0353-90080824153Z

ТИН, Притина – Лепосавић, св� 24, 2008� ДК 94 (497�115 Ибарски Коаин)”17/18” 908 (497�115 Ибарски Ко Коаин)”17/18” аин)”17/18”

 Всна ЗАРКОВИЋ O ПОЧЕЦИМА САВРЕМЕНОГ ИБАРСКОГ КОЛАШИНА*  Апстракт:  раду се описуе почетак настанка савремено Ибар-

ско Коаина, кои е уседио доаском ново становнитва на претходно опустее просторе у аустриско-турским ратовима краем XVII века� Обаст Ибарско Коаина формирана е у орњем току реке Ибар и аутор настои да одреди њене рание, бро сеа, први помен имена и економски еконо мски пооа становнитва до особођења од Турака Турака 1912� оди одине� не� Економски Еконо мски пооа карактерие, поред васнитва над земљом, и одређена аутономиа коу е становнитво Ибарско Коаина имао, а коу  е симбоизовао кнез као управна и судска васт�  Кључн рчи: Ибарски Коаин, име, рание, економски пооа,

кнез, земља�

Ибарски Коаин данас представља упу у деу орње тока   реке Ибар� Ова обаст е кроз историу мењаа име и рание,  доазио е и до промене становнитва� Садање име не сее у проост дуе од 350 одина� еђутим, едан део топонима кои и данас постое у Ибарском Коаину дуе е траања, то ово ри о континуитету ивљења на овим просторима� Осим промена имена обасти, мењаи су се окани топоними, аи мењао се и становнитво кое е насељавао ова кра� До смене становнитва доо е посе аустриско-турских ратова краем XVII века� О овим збивањима, нааост наао ст,, немамо довољно историских извора изво ра па смо, поред маоброних података, упућени на традииу коа е Рад е рађен у оквиру проекта 148020  Духовн појав и стваралаштво српског народа на Косову и Мтохији од XV до XX вка, кои финансира инистарство науке Репубике Србие� *

15 4

Весна Зарковић

остаа у народном сећању� О становнитву кое е рание ивео на овим просторима оворе турски пописи, почеви од пописа Обасти ранковића из 1455� одине� Име обасти мое се пратити од XVIII века, тачние од 1737� одине, мада се назив Коаин среће о 1673� одине, аи се не мое утврдити да и е ово помен обасти у доини Ибра ии неке друе�3 Познато е да у наим земљама постое три тр и Коаина: Коаина: први у орњем току Ибра, друи у доини Љубовађе (Вранетие), притоке Лима и трећи у орњем деу реке Таре� Да би се разиковаи за њих се користе бие одредние, па се први данас зове Ибарски Коаин, друи Доњи Коаин, а трећи (Горњи) Коаин� Поред имена Ибарски Коаин, кои е први употребио иоко Весеиновић 1901� 190 1� одине а за њим Јован Цвиић, Стоан Новак Но ваковић овић и друи, користе се и називи нази ви Стари Коаин, аи Коаин, итровачитр овач5 ки Коаин� Осим ових назива код Јована Цвиића се среће, а од њеа преузима Лутова, и назив Црни Коаин коа нема код друих аутора, нити н ити у народном овору� овору� Од Цвиића е израз преузет пр еузет и за Еникопедиу српско-хрватско-совеначку� Петар Петровић е утврдио да е ово река настаа од стране тампара� Наиме, Цви ић е, по Петровићу, у рукопису записао „Црн� Коаин” мисећи Црноорски Коаин, а совосаач е то деифровао као Црни� Ова израз е касние прихватио Лутова, не провераваући а, нити наазећи потврде у народу и итератури, аи а ние ни ире експоатисао већ се драо уобичаених израза Ибарски и Стари� 8  новио итератури среће се и назив Српски Коаин,9 аи сматра1

2

4

6

7

Термин саврмни кои се користи користи у насову нас ову суи нам да означимо Ибарски Коаин настао насељавањем становнитва, кое о увек иви у ово обасти, посе по се аустриско-турских аустриско-турских ратова краем XVII века� О овом попису и становнитву кое е насељавао обаст данање Ибарско Коаина Коаина вид� ио аура, Зубин оток у Области Бранковиа 1455. Косовско-метохиски зборник 3, еорад 2005, 65–77� годин, Косовско-метохиски 3 Радомир Д� Петровић,  омн ктитора из Ибарског Колашина и записи Косовско-метохиски зборник 3, из XVII вка у цркви Св. Јована у слу Црколзу Црколзу, Косовско-метохиски еорад 2005, 155–156� Станое Станоевић,  енциклопдија српско-хрватско-словначка, књ� II, Зареб 1929, 342� 5 Петар Ж� Петровић, Из наш народн прошлости, еорад 1959, 54–55� Јован Цвиић, Основ за гографију и гологију Макдониј и Стар Србиј, Сабрана деа, књ� 12, еорад 1996, 468; иисав Лутова, Ибарски Колашин, Српски етнорафски зборник, Насеља и пореко становнитва, књ� 34, еорад 1954, 8� Петар Ж� Петровић, Из наш народн прошлости, 58� 8 иисав Лутова,  Ибарски Колашин, 8� 9 Сободан Јакић, росвта и шко школ л у Старом Колашину, Зубин Поток, еорад 1996, 22–23� 1

2

4

6

7

15 4

Весна Зарковић

остаа у народном сећању� О становнитву кое е рание ивео на овим просторима оворе турски пописи, почеви од пописа Обасти ранковића из 1455� одине� Име обасти мое се пратити од XVIII века, тачние од 1737� одине, мада се назив Коаин среће о 1673� одине, аи се не мое утврдити да и е ово помен обасти у доини Ибра ии неке друе�3 Познато е да у наим земљама постое три тр и Коаина: Коаина: први у орњем току Ибра, друи у доини Љубовађе (Вранетие), притоке Лима и трећи у орњем деу реке Таре� Да би се разиковаи за њих се користе бие одредние, па се први данас зове Ибарски Коаин, друи Доњи Коаин, а трећи (Горњи) Коаин� Поред имена Ибарски Коаин, кои е први употребио иоко Весеиновић 1901� 190 1� одине а за њим Јован Цвиић, Стоан Новак Но ваковић овић и друи, користе се и називи нази ви Стари Коаин, аи Коаин, итровачитр овач5 ки Коаин� Осим ових назива код Јована Цвиића се среће, а од њеа преузима Лутова, и назив Црни Коаин коа нема код друих аутора, нити н ити у народном овору� овору� Од Цвиића е израз преузет пр еузет и за Еникопедиу српско-хрватско-совеначку� Петар Петровић е утврдио да е ово река настаа од стране тампара� Наиме, Цви ић е, по Петровићу, у рукопису записао „Црн� Коаин” мисећи Црноорски Коаин, а совосаач е то деифровао као Црни� Ова израз е касние прихватио Лутова, не провераваући а, нити наазећи потврде у народу и итератури, аи а ние ни ире експоатисао већ се драо уобичаених израза Ибарски и Стари� 8  новио итератури среће се и назив Српски Коаин,9 аи сматра1

2

4

6

7

Термин саврмни кои се користи користи у насову нас ову суи нам да означимо Ибарски Коаин настао насељавањем становнитва, кое о увек иви у ово обасти, посе по се аустриско-турских аустриско-турских ратова краем XVII века� О овом попису и становнитву кое е насељавао обаст данање Ибарско Коаина Коаина вид� ио аура, Зубин оток у Области Бранковиа 1455. Косовско-метохиски зборник 3, еорад 2005, 65–77� годин, Косовско-метохиски 3 Радомир Д� Петровић,  омн ктитора из Ибарског Колашина и записи Косовско-метохиски зборник 3, из XVII вка у цркви Св. Јована у слу Црколзу Црколзу, Косовско-метохиски еорад 2005, 155–156� Станое Станоевић,  енциклопдија српско-хрватско-словначка, књ� II, Зареб 1929, 342� 5 Петар Ж� Петровић, Из наш народн прошлости, еорад 1959, 54–55� Јован Цвиић, Основ за гографију и гологију Макдониј и Стар Србиј, Сабрана деа, књ� 12, еорад 1996, 468; иисав Лутова, Ибарски Колашин, Српски етнорафски зборник, Насеља и пореко становнитва, књ� 34, еорад 1954, 8� Петар Ж� Петровић, Из наш народн прошлости, 58� 8 иисав Лутова,  Ибарски Колашин, 8� 9 Сободан Јакић, росвта и шко школ л у Старом Колашину, Зубин Поток, еорад 1996, 22–23� 1

2

4

6

7

О почеима савремено Ибарско Коаина

155

мо да е ово неуспеан покуа усамљено аутора, одредниа ние адекватна, нити е укорењена у овору народа кои иви на овим просторима нити у стручно итератури� Како се придев Стари у овору становника Ибарско Коаина и код аутора кои су се бавии њиме користи за Ибарски, аи и за остаа два Коаина, поставља се питање коа е обаст изворни носиа ово имена� утори кои су се бавии Ибарским Коаином покуаи су да ово питање рее освртом на мираиу становнитва� Сау се да е данање становнитво Ибарско Коаина из времена посе Веике сеобе Срба (1690), о чему сведочи народно сећање на њихово пореко, аи и предање кое кае да су њиховии преи дои и насеии опустео кра�10 Ово се не сме прињихов хватити у потпуности као тачно, ер да старие становнитво ние дочекао дочек ао новопридоо не би био ни старих ст арих топонима, из времена пре насељавања садање становнитва, а њих е приично, почев од имена сеа па до микротопонима�  доину Ибра дои су на позив и уз одобрење османских васти браћа Јака, Вако, атко, Ђура и Ђуса, од коих е настао становнитво сеа Доњи Јасеновик, Лучка Риека, абудовиа, Црепуља и Зауљ� Свакако,  ради се о стареинама задруа од коих данас потичу братства ко а о увек, са презименима настаих из тих имена, иве у истим сеима� За њима су се насељаваи друи досељении из њихово краа, аи су се потоми поменуте браће ирии и у друа сеа� Од тих првих насељеника и предака данањих Коаинаа кои су добии берат од турских васти потиче и титуа кнеза� Она е у почетку биа код Јакића, а с њих е преа на оовиће, кои су  е задраи све до особођења о собођења 1912� одине� одине� Предање наводимо као потврду резутата резутата истраивања ииии сава Лутова кои тврди да е садање становнитво насељено у XVIII веку�13 Потврда да становнитво ние из старие времена  есу и стари топоними – имена сеа и засеака коа носе име по своим раниим становниима ии васниима: Доње и Горње Ва рае, урате, Зечевиће, Зечевиће, Туиће, Јеиће, Весениће, Вес ениће, Попиће, Попи ће, Витко евиће, Ћееновиће, Ранчиће, Копиовиће, Видоеве, Старчевиће, Језровиће, Воимисиће, Вукосављевиће, Драиновиће, Тиниће, 11

12

иисав Лутова,  Ибарски Колашин, 30� аое оовић, Гриорие оовић, Колашински кнжви, приредио др Драиа оовић, Зубин Поток – Исток 2001, 16� О Србима кнезовима за време Турака вид� � Ђурђев, О кнзовима под  турском турско м управом у правом, Историски часопис, бр� 1–2 (1948) 132–166� 13 иисав Лутова,  Ибарски Колашин, 50� 10

11

12

156

Весна Зарковић

Перое� Када знамо ово, намеће се питање зато становнии Ибарско Коаина сво кра зову Стари Коаин, а ова израз се користи и за Коаин на Тари и Коаин око реке Љубовађе (на рочито е присутан код становника Ново Пазара кои су досељени из тих краева)� Разое овоме Цвиић види у седећем: „Срби Коаини су досељени из рноорско [Коаин на Тари – В� З�] и новопазарско Коаина [Коаин на Љубовађи – В� З�] и они ту обаст зову едним именом Црни [већ смо расправии да е то вероватно тампарева река – В� З�] ии Стари Коаин; зато и своју област називају истим именом (подвука В� З�); за разику од рноорско и новопазарско Коаина зваћемо а Ибарским Коаином”�15 Са миљењем Цвиића ние се соио Гиорие Еезовић, док е иисав Лутова за њеово деимично кориовање� орамо напоменути да су изрази рноорски и новопазарски, као уостаом и Ибарски Коаин, то се види из претходно итата, термини установљени од истраивача, пре свеа Цвиића, да би се аке  разиковаи ови предеи и да они немау упорите у овору на рода кои иви у тим краевима� исимо да су изрази Горњи и Доњи наадекватнии за обасти у доинама Таре и Љубовађе, као и Ибарски, кои е накнадно, посе рада Лутова, наао упорите у народу� Сматрамо, такође, да тумачење Цвиића о преноењу из раза Стари не мое бити прихваћено� По то оии становнии Ибарско Коаина су сво кра мои назвати и Црноорски, Горњи ии Доњи, то се не мое чути на терену, нити е био кои истраивач то забееио, а они користе само назив Стари! Сви истраивачи се сау да е становнитво Ибарско Коаина свесно сво порека и веза кое имау са Горњим и Доњим Коаином  – ии као постобином ии као проазним местом за време своих сеоба према Косову и етохии, то о вие компикуе разањење придева Стари� ко су свесни да су дои из тих краева, оично е да те краеве зову Стари, а да новонасељени назову по постобини и да томе додау, аи и не морау, неки придев као нпр� Нови ии Ибарски� 14

16

иисав Лутова,  Ибарски Колашин, 46� Јован Цвиић, Основ за гографију и гологију, 468� Цвиић е користио израз црногорски да означи Коаин кои се тада наазио у скопу српске независне драве Црне Горе и новопазарски за Коаин кои е тада био под Турима, а административно у скопу Новопазарско санџака� Сматрамо да су изрази Горњи и Доњи адекватнии за употребу, као и Ибарски, кои е и Цвиић у овом раду прихватио� Преноење имена краа ии места из коа потичу на новонасељено место честа е поава на наим просторима, присутна како код Срба, тако и код 14

15

16

О почеима савремено Ибарско Коаина

157

Одовор еи у наведеном предању поткрепљеном схватањем Коаинаа кое сее до данањих дана� Предање кае ко е и де досељен� То су данас веика братства коа и даље иве у Ибарском Коаину, већином о увек у сеима де су насељени, аи и у друим местима, де су касние пресељени� По предању кнез Стеван Јакић добио е берат да насеи опустли кра� Једна од функиа ових кнеева биа е и да воде бриу о томе да њихов кра не остане без становнитва, т� опусти�18 оуће е да су њиховом засуом 17

рбанаса� На примеру Коаина то се среће и овако: рад Коаин подиао  е ипаа Ченић „на Коаиновићу 1651” одине (Петар ркоњић, Срдњ   олимљ и отарј, Српски етнорафски зборник IV, еорад 1902)� Опасао а е бедемима и куама, одаке му, вероватно, доази име� Наиме, инвисти се не сау та етимооки значи Коаин� По едно варианти име доази по онима кои управљау (иве) у куи, док по друо добио е по пемену тоа имена кое е ивео у окоини� ез обзира да и е пеме дао име раду ии обратно чињениа е да поази одавде� Посе анексие Коаина од стране Црне Горе (1857–1863) и присаедињења на еринском конресу мусиманско становнитво се исеио из рада кои е припао Црно Гори и насеио се навећим деом у обасти Лима, односно њеове притоке Љубовађе (Гастон Граве,  Новопазарски санџак, Нови Пазар 1977 , 40–42)� Своим пресељењем пренеи су и име� Навероватние се сичан проес одирао и са становнитвом кое се насеио у окоини Ибра� О преноењу имена код рбанаса сведоче до данас задрана имена места као то су Каба, аља и друа и презимена: Вучитрна  – Притина (Хасан), Курумиа, Прокупља, аа, оуеви, Трнава��� аое оовић, Гриорие оовић,   Колашински кнжви, 16, 28� По аоу оовићу кнез Стеван Јакић добио е берат око 1740� одине� ада  е ово предање и као такво се не мое узети за поуздани историски извор, аи се и не мое у потпуности ни одбаити� Потврду овоа наазимо у Девичком катастиху де се помиње кнез иутин 1763� одине у рњаима, а 1771� одине у Окаима� Очиедно е да се ради о кнезу кнеине рњачке и он е моао да буде савременик кнеза Стевана, кои е управљао у Радичпољско кнеини� Потврду да е кнезова био у ово кнеини имамо у Катастиху 1779� одине када се помиње кнез Јован� Он е моао бити директни наседник кнеза Стевана� (Г[иорие Гиа] Еезовић,   Рчник Косовско-мтохијског дијалкта, свеска прва, еорад 1932, Притина 1998 , 296)� Ово, међутим, неира тврдњу претходних аутора да е у почетку биа само една кнеина коа се касние подеиа на четири� Навероватние е да е од само почетка био вие кнеева, да су они бии сеоски, а да е едан (Стеван Јакић) поред тоа то е био сеоски био истовремено и нахиски, са њеа се ова функиа преносиа на њеове потомке  ер е биа наседна� Познато е из нарание периода турске васти да су Срби кнееви бии укључени у управни апарат и да им е за то додељивана писмена потврда� Деавао се и да Срби кнезови кои немау потврду затрае е и добиу од сутана (Вукоман аипуровић,   Кнзови у пријпољском и пљваљском кадилуку, Зборник  радова етнорафско института СН, књ� 11, еорад 1981, док� бр� 6, 15–18, 37� 18 Вукоман аипуровић, Кнзови у пријпољском и пљваљском кадилуку, 35� 2

17

2

158

Весна Зарковић

почеи да доазе и друи родови, а међу њима и братство Коаиновића� То братство се помиње у Зупчу 1766� одине19 и вероватно  е доо из обасти око Коаина на Тари, коа се тада тако зваа по пемену кое е тамо ивео� Досељена браћа и братство Коаиновића насеии су сеа коа се наазе бизу реке Ибар и на та сеа е пренет назив Коаин, а потиче из постобине то становнитва� Како е обаст и даље биа реативно ненасељена и поодна за даље насељавање, аи и као проазна станиа за даље кретање према обасти Косова и етохие, Раке, умадие и Топие,20 назив Коаин се, временом, проирио и на сеа коа се наазе високо у панинама Роозне и окре, а коа су касние насељена, па е требао направити разику међу њима� Тако се израз Стари почео користити у смису прави и односио се на сеа биа Ибру, првонасељена, док се термин Коаин користио за иру обаст, за сеа касние насељена и он е обухватао често и панину Роозну� И данас ће становнии поединих сеа са панине Роозне рећи да су у Коаину, аи ће и рећи да е прави Коаин само у бизини Ибра – бизини коу одређуу поменута првонасељена сеа: Доњи Јасеновик, Црепуља, Зауљ, абудовиа и Лучка Риека� Даке, из раз Стари Коаин е у овом сучау у ствари „прави Коаин”, за  разику од термина Коаин, кои обухвата иру обаст и на кои се никад не односи израз Стари� Потврду тоа имамо и у несаању аутора, аи и народа из ових краева, по питању раниа обасти Ибарско Коаина, о чему ће даље бити речи� Осим порека и значење имена Коаин е етимоока непознаниа� Истраивачи се сау да е Ибарски Коаин добио име по досељениима кои су а насеии, пото е старие становнитво напустио ову обаст� Доави у нови кра придоо становнитво дао е и име обасти одаке доази� По Девичком катастиху први помен ово имена у обасти Ибра е из 1766� одине када се помиње братство Коаиновића у сеу Зупче� Гиа Еезовић сматра да е први помен из 1733� то се мое узети као тачно  ер е вероватно братство Коаиновића био досељено у ове кра еве и пре сво прво помена� Ова аутор сматра да е име пренето из краа одаке су дои� Потврда томе наази се у радовима П� 21

22

Г� Еезовић, Рчник Косовско-мтохијског дијалкта, св� I, 213, 303� Лутова ( Ибарски Колашин, 52–53) становнитво потеко из Ибарско Коаина наази у: Лепении, Груи, Ибру и Подибру, Гокчании, Копаонику, Косову, Топии� исимо да ово ние коначан списак� Г� Еезовић, Рчник, св� I, 213, 303� Гиа Еезовић,  Колашин на Тари и Колашин на Ибру, Јуни преед, бр� 1, Скопље 1931, 61–65� 19 20

21 22

О почеима савремено Ибарско Коаина

159

ркоњића кои наводи да е и-паа Ченић подиао рад „на Коаиновићу 1651”, док Љубомир Ковачевић помиње запис „да се зна када се ради Коаин ��� ето 1647”� 23 Очиедно е да е име Коаина на Тари старие, аи е и оно непознаниа по значењу� оуће е да е пеме кое е ивео у окоини дао име настаом раду, аи и да е рад дао име окоини, а да су а затим прихватии поедини кои су пресељењем ирии и њеово име, аи се овим не поањава значење имена�  време када су ови истраивачи писаи свое радове ние био познат запис из ркве у сеу Цркоезу настао 1673� кодине у коме се помињу поп Иван и поп арко „отачаством Коаини”� Цркоез е сео кое се наази у етохиском (Пећком) Подору и раничи се са Ибарским Коаином, тако да постои веика вероватноћа да попови Иван и арко потичу одате� еђутим, за ово нема директних потврда, па су они мои бити и пореком из Коаина на Тари, кои е, као то наведени записи оворе, подинут двадесетак одина пре нео то е Ибарски Коаин настањен� иисав Лутова наводи тумачење имена кое дау друи ауто ри� Он поази од ми уе-а кои сматра да име Коаин доази од рчке речи κόλασις – то значи казна� иоко Весеиновић, пак, сматра да е име из времена нарание турске администраие и да доази од речи кол то даље значи кра коим управља коаси (ко-ааси) – капетан� По томе, Коаин би требао да значи капетаниа односно кнеина� Исто миљења е и Светозар Томић� Франуски конзу Hq наводи по традиии да е име настао од ично имена Коа, од њеа рад Коаин кои е касние пренео преко своих исељеника име на нове обасти�  Санами Косовско Виаета за 1901� одину25 постои чанак о Доњем Коаину у коме непотписани турски аутор наводи да име Коаин доази од арапско-персиске соение  Кул-нишин, то значи: она кои стануе у куи� Гиа Еезовић се ние саао са оваквим схватањем имена Коаин, напомињући да реч кол постои у саставу речи Дримко, Кучук-ко и др� и да означава обаст – Дримко око реке Црни Дрим у обасти Дебра а Кучукко у преводу е аа упа (обаст, кра) код Вееса� Знаући да  е Ибарски Коаин био састављен из четири кнеине, Еезовић 24

26

Наведено према Петар Ж� Петровић, Из наш народн прошлости, 59� Радомир Д� Петровић, омн ктитора из Ибарског Колашина, 155–156� 25 Код Лутова порено 1910, � Лутова,  Ибарски Колашин, 7 О ово обасти вид� Ђукан Јоксимовић, Доњи Колашин, без места, 1931� О нахии Љубовађа, Вране и на крау Доњи Коаин вид� Вукоман аипуровић, Кнзови у пријпољском и пљваљском кадилуку, 33–35� 23

24

26

160

Весна Зарковић

 е сматрао да су кнеине – коа, и да отуд име Коаин� Петар Петровић, иако е имао пуно примедби на књиу Лутова, бизак  е њеовом миљењу� Иначе, Лутова е ово миљење преузео од вие аутора� Према том миљењу име Коаин доази од арапско-персиске соение  Кул-нишин, коа е прво даа Куе-ин, па затим Коаин� Потврду томе наазимо у забеееном називу из прве поовине XVIII века� Тада е, наиме, у Параћину постоао светеник кои е био из „сеа Куеин бизу Пећи”� Како сео ово имена не постои бизу Пећи очиедно е да се ради о обасти Коаин�28 Нае миљење е да ова варианта мое бити набиа настанку имена Коаин и њеовом значењу� Као то е већ напред речено име се касние проирио и на нову обаст у доини Ибра� Као и име, и обаст коу захвата Ибарски Коаин биа е и остаа е спорна� Ибарски Коаин е кра у орњем току реке Ибра� Наоптиим ртама она се мое ораничити на седећи начин: на северу почиње од Рибарићке кисуре, т� од места де Ибар скреће права своа тока: од права уозапад – североисток преази у права северозапад – уоисток� Источна раниа му е панина Роозна, на уу се заврава изаском из Вараке кисуре, на месту де се Јањеничка река уива у Ибар, на западу е раниа окра Гора и Пећки Подор� Овако ораничену обаст карактериу два типа насеља: равничарска (боље речено доинска) – у доини реке Ибра, и панинска – на обронима панина Роозна и окра Гора� Обаст Ибарско Коаина ние у науи, нити у ивоту становнитва то краа ораничена асним раниама� етани из насеља у доини Ибра, као и они кои иве на обронима Роозне, неће ове друе назвати Коаинима већ искључиво Рооњанима, аи ће израз Коаина бити употребљен за исте у разовору с особама са стране кои не познау ову пробематику� Граниама Ибарско Коаина бавио се некоико научника и уз мања одступања коа обухватау некоика сеа, те рание се у нарубљим ртама покапау� Први кои е дао рание обасти био е Гиа Еезовић� Он их е чуо од Гриориа оовића, књиевника и потомка коаинских кнеева� По њему рание су у време кнеза Неа оовића (око 1870� одине) бие: „Окачка ава на Жабаре (остирска кисура), Црна Риека до Рибарића на Ибру; током Ибра до ућа Струмачке Реке; уз реку до Црно врха 27

27

28

� Лутова, Ибарски Колашин, 7–8� Петар Ж� Петровић, Из наш народн прошлости, 58–59�

О почеима савремено Ибарско Коаина

161

на Роозни; развођем Роозне на пресо код сеа Јунака, на панини абова вие ањске и испод сеа Козарева спута се у Жировничку Реку; преази преко брда у Јањеничку Реку и овом реком до Ибра; захвата сео Зупче, па на иковића Дуб код сеа Коутова; даље се спута преко брда у право инии на реку Кину, обухватаући сео Горњи Стрма� Даље е раниа иа панинском редом изнад сеа Радеева до сеа Рудника изнад Суво Гра и пресеа сео Дрен одаке се пење на окру Панину; редом окре Горе до Окачке Гаве, коа сва припада Коаину”�29 Ове рание, незнатно измењене, прихватио е иисав Лутова, аи их он не наводи преизно� По њему, рание Ибарско Коаина се „��� проируу на простор до Рибарићке Кисуре, то е природно и са еорафско и са етничко едита��� Те рание су у авним ртама: Кисура Црне Реке, Рибарићка Кисура, развође између Раке и притока Ибра, доина Јањеничке Реке и врхови панине окре, коа одваа Коаин од Подора”�30 Из овако датих раниа не мое се видети коа су сва сеа обухваћена њима� Тек касние преедом сеа види се да су овим раниама обухваћена и сеа Драочево, Весениће, Рибарић, Јеиће, Орље, Орае, Језровиће, Врапче, Врановиће, Струме, односно сеа коа равитирау Рибарићу и коа се наазе с друе стране Струмачке реке, коу е Еезовић навео као раниу Коаина� Граниама Ибарско Коаина, мада посредно, бавио се и инвиста аринко оовић, и сам пореком из ово краа� Прихватаући рание кое е, преко Еезовића, дао Гриорие оовић, он их проируе на оне кое дае иисав Лутова, аи се не зауставља на њима, већ их допуњуе и у Ибарски Коаин убраа и сеа Јањениу, Јунаке (са засеоима Паруе, ипова и Жареви), Криате и Дриен�31 Разое за укључење ових сеа аринко оовић наази у езику, еорафском пооау, етничким особинама,  родбинским везама и др�  нао авности е мао позната књиа Петра Ж� Петровића, у коо аутор дае осврт на део � Лутова Ибарски Колашин , критикуући изнете резутате и начин на кои су они добиени� Он сматра да е Лутова порено Јањениу сматрао рооњанским сеом коа по Петровићу, припада ањско� Замерао е Лутову то Гиа Еезовић,  Колашин на Тари и Колашин на Ибру, Јуни преед, бр� 1, Скопље 1931, 61–65� 30 Др иисав Лутова,  Ибарски Колашин, антропогографска истраживања, Српски етнорафски зборник, LXVII, еорад 1954 (Фототипско издање Зубин Поток, без одине), 6� 31 аринко оовић, Говор Ибарског Колашина, Лепосавић 2002, 11� 29

Весна Зарковић

162

 е сеа Русе, Тиниће, Криате и Радоево сматрао коаинским иако се она, по Петровићу, не наазе у скопу Ибарско Коаина� Примедбу е имао и на бееење два сеа Горње и Доње Варае, износећи да никада у народу ние чуо за називе Горње и Доње Ва рае�32 Иако има оправданих примедби, као то е она о укључењу сеа из Рибарићке окоине у Ибарски Коаин, а коа Петровић убраа у тавичка сеа, има и неоправданих примедби, као то су укључења сеа Криате, бивих сеа Русе и Тиниће и сеа Радоево, коа се наазе на обронима окре оре према етохиском Подору� Почеви од Радоева, ово сео ние укључено у Ибарски Коаин већ се кае да раниа иде ребеном изнад сеа� Русе и Тиниће се помињу као опустеа сеа чии се остаи наазе у атару сеа Горњи Стрма, кое свакако припада Коаину� Криате е, по схватању самих Коаинаа и оних кои су пресељени отуд, сео Ибарско Коаина�33 Данас езистирау, како у природи, тако и у овору сеа Горње и Доње Варае, па ова примедба не стои� Наприхватљивиа примедба Петровића е свакако она да е књиа  рађена у брзини и да е моа бити боља и боатиа како подаима из проости тако и савременом топонимиом� Грание Ибарско Коаина моу се посредно одредити – на основу сеа коа им припадау, а коа су забееена у Девичком Катастиху� Тако се 1770� и 1783� одине у Коаин убраау сеа: Превак, Тинићи, раосовљевићи, Тееновићи, Ранчићи, Јабука, абудовиа, Црно Сео, Читук, Варае, Перкова, Вељи ре, Зубин Поток, Црепуља, Придвориа, Јасеновик, Дрен, Зауљ, Стрма, Гухаћ� Као коаинско 1765� одине забееено е и сео Ковачи, а 1770� убраау се и сеа: рњаке, Пресека, Каудра, Криате, Зубча (), Русе, Радеево, еаа, Орние, Резаа, Вукоевићи, Копиовићи, убе, Леденик, Видоеви, Доброевина, љари и Окаи� Године 1769� у Коаин се убраа и сео Репа�34 Већина од ових сеа и данас постои; ретко кое да е нестао а да ние оставио траа у топонимии� Освртом на њих видимо да се обаст Коаина простире на она сеа коа и данас метани убраау у Коаин, а да нема сеа коа равитирау Роозни (Јунаке, Паруе, Воимисиће, Горње Варае и др�)� Чињениа е и да су наведена сеа коа се насањау на Дрениу и кое неки аутори не сврставау у Коаин: Криате, Радеево, Стрма� Петар Ж� Петровић, Из наш народн прошлости, 60–61� Г� Еезовић, Рчник, св� I, 329� 34 Г� Еезовић, Рчник, св� I, 303� 32 33

О почеима савремено Ибарско Коаина

163

Девички Катастих не мое се узети као апсоутно мериторан извор за обееавање раниа Ибарско Коаина, аи се не мое ни запоставити� Он одсикава време о коме овори� Кауђери у потрази за храном нису мораи ићи у сва сеа, па су нека мои изоставити и непописати� Вероватноћа да панинска и сиромана сеа тако изостану већа е нео да се не попиу равничарска и боата сеа� Такође и сеа коа су биа манастиру су редовние пописивана од удаљених� Грание аи само „право Коаина” моу се одредити на основу припадности кнеинама� Тако знамо да Радичпољско кнеини припадау сеа: Придвориа, Д� Јасеновик, Доброевина, љаре, Читук, Д� Варае, Зубин Поток, Вељи рие, Кобиља Гава и Преез; рњачко припадау: рњак, Пресека, Окае, Драаљиа, Вукоевиће, Пресо, абиће и Чечево; Црепуљско кнеини припадау: Црепуља, Каудра, Зауљ, Јабука, Превак, Г� и Д� Стрма, Перкова, Криате, Тиниће и рабониће; упско: убе, Газиводе, Г� Јасеновик, Коваче, Резаа, Копиовиће, Киеве, Драиновиће, Ранчиће, Видоеве, Лучка Риека и омље� 35 И овако наведена сеа се не моу узети као поуздани осона за одређење раниа� еђу њима ние наведено сео Зупче, а видеи смо да се породиа Коаиновића, по коо е обаст и добиа име, досеиа управо у ово сео� Поред тоа, уброено е сео Доњи Стрма, кое е приично удаљено и кое се наази у Дрении, а изостављено сео као то е Јањениа�  списак е укључено омље кое е пре засеак нео сео� Као то се рание Ибарско Коаина не моу поуздано од редити, тако се ни бро сеа коа се наази у њему не мое тачно установити� Јован Цвиић сматра да у њему има 40 сеа, као то е пописано и у Девичком Катастиху, Иван Иванић – 38, Гиа Еезовић – 42, Лутова – 56, аринко оовић – 60�36 Сматрамо да бро еви сеа кое наводе Лутова и оовић укључуу сеа из обасти Рибарића и поедине засеоке, а да броеви кои се наазе код Еезовића, Цвиића и у Девичком Катастиху, са коима се сае и Петар Петровић, искључуу нека сеа коа се данас рачунау да припадау Ибарском Коаину: Јањениа, Руите, Падине и др� Пробем � Лутова, Ибарски Колашин, 32� 36 Јован Цвиић , Основ за гографију и гологију Макдониј и Стар Срби ј, 468, Иван Иванић, На Косову. Са Шара по Косову на Звчан, у Саврмници о Косову и Мтохији 1852–1912, еорад 1988, 222, Г� Еезовић,  Рчник косовско-мтохијског дијалкта, св� I, 303, � Лутова, Ибарски Колашин, 55, � оовић, Говор Ибарског Колашина, 19–22� 35

Весна Зарковић

164

око броа увећава се и збо тоа то се поедина места некад рачунау у сео а некад у засеак� Неасноћу око раниа уноси и припадност сеа разичитим нахиама� Тако е сео Јунаи са засеоима Паруе и Жареви припадао новопазарско нахии, па е отуда њихова веза са Коаином сабиа� То се види и по припадности ових сеа рооњанско парохии, аи и по изветау руско конзуа акова кои их е сврстао у новопазарски кра�37 Навероватние е управо турско административно уређење ових краева унео подеу између Коаинаа и Рооњана, кои су ментаитетом, езиком, понаањем и ивотом веома сични� Све ове варианте раниа значане су, без обзира то се ниедна не мое прихватити за апсоутно тачну, и по томе то сведоче о непреизности термина коим се означава обаст Ибарско Коаина�  одређивању раниа моу нам помоћи методооке поставке кое би се успоставие на основу некоико фактора: 1) еорафска ситуаиа на терену – рание морау ићи неким природним међама: врхови, биа, превои, ребени, реке, потои, развођа и др� 2) ментани скоп, истоветност диаекта коим се овори: становнии Подора мање су скони да се изедначавау с Коаинима  – на то утиче њихов начин ивота ер су вие накоњени ивоту у  равнии нео у панини; за разику од њих Рооњани, и сами панини, спремни су да вие прихвате ову идентификаиу – збо тоа е на овом терену натее повући раниу; 3) реииска и етничка припадност: становнии Рибарића и сеа из њеове окоине, без обзира на заедничко пореко, некадање рођачке везе и диаекат коим оворе, не прихватау идентификаиу с Коаинима збо разичите реииске припадности, коа се преама и кроз осећа разичито ентитета� Потврду овоме наазимо у историским збивањима� Тако и сео кое се према неким подаима наази у Коаину – Радеево, кое данас насељавау рбанаси, нити садањи становнии, нити пак сами Коаини не мисе да припада Коаину� ко се овим поставкама осврнемо на рание, оне се с веиком преизноћу моу одредити на три стране: према Рибарићу и њеово окоини, према Дрении, и према Косову� Остае спорна  едино раниа према Роозни� Сободни смо да прихватимо ону коа се уавном покапа са раниом коу дае Г� Еезовић� Поази са севера: од ућа Драочевске реке у Ибар, на Црни Врх и ребеС, ИД,  Relation du voage de � r  �aschkow à �itrovita, Kolachine et   Novi Paar (4–24 juillet 1901)� 37

О почеима савремено Ибарско Коаина

165

ном до иечњака, одате обухватаући сео Јунаке, са засеоима ипова и Паруе, иде ребеном изнад Козаревске реке, обухватаући сео Руите, спуста се на место де се Јањеничка река уива у Ибар, обухватаући сео Јањениу са засеоима� Граниа би даље иа низ Ибар до ућа Зупчанске реке, па њоме навие према Кооврту, до реке Кине, коа се овде зове и Стрмачки поток, реком Кином нание, обухватаући сео Горњи Стрма, и затим ребенима над етохиским Подором, обухватаући сеа Криате и Дрен изази на окру Гору, а са ње се спута Црном Реком у Ибар�  овако одређеним раниама наа би се ира обаст Ибарско Коаина, без Рибарићких сеа� Становнитво кое е насељено у Ибарском Коаину бавио се пре свеа сточарством, и та основна привредна рана е задрана отово до данањих дана� Како су подаи о економском и соианом пооау становника Ибарско Коаина по њиховом досељавању приично оскудни, даћемо осврт на пооа ово становнитва краем XIX и почетком XX века, о чему су подаи приично поуздани� Ибарски Коаин е биа упа са сеоским становнитвом, без варои око кое би се окупљаи, као око управно ентра ии тра на кои износе своу робу� Та чињениа овори и о привреди коа се одвиаа, аи и соианом пооау становнитва� Пооа српско радско становнитва био е аки од сеоско� То се оеда у посовима коима су се бавии, аи и у чињении да су у меџисима – саветодавним теима при оптинама бии трови, занатие и светении из радова, кои су превасходно титии свое економске интересе, док е сељака био изузетно мао, па су њихова права биа намање заступана�О њиховом пооау овори и податак да у виаетском већу никада ние био изабран ниедан сељак� Они су мои бити у по неко ретко сеоско кои коу су сами подии, издраваи и снабдеваи оревом, и то су бие њихове едине установе авно карактера�  сеоским рквенокоским одборима авну реч су водии сеоски светении и учитељи, па и трови, тако да се њихов ас и тамо сабо осећао�38 Ипак, пооа становнитва Ибарско Коаина био е спеифичан и разиковао се доста од становнитва кое е ивео на косовско-метохиским равниама и нето мање од становнитава кое е ивео у западном деу Старе Србие, де е структура земљита биа сична Ибарском Коаину� Сама чињениа да ние био радско становнитва овори да су заступнии бии са сеа, 38

Вукоман аипуровић, Раоничка буна, 18�

Весна Зарковић

166

кои су, опет, боље познаваи и осећаи њеове пробеме� Компактност српско становнитва оранизовано у веика братства давао им е сиурност и већу моућност отпора зуумћарима и нечовечним аама и беовима, то им е оакавао пооа� Спеифичан пооа становнитва Ибарско Коаина усовљен е самим њиховим доаском� Већ е речено да су они дои бератом да насее опустеи кра и да од само њихово почетка на овим краевима имау свое кнезове� ада њихова функиа ние пруаа веике моућности према Турима и мусиманском становнитву, ипак е ортаваа одређени вид аутономие�39 Та аутономиа се оедаа у томе то е порез расписан на нахиу Ибарски Коаин разрезивао кнез, а не неки закупа пореза� Сама та чињениа овори да е расподеа пореза биа праведниа и да закупи пореза нису мои, као то е био суча у друим краевима, увећавати порез према своим потребама� Кнез, односно кнезови су то радии према стварним моућностима породиа а сакупљени порез су предаваи вастима, чии су изасании збо тоа ретко доазии у Коаин, и на та начин ретко оптерећиваи Коаине издравањем за време њихово боравка� Оваква ситуаиа ние одовараа мухамеданском становнитву па они настое да укину привиеие кое имау становнии Ибарско Коаина, то е довео до избиања такозване фере у Ибарском Коаину на почетку XX века�40 утономиа се оедаа и у судско функии коу е имао кнез� Он е реавао сеоске спорове, понекад сам, а понекад, када су спо рови бии већи, заедно са друим виђениим људима� Сељаи су збо тоа ретко ии на турски ериатски суд и на та начин бии потеђени не само трокова парничења и поткупљивања, већ и  разних опасности кое су вребае на путевима� ериатски суд и османска васт нису признаваи ове одуке, нити право кнезовима В� аипуровић (  Кнзови у пријпољском и пљваљском кадилуку, 13–  15, док� бр� 5) обавио е докуменат из 1688� одине, из заоставтине кнезова Јоксимовића, њеов превод са османско и сику, из коа се виде функие и моућности кнезова� Јоксим Јоксимовић, кнез нахие Вране (касние доњокоаинска нахиа), туио е спахиу Саиха кои а е ометао у скупљању пореза тако то е тићеника (y – припадник рае) Ивана одвратио од паћања исто� Кнез Јоксим е траио да преко суда оствари своа права коа му арантуе исправа (афта) коу поседуе, аи е Саих изавио да и он има право да се меа у посове вадареве рае� Како суд ние оспорио ово право Саиху, кнез Јоксим  е затраио да му се поменута изава напие и преда ради откањања њеове одоворности, то е суд и урадио� 40 Весна Зарковић,   Афра у Ибарском Колашину 1901–1902, Лепосавић 2008, (у тампи)� 39

О почеима савремено Ибарско Коаина

167

да суде, аи се нису ни меаи укоико то сами сељаи нису захтеваи� Сељаи су, у већини сучаева, бии свесни та их очекуе у раду па су избеаваи одазак пред турски суд и признаваи и спроводии кнееве одуке� Кнез, међутим, ние имао права да суди у споровима кои су Коаини имаи с друим, пре свеа мусиманима�  Чињениа да су дои с кнезовима овори и о њиховом занимању кое су имаи у крау из коа су насељени и о обавезама кое су пренеи у нови кра�  почетку свое васти Тури су прихватии српску вастеу, нарочито ситниу, аи су временом, све вие смањиваи њихов бро и уоу� Кнезови, као остатак ситне вастее, иако су помааи Турима у врењу васти, бии су одраз проости и некадање сободе, а сада аутономие у очима рае, па су уиваи посебно потовање� Навие и надуе су се задраи у панинским краевима, де се народ бавио сточарством, а сточа ри су имаи повољнии пооа и мање обавезе од земљорадника� Сматрамо да е исти суча био и са становнитвом кое е насеио Ибарски Коаин, а оно се пре свеа бавио сточарством, збо чеа су и насељени с кнезовима� Временом су Коаини крчењем уме, добиаи све вие земље, а њихова деатност све вие поред сточарства обухвата и земљорадњу, па се и њихове обавезе повећавау а пооа се поорава� Ово доази у време када по оптем миљењу чифчие у равнии боље иве од оних у брдима� Како се ситуаиа у коо се наази српски народ у еини све вие поораваа, пооравао се и пооа Коаинаа, аи се, ипак, донеке поваћени пооа задрао, то се мора имати у виду кад оворимо о Ибарском Коаину� Посе израдње пруе коа се завраваа у итровии ние ни био изеда да се формира неко вароко средите у Коаину, кои остае сеоска средина, доста изоована, то утиче на очување старих обичаа и традиие� Некада су Коаини, у зависности од 41

42

Потврду овоме имамо у предању кое се сачувао: „Насеии су прво Жабаре, па како им се нису допаи равничарски предеи  јер су они били сточари (подвука В� З�) и како нису мои да остану у месту ’де су абе крекетае’, Јака насеи Доњи Јасеновик, Ђура Црепуљу – коа е биа погодна за гајење оваца, Вако Лучку Риеку – погодну за гајење коза, атко абудовиу, а Ђуса Зауљ�” (аое оовић, Гриорие оовић, Колашински кнжви, 16)� Све до средине XX века, до забране узоа коза, биа е присутна ова подеа: становнитво са десне стране Ибра, де има вие пањака вие е аио ове, док су они са еве стране, де пањака има у маом броу уавном аии козе (� Лутова, Ибарски Колашин, 16) � Комадинић, Аграрно-правни односи Нов Србиј, еорад 1914, 87 41

42

168

Весна Зарковић

бизине, своу робу носии на пиае Ново Пазара и итровие, аи са израдњом пруе итровиа постае реионани ентар не само за Ибарски Коаин већ и за етохиу са Пећи и читав Новопазарски санџак�43 Тр у Новом Пазару почиње да бива све мање интересантан за становнике Коаина� Отварање руско конзуата у Косовско итровии 1902/1903� одине о вие е допринео да се становнии Ибарско Коаина усмере ка овом раду� Пољопривредна производња у Коаину биа е маа, па е таква и куповина� Саба производња биа е усовљена маим повринама обрадиво земљита, а и оно е едним деом био у  рукама аа и беова кои су са њеа узимаи сво део� Натураном привредом сељаи су производии отово све то им треба за вођење домаћинства и на та начин задовољаваи свое потребе, а на пиаи су куповаи само оно то не моу сами да произведу, и то у маим коичинама� Иако е еокупно становнитво Ибарско Коаина ивео на сеу и међу њима е постоаа подеа� Наиме, сеа коа су биа у доини Ибра имаа су вие обрадиве земље и боље киматске усове за разику од сеа коа су биа на обронима панина Роозна и окра� еђутим, сеа у доини Ибра биа су с друе стране биа путу и на та начин вие изоена зууму од стране арбанаких и мусиманских разбоника� Од пооаа е тако зависиа и производња, аи се енерано мое рећи да се становнитво Ибарско Коаина бавио пре свеа сточарством, док е пољопривреда биа секундарно занимање� На ово утичу, осим еорафске средине (наазиа се бизу косовско-метохиских равниа, одаке се моо набављати ито, и боати пањаи) сконост становнитва са панине ка сточарству, и нарочито чињениа да се аама ние даваа четвртина од стоке� Једна коаинска задруа од 77 чанова имаа е 800 коза и оваа� 45  Чињениа да су дои уз одобрење васти, са „бератом”, овори и да е васнитво над земљом био едним деом у рукама самих Коаинаа� Из 1912� одине имамо попис сеа, са броем домаћинстава и васничком структуром над земљом, коа одсикава пооа Коаинаа� Јаче породие имае су вие земље под 44

46

Јевто Дедиер, Нова Србија, еорад 1913, 267� Весна Зарковић, Отварањ руског конзулата у Косовској Митровици, атина 19, Притина Лепосавић 2005, 139–157� 45 Ђ� икић, Друштвно-кономск прилик косовских Срба, 270� Из рание времена немамо попис нити васничку структуру над земљом� Ова структура се од 1901� одине, када се одираа Коаинска афера, као поседиа ое пооаа Срба, до почетка 1912� одине, само поораа на тету 43

44

46

О почеима савремено Ибарско Коаина

169

своом ваћу, а оне породие кое се помињу као првонасељене задрае су васнитво над земљом све до особођења 1912� одине� Васничка структура у пописаним сеима биа е седећа: 1�  ридворица – сео е имао 16 српских домаћинстава, од ко их 13 домаћинстава су имаа своу земљу, док су три домаћиства биа с поа свое и поа туђе земље� Своу земљу имаи су: оовићи: Вукао (26 чанова породие), емпие (19), нђеко (6), Ђорђе (9), Раде (5), Лазо (5), Јован – Ракић (13), Живко (3), оић (3), Перо (2), Стамен (2), Секуа (3) и Гвозден Крак (11)� С поа свое а поа туђе земље биа су домаћинства оовић: Обрад (12), Вучета (18) и Јеротие (5)� Напоичаре су имаи: оовић нђеко, Ђорђе и Вукао; њихово имовно стање био е добро� 2� Читлук – сео е имао 12 српских домова, од коих 8 домова е имао своу земљу, едно е био с поа свое и поа земље манастира Дубоки Поток� Три домаћинства биа су потпуне чифчи е� Своу земљу имае су фамиие чии су домаћини бии: Обрадовић арко (14 чанова фамиие), Костић Видосав (16), Ђорђевић аринко (10), Џеовић Вукао (4), Павовић иое (10), Перовић Ратко (5), Лазаревић Пао (7) и аден (5)� Земљу манастира Дубоки Поток, иначе сиромано стања, обрађивао е поред свое Поповић Јаро с 20 чанова фамиие� Потпуне чифчие су бие: Васовић иисав (4) и Јанићиевић Јован (6) и Вукић (7)� Поседњо двоии аа е био ериф амут из сеа Кућиа у Дрении, си романо стања, док е Васовићу осподар био Јанко Спасоевић из обиње сеа Јањение, средње имућно стања� 3�  Вљи Бријг – сва 29 домаћинства су биа потпуно чифчиска� а 25 домаћинстава био е Суеман иковић из Вучитрна,  едан од набоатиих људи у крау� Њеове чифчие су бие: Томовићи: иенко (12 чанова), Раденко (19), аринко (12), иивое (13), иосављевић Живан (9), Вучетић Добросав (12), Павићевићи: Вукић (7) и Видосав (3), Стоановић Ристо (4), Радивоевић Вуета (6), Јаодић иенко (11), Савовић Добросав (8) и Раде (4), Јовановић Јеротие (5), Коић Љубомир (12), Гвоздић ио (6), Реић Никоа (6), Компириа Гвоздо (22), Радаиновић Раденко (5), иивоевић Радоња (16), ксентиевић Радосав (9), Јовановић иисав (5), оанић иован (9), Перовић Јеротие (8) и Не47

Срба, збо поачано зуума, притисака да се оде са земље и исељавања, зато ћемо е користити као наору варианту, с моућноћу да е биа повољниа по Србе� С, рхива конзуата у Притини 1912, пак� 2, Дубоки Поток (итровачки Коаин), 24� маа 1912� одине, извета учитеља иата оовића (преузето из Ђ� икић, Друштвно-кономск прилик косовских Срба, 172–179)� 47

170

Весна Зарковић

овић Радисав (13)� Ферат Тирић, такође из Вучитрна, био е аа фамииа на чием су чеу бии: Томовић Коста (20), ара Нићивое (10) и Недељко (8) и Радоковић ие (17)� 4�   Доњи Јасновик – у њему е ивео 17 српских домаћинстава и едно арбанако, мухаџирско, кое е доо пре анексие осне и Хереовине� Своу земљу имао е 9 домаћинстава: Јакић: Вуксан (9 чанова), Петко (16), иат (5), Кое (13), Вукадин (7), Радоиа (10), еентие (8), учороа ио (5) и Симо (10)�  Четири породие поред свое земље радие су и земљу ае уа вдие из Вучитрна, кои е био сабие имовно стања� иа су то домаћинства: учороа Јеврем (12) и Јанићие (10), Крак Јован (10) и Радаин (14)� Потпуних чифчиа био е 4 куће� Срби су обрађиваи земљу уа вдие, Дибрана из Чабре и Саие арактаревића из итровие кои е био добро имовно стања� ие су то фамиие: Дабудовић артин (15), Ђуровић Перо (10) и Нео (8)�48 рбанас Суљо уаџер досељен е из Перкова у Дрении да ври притисак на српске домове, био е чифчиа код уа вдие и Дибрана из Чабре� 5�  Рзала – свих 10 домаћинстава биа су чифчиска� а емет из Ново Пазара, добро имовно стања, био е васник земље коу су радии: иосављевић Јеротие (23 чанова), Гаљак екса (15), ихаиовић Рако (17) и Симовић Петко (19)� Трима фамииама е аа добро имовно стања био Зене емиевић из итровие� На чеу тих фамииа бии су: Гаљак ио (7) и Здравко (13) и нтониевић нђеко (6)� Преостаим трима фамииама са домаћинима: Радоичић Рисантие (8), Јевтић Рисантие (6) и Несторовић Цветко (10) аа е био сан Ћоровић из итровие, средње имовно стања� 6�  Буб – сео е имао 13 српских домова, сви чифчие ае Имие удеризовића из Ново Пазара, добро имовно стања� Домаћини кућа су бии: рсениевић Рисантие (12 чанова), Радовић Ииа (10), Вучићевић Јаков (10), иенковић Јеротие (11), Вучинић Коста (9), Костовић Недељко (6), Ђорђевић иован (13), иосављевић Добриа (16), иенковић ио (10), Танасковић Рако (5), арковић Стоко (5), Радосављевић Ристо (7) и иенковић Васиие (7)� 7� Ћшнови – е имао 10 српских кућа� Своу земљу имае су три куће: осиовић Раденко (16 чанова) и одан (9) и Ракићевић Вуксан (35)� Пет чифчиа обрађиваи су земљу емет ае из Ново Пазара, добро имовно стања� ии су то: Добрић Симо (6), 48

Недостае податак о четврто чифчиско породии�

О почеима савремено Ибарско Коаина

171

оњак Радован (2), Радевић Стеван (6), иенковић Васиие (3) и Јефтић Тодосие (5)� Земљу Соврић Трака из Врбе, кои е био добро имовно стања, обрађиваи су: нтониевић Стоан (7) и Димитриевић Петроние (7)� 8� Ччво – е броао 21 српско домаћинство� Своу земљу имаа су 10 домаћинстава на чием су чеу бии: ндри(и)ћ ие (6 чанова), Вукаиновић Добросав (8), Живановић ие (15), Вуовић арко (5), Продановић иивое (25), Киов Добриа (18), иенковић Трако (7) и Тодор (2), Тоић Паве (5) и Томаевић Вукаио (12)� Земљу ехе Камберовића из Суво Гра у пећко нахии, уз нето мао свое, обрађивае су 4 куће: Васии  евић иосав (3), Сретковић Спиро (10) и Јаћимовић Гиорие (8) и аксим (4)� Њихов аа био е добро имовно стања� Седам домаћинстава биа су потпуно чифчиска� иа су то домаћинства: Вукаиовић Данио (4), Леповић Вукоман (12), нтониевић Јевто (4), Радовановић Петар (17), Гиориевић Вукадин (12), уаџер Вукосав (6) и Пантовић Ииа (17)� а им е био Џеадин из Пећи, сабо имовно стања� 9�  Глуач – е сео у коме су ивеа само два српска домаћинства� Домаћинство иаовић иана, кое е броао 12 чанова, имао е вие свое земље од аине, коу су такође обрађиваи� а им е био ефкет-бе из Притине, добро имовно стања� Домаћинство Вићентиевић иата са 8 чанова, обрађивао е земљу коу е незаконито присваао ериф амут из сеа Кућиа, сабо имовно стања� 10� Доброшвина – сео са 10 српских домаћинстава, од коих су сва биа потпуне чифчие и обрађиваа земљу Јаара иовића из Ново Пазара, кои е био средње имовно стања� Домаћини кућа бии су: Вучинић Раде (4 чана) и Раденко (5), иаовић Гвозден (7) и Ристо (3), оовић иан (8), ииа (8), Лазо (8), Иван (10), Радоиа (16) и Вукосав (10)� 11� Газивод  – е имао 10 српских кућа, од коих е 5 имао своу земљу: Гаџовић Вуета (10 чанова), Јакић одан (1), Стевановић иан (12), Лазовић нто (15) и иовановић Деспот (11)� Земљу Ђорђа оовића из Придворие обрађивао е аксим иљак са 8 чанова породие, а земљу нђека оовића, такође из Придворие, обрађивао е домаћинство Петканић арка, кое  е броао 4 чана� Ова двоиа Срба – аа биа су добро имовно стања насупрот сироманом иљау из Ново Пазара, чиу су земљу обрађиваа домаћинства Коанин Јанка (21), нтониевић иенка (9) и Дркама Вучка (9)�

172

Весна Зарковић

12� Лучка Ријка – у овом сеу био е 27 српских домаћинстава, од коих су своу земљу имаа 23� Васнии земље бии су: Симовић рсение (25 чанова), иоевић Саво (3), Савовић Радисав (5), Вуетић Виип (8) и оосав (5), Добросављевић ранко (5), Радонић ина (10), иосављевић ииа (6), иетић Саво (12), Раденко (5), иенко (6), Никоа (7), Петко (6), Неовић Коста (7), итровић Вучо (9), иоевић Трако (9), Јовановић Панто (11), иивоевић Петко (13), Радоичић иан (14), Петровић аое (10), Вукаиновић Коста (8), Радоковић ииа (7) и Васовић иаио (6)� Четири породие бие су чифчие амут-ае из ањске (митровичка каза), добро имовно стања� Њихове ста реине бие су: Ристовић Вукоиа (5), Јоксимовић Вучина (7) и нђеко (11) и рсениевић Ристо (16)� 13� Ранчи – сео е имао 3 домаћинства и сва су биа чифчие ае амута из ањске� Стареине домова бии су: Радовић Радомир (8 чанова), ие (12) и нтоние (6)� 14� Зубин оток – од српских 11 кућа коико е имао ово сео, своу земљу имао е 7 породиа� На њиховом чеу бии су: Компир Раде (26 чанова), рсо (14) и Трако (8), одановић Радо иа (8), Раде (6) и Симо (7) и иовановић Фиип (6)� Две породие, Ђорђевић Вукадина (9) и иисава (8), обрађивае су земљу манастира Дубоки Поток, док су породие Ђорђевић Вуа (8) и учороа Вукадина (8) обрађивае земљу ае дар-Фериза из итровие, добро имовно стања� 15� Јабука – ово сео имао е 13 српских кућа, од тоа 10 е имао своу земљу� На чеу тих домаћинстава бии су: иоевић Радуе (10 чанова), Вукадиновић Фиип (5), иивоевић арко (7), Јанићиевић иаио (10), иадиновић Коста (6), Неновић Обрад (24), Вучинић Радоиа (6), Ђукић Трако (6) и Јора (2) и Радивоевић иан (3)� Три породие радие су земљу ае Реџепа из Пећи кои е био добро имовно стања� ие су то породие: Радивоевић иована (11), Вучетић Радована (8) и Радоњић Сава (14)� 16� Кијвц – у њему е био само едно српско домаћинство, ко е е радио земљу вро сиромано ае Смае из Ново Пазара� ио е то домаћинство Томовић нђека, кое е броао 15 чанова� 17� Копилови – е имао 6 српских домаћинстава, и сва су биа чифчие ае емета из Ново Пазара, кои е био добро имовно стања� Стареине домаћинстава су бии: Радосављевић иао (4 чана), Радисављевић Крсман (6) и Рисантие (8), Раденковић нђеко (8) и Веимир (6) и Радоичић Панто (3)�

О почеима савремено Ибарско Коаина

173

18� Калудра – е био сео са 15 српских домаћинстава и сва су ивеа на своо земљи� Домаћини су бии: Крстовић Јеврем (8 чанова), иетић Радивое (6) и иенко (5), Јанићиевић Стеван (5), Јаковљевић Сретко (16), Јоксимовић Јеротие (19), Димитриевић Трако (4), Радисављевић Коста (18), иоевић иисав (6), Никоић иан (7), Васииевић иосав (9), Стоановић Васо (9), ексић Ииа (10), Јанићиевић иун (9) и Крстовић иун (13)� Поред њих ивео е и едно арбанако домаћинство са 10 чанова на чием е чеу био уо, а доо е из сеа кча у пећко нахии� 19� рвлак – сео са 13 домаћинстава, од коих е 9 имао сво у земљу� иа су то домаћинства са стареинама: Вићентиевић Вучко (7 чанова), Спасое (10) и Сретко (5), нђековић Цветко (10), Крстовић иивое (8), Вукаиовић иенко (11), Груовић Вучко (10), Јоковић Радисав (12) и рсо (11)� Вие свое, а мање земљу Кеће ризовића из Котора, кои е био добро имовно стања, обрађивао е домаћинство Вићентиевић Сима, кое е броао 13 чанова� ез свое земље бие су породие: Чукић иуна (9),  Чковрић Вучка (8) и Стачић Ратка (4)� Од њих една е обрађиваа земљу поменуто ризовића, а две су радие на земљи Таска Радосављевића из сеа Вараа, кои е био добро имовно стања� 20� Црпуља – од 18 српских кућа, коико е имао ово сео, само една ние имаа своу земљу и радиа е на имању Кеће ризовића�49 ио е то домаћинство Ђурић Тимотиа, кое е броао 13 чанова� Своу земљу имаи су: Ђурић Сретко (15), Ђоко (9), Васо (22), Радосав (16), иенко (9), Јанићие (6), Саво (15), Савко (11), Сретко (7), Добросав (12), Радован (8), Вуксан (6), Јанко (9), Ратко (8), Ристовић Вуета (9), Димовић иаио (6) и Кановић Дио (8)� 21� Загуљ – е имао 12 српских кућа и све су имае своу земљу� На чеу домаћистава бии су: оићевић иенко (12 чанова), Деспотовић Вукадин (5), иићевић Весеин (6), Вуксановић Самуио (7), иентиевић Јора (5), иаовић Раду (4), Јовановић Јеротие (12), Вукаиовић оосав (8), иентиевић Фићо (8), Тодосиевић Недељко (6), Фиимон (8) и Радоичић рсение (8)� Овде се кае да е из сеа Радеева� На примеру сеа Превака кае се да е Кећа био из Котора� Вероватно се ради о исто ичности� Которе и Радоево су суседна сеа� оуће да му е кућа биа између њих то е изазвао реку код информатора кои су обаветаваи пописивача, учитеља иата оовића из Дубоко Потока� 49

174

Весна Зарковић

22� Горњи и Доњи Стрмац  – свих 25 српских породиа имае су своу земљу� Стареине домаћинстава бии су: Вукадиновић Живко (11чанова), Вуксановић ио (9), Вукаиовић иаио (4), Радовић Радомир (5), Радивоевић ександар (4), ксентие (3), Ииа (4), Радое (8), иентиевић Рисантие (8), Неовић Перо (6), Раду (4), Трако (7), Никодим (9), Пантовић Јанко (14), Иван (5), иат (6), Живановић Вукоман (4), Вучковић Саво (9), Вукмир (5), Јанићиевић иан (8), иљковић Данче (7), Стоановић Смиљко (8), Симовић Вукмир (15), иетић ииа (11) и иовић Вукао (25)� 23� Горњи Јасновик – ово сео е имао 9 домаћинстава и сва су имаа своу земљу� На чеу домаћинстава бии су: Ђукић иентие (11 чанова), нтоние (7), Раденко (6), Видосав (6), Јаков (10), Вукаио (9), Данио (5), Рисантие (11) и Здравко (6)� 24� Ковачи – сео е имао 6 српских домаћинстава, аи ни едно ние имао своу земљу� Домаћинству Крстић Веичка, кое  е броао 11 чанова осподар земље е био ехо Камберовић из Суво Гра, док е домаћинству Ђукић Иие од 7 чанова аа био Кећа ризовић� Домаћинствима Ђукић Трака (8) и Гвозда (9), Савовић Радисава (12) и Јаковљевић итра (8) ае су бие Еруа и Јусуф ризовић из Радеева, добро имовно стања� 25� адин – е имао 13 кућа и све су имае своу земљу� На чеу домаћинстава бии су: Радоовић Раиа (14 чанова), ро (5), иентиевић ииа (11), Живковић иун (10), Спасоевић Добросав (6), Радовић Оњан (13), Добрић Петко (14), Радосављевић ио (7), Зарко (8), Ињатовић Јездимир (10), Раденковић Раду (12) и Васовић Трако (5)� 26� Рујишт   – ово сео е имао 11 српских породиа и све су бие чифчие Раифа џи-иаића из итровие, кои е био добро имовно стања� Стареине домаћинстава су бии: Стевановић екса (16 чанова), Јора (6), Живковић Трако (16), иентиевић Вукаио (11), Радоковић Коста (7), Јевђо (12), Радовић оосав (17), Радивоевић Добриа (17), Живковић Радован (22), Вуетић Коста (3), нђековић Вукаио (2)� 27� Козарво – е имао 5 домаћинстава, од тоа два, иосављевић Радована са 26 чанова и Васииевић Воина са 8, су биа са своом земљом� Три домаћинства Кузмановић Никое (16 чанова), ихаиовић Данчета (11) и Обрадовић Смиљка (16) биа су чифчие сиромано ае из Ново Пазара� 28� Јагњница – читаво сео кое е броао 9 домаћинстава био е чифик ае ућрие Руитовића из итровие, кои е био

О почеима савремено Ибарско Коаина

175

добро имовно стања� Стареине домаћинстава бии су: оосављевић Ратко (11 чанова), Ристовић Никоа (14), Стеван (13), иентиевић иао (17), иенковић Јован (11), Перо (9), Спасоевић Јован (12), иосављевић иадин (12) и Раденковић Паве (19)� 29� Војимисли – е имао 8 кућа и све су бие чифчие Ризабеа уратбеовића из Ново Пазара� Домаћини су бии: инић Радоња (25 чанова), Вучићевић Никоа (10), иаовић Танаско (10), Радивоевић Коста (14), Јовановић Недељко (12), Стевановић иадин (7), иљковић Костадин (8) и Живковић Спасое (13)� 30�   Кобиља Глава – сео е имао 8 породиа и све су бие на своо земљи� Стареине су бии: Краовић импие (12 чанова), Јанко (6), екса (15), Сретко (6), итка (7), нђеко (19), иисав (13) и Стоан (15)� 31� рлз – е био мао сео са 5 српских кућа и све су бие чифчие ућрие Руитовића из итровие� На чеу домаћинстава су бии: Перовић Радован (12 чанова), Радомир (10), Радивое (6), иоевић Груо (7) и аноовић рсение (6)� 32� Доњ Вараг – е био сео са 17 српских домаћинстава� Већина – 12 породиа е имаа своу земљу� Њихове стареине су бие: Вуовић Стеван (8 чанова), Радовановић иован (10), Јован (8), Петрониевић Насто (18), Симовић Јован (3), Радисављевић Сретко (10), иовановић Сретко (8), Димитриевић Нео (16), Радисављевић Здравко (2), Раденковић Јован (8), Радовић Сретко (19) и Јанићиевић Вукадин (32)� Остаих пет породиа бие су чифчие еира Друтина из Чабре, кои е био добро имовно стања� На чеу ових породиа бии су: иићевић Јора (5), Неовић ио (5), иовановић Радисав (22), иоевић Цветко (3) и иовановић рсение (11)� 33� Угљар – е имао 23 куће� Своу земљу имаа су 9 домаћинстава на чием чеу су бии: Савковић Вукаио (9 чанова),  Чуповић Деспот (1), ађовић иован (9), ићуз Радован (2), ио (6), ритон (9), Веимировић Радован (8), Нићко (5) и Здравко (9)� Домаћинство Радисављевић иоа кое е броао 6 чанова обрађивао е вие своу и нето мао земљу ае ефкет-беа из Притине, кои е био добро имовно стања� Земљу ово ае обрађивае су и породие на чием су чеу бии: Јанковић ино (12), иосављевић Ратко (14), аксимовић Трако (10), иуновић Перо (12), Луаковић Васо (10), Јевтовић ио (5), Лазаревић иивое (12), арковић Гиорие (8), иовановић нто (5) и Саво (5)� Ове породие нису имае своу земљу, као ни породи-

176

Весна Зарковић

а Веичковић Нестора са 5 чанова, коа е радиа земљу сиромано ае Незира из итровие� 34� Врба – ово сео е имао 5 породиа и све су ивее на сво о земљи� Стареине тих породиа бии су: Соврић иентие (18 чанова), Трако (32), ксентиевић Добросав (5), Раденко (5) и Савић Ињат (8)� 35� Брњак – е био наброние сео у Ибарском Коаину� Имао е 49 кућа од коих е само домаћинство Јеремић Косте, кое   е броао 11 чанова, поред свое земље обрађивао о тоико земље коа е припадаа манастиру Црна Река� Остаих 48 домаћинстава биа су на своо земљи� Стареине тих домаћинстава бии су: Петрониевић Нестор (8 чанова), Обрадовић ариан (5), Јанићиевић Перо (5), Крсто (5), Тодоровић арко (18), Лукић иутин (3), Добрић ие (6), Радоиновић Добросав (7), нтониевић иентие (8), аксим (15), иичић Вукаин (9), Ристић Васиие (12), Тодоровић Јеротие (6), Јован (6), иутиновић артин (17), Сретковић ксентие (9), иоевић врам (4), Обрадовић Коста (2), Поповић Пантеиа (14), емпие (23), Фиип (20), Раду (6), Иван (7), Саво (4), Стеван (14), нтоние (6), Ђорђевић Симо (6), Печиновић Ратко (10), Фиип (8), нто (5), Јанић Јосиф (12), иенковић танаско (25), Кокерић Наста (7), Ивковић Јанко (11), Обрад (7), Чуљевић аксим (7), Крстић емпие (8), Стевановић Совроние (14), Јаковљевић Здравко (18), орисав (11), Јеремић Во ин (15), одан (8), Јеремиа (11), Перо (9), Васовић Јеврем (5), одановић Вадисав (8), виковић Јаков (8) и Чеибаба Коста (3)� 36� Драгаљица – сео е имао 10 кућа и све су бие чифчие ае Ими-ефендие удеризовића из Ново Пазара, кои е био боато имовно стања�  обавези су бии дати четвртину ита и сваки четврти паст сена и то пренети де аа кае� Стареине домаћинстава бии су: Радисављевић Јован (9 чанова), ексић Никоа (3), Раденковић Петар (16), Ракић Иван (10), ихаиовић Стеван (11), Перић Веичко (7), иенковић Веичко (12), Јое (6), иуновић Ратко (3) и Стоановић Крсто (9)� 37� Вукојви – е имао 5 српских домаћинстава и сва су биа чифчие Фебие еметовића, боато ае из Ново Пазара� Ста реине домаћинстава су бии: иосављевић Живан (7 чанова), Недељковић иое (7), иоевић Нео (4), Гиорие (10) и Иић Гвоздо (14)� 38� рска – сео е имао 6 српских кућа, кое нису имае своу земљу� Васник земље е био аа Сабит бдурахмановић-иковић из Вучитрна, боато имовно стања� Чифчие су радие

О почеима савремено Ибарско Коаина

177

под ћесим (пресек) – давае су одређену суму нова и паћаи порез� Стареине домаћинстава су бии: ихаиовић Вучко (17 чанова), Јанковић Вуксан (9), Ђуровић Нестор (9), Трифуновић Јеротие (21), иетић Радисав (6) и Траковић Зариа (7)� 39� Баби – е имао 5 кућа и све су радие земљу ае Сеума љуевића из Гњие у роаско кази, боато имовно стања� Ста реине домаћинстава су бии: абић Вукао (15 чанова), Данче (11), Ђорђе (6), Саватие (8) и Вукосав (12)� 40� Оклац – е био едно од већих сеа у Ибарском Коаину� Имао е 42 српске куће, од коих су 32 бие на своо земљи� Стареине тих породиа бии су: Димитриевић Симо (16 чанова), иисав (10), Ристић арко (6), иета (9), Нићивоевић аксим (5), иићевић Тодосие (7), Јовичић Спиридон (6), Јовановић Радивое (4), Пантеиа (4), ићовић Лазо (13), Костић Нестор (8), Гвоздић Данио (15), Радисављевић Вукосав (17), Лековић Трако (6), врамовић Перо (6), иоевић иета (12), Рисантиевић Радуе (10), Стоановић Јеротие (19), Неђељковић Никоа (13), Вучетић Исакиа (11), Радоевић Јосиф (4), Сретковић нание (5), Радоковић ександар (20), иетић Трако (6), Никоић Недељко (6), Јован (7), Сретковић Вучета (4), аоевић Ђорђе (5), иосављевић Тимотие (10), иић Спасое (12), нтониевић Фиип (11) и Костовић иое (31)� Поа свое и поа туђе земље обрађивае су породие иовановић Риста, коа е броаа 16 чанова и Радивоевић Савка од 7 чанова� Њихов аа био е мет аћировић из сеа Пресеа, митровичке казе, сиромано имовно стања� ест породиа нису имае ни мао свое земље� Породие Радосављевић Гиориа (18), Новичић атка (9) и Радосављевић Јовие (16) су обрађивае земљу Пава Станића, попа окачко, и Питоља аћира из Пресеа� Обоиа су бии сабо имовно стања� Домаћинство аксима Перића, кое е броао 4 чана, радио е земљу двоиа аа: Дервиа Џеповића из Драе, сеа у роаско кази и Омера вдуовића из Старчевића у новопазарско кази� Обоиа аа су бии сабо имовно стања� Домаћинства Рачић Радована (8 чанова) и Драа (2) радиа су земљу манастира Црна Река�50 41� Орашак – у овом сеу ивее су само две српске породие и обе на имању емета уратовића, боато ае из Ново Пазара�

ро домаћинстава кои се наводи не покапа се� Поименично испада два мање, односно 40� 50

178

Весна Зарковић

ие су то породие Недељковић артина, коа е броаа 22 чана и Веичковић иљка од 15 чанова�51 Ибарски Коаин е по овом интерном попису имао 524 домова� Од то броа 296 домова ивео е и обрађивао само своу земљу, 3 породие су поред свое земље, коа е представљаа већи део, обрађивае и по мао аинске земље� Поовично свое и аинске земље обрађивао е 11 породиа, док е 8 домаћинстава имао мао свое земље па е морао већим деом да обрађуе аинску земљу� ез свое земље био е 206 домаћинстава� Према томе, већина земље биа е у рукама самих Коаинаа, био е то 56,48 %, ако овоме додамо и оне кои су имаи већину свое земље (0,57 %), поа свое и поа аинске (2,09 %) и с нето мао свое (1,52 %) испада да е вие од 3/5 Срба у Ибарском Коаину имао своу земљу (60,66 %), док е бро оних кои нису имаи земљу био мањи од 2/5 (39,31 %)� Добру ситуаиу чинио е и то то су поедина сеа биа потпуно на своо земљи� иа су то сеа: Каудра, Зауљ, Горњи и Доњи Стрма, Падине, Кобиља Гава и Врба� Поред њих има и сеа коа су већином биа на своо земљи, ии е та земља биа потпуно у српским рукама� таква сеа су: рњаке (од 49 домова само е  едно обрађивао поред свое и земљу манастира Црна Река), Црепуља (исти суча – само е едно домаћинство био чифчиско), Придвориа (од 16 домаћинстава само су три биа чифчиска и то код своих рођака оовића Вукаа, Ђорђа и нђека), Лучка Риека (од 27 домаћинстава само су 4 биа чифчиска), Јабука, Превак, Доње Варае, Окае� е су бие поред рбанаса и мусимани, аи и Срби, а у некоико сучаева као васнии земље коу обрађуу становнии Ибарско Коаина срећу се и манастири Црна Река и Дубоки Поток� Осим њих, Срби чиу су земљу друи радии бии су, поред поменутих оовића, и Јанко Спасоевић из Јањение, поп Паве Станић из Окаа, Таско Радосављевић из Доњих Вараа и Трако Соврић из Врбе� Навећи бро чифчиа имае су ае из Ново Пазара: њих седмориа имаи су 67 чифчиских домаћинстава� За новопазарским седе ае из Вучитрна: четвориа аа имао е 41 кућу чифчиа, аи само едан од њих – Суеман иковић имао Ђ� икић (  Друштвно-кономск прилик косовских Срба, 179) наводи и васничку структуру сеа Пресео у митровичко кази� Сматрамо да се ово сео не наази у Ибарском Коаину, то се уостаом види и по томе да у сеу нису ивеи Срби� 51

О почеима савремено Ибарско Коаина

179

 е 25 чифчиских кућа� Из Притине е био само едан аа, док су друе ае бие из остаих места, између остаих и из Пећи, ањске и оконих сеа као то е Радеево, Суво Гро, Пресео, Старчевићи Чабра, Кућиа и др� Све ае кое су имае земљу у Коаину нису бии исто имовно стања� Навећи бро, њих 28, био е добростоећи� Сабо имовно стања био е 10 аа, док њих троиа су бии осредње стања� По броу чифчиских кућа у Коаину навие – 25 их е имао поменути Суеман иковић из Вучитрна, кои е био и набоатии аа� За њим седи Ими удеризовић из Н� Пазара са 23 чифчиске куће, емет уратовић из Н� Пазара са 17 кућа, ућриа Руитовић из итровие са 14 кућа, ефкет-бе из Притине са 12 и тако даље� Насупрот њима бии су и вро сиромане ае а кое су имае само по едну чифчиску кућу у Коаину: Смао из Н� Пазар, Незир из итровие� Ове ае мое су имати чифчие и у друим краевима, то се нарочито односи на боатие ае, као то  е био Суеман иковић из Вучитрна� Од Срба читуксахибиа  едино поп Петар Станић из Окаа е био сабо имовно стања; Јанко Спасоевић е био осредње, док су остаи сви бии добро имовно стања� инску земљу сељаи су обрађиваи на некоико начина:  –  Напоодниа е биа чифчиска работа� Чифчиа е од ае добиао кућу, запреу и семе� По обављено етви враћао  е осподару семе, одбиао десетак а остао деио: од трећине до поовине – по усменом доовору међу њима�  –  „Четвртџие” ии „парастур” чифчие почињае су са радом у проеће� Од ае би добиаи смета, храну за себе и породиу, коу су касние враћаи у натури и четврт хектара замље за сеање поврћа за свое потребе� Ово парче земље звао се парастур и за узврат њеово корићења чифчие су бие дуне да раде аину земљу, за та е аа моао по свом нахођењу да им дае нараду�  –  Ћесим – писмени уовор о одињем закупу� Чифчиа е био дуан да дâ одређену коичину производа без обзи ра на кваитет сезоне� Неповољно е био и то су ае све вие траие испату у нову, то е неповољние од натураних давања, коа никад нису преазиа поовину� Овако су радии сељаи Пресеке� Савремени Ибарски Коаин почео е насељавањем ново становнитва на просторе у орњем току реке Ибар кои су у веико

180

Весна Зарковић

мери остаи без претходно становнитва посе аустиско-турских   ратова краем XVII века� То становнитво е до данањих дана остао компактно чуваући традииу о свом доаску� Збо начина на кои су дои и збо етничке компактности ивеи су у спеифичним усовима кое карактерие одређена врста аутономие оичена у кнеевима кои управљау Коаином и васнитвом над земљом коа е у веико мери биа у рукама самих Коаинаа� Цитирани извори

рхив Србие, рхива конзуата у Притини 1912, пак� 2, Дубоки Поток (итровачки Коаин), 24� маа 1912� одине, извета учитеља иата оовића� рхив Србие, инистарство иностраних деа, Relation du voage de �aschow à �itrovita, Kolachine et Novi Paar (4-24 julliet  1901)� Цитирана литература

оовић 2001: � оовић, Гриорие оовић,  Колашински кн жви, приредио др Драиа оовић, Зубин Поток – Исток: Стари Коаин, Дом кутуре „Свети Сава”� оовић 2002: � оовић, Говор Ибарског Колашина , Лепосавић: Институт за српску кутуру Притина� Граве 1977: Г� Граве, Новопазарски санџак , Нови Пазар: Завичани музе� Дедиер 1913: Ј� Дедиер, Нова Србија, еорад: СКЗ� Ђурђев 1948: � Ђурђев, „О кнезовима под турском управом”, у:   Историјски часопис бр� 1–2, еорад: Историски институт СН� Еезовић 1998: Г� Еезовић, Рчник косовско-мтохијског дијалкта, Притина: Институт за српску кутуру, Кутурна манифестаиа „Гиорие Гиа Еезовић”, Народна и универзитетска бибиотека� Еезовић 1931: Г� Еезовић, „Коаин на Тари и Коаин на Ибру”, у: Јужни прглд бр� 1, Скопље� Зарковић 2005: В� Зарковић, „Отварање руско конзуата у косовско итровии”, у: Баштина 19, Лепосавић: Институт за српску кутуру Притина� Зарковић 2008: В� Зарковић   Афра у Ибарском Колашину (1901–  1902), Лепосавић: Институт за српску кутуру Притина� (у тампи)

О почеима савремено Ибарско Коаина

181

Иванић 1988: И� Иванић, „Са ара по Косову на Звечан”, у: Савр мници о Косову 1852–1912 , еорад: СКЗ� Јакић 1996: С� Јакић,  росвта и школ у Старом Колашину, Зубин Поток – Исток: Стари Коаин,  L� Јоксимовић 1931: Ђ� Јоксимовић, Доњи Колашин, без места� Комадинић 1914: � Комадинић, Аграрно-правни односи Нов Србиј, еорад� Лутова 1954: � Лутова, „Ибарски Коаин”, у: Српски тнографски зборник, Насља и поркло становништва , књ� 34, еорад: СН� аура 2005: � аура, „Зубин Поток у Обасти ранковића 1455� одине”, у: Косовско-мтохијски зборник 3 , еорад: СН� икић 1988: Ђ� икић,   Друштвно кономск прилик косовских Срба у XIX и почтком XX вка , еорад: СН� ркоњић 1902: П� ркоњић, „Средње Поимље и Потаре”, у: Српски тнографски зборник IV , еорад: СК� Петровић 1959: П� Петровић Ж, Из наш народн прошлости, еорад� Петровић 2005: Р� Петровић Д, „Помен ктитора из Ибарско Коаина и записи из XVII века у ркви Св� Јована у еу Цркоезу” у: Косовско-мтохијски зборник 3, еорад: СН� Станоевић 1929: С� Станоевић, Народна нциклопдија српско-хрватско-слованачка, књ� II, Зареб: ибиорафски завод� Цвиић 1996: Ј� Цвиић, Основ за гографију и гологију Макдониј и Стар Србиј, Сабрана деа, књ� 14, еорад: СН, Завод за уџбенике и наставна средства� аипуровић 1981: В� аипуровић, „Кнезови у приепољском и пљеваљском кадиуку”, у: Зборник радова тнографског института САНУ , књ� 11, еорад СН� аипуровић 1969: В� аипуровић, Раоничка буна – Аграрни покрт у западним крајвима Стар Србиј 1903–1905 , Сениа: Заедниа образовања�  РеЗюМе 

Современный Ибарский Коаин возник в коне ХVII века в резуьтате засеения просторов, которые в значитеьной мере быи опустоены во время и посе австрийско- туреких войн� Насеение быо распредеено в верхней части реки Ибар, обасти, которая в ранних туреких записях именована „нахия Копотник’’� Первые итеи на просторах

182

Весна Зарковић

доины реки Ибар застаи опредеённую часть предыдущео насеения, которое быо насиьно высеено из- за участия христиан на стороне встрии в борьбе против Турков� От предыдущео насеения сохраниись топонимы в виде названий сё и отдеьных частей насеённой террито рии� Новое насеение дао собственное имя засеённой обасти� Это имя быо анаоично названию стороны, из которой они быи родом, то есть обасти Коаина на реке Тара� Кода в начае ХХ века сербские учёные с возросим интересом обратиись к Старой Сербии, которая в то время находиась в составе Турекоо осударства, вкючая и Коаин в доине реки Ибар, возника необходимость раздеения этой обасти на две допонитеные части – в доине реки Тара и в доине реки Лимы Врачевтиы (Любоваче)� Известный всему научному свету еораф Йован Цвиич, чьи методооические предпооения испоьзованы в исседовании насеения на аканских просторах, назва эту обасть Ибарским Коаином и это имя, параеьно с эпитетом Старый, который присутствова в оворе итеей Коаина, сохраниось до сих пор�

С приходом на опустоённую территорию новое насеение поучио и некоторые привиеии� Они вырааись в сохранении опредеённоо вида автономии, которую симвоизирует присутство князя в четырёх княествах Ибарскоо Коаина� Радичпоьский князь занима функию оборкнязя – князя всей нахие� Второй привиеией быа земя, которую объединение – братство – поучио в частную собственность� Эту земю итеи Коаина как частную собственность сохрании до освободения 1912 ода� По инструкиям Цвиича и из-за всё возрастающео давения на сербское насеение, оно быо вынудено покинуть свою земю� В первой поовине ХХ века проведена перепись насеения сё Старой Сербии в которых ии Сербы� По резуьтатам переписи, которую по Ибарскому Коаину провё учитеь ият оович, в частной собственности итеей Коаина (в закючитеьной стадии ту рекоо иа) находиось боье 3/5 земи� Summary 

P-y I K w h  h   XVII y  y  h  h  whh w y  wh pp    -Th w� Pp w   h    h pp fw  h  I, h  whh   h  Th  w  h  Kp� Nwy  h   h p    h   wh y h  h  w  hy  h  h   h T�    h  py  p  h h  w p� Nw

О почеима савремено Ибарско Коаина

183

 h   K  h  hy   – K  h  T� Wh  h   XX y        h   O  , h  wh h p  Th ,  K  h  I ,  w y  y p h   h w  , h  h y   T  h y  y   L V (L)  w  ph J  wh h p w      hh h ,  h  I K,   whh h wh ph `O`     h p� H   h   h w   p� Th w p   yp  y y y  p    p  h  pp  I K� Th p  p h      p-  p  h wh h� h p w     h    h ppy� Th  w p y h K   h ppy  1912� Fw     ,   h  p  whh  w   h ,    h  wh  h w    h    XX y�   h   , whh w  y  h    h   I K , h  p  h 3/5  h �

184

Весна Зарковић   у     а   е    ћ       в   с   о   е   и   в   р   о   м    В       о   о   о   д   п   н   и   

   0    2

 �  �  �  �  �  �   м  �   и   м   м   м   м   м   м   и   и   и   и   е   и   и   о   о   о   о   о   е   њ   е   р   е   р   е   е   о   р   р   р   е    б   д   њ   њ   њ   њ   њ   њ    б    б    б    б    б   а   е  �   о   а   о   а   о   а   о   а   о   а      а   р   т   т   т   т   т   т    Д  с    Д  с    Д  с    С   с    С   с    Д   с    Д   т   с   а   а   а            а   и   и   и      р   р   р   н   и   н   о   о   о   а   р   р   н   в   в   в   т      е   т   д   д   д   и   и   и   њ   и   и   и   ч   ч   ч      р   р   р   у   у   у   а    П    П    П    К    Ј    В    В    ћ    ћ   и   т   и   в   у   в   и   о    ћ   о      к   м   и    ћ   а    ћ   о      р   о   и   и   о        б   и       н   в   в    ћ       о   у   а   о    Т   е   к   и       о    ф   м   к   т   е       Д   в      о       и  �   к   о    ђ   е   о   с   о   а   е      а   р   к   н    ђ   р   р   т   а   к         е   а   н   н   о   о   у   о   п   у   и   е   а          Ђ    В       П       Ј    С   С      Ф

  е   њ   а   т    С

  е   р   у    т   к   у   р    т   с   е   к   ч   и   н   с   а   л   в   и   а   в   а    т   с   н   и       а   м   о   д   а    ј   о   р    б   д   е   л    г   д   е   р    �

   0    3

   8

  у   с   е      к   а   д    О

  е       

  е   љ   з   м   е    б   е   з

        2

        1

   5    2

  е      а   њ   а   о   м   в   с    +    2    2    /    1   /    1   а   а   љ    ђ   у   м    Т   е   з   а   а       љ   о   в   м    С   е   з  �   а   т   в   с   о   о  �   р   м   о       д  �   а   п   в   р   о   с  �   р   м   д       о   о      е    С  �   р    

        1

        1

        1

        1

  е      а      о   и   в   в   с    3    1

   8

   0

        6         1

        2         1

   9    2

  а      и   р   о   в   д   и   р    П

  к   у      т   и    Ч

     е   и      љ   е   и   р    В   

        1

        2

   3

   0

        4

О почеима савремено Ибарско Коаина









   5    1

   3    1

        2         1

185

   0    2

        6

 �  �  �  �  �  �  �  �  �   м  �  �  �  �  �   м   м   и   м   м   м   м   м   м   м   м   м   м   м   и   и   и   и   и   и   е   и   и   и   и   и   и   и   о   о   е    б   о   е    б   о   е   о   о   е   о   о   е   е   о   е   о   е   њ   е   о   е   о   е   о   е    б   е    б   р   р   р   р   р   р   р   р    б   д   њ   њ   њ   њ   њ   њ   њ   њ   њ   њ   њ   њ   њ    б    б    б    б    б    б    б   е   а   а   а   а   а  �    б   о   а   о   а   о   а   о   а   о   а   о   а   о   а   о   а      а      а      а   р   т      а      а   т   т   т   т   т   т   т   т   т   т   т   т    С   с    С   с    С   с    Д   с    Д   с    Д   с    С   с    Д  с    Д  с    Д  с    Д  с    С   с    Д  с    С   т   с   н   р   т   и   ч   у    В

  н   р   т   и   ч   у    В

  а   р    б   а    Ч

  а       а       и   и   д   в   д   в           н   а   а   а   р      у      у    б   и            Д

        2

  а   а   а            и   и   и   р   р   р   в   в   в   а   а   а   з   з   з   о   о   о   а   а   а   а   р   р   р   т   т   т    П    П    П   и   и   и  �  �  �    б   р        Н            Н    Н    В    ћ    ћ   и    ћ    ћ      и   и    ћ   и   в   р   в    ћ    ћ   и   в   в   о   е   в   и   о   и   о   р   р   з   е   о   в   в   а    С   и   о   о      а   т   т    Ћ   и   р   т   т   т   к   о       е   и   е      а   а   е   а   к   и   н           е   р   р   м   м   м   д   м   а      а   р   н   е   е   е   у   у   у   с      а   а   р   е          С            З    И            Т

        2

        4

   3

   3

   3    1

   5

  о      р    Г   о   в   у    С

  а   н   и   т   а         и   и    ћ   е   р   ч   у    П    П    К

  т   у      м    ћ   е   а   и    б   в         о   н   т   р   и   е   е   д   к    ф   и   о    б   а    ф   р   х      м   е   а   е   е   е       К   Џ        

        2

        7

        1

        4

        4

        1

   3

   0    1

   3    1

   0    1

        1         2

        2

  о   в   е   ч   е    Ч

  ч   а   х   у       Г

   8

   9

   9

        1

        7         1

   0    1

  к   и   в   и   о   н   е   њ   о   с   а    Д   Ј

  а      а   з   е    Р

  е    б   у    

    о   н   е   и      е   ћ    Ћ  и   в

        4

   5

        6

        7

186

Весна Зарковић

   8

   0    2

   8

   3

   8

        2         1

 �  �  �  �  �   м  �   и   м   м   м   м   м   е   и   и   и   и   и   о   о   е   о   њ   е   о   е    б   е   о   р   р   р   р   е   д   њ   њ   њ   њ   њ    б    б    б    б   е   а  �   о   а   о   а   о   а   о   а      а   р   т   т   т   т   т    С   с    Д   с    Д   с    С   с    Д   с    Д   т   с   р   а   з   а    П  �    Н    ћ   и   в   о      и          р   а      а    Ј    0    1

        1

   3

        4

   3

        2

        6

   0    2

 �  �  �  �   м   м   м   м   и   и   и   и   о   о   е   о   е   о   е    б   р   р   р   е   њ   њ   њ   њ    б    б    б   а   о   а   о   а   о   а      а   т   т   т    Д  с    Д  с    С   с    Д  т   с

  а   а         и   и   р   р   р   а   о   о   а   а   з   в   в   а   а   к   д   д   с   к   с   р    ћ   и   и    П    б   њ   њ   р   р  �   а   е   а   а    П    П    Н            Ч    П    ћ   и   в   и   з   о   к   и   о      р    б   о   о   ћ   е   у       к   и    Ф   т   т      е      в   у    Д   п   р  �   к   а   у    ђ   е   о   о   а   м   м   н   р    ђ   т   љ   д   е   џ   о   н      о   и   а   а   а   о       е    Ђ                         П       Р

        1

        2

        2

   3

        6

 �  �  �   м   м   м   и   и   и   о   е   о   е   о   р   р   р   е   њ   њ   њ    б    б    б   о   а   о   а   о   а   т   т    Д  с    Д  с    Д  т   с

  о       а   м    С

  о   в   е      е   д   а    Р    ћ   и   в   о   з    ћ   и   и   р   в       о   т   т       е   а   а   м   е   р   у    ћ   е           К

        1

        6

  р   р   а   а   з   а   з   а    П    П  �  �    Н    Н

  о   в   е   е         а   е   р   д   а   а    Р    В    ћ   и    ћ   в   и   о   в   з   е   и   љ   р       в       о   а   с   а   о   к    ћ   е   с   а   д   а    К    Т   Р

        1

        1

   5

   3    2

        7

   0    1

        6         1

   9

        1

   0    1

   0    1

        7         2

   3

    е   е   д      о   о   в   р   а   и    б   н   о   и   з   а    Д   в    Г

  е    ћ   а   а   и   к   к   ч   е   ч   у      и   н   а    Л   Р   Р

   0    1

        2         1

        1         1

   3    1

        1         1

   3    1

   3    1

        1

        6

        6         1

  к   а   а   р      д   в   у   е      а   р    К   П    8    1    9    1

  н   к   и   о   т    б   о   у    З   П

  а   к   у    б   а    Ј

  е      в   е       и    К

  е    ћ   и   в   о      и   п   о    К

        4         1

   5    1

        6         1

        7         1

        2

О почеима савремено Ибарско Коаина

   0    2

        6

   0    2









187

   5    1

   5

 �   м   и   о   р   е   њ    б   о   а    Д  т   с

 �  �  �  �   м   м   м   м   и   и   и   и   о   е   о   е   о   е   о   р   р   р   р   е   њ   њ   њ   њ    б    б    б    б   о   а   о   а   о   а   о   а   т   т   т    Д  с    Д  с    Д  с    Д  т   с

 �  �  �  �   м   м   м   м   и   и   и   и   о   о   е   о   е    б   е   о   р   р   р   е   њ   њ   њ   њ    б    б    б   а   о   а   о   а   о   а      а   т   т   т    Д  с    С   с    Д  с    Д  т   с

 �  �   м   м   и   и   о   е   о   р   р   е   њ   њ    б    б   о   а   о   а   т    Д  с    Д  т   с

  о   в   е      е   д   а    Р    ћ   и   в   о   з   и   р           а    ћ   е    К

  о      р    Г   о   в   у    С

  а      и   в   о   р   т   и    

  а      и   р   в   а   з   о   а   р   т    П   и  �        Н

  а      и   в   о   а   р   р   т    б   и   а        Ч

    и   џ   ћ         и   а        ф   и   и   а       Р   

   ћ   и   в    ћ   о   и   а   в         е       о   е   б   и   т   т    б   р   и     а    ћ   а   з   р   у      у   и   у        Р   Р   

      ћ   а   и   н   а   в       о   и   т   т   р   и   р   и   и       ћ   у   у      е   р   у           Р      Д

   9

   5

  о   о   о   в   е   в   е   в   е            е   е   е   д   д   а   а   д   а    Р    Р    Р    ћ   и   о    ћ   в   з   и    ћ    ћ   и   в   и   и   р   о       в   в   р   о   о       е   а   з   з    ф   о    б   а      и   и   у   х   м   у   р   с      р   е   а    ћ   е   р      у          К   К    Е      Ј

        1

        1

        2

        1         1

        2

   3

   8

   5

        1

        7         1

        2         1

   5    2

   8    1

        2         1

   5    2

        6

   3    1

        2

   3    1         1         1

   5

  а   љ  �      а   и   у   ч   љ    Д   п   м   а   у   е   р   и      р   а  �   т   в   о    Ц    З    Г   С   К

  о   в   е   е   т   н      е   р   и   и   а   д       а   у   з   о    П   Р    К

   0    2

        4         2

        1         2         2         2

   3    2

   5    2

        6         2

   8

   9

   8

   8

        2         1

   5

        7         1

  а   е           и   и   а   з   а   н   р   е   љ   е   е   м   а   а      и    ћ   и   и    б   в   њ   е    В       а     �   о      о      р   а    В    Ј   с    К   Г   П    Д         7         2

   8    2

   9    2

   0    3

   1    3

188



Весна Зарковић







   8    1

   0    6         2         1

   8

        4

 �  �  �   м   м   м   и   и   и   о   о   е   е   о   е    б   р   р   њ   њ   њ    б    б   а   о   а   о   а      а   т   т    Д   с    Д   с    С   т   с

 �  �  �   м   м   м   и   и   и   о   е   о   е   о   р   р   р   е   њ   њ   њ    б    б    б   о   а   о   а   о   а   т   т    Д  с    Д  с    Д  т   с

  а   а   н   а   н      и   и   т   и   т   в   о   р         т   и   и   р   р   и    П    П    

  р   р   н   а   а   р   з   з   а   а   т   и    П   ч  �    П  �   у    Н    Н    В

     е    б     т   е   к    ф   е    

     е    б     т   е   к    ф   е    

  р   и   з   е    Н

   0    1

        1











   0    3

 �  �  �  �  �  �   м   м   м   м   м   м   и   и   и   и   и   и   о   о   е    б   о   е    б   о   е   о   е    б   е   о   р   р   р   е   њ   њ   њ   њ   њ   њ    б    б    б   а   а   а   о   а   о   а   о   а      а      а      а   т   т   т   т   т    Д  с    С   с    С   с    С   с    Д  с    Д  т   с

  о   о   е         а      е   е      а   с   и   с   е   е      р   к   р   њ    Г    П    О    П   р   а    ћ   и   к   и    ћ    ћ   е    ћ   в   а   и    Р   и    ћ   о    ћ   н    ћ   н   а   в    ћ   и       а   а   и   о   и   и   н   в   т   љ   в   м   в   в   р   з   о   о    С   х   и   о   е   а   р   о   а    Ц   к   м      и   е       т   т   е   т   р  �   и   р   е   т   и      у      у   у    ћ   и   е   н   м   д       б   м   и   в      д   а      у   е   е    б   е   љ   м   е   а   и   а   б           И      Ф      С     -    С            П    П    0    1

        2

   5

        6

   5

   3

        1

        1

        2

   9

   5    8    4

   2    3

   3    2

   5   е    ћ   и   в   е       о   к   у    В

        6

   5

        2         4

  е   р   а   љ       

   5    9    4    0    1   а      и   е   љ   к   а   а   а      а    б   р   њ   р   р    В      Д

  а   к   е   с   е   р    П

  е    ћ   и    б   а    

  е      а      к    О

   2    3

   3    3    4    3    5    3

   6    3

   7    3

   8    3

   9    3

        2

  а      а   р    Д

   ћ   и   в   е   ч   р   а   т    С

  а   к   е    Р    ћ   а   и   н    ћ   в   р   и      о    Ц   в     �   и   о   р   в   е   у   н   п   р   в   а   е   е   м   д    Д   Џ   О      

        1

        2