ТИН, Притина – Лепосавић, св� 24, 2008� ДК 94 (497�115 Ибарски Коаин)”17/18” 908 (497�115 Ибарски Ко Коаин)”17/18” аин)”17/18”
Всна ЗАРКОВИЋ O ПОЧЕЦИМА САВРЕМЕНОГ ИБАРСКОГ КОЛАШИНА* Апстракт: раду се описуе почетак настанка савремено Ибар-
ско Коаина, кои е уседио доаском ново становнитва на претходно опустее просторе у аустриско-турским ратовима краем XVII века� Обаст Ибарско Коаина формирана е у орњем току реке Ибар и аутор настои да одреди њене рание, бро сеа, први помен имена и економски еконо мски пооа становнитва до особођења од Турака Турака 1912� оди одине� не� Економски Еконо мски пооа карактерие, поред васнитва над земљом, и одређена аутономиа коу е становнитво Ибарско Коаина имао, а коу е симбоизовао кнез као управна и судска васт� Кључн рчи: Ибарски Коаин, име, рание, економски пооа,
кнез, земља�
Ибарски Коаин данас представља упу у деу орње тока реке Ибар� Ова обаст е кроз историу мењаа име и рание, доазио е и до промене становнитва� Садање име не сее у проост дуе од 350 одина� еђутим, едан део топонима кои и данас постое у Ибарском Коаину дуе е траања, то ово ри о континуитету ивљења на овим просторима� Осим промена имена обасти, мењаи су се окани топоними, аи мењао се и становнитво кое е насељавао ова кра� До смене становнитва доо е посе аустриско-турских ратова краем XVII века� О овим збивањима, нааост наао ст,, немамо довољно историских извора изво ра па смо, поред маоброних података, упућени на традииу коа е Рад е рађен у оквиру проекта 148020 Духовн појав и стваралаштво српског народа на Косову и Мтохији од XV до XX вка, кои финансира инистарство науке Репубике Србие� *
15 4
Весна Зарковић
остаа у народном сећању� О становнитву кое е рание ивео на овим просторима оворе турски пописи, почеви од пописа Обасти ранковића из 1455� одине� Име обасти мое се пратити од XVIII века, тачние од 1737� одине, мада се назив Коаин среће о 1673� одине, аи се не мое утврдити да и е ово помен обасти у доини Ибра ии неке друе�3 Познато е да у наим земљама постое три тр и Коаина: Коаина: први у орњем току Ибра, друи у доини Љубовађе (Вранетие), притоке Лима и трећи у орњем деу реке Таре� Да би се разиковаи за њих се користе бие одредние, па се први данас зове Ибарски Коаин, друи Доњи Коаин, а трећи (Горњи) Коаин� Поред имена Ибарски Коаин, кои е први употребио иоко Весеиновић 1901� 190 1� одине а за њим Јован Цвиић, Стоан Новак Но ваковић овић и друи, користе се и називи нази ви Стари Коаин, аи Коаин, итровачитр овач5 ки Коаин� Осим ових назива код Јована Цвиића се среће, а од њеа преузима Лутова, и назив Црни Коаин коа нема код друих аутора, нити н ити у народном овору� овору� Од Цвиића е израз преузет пр еузет и за Еникопедиу српско-хрватско-совеначку� Петар Петровић е утврдио да е ово река настаа од стране тампара� Наиме, Цви ић е, по Петровићу, у рукопису записао „Црн� Коаин” мисећи Црноорски Коаин, а совосаач е то деифровао као Црни� Ова израз е касние прихватио Лутова, не провераваући а, нити наазећи потврде у народу и итератури, аи а ние ни ире експоатисао већ се драо уобичаених израза Ибарски и Стари� 8 новио итератури среће се и назив Српски Коаин,9 аи сматра1
2
4
6
7
Термин саврмни кои се користи користи у насову нас ову суи нам да означимо Ибарски Коаин настао насељавањем становнитва, кое о увек иви у ово обасти, посе по се аустриско-турских аустриско-турских ратова краем XVII века� О овом попису и становнитву кое е насељавао обаст данање Ибарско Коаина Коаина вид� ио аура, Зубин оток у Области Бранковиа 1455. Косовско-метохиски зборник 3, еорад 2005, 65–77� годин, Косовско-метохиски 3 Радомир Д� Петровић, омн ктитора из Ибарског Колашина и записи Косовско-метохиски зборник 3, из XVII вка у цркви Св. Јована у слу Црколзу Црколзу, Косовско-метохиски еорад 2005, 155–156� Станое Станоевић, енциклопдија српско-хрватско-словначка, књ� II, Зареб 1929, 342� 5 Петар Ж� Петровић, Из наш народн прошлости, еорад 1959, 54–55� Јован Цвиић, Основ за гографију и гологију Макдониј и Стар Србиј, Сабрана деа, књ� 12, еорад 1996, 468; иисав Лутова, Ибарски Колашин, Српски етнорафски зборник, Насеља и пореко становнитва, књ� 34, еорад 1954, 8� Петар Ж� Петровић, Из наш народн прошлости, 58� 8 иисав Лутова, Ибарски Колашин, 8� 9 Сободан Јакић, росвта и шко школ л у Старом Колашину, Зубин Поток, еорад 1996, 22–23� 1
2
4
6
7
15 4
Весна Зарковић
остаа у народном сећању� О становнитву кое е рание ивео на овим просторима оворе турски пописи, почеви од пописа Обасти ранковића из 1455� одине� Име обасти мое се пратити од XVIII века, тачние од 1737� одине, мада се назив Коаин среће о 1673� одине, аи се не мое утврдити да и е ово помен обасти у доини Ибра ии неке друе�3 Познато е да у наим земљама постое три тр и Коаина: Коаина: први у орњем току Ибра, друи у доини Љубовађе (Вранетие), притоке Лима и трећи у орњем деу реке Таре� Да би се разиковаи за њих се користе бие одредние, па се први данас зове Ибарски Коаин, друи Доњи Коаин, а трећи (Горњи) Коаин� Поред имена Ибарски Коаин, кои е први употребио иоко Весеиновић 1901� 190 1� одине а за њим Јован Цвиић, Стоан Новак Но ваковић овић и друи, користе се и називи нази ви Стари Коаин, аи Коаин, итровачитр овач5 ки Коаин� Осим ових назива код Јована Цвиића се среће, а од њеа преузима Лутова, и назив Црни Коаин коа нема код друих аутора, нити н ити у народном овору� овору� Од Цвиића е израз преузет пр еузет и за Еникопедиу српско-хрватско-совеначку� Петар Петровић е утврдио да е ово река настаа од стране тампара� Наиме, Цви ић е, по Петровићу, у рукопису записао „Црн� Коаин” мисећи Црноорски Коаин, а совосаач е то деифровао као Црни� Ова израз е касние прихватио Лутова, не провераваући а, нити наазећи потврде у народу и итератури, аи а ние ни ире експоатисао већ се драо уобичаених израза Ибарски и Стари� 8 новио итератури среће се и назив Српски Коаин,9 аи сматра1
2
4
6
7
Термин саврмни кои се користи користи у насову нас ову суи нам да означимо Ибарски Коаин настао насељавањем становнитва, кое о увек иви у ово обасти, посе по се аустриско-турских аустриско-турских ратова краем XVII века� О овом попису и становнитву кое е насељавао обаст данање Ибарско Коаина Коаина вид� ио аура, Зубин оток у Области Бранковиа 1455. Косовско-метохиски зборник 3, еорад 2005, 65–77� годин, Косовско-метохиски 3 Радомир Д� Петровић, омн ктитора из Ибарског Колашина и записи Косовско-метохиски зборник 3, из XVII вка у цркви Св. Јована у слу Црколзу Црколзу, Косовско-метохиски еорад 2005, 155–156� Станое Станоевић, енциклопдија српско-хрватско-словначка, књ� II, Зареб 1929, 342� 5 Петар Ж� Петровић, Из наш народн прошлости, еорад 1959, 54–55� Јован Цвиић, Основ за гографију и гологију Макдониј и Стар Србиј, Сабрана деа, књ� 12, еорад 1996, 468; иисав Лутова, Ибарски Колашин, Српски етнорафски зборник, Насеља и пореко становнитва, књ� 34, еорад 1954, 8� Петар Ж� Петровић, Из наш народн прошлости, 58� 8 иисав Лутова, Ибарски Колашин, 8� 9 Сободан Јакић, росвта и шко школ л у Старом Колашину, Зубин Поток, еорад 1996, 22–23� 1
2
4
6
7
О почеима савремено Ибарско Коаина
155
мо да е ово неуспеан покуа усамљено аутора, одредниа ние адекватна, нити е укорењена у овору народа кои иви на овим просторима нити у стручно итератури� Како се придев Стари у овору становника Ибарско Коаина и код аутора кои су се бавии њиме користи за Ибарски, аи и за остаа два Коаина, поставља се питање коа е обаст изворни носиа ово имена� утори кои су се бавии Ибарским Коаином покуаи су да ово питање рее освртом на мираиу становнитва� Сау се да е данање становнитво Ибарско Коаина из времена посе Веике сеобе Срба (1690), о чему сведочи народно сећање на њихово пореко, аи и предање кое кае да су њиховии преи дои и насеии опустео кра�10 Ово се не сме прињихов хватити у потпуности као тачно, ер да старие становнитво ние дочекао дочек ао новопридоо не би био ни старих ст арих топонима, из времена пре насељавања садање становнитва, а њих е приично, почев од имена сеа па до микротопонима� доину Ибра дои су на позив и уз одобрење османских васти браћа Јака, Вако, атко, Ђура и Ђуса, од коих е настао становнитво сеа Доњи Јасеновик, Лучка Риека, абудовиа, Црепуља и Зауљ� Свакако, ради се о стареинама задруа од коих данас потичу братства ко а о увек, са презименима настаих из тих имена, иве у истим сеима� За њима су се насељаваи друи досељении из њихово краа, аи су се потоми поменуте браће ирии и у друа сеа� Од тих првих насељеника и предака данањих Коаинаа кои су добии берат од турских васти потиче и титуа кнеза� Она е у почетку биа код Јакића, а с њих е преа на оовиће, кои су е задраи све до особођења о собођења 1912� одине� одине� Предање наводимо као потврду резутата резутата истраивања ииии сава Лутова кои тврди да е садање становнитво насељено у XVIII веку�13 Потврда да становнитво ние из старие времена есу и стари топоними – имена сеа и засеака коа носе име по своим раниим становниима ии васниима: Доње и Горње Ва рае, урате, Зечевиће, Зечевиће, Туиће, Јеиће, Весениће, Вес ениће, Попиће, Попи ће, Витко евиће, Ћееновиће, Ранчиће, Копиовиће, Видоеве, Старчевиће, Језровиће, Воимисиће, Вукосављевиће, Драиновиће, Тиниће, 11
12
иисав Лутова, Ибарски Колашин, 30� аое оовић, Гриорие оовић, Колашински кнжви, приредио др Драиа оовић, Зубин Поток – Исток 2001, 16� О Србима кнезовима за време Турака вид� � Ђурђев, О кнзовима под турском турско м управом у правом, Историски часопис, бр� 1–2 (1948) 132–166� 13 иисав Лутова, Ибарски Колашин, 50� 10
11
12
156
Весна Зарковић
Перое� Када знамо ово, намеће се питање зато становнии Ибарско Коаина сво кра зову Стари Коаин, а ова израз се користи и за Коаин на Тари и Коаин око реке Љубовађе (на рочито е присутан код становника Ново Пазара кои су досељени из тих краева)� Разое овоме Цвиић види у седећем: „Срби Коаини су досељени из рноорско [Коаин на Тари – В� З�] и новопазарско Коаина [Коаин на Љубовађи – В� З�] и они ту обаст зову едним именом Црни [већ смо расправии да е то вероватно тампарева река – В� З�] ии Стари Коаин; зато и своју област називају истим именом (подвука В� З�); за разику од рноорско и новопазарско Коаина зваћемо а Ибарским Коаином”�15 Са миљењем Цвиића ние се соио Гиорие Еезовић, док е иисав Лутова за њеово деимично кориовање� орамо напоменути да су изрази рноорски и новопазарски, као уостаом и Ибарски Коаин, то се види из претходно итата, термини установљени од истраивача, пре свеа Цвиића, да би се аке разиковаи ови предеи и да они немау упорите у овору на рода кои иви у тим краевима� исимо да су изрази Горњи и Доњи наадекватнии за обасти у доинама Таре и Љубовађе, као и Ибарски, кои е накнадно, посе рада Лутова, наао упорите у народу� Сматрамо, такође, да тумачење Цвиића о преноењу из раза Стари не мое бити прихваћено� По то оии становнии Ибарско Коаина су сво кра мои назвати и Црноорски, Горњи ии Доњи, то се не мое чути на терену, нити е био кои истраивач то забееио, а они користе само назив Стари! Сви истраивачи се сау да е становнитво Ибарско Коаина свесно сво порека и веза кое имау са Горњим и Доњим Коаином – ии као постобином ии као проазним местом за време своих сеоба према Косову и етохии, то о вие компикуе разањење придева Стари� ко су свесни да су дои из тих краева, оично е да те краеве зову Стари, а да новонасељени назову по постобини и да томе додау, аи и не морау, неки придев као нпр� Нови ии Ибарски� 14
16
иисав Лутова, Ибарски Колашин, 46� Јован Цвиић, Основ за гографију и гологију, 468� Цвиић е користио израз црногорски да означи Коаин кои се тада наазио у скопу српске независне драве Црне Горе и новопазарски за Коаин кои е тада био под Турима, а административно у скопу Новопазарско санџака� Сматрамо да су изрази Горњи и Доњи адекватнии за употребу, као и Ибарски, кои е и Цвиић у овом раду прихватио� Преноење имена краа ии места из коа потичу на новонасељено место честа е поава на наим просторима, присутна како код Срба, тако и код 14
15
16
О почеима савремено Ибарско Коаина
157
Одовор еи у наведеном предању поткрепљеном схватањем Коаинаа кое сее до данањих дана� Предање кае ко е и де досељен� То су данас веика братства коа и даље иве у Ибарском Коаину, већином о увек у сеима де су насељени, аи и у друим местима, де су касние пресељени� По предању кнез Стеван Јакић добио е берат да насеи опустли кра� Једна од функиа ових кнеева биа е и да воде бриу о томе да њихов кра не остане без становнитва, т� опусти�18 оуће е да су њиховом засуом 17
рбанаса� На примеру Коаина то се среће и овако: рад Коаин подиао е ипаа Ченић „на Коаиновићу 1651” одине (Петар ркоњић, Срдњ олимљ и отарј, Српски етнорафски зборник IV, еорад 1902)� Опасао а е бедемима и куама, одаке му, вероватно, доази име� Наиме, инвисти се не сау та етимооки значи Коаин� По едно варианти име доази по онима кои управљау (иве) у куи, док по друо добио е по пемену тоа имена кое е ивео у окоини� ез обзира да и е пеме дао име раду ии обратно чињениа е да поази одавде� Посе анексие Коаина од стране Црне Горе (1857–1863) и присаедињења на еринском конресу мусиманско становнитво се исеио из рада кои е припао Црно Гори и насеио се навећим деом у обасти Лима, односно њеове притоке Љубовађе (Гастон Граве, Новопазарски санџак, Нови Пазар 1977 , 40–42)� Своим пресељењем пренеи су и име� Навероватние се сичан проес одирао и са становнитвом кое се насеио у окоини Ибра� О преноењу имена код рбанаса сведоче до данас задрана имена места као то су Каба, аља и друа и презимена: Вучитрна – Притина (Хасан), Курумиа, Прокупља, аа, оуеви, Трнава��� аое оовић, Гриорие оовић, Колашински кнжви, 16, 28� По аоу оовићу кнез Стеван Јакић добио е берат око 1740� одине� ада е ово предање и као такво се не мое узети за поуздани историски извор, аи се и не мое у потпуности ни одбаити� Потврду овоа наазимо у Девичком катастиху де се помиње кнез иутин 1763� одине у рњаима, а 1771� одине у Окаима� Очиедно е да се ради о кнезу кнеине рњачке и он е моао да буде савременик кнеза Стевана, кои е управљао у Радичпољско кнеини� Потврду да е кнезова био у ово кнеини имамо у Катастиху 1779� одине када се помиње кнез Јован� Он е моао бити директни наседник кнеза Стевана� (Г[иорие Гиа] Еезовић, Рчник Косовско-мтохијског дијалкта, свеска прва, еорад 1932, Притина 1998 , 296)� Ово, међутим, неира тврдњу претходних аутора да е у почетку биа само една кнеина коа се касние подеиа на четири� Навероватние е да е од само почетка био вие кнеева, да су они бии сеоски, а да е едан (Стеван Јакић) поред тоа то е био сеоски био истовремено и нахиски, са њеа се ова функиа преносиа на њеове потомке ер е биа наседна� Познато е из нарание периода турске васти да су Срби кнееви бии укључени у управни апарат и да им е за то додељивана писмена потврда� Деавао се и да Срби кнезови кои немау потврду затрае е и добиу од сутана (Вукоман аипуровић, Кнзови у пријпољском и пљваљском кадилуку, Зборник радова етнорафско института СН, књ� 11, еорад 1981, док� бр� 6, 15–18, 37� 18 Вукоман аипуровић, Кнзови у пријпољском и пљваљском кадилуку, 35� 2
17
2
158
Весна Зарковић
почеи да доазе и друи родови, а међу њима и братство Коаиновића� То братство се помиње у Зупчу 1766� одине19 и вероватно е доо из обасти око Коаина на Тари, коа се тада тако зваа по пемену кое е тамо ивео� Досељена браћа и братство Коаиновића насеии су сеа коа се наазе бизу реке Ибар и на та сеа е пренет назив Коаин, а потиче из постобине то становнитва� Како е обаст и даље биа реативно ненасељена и поодна за даље насељавање, аи и као проазна станиа за даље кретање према обасти Косова и етохие, Раке, умадие и Топие,20 назив Коаин се, временом, проирио и на сеа коа се наазе високо у панинама Роозне и окре, а коа су касние насељена, па е требао направити разику међу њима� Тако се израз Стари почео користити у смису прави и односио се на сеа биа Ибру, првонасељена, док се термин Коаин користио за иру обаст, за сеа касние насељена и он е обухватао често и панину Роозну� И данас ће становнии поединих сеа са панине Роозне рећи да су у Коаину, аи ће и рећи да е прави Коаин само у бизини Ибра – бизини коу одређуу поменута првонасељена сеа: Доњи Јасеновик, Црепуља, Зауљ, абудовиа и Лучка Риека� Даке, из раз Стари Коаин е у овом сучау у ствари „прави Коаин”, за разику од термина Коаин, кои обухвата иру обаст и на кои се никад не односи израз Стари� Потврду тоа имамо и у несаању аутора, аи и народа из ових краева, по питању раниа обасти Ибарско Коаина, о чему ће даље бити речи� Осим порека и значење имена Коаин е етимоока непознаниа� Истраивачи се сау да е Ибарски Коаин добио име по досељениима кои су а насеии, пото е старие становнитво напустио ову обаст� Доави у нови кра придоо становнитво дао е и име обасти одаке доази� По Девичком катастиху први помен ово имена у обасти Ибра е из 1766� одине када се помиње братство Коаиновића у сеу Зупче� Гиа Еезовић сматра да е први помен из 1733� то се мое узети као тачно ер е вероватно братство Коаиновића био досељено у ове кра еве и пре сво прво помена� Ова аутор сматра да е име пренето из краа одаке су дои� Потврда томе наази се у радовима П� 21
22
Г� Еезовић, Рчник Косовско-мтохијског дијалкта, св� I, 213, 303� Лутова ( Ибарски Колашин, 52–53) становнитво потеко из Ибарско Коаина наази у: Лепении, Груи, Ибру и Подибру, Гокчании, Копаонику, Косову, Топии� исимо да ово ние коначан списак� Г� Еезовић, Рчник, св� I, 213, 303� Гиа Еезовић, Колашин на Тари и Колашин на Ибру, Јуни преед, бр� 1, Скопље 1931, 61–65� 19 20
21 22
О почеима савремено Ибарско Коаина
159
ркоњића кои наводи да е и-паа Ченић подиао рад „на Коаиновићу 1651”, док Љубомир Ковачевић помиње запис „да се зна када се ради Коаин ��� ето 1647”� 23 Очиедно е да е име Коаина на Тари старие, аи е и оно непознаниа по значењу� оуће е да е пеме кое е ивео у окоини дао име настаом раду, аи и да е рад дао име окоини, а да су а затим прихватии поедини кои су пресељењем ирии и њеово име, аи се овим не поањава значење имена� време када су ови истраивачи писаи свое радове ние био познат запис из ркве у сеу Цркоезу настао 1673� кодине у коме се помињу поп Иван и поп арко „отачаством Коаини”� Цркоез е сео кое се наази у етохиском (Пећком) Подору и раничи се са Ибарским Коаином, тако да постои веика вероватноћа да попови Иван и арко потичу одате� еђутим, за ово нема директних потврда, па су они мои бити и пореком из Коаина на Тари, кои е, као то наведени записи оворе, подинут двадесетак одина пре нео то е Ибарски Коаин настањен� иисав Лутова наводи тумачење имена кое дау друи ауто ри� Он поази од ми уе-а кои сматра да име Коаин доази од рчке речи κόλασις – то значи казна� иоко Весеиновић, пак, сматра да е име из времена нарание турске администраие и да доази од речи кол то даље значи кра коим управља коаси (ко-ааси) – капетан� По томе, Коаин би требао да значи капетаниа односно кнеина� Исто миљења е и Светозар Томић� Франуски конзу Hq наводи по традиии да е име настао од ично имена Коа, од њеа рад Коаин кои е касние пренео преко своих исељеника име на нове обасти� Санами Косовско Виаета за 1901� одину25 постои чанак о Доњем Коаину у коме непотписани турски аутор наводи да име Коаин доази од арапско-персиске соение Кул-нишин, то значи: она кои стануе у куи� Гиа Еезовић се ние саао са оваквим схватањем имена Коаин, напомињући да реч кол постои у саставу речи Дримко, Кучук-ко и др� и да означава обаст – Дримко око реке Црни Дрим у обасти Дебра а Кучукко у преводу е аа упа (обаст, кра) код Вееса� Знаући да е Ибарски Коаин био састављен из четири кнеине, Еезовић 24
26
Наведено према Петар Ж� Петровић, Из наш народн прошлости, 59� Радомир Д� Петровић, омн ктитора из Ибарског Колашина, 155–156� 25 Код Лутова порено 1910, � Лутова, Ибарски Колашин, 7 О ово обасти вид� Ђукан Јоксимовић, Доњи Колашин, без места, 1931� О нахии Љубовађа, Вране и на крау Доњи Коаин вид� Вукоман аипуровић, Кнзови у пријпољском и пљваљском кадилуку, 33–35� 23
24
26
160
Весна Зарковић
е сматрао да су кнеине – коа, и да отуд име Коаин� Петар Петровић, иако е имао пуно примедби на књиу Лутова, бизак е њеовом миљењу� Иначе, Лутова е ово миљење преузео од вие аутора� Према том миљењу име Коаин доази од арапско-персиске соение Кул-нишин, коа е прво даа Куе-ин, па затим Коаин� Потврду томе наазимо у забеееном називу из прве поовине XVIII века� Тада е, наиме, у Параћину постоао светеник кои е био из „сеа Куеин бизу Пећи”� Како сео ово имена не постои бизу Пећи очиедно е да се ради о обасти Коаин�28 Нае миљење е да ова варианта мое бити набиа настанку имена Коаин и њеовом значењу� Као то е већ напред речено име се касние проирио и на нову обаст у доини Ибра� Као и име, и обаст коу захвата Ибарски Коаин биа е и остаа е спорна� Ибарски Коаин е кра у орњем току реке Ибра� Наоптиим ртама она се мое ораничити на седећи начин: на северу почиње од Рибарићке кисуре, т� од места де Ибар скреће права своа тока: од права уозапад – североисток преази у права северозапад – уоисток� Источна раниа му е панина Роозна, на уу се заврава изаском из Вараке кисуре, на месту де се Јањеничка река уива у Ибар, на западу е раниа окра Гора и Пећки Подор� Овако ораничену обаст карактериу два типа насеља: равничарска (боље речено доинска) – у доини реке Ибра, и панинска – на обронима панина Роозна и окра Гора� Обаст Ибарско Коаина ние у науи, нити у ивоту становнитва то краа ораничена асним раниама� етани из насеља у доини Ибра, као и они кои иве на обронима Роозне, неће ове друе назвати Коаинима већ искључиво Рооњанима, аи ће израз Коаина бити употребљен за исте у разовору с особама са стране кои не познау ову пробематику� Граниама Ибарско Коаина бавио се некоико научника и уз мања одступања коа обухватау некоика сеа, те рание се у нарубљим ртама покапау� Први кои е дао рание обасти био е Гиа Еезовић� Он их е чуо од Гриориа оовића, књиевника и потомка коаинских кнеева� По њему рание су у време кнеза Неа оовића (око 1870� одине) бие: „Окачка ава на Жабаре (остирска кисура), Црна Риека до Рибарића на Ибру; током Ибра до ућа Струмачке Реке; уз реку до Црно врха 27
27
28
� Лутова, Ибарски Колашин, 7–8� Петар Ж� Петровић, Из наш народн прошлости, 58–59�
О почеима савремено Ибарско Коаина
161
на Роозни; развођем Роозне на пресо код сеа Јунака, на панини абова вие ањске и испод сеа Козарева спута се у Жировничку Реку; преази преко брда у Јањеничку Реку и овом реком до Ибра; захвата сео Зупче, па на иковића Дуб код сеа Коутова; даље се спута преко брда у право инии на реку Кину, обухватаући сео Горњи Стрма� Даље е раниа иа панинском редом изнад сеа Радеева до сеа Рудника изнад Суво Гра и пресеа сео Дрен одаке се пење на окру Панину; редом окре Горе до Окачке Гаве, коа сва припада Коаину”�29 Ове рание, незнатно измењене, прихватио е иисав Лутова, аи их он не наводи преизно� По њему, рание Ибарско Коаина се „��� проируу на простор до Рибарићке Кисуре, то е природно и са еорафско и са етничко едита��� Те рание су у авним ртама: Кисура Црне Реке, Рибарићка Кисура, развође између Раке и притока Ибра, доина Јањеничке Реке и врхови панине окре, коа одваа Коаин од Подора”�30 Из овако датих раниа не мое се видети коа су сва сеа обухваћена њима� Тек касние преедом сеа види се да су овим раниама обухваћена и сеа Драочево, Весениће, Рибарић, Јеиће, Орље, Орае, Језровиће, Врапче, Врановиће, Струме, односно сеа коа равитирау Рибарићу и коа се наазе с друе стране Струмачке реке, коу е Еезовић навео као раниу Коаина� Граниама Ибарско Коаина, мада посредно, бавио се и инвиста аринко оовић, и сам пореком из ово краа� Прихватаући рание кое е, преко Еезовића, дао Гриорие оовић, он их проируе на оне кое дае иисав Лутова, аи се не зауставља на њима, већ их допуњуе и у Ибарски Коаин убраа и сеа Јањениу, Јунаке (са засеоима Паруе, ипова и Жареви), Криате и Дриен�31 Разое за укључење ових сеа аринко оовић наази у езику, еорафском пооау, етничким особинама, родбинским везама и др� нао авности е мао позната књиа Петра Ж� Петровића, у коо аутор дае осврт на део � Лутова Ибарски Колашин , критикуући изнете резутате и начин на кои су они добиени� Он сматра да е Лутова порено Јањениу сматрао рооњанским сеом коа по Петровићу, припада ањско� Замерао е Лутову то Гиа Еезовић, Колашин на Тари и Колашин на Ибру, Јуни преед, бр� 1, Скопље 1931, 61–65� 30 Др иисав Лутова, Ибарски Колашин, антропогографска истраживања, Српски етнорафски зборник, LXVII, еорад 1954 (Фототипско издање Зубин Поток, без одине), 6� 31 аринко оовић, Говор Ибарског Колашина, Лепосавић 2002, 11� 29
Весна Зарковић
162
е сеа Русе, Тиниће, Криате и Радоево сматрао коаинским иако се она, по Петровићу, не наазе у скопу Ибарско Коаина� Примедбу е имао и на бееење два сеа Горње и Доње Варае, износећи да никада у народу ние чуо за називе Горње и Доње Ва рае�32 Иако има оправданих примедби, као то е она о укључењу сеа из Рибарићке окоине у Ибарски Коаин, а коа Петровић убраа у тавичка сеа, има и неоправданих примедби, као то су укључења сеа Криате, бивих сеа Русе и Тиниће и сеа Радоево, коа се наазе на обронима окре оре према етохиском Подору� Почеви од Радоева, ово сео ние укључено у Ибарски Коаин већ се кае да раниа иде ребеном изнад сеа� Русе и Тиниће се помињу као опустеа сеа чии се остаи наазе у атару сеа Горњи Стрма, кое свакако припада Коаину� Криате е, по схватању самих Коаинаа и оних кои су пресељени отуд, сео Ибарско Коаина�33 Данас езистирау, како у природи, тако и у овору сеа Горње и Доње Варае, па ова примедба не стои� Наприхватљивиа примедба Петровића е свакако она да е књиа рађена у брзини и да е моа бити боља и боатиа како подаима из проости тако и савременом топонимиом� Грание Ибарско Коаина моу се посредно одредити – на основу сеа коа им припадау, а коа су забееена у Девичком Катастиху� Тако се 1770� и 1783� одине у Коаин убраау сеа: Превак, Тинићи, раосовљевићи, Тееновићи, Ранчићи, Јабука, абудовиа, Црно Сео, Читук, Варае, Перкова, Вељи ре, Зубин Поток, Црепуља, Придвориа, Јасеновик, Дрен, Зауљ, Стрма, Гухаћ� Као коаинско 1765� одине забееено е и сео Ковачи, а 1770� убраау се и сеа: рњаке, Пресека, Каудра, Криате, Зубча (), Русе, Радеево, еаа, Орние, Резаа, Вукоевићи, Копиовићи, убе, Леденик, Видоеви, Доброевина, љари и Окаи� Године 1769� у Коаин се убраа и сео Репа�34 Већина од ових сеа и данас постои; ретко кое да е нестао а да ние оставио траа у топонимии� Освртом на њих видимо да се обаст Коаина простире на она сеа коа и данас метани убраау у Коаин, а да нема сеа коа равитирау Роозни (Јунаке, Паруе, Воимисиће, Горње Варае и др�)� Чињениа е и да су наведена сеа коа се насањау на Дрениу и кое неки аутори не сврставау у Коаин: Криате, Радеево, Стрма� Петар Ж� Петровић, Из наш народн прошлости, 60–61� Г� Еезовић, Рчник, св� I, 329� 34 Г� Еезовић, Рчник, св� I, 303� 32 33
О почеима савремено Ибарско Коаина
163
Девички Катастих не мое се узети као апсоутно мериторан извор за обееавање раниа Ибарско Коаина, аи се не мое ни запоставити� Он одсикава време о коме овори� Кауђери у потрази за храном нису мораи ићи у сва сеа, па су нека мои изоставити и непописати� Вероватноћа да панинска и сиромана сеа тако изостану већа е нео да се не попиу равничарска и боата сеа� Такође и сеа коа су биа манастиру су редовние пописивана од удаљених� Грание аи само „право Коаина” моу се одредити на основу припадности кнеинама� Тако знамо да Радичпољско кнеини припадау сеа: Придвориа, Д� Јасеновик, Доброевина, љаре, Читук, Д� Варае, Зубин Поток, Вељи рие, Кобиља Гава и Преез; рњачко припадау: рњак, Пресека, Окае, Драаљиа, Вукоевиће, Пресо, абиће и Чечево; Црепуљско кнеини припадау: Црепуља, Каудра, Зауљ, Јабука, Превак, Г� и Д� Стрма, Перкова, Криате, Тиниће и рабониће; упско: убе, Газиводе, Г� Јасеновик, Коваче, Резаа, Копиовиће, Киеве, Драиновиће, Ранчиће, Видоеве, Лучка Риека и омље� 35 И овако наведена сеа се не моу узети као поуздани осона за одређење раниа� еђу њима ние наведено сео Зупче, а видеи смо да се породиа Коаиновића, по коо е обаст и добиа име, досеиа управо у ово сео� Поред тоа, уброено е сео Доњи Стрма, кое е приично удаљено и кое се наази у Дрении, а изостављено сео као то е Јањениа� списак е укључено омље кое е пре засеак нео сео� Као то се рание Ибарско Коаина не моу поуздано од редити, тако се ни бро сеа коа се наази у њему не мое тачно установити� Јован Цвиић сматра да у њему има 40 сеа, као то е пописано и у Девичком Катастиху, Иван Иванић – 38, Гиа Еезовић – 42, Лутова – 56, аринко оовић – 60�36 Сматрамо да бро еви сеа кое наводе Лутова и оовић укључуу сеа из обасти Рибарића и поедине засеоке, а да броеви кои се наазе код Еезовића, Цвиића и у Девичком Катастиху, са коима се сае и Петар Петровић, искључуу нека сеа коа се данас рачунау да припадау Ибарском Коаину: Јањениа, Руите, Падине и др� Пробем � Лутова, Ибарски Колашин, 32� 36 Јован Цвиић , Основ за гографију и гологију Макдониј и Стар Срби ј, 468, Иван Иванић, На Косову. Са Шара по Косову на Звчан, у Саврмници о Косову и Мтохији 1852–1912, еорад 1988, 222, Г� Еезовић, Рчник косовско-мтохијског дијалкта, св� I, 303, � Лутова, Ибарски Колашин, 55, � оовић, Говор Ибарског Колашина, 19–22� 35
Весна Зарковић
164
око броа увећава се и збо тоа то се поедина места некад рачунау у сео а некад у засеак� Неасноћу око раниа уноси и припадност сеа разичитим нахиама� Тако е сео Јунаи са засеоима Паруе и Жареви припадао новопазарско нахии, па е отуда њихова веза са Коаином сабиа� То се види и по припадности ових сеа рооњанско парохии, аи и по изветау руско конзуа акова кои их е сврстао у новопазарски кра�37 Навероватние е управо турско административно уређење ових краева унео подеу између Коаинаа и Рооњана, кои су ментаитетом, езиком, понаањем и ивотом веома сични� Све ове варианте раниа значане су, без обзира то се ниедна не мое прихватити за апсоутно тачну, и по томе то сведоче о непреизности термина коим се означава обаст Ибарско Коаина� одређивању раниа моу нам помоћи методооке поставке кое би се успоставие на основу некоико фактора: 1) еорафска ситуаиа на терену – рание морау ићи неким природним међама: врхови, биа, превои, ребени, реке, потои, развођа и др� 2) ментани скоп, истоветност диаекта коим се овори: становнии Подора мање су скони да се изедначавау с Коаинима – на то утиче њихов начин ивота ер су вие накоњени ивоту у равнии нео у панини; за разику од њих Рооњани, и сами панини, спремни су да вие прихвате ову идентификаиу – збо тоа е на овом терену натее повући раниу; 3) реииска и етничка припадност: становнии Рибарића и сеа из њеове окоине, без обзира на заедничко пореко, некадање рођачке везе и диаекат коим оворе, не прихватау идентификаиу с Коаинима збо разичите реииске припадности, коа се преама и кроз осећа разичито ентитета� Потврду овоме наазимо у историским збивањима� Тако и сео кое се према неким подаима наази у Коаину – Радеево, кое данас насељавау рбанаси, нити садањи становнии, нити пак сами Коаини не мисе да припада Коаину� ко се овим поставкама осврнемо на рание, оне се с веиком преизноћу моу одредити на три стране: према Рибарићу и њеово окоини, према Дрении, и према Косову� Остае спорна едино раниа према Роозни� Сободни смо да прихватимо ону коа се уавном покапа са раниом коу дае Г� Еезовић� Поази са севера: од ућа Драочевске реке у Ибар, на Црни Врх и ребеС, ИД, Relation du voage de � r �aschkow à �itrovita, Kolachine et Novi Paar (4–24 juillet 1901)� 37
О почеима савремено Ибарско Коаина
165
ном до иечњака, одате обухватаући сео Јунаке, са засеоима ипова и Паруе, иде ребеном изнад Козаревске реке, обухватаући сео Руите, спуста се на место де се Јањеничка река уива у Ибар, обухватаући сео Јањениу са засеоима� Граниа би даље иа низ Ибар до ућа Зупчанске реке, па њоме навие према Кооврту, до реке Кине, коа се овде зове и Стрмачки поток, реком Кином нание, обухватаући сео Горњи Стрма, и затим ребенима над етохиским Подором, обухватаући сеа Криате и Дрен изази на окру Гору, а са ње се спута Црном Реком у Ибар� овако одређеним раниама наа би се ира обаст Ибарско Коаина, без Рибарићких сеа� Становнитво кое е насељено у Ибарском Коаину бавио се пре свеа сточарством, и та основна привредна рана е задрана отово до данањих дана� Како су подаи о економском и соианом пооау становника Ибарско Коаина по њиховом досељавању приично оскудни, даћемо осврт на пооа ово становнитва краем XIX и почетком XX века, о чему су подаи приично поуздани� Ибарски Коаин е биа упа са сеоским становнитвом, без варои око кое би се окупљаи, као око управно ентра ии тра на кои износе своу робу� Та чињениа овори и о привреди коа се одвиаа, аи и соианом пооау становнитва� Пооа српско радско становнитва био е аки од сеоско� То се оеда у посовима коима су се бавии, аи и у чињении да су у меџисима – саветодавним теима при оптинама бии трови, занатие и светении из радова, кои су превасходно титии свое економске интересе, док е сељака био изузетно мао, па су њихова права биа намање заступана�О њиховом пооау овори и податак да у виаетском већу никада ние био изабран ниедан сељак� Они су мои бити у по неко ретко сеоско кои коу су сами подии, издраваи и снабдеваи оревом, и то су бие њихове едине установе авно карактера� сеоским рквенокоским одборима авну реч су водии сеоски светении и учитељи, па и трови, тако да се њихов ас и тамо сабо осећао�38 Ипак, пооа становнитва Ибарско Коаина био е спеифичан и разиковао се доста од становнитва кое е ивео на косовско-метохиским равниама и нето мање од становнитава кое е ивео у западном деу Старе Србие, де е структура земљита биа сична Ибарском Коаину� Сама чињениа да ние био радско становнитва овори да су заступнии бии са сеа, 38
Вукоман аипуровић, Раоничка буна, 18�
Весна Зарковић
166
кои су, опет, боље познаваи и осећаи њеове пробеме� Компактност српско становнитва оранизовано у веика братства давао им е сиурност и већу моућност отпора зуумћарима и нечовечним аама и беовима, то им е оакавао пооа� Спеифичан пооа становнитва Ибарско Коаина усовљен е самим њиховим доаском� Већ е речено да су они дои бератом да насее опустеи кра и да од само њихово почетка на овим краевима имау свое кнезове� ада њихова функиа ние пруаа веике моућности према Турима и мусиманском становнитву, ипак е ортаваа одређени вид аутономие�39 Та аутономиа се оедаа у томе то е порез расписан на нахиу Ибарски Коаин разрезивао кнез, а не неки закупа пореза� Сама та чињениа овори да е расподеа пореза биа праведниа и да закупи пореза нису мои, као то е био суча у друим краевима, увећавати порез према своим потребама� Кнез, односно кнезови су то радии према стварним моућностима породиа а сакупљени порез су предаваи вастима, чии су изасании збо тоа ретко доазии у Коаин, и на та начин ретко оптерећиваи Коаине издравањем за време њихово боравка� Оваква ситуаиа ние одовараа мухамеданском становнитву па они настое да укину привиеие кое имау становнии Ибарско Коаина, то е довео до избиања такозване фере у Ибарском Коаину на почетку XX века�40 утономиа се оедаа и у судско функии коу е имао кнез� Он е реавао сеоске спорове, понекад сам, а понекад, када су спо рови бии већи, заедно са друим виђениим људима� Сељаи су збо тоа ретко ии на турски ериатски суд и на та начин бии потеђени не само трокова парничења и поткупљивања, већ и разних опасности кое су вребае на путевима� ериатски суд и османска васт нису признаваи ове одуке, нити право кнезовима В� аипуровић ( Кнзови у пријпољском и пљваљском кадилуку, 13– 15, док� бр� 5) обавио е докуменат из 1688� одине, из заоставтине кнезова Јоксимовића, њеов превод са османско и сику, из коа се виде функие и моућности кнезова� Јоксим Јоксимовић, кнез нахие Вране (касние доњокоаинска нахиа), туио е спахиу Саиха кои а е ометао у скупљању пореза тако то е тићеника (y – припадник рае) Ивана одвратио од паћања исто� Кнез Јоксим е траио да преко суда оствари своа права коа му арантуе исправа (афта) коу поседуе, аи е Саих изавио да и он има право да се меа у посове вадареве рае� Како суд ние оспорио ово право Саиху, кнез Јоксим е затраио да му се поменута изава напие и преда ради откањања њеове одоворности, то е суд и урадио� 40 Весна Зарковић, Афра у Ибарском Колашину 1901–1902, Лепосавић 2008, (у тампи)� 39
О почеима савремено Ибарско Коаина
167
да суде, аи се нису ни меаи укоико то сами сељаи нису захтеваи� Сељаи су, у већини сучаева, бии свесни та их очекуе у раду па су избеаваи одазак пред турски суд и признаваи и спроводии кнееве одуке� Кнез, међутим, ние имао права да суди у споровима кои су Коаини имаи с друим, пре свеа мусиманима� Чињениа да су дои с кнезовима овори и о њиховом занимању кое су имаи у крау из коа су насељени и о обавезама кое су пренеи у нови кра� почетку свое васти Тури су прихватии српску вастеу, нарочито ситниу, аи су временом, све вие смањиваи њихов бро и уоу� Кнезови, као остатак ситне вастее, иако су помааи Турима у врењу васти, бии су одраз проости и некадање сободе, а сада аутономие у очима рае, па су уиваи посебно потовање� Навие и надуе су се задраи у панинским краевима, де се народ бавио сточарством, а сточа ри су имаи повољнии пооа и мање обавезе од земљорадника� Сматрамо да е исти суча био и са становнитвом кое е насеио Ибарски Коаин, а оно се пре свеа бавио сточарством, збо чеа су и насељени с кнезовима� Временом су Коаини крчењем уме, добиаи све вие земље, а њихова деатност све вие поред сточарства обухвата и земљорадњу, па се и њихове обавезе повећавау а пооа се поорава� Ово доази у време када по оптем миљењу чифчие у равнии боље иве од оних у брдима� Како се ситуаиа у коо се наази српски народ у еини све вие поораваа, пооравао се и пооа Коаинаа, аи се, ипак, донеке поваћени пооа задрао, то се мора имати у виду кад оворимо о Ибарском Коаину� Посе израдње пруе коа се завраваа у итровии ние ни био изеда да се формира неко вароко средите у Коаину, кои остае сеоска средина, доста изоована, то утиче на очување старих обичаа и традиие� Некада су Коаини, у зависности од 41
42
Потврду овоме имамо у предању кое се сачувао: „Насеии су прво Жабаре, па како им се нису допаи равничарски предеи јер су они били сточари (подвука В� З�) и како нису мои да остану у месту ’де су абе крекетае’, Јака насеи Доњи Јасеновик, Ђура Црепуљу – коа е биа погодна за гајење оваца, Вако Лучку Риеку – погодну за гајење коза, атко абудовиу, а Ђуса Зауљ�” (аое оовић, Гриорие оовић, Колашински кнжви, 16)� Све до средине XX века, до забране узоа коза, биа е присутна ова подеа: становнитво са десне стране Ибра, де има вие пањака вие е аио ове, док су они са еве стране, де пањака има у маом броу уавном аии козе (� Лутова, Ибарски Колашин, 16) � Комадинић, Аграрно-правни односи Нов Србиј, еорад 1914, 87 41
42
168
Весна Зарковић
бизине, своу робу носии на пиае Ново Пазара и итровие, аи са израдњом пруе итровиа постае реионани ентар не само за Ибарски Коаин већ и за етохиу са Пећи и читав Новопазарски санџак�43 Тр у Новом Пазару почиње да бива све мање интересантан за становнике Коаина� Отварање руско конзуата у Косовско итровии 1902/1903� одине о вие е допринео да се становнии Ибарско Коаина усмере ка овом раду� Пољопривредна производња у Коаину биа е маа, па е таква и куповина� Саба производња биа е усовљена маим повринама обрадиво земљита, а и оно е едним деом био у рукама аа и беова кои су са њеа узимаи сво део� Натураном привредом сељаи су производии отово све то им треба за вођење домаћинства и на та начин задовољаваи свое потребе, а на пиаи су куповаи само оно то не моу сами да произведу, и то у маим коичинама� Иако е еокупно становнитво Ибарско Коаина ивео на сеу и међу њима е постоаа подеа� Наиме, сеа коа су биа у доини Ибра имаа су вие обрадиве земље и боље киматске усове за разику од сеа коа су биа на обронима панина Роозна и окра� еђутим, сеа у доини Ибра биа су с друе стране биа путу и на та начин вие изоена зууму од стране арбанаких и мусиманских разбоника� Од пооаа е тако зависиа и производња, аи се енерано мое рећи да се становнитво Ибарско Коаина бавио пре свеа сточарством, док е пољопривреда биа секундарно занимање� На ово утичу, осим еорафске средине (наазиа се бизу косовско-метохиских равниа, одаке се моо набављати ито, и боати пањаи) сконост становнитва са панине ка сточарству, и нарочито чињениа да се аама ние даваа четвртина од стоке� Једна коаинска задруа од 77 чанова имаа е 800 коза и оваа� 45 Чињениа да су дои уз одобрење васти, са „бератом”, овори и да е васнитво над земљом био едним деом у рукама самих Коаинаа� Из 1912� одине имамо попис сеа, са броем домаћинстава и васничком структуром над земљом, коа одсикава пооа Коаинаа� Јаче породие имае су вие земље под 44
46
Јевто Дедиер, Нова Србија, еорад 1913, 267� Весна Зарковић, Отварањ руског конзулата у Косовској Митровици, атина 19, Притина Лепосавић 2005, 139–157� 45 Ђ� икић, Друштвно-кономск прилик косовских Срба, 270� Из рание времена немамо попис нити васничку структуру над земљом� Ова структура се од 1901� одине, када се одираа Коаинска афера, као поседиа ое пооаа Срба, до почетка 1912� одине, само поораа на тету 43
44
46
О почеима савремено Ибарско Коаина
169
своом ваћу, а оне породие кое се помињу као првонасељене задрае су васнитво над земљом све до особођења 1912� одине� Васничка структура у пописаним сеима биа е седећа: 1� ридворица – сео е имао 16 српских домаћинстава, од ко их 13 домаћинстава су имаа своу земљу, док су три домаћиства биа с поа свое и поа туђе земље� Своу земљу имаи су: оовићи: Вукао (26 чанова породие), емпие (19), нђеко (6), Ђорђе (9), Раде (5), Лазо (5), Јован – Ракић (13), Живко (3), оић (3), Перо (2), Стамен (2), Секуа (3) и Гвозден Крак (11)� С поа свое а поа туђе земље биа су домаћинства оовић: Обрад (12), Вучета (18) и Јеротие (5)� Напоичаре су имаи: оовић нђеко, Ђорђе и Вукао; њихово имовно стање био е добро� 2� Читлук – сео е имао 12 српских домова, од коих 8 домова е имао своу земљу, едно е био с поа свое и поа земље манастира Дубоки Поток� Три домаћинства биа су потпуне чифчи е� Своу земљу имае су фамиие чии су домаћини бии: Обрадовић арко (14 чанова фамиие), Костић Видосав (16), Ђорђевић аринко (10), Џеовић Вукао (4), Павовић иое (10), Перовић Ратко (5), Лазаревић Пао (7) и аден (5)� Земљу манастира Дубоки Поток, иначе сиромано стања, обрађивао е поред свое Поповић Јаро с 20 чанова фамиие� Потпуне чифчие су бие: Васовић иисав (4) и Јанићиевић Јован (6) и Вукић (7)� Поседњо двоии аа е био ериф амут из сеа Кућиа у Дрении, си романо стања, док е Васовићу осподар био Јанко Спасоевић из обиње сеа Јањение, средње имућно стања� 3� Вљи Бријг – сва 29 домаћинства су биа потпуно чифчиска� а 25 домаћинстава био е Суеман иковић из Вучитрна, едан од набоатиих људи у крау� Њеове чифчие су бие: Томовићи: иенко (12 чанова), Раденко (19), аринко (12), иивое (13), иосављевић Живан (9), Вучетић Добросав (12), Павићевићи: Вукић (7) и Видосав (3), Стоановић Ристо (4), Радивоевић Вуета (6), Јаодић иенко (11), Савовић Добросав (8) и Раде (4), Јовановић Јеротие (5), Коић Љубомир (12), Гвоздић ио (6), Реић Никоа (6), Компириа Гвоздо (22), Радаиновић Раденко (5), иивоевић Радоња (16), ксентиевић Радосав (9), Јовановић иисав (5), оанић иован (9), Перовић Јеротие (8) и Не47
Срба, збо поачано зуума, притисака да се оде са земље и исељавања, зато ћемо е користити као наору варианту, с моућноћу да е биа повољниа по Србе� С, рхива конзуата у Притини 1912, пак� 2, Дубоки Поток (итровачки Коаин), 24� маа 1912� одине, извета учитеља иата оовића (преузето из Ђ� икић, Друштвно-кономск прилик косовских Срба, 172–179)� 47
170
Весна Зарковић
овић Радисав (13)� Ферат Тирић, такође из Вучитрна, био е аа фамииа на чием су чеу бии: Томовић Коста (20), ара Нићивое (10) и Недељко (8) и Радоковић ие (17)� 4� Доњи Јасновик – у њему е ивео 17 српских домаћинстава и едно арбанако, мухаџирско, кое е доо пре анексие осне и Хереовине� Своу земљу имао е 9 домаћинстава: Јакић: Вуксан (9 чанова), Петко (16), иат (5), Кое (13), Вукадин (7), Радоиа (10), еентие (8), учороа ио (5) и Симо (10)� Четири породие поред свое земље радие су и земљу ае уа вдие из Вучитрна, кои е био сабие имовно стања� иа су то домаћинства: учороа Јеврем (12) и Јанићие (10), Крак Јован (10) и Радаин (14)� Потпуних чифчиа био е 4 куће� Срби су обрађиваи земљу уа вдие, Дибрана из Чабре и Саие арактаревића из итровие кои е био добро имовно стања� ие су то фамиие: Дабудовић артин (15), Ђуровић Перо (10) и Нео (8)�48 рбанас Суљо уаџер досељен е из Перкова у Дрении да ври притисак на српске домове, био е чифчиа код уа вдие и Дибрана из Чабре� 5� Рзала – свих 10 домаћинстава биа су чифчиска� а емет из Ново Пазара, добро имовно стања, био е васник земље коу су радии: иосављевић Јеротие (23 чанова), Гаљак екса (15), ихаиовић Рако (17) и Симовић Петко (19)� Трима фамииама е аа добро имовно стања био Зене емиевић из итровие� На чеу тих фамииа бии су: Гаљак ио (7) и Здравко (13) и нтониевић нђеко (6)� Преостаим трима фамииама са домаћинима: Радоичић Рисантие (8), Јевтић Рисантие (6) и Несторовић Цветко (10) аа е био сан Ћоровић из итровие, средње имовно стања� 6� Буб – сео е имао 13 српских домова, сви чифчие ае Имие удеризовића из Ново Пазара, добро имовно стања� Домаћини кућа су бии: рсениевић Рисантие (12 чанова), Радовић Ииа (10), Вучићевић Јаков (10), иенковић Јеротие (11), Вучинић Коста (9), Костовић Недељко (6), Ђорђевић иован (13), иосављевић Добриа (16), иенковић ио (10), Танасковић Рако (5), арковић Стоко (5), Радосављевић Ристо (7) и иенковић Васиие (7)� 7� Ћшнови – е имао 10 српских кућа� Своу земљу имае су три куће: осиовић Раденко (16 чанова) и одан (9) и Ракићевић Вуксан (35)� Пет чифчиа обрађиваи су земљу емет ае из Ново Пазара, добро имовно стања� ии су то: Добрић Симо (6), 48
Недостае податак о четврто чифчиско породии�
О почеима савремено Ибарско Коаина
171
оњак Радован (2), Радевић Стеван (6), иенковић Васиие (3) и Јефтић Тодосие (5)� Земљу Соврић Трака из Врбе, кои е био добро имовно стања, обрађиваи су: нтониевић Стоан (7) и Димитриевић Петроние (7)� 8� Ччво – е броао 21 српско домаћинство� Своу земљу имаа су 10 домаћинстава на чием су чеу бии: ндри(и)ћ ие (6 чанова), Вукаиновић Добросав (8), Живановић ие (15), Вуовић арко (5), Продановић иивое (25), Киов Добриа (18), иенковић Трако (7) и Тодор (2), Тоић Паве (5) и Томаевић Вукаио (12)� Земљу ехе Камберовића из Суво Гра у пећко нахии, уз нето мао свое, обрађивае су 4 куће: Васии евић иосав (3), Сретковић Спиро (10) и Јаћимовић Гиорие (8) и аксим (4)� Њихов аа био е добро имовно стања� Седам домаћинстава биа су потпуно чифчиска� иа су то домаћинства: Вукаиовић Данио (4), Леповић Вукоман (12), нтониевић Јевто (4), Радовановић Петар (17), Гиориевић Вукадин (12), уаџер Вукосав (6) и Пантовић Ииа (17)� а им е био Џеадин из Пећи, сабо имовно стања� 9� Глуач – е сео у коме су ивеа само два српска домаћинства� Домаћинство иаовић иана, кое е броао 12 чанова, имао е вие свое земље од аине, коу су такође обрађиваи� а им е био ефкет-бе из Притине, добро имовно стања� Домаћинство Вићентиевић иата са 8 чанова, обрађивао е земљу коу е незаконито присваао ериф амут из сеа Кућиа, сабо имовно стања� 10� Доброшвина – сео са 10 српских домаћинстава, од коих су сва биа потпуне чифчие и обрађиваа земљу Јаара иовића из Ново Пазара, кои е био средње имовно стања� Домаћини кућа бии су: Вучинић Раде (4 чана) и Раденко (5), иаовић Гвозден (7) и Ристо (3), оовић иан (8), ииа (8), Лазо (8), Иван (10), Радоиа (16) и Вукосав (10)� 11� Газивод – е имао 10 српских кућа, од коих е 5 имао своу земљу: Гаџовић Вуета (10 чанова), Јакић одан (1), Стевановић иан (12), Лазовић нто (15) и иовановић Деспот (11)� Земљу Ђорђа оовића из Придворие обрађивао е аксим иљак са 8 чанова породие, а земљу нђека оовића, такође из Придворие, обрађивао е домаћинство Петканић арка, кое е броао 4 чана� Ова двоиа Срба – аа биа су добро имовно стања насупрот сироманом иљау из Ново Пазара, чиу су земљу обрађиваа домаћинства Коанин Јанка (21), нтониевић иенка (9) и Дркама Вучка (9)�
172
Весна Зарковић
12� Лучка Ријка – у овом сеу био е 27 српских домаћинстава, од коих су своу земљу имаа 23� Васнии земље бии су: Симовић рсение (25 чанова), иоевић Саво (3), Савовић Радисав (5), Вуетић Виип (8) и оосав (5), Добросављевић ранко (5), Радонић ина (10), иосављевић ииа (6), иетић Саво (12), Раденко (5), иенко (6), Никоа (7), Петко (6), Неовић Коста (7), итровић Вучо (9), иоевић Трако (9), Јовановић Панто (11), иивоевић Петко (13), Радоичић иан (14), Петровић аое (10), Вукаиновић Коста (8), Радоковић ииа (7) и Васовић иаио (6)� Четири породие бие су чифчие амут-ае из ањске (митровичка каза), добро имовно стања� Њихове ста реине бие су: Ристовић Вукоиа (5), Јоксимовић Вучина (7) и нђеко (11) и рсениевић Ристо (16)� 13� Ранчи – сео е имао 3 домаћинства и сва су биа чифчие ае амута из ањске� Стареине домова бии су: Радовић Радомир (8 чанова), ие (12) и нтоние (6)� 14� Зубин оток – од српских 11 кућа коико е имао ово сео, своу земљу имао е 7 породиа� На њиховом чеу бии су: Компир Раде (26 чанова), рсо (14) и Трако (8), одановић Радо иа (8), Раде (6) и Симо (7) и иовановић Фиип (6)� Две породие, Ђорђевић Вукадина (9) и иисава (8), обрађивае су земљу манастира Дубоки Поток, док су породие Ђорђевић Вуа (8) и учороа Вукадина (8) обрађивае земљу ае дар-Фериза из итровие, добро имовно стања� 15� Јабука – ово сео имао е 13 српских кућа, од тоа 10 е имао своу земљу� На чеу тих домаћинстава бии су: иоевић Радуе (10 чанова), Вукадиновић Фиип (5), иивоевић арко (7), Јанићиевић иаио (10), иадиновић Коста (6), Неновић Обрад (24), Вучинић Радоиа (6), Ђукић Трако (6) и Јора (2) и Радивоевић иан (3)� Три породие радие су земљу ае Реџепа из Пећи кои е био добро имовно стања� ие су то породие: Радивоевић иована (11), Вучетић Радована (8) и Радоњић Сава (14)� 16� Кијвц – у њему е био само едно српско домаћинство, ко е е радио земљу вро сиромано ае Смае из Ново Пазара� ио е то домаћинство Томовић нђека, кое е броао 15 чанова� 17� Копилови – е имао 6 српских домаћинстава, и сва су биа чифчие ае емета из Ново Пазара, кои е био добро имовно стања� Стареине домаћинстава су бии: Радосављевић иао (4 чана), Радисављевић Крсман (6) и Рисантие (8), Раденковић нђеко (8) и Веимир (6) и Радоичић Панто (3)�
О почеима савремено Ибарско Коаина
173
18� Калудра – е био сео са 15 српских домаћинстава и сва су ивеа на своо земљи� Домаћини су бии: Крстовић Јеврем (8 чанова), иетић Радивое (6) и иенко (5), Јанићиевић Стеван (5), Јаковљевић Сретко (16), Јоксимовић Јеротие (19), Димитриевић Трако (4), Радисављевић Коста (18), иоевић иисав (6), Никоић иан (7), Васииевић иосав (9), Стоановић Васо (9), ексић Ииа (10), Јанићиевић иун (9) и Крстовић иун (13)� Поред њих ивео е и едно арбанако домаћинство са 10 чанова на чием е чеу био уо, а доо е из сеа кча у пећко нахии� 19� рвлак – сео са 13 домаћинстава, од коих е 9 имао сво у земљу� иа су то домаћинства са стареинама: Вићентиевић Вучко (7 чанова), Спасое (10) и Сретко (5), нђековић Цветко (10), Крстовић иивое (8), Вукаиовић иенко (11), Груовић Вучко (10), Јоковић Радисав (12) и рсо (11)� Вие свое, а мање земљу Кеће ризовића из Котора, кои е био добро имовно стања, обрађивао е домаћинство Вићентиевић Сима, кое е броао 13 чанова� ез свое земље бие су породие: Чукић иуна (9), Чковрић Вучка (8) и Стачић Ратка (4)� Од њих една е обрађиваа земљу поменуто ризовића, а две су радие на земљи Таска Радосављевића из сеа Вараа, кои е био добро имовно стања� 20� Црпуља – од 18 српских кућа, коико е имао ово сео, само една ние имаа своу земљу и радиа е на имању Кеће ризовића�49 ио е то домаћинство Ђурић Тимотиа, кое е броао 13 чанова� Своу земљу имаи су: Ђурић Сретко (15), Ђоко (9), Васо (22), Радосав (16), иенко (9), Јанићие (6), Саво (15), Савко (11), Сретко (7), Добросав (12), Радован (8), Вуксан (6), Јанко (9), Ратко (8), Ристовић Вуета (9), Димовић иаио (6) и Кановић Дио (8)� 21� Загуљ – е имао 12 српских кућа и све су имае своу земљу� На чеу домаћистава бии су: оићевић иенко (12 чанова), Деспотовић Вукадин (5), иићевић Весеин (6), Вуксановић Самуио (7), иентиевић Јора (5), иаовић Раду (4), Јовановић Јеротие (12), Вукаиовић оосав (8), иентиевић Фићо (8), Тодосиевић Недељко (6), Фиимон (8) и Радоичић рсение (8)� Овде се кае да е из сеа Радеева� На примеру сеа Превака кае се да е Кећа био из Котора� Вероватно се ради о исто ичности� Которе и Радоево су суседна сеа� оуће да му е кућа биа између њих то е изазвао реку код информатора кои су обаветаваи пописивача, учитеља иата оовића из Дубоко Потока� 49
174
Весна Зарковић
22� Горњи и Доњи Стрмац – свих 25 српских породиа имае су своу земљу� Стареине домаћинстава бии су: Вукадиновић Живко (11чанова), Вуксановић ио (9), Вукаиовић иаио (4), Радовић Радомир (5), Радивоевић ександар (4), ксентие (3), Ииа (4), Радое (8), иентиевић Рисантие (8), Неовић Перо (6), Раду (4), Трако (7), Никодим (9), Пантовић Јанко (14), Иван (5), иат (6), Живановић Вукоман (4), Вучковић Саво (9), Вукмир (5), Јанићиевић иан (8), иљковић Данче (7), Стоановић Смиљко (8), Симовић Вукмир (15), иетић ииа (11) и иовић Вукао (25)� 23� Горњи Јасновик – ово сео е имао 9 домаћинстава и сва су имаа своу земљу� На чеу домаћинстава бии су: Ђукић иентие (11 чанова), нтоние (7), Раденко (6), Видосав (6), Јаков (10), Вукаио (9), Данио (5), Рисантие (11) и Здравко (6)� 24� Ковачи – сео е имао 6 српских домаћинстава, аи ни едно ние имао своу земљу� Домаћинству Крстић Веичка, кое е броао 11 чанова осподар земље е био ехо Камберовић из Суво Гра, док е домаћинству Ђукић Иие од 7 чанова аа био Кећа ризовић� Домаћинствима Ђукић Трака (8) и Гвозда (9), Савовић Радисава (12) и Јаковљевић итра (8) ае су бие Еруа и Јусуф ризовић из Радеева, добро имовно стања� 25� адин – е имао 13 кућа и све су имае своу земљу� На чеу домаћинстава бии су: Радоовић Раиа (14 чанова), ро (5), иентиевић ииа (11), Живковић иун (10), Спасоевић Добросав (6), Радовић Оњан (13), Добрић Петко (14), Радосављевић ио (7), Зарко (8), Ињатовић Јездимир (10), Раденковић Раду (12) и Васовић Трако (5)� 26� Рујишт – ово сео е имао 11 српских породиа и све су бие чифчие Раифа џи-иаића из итровие, кои е био добро имовно стања� Стареине домаћинстава су бии: Стевановић екса (16 чанова), Јора (6), Живковић Трако (16), иентиевић Вукаио (11), Радоковић Коста (7), Јевђо (12), Радовић оосав (17), Радивоевић Добриа (17), Живковић Радован (22), Вуетић Коста (3), нђековић Вукаио (2)� 27� Козарво – е имао 5 домаћинстава, од тоа два, иосављевић Радована са 26 чанова и Васииевић Воина са 8, су биа са своом земљом� Три домаћинства Кузмановић Никое (16 чанова), ихаиовић Данчета (11) и Обрадовић Смиљка (16) биа су чифчие сиромано ае из Ново Пазара� 28� Јагњница – читаво сео кое е броао 9 домаћинстава био е чифик ае ућрие Руитовића из итровие, кои е био
О почеима савремено Ибарско Коаина
175
добро имовно стања� Стареине домаћинстава бии су: оосављевић Ратко (11 чанова), Ристовић Никоа (14), Стеван (13), иентиевић иао (17), иенковић Јован (11), Перо (9), Спасоевић Јован (12), иосављевић иадин (12) и Раденковић Паве (19)� 29� Војимисли – е имао 8 кућа и све су бие чифчие Ризабеа уратбеовића из Ново Пазара� Домаћини су бии: инић Радоња (25 чанова), Вучићевић Никоа (10), иаовић Танаско (10), Радивоевић Коста (14), Јовановић Недељко (12), Стевановић иадин (7), иљковић Костадин (8) и Живковић Спасое (13)� 30� Кобиља Глава – сео е имао 8 породиа и све су бие на своо земљи� Стареине су бии: Краовић импие (12 чанова), Јанко (6), екса (15), Сретко (6), итка (7), нђеко (19), иисав (13) и Стоан (15)� 31� рлз – е био мао сео са 5 српских кућа и све су бие чифчие ућрие Руитовића из итровие� На чеу домаћинстава су бии: Перовић Радован (12 чанова), Радомир (10), Радивое (6), иоевић Груо (7) и аноовић рсение (6)� 32� Доњ Вараг – е био сео са 17 српских домаћинстава� Већина – 12 породиа е имаа своу земљу� Њихове стареине су бие: Вуовић Стеван (8 чанова), Радовановић иован (10), Јован (8), Петрониевић Насто (18), Симовић Јован (3), Радисављевић Сретко (10), иовановић Сретко (8), Димитриевић Нео (16), Радисављевић Здравко (2), Раденковић Јован (8), Радовић Сретко (19) и Јанићиевић Вукадин (32)� Остаих пет породиа бие су чифчие еира Друтина из Чабре, кои е био добро имовно стања� На чеу ових породиа бии су: иићевић Јора (5), Неовић ио (5), иовановић Радисав (22), иоевић Цветко (3) и иовановић рсение (11)� 33� Угљар – е имао 23 куће� Своу земљу имаа су 9 домаћинстава на чием чеу су бии: Савковић Вукаио (9 чанова), Чуповић Деспот (1), ађовић иован (9), ићуз Радован (2), ио (6), ритон (9), Веимировић Радован (8), Нићко (5) и Здравко (9)� Домаћинство Радисављевић иоа кое е броао 6 чанова обрађивао е вие своу и нето мао земљу ае ефкет-беа из Притине, кои е био добро имовно стања� Земљу ово ае обрађивае су и породие на чием су чеу бии: Јанковић ино (12), иосављевић Ратко (14), аксимовић Трако (10), иуновић Перо (12), Луаковић Васо (10), Јевтовић ио (5), Лазаревић иивое (12), арковић Гиорие (8), иовановић нто (5) и Саво (5)� Ове породие нису имае своу земљу, као ни породи-
176
Весна Зарковић
а Веичковић Нестора са 5 чанова, коа е радиа земљу сиромано ае Незира из итровие� 34� Врба – ово сео е имао 5 породиа и све су ивее на сво о земљи� Стареине тих породиа бии су: Соврић иентие (18 чанова), Трако (32), ксентиевић Добросав (5), Раденко (5) и Савић Ињат (8)� 35� Брњак – е био наброние сео у Ибарском Коаину� Имао е 49 кућа од коих е само домаћинство Јеремић Косте, кое е броао 11 чанова, поред свое земље обрађивао о тоико земље коа е припадаа манастиру Црна Река� Остаих 48 домаћинстава биа су на своо земљи� Стареине тих домаћинстава бии су: Петрониевић Нестор (8 чанова), Обрадовић ариан (5), Јанићиевић Перо (5), Крсто (5), Тодоровић арко (18), Лукић иутин (3), Добрић ие (6), Радоиновић Добросав (7), нтониевић иентие (8), аксим (15), иичић Вукаин (9), Ристић Васиие (12), Тодоровић Јеротие (6), Јован (6), иутиновић артин (17), Сретковић ксентие (9), иоевић врам (4), Обрадовић Коста (2), Поповић Пантеиа (14), емпие (23), Фиип (20), Раду (6), Иван (7), Саво (4), Стеван (14), нтоние (6), Ђорђевић Симо (6), Печиновић Ратко (10), Фиип (8), нто (5), Јанић Јосиф (12), иенковић танаско (25), Кокерић Наста (7), Ивковић Јанко (11), Обрад (7), Чуљевић аксим (7), Крстић емпие (8), Стевановић Совроние (14), Јаковљевић Здравко (18), орисав (11), Јеремић Во ин (15), одан (8), Јеремиа (11), Перо (9), Васовић Јеврем (5), одановић Вадисав (8), виковић Јаков (8) и Чеибаба Коста (3)� 36� Драгаљица – сео е имао 10 кућа и све су бие чифчие ае Ими-ефендие удеризовића из Ново Пазара, кои е био боато имовно стања� обавези су бии дати четвртину ита и сваки четврти паст сена и то пренети де аа кае� Стареине домаћинстава бии су: Радисављевић Јован (9 чанова), ексић Никоа (3), Раденковић Петар (16), Ракић Иван (10), ихаиовић Стеван (11), Перић Веичко (7), иенковић Веичко (12), Јое (6), иуновић Ратко (3) и Стоановић Крсто (9)� 37� Вукојви – е имао 5 српских домаћинстава и сва су биа чифчие Фебие еметовића, боато ае из Ново Пазара� Ста реине домаћинстава су бии: иосављевић Живан (7 чанова), Недељковић иое (7), иоевић Нео (4), Гиорие (10) и Иић Гвоздо (14)� 38� рска – сео е имао 6 српских кућа, кое нису имае своу земљу� Васник земље е био аа Сабит бдурахмановић-иковић из Вучитрна, боато имовно стања� Чифчие су радие
О почеима савремено Ибарско Коаина
177
под ћесим (пресек) – давае су одређену суму нова и паћаи порез� Стареине домаћинстава су бии: ихаиовић Вучко (17 чанова), Јанковић Вуксан (9), Ђуровић Нестор (9), Трифуновић Јеротие (21), иетић Радисав (6) и Траковић Зариа (7)� 39� Баби – е имао 5 кућа и све су радие земљу ае Сеума љуевића из Гњие у роаско кази, боато имовно стања� Ста реине домаћинстава су бии: абић Вукао (15 чанова), Данче (11), Ђорђе (6), Саватие (8) и Вукосав (12)� 40� Оклац – е био едно од већих сеа у Ибарском Коаину� Имао е 42 српске куће, од коих су 32 бие на своо земљи� Стареине тих породиа бии су: Димитриевић Симо (16 чанова), иисав (10), Ристић арко (6), иета (9), Нићивоевић аксим (5), иићевић Тодосие (7), Јовичић Спиридон (6), Јовановић Радивое (4), Пантеиа (4), ићовић Лазо (13), Костић Нестор (8), Гвоздић Данио (15), Радисављевић Вукосав (17), Лековић Трако (6), врамовић Перо (6), иоевић иета (12), Рисантиевић Радуе (10), Стоановић Јеротие (19), Неђељковић Никоа (13), Вучетић Исакиа (11), Радоевић Јосиф (4), Сретковић нание (5), Радоковић ександар (20), иетић Трако (6), Никоић Недељко (6), Јован (7), Сретковић Вучета (4), аоевић Ђорђе (5), иосављевић Тимотие (10), иић Спасое (12), нтониевић Фиип (11) и Костовић иое (31)� Поа свое и поа туђе земље обрађивае су породие иовановић Риста, коа е броаа 16 чанова и Радивоевић Савка од 7 чанова� Њихов аа био е мет аћировић из сеа Пресеа, митровичке казе, сиромано имовно стања� ест породиа нису имае ни мао свое земље� Породие Радосављевић Гиориа (18), Новичић атка (9) и Радосављевић Јовие (16) су обрађивае земљу Пава Станића, попа окачко, и Питоља аћира из Пресеа� Обоиа су бии сабо имовно стања� Домаћинство аксима Перића, кое е броао 4 чана, радио е земљу двоиа аа: Дервиа Џеповића из Драе, сеа у роаско кази и Омера вдуовића из Старчевића у новопазарско кази� Обоиа аа су бии сабо имовно стања� Домаћинства Рачић Радована (8 чанова) и Драа (2) радиа су земљу манастира Црна Река�50 41� Орашак – у овом сеу ивее су само две српске породие и обе на имању емета уратовића, боато ае из Ново Пазара�
ро домаћинстава кои се наводи не покапа се� Поименично испада два мање, односно 40� 50
178
Весна Зарковић
ие су то породие Недељковић артина, коа е броаа 22 чана и Веичковић иљка од 15 чанова�51 Ибарски Коаин е по овом интерном попису имао 524 домова� Од то броа 296 домова ивео е и обрађивао само своу земљу, 3 породие су поред свое земље, коа е представљаа већи део, обрађивае и по мао аинске земље� Поовично свое и аинске земље обрађивао е 11 породиа, док е 8 домаћинстава имао мао свое земље па е морао већим деом да обрађуе аинску земљу� ез свое земље био е 206 домаћинстава� Према томе, већина земље биа е у рукама самих Коаинаа, био е то 56,48 %, ако овоме додамо и оне кои су имаи већину свое земље (0,57 %), поа свое и поа аинске (2,09 %) и с нето мао свое (1,52 %) испада да е вие од 3/5 Срба у Ибарском Коаину имао своу земљу (60,66 %), док е бро оних кои нису имаи земљу био мањи од 2/5 (39,31 %)� Добру ситуаиу чинио е и то то су поедина сеа биа потпуно на своо земљи� иа су то сеа: Каудра, Зауљ, Горњи и Доњи Стрма, Падине, Кобиља Гава и Врба� Поред њих има и сеа коа су већином биа на своо земљи, ии е та земља биа потпуно у српским рукама� таква сеа су: рњаке (од 49 домова само е едно обрађивао поред свое и земљу манастира Црна Река), Црепуља (исти суча – само е едно домаћинство био чифчиско), Придвориа (од 16 домаћинстава само су три биа чифчиска и то код своих рођака оовића Вукаа, Ђорђа и нђека), Лучка Риека (од 27 домаћинстава само су 4 биа чифчиска), Јабука, Превак, Доње Варае, Окае� е су бие поред рбанаса и мусимани, аи и Срби, а у некоико сучаева као васнии земље коу обрађуу становнии Ибарско Коаина срећу се и манастири Црна Река и Дубоки Поток� Осим њих, Срби чиу су земљу друи радии бии су, поред поменутих оовића, и Јанко Спасоевић из Јањение, поп Паве Станић из Окаа, Таско Радосављевић из Доњих Вараа и Трако Соврић из Врбе� Навећи бро чифчиа имае су ае из Ново Пазара: њих седмориа имаи су 67 чифчиских домаћинстава� За новопазарским седе ае из Вучитрна: четвориа аа имао е 41 кућу чифчиа, аи само едан од њих – Суеман иковић имао Ђ� икић ( Друштвно-кономск прилик косовских Срба, 179) наводи и васничку структуру сеа Пресео у митровичко кази� Сматрамо да се ово сео не наази у Ибарском Коаину, то се уостаом види и по томе да у сеу нису ивеи Срби� 51
О почеима савремено Ибарско Коаина
179
е 25 чифчиских кућа� Из Притине е био само едан аа, док су друе ае бие из остаих места, између остаих и из Пећи, ањске и оконих сеа као то е Радеево, Суво Гро, Пресео, Старчевићи Чабра, Кућиа и др� Све ае кое су имае земљу у Коаину нису бии исто имовно стања� Навећи бро, њих 28, био е добростоећи� Сабо имовно стања био е 10 аа, док њих троиа су бии осредње стања� По броу чифчиских кућа у Коаину навие – 25 их е имао поменути Суеман иковић из Вучитрна, кои е био и набоатии аа� За њим седи Ими удеризовић из Н� Пазара са 23 чифчиске куће, емет уратовић из Н� Пазара са 17 кућа, ућриа Руитовић из итровие са 14 кућа, ефкет-бе из Притине са 12 и тако даље� Насупрот њима бии су и вро сиромане ае а кое су имае само по едну чифчиску кућу у Коаину: Смао из Н� Пазар, Незир из итровие� Ове ае мое су имати чифчие и у друим краевима, то се нарочито односи на боатие ае, као то е био Суеман иковић из Вучитрна� Од Срба читуксахибиа едино поп Петар Станић из Окаа е био сабо имовно стања; Јанко Спасоевић е био осредње, док су остаи сви бии добро имовно стања� инску земљу сељаи су обрађиваи на некоико начина: – Напоодниа е биа чифчиска работа� Чифчиа е од ае добиао кућу, запреу и семе� По обављено етви враћао е осподару семе, одбиао десетак а остао деио: од трећине до поовине – по усменом доовору међу њима� – „Четвртџие” ии „парастур” чифчие почињае су са радом у проеће� Од ае би добиаи смета, храну за себе и породиу, коу су касние враћаи у натури и четврт хектара замље за сеање поврћа за свое потребе� Ово парче земље звао се парастур и за узврат њеово корићења чифчие су бие дуне да раде аину земљу, за та е аа моао по свом нахођењу да им дае нараду� – Ћесим – писмени уовор о одињем закупу� Чифчиа е био дуан да дâ одређену коичину производа без обзи ра на кваитет сезоне� Неповољно е био и то су ае све вие траие испату у нову, то е неповољние од натураних давања, коа никад нису преазиа поовину� Овако су радии сељаи Пресеке� Савремени Ибарски Коаин почео е насељавањем ново становнитва на просторе у орњем току реке Ибар кои су у веико
180
Весна Зарковић
мери остаи без претходно становнитва посе аустиско-турских ратова краем XVII века� То становнитво е до данањих дана остао компактно чуваући традииу о свом доаску� Збо начина на кои су дои и збо етничке компактности ивеи су у спеифичним усовима кое карактерие одређена врста аутономие оичена у кнеевима кои управљау Коаином и васнитвом над земљом коа е у веико мери биа у рукама самих Коаинаа� Цитирани извори
рхив Србие, рхива конзуата у Притини 1912, пак� 2, Дубоки Поток (итровачки Коаин), 24� маа 1912� одине, извета учитеља иата оовића� рхив Србие, инистарство иностраних деа, Relation du voage de �aschow à �itrovita, Kolachine et Novi Paar (4-24 julliet 1901)� Цитирана литература
оовић 2001: � оовић, Гриорие оовић, Колашински кн жви, приредио др Драиа оовић, Зубин Поток – Исток: Стари Коаин, Дом кутуре „Свети Сава”� оовић 2002: � оовић, Говор Ибарског Колашина , Лепосавић: Институт за српску кутуру Притина� Граве 1977: Г� Граве, Новопазарски санџак , Нови Пазар: Завичани музе� Дедиер 1913: Ј� Дедиер, Нова Србија, еорад: СКЗ� Ђурђев 1948: � Ђурђев, „О кнезовима под турском управом”, у: Историјски часопис бр� 1–2, еорад: Историски институт СН� Еезовић 1998: Г� Еезовић, Рчник косовско-мтохијског дијалкта, Притина: Институт за српску кутуру, Кутурна манифестаиа „Гиорие Гиа Еезовић”, Народна и универзитетска бибиотека� Еезовић 1931: Г� Еезовић, „Коаин на Тари и Коаин на Ибру”, у: Јужни прглд бр� 1, Скопље� Зарковић 2005: В� Зарковић, „Отварање руско конзуата у косовско итровии”, у: Баштина 19, Лепосавић: Институт за српску кутуру Притина� Зарковић 2008: В� Зарковић Афра у Ибарском Колашину (1901– 1902), Лепосавић: Институт за српску кутуру Притина� (у тампи)
О почеима савремено Ибарско Коаина
181
Иванић 1988: И� Иванић, „Са ара по Косову на Звечан”, у: Савр мници о Косову 1852–1912 , еорад: СКЗ� Јакић 1996: С� Јакић, росвта и школ у Старом Колашину, Зубин Поток – Исток: Стари Коаин, L� Јоксимовић 1931: Ђ� Јоксимовић, Доњи Колашин, без места� Комадинић 1914: � Комадинић, Аграрно-правни односи Нов Србиј, еорад� Лутова 1954: � Лутова, „Ибарски Коаин”, у: Српски тнографски зборник, Насља и поркло становништва , књ� 34, еорад: СН� аура 2005: � аура, „Зубин Поток у Обасти ранковића 1455� одине”, у: Косовско-мтохијски зборник 3 , еорад: СН� икић 1988: Ђ� икић, Друштвно кономск прилик косовских Срба у XIX и почтком XX вка , еорад: СН� ркоњић 1902: П� ркоњић, „Средње Поимље и Потаре”, у: Српски тнографски зборник IV , еорад: СК� Петровић 1959: П� Петровић Ж, Из наш народн прошлости, еорад� Петровић 2005: Р� Петровић Д, „Помен ктитора из Ибарско Коаина и записи из XVII века у ркви Св� Јована у еу Цркоезу” у: Косовско-мтохијски зборник 3, еорад: СН� Станоевић 1929: С� Станоевић, Народна нциклопдија српско-хрватско-слованачка, књ� II, Зареб: ибиорафски завод� Цвиић 1996: Ј� Цвиић, Основ за гографију и гологију Макдониј и Стар Србиј, Сабрана деа, књ� 14, еорад: СН, Завод за уџбенике и наставна средства� аипуровић 1981: В� аипуровић, „Кнезови у приепољском и пљеваљском кадиуку”, у: Зборник радова тнографског института САНУ , књ� 11, еорад СН� аипуровић 1969: В� аипуровић, Раоничка буна – Аграрни покрт у западним крајвима Стар Србиј 1903–1905 , Сениа: Заедниа образовања� РеЗюМе
Современный Ибарский Коаин возник в коне ХVII века в резуьтате засеения просторов, которые в значитеьной мере быи опустоены во время и посе австрийско- туреких войн� Насеение быо распредеено в верхней части реки Ибар, обасти, которая в ранних туреких записях именована „нахия Копотник’’� Первые итеи на просторах
182
Весна Зарковић
доины реки Ибар застаи опредеённую часть предыдущео насеения, которое быо насиьно высеено из- за участия христиан на стороне встрии в борьбе против Турков� От предыдущео насеения сохраниись топонимы в виде названий сё и отдеьных частей насеённой террито рии� Новое насеение дао собственное имя засеённой обасти� Это имя быо анаоично названию стороны, из которой они быи родом, то есть обасти Коаина на реке Тара� Кода в начае ХХ века сербские учёные с возросим интересом обратиись к Старой Сербии, которая в то время находиась в составе Турекоо осударства, вкючая и Коаин в доине реки Ибар, возника необходимость раздеения этой обасти на две допонитеные части – в доине реки Тара и в доине реки Лимы Врачевтиы (Любоваче)� Известный всему научному свету еораф Йован Цвиич, чьи методооические предпооения испоьзованы в исседовании насеения на аканских просторах, назва эту обасть Ибарским Коаином и это имя, параеьно с эпитетом Старый, который присутствова в оворе итеей Коаина, сохраниось до сих пор�
С приходом на опустоённую территорию новое насеение поучио и некоторые привиеии� Они вырааись в сохранении опредеённоо вида автономии, которую симвоизирует присутство князя в четырёх княествах Ибарскоо Коаина� Радичпоьский князь занима функию оборкнязя – князя всей нахие� Второй привиеией быа земя, которую объединение – братство – поучио в частную собственность� Эту земю итеи Коаина как частную собственность сохрании до освободения 1912 ода� По инструкиям Цвиича и из-за всё возрастающео давения на сербское насеение, оно быо вынудено покинуть свою земю� В первой поовине ХХ века проведена перепись насеения сё Старой Сербии в которых ии Сербы� По резуьтатам переписи, которую по Ибарскому Коаину провё учитеь ият оович, в частной собственности итеей Коаина (в закючитеьной стадии ту рекоо иа) находиось боье 3/5 земи� Summary
P-y I K w h h XVII y y h h whh w y wh pp -Th w� Pp w h h pp fw h I, h whh h Th w h Kp� Nwy h h p h wh y h h w hy h h h T� h py p h h w p� Nw
О почеима савремено Ибарско Коаина
183
h K h hy – K h T� Wh h XX y h O , h wh h p Th , K h I , w y y p h h w , h h y T h y y L V (L) w ph J wh h p w hh h , h I K, whh h wh ph `O` h p� H h h w p� Th w p yp y y y p p h pp I K� Th p p h p- p h wh h� h p w h h ppy� Th w p y h K h ppy 1912� Fw , h p whh w h , h wh h w h XX y� h , whh w y h h I K , h p h 3/5 h �
184
Весна Зарковић у а е ћ в с о е и в р о м В о о о д п н и
0 2
� � � � � � м � и м м м м м м и и и и е и и о о о о о е њ е р е р е е о р р р е б д њ њ њ њ њ њ б б б б б а е � о а о а о а о а о а а р т т т т т т Д с Д с Д с С с С с Д с Д т с а а а а и и и р р р н и н о о о а р р н в в в т е т д д д и и и њ и и и ч ч ч р р р у у у а П П П К Ј В В ћ ћ и т и в у в и о ћ о к м и ћ а ћ о р о и и о б и н в в ћ о у а о Т е к и о ф м к т е Д в о и � к о ђ е о с о а е а р к н ђ р р т а к е а н н о о у о п у и е а Ђ В П Ј С С Ф
е њ а т С
е р у т к у р т с е к ч и н с а л в и а в а т с н и а м о д а ј о р б д е л г д е р �
0 3
8
у с е к а д О
е
е љ з м е б е з
2
1
5 2
е а њ а о м в с + 2 2 / 1 / 1 а а љ ђ у м Т е з а а љ о в м С е з � а т в с о о � р м о д � а п в р о с � р м д о о е С � р
1
1
1
1
е а о и в в с 3 1
8
0
6 1
2 1
9 2
а и р о в д и р П
к у т и Ч
е и љ е и р В
1
2
3
0
4
О почеима савремено Ибарско Коаина
5 1
3 1
2 1
185
0 2
6
� � � � � � � � � м � � � � � м м и м м м м м м м м м м м и и и и и и е и и и и и и и о о е б о е б о е о о е о о е е о е о е њ е о е о е о е б е б р р р р р р р р б д њ њ њ њ њ њ њ њ њ њ њ њ њ б б б б б б б е а а а а а � б о а о а о а о а о а о а о а о а а а а р т а а т т т т т т т т т т т т С с С с С с Д с Д с Д с С с Д с Д с Д с Д с С с Д с С т с н р т и ч у В
н р т и ч у В
а р б а Ч
а а и и д в д в н а а а р у у б и Д
2
а а а и и и р р р в в в а а а з з з о о о а а а а р р р т т т П П П и и и � � � б р Н Н Н В ћ ћ и ћ ћ и и ћ и в р в ћ ћ и в в о е в и о и о р р з е о в в а С и о о а т т Ћ и р т т т к о е и е а а е а к и н е р р м м м д м а а р н е е е у у у с а а р е С З И Т
2
4
3
3
3 1
5
о р Г о в у С
а н и т а и и ћ е р ч у П П К
т у м ћ е а и б в о н т р и е е д к ф и о б а ф р х м е а е е е К Џ
2
7
1
4
4
1
3
0 1
3 1
0 1
1 2
2
о в е ч е Ч
ч а х у Г
8
9
9
1
7 1
0 1
к и в и о н е њ о с а Д Ј
а а з е Р
е б у
о н е и е ћ Ћ и в
4
5
6
7
186
Весна Зарковић
8
0 2
8
3
8
2 1
� � � � � м � и м м м м м е и и и и и о о е о њ е о е б е о р р р р е д њ њ њ њ њ б б б б е а � о а о а о а о а а р т т т т т С с Д с Д с С с Д с Д т с р а з а П � Н ћ и в о и р а а Ј 0 1
1
3
4
3
2
6
0 2
� � � � м м м м и и и и о о е о е о е б р р р е њ њ њ њ б б б а о а о а о а а т т т Д с Д с С с Д т с
а а и и р р р а о о а а з в в а а к д д с к с р ћ и и П б њ њ р р � а е а а П П Н Ч П ћ и в и з о к и о р б о о ћ е у к и Ф т т е в у Д п р � к а у ђ е о о а м м н р ђ т љ д е џ о н о и а а а о е Ђ П Р
1
2
2
3
6
� � � м м м и и и о е о е о р р р е њ њ њ б б б о а о а о а т т Д с Д с Д т с
о а м С
о в е е д а Р ћ и в о з ћ и и р в о т т е а а м е р у ћ е К
1
6
р р а а з а з а П П � � Н Н
о в е е а е р д а а Р В ћ и ћ в и о в з е и љ р в о а с а о к ћ е с а д а К Т Р
1
1
5
3 2
7
0 1
6 1
9
1
0 1
0 1
7 2
3
е е д о о в р а и б н о и з а Д в Г
е ћ а а и к к ч е ч у и н а Л Р Р
0 1
2 1
1 1
3 1
1 1
3 1
3 1
1
6
6 1
к а а р д в у е а р К П 8 1 9 1
н к и о т б о у З П
а к у б а Ј
е в е и К
е ћ и в о и п о К
4 1
5 1
6 1
7 1
2
О почеима савремено Ибарско Коаина
0 2
6
0 2
187
5 1
5
� м и о р е њ б о а Д т с
� � � � м м м м и и и и о е о е о е о р р р р е њ њ њ њ б б б б о а о а о а о а т т т Д с Д с Д с Д т с
� � � � м м м м и и и и о о е о е б е о р р р е њ њ њ њ б б б а о а о а о а а т т т Д с С с Д с Д т с
� � м м и и о е о р р е њ њ б б о а о а т Д с Д т с
о в е е д а Р ћ и в о з и р а ћ е К
о р Г о в у С
а и в о р т и
а и р в а з о а р т П и � Н
а и в о а р р т б и а Ч
и џ ћ и а ф и и а Р
ћ и в ћ о и а в е о е б и т т б р и а ћ а з р у у и у Р Р
ћ а и н а в о и т т р и р и и ћ у у е р у Р Д
9
5
о о о в е в е в е е е е д д а а д а Р Р Р ћ и о ћ в з и ћ ћ и в и и р о в в р о о е а з з ф о б а и и у х м у р с р е а ћ е р у К К Е Ј
1
1
2
1 1
2
3
8
5
1
7 1
2 1
5 2
8 1
2 1
5 2
6
3 1
2
3 1 1 1
5
а љ � а и у ч љ Д п м а у е р и р а � т в о Ц З Г С К
о в е е т н е р и и а д а у з о П Р К
0 2
4 2
1 2 2 2
3 2
5 2
6 2
8
9
8
8
2 1
5
7 1
а е и и а з а н р е љ е е м а а и ћ и и б в њ е В а � о о р а В Ј с К Г П Д 7 2
8 2
9 2
0 3
1 3
188
Весна Зарковић
8 1
0 6 2 1
8
4
� � � м м м и и и о о е е о е б р р њ њ њ б б а о а о а а т т Д с Д с С т с
� � � м м м и и и о е о е о р р р е њ њ њ б б б о а о а о а т т Д с Д с Д т с
а а н а н и и т и т в о р т и и р р и П П
р р н а а р з з а а т и П ч � П � у Н Н В
е б т е к ф е
е б т е к ф е
р и з е Н
0 1
1
0 3
� � � � � � м м м м м м и и и и и и о о е б о е б о е о е б е о р р р е њ њ њ њ њ њ б б б а а а о а о а о а а а а т т т т т Д с С с С с С с Д с Д т с
о о е а е е а с и с е е р к р њ Г П О П р а ћ и к и ћ ћ е ћ в а и Р и ћ о ћ н ћ н а в ћ и а а и о и и н в т љ в м в в р з о о С х и о е а р о а Ц к м и е т т е т р � и р е т и у у у ћ и е н м д б м и в д а у е е б е љ м е а и а б И Ф С - С П П 0 1
2
5
6
5
3
1
1
2
9
5 8 4
2 3
3 2
5 е ћ и в е о к у В
6
5
2 4
е р а љ
5 9 4 0 1 а и е љ к а а а а б р њ р р В Д
а к е с е р П
е ћ и б а
е а к О
2 3
3 3 4 3 5 3
6 3
7 3
8 3
9 3
2
а а р Д
ћ и в е ч р а т С
а к е Р ћ а и н ћ в р и о Ц в � и о р в е у н п р в а е е м д Д Џ О
1
2