Vede Pri migraciji u dolinu reke Inda 2000 godina p.n.e. arijska plemena susrela su se sa lokalnom civilizacijom, civilizacijom, donoseći sa sobom svoja religiozna verovanja verovanja na sanskritu, kanonizovana u četiri dela nazvanih Vede. Prema indijskoj verskoj predaji, Vede su učenja drevnih mudraca, čija je mudros mud rostt plod duhovnog duhovnog vie vienja. nja. !eč "veda# "veda# $iz korena korena vid- %, na sanskritu znači &znati&, kao spoznaja u smislu mudrosti tj. predmet uvida u su'tinu bića. (ematski ( ematski sklop vedsk vedske e knji)evno knji)evnosti sti vezan je za versk verske e obrede obrede,, iz čije se )rtvene simbolike simbolike razvija vedska poezija i *lozo*ja. +poredo s tim razvija se i brahminski kastinski sistem, kao pokretačka snaga celokupne indijske istorije. snovna vedska knji)evnost razvrstana je u četiri knjige himni- !igveda, /ama /am ave veda, da, au aurrv ved eda a i 1t 1thar harva vave veda. da. Ist Istori orijsk jske e et etape ape u raz razvoj voju u ove knji kn ji)e )evn vnos osti ti
obel ob ele) e)av avaj aju u
doda do daci ci--
saṃhita, brahmanaṃ, arahyakaṃ
i
upanišad . Rig-veda saṃhita $zbirka% sadr)i 03 himni $sukte ili mantre% sa vi'e od
0.000 stro4a, razvrstanih u deset ciklusa $mandale%. Prvi i poslednji ciklus čine dela mnogih autora iz raznih pesničkih 'kola. 5iklusi 5ikl usi I IVII VII su dela pojedinih pojedinih pesn pesnički ičkih h por porodic odica a $&loz $&loza& a& ili &ogr &ogranak anaka&, a&,
šakha%. + tim ciklusima prve himne posvećene su bo)anstvu gnja (Agni), a zatim slede himne Indri, pa ostalim bo)anstvima po hijerarhijskom redosledu. Preostali ciklusi sadr)e dela raznih autora, a u I6 knjizi su himne raznih auto au tora ra o je jedn dnom om is isto tom m bo bo)a )ans nstv tvu, u, Somi $pi $piću ću za )rt )rtve vene ne obr obred ede%. e%. vo bo)anstvo i ritual su po poreklu zajednička zajednička indoiranska ba'tina.
Hinduizam
1
Vede Prva i poslednja knjiga smatraju se redaktorskim i naknadnim dodacima. 7udući da su u 6 knjizi knji)evno, a i *lozo4ski najsavr'enija dela, pretpostavlja se da je to delo zajključnog redaktorskog rada .
Hinduizam
2
Vede Sama-veda takoe je u stihovima, po obimu upola manja od !igvede, iz
koje je preuzet znatan deo pesama. /lu)i ritualnim potrebama, a pesme su poreane prema redosledu )rtvenih obreda. Yađur-veda je prozno delo s dodacima u stihovima, citatima iz !igvede.
(akoe slu)i za obredne svrhe. /ačuvana je u dve recenzije, kao &bela# i &crna& aurveda. + prvoj su samo obredne 4ormule, dok &crna& dodaje i neka razja'njenja uz te obrede. 8avedene tri zbirke sačinjavaju celinu, sadr)ajno zasnovanu na !igvedi. 9ato se i obele)avaju kao &tri vede&, dok je četvrta zbirka, 1tharvaveda, potpuno različitog sadr)aja i smatra se naknadnim dodatkom. Atharva-veda ima 20 poglavlja. Poslednji deo tih tekstova odnosi se na
)rtvene obrede. stali tekstovi uglavnom su u stihovima, i sadr)e magijske 4ormule i vrad)bine protiv uroka i bolesti, kletve protiv neprijatelja, blagoslove za sreću vladara i porodice i sl. Pro'ireno značenje reči "mantra# obuhvata pesničke tvorevine kojima se pripisuje i magijska moć delovanja vibracionom snagom zvukova. /tihovi se tako sla)u u dijagrame, prema teoriji o akustičkom poreklu sveta i materije. I u ovoj zbirci ima !igvedske grae, a opseg joj je upola manji od !igvede. + 6V poglavlju su hvalospevi vrhovnom, obuhvatnom biću, pa se zbog toga ono ceni kao deo religijsko*lozo4skog sadr)aja. 9a razliku od ostalih Veda, u kojima nema ni traga pesimizmu, 1thatva veda unosi jednu novu notu, sa obele)jima tamne strane ljudske sudbine. 5rna magija, nano'enje 'tete neprijateljima i razni drugi vidovi, koje obično nazivamo primitivnim, ističu se u 1tharvavedi .
Hinduizam
2
Vede 8akon saṃhita, sledi razdoblje brahmana, teolo'kih rasprava o )rtvenim obredima. !eč brahmanaṃ znači tekst koji je izraz &neutralnog& ili bezličnog bo)anskog bića brahma . :asnija personi*kacija neutralnog brahmana jeste 7og stvoritelj Brahma. (ekstovi brahmana razvrstani su u odgovarajuće zbirke Veda, a svaka knjiga sadr)ajno se deli u dve skupine- vidhi $uputstva za vr'enje obreda% i
arthavada razja'njenje istorijskog i legendarnog naslea $ itihas i puran%. + razdoblju brahmana počinje razvoj spekulativnog umovanja, ali to ostaje tematski vezano za rituale. Postepeno oslobaanje *lozo4ske misli od ritualističke simbolike počinje u tekstovima koji spadaju u brahmane, a nazivaju se aranyak , tj. "dela pustinjaka# koji su se povukli u 'umu, gde vi'e ne obavljaju obrede, već razmi'ljaju o značenju simbola. Poslednji stadijum tog procesa nalazimo u +pani'adama, koje su delovi
aranyaka . / upani'adama počinje razdoblje izrazite *lozo4ske misli. ne se ne bave ceremonijama i religioznim ritualima, već znanjem o najvi'oj stvarnosti, o konačnoj istini, prirodi )ivota i ljudskih bića, kao i stanjima svesti. ;edna od dve najstarije upani'ade, Brihad-aranyaka-upanisad, uključena je u Šata-pata-brahmanu $&stotina puteva&%, koja je karakteristična za prelazno razdoblje izdvajanja *lozo4ske misli iz ritualističke mitolo'ke simbolike. +pani'ade su "dar'ane#, ne'to vieno, bazirano na ličnom iskustvu. ne su dokumenti o inspirisanim učenjima mudraca, za koje je transcendentalna stvarnost bila stvarnija od sveta kojeg su zapa)li preko pet čula. Veoma mali broj ljudskih bića je video stvarnost iz perspektive ovih izuzetnih dokumenata. "+pani'ada o ;a# je satyasya satyam "istina o istini#.
Hinduizam
3
