Model objekti-veze
1 MODEL OBJEKTI-VEZE
Model objekti-veze (MOV, (MOV, ili ER model, kao skraćenica od Entity-Relation Shi Model! se koristi za redstavljanje objekata koji ostoje " nekom realnom sistem" i veza koje ostoje izme#" tih objekata$ Ovaj model se kasnije revodi " relacioni model na osnov" odre#enih ravila revo#enja$ %ao i svaki model odatakla, i MOV sadr&i tri osnovne komonente' Str"kt"r" modela Str"kt"ra modela sadr&i koncete omoć" kojih se ois"j" objekti, njihovi atrib"ti i veze izme#" objekata$ Orani)enja Orani)enja mo" biti str"kt"rna i vrednosna$ Str"kt"rna orani)enja de*inisana s" samom str"kt"rom modela$ Vrednosna orani)enja de*ini+" dozvoljene vrednosti atrib"ta i dozvoljene romene ovih vrednosti$ Ova orani)enja se obi)no nazivaj" ravilima interiteta modelaodataka$ Oeracije Oeracije nad koncetima koncetima str"kt"re, str"kt"re, od de*inisan de*inisanim im orani)en orani)enjima, jima, reko reko kojih je mo"će mo"će oisati romene stanja sistema$ Model objekti-veze redstavlja se dijaramima objekti-veze (OV!$ dijaramima objekti-veze konceti modela objekti-veze redstavljeni s" odovaraj"ćim simbolima, nr$' nr$'
.retostavimo da imamo sledeći ois sistema biblioteke$ biblioteci se amte odaci o a"torima' (obele&ja s" +i*ra a"tora i ime i rezime a"tora! i naslovima (obele&ja s" +i*ra naslova i naziv!$ /edan a"tor moao je da nai+e vi+e naslova ili da ne nai+e nijedan$ /edan naslov moao je naisati samo jedan a"tor ili vi+e njih$ 0ko je a"tor naisao neki naslov, tada se amti koji je a"tor o red" (o+to ima naslova koje je naisalo vi+e a"tora zajedno!$ %njia ima samo jedno obele&je, +i*r" knjie$ %njia mo&e da ima ta)no jedan naslov, dok jedan naslov mo&e da b"de na vi+e knjia$ aslov riada jednoj i samo jednoj oblasti, dok jednoj oblasti mo&e da riada vi+e naslova ili da ne riada nijedan$ Obele&ja oblasti s" +i*ra oblasti i naziv oblasti$ 2a )lanove se amti +i*ra )lana i ime i rezime )lana$ .osebno se vodi evidencija o knjiama koje tren"tno dr&e )lanovi (tada se amti dat"m i vreme iznajmljivanja knjia 1!, a osebno o knjiama knjiama koje s" ozajmljene, ozajmljene, a vraćene$ vraćene$ /edna knjia mo&e tren"tno biti kod jedno )lana ili nije ni kod jedno$ /edan )lan mo&e tren"tno dr&ati vi+e knjia ili da ne dr&i nijedn"$ Svaka zaamćena ozajmica odnosi se na ta)no jedn" knji" i ta)no jedno j edno )lana i za svak" ozajmic" se amti dat"m i vreme "zimanja knjie i koliko dana je )lan imao knji" kod sebe$ 3"vaj" se i odaci o rezervacijama$ Svaka evidentirana rezervacija odnosi se "vek na jedno )lana i jedan naslov i za svak" rezervacij" amti se dat"m i vreme rezervacije$ .ok"+ajmo kroz ovaj ois sistema biblioteke da "vedemo osnovne koncete dijarama objekti-veze$ .ojedina)ni objekati " realno sistema imaj" neka svojstva (ili atrib"te! koja ih ois"j"$ 2a one objekte koji imaj" ista svojstva svojstva "vodi se " model" model" objekti-veze odovaraj"ći odovaraj"ći ti objekta$ 4i 4i objekta je o+ti redstavnik neke klase, a svaki ojedina)ni objekat redstavlja jedno ojavljivanje (rimerak, 1Smatrati da ostoji ti odataka koji " sebi sadr&i i dat"m i vreme, tj$ nećemo osebno )"vati dat"m, osebno vreme vreme
Model objekti-veze
5
instanc"! dato tia$ %lasa objekata je sk" ojavljivanja objekata dato tia$ a rimer, ti objekta je Radnik, ojavljivanja toa tia s" /ovan /ovanović, .etar .etrović i dr"i, a klasa objekata je R06% i redstavlja sk" ojavljivanja tia objekta Radnik (nazive klasa objekata isaćemo velikim, a nazive tiova objekata malim slovima!$ %andidat za klj") neko tia objekta je atrib"t, ili sk" atrib"ta, koji s" jedinstveni za svako ojavljivanje to tia objekta$ 4i objekta mo&e da ima vi+e kandidata za klj")$ tom sl")aj", jedan od njih se rola+ava za rimarni$ .rvi koncet koji ćemo "o)iti je nezavisna klasa objekata$ ezavisna klasa objekata je klasa )ija ojavljivanja s" nezavisna od ojavljivanja dr"ih klasa objekata " sistem", odnosno ostojanje objekata " toj klasi nije "slovljeno ostojanjem objekata iz neke dr"e klase$ .rikaz"je se kao ravo"aonik$ 0trib"ti neke klase rikaz"j" se " oblik" elisi$ 0trib"te koji )ine klj") ozna)avamo tako +to ih odv")emo "nom linijom$ sistem" biblioteke imamo sledeće nezavisne klase objekata'
a bismo nek" klas" objekata rolasili zavisnom od neke dr"e klase, otrebno je da je ostojanje objekata zavisne klase "slovljeno ostojanjem objekata klase od koje zavisi$ %ao dr"o otrebno je da svaka instanca zavisne klase zavisi od isto broja instanci dr"e klase objekata$ 6z ove de*inicije zaklj")"jemo da modelom objekti-veze ne mo&e da se redstavi zavisnost od romenljivo broja instanci$ S obzirom da " jednoj biblioteci mo&e biti vi+e rimeraka jedno naslova, "ve+ćemo i klas" %/670$ %ako knjie ne mo&e biti bez naslova i svaka knjia ima ta)no jedan naslov, is"njena s" oba "slova da klas" %/670 rolasimo zavisnom$ 2avisna klasa se redstavlja ravo"aonikom iscrtanim dvostr"kom linijom i saja se isrekidanom linijom koja ima strelic" na kraj" sa strane zavisne klase sa ravo"aonicima svih klasa od kojih ostoji zavisnost, ri )em" linija na kraj" remazavisnoj klasi ima$Mo&e zavisiti i od neke dr"e zavisne klase objekata$4ako#e mo&e biti zavisna od vi+e klasa, a ne samo od jedne$ 2avisna klasa nasle#"je klj")ne atrib"te klasa od kojih zavisi, tako da smatramo da klasa %/670 ored sostveno atrib"ta 8i*%nj ima i nasle#eni atrib"t 8i*asl$ %ako je +i*ra knjie jedinstvena za svak" knji", atrib"t 8i*%nj rola+avamo za klj") i odvla)imo a "nom linijom ( kada ključ zavisne klase čine samo sopstveni atributi, jedan ili više njih, onda se oni podvlače punom linijom, kao kod nezavisnih klasa!$
4ako#e, vodićemo i evidencij" o knjiama koje s" ozajmljene, a vraćene$ .o+to svaka ozajmica odraz"meva da je jedan )lan ozajmio jedn" knji", "vodimo zavisn" klas" .O20/M690 sa sostvenim atrib"tima at"mVreme.oz ()"va dat"m i vreme ozajmljivanja knjie! i :rojana (sadr&i koliko dana je )lan dr&ao knji"!$ Ova klasa je zavisna od dve dr"e klase, 3;0 i %/670$ 0ko jedan )lan ozajmi vi+e knjia, osebno ćemo evidentirati ozajmic" svake knjie$ %lasa .O20/M690 osed"je sostvene atrib"te.ozajmljena i Vraćena, od klase 3;0 nasle#"je atrib"t 8i*3l, a od klase %/670 nasle#"je atrib"t 8i*%nj$ Me#" ova )etiri atrib"ta klj") klase .O20/M690 )ine atrib"ti 8i*%nj<at"mVreme.oz (na dijaram" atrib"t at"mVreme.oz odvla)imo isrekidanom linijom jer kada se ključ zavisne klase sastoji od nasleđenih atributa, i eventualno nekih sopstvenih atributa, tada se sopstveni atributi iz ključa podvlače isprekidanom linijom !$
alje, jedan )italac mo&e neko dat"ma doći " bibliotek" i rezervisati jedan naslov$ vodimo na dijaram zavisn" klas" objekata RE2ERV096/0, koja je zavisna od klasa objekata 3;0 i 0S;OV i
Model objekti-veze
=
odnjih re"zima atrib"te 8i*asl i 8i*3l, "z sostveni atrib"t at"mVreme$ .retostavićemo da se mo&e desiti da dva naslova b"d" rezervisana " isto vreme, ali za razli)ite )itaoce (ako retostavimo da na "nos" mo" nezavisno raditi dve bibliotekarke!$ %lj") klase RE2ERV096/0 )ine atrib"ti 8i*3l<at"mVremeRez (sostveni atrib"t at"mVremeRez odvla)imo isrekidanom linijom!$
2avisnost klase mo&e biti dvojaka' Ezistencijalna 6nstance zavisne klase imaj" klj") sastavljen samo od sostvenih atrib"ta (koji se kao i kod nezavisnih klasa na dijaram" odvla)e "nom linijom!, a zavisna je samo njihova ezistencija$ 6denti*ikaciona 6denti*ikaciono zavisne klase nemaj" klj") sastavljen samo od sostvenih atrib"ta$ sastav njihovo klj")a "lazi klj") od bar jedne od klasa od kojih zavisi, i event"alno neki od sostvenih atrib"ta$4ada se sostveni atrib"ti odvla)e isrekidanom linijom$ eretko s" sit"acije de se &eli izbeći identi*ikaciona zavisnost$ 4ada se za zavisn" klas" "vodi novo svojstvo " vid" nekakvo redno broja (tj$ broja)a nastanka! instanci zavisne klase$ a dijaram" ored linije kojom redstavljamo zavisnost nazna)avamo o kakvoj zavisnosti se radi' E za ezistencijaln" i 6 za identi*ikacion"'
%od zavisnosti izme#" klasa de*ini+emo i dve vrste kardinalnosti' %ardinalnost "slovljavanja .redstavlja se kao "re#eni ar (m,n! koji se i+e ored klase od koje oti)e zavisnost$ Svaka instanca te klase "slovljava najmanje m, a najvi+e n instanci zavisne klase$ %ardinalnost "slovljenosti 2ais"je se kao broj (m! "z zavisn" klas" i zna)i da je svaka instanca te klase zavisi od ta)no m instanci klase od koje je zavisna$obi)ajeno je da se ezistencijalna zavisnost i kardinalnost "slovljenosti (1! osebno ne nazna)avaj"$ %ao brojnosti kod ozna)avanja kardinalnosti mo" se navesti >, 1 i (ozna)ava vi+e!$ 0ko na dijaram dodamo brojeve kardinalnosti, dobijamo'
Model objekti-veze
?
a osnov" rethodno, na rvi oled molo bi se reći da je klasa 0S;OV zavisna od klase 04OR, jer svaki naslov je morao naisati neki a"tor$ Me#"tim, klas" 0S;OV ne mo&emo rolasiti za zavisn" od klase objekata 04OR o+to mo" ostojati naslovi sa jednim, sa dva, sa tri a"tora@ a to nije " sklad" sa de*inicijom zavisne klase de se tra&i zavisnost od konstantno broja instanci$ %ardinalnosti "slovljenosti i "slovljavanja mo" da imaj" i neke dr"e vrednosti od ovih " rethodnim rimerima$ .rimer 1' Recimo da imamo sistem &eleznice " kojem ostoje stanice (svojstva +i*ra stanice i naziv stanice!, i da imamo relacije koje ovez"j" ta)no dve stanice, ri )em" se za svak" relacij" amti d"&ina$ Svaka stanica "klj")ena je " jedn" ili vi+e relacija$ Odovaraj"ći dijaram bi bio'
%ardinalnost sa strane zavisne klase nam "kaz"je koliko "ta zavisna klasa nasle#"je klj")ne atrib"te od klase od koje zavisi$ ovom sl")aj", klasa Relacija ored sostveno atrib"ta "&ina nasle#"je dva "ta atrib"t 8i*St (zbo kardinalnosti (5! na dijaram"!, te s" njeni atrib"ti A"&ina, 8i*St, 8i*StB$ %ako atrib"ti jedne klase ne smej" imati iste nazive, reimenovaćemo ih " recimo A"&ina, 8i*.o)etneSt, 8i*%rajnjeStB$ %lj") će )initi atrib"ti 8i*.o)etneSt<8i*%rajnjeSt (smatraćemo da S1-801 i 801-S1 rtedstavljaj" dve razli)ite relacije!, a se radi o identi*ikacionoj zavisnosti$ .rimer 5' 2a test znamo +i*r" i naziv$ Svaki test odnosi se na ta)no jedn" oblast$ Obele&ja za oblasti s" +i*ra oblasti i naziv oblasti$ 6z jedne oblasti mo&e biti vi+e testova, a mo&e da ne b"de nijedan$
.rimer =' Obele&ja radnika s" +i*ra radnika, rezime radnika, ime radnika i +i*ra zanimanja$ 2a svako radnika evidentira se islata i tom rilikom se amti dat"m islate i iznos islate$ /edna islata odnosi se "vek na jedno radnika, dok jedan radnik mo&e imati vi+e islata, a mo"će da nije imao nijedn"$
.rimer ?' Obele&ja voza)a s" 6 voza)a (jedinstven za svako voza)a!, rezime, ime i broj li)ne karte$ Voza)i *ormiraj" timove$ Svaki tim ima jedinstven" oznak" i "vek a )ine ta)no tri voza)a$ /edan voza) mo&e biti )lan jedno ili vi+e timova$
Model objekti-veze
C
.rimer C' Vodi se evidencija o reledima$ Svaki reled odnosi se na jedno acijenta (obele&ja' :r2%, ime i rezime! i jedno lekara (obele&ja' 6, ime i rezime! i za svaki reled se amti dat"m i vreme releda$ /edan acijent mo&e " jednom dan" da zaka&e reled kod vi+e lekara$ .acijent mo&e zakazati vi+e "ta reled kod isto lekara, ali samo " razli)itim danima$ /edan lekar mo&e imati zakazane relede za vi+e acijenata " jednom dan"$ Recet ima atrib"t oznaka receta koji je jedinstven za svaki recet$ .rilikom releda mo&e biti izdato vi+e receata, ali mo&e da ne b"de izdat nijedan$ Svaki recet nastao je rilikom jedno releda$
.rimer D' Obele&ja tima s" +i*ra tima i naziv tima$ Obele&ja rojekta s" oznaka rojekta (jedinstve za svaki rojekat! i naziv rojekta$ Svaki tim radi na jednom ili vi+e rojekata$ a jednom rojekt" radi samo jedan tim$ Obele&ja so*tversko roizvoda s" oznaka so*tvera (jedinstvena za svaki so*tver! i naziv so*tvera$ Svaki so*tverski roizvod je nastao kao rez"ltat rada na jednom rojekt"$ .rojekat mo&e, a ne mora da dovede do stvaranja so*tvera$
%lasa veza je svaka klasa )ija instanca redstavlja odnos instanci (najmanje dve! iz jedne ili vi+e klasa objekata, ri )em" taj odnos mo&e imati i odre#ena svojstva$ Recimo, izme#" klase 04OR i klase 0S;OV mo&emo "sostaviti klas" veze /E04OR koja redstavlja vez" izme#" nekih a"tora i nekih naslova$ %lasa veze mo&e imati i sostvena obele&ja$ %lasi vezi /E04OR mo&emo ridr"&iti obele&je %oji, koje "kaz"je kao koji o red" je naveden a"tor koji je naisao neki naslov$ %lasa veze se obele&ava rombom, koji se ovez"je sa svakom od klasa koja ")estv"je " vezi'
2a vez" s" od veliko zna)aja kardinalni brojevi veze$ %ardinalni brojevi se zais"j" " oblik" "re#eno ara (m,n!$ .retostavimo da s" klase objekata 0 i : " vezi$ 4ada " "re#enom ar" (m,n! na strani klase 0 m redstavlja minimalan, a n maksimalan broj instanci klase : sa kojom jedna instance klase 0 mo&e biti " vezi$ Sli)no, " "re#enom ar" (m,n! na strani klase : m redstavlja minimalan, a n maksimalan broj instanci klase 0 sa kojom jedna instance klase : mo&e biti " vezi$ /o+ jednom, kao brojnosti mo" se navesti >, 1 i (tj$ vi+e!$ na+em rimer", jedan a"tor moao je da nai+e vi+e naslova (maksimalna kardinalnost je vi+e-! ili da ne nai+e nijedan(minimalna kardinalnost je >!$ 2ato je sa strane klase 04OR kardinalnost (>,!$
Model objekti-veze
D
alje i+e da je jedan naslov moao naisati samo jedan a"tor ili vi+e njih$Ot"da ored klase 0S;OV na liniji veze i+emo kardinalnost (1,!$ %lasi veze /E04OR dodajemo sostveni atrib"t %oji$
Mo" se "o)iti i neke dr"e klase veze, recimo izme#" klase 0S;OV i klase O:;0S4'
@ izme#" klasa %/670 i 3;0'
@ 6 kada sve delove dijarama objedinimo, dobijemo ER dijaram modela biblioteke'
− −
%ada oledamo odnos klase 0S;OV i klase O:;0S4, mo&emo rimetiti i da je klas" 0S;OV mo&da mo"će redstaviti kao zavisn" od klase O:;0S4, s obzirom da jedan naslov "vek riada jednoj i samo jednoj oblasti (is"njava "slov za zavisn" klas" objekata - da instanca zavisne klase "vek zavisi od isto broja instanci neke dr"e klase!$ 4o bi isto tako bilo isravno i samo "kaz"je da se )esto ER dijaram mo&e nacrtati na razli)ite na)ine (+to je realni sistem koji se model"je slo&eniji, veća je verovatnoća za tako ne+to!$ Ono +to mo&e da nas oredeli da li ćemo neki odnos rikazati kao odnos izme#" zavisne i nezavisne klase ili kao vez" izme#" dve nezavisne klase je da li taj odnos ostaje trajan (rikazati a reko zavisne klase! ili mo&e restati " nekom tren"tk" (rikazati a reko veze!$ 4ako#e, ako smo odnos izme#" dve klase objekata redstavili kao vez" koja ima sostvene atrib"te ri )em" neki od tih sostvenih atrib"ta "ći " klj"), onda takav odnos treba redstaviti reko zavisne klase koja će zavisiti od obe klase koje ")estv"j" " vezi$ Ovo se osebno odnosi kada s" kardinalnosti veze iz sk"a A(>,!, (1,!B 5$ model" objekti-veze ostoje jo+ neki konceti koji nam nis" trebali da redstavimo bibliotek"$ 2a nek" klas" objekata ka&emo da redstavlja secijalizacij" ako redstavlja secijalan sl")aj neke dr"e klase objekata bar o jednom od dva kriterij"ma' ored zajedni)kih svojstava, ima i neka seci*i)na svojstva ima seci*i)ne odnose sa dr"im klasama objekata 5obar rimer za ovo je ER dijaram zakazivanja releda
Model objekti-veze
F
Odnosno, ako me#" objektima neke klase (tzv$ nadklase! mo&emo "o)iti neke odsk"ove (tzv$ odklase! ri )em" svaki odsk" ima neka seci*i)na obele&ja, takav odnos redstavljamo kao secijalizacij"$ .odklasa se "vek redstavlja ra*i)ki kao nezavisna klasa, bez obzira da li je nadklasa nezavisna ili zavisna klasa$ Secijalizacija se redstavlja tro"lom koji se saja sa nadklasom i odklasama$ .retostavimo da amtimo odatke o vozilima (+i*ra vozila i reistarski broj vozila!$ .retostavimo da amtimo odatke o vozilima (+i*ra vozila i reistarski broj vozila!$ Svako vozilo je ili a"tomobil i tada treba amtiti i broj mesta, ili kamiion itada teba amtiti broj osovina i nosivost ovom sl")aj" imamo nadklas" VO26;0 sa odklasama 04OMO:6;6 i %0M6O6'
a dijaram" je navedena i kardinalnost secijalizacije$ %ardinalnost secijalizacije zais"je se " oblik" "re#eno ara (m,n! i ima sledeće zna)enje' svaka instanca nadklase secijaliz"je se " najmanje m i najvi+e n odklasa$ ovom sl")aj", to se mo&e rot"ma)iti da svako vozilo mo&e riadati najmanje jednoj i najvi+e jednoj od odklasa 04OMO:6;6 i %0M6O6$ %ardinalnost sa strane odklasa je "vek (1! i odraz"meva se, tako da je nije otrebno navoditi "b"d"će$ aravno, mo"ći s" i neki dr"i kardinalni brojevi$ .osmatrajmo radnike " nekom red"zeć" sa svojstvima +i*re i imena (klasa R0696!$ %ao osebni sl")ajevi mo" se ojaviti radnici sa svojstvom voza)ka kateorija (klasa VO2036! i radnici sa svojstvom brzina k"canja (klasa 0%46;O7R0G6!$ %ako je mo"će da ostoje radnici koji ne "mej" ni da voze ni da k"caj", radnici koji "mej" samo da voze, radnici koji "mej" samo da k"caj" i radnici koji "mej" i da k"caj" i da voze, kardinalnost secijalizacije je (>,5!'
6li sl")aj kada imamo st"dente sa svojstvima broj indeksa i ime st"denta, ri )em" s" neki st"denti strani dr&avljani i imaj" dodatno svojstvo naziv dr&ave iz koje dolaze'
7eneralizacija je ost"ak obrn"t " odnos" na secijalizacij" i daje isti rez"ltat na kraj", odnosno ist" nadklas" i iste odklase kao i secijalizacija$ 0reacija je klasa veze koja se ona+a kao klasa objekata na taj na)in +to mo&e da ")estv"je " vezama$ .redstavlja se simbolom veze (rombom! "okvirenim simbolom nezavisne klase (ravo"aonikom!$ Recimo da na *ak"ltet" imamo evidentirane neke redmete i neke nastavnike i da neki nastavnici redaj" neke redmete$ .ri tome jedan nastavnik mo&e da ne redaje nijedan redmet, a mo&e da redaje
Model objekti-veze
H
vi+e redmetaI jedan redmet mo&e da ne redaje nijedan nastavnik, a mo&e da a redaje vi+e nastavnika$ Ovaj odnos izme#" klasa 0S40V6% i .REME4 mo&emo redstaviti klasom veze sa kardinalno+ć" (>,n! sa obe strane klase veze$ alje, imamo st"dente koji oha#aj" redavanja, ali samo iz onih redmeta koje redaje neki nastavnik$ :ilo bi ore+no sojiti klasom veze klase S4E4 i .REME4, jer bi to zna)ilo da mo&emo sojiti neko st"denta sa redmetom koji niko ne redaje$ 2ato vez" izme#" klase 0S40V6% i klase .REME4 tretiramo kao areacij", a zatim izme#" te areacije i klase S4E4 "sostavimo klas" veze .OJ0K0'
2adaci' 1$ a osnov" sledeće oisa nacrtaj ER dijaram i revedi a " ER model$ 0"tob"s ima jedinstveno obele&je reistracija$ 0"tob"s mo&e biti ili obi)an (ima dodatno obele&je broj sedi+ta! ili na srat (dodatna obele&ja s" broj sedi+ta dole i broj sedi+ta ore!$ Obele&ja stanice s" redni broj stanice (jedinstven za svak" stanic"!, naziv stanice i lokacija stanice$ 2a linij" amtimo oznak" linije (jedinstvena za svak" linij"!$ Svala linija ovez"je ta)no dve stanice (o)etn" i krajnj"!$ /edna stanica mo&e biti o)etna ili krajnja stanica za vi+e linija, a mo&e da ne b"de ni za jedn"$ Obele&ja voza)a s" 6 voza)a (jedinstven za svako voza)a!, rezime, ime i broj li)ne karte$ Voza)i *ormiraj" timove$ Svaki tim ima jedinstven" oznak" i "vek a )ine ta)no tri voza)a$ /edan voza) mo&e biti )lan jedno ili vi+e timova$ 2a svak" linij" zad"&en je jedan ili vi+e timova$ /edan tim mo&e biti zad"&en za jedn" ili vi+e linija$ Svaki tim zad"&en za nek" linij" koristi jedan od a"tob"sa$ /edan a"tob"s se mo&e koristiti na vi+e linija, a mo&e i da se ne koristi ni na jednoj$
5$ a osnov" sledeće oisa nacrtaj ER dijaram$ Obele&ja radnika s" M;: (jedinstven za svako radika!, ime radnika, rezime radnika, zanimanje i starost$ Svaki radnik radi " jednom odeljenj"$ /edno odeljenje zao+ljava najmanje jedno radnika$ Obele&ja odeljenja s" +i*ra odeljenja (jedinstvena za svako odeljenje! i naziv odeljenja$ Svakim odeljenjem r"kovodi jedan radnik$ /edan radnik mo&e da r"kovodi najvi+e jednim odeljenjem$ svakom odeljenj" roizvode se neki roizvodi, najmanje jedan, a mo&e i vi+e$ eki roizvod mo&e da se roizvodi " vi+e odeljenja, a ne mora ni " jednom$ 2a roizvode se amti +i*ra (jedinstvena za svaki roizvod!, naziv i vrsta$ .roizvod mo&e biti ili materijal (ima dodatno obele&je oreklo! ili ma+ina (dodatno obele&je amortizacija!$ eki roizvodi mo" biti "ra#eni " neke dr"e roizvode i tada se amti koja koli)ina roizvoda je "ra#ena$ /edan roizvod mo&e biti deo vi+e
Model objekti-veze
L
roizvoda, ili nije deo nijedno$ S dr"e strane, jedan roizvod mo&e biti da nije sastavljen ni iz jedno roizvoda, ili je sastavljen od vi+e njih$ 2a svako radnika se evidentiraj" islate$ 2a svak" islat" se amti dat"m islate i iznos$ /edna islata odnosi se "vek na jedno radnika, dok jedan radnik mo&e imati vi+e islata, ali ne " istom dan"$ Mo"će je i da radnik nije imao nijedn" islat"$
=$ a osnov" sledeće oisa nacrtaj ER dijaram i revedi a " relacioni model$ 2a isitanika se evidentiraj" redni broj, ime, rezime, broj li)ne karte, odina rodjenja, tele*on$ eki isitanici s" kateorisani i tada imaj" dodatno obele&je kateorija$ 2a test znamo +i*r" i naziv$ Svaki test odnosi se na ta)no jedn" oblast$ Obele&ja za oblasti s" +i*ra oblasti i naziv oblasti$ 6z jedne oblasti mo&e biti vi+e testova, a mo&e da ne b"de nijedan$ 6sitanik se rijavlj"je za najmanje jedan test, ali mo&e i na vi+e testova sa razli)itom +i*rom$ a test" ne mora niko da ")estv"je, ali mo&e biti rijavljeno i vi+e isitanika$ 2a svaki test zad"&en je bar jedan istra&iva)$ /edan istra&iva) mo&e biti zad"&en za vi+e testova, a mo&da nije zad"&en ni za jedan$ Obele&ja istra&iva)a s" 6 istra&iva)a, rezime i ime$ 6sitanike koji s" rijavljeni za neki test testira jedan od istra&iva)a zad"&enih za taj test i tada se bele&i dat"m testiranja i broj bodova koje je isitanik osvojio$ Mo"će je da ostoje isitanici rijavljeni za neki test koje niko nije testirao$ Svaki isitanik test za koji je rijavljen ola&e samo jednom$ 6stra&iva) je moao da testira vi+e rijavljenih isitanika ili da ne testira nijedno$
?$ a osnov" sledeće oisa nacrtaj ER dijaram jedno sortsko takmi)enja$ Obele&ja takmi)ara s" redni broj, rezime, ime i dr&ava iz koje dolazi$ eki takmi)ari s" rerezentativci i tada imaj" dodatni atrib"t broj nast"a za rerezentacij"$ Svaki takmi)ar nast"a " jednoj ili vi+e discilina (" svakoj discilini jedan "t!$ Obele&ja disciline s" oznaka disciline i naziv disciline$ svakoj discilini nast"a bar
Model objekti-veze
1>
jedan takmi)ar$ Obele&ja s"dija s" +i*ra s"dije, rezime i ime$ Svaki &iri )ine ta)no tri s"dije$ iri ima samo atrib"t oznaka &irija$ Svaki &iri je zad"&en za najmanje jedn" discilin"$ 2a nek" discilin" zad"&en je samo jedan &iri$ ast" svako takmi)ara " nekoj discilini ocenj"je s"dijski &iri zad"&en za t" discilin" i tada se amti ocena &irija$ Svaki &iri zad"&en za nek" discilin" ocenj"je bar jedan nast"$
C$ a osnov" sledeće oisa jedne aencije za nekretnine nacrtaj ER dijaram$ aenciji radi vi+e aenata$ 2a svako aenta oznat je 6 aenta, ime, rezim i tele*on$ bazi se evidentiraj" islate zarada aentima$ Svaka evidentirana zarada odnosi se "vek na jedno aenta i tada se amti i dat"m islate i s"ma novca$ 0ent je moao da ne rimi nijedn" zarad" ili da rimi vi+e zarada, a " jednom dan" mo"ća je samo jedna islata jednom aent"$ Vodi se evidencija o klijentima$ 2a svako klijenta je oznata njeov 6, ime, adresa, mesto, tele*on$ bazi se )"vaj" in*ormacije o svim rodatim stambenim nekretninama$ 2a sve nekretnine amti se jedinstvena +i*ra, adresa, mesto, ovr+ina " kvadratima i lokacija (da li se radi o "&em radskom jezr", eri*eriji itd$!$ ekretnine se dele na stanove i k"će$ 2a stanove oznata je vrsta stambeno objekta (arsonjera, jednosoban itd!, a za k"će ovr+ina laca " arima$ ekretnine se rodaj" klijentima i za svak" rodaj" amti se dat"m k"ovine i cena, ri )em" " svakoj rodaji nekretnine osred"je jedan aent aencije koji za to dobija odre#eni rocenat od vrednosti "ovora$ Svaki evidentirani klijent k"io je najmanje jedn" nekretnin"$ /edan aent moao je da ")estv"je " vi+e rodaja nekretnina ili da nije ")estvovao ni " jednoj$
