КРОВОВИ
7-8. ЧАС
1.
ДЕФИНИЦИJA И OСНОВНА ПОДЕЛА 1.1. Коси кровови 1.2. Равни кровови 1.3. Поdela po врсти конструкције 2. ОБЛИК И ЕЛЕМЕНТИ КРОВА 2.1. Једноводни кров 2.2. Двоводни кров 2.3. Четвороводни кров 2.4. Сложени кров 2.5. Елементи кровне конструкције 3. 4. 5. 6. 7. 8.
ОДВОДЊАВАЊЕ НАГИБ КРОВА ЕЛЕМЕНТИ КОСИХ КРОВОВА ОПТЕРЕЋЕЊЕ КОД КОСИХ КРОВОВА ЕЛЕМЕНТИ КОСЕ КОНСТРУКЦИЈЕ КРОВОВА СИСТЕМИ КРОВНЕ КОНСТРУКЦИЈЕ КОД ДВОВОДНИХ КРОВОВАПОДЕЛА КЛАСИЧНЕ КРОВНЕ КОНСТРУКЦИЈЕ 8.1. Кровови из рогова (прости кровови) 8.2. Кровови са распињачама 8.3. Кровови са рожњачама (на праве и косе столице) 8.4. Кровови са вешаљкама 8.5. Мансардни кровови 8.6. Кровови са решеткастим носачима
9.
САВРЕМЕНЕ КРОВНЕ КОНСТРУКЦИЈЕ 8.7. Решеткасти носачи 8.8. Кровне конструкције од индустријски произведених носача 8.8.1. 8.8.2. 8.8.3. 8.8.4. 8.8.5.
Лаки решеткасти носачи Решеткасти носаћи система «DSB» Решеткасти носачи система «Trigonit» Носачи типа «Wellsteg» Лепљени ламелирани носачи
ОСНОВНА (УЖА) ЛИТЕРАТУРА ЗА ОВУ МАТЕРИЈУ: 1. Илић С.: Класични дрвени кровови, Грађевинска књига, Београд, 2003. 2. Поповић М.:Архитектонске конструкције 2, ИЦС, Београд 1978 2. Ђорђевић Д.: Извођење радова у високоградњи, Архитектонски факултет Универзитета у Београду, Београд, 2001. 3. Милић Б.: Елементи конструкције зграда I, Грађевински факултет у Подгорици, Подгорица, 1999. 4. Поповић Ж.: Зградарство, Архитектонско-грађевински факултет Бања Лука, Бања Лука, 2002.
5. ТЕХНИЧАР 3, Грађевинска књига, Београд, 1988. (или 1984.) 6. В. Кујунџић: Обликовање структура у лепљеном ламелираном дрвету, Грађевинска књига, Београд, 1983 7. В. Кујунџић: Лаки решеткасти кровни везачи – приказ и анализа индустријских система у дрвету, часопис Изградња, број 10/1980, Београд 8. Wolfgang Brennecke, Heiko Folkerts, Friedrich Haferland, Franc Hart: Атлас кровних конструкција – коси кровови, Грађевинска књига, Београд, 1990.
КРОВОВИ - ДЕФИНИЦИЈА И ОСНОВНА ПОДЕЛА КРОВ ЈЕ ПОТПУНА ЗАШТИТА ОБЈЕКТА ОД ВОДЕ И АТМОСФЕРСКИХ УТИЦАЈА, НАЗИВА СЕ ПОПУЛАРНО И ”ПЕТА ФАСАДА” •
1. ОСНОВНА ПОДЕЛА
РАВНИ КРОВОВИ Нагиб до 22 °, 1: 4
КОСИ ДРВЕНИ КРОВОВИ Нагиб од 22 °
2. ПОДЕЛА КРОВОВА
ПО ВРСТИ КОНСТРУКЦИЈЕ
МАСИВНИ КРОВОВИ
ЛАКИ КРОВОВИ ДРВЕНА КОНСТРУКЦИЈА КРОВА
КОСИ КРОВОВИ •
КОД КОСИХ КРОВОВА ЈЕ НАЈЧЕШЋЕ МЕЂУСПРАТНА КОНСТРУКЦИЈА ОДВОЈЕНА ОД КОНСТРУКЦИЈЕ КРОВА
• ОБЛИК КРОВА ЗАВИСИ ОД : 1. НАМЕНЕ И ОБЛИКА ТАВАНСКОГ ПРОСТОРА 2. КРОВНЕ КОНСТРУКЦИЈЕ 3. ОПТЕРЕЋЕЊА 4. ЕСТЕТИКЕ КРОВА
ОДВОДЊАВАЊЕ • •
СВИ КРОВИ (РАВНИ И КОСИ) МОРАЈУ ИМАТИ НЕКИ НАГИБ, ЗБОГ ОДВОДЊАВАЊА ВОДЕ. ОНО СЕ УВЕК РАДИ НА СПОЉА И РАЗЛИКУЈЕМО:
1. 2. 3. 4. 5.
ЈЕДНОВОДЕ ДВОВОДНЕ ТРОВОДНЕ ЧЕТВОРОВОДНЕ СЛОЖЕНЕ КРОВОВЕ
СЛОЖЕНИ КРОВ
НАГИБ КРОВА • 1. СТРМИ КРОВОВИ НАГИБ 1:1,5
ИЛИ
1:3 И ВЕЋИ,
ПРЕКО 33°
• 2. БЛАГИ НАГИБ 1:3
• 3. ВРЛО БЛАГИ НАГИБ 1:5 ,
ОД 20° НА НИЖЕ
ЕЛЕМЕНТИ КОСИХ КРОВОВА • • • • • •
СЛЕМЕ-највиша линија крова , тј.линија пресека две кровне равни СТРЕХА-хориз. доњи део крова, до пресека са фасадним зидом КАЛКАН-верт.део зида до слемена код једноводних кровова ЗАБАТ-троугласти део зида код једноводних и двоводних кровова ГРБИНА- када се две кровне равни секу под углом већим од 180 ° УВАЛА- када се две равни крова секу под углом мањим од 180 °
ОПТЕРЕЋЕЊЕ КОД КОСИХ КРОВОВА 1. СВОПСТВЕНО ОПТЕРЕЋЕЊЕ КОНСТРУКЦИЈЕ 2. ОПТЕРЕЋЕЊЕ ОД ПОКРИВАЧА 3. ОПТЕРЕЋЕЊЕ ОД СНЕГА 4. ОПТЕРЕЋЕЊЕ ОД ВЕТРА + ОПТЕРЕЋЕЊЕ ОД РАДНИКА
ЕЛЕМЕНТИ КОСЕ КОНСТРУКЦИЈЕ 1. 2. 3. 4. • • • • • 5.
ПОКРИВАЧ ПОДКОНСТРУКЦИЈА (која носи покривач) РОГОВИ-систем греда које чине кровну конструкцију РОЖЊАЧЕ - дрв.греде које ојачавају кровну конструкцију, а то су: СЛЕМЕЊАЧЕ ВЕНЧАНИЦЕ РОЖЊАЧЕ ГРЕБЕЊАЧЕ-греде у гребенима УВАЛНИЦЕ-греде у увалама КРОВНИ ВЕЗАЧ или НОСАЧ – користи се за термин склопа дрвених греда у равни конструкције, који прима оптерећења и преноси га на конструкцију зидова
АКСОНОМЕТРИЈА КОСЕ КОНСТРУКЦИЈЕ
КЛАСИЧНЕ КРОВНЕ КОНСТРУКЦИЈЕ делимо на: 1. 2. 3. • • 4. 5. 6.
ПРОСТ КРОВ или КРОВ ИЗ РОГОВА КРОВ на РАСПИЊАЧЕ КРОВ на РОЖЊАЧЕ кров на праве столице кров на косе столице КРОВОВИ НА ВЕШАЉКЕ ПРОСТИ РЕШЕТКАСТИ НОСАЧИ КРОВОВИ са САВРЕМЕНИ КРОВНИМ НОСАЧИМА
1.ПРОСТ КРОВ - КРОВ ИЗ РОГОВА
2.КРОВ НА РАСПИЊАЧЕ састоји се из распињаче, хориз.греде, која је разапета између сваког пара рогова
ПОДЕЛА КРОВА НА РАСПИЊАЧЕ
2.КРОВ НА РОЖЊАЧЕ – КРОВ НА ПРАВУ СТОЛИЦУ
ДВОСТРУКА ПРАВА СТОЛИЦА
ДВОСТРУКА ПРАВА СТОЛИЦА АКСОНОМЕТРИЈА
КОСА СТОЛИЦА
КРОВОВИ НА ВЕШАЉКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ • користе се за веће распоне и до 15м, када нема средњег ослонца • нема међуспратне конструкције за дрвене таванице, јер се везачи директно каче на тавањаче ПОДЕЛА 1. једноструке- просте 2. двојне 3. троструке 4. вишеструке
ТРИ УСЛОВА ЗА КОНСТРУИСАЊЕ ВЕШАЉКЕ 1. ОСОВИНЕ РАСПИЊАЧЕ, СТУБА И КОСНИКА СЕ СЕКУ У ЈЕДНОЈ ТАЧЦИ 2. ДА СЕ ОСЕ КОСНИКА И ЗАТЕГЕ СЕКУ У 1/3 ПРЕСЕКА ЗИДА 3. УГАО α мин 30°, ИЗМЕЂУ КОСНИКА И ЗАТЕГЕ
ВЕШАЊЕ ТАВАЊАЧА ЗА КРОВНЕ НОСАЧЕ 1.
2.
3. 4.
са ОКАГАЧОМ – НАДВЛАКОМ хориз.греда која иде изнад затеге, управно на кровне везаче, а поред стубаца, повезује се завртњима. са ПОДВЛАКОМ хориз.греда која иде испод затеге, управно на кровни везач, испод стубова. директним налегањем ТАВАЊАЧЕ на ЗАТЕГУ са ЛИМЕНИМ ПАПУЧАМА
1.ЈЕДНОСТРУКА- ПРОСТА ВЕШАЉКА састоји се из стуба и два косника
2.ДВОЈНА ВЕШАЉКА састоји се из два стуба , два косника и распињаче
ДВОЈНА ВЕШАЉКА
МАНСАРДНИ КРОВОВИ ОБЛИЦИ • • • •
•
ИЗМИСЛИО ИХ ЈЕ ФРАНЦУСКИ АРХ.ФРАНСОА МАНСАРД САСТОЈЕ СЕ ИЗ ДВА ДЕЛА ИМАЈУ ПРЕЛОМЉЕН ОБЛИК ОБЛИК КРОВА СЕ ДОБИЈА КАДА СЕ ОКО СПОЉНИХ ЗИДОВА ОПИШЕ ПОЛУКРУГ И ОКВИРУ ЊЕГА ОДРЕДЕ КОНТУРЕ КРОВА ОН СЕ ДАНАС НЕ ПРИМЕЊУЈЕ У ОВАКВОМ ОБЛИКУ, ВЕЋ СЕ РАДИ ОД ЛАКИХ КРОВНИХ ВЕЗАЧА ИНДУСТРИЈСКИ ПРОИЗВЕДЕНИХ, КОЈИ СЕ МОНТИРАЈУ НА ЛИЦУ МЕСТА
МАНСАРДНИ КРОВОВИ КОНСТРУКЦИЈА
5. ПРОСТИ РЕШЕТКАСТИ НОСАЧИ ПРИНЦИПИ КОНСТРУИСАЊА
•
ПРВИ ПУТ СУ СЕ ПОЈАВИЛИ СРЕДИНОМ XIX века У АМЕРИЦИ, ДОК СЕ У ЕВРОПИ ПРИМЕЊУЈУ ТЕК КРАЈЕМ XIX века. НАЈВЕЋА ЕКСПАНЗИЈА ПОСЛЕ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА
•
РЕШЕТКАСТИ НОСАЧ СЕ САСТОЈИ ОД ГОРЊЕГ ПОЈАСА КОЈИ ЈЕ НАПРЕГНУТ НА ПРИТИСАК И ДОЊЕГ ПОЈАСА НАПРЕГНУТОГ НА ЗАТЕЗАЊЕ И ШТАПОВА ИСПУНЕ (ДИЈАГОНАЛЕ И ВЕРТИКАЛЕ) КОЈИ ПОВЕЗУЈУ ОВА ДВА ПОЈАСА
•
ОСНОВНИ УСЛОВ ПРИ КОНСТРУИСАЊУ ОВИХ ВЕЗАЧА ЈЕ ДА СЕ ОСОВИНЕ СВИХ ШТАПОВА КОЈИ СЕ СУСТИЧУ У ЈЕДНОМ ЧВОРУ СЕКУ У ЈЕДНОЈ ТАЧКИ
5. ПРОСТИ РЕШЕТКАСТИ НОСАЧИ КОНСТРУКЦИЈА
ДРВЕНЕ РЕШЕТКЕ ОБЛИЦИ
ДРВЕНЕ РЕШЕТКЕ КОНСТРУИСАЊЕ • • • • • • • • •
ПРВО СЕ ОДАБЕРЕ ОБЛИК РЕШЕТКЕ ЗАТИМ СЕ ПРАВИ РАСПОРЕД ВЕРТИКАЛА И ДИЈАГОНАЛА РАЗМАК ИЗМЕЂУ ВЕРТИКАЛА ЈЕ ОД 2.0–3.0-3.5 м, А МОЖЕ БИТИ И МАЊИ РЕШЕТКЕ МОГУ ДА НАЛЕЖУ НА МАСИВНЕ ЗИДОВЕ ИЛИ НА СТУБОВЕ ИЛИ НА РАЗЛИЧИТЕ ЕЛЕМЕНТЕ НОСЕЋЕ КОНСТРУКЦИЈЕ ПРАВЕ СЕ УГЛАВНОМ ОД ЈЕЛОВОГ ДРВЕТА, РЕТКО СЕ КОРИСТИ ХРАСТ У ПОПРЧ. ПРАВЦУ РЕШЕТКЕ СЕ ПОСТАВЊАЈУ НА РАСТОЈАЊУ ОД 4.0 -5.0 М ПРЕКО ЊИХ СЕ ПОСТАВЉАЈУ ВЕНЧАНИЦЕ, РОЖЊАЧЕ И СЛЕМЕЊАЧЕ КАО КОД КЛАСИЧНИХ ДРВ.КРОВОВА ПРЕКО ЊИХ СЕ ПОСТАВЉАЈУ РОГОВИ УКРУЋЕЊЕ У ПОДУЖНОМ ПРАВЦУ ВРШИ СЕ ПОСТАВЉАЊЕМ ПАЈАНТИ ИЛИ ПОСТАВЉАЊЕМ ПОДУЖНИХ РЕШЕТАКА НА ДВЕ ИЛИ ТРИ МЕСТА
ДРВЕНЕ РЕШЕТКЕ КОНСТРУКЦИЈА
ПОТПЛАТНИЦЕ НА КРОВНОЈ РЕШЕТКИ
•
АКО КРОВ НЕМА РОЖЊАЧЕ, РОГОВИ СЕ ПОСТАВЉАЈУ УПРАВНО НА КРОВНЕ РЕШЕТКЕ, ПАРАЛЕЛНО СЛЕМЕНУ
•
РАЗМАК ИЗМЕЂУ РОГОВА ЗАВИСИЋЕ ПОКРИВАЧА ИНЈЕГОВЕ ПОДЛОГЕ
ОД
ВРСТЕ
РЕШЕТКЕ ОД ДАСАКА
• • • •
ПРЕДСТАВЊАЈУ РОГ И КРОВНИ ВЕЗАЧ ИСТОВРЕМЕНО ПОСТАВЉАЈУ СЕ НА РАЗМАКУ ОД 1.0м- 1.5м УКРУЋЕЊЕ У ПОДУЖНОМ ПРАВЦУ ПОСТИЖЕ СЕ УКРШТАЊЕМ ДАСАКА КОЈЕ СЕ ПРИКИВАЈУ НА ШТАПОВЕ ИСПУНЕ СА УНУТРАШЊЕ СТРАНЕ ОНЕ ПРЕДСТАВЉЈУ ОСНОВ ЗА ИНДУСТРИЈСКУ ПРОИЗВОДЊУ РЕШЕТКАСТИХ НОСАЧА, САВРЕМЕНОМ ТЕХНОЛОГИЈОМ
6. КРОВОВИ СА САВРЕМЕНИМ КРОВНИМ НОСАЧИМА ДЕФИНИЦИЈА НОСАЧИ КОЈИ СЕ ФАБРИЧКИ ПРОИЗВОДЕ И МОНТИРАЈУ СЕ НА ГРАДИЛИШТУ ПОДЕЛА 1. лаки решеткасти носачи- ЛКВ 2. решеткасти носачи ‘’ДСБ’’ 3. решеткасти носачи ‘’ТРИГОНИТ’’ 4. носач типа ‘’WELLSTEG’’ или таласасто ребро 5. лепљени ламелирани носачи
1. ЛКВ носачи • •
ОНИ СУ И РОГОВИ И ВЕЗАЧИ ОПТЕРЕЋЕЊЕ ДИРЕКТНО ПРИХВАТАЈУ И ПРЕНОСЕ ГА НА КОНСТР.ЗИДОВЕ ИЛИ СТУБОВЕ • ПОСТАВЉАЈУ СЕ НА МЕДЂУСОБНО МАЛИМ ОДСТОЈАЊИМА ОД 60 -120 цм али и до 2,50м у неким сличајевима • ПОГОДНИ ЗА ИНДУСТ.ПРОИЗВОДЊУ • ЛАКО И БРЗО МОНТИРАЊЕ • ЅБОГ ТРАЈНЕ ЗАШТИТЕ ОД ИНСЕКАТА И ГЉИВИЦА ЈАКО СУ ПОСТОЈАНИ И ПРУЖАЈУ СИГУРНОСТ • РАСПОНИ ОД 6.0 - 12.0 м • ДЕЛИМО ИХ НА ; 1. ЛКВ носачи за подкровље 2. ЛКВ носачи без подкровља
1. ЛКВ НОСАЧИ ОБЛИЦИ
СЛОЖЕНИ КРОВ У СИСТЕМУ ЛКВ НОСАЧА
2. ДСБ носачи • •
•
•
ЈЕДАН ОД НАЈСТАРИЈИХ типова НОСАЧА САСТОЈИ СЕ ОД ГОРЊЕГ И ДОЊЕГ ПОЈАСА И ДИЈАГОНАЛА КОЈЕ СУ ПОД УГЛОМ ОД 45° ОД ЊИХ СЕ МОГУ РАДИТИ САМО ЈЕДНОВОДНИ И ДВОВДНИ КРОВОВИ, ЗА РАСПОНЕ ДО 15м НОСАЧИ СЕ ПОСТАВЉАЈУ НА МЕЂУСОБНИМ РАЗМАЦИМА ОД 1.0м – 1.5м
3. ‘’ТРИГОНИТ’’ носачи • • • • • •
ОД ЊИХ СЕ МОГУ РАДИТИ САМО ЈЕДНОВОДНИ И ДВОВДНИ КРОВОВИ, ЗА РАСПОНЕ ДО 15м НОСАЧИ СЕ ПОСТАВЉАЈУ НА МЕЂУСОБНИМ РАЗМАЦИМА ОД 1.0м – 1.5м ВЕЗЕ ЕЛЕМЕНАТА У НОСАЋУ ОСТАВАРЕНЕ СУ ЛЕПЉЕЊИМ И КОВАНИМ ВЕЗАМА НОСАЧ СЕ САСТОЈИ ИЗ:ГОРЊЕГ И ДОЊЕГ ПОЈАСА СА ДИЈАГОНАЛАМА КАО ИСПУНОМ ИСПУНА МОЖЕ БИТИ ЈЕДНОДЕЛНА ИЛИ ДВОДЕЛНА ШТАПОВИ ГОРЊЕГ И ДОЊЕГ ПОЈАСА МОГИ БИТИ ДВОДЕЛНИ ИЛИ ТРОДЕЛНИ
4. ‘’WELLSTEG’’-таласасто ребро • •
•
•
ДОБРЕ МЕХАНИЧКЕ ОСОБИНЕ, МАЛЕ ТЕЖИНЕ , ПОГОДАН ЗА УГРАДЊУ САСТОЈИ СЕ ИЗ ДОЊЕГ И ГОРЊЕГ ПОЈАСА ОД ПУНОГ ДРВЕТА У КОЈЕМ ЈЕ ЖЉЕБ СИНУСОИДНОГ ОБЛИКА У КОЈИ СЕ ЛЕПЉЕЊЕМ УБАЦУЈУ ФУРНИР ПЛОЧЕ ОН СЕ КОРИСТИ КАО РОГ И ТАКАВ КРОВ МОЖЕ ПРЕМОСТИТИ РАПОНЕ И ДО 13.0 м ВИСИНА ТАЛАСАСТОГ РЕБРА ЈЕ 50 цм ( уколико имамо удвојени талас у носачу, његова висина може бити и 80цм )
5. ЛЕПЉЕНИ ЛАМЕЛИРАНИ НОСАЧИ • • • •
• •
ПРИМЕНА НАЈСАВРЕМЕНИЈЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ У ОБРАДИ ДРВЕТА ДОБИЈАЈУ СЕ ЛЕПЉЕЊЕМ ДАСАКА ИЛИ ЛАМЕЛА ЛАМЕЛЕ МОГУ БИТИ ДУЖИНЕ И ДО 50м, ШИРИНЕ 22цм, А ВИСИНЕ 4цм РЕЂАЊЕМ и ЛЕПЉЕЊЕМ ЛАМЕЛА ЈЕДНЕ ПРЕКО ДРУГЕ МОЖЕ СЕ ДОБИТИ НОСАЧ ЖЕЉЕНЕ ВИСИНЕ (до 2.0м) РАСПОНИ КОЈЕ ПРЕМОШТАВАЈУ СУ ОД 10-30м МОГУ ИМАТИ РАЗЛИЧИТЕ ОБЛИКЕ
ВЕНТИЛИРАНА КРОВНА КОНСТРУКЦИЈА
ОБРАЧУН РАДОВА КОД КРОВНЕ КОНСТРУКЦИЈЕ 1. ОБРАЧУН РАДОВА КОД КЛАСИЧНИХ ДРВЕНИХ КРОВОВА • РАДИ СЕ ПО м² ХОРИЗОНТАЛНЕ ПРОЈЕКЦИЈЕ ОСНОВЕ КРОВА
2. ОБРАЧУН РАДОВА КОД РЕШТКАСТИХ КРОВОВА • РАДИ СЕ ПО КВАДРАТУ ПОВРШИНЕ ЛИЦА РЕШЕТКАСТОГ НОСАЧА
5.0. MANSARDNI KROVOVI Ove krovove izumeo je francuski arhitekta Francois Mansard, pa su po nemu dobili ime. Sastoji se iz dva dela, i ima prelomljen oblik. Donji deo je obi~no jako strm a gornji deo mo`e biti strm ili blag. Kada je gornji deo blagog nagiba onda se obi~no taj deo ne koristi za boravak, ne pripada potkrovnom prostoru, ve} sluzi kao tavanica izme|u dva dela krova. U drugom slu~aju kada se koristi ceo potkrovni prostor, stupci krovnih nosa~a povezuju se kle{tima. Oblik krova se obi~no dobija kada se nad spoljnim zidovima opi{e polukrug i u tim granicama odrede kontura krova. Ova vrsta krova danas se ne izvodi jer zahteva dosta drveta, ve} se primenjuju laki krovni veza~i industrijski proizvedeni koji po formi odgovaraju mansardnom krovu. Kod njih je svaki krovni veza~ istovremeno i krovni nosa~. Proizvedeni u fabrici, na gradili{tu se lako i brzo montiraju.
5.0. RE[ETKASTI KROVNI NOSA^I Drvene re{etkaste konstrukcije datiraju jo{ iz druge polovine 19 veka kada su in`enjeri u Americi primenjivali stati~ke metode na drvenim mostovskim konstrukcijama. U Evropi ove konstrukcije se primenjuju pri kraju 19 veka, a naro~ito se razvijaju posle prvog svetskog rata, kada se usled nesta{ice gvo`|a sve vi{e primenjuje drvo. Konstrui{u se objekti velikih raspona primenjuju}i nove veze i spojna sredstva, koja ne slabe drvo. Stare tesarske veze se zamenjuju novim spojnim sredstvima kao {to su primena eksera, zavrtnjeva, zaglavaka, prstenastih i zup~astih spona, lepkova i drugih. Analiziraju}i napone kod nosa~a punog preseka napregnutog na savijanje, uo~eno je da su naprezanja najve}a na spoljnjim povr{inama odnosno gornjoj koja je napregnuta na pritisak i donjoj koja je napregnuta na zatezanje, dok se ova naprezanja smanjuju idu}i ka neutralnoj zoni, tako da u ravni neutralne ose padaju na nulu. Uo~avanjem nedovoljne iskori{}enosti nosivosti srednjeg dela nosa~a, nastali su kombinovani preseci, kod kojih su gornji i donji delovi preseka nosa~a puni a sredina sa manjom povr{inom preseka. Ovako dobijeni nosa~ ima isti otporni momenat kao i greda punog reseka iste visine. Nosa~a sa kombinovanim presekom ima vi{e vrsta. Povezivanje gornjeg i donjeg pojasa nosa~a vr{i se tako|e sa drvenim elementima postavljenim po odre|enom sistemu. Na taj na~in dobija se re{etkasti nosa~ kod koga je gornji pojas napregnut na pritisak a donji pojas na zatezanje. [tapovi u polju nazivaju se {tapovi ispune. Prema na~inu postavljanja napregnuti su na pritisak ili zateznje, uz uslov da se osovine svih {tapova koji se susti~u u jednom ~voru seku u jednoj ta~ki. Oblik re{etki mo`e biti razli~it, a naj~e{}i su slede}i tipovi: 1. ravne re{etke, ili re{etke sa paralelnim pojasevima, 2. trapezaste na jednu vodu, na dve vode, 3. mansardne re{etke, 4. trougaone re{etke: na jednu vodu, na dve vode, 5. lu~ne, paraboli~ne re{etke.
Kod ravnih nosa~a re{etki, kada se dijagonale penju od sredina ka osloncima, onda su one napregnute na zatezanje, a vertikale na pritisak. Obrnut raspored sila de{ava se kada se dijagonale od oslonca di`u ka sredini re{etke, onda su one napregnute na pritisak a vertikale na zatezanje. Kod trougaonih re{etki je obrnuto. Kada se dijagonale od oslonca penju ka sredini, onda su one napregnute na zatezanje a vertikale na pritisak. Kada se dijagonale penju od sredine ka osloncima, onda su one napregnute na pritisak a vertikale na zatezanje. Lu~ni odnosno paraboli~ni nosa~i bivaju konstruisani tako da horizontalne pritiskaju}e sile gornjeg pojasa bivaju prihva}ene od donjeg pojasa. Gornji i donji pojas nosa~a povezani su {tapovima ispune ~iji je glavni zadatak da spre~e izvijanje gornjeg pojasa.
Konstruisanje re{etke
Po{to se odabere oblik, pristupa se rasporedu vertikala i dijagonala. Razmak izme|u vertilala ker}e se od 2.00 do 3.00 - 3.50m. a mo`e biti i manji. Pri tome se mo`e postupiti na dva na~ina. Ako se vertikale postavljaju na istom rastojanju tada }e dijagonale biti pod razli~itim uglom, ili ako se dijagonale postavljaju pod istim uglom vertikale }e biti na razli~itom me|usobnom rastojanju. Re{etke mogu da nale`u na masivne zidove ili stubove, kao i na drvene pune ili re{etkaste stubove, kao i na druge elemente nose}e konstrukcije. Za re{etkaste nosa~e uglavnom se upotrebljava jelovo drvo. Izuzetno, za neke delove koji su jako napregnuti upotrebljava se tvrdo, hrastovo drvo.
Ovako formiranim re{etkastim nosa~ima savla|uju se veliki rasponi. Nagib re{etke uskla|uje se sa vrstom pokriva~a. U popre~nom pravcu, re{etke se postavljaju na rastojanju od 4.00 do 5.00m. i predstavljaju krovni nosa~, a raspon rogova od oslonca do oslonca ne bi trebalo da pre|e 4.50m.
Preko re{etkastih nosa~a postavljaju se ven~anica, ro`nja~a i slemenja~a, po istom principu kao kod klasi~nih tesarskih krovova, a preko njih postavljaju se rogovi. Ukru}enje u podu`nom pravcu se vr{i ili pajantama (koje ujedno smanjuju raspon ro`nja~ama odnosno slemenja~ama) ili podu`nim re{etkama na dva ili tri mesta u podu`nom pravcu. Ovi krovovi mogu se izvesti i bez ro`nja~a, ve} postavljanjem rogova upravno na krovne re{etke (koji se ovako postavljeni nazivaju potplatnice), paralelno sa slemenom odnosno sa strehom. Razmak izme|u rogova zavisi od vrste pokriva~a i na~ina izvo|enja njegove podloge.
Re{etke od dasaka kao lake re{etke, predstavljaju u isto vreme krovni nosa~ i rog i postavljaju se na rastojanju od 1,00m do 1,50m. Ukru}enje u podu`nom pravcu posti`e se ukr{tanjem dasaka koje se prikivaju za vertikalne {tapove ispune. Ove re{etke predstavljaju osnovu za industrijsku proizvodnju re{etkastih nosa~a, savremenim na~inom proizvodnje.
KROVOVI
N A V E [ A LJ K E
Kod krovova na raspinja~e i krovova na ro`nja~e (sa pravim i kosim stolicama), optere}enje od krova se prenosi na unutra{nje ili spolja{nje nose}e zidove ili druge nose}e elemente. Kada se radi o drvenoj me|uspratnoj konstrukciji sa tavanja~ama od punog drveta, maksimalni raspon je 6.00m. Primena tavanja~a od punog drveta za vece raspone nije ekonomi~na, jer bi u tom slu~aju one bile veoma velikih dimenzija. Velike raspone je mogu}e premostiti nosa~ima od lepljenog lameliranog drveta i drugim savremenim industriski proizvedenim nosa~ima. Kada je me|uspratna konstrukcija armirano betonska, optere}enje od krovnih nosa~a preuzmaju nose}i elementi konstrukcije (podu`ni ili popre~ni nose}i zidovi ili grede). Konstrukcija krova na ve{aljke izvodi se iznad drvene me|uspratne konstrukcije raspona od 6.00. do 12.00m. kada nema srednjh zidova koji bi poslu`ili kao oslonci. Odre|enim na~inom formiranja krovnih nosa~a, tavanja~e se mogu ve{ati za krovne nosa~e pa je tako konstrukcija takvog krova dobila naziv -krov na ve{aljke. Konstrukcije na ve{aljke se izvode kada su rasponi nose}ih zidova veliki, kada nema srednjih zidova koji bi primili optere}enje od krovnih nosa~a ili kada to nije povoljno za me|uspratnu konstrukciju. Ove konstrukcije su se izvodile kod zgrada sa drvenom tavanicom velikih raspona, kod betonskih konstrukcija, kada je trebalo izbe}i optere}enje me|uspratne konstrukcije i iznad prostora bez me|uspratne konstrukcije. Danas se ove konstrukcije ne izvode jer se primenjuju savremene konstrukcije drugih tipova, ali je va`no poznavati ih, da bi se pravilno pristupilo rekonstrukciji krovnih konstrukcija starih objekata. Ve{aljka mo`e biti prosta (ili jednostruka), dvojna (ili dvostruka), trostruka i vi{estruka. Prosta ve{aljka se sastoji od osnovice krovnog nosa~a koja se kod ovog tipa krova naziva zatega, od jednog stupca i dva kosnika. Prosta ve{aljka ima samo jedan stubac i izvodi se kod krovova koji imaju samo slemenja~u. Teret od krova koji pada na slemenja~u (Q1) prenosi se na stubac koji je u ~voru I ~vrsto vezan za kosnike. Kosnici sa osnovicom krovnog nosa~a (zategom) ~ine nepomerljivi trougao. Ako je potrebno da se skrati raspon tavanja~a potkrovne drvene tavanice, onda }e se one pogodnom vezom ve{ati za stubac, i optere}enje Q2 preneti u ~vor I odakle se ukupno optere}enje Q ravnomerno prenosi preko kosnika na spoljne zidove ( na svaki zid po 1/2 sile Q). Usled horizontalne komponente H, sile Q/2, osnovica krovnog nosa~a napregnuta je na zatezanje, pa se zato naziva zatega. Dvojna ve{aljka se sastoji iz zatege, dva stupca, raspinja~e izme|u stubaca i dva kosvika. Trostruke i vi{estruke ve{aljke se retko sre}u jer su glomazne konstrukcije, pa se za potrebe konstruisanja tako velikih krovnih konstrukcija pribegavalo izvo|enju re{etkastih krovnih nosa~a. Danas se vi{e ne izvode.
[eme krovnih nosa~a kod jednostruke i dvostruke ve{aljke
1 2 3 4
vencanica slemenjaca roznjaca stubac
5 klesta 6 kosnik 7 rog 8 podvlaka
9 nadvlaka 10 raspinjaca 11 zatega
Prilikom konstruisanja ve{aljke potrebno je zadovoljiti tri glavna uslova: 1. da se osovine greda koje se susti~u u jednom ~voru moraju se}i u jednoj ta~ki, 2. da se osovine kosnika i zatege seku iznad zida na osloncu 3. nagib kosnika i zatege ne sme biti manji od 300. Prvi uslov se mora zadovoljiti da bi se sile koje se susti~u u toj ta~ki prenele na odre|eno mesto. Ako se on ne bi po{tovao do{lo bi do ekcentriciteta i poreme}aja ravnote`e {to bi ugrozilo opstanak konstrukcije. Drugi uslov je va`an jer uti~e na naprezanje koje se razvija u zidu koji prima optere}enje od krova i tako uti~e na ukupnu stabilnost. Najbolje je ako se osovina zatege i osovina kosnika seku u jezgru zida (njegovoj srednjoj tre}ini), jer je tako zid ravnomerno napregnut na pritisak. Da bi se skratio raspon tavanja~a drvene me|uspratne konstrukcije, one se kod krovova na ve{aljke moraju ve{ati za krovne nosa~e na nekoliko na~ina: 1. pomo}u okaga~e ( nadvlake) 2. pomo}u podvlake 3. pomo}u direktnog naleganja na tavanja~a na zatege 4. pomo}u limenih papu~a. Okaga~a ili nadvlaka je horizontalna greda koja je postavljena iznad zatege (i za nju je povezana) upravno na krovne nosa~e, a pored stubaca. Sve tavanja~e koje se oslanjaju na spoljne zidove prika~ene su za nadvlaku i tako im se skra}uje raspon. Podvlaka je horizontalna greda koja se postavlja ispod zatege, na mestima gde je ova povezana sa stupcem, i ima istu funkciju kao i nadvlaka. U ovom slu~aju podvlaka nije u ravni sa zategama i tavanja~ama pa se vidi na plafonu.
1. Prosta ili jednostruka vešaljka - tavanjače prihvaćene nadvlakom
Krovni nosač proste ili jednostruke vešaljke, sastoji se od zatege, jednog stupca i dva kosnika.
detalj 1 varijanta detalja 1 Osovina kosnika i osovina zatege moraju se seći u jednoj tački iznad oslonca (uslov br. 2). Najbolje je da ta tačka pada u jezgro zida (varijanta 1) ili da ga tangira (detalj 1). Ugao koji kosnik formira u odnosu na zategu ne sme biti manji od 300 (uslov br. 3).
Osovina kosnika i osovina stupca moraju se seći u jednoj tački (uslov br. 1), koja se nalazi približno na 20 do 25cm ispod slemenjače.
Kod direktnog naleganja tavanja~a na zatege, zatege se vide na plafonu jer nisu u ravni sa tavanja~ama. Postavljanjem tavanja~a u limene papu~e koje se oslanjaju na zatege posti`e se da tavanja~e i zatega le`e u istoj ravni, i ravan plafon. Kako su ove tavanice ~esto znatne te`ine, te`i se da svi njeni elementi budu {to lak{i, ukoliko tavanski prostor nije predvi|en za kori{}enje. Zato se kod
rekonstrukcije ovih krovova, ako se `eli njihovo pretvaranje u potkrovni prostor koji se koristi, mora ovo uzeti u obzir i konstrukcija oja~ati.
Konstrukcija krova na ve{aljke nad armirano betonskom tavanicom velikog raspona izvodi se kada nije po`eljno optere}ivati me|uspratnu konstrukciju. U tom slu~aju zatega se ne mora postavljati po celoj du`ini raspona, ve} se kosnici u~epljuju u drvene jastuke koji su pri~vr{}eni za betonsku konstrukciju.
U tom slu~aju, zate`u}a sila se preko jastuka prenosi na me|uspratnu konstrukciju. Stubac je u~epljen u drveni jastuk koji je pri~vr{}en za betonsku tavanicu. U svom donjem delu on nosi samo silu od vertikalne komponente sile koja se od ro`nja~e prenosi preko pajanti.
Vešaljka se može konstruisati i kod manjeg nagiba krova od 30o ali se u tom slučaju (da bi se zadovoljio uslov da kosnici sa zategom stoje pod uglom od 30o) izvodi krov sa nazidkom.
7.0. KROVNE KONSTRUKCIJE OD INDUSTRIJSKI PROIZVEDENIH KROVNIH NOSA^A U industrijski proizvedene krovne nosa~e spadaju krovni nosa~i koji se formiraju u fabrici a montiraju na gradili{tu, i u njih spadaju: - laki re{etkasti krovni nosa~i, - re{etkasti nosa~i sistema“DSB” , - re{etkasti nosa~i sistema “Trigonit”, - nosa~i tipa “Wellsteg” , poznati kao “talasasto rebro”, - lepljeni lamelirani nosa~i.
Laki re{etkasti nosa~i su industrijski proizvedeni po odre|enoj tehnologiji, donose se na gradili{te i na jednostavan i brz na~in montiraju. Proizvedeni od jelove gra|e malog reseka predstavljaju laku konstrukciju, savla|uju velike raspone i u znatnoj meri predstavljaju zamenu za klasi~ne krovne konstrukcije. Oslanjaju se na nose}e zidove ili druge elemente nose}e konstrukcije zgrade formiraju}i krovnu konstrukciju nad prostim i slo`enim osnovama. Izvode se kao jednovodni, dvovodni, ~etvorovodni i slo`eni krovovi. Mogu imati razli~ite forme kao {to su: - trougaoni jednovodni krovovi, - trougaoni dvovodni, koji se izvode tako da se tavanski prostor ne koristi ili koristi kao potkrovni prostor, - trapezasti jednovodni, - trapezasti dvovodni, - poligonalni laki re{etkasti veza~i u formi mansardnog krova.
Najrasprostranjeniji su trougaoni oblici lakih krovnih re{etki. Rasponi ovih nosa~a naj~e{}e se kre}u od 6.00 do 12.00m. Krovni veza~i predstavljaju u isto vreme i nosa~ i rog i isklju~uju postojanje ro`nja~a i elemenata klasi~ne krovne konstrukcije. Postavljaju se na me|usobnom rastojanju od 60 do 120cm. blagog ili strmog nagiba, prema funkciji potkrovnog prostora i vrsti krovnog pokriva~a.
Re{etkasti nosa~i sistema
“DSB” (oznaka prema “Dreieck-Streben-Bau-Art”)
predstavljaju jedan od najstarijih sistema koji se vremenom razvijao i odr`ao se do danas. Sastoji se iz gornjeg i donjeg pojasa nosa~a pravougaonog popre~nog preseka, i od {tapova ispune koji zaklapaju ugao od 450 sa osom nosa~a. {tapovi gornjeg i donjeg pojasa imaju ve}u {irinu od visine, {to dozvoljava izvo|enje `ljebova za vezu sa {tapovima ispune. Elementi “DSB” su re{etkasti nosa~i koji se mogu primeniti kao proste grede, grede sa prepustima ili trozglobni lukovi sa zategom i bez zatege. Ovim sistemom krovnih veza~a se mogu realizovati samo jednovodni i dvovodni krovovi, postavljanjem krovnih nosa~a na rastojanju od 1.00-1,50m. Izra|uju se do visine od 80cm. za raspone do 15.00m.
Re{etkasti nosa~i sistema “Trigonit”predstavljaju spoj dva razli~ita sistema veze drvenih nosa~a: kovanom vezom i lepljenjem. Popre~ni presek “Trigonit” nosa~a mo`e imati jednodelnu ispunu i dvodelne {tapove gornjeg i donjeg pojasa, ili dvodelnu strukturu ispune i trodelne {tapove pojasa. Mogu}e su i druge varijante izvedene iz ova dva slu~aja. Mogu se primeniti kod jednovodnih i dvovodnih krovova, postavljanjem krovnih veza~a na rastojanju od 1,00-1,50m. za rspone max.15,00m. , kao nosa~i kod hangarskih konstrukcija, kao podvlake kod konstrukcija hangara nad velikim rasponom, kao kontinualni nosa~i, re{etkasti nosa~i sa promenljivom visinom popre~nog preseka trougaonog ili tarpezastog oblika.
Nosa~i tipa “Wellsteg”-u praksi poznati kao”talasasto rebro” nastali su spajanjem drveta i furniranih plo~a u nosa~ koji se odlikuje veoma jednostavnim, industrijskim na~inom proizvodnje, dobrim mehani~kim karakteristikama, malom sopstvenom te`inom i lakom ugradnjom. U ma{inski izveden `ljeb oblika sinusoide, duz drvenih no`ica ugra|uje se talasasto rebro od furniranih plo~a, i lepljenjem formira nosa~ u popre~nom preseku I oblika. Standardne visine rebra je od 24 do 60cm. a odnos visine i du`ine talasa sinusoidnog `ljeba u no`ici rebra se kre}e izme|u 1/8 i 1/14. Ovi nosa~i se naj~e{}e primenuju kao rogovi ili kao ro`nja~e u sistemu krovnih struktura ili kao tavanja~e u sistemu drvenih me|uspratnih konstrukcija ili potkrovnih konstrukcija. Ako je optere}enje malo njima se mogu premostiti rasponi i do 13,0m. U serijskoj proizvodnji nosa~i sa talasastim rebrom su visoki do 50cm. Ve}i nosa~i mogu imati i dva rebra, koja stoje paralelno jedno pored drugog, pa takvi nosa~i obrazuju sandu~asti popre~ni presek koji ima visinu od 60-80cm.
Lepljeni lamelirani nosa~i su produkti savremene tehnologije u obradi drveta. Dobijaju se lepljenjem dasaka ili lamella ( ~etinarska gra|a podjednake {irine i visine popre~nog preseka spojena u elemente potrebne duzine). Lamelle mogu biti du`ine do 50m., {irine 22cm. i visine 4cm. Prilikom lepljenja, vlakna spojenih lamella moraju biti me|usobno paralelna. Re|anjem lamela jedne preko druge formiraju se nosa~i `eljene visine (mogu biti i do 2,00m. visine). Ovako dobijeni elementi imaju bolje karakteristike nego drvo od koga su nastali. Ravni lamelirani lepljeni nosa~i koriste se uglavnom za raspone od 10,0 do 30,0m. Mogu se izvoditi i kao savijeni nosa~i polupre~nika do 6,0m. koji su jednostavni za izvo|enje, dok se nosa~i sa manjim polupre~nikom te`e izvode i vi{e ko{taju.
FIZIČKI UTICAJI I OPTEREĆENJA 1. SPOLJAŠNJI • • • • • •
INSOLACIJA VETAR ATMOSFERILIJE TEMPERATURA VAZDUHA VLAŽNOST VAZDUHA TOPLOTNO ZRAČENJE OKOLNIH POVRŠINA
2. UNUTRAŠNJI • •
TEMPERATURA VAZDUHA U PROSTORIJAMA ISPOD KROVA VLAŽNOST VAZDUHA U PROSTORIJAMA ISPOD KROVA
PODELA RAVNIH KROVOVA 1. PREMA NAGIBU 2. PREMA PROHODNOSTI I NAMENI 3. PREMA PROVETRAVANJU
PODELA PREMA NAGIBU - PO JUS-U • • • • •
SA MALIM NAGIBOM ……….............. 0.5 - 1% SA NORMALNIM NAGIBOM ……...........1 - 2% SA VEĆIM NAGIBOM …………......... 2.5 - 4% SA VELIKIM NAGIBOM ……............... 4 – 15% NAGNUTI KROVOVI ………….......... 15 – 40%
KROVOVI PREMA PROHODNOSTI I NAMENI
KROVOVI PREMA PREMA PROVETRAVANJU
SLOJEVI RAVNOG KROVA 1. SLOJ ZA PAD min 4 cm 2. SLOJ ZA RASTEREĆENJE PARNOG PRITISKA I PARNA BRANA 3. TERMOIZOLACIJA 4. PVC FOLIJA 5. CEMENTNA KOŠULJICA min 3cm 6. HIDROIZOLACIJA 7. ZAŠTITA HIDROIZOLACIJE
NEVENTILIRANI RAVNI KROV DETALJ ATIKE
NEVENTILIRANI RAVNI KROV DETALJ NAZIDKA SA METALNOM OGRADOM
VENTILIRANI RAVNI KROVOVI DETALJ SLOJEVA
VENTILIRANI RAVNI KROVOVI
VENTILIRANI RAVNI KROVOVI
KROVNA BAŠTA
KROVNA BAŠTA
KROVNA BAŠTA
HIDROIZOLACIJA RAVNIH KROVOVA 1. JEDNOSLOJNE OD SINTETIČKIH TRAKA 2. VIŠESLOJNE HIDROIZOLACIJE OD BITUMENSKIH I POLIMERBITUMENSKIH TRAKA 3. HIDROIZOLACIJE OD SINTETIČKIH TEČNIH MATERIJALA 4. HIDROIZOLACIJE NA BAZI MEŠAVINE BITUMENA SA SINTETIČKIM MATERIJALIMA 5. HIDROIZOLACIJE NA BAZI MEŠAVINE BITUMENA SA SINTETIČKIM MATERIJALIMA
ODVODNJAVANJE RAVNIH KROVOVA 1. OLUCIMA 2. RIGOLOM • •
KA SPOLJAŠNJOSTI ZGRADE KA UNUTRAŠNJOSTI ZGRADE
3. TAČKASTO
ISTI KROV NA TRI NAČINA
OLUCIMA
RIGOLOM
TAČKASTO
ODVODNJAVANJE OLUCIMA
NEVENTILIRANI RAVNI KROV DETALJ LIMENOG OLUKA
NEVENTILIRANI RAVNI KROV DETALJ BETONSKOG OLUKA
ODVODNJAVANJE RIGOLOM
NEVENTILIRANI RAVNI KROV DETALJ RIGOLE
TAČKASTO ODVODNJAVANJE
TAČKASTO ODVODNJAVANJE PREKO UNUTRAŠNJIH SLIVNIKA
HORIZONTALNI OLUCI FUNKCIJA I MATERIJALIZACIJA • •
PRIMAJU VODU SA KROVNIH POVRŠINA I ODVODE JE U OLUČNE CEVI (VERTILANE OLUKE) IZRAĐUJU SE OD LIMA ILI KAO ARMIRANO-BETONSKI ELEMENTI
DIMENZIONISANJE • •
PREMA PRIPADAJUĆOJ KROVNOJ POVRŠINI: 0.8 – 1 cm2 OLUKA ODGOVARA 1m2 UOBIČAJENA ŠIRINA OLUKA – ZA MANJE OBJEKTE 13 –20 cm, – ZA VEĆE OBJEKTE 16 – 25 cm
•
VISINA SPOLJNE IVICE OLUKA MORA BITI NIŽA OD UNUTRAŠNJE ZA 1 cm
ODREĐIVANJE PRESEKA HORIZONTALNIH OLUKA
PRESECI OLUKA
VERTIKALNI OLUCI FUNKCIJA I MATERIJALIZACIJA • • •
PRIMAJU VODU IZ OLUKA, RIGOLE ILI DIREKTNO SA KROVA (TAČKASTO ODVODNJAVANJE) POSTAVLJAJU SE VERTIKALNO SA SPOLJNE STRANE OBJEKTA, UZ FASADU IZRAĐUJU SE OD LIMA I MOGU BITI RAZLIČITOG PRESEKA
DIMENZIONISANJE •
• •
PREMA POVRŠINI KROVNE RAVNI SA KOJE TREBA DA PRIME VODU: 1 cm2 OLUKA ODGOVARA 1m2 PRIPADAJUĆE HORIZONTALNE PROJEKCIJE KROVA UOBIČAJENE DIMENZIJE • ZA KRUŽNE PRESEKE: 7.5 cm, 10 cm, 12 cm I 15 cm • ZA KVADRATNE PRESEKE 10/10 cm, 12/12 cm I 15/15 cm RASTOJANJE OLUČNIH VERTIKALA • MAKSIMALNO 30 m, • OPTIMALNO 10 – 15 m
ODREĐIVANJE PRESEKA VERTIKALNIH OLUKA
PRESECI OLUKA
KIŠNE KANALIZACIONE VERTIKALE FUNKCIJA I MATERIJALIZACIJA - SPROVODE VODU PREKO SLIVNIKA SA KROVA KROZ UNUTRAŠNJOST OBJEKTA - OBIČNO SE NALAZE UZ ZIDOVE ILI U VERTIKALNIM INSTALACIONIM KANALIMA - PRIKLJUČUJU SE NA KANALIZACIJU
DIMENZIONISANJE - IZRAĐUJU SE U STANDARDNIM DIMENZIJAMA KANALIZACIONIH CEVI - ø100 - ø125 - ø150 mm
- POVRŠINA POPREČNOG PRESEKA: 1 cm2 NA 1m2 PRIPADAJUĆE HORIZONTALNE PROJEKCIJE KROVA
