Svaki kuvar ne propusti da meso, divljač ili živinu koju stavlja na ražanj ovlaš protrlja limunom, pošto mu limunov sok daje čvrstinu i povećava slast. Ali, treba voditi ra čuna da limunov sok ne u ñe u meso. KROMPIR će se mnogo brže skuvati ako u vodu u kojoj se bari sipamo malo ulje. SARDINU koja vam je preostala od ru čka obavezno izvadite iz konzerve. Ako ste je poškropeli limunom, a ostavili je u konzervi može do ći do ozbiljnog trovanja. Sardinu ćete najbolje sa čuvati ako je stavite u porcelanski tanjir, obmotate krpom a sardinu poklopite komadom kartona. ŽUMANCA pretekla pri mešanju duže će se održati u svežem stanju ako ih obazrivo, jedno za drugim, tako da skliznu niz zid, spustite u šolju u koju ste usuli hladnu vodu. Docnije, kada se za to ukaže potreba, žumanca ćete povaditi iz vode kašikom i upotrebiti. SUVIŠNA MASNOĆA iz supe može veoma lako da se pokupi ako iznad supe brzo prevu čete nekoliko puta malom kesicom u koju ste stavili 2-3 kockice leda. Masno ća će se slojaniti i nakupiti na kesici, ali kesicu brzo izvucite pre nego što se led istopi. GIBANICA koja stoji nekoliko dana posta će sveža kao da je tog trenutka ispe čena, ako komade potopimo u mleko, ostavimo nekoliko minuta, a zatim svaki komad malo propržimo na vrelom ulju. MIRIS RIBE iščeznuće iz sudova u kojima ste je pržili samo ako u tim sudovima prokuvate malo ruskog čaja. Inače može da se zadrži danima. PIRE će vam biti ukusnije ako mleko zamenite nezasla ñenom, ali dobro zagrejanom pavlakom. GOVEðA SUPA bi će savršena ako prilikom pristavljanja, meso stavite u hladnu vodu. ŽELATIN uvek stavljajte u hladnu vodu malo zakiseljenu sir ćetom. Ako vam je stalo da želatin ostane tečan rastopite ga u toploj vodi u kojoj ste dodali malo soli. Želatin je veoma dekorativan dodatak za želeje, aspik, vo ćne sulcove i kremove. Naravno, za meso, ribu, povr će i jaja upotrebiti beli želatin, a za slatkiše crpeni. ZAGORELO JELO, treba ne mešaju ći ga, brzo presuti u drugi sud pa pokriti mokrom krpom. Posle nekoliko minuta dignuti krpu i zamenite je drugom mokrom krpom, pa tako redom, sve dok ne izvučete miris zagorelosti. JAJA. Svežinu jaja ćete utvrditi na osnovu činjenice da se koli čina vazduha u komorici pove ćava što je jaje starije. Prema tome, ako jaja stavite u posudu u kojoj ste u jednom litru vode rastvorili 120 grama soli, primetićete kako sveža jaja leže potpuno horizontalno, dok starija plivaju. Na osnovu ovoga Хиљаду савета

Страна 94.

možete tačno da odredite svežinu jaja. Potpuno sveže jaje leži na dnu suda horizontalno, jaja od 3 do 5 dana izdignu se tupim delom za oko 20 stepeni, jaja do 8 dana izdignu se za 45 stepeni, jaja od 14 dana za 60 stepeni, jaja od tri nedelje 75 stepeni, a jaja od pre mesec dana plivaju potpuno vertikalno. Jaja koja se popnu na vrh suda možete odmah da bacite, jer je to najbolji znak da su pokvarena. Ako jaje još nije pokvareno, ali ako osetite izvestan zadah, ovaj zadah možete otkloniti ako jaje stavite na tanjir i neko vreme ostavite na promaji. Svež vazduh izvu ći će neprijatan zadah. Ovo isto važi i za jaja koja kupujete iz hladnja če i koja uvek imaju izvestan miris. KOBASICE neće prskati pri pečenju ako ih pre toga samo vlaš obarite i pospete brašnom. STARE ZEMIČKE i KIFLE omekša će ako ih stavite u veliku cediljku ili sito, pa ih postavite iznad lonca u kome klju ča voda. Ostavite ih tako oko 5-10 minuta. MAJONEZ će vam odlično uspeti samo ako ulje i jaja imaju istu temperaturu. TORTA je dobro umućena kada je masa toliko gusta da se prilikom mu ćenja stvaraju nabori koji se ne izravnavaju odmah. Kad SE TORTA ispe če, počinje da se odvaja sa strane od pleha. Da bi ste bili sigurni da je dobro isečena, zabodite u nju čačkalicu. Ako na izva ñenoj čačkalici ne ostaju komadi i tragovi testa, zna či da je torta pečena. DA SE TORTA ne bi zalepila za pleh i da bi se pe čena lakše izru čila, treba zidove i dno pleha namazati mašću i dobro posuti brašnom. TORTA se može prese ći ravno samo pomo ću konca. Konac treba prebaciti preko bo čne strane torte zategnuti na onoj visini gde budete želeli da izvršite rez, a krajevi konca koji se drže u rukama ukrste se i polako zategnu. TOPTA će se brže umutiti, ako se prvo umuti čvrst šne od belanaca sa še ćerom, pa se tek onda polako umešaju žumanca. TORTA se najbolje se če ako se ispe če dan ranije. DA BI SE TORTA ili margarin brže penasto umutili treba ih pre mu ćenja malo razmekšati na mlakoj ringli. KUVATI NA PARI ZNA ČI: U veliki sud u kome vri voda 1 staviti manji koji se drškama oslanja na veći i ne dodiruje njegovo dno. U manjem sudu se kuva masa. Ovo je podesno za razne filove da se ne bi zgrušali ili da ne bi zagoreli. To je ina če odličan način i za podgrevanje jela i to onih koja su nezgodna za mešanje kao što su sarme i druga sli čna jela. PITA se najbolje zagreje u (elektri čnoj rerni i to na slede ći način: Rerna se dobro zagreje i tek onda se stavi u nju ono što treba zagrejati. Ako je sitan sir malo nakiseo, možete mu oduzeti kiselinu ako u njega umešate malo sode bikarbone. Za FILOVANjE pite, gibanice, za knedle i druga testa sa sirom, umesto srpskog sira koji je dosta skup, može se koristiti i sitni takozvani „švapski". KORA parmezana daje izvanredan ukus supi ako se stavi u vodu koja kuva (naravno. dobro oprana). LISTOVI čaja koji ostanu u čajniku, a zatim se stave u kesicu od gaze odli čno čiste skupocene tepihe. Pored toga što iz šerpe uklanja neprijatan miris talog kave može da posluži kao deterdžent ako se stavi u vodu u koju se peru komadi od tamne svile. LISTOVI celera mogu se skuvati i jesti kao salata. LIŠĆE šargarepe može zameniti peršun. DA SE KAČAMAK ne bi zgrudvao ne treba sipati kukuruzno boašno u vodu koja vri, ve ć provrelu vodu treba izma ći sa vatre i mešaju ći postepeno usuti brašno. Posle nastavite sa kuvanjem AKO SUPA stoji do slede ćeg dana knedle treba izvaditi iz supe i tek za vreme podgrevanja ponovo ih vratiti u supu. ALEVA PAPRIKA se stavnja u zapršku tek kada je brašno prženo. Dovoljno je da na vreloj masti ostane samo dve do tri sekunde. KNEDLE veoma uspele za gove ñu supu mogu se napraviti na slede ći način: Umutiti sneg od belanceta, dodati žumance, promešati, malo posoliti, dodati jednu po jednu, uz lagano meša nje četiri kašike griza, ostaviti da postoje dva do tri minuta. Zatim vaditi knedle kašikom za jelo u dužini palca. Stavljati ih u ključalu supu i pokriti lonac. Kada knedle narastu onda su gotove. PRILIKOM pripreme jaja za pohovanje najbolje je prvo umutiti šne od belance, pa zatim lagano umešati žumanca. Odmah pažljivo umakati ono što se pohuje. Хиљаду савета

Страна 95.

Ljuske od krompira mogu vrlo dobro da posluže za potpalu vatre. Treba ih samo dobro osušiti i skupljati u sanduk za drva. Rasolom i vodom od kiselih krastavca vrlo se dobro čiste predmeti i posu ñe od bakra. Voda u kojoj ste oprali meso pre kuvanja, dobro je ñubrivo za cve će u saksijama. Ako vam se senf sasušio i otvrdnuo, razmekša ćete ga ako ga izmešate sa malo sir ćeta. Prašinu od uglja možete dobro iskoristiti sa malo truda. Ovu prašinu treba zamesiti sa vodom, napraviti od ove smese grudve, uviti ih u staru hartiju pa ih ubacivati u vatru kad ona dobro gori. Sve će odlično da sagori te od uglja ne ćete imati nikakvog nekorisnog otpatka. Ako vam je neka šarena letnja haljina iznošena pa je više ne nosite, od njenih delova vredna domaćica može da napravi dosta i ukusnih i korisnih sitnica. Naprimer, male torbice i kesice za ostavljanje čarapa, pojaseve za druge haljine i tome sli čno. Kese od hartije često se bacaju. Me ñutim, one mogu korisno da posluže za ostavljanje vunenih šalova, rukavica ili zimskih čarapa preko leta. Ako u ove kese stavite malo naftalina, sa čuvaćete vunene stvari od razornog dejstva .moljaca. Pepeo od drveta je odli čan za pranja i ribanje ali se on može da iskoristi i za podgrevanje zemljišta u vrtu. Istovremeno, on je i odli čno sredstva za tamanjenje poljskih buba u vrtu, Strugotina je odli čno sredstvo za potpalu vatre, za sušenje mesa i ribe, za čišćenje parketa (u kom slučaju se prethodno pokvasi terpentinom), za čišćenje ćilimova (ovlaži se sapunicom), za čišćenje krzna (strugotina se prethodno malo zagreje), za pakovanje vo ća i jaja u cilju njihovog konzerviranja, kao i sredstvo za punjenje jastuka koji se me ću na prozore radi zaštite od hladno će. Boce u kojima je bilo ulje teško se peru. Najpogodnije sredstvo i na čin jeste ako u takvu bocu stavimo strugotine od bukovog drveta i malo pepela pa nalijemo vrele vode i dobro promu ćkamo. Strugotina i pepeo pokupi će masnoću i miris od ulja i boca će nam, pošto je dobro isperemo u hladnoj vodi, biti potpuno čista. Masne šerpe, prljave boce, bakreno posu ñe i drugi kuhinjski predmeti dobro i lako se čiste pomoću sitno istucane ljuske od jajeta, koju treba prethodno dobro osušiti. Ako nam je kakav predmet od porcelana mnogo prljav i zamaš ćen lako ćemo ga oprati ako u vodu za pranje dodamo nešto malo amonijaka. Emajlirano posuñe treba svakih tri ili šest meseci temeljno o čistiti. i to na taj na čin što ćete za dva sata dobro iskuvati u vodi kojoj ste dodali malo hlornog kre ča ili potaše (sode). Da bi vam česma u kuhinji, koja se brzo umasti i uprlja, dugo ostala čista, pošto je dobro operete namažite je terpentinom. Posude od finog porcelana, naro čito one koje su u boji ili pozla ćene, nikada ne treba prati sa sodom nego samo sa boraksom. Masne ostatke od jela sa ovakvih predmeta treba prethodno ukloniti hartijom da bi se olakšalo njihovo čišćenje. Ako vam potamne kašike, viljuške i drugi predmeti od srebra, treba ih dobro istrljati krpom natopljenom sirćetom. Ovim će predmeti od srebra popraviti svoj pre ñašnji sjaj. Posuñe od nikla čisti se na ovaj na čin: posuñe dobro oprati u toploj vodi doma ćim sapunom a zatim ga osušiti nekom mekom čistom kuhinjskom krpom. Posle ovoga ovako posu ñe treba dobro istrljati mešavinom napravljenom od špiritusa i praha od krede. Vodom treba isprati posu će pa dobro istrljati vunenom krpom. Predmeti od kalaja peru se dobro ce ñem a i takozvanim španskim belilom. Da bi se spre čilo taloženje kreča u posudama u kojima stalno grejemo ili kuvamo vodu, u loncima, šerpama ili kazan četu za vodu, u loncima, šerpama ili kazan četu za vodu na štednjaku, treba na dno ovakve posude staviti jednu dobro o čišćenu školjku ostrige (kamenice). Kre č će se tada taložiti oko ove školjke a dno posude bi će pošteñeno od ovog taloga. Kre čni kamenac se ne će taložiti ni u slu čaju ako s vremena na vreme u ovakvim posudama prokuvamo ostatke isce ñenog limuna. Posle duže upotrebe i u čajniku se od vode stvori kre čni talog. Da bi ga uklonili, treba u čajnik da stavite nekoliko kaši čice bikarbone sode i nalijete vode. Voda u čajniku treba da provri. Posle toga sud dobro isperite hladnom vodom. Tragovi od cigarete na porcelanu uklanjaju se ako porcelan istrljamo zapuša čem koji smo ovlažili i umočili u kuhinjsku so. Ako vam se desi da vam u posudi od aluminijuma zagori mleko ili neko jelo, u takvoj posudi treba prokuvati jednu glavicu crnog luka u čistoj vodi. Posle ovoga sud treba dobro oprati u hladnoj vodi. Ako vam je kakva posuda od aluminijuma čañava, ovu čañ uklonićete lako ako sud dobro natrete polovinom rasečenog krompira ili jabuke. Хиљаду савета

Страна 96.

Pribor za jelo od srebra ili posrebren biće vam sjajniji ako ga operete u što je mogu će toplijoj vodi pa ga odmah po pranju dobro izbrišite nekim suvim punim ubrusom. Da bi predmeti od bakra povratili svoju lepu boju i sjaj, treba upotrebiti limun. Uzmite pola limuna, umočite ga u so pa tako posoljenim limunom dobro istrljajte predmet koji vam je potamneo. Posle ovoga isperite čistom hladnom vodom i istrljajte suvom krpom. Posle duže upotrebe sudovi od aluminijuma pocrne iznutra. Da bi im se povratio stari sjaj, treba u njima iskuvati kore od jabuke. Da vam nov emajlirani sud ne bi pucao, postupite ovako: napunite ga vodom i stavite na štednjak da voda proklju ča. Izmaknite posudu sa vatre i pustite da se u njoj voda postepeno ohladi. Ovim ste se obezbedili od štete koja nastaje kad vam po čne da puca emajl na posudi. Kuhinjsko posu ñe često pocrni pod uticajem kakve kiseline. Tamne mrlje skidaju se ako se posu će potopi u vodu kojoj smo dodali sode (na litar vode 50 grama mekane sode). Za pranje treba upotrebiti neku staru četkicu za zube sa kojom treba ribati mrlje dok ne iš čeznu. Mnoge domaćice pogrešno misle da se noževi dobro peru samo u vreloj vodi. Me ñutim, od vrele vode noževi redovno otupe. Noževe je najbolje prati u mlakoj vodi. Za čišćenje posuña od stakla treba upotrebiti belu kredu u prahu. Kredu treba rastvoriti u toploj vodi pa ovom rastvoru dodati malo vinskog sir ćeta. Pri brisanju noževa pazite da vam se čivo ne bude okrenuto prema ubrusu kojim brišete. Jedino ćete na taj na čin sačuvati kuhinjske ubruse a bogami i prste. Često se dešava da nam prsne kakav stakleni sud pri sipanju vrele te čnosti. Da bi to onemogućili, podmetnite pod staklenu posudu kakvu vlažnu krpu. Da bi dobro oprali posu ñe od kristala, postupite ovako: napravite sapunicu pa ovoj dodajte malo boraksa. Potopite posu ñe od kristala i perite ga mekanom krpicom. Posle ovog pranja posu ñe treba isprati u još nekoliko voda pa u poslednju vodu za ispiranje treba staviti malo plavila za rublje. Ovako oprano, posuñe će imati izvanredan sjaj. Za pranje kristalnog posu ña soda se ne sme upotrebiti. Boce od vina najbrže ćete oprati ako upotrebite razblaženu sir ćetu kiselinu. Ako ste nožem sekli paradajz, kisele krastavce, paprike ili limun, nož treba odmah dobro izbrisati hartijom ili čim drugim, da ne oksidiše od kiseline. Predmeti od bakra gtovrati će sjaj ako ih istrljate gustom kašom napravljenom od krede, sumpora i sirćeta. Vodenica od kafe mora se obavezno s vremena na vreme oprati pošto se od kafe zamasti. Vodenica se čisti na ovaj na čin: otvoriti vodenicu i sipati u nju klju čalu vodu u tankim mlazevima. Pritom, stalno okrećite ručicu vodenice. Vodenicu sušite u mlakoj pe ćnici ili na jakom suncu. Pribor za jelo i drugo posu ñe koje je od srebra oksidiše od jaja. Usled toga po njemu se stvaraju tamne mrlje koje ruže njegov ina če lep izgled. No, ove je mrlje lako ukloniti. Potamnela mesta treba dobro istrljati običnom kuhinjskom solju. Posuñe od emajla najbolje se čisti ako se iskuva u ce ñu. Posude u kojima se kuvala ili pržila riba treba dobro istrljati obi čnom kuhinjskom solju da bi uklonili miris ribe. Da bi se stakleni sud u kome se drži voda o čistio od nakupljenog kre čnog taloga, treba u takav sud nasuti sirćeta, staviti malo soli pa ostaviti do sutradan. Ovu teku ćinu treba izliti pa sud dobro isprati čistom vodom. Za čišćenje kuhinjskog posu ña koje je mnogo zamaš ćeno upotrebite malo brašna od raži. Ovo će brašno upiti masno ću pa će pranje biti posle mnogo lakše. Koštane kašike ne treba prati u vreloj vodi jer se posle pranja izviju. Tiganj je najbolje prati vrelom vodom, bez ikakvih sredstava za ribanje. Upotrebi li se pepeo, vim ili što drugo, vrlo je verovatno da će vam u ovako opranom tiganju jelo zagoreti. Pri pranju tiganja upotrebite krupniju kuhinjsku so pa njom tiganj dobro istrljajte a posle ga isperite u mlakoj vodi. Za čišćenje hromiranih predmeta vrlo dobro može da posluži pepeo od cigareta. Pepeo treba skupljati za ovu svrhu i čuvati u plehanoj kutiji. U pepeo treba namo čiti nakvašenu krpu pa njom dobro istrljati hromirani predmet. Izbrisati posle sumom krpom. Drške na noževima od crnog drveta najbolje se čiste prokuvanim uljem od lana. Jednom vunenom krpom, koju smo dobro natopili ovim uljem, treba istrljati dršku. Sva ne čistoća sa drške bi će brzo i lako uklonjena. Pepeljare od metala najbolje se čiste vlažnom krpom na koju smo stavili malo bikarbone sode. Хиљаду савета

Страна 97.

Ako vam se čaše od stakla zalepe jedna za drugu, naspite u gornju čašu hladne vode, a donju spustite u toplu vodu. Prva će se čaša proširiti te će vam to omogu ćiti da čaše izvadite jednu iz druge. Posuñe od aluminijuma ne sme se prati u sodi jer ga soda nagriza i rastvara. Ovo posu ñe nikada ne treba prati zajedno sa su ñem od emajla ili pleha. Posu će od aluminijuma najbolje se pere sitnim belim peskom u vreloj vodi. Ako je posu ñe mnogo zamaš ćeno, treba ga pre pranja dobro iš čistiti od masnoće zgužvanom hartijom. Zemljano posu će često puca ako se stavi u toplu rernu. Da bi ovo izbegli, ispod ovakve posude stavite malo soli. Posudu u kojoj ste kuvali kelj oprati sir ćetnom vodom da bi uklonili miris. Za čišćenje predmeta od bronze najbolje je upotrebiti terpentin, špiritus ili amonijak. Za gla čanje treba upotrebiti vunenu krpu. Mašine za meso, za orahe i sl. ne treba posle pranja sušiti na vrelom štednjaku. One mašine koje su lakirane ne smete prati u ce ću jer ceñ nagriza i lak i boju. Ako u domaćinstvu nemate tocilo niti kakav kamen za oštrenje, se čivo noža možete naoštriti ako okrenete porcelanski tanjir pa se čivom noža preñete nekoliko puta po onom ispup čenom okviru oko dna tanjira. Posuñe od pleha najbolje se čisti ako se dobro istrlja mešavinom pepela od drveta i ulja. Posle ovoga treba izbrisati čistom vunenom krpom. Ovo se posu ñe može lepo da o čisti i sodom i finim peskom pa se posle za dobijanje sjaja upotrebi sitno istucana kreda. Ako vam vatra slabo gori, ubacite malo kuhinjske soli i odmah će se rasplamsati U ledenjaču (frižider) nikada ne stavljajte topla jela. Jelo treba prethodno rashladiti pa ga tek onda uneti u frižider. Posude u kojima je kuvano jelo ili se peklo testo kao i upotrebljene viljuške, kašike i noževe treba odmah posle upotrebe dobro izbrisati hartijom da bi se uklonili ostaci jela na njima, pa potom potopiti u vodu radi pranja. Ako se ovako redovno radi samo pranje posu ña biće znatno olakšano a voda nam ne će biti mnogo ni prljava ni zamaš ćena. Ako kuvate na elektri čnom ili gasnom rešou ili štednjaku, upotrebljavajte posu će koje je od aluminijuma. U ovakvom posu ñu najbrže se kuva i ono najmanje propada. Sudovi od emajla stradaju za kratko vreme. Oni brzo pucaju. Frižider treba prati dvaput mese čno da bi se odstranili teški mirisi od ustajale hrane. Frižider treba oprati rastvorom hipermangana a potom dobro isprati toplom vodom. . Kad nešto ho ćete da pe čete u električnom loncu, treba ga uklju čiti i zagrejati deset minuta ranije pa tek onda staviti jelo radi pe čenja. Pri sipanju tople tečnosti u čašu od stakla obi čno se stavlja kaši čica, da čaša ne prsne Ali to ne će pomoći ako čaša stoji na kakvoj metalnoj podlozi. Ako je podloga drvena, čaša neće prsnuti. Ako vam ruke mirišu na beli ili crni luk, istrljajte ih talogom od crne kafe i miris će brzo iščeznuti. Ako vam je u sobi sedelo neko ve će društvo puša ča, soba će vam dugo mirisati na duvan. Nepuša čima je neugodan ovaj miris i da bi ga odstranili iz sobe treba preko no ći ostaviti u sobi dva-tri vlažna peškira ili kakvu pove ću vlažnu krpu. Neprijatan miris iz boce ili staklenog balona možemo ukloniti talogom od kafe. U bocu, odnosno balon treba staviti dosta ovog taloga pa napuniti vodom i ostaviti nekoliko sati na toplom mestu. Posle ovoga se boca ili balon dobro ispere. Miris se više ne će osećati. Da bi se iz kuhinje odstranio težak miris kupusa,. kelja ili karfiola,.ne zaboravite da pri kuvanju ovog povr ća stavite u platnenu kesicu tvrd komadi ć hleba da se kuva zajedno sa povr ćem. MIRIS OD ZNOJA uklonećete ako vlažno telo istrljate bikarbonom sodom a zatim se isperete hladnom vodom. AKO SE U NAMEŠTAJU-ormanima, stolu, fiokama itd. ose ća kakav neugodan miris takav nameštaj treba iznutra dobro prebrisati krpom natopljenom rastvorom hipermangana. Rastvor hipermangana možete korisno upotrebiti i prilikom pranja sudova i ruku da bi sa njih otklonili neprijatan miris luka ili čega drugog što vam je neugodno. JAK MIRIS LIKERA, raznih vrsta parfema ili kolonjske vode uklanja se iz boca ako se one dobro operu u blagoj ce ñi a potom izvesno vreme potope u vodu u kojoj je rastvoren prašak od sla čice ili je u istu stavljeno malo drvenog uglja AKO VAM MESO zaudara, treba ga potopiti na deset minuta u slab, proce ćen čaj od kamilice. Posle ovoga meso treba izvaditi i dobro oprati u hladnoj vodi. Ovo ponoviti dok zadah potpuno iš čezne. Хиљаду савета

Страна 98.

DA BI UKLONILI MIRIS od haringe i drugih morskih riba sa ruku i sudova, treba ruke oprati a sudove izribati talogom od crne kafe a zatim isprati u hladnoj vodi. MIRIS RIBE uklonićete sa ruku ako u vodu za pranje ruku stavite jednu kaši čicu rastvora oksigena ili ruke dobro istrljate solju pa potom operete u hladnoj vodi. POVRĆE treba dobro prati i to pod teku ćom vodom. To treba činiti što je moguće brže. Povr će nikad ne sme stajati u vodi. VODU, u kojoj se kuvalo povr će, ne treba bacati ve ć, zbog hranljivih sastojaka i vitamina koji se nalaze u njoj, treba je koristiti za razne čorbe ili supe. VOĆE treba jesti uvek sa korom. Naravno treba ga oprati pod teku ćom vodom. Ukoliko bi bacali to jest skidali koru od vo ća bacali bi i vitamine i hranljive materije. DESI SE DA NAM SALATA od krastavaca ima gorak ukus. To često dolazi od krastavaca koji nisu dobro očišćeni. Krastavci su gorki u gornjem površinskom sloju. Pri se čenju krastavaca, nož upije ovu gorčinu i prenese je na druge delove krastavca. Da bi ovo izbegli, treba jednim nožem sase ći vrh krastavca a za dalje ljuštenje upotrebiti drugi nož. Gor činu iz krastavca možete ukloniti i na taj na čin što ćete oljušgene ali nerase čene krastavce potopiti za nekoliko sekundi u slab rastvor kalijumhipermangana a potom dobro isprati ih u čistoj vodi. KUVANO MLEKO ima ponekad neprijatan ukus kad se ohladi. To se unekoliko može ublažiti brzim hlañenjem. Čim se mleko skuva treba šerpu, odnosno lonac sa mlekom staviti u drugi, ve ći sud sa hladnom vodom. Proces hla ñenja može se ubrzati i mu ćenjem mleka žicom za lupanje snega. Čim se voda u posudi za hla ñenje smlači, treba je zameniti svežom hladnom vodom. KADA PRIMETITE da vam je jelo zagorelo postupite ovako: skinite odmah šerpu sa šporeta stavite je prevrnutim poklopcem pod česmu i pustite da voda iz česme curi jedno četvrt sata preko poklopca. Posle ovoga jelo treba preru čiti u drugi sud. Miris na zagorelo ne će se više ose ćati. NOŽ kojim se se če luk izgubi će miris luka ako se odmah posle upotrebe dobro zagreje iznad plamena. AKO VAM se desi da vam pri kuvanju jelo prekipi, neugodan miris ukloni ćete ako nožem sastružete izgoretinu :a plo če štednjaka pa na to mesto stavite malo sir ćeta i malo soli DA BI EKSER lakše ukucali namažite ga prethodno sapunom. DA BI ZAPUŠILI rupe u zidu, upotrebite gips. Pre nego što kašom od gipsa ispunite rupe na zidu, potrebno je da otvore dobro natopite vodom. Poslužite se kakvom pipetom ili špricom. Ako ovo ne učinite, suvi zid upije svu vlagu iz gipsa te se gips ne će dugo održati. DA BI LAKO I BRZO oprali kaljave pločice u kupatilu i kuhinji, treba sapunici za pranje dodati malo amonijaka. Posle pranja, plo čice treba dobro istrljati jednom čistom suvom krpom. AKO VAM POTAMNE kvake na vratima, istrljajte ih rase čenim presnim krompirom a potom jednom mekom suvom vunenom krpom. AKO SE USELjAVATE u novu zgradu ili vam je stan vlažan, obložite pole ñinu nameštaja voštanom hartijom i postavite ga tako da je malo odmaknut od zida. Time se nameštaj, koji je vrlo osetljiv na vlagu, izoluje od nje a istovremeno se omogu ćuje pristup i strujanje vazduha koji polako suši vlažne zidove. AKO VAM JE potrebno da celo staklo ili deo stakla na prozoru ili vratima u činite neprozirnim, postupite ovako: uzmite čašu piva od 1/8 litara i stavite u njega 150 grama gorke soli. Kad se so istopi ovim rastvorom natopite čistu krpu pa njom premažite staklo. Možete uraditi i ovako: izmešajte sa vodom malo takozvane šlem krede, koju možete lako nabaviti u radnjama koje prodaju boje, pa tom smesom, kojoj treba dodati malo rastvorenog stolarskog tutkala, premažite staklo. DA VAM VRATA ne škripe, poslužite se obi čnom olovkom. Staviti par če grafita od olovke izmeću šarki koje škrppe pa će škripa odmah prestati. PROZORSKA OKNA isprskana kre čom ili malterom, najbolje se čisti vodom kojoj je dodano sirćeta. Zimi se prozori lako čiste ako se u vodu za pranje stavi malo kuhinjske soli. AKO VAM SE ne drži klin u zidu, treba ga uviti u malo vate i umo čiti u gips pomešan sa vodom. AKO SU VAM VRATA ili prozori bojeni i lakirani pa izgube sjaj, premažite ih uljem od lana pa će vam ponovo zablistati. RASTVOR ALKOHOLA u vodi odli čno je sredstvo za čišćenje prozora, pošto rastvara masno ću i boje. ZA PRANjE OBOJENIH prozora i vrata kao i obojenog nameštaja ne sme se upotrebljavati cs ñ, jer ona nagriza boju i kvari izgled. Za pranje treba upotrebiti sapunicu napravljenu od kakvog blagog Хиљаду савета

Страна 99.

1000_Saveta

Recommend Documents