12. Miodra Mio drag g Bulatovi Bulat ovićć
''Crveni petao leti prema nebu''
U savremenuoj srpskoj književnosti Miodrag Bulatović se pojavio sa zbirkom pripovedaka iz beogradskog podzemlja,''Đavoli dolaze'', 1955 !otom će uslediti zbirka ''"uk i zvono'' iz 195# sa ratnom tematikom ili kako je to Bulatović rekao, zbirka koja govori o ognju, zatvoreni$ima i drugim ljudima !otom će Bulatović po%eti da objavljuje romane &odine 19( pojaviće se '')rveni petao leti prema nebu'', roman koji je preveden na *(+ak svetski jezika uklju%ujući japanski i ebrejski, 19# objavljen je ''-eroj na magar$u'' kojim Bulatović travestira eroja iz .. svetskog rata &odine 19# za roman ''/judi sa %etiri prsta'' Bulatović će dobiti 0.0+ovu nagradu oman ''!eti prst'' koji se pojavio godinu dana kasnije, 19## biće znatno slabije književno ostvarenje u pore2enju sa pretodnim .ste godine pojavio se i roman ''at je bio bolji'' Bulatović se oku3ao i u dramskom stvarala3tvu, napisao je dramu ''&odo je do3ao'' '')rve '')rveni ni petao petao leti leti prema prema nebu nebu'''' je slika slika Bulato Bulatović vićevog evog bjelop bjelopolj oljsko skogg pandemonijuma 4predeliv3i se se da za glavne aktere svog romana odabere ni3%e i uboge, božijake, Bulatović nastavlja tradi$iju na3e moderne proze s po%etka veka 4 božija$ima je pisao !etar 6o%ić, 7vetozar 8orović ali je sigurno najpoznati najpoznatije je delo Borisava Borisava 7tankovića 7tankovića ''Božiji ljudi'' 7vojom zbirkom iz 19(* 7tanković je otvorio novo poglavlje u na3oj literaturi ukazujući na duovno i karakterolo3ko bogatstvo ljudi sa dru3tvenog dna olklorno+mitsku dimenziju 7tan 7tanko kovi viće ćeve ve proz prozee Bu Bula lato tovi vićć je prik prikaz azao ao ka kaoo suda sudarr ap apso solu lutn tnog og do dobr braa i apsolutnog zla 4stvariv3i neobi%an, gotovo paradoksalan spoj meta:izi%kog sa konkretnim, realisti%kim, %ak lokalnim, Bulatović je svom delu dao univerzalno zna%enje i oblik U *; poglavlja poglavlja svog romana Bulatović Bulatović je prikazao prikazao jedan letnji dan u koji je smestio svadbu, saranu, silovanje, mu%enje, trpljenje i nemo razre3avanje jedne tragi%ne sudbine 7vi opisani doga2aji su maom prelomljeni kroz svest božiji ljudi para skitni$a, !etra i
obezli%enoj masi od koje samo povremeno razaznajemo ruke, noge, bezzuba usta, osećamo smrad znoja i neopranog tela, masne rane i alkoolni isparenja 7vatovi su uskovitlana skupina koja je %as u kolu, %as pred mladom, %as za trpezom (+im godinama koji uživa jedino u in:antilnoj igri sa ma%kama, koji je uz to i lopov ?na svadbi će glavnom prijatelju ukrasti nov%anik@ i koji vi3e izbegava tu razularenu svatovsku masu nego 3to joj pripada Au je i mlada, .vanka, jedno tromo, ogromno, tupo stvorenje kojoj je udaja jedini izlaz i spas od gladi !ored mlade i mladoženje postup$ima se izdvaja 6ai%in rodjak, Mrkoje Mrkoje je %upava, glavata i krezuba spodoba koji će uživati mu%eći Muarema i koji ćemu na kraju ubiti petla 7tara$ .lija, 6ai%in stri$ i, kako ćemo to saznati na kraju romana, Muaremov ota$, najveći je gre3nik i ispa3tala$ u romanu 7tara$ je proklet od sudbine Ari sina je saranio pre nogo 3to su uspeli da napune godina 6rv mu se rasta%e i razblažuje, sve 3to od njega padne na zemlju 2avo odnose a porodi%nu nesreće stara$ krivi svoju ženu koju mu%i, tu%e i maltretira bez milosti sve dok žena ne umre Mitski sukob %oveka sa sudbinskim silama koje ga nadilaze zamenjen je karaikaturalnim izobli%enjem situa$ije 0emoćan da se suo%i sa sudbinom stara$ će se poslužiti lukavstvom i kukavi%lukom 7a maloumnom slu3kinjom 0idžarom, koja je dvorila njegovu ženu na samrtni%koj postelji,stara$ će za%eti dete 7tara$ se pri tome posluzio lukavstvom 4n pla%e i gr$a pred 0idžarom izazivajući sažaljenje u njenoj maloumnoj svesti podsećanjem da je ostao sam na svetu a nema ni3ta stra3nije za jednu patrijaralnu kuću od pusto3i 6ad 0idžara ostane trudna, star%ev odnos postaje ambivalentan 0ajradije bi je smoždio jer je doveo sebe u zavisan, pot%injen položaj a istovremeno bi je uzdigao me2u zvezde jer ona mu je jedina nada da će se loza produžiti Me2utim, kako vreme odmi%e .lija svata da nema rabrosti da prekr3i dru3tvene konven$ije patrijaralne zajedni$e i prizna dete te ono 3to je trebalo da bude izvor sreće postaje izvor straa 6ada 0idžara rodi Muarema, stara$ će joj bezdu3no uzeti dete a nju, onemelu od bola, oterati iz sela Muarem će postati .lijin nadni%ar ali u star$u se neprekidno me3aju stra i sreća, nada i ga2enje !red svetom on mu%i i kinji de%aka, tako ćemo saznati iz Muaremovog sećanja, da ga je stara$ ponizio pred $elim selom kad ga je svukao da vidi ''kako stoji dole'' a potom ga jurio po selu i optužio ga da mu je ukrao klju%eve od magaze !osle te sramote Muarem je nestao iz sela, a kada se vratio posle 5 godina oboleo je od tuberkoloze 7voje neuroti%no pona3anje stara$ nastavlja i na dan svadbe 6ada mu Muarem ljubi ruku on ga naziva stokom koja ga je obalavila i ini$ira Muaremovo mu%enje koje će se zavr3iti tragi%no i za jednog i za drugog 0aime, dok svatovi predvo2eni Mrkojem maltretiraju Muarema i petla, star$a .liju udariće kap 4nemeo i potpuno nemoćan,stara$ je i dalje itekako svestan *
Aragika njegovog položaja uvećana je saznanjem da se njegova loza zauvek gasi sa nesposobnim 6ai$om jer on, budući nem, ne može proglasiti Muarema svojim naslednikom 7tara$ je i duovno i :izi%ki kažnjen a poslednju, smrtnu kletvu ba$a na samog sebe li3avajući se obrednog saranjivanja koje pristoji svakom %lanu zajedni$e 0a ovaj na%in .lija veruje da ćemu samopokajanje doneti duovni mir i iskupljenje, me2utim, stara$ je žrtva sopstvene iluzije i pi3%eve ironije 4n nikada neće moći priznati Muarema za sina, ne samo da je nem on je i li3en autoriteta, a biće saranjen kako dolikuje seoskom gazdi, uz po3tovanje svi obi%aja jer se njegova želja+kletva neće saznati 0aspram apsolutnog sveta zla Bulatović je postavio apsolutni svet dobra .znena2uje po%etak Bulatovićevog romana, jedna tako poeti%na slika otvara vrata bjelopoljskog pandemonijuma C luda Mara leži na livadi me2u masla%$ima i posmatra oblake Usresrediv3i se na lepo i dobro oko nje uz veliku moć autosugestije, ona odagnava bolove koji joj razdiru utrobu 7 obzirom na to da ćemo u toku romana saznati da Mara svoju de$u davi ili žive ba$a u /je3ni$u, možemo pretpostaviti 3ta joj razdire utrobu, a ovo saznanje potvr2uje pretpostavku da silovanje maloumni žena predstavlja deo :olklora u ovom demonskom svetu .ako Maru zovu ludom, ona jedina ume u mislima da se vine iznad svog bednog stanja i poželi sreću za sve ljude, ona kaže ''amisli da nigde na zemlji nema bola'' Uz to izgleda da su samo Mari i Muaremu poznate osnovne ri3ćanske vrline C ona neće da dozvoli da se u njeno guravo sr$e uvu%e mržnja, zlo i pakost Dok silovanje u 3umi personi:ikovano doživljava kao veliku vodenu aždaju, Mara pla%e za zlo%in$ima jer su oni pravi nesrećni$i 4na svata gre ali je sposobna za nadljudsko pra3tanje Muarem je, sasvim paradoksalno s obzirom na njegov ime, pored Mare jedini nosila$ istinski ri3ćanski vrlina Dok ga nezainteresovanao posmatra, .vanka će zaklju%iti da je njegovo izduženo i žuto li$e podsećaju na li$e sve$a %iji je lik videla naslikan u !etrovoj $rkvi u Bjelom !olju Muaremovu svest i pona3anje oblikuju osećanje napu3tenosti i osećanje krivi$e Muarem ne zna ni koje ni odakle je a sve 3to mu se de3ava krivi sebe, nije bio dovoljno ne%ujan i neprimetan, a 3to je po njemu najstra3nije dozvolio je sebi da sanja .vanku
>
Bulatović nije slu%ajno odabrao petla za simbol dobra na zemlji U srpskoj narodnoj religiji veruje se da je petao solarno biće, on donosi ljudima sreću i napredak, prijatelj je ljudi a neprijatelj demona U Bulatovićevom romanu petla će mu%iti, juriti, %erupati, napiti i ubiti obesni svatovi U osnovi Bulatovićevog romana nalaze se dve mitske situa$ije C svadba i sarana ali će one izgubiti svoje mitsko li$e okrenuv3i ga na groteskno nali%je 7mrt kao zalog budućem bujanje života ovde će biti prikazana u perverznoj igri s mrtvim telom 7rećko će Muaremovom zgr%enom rukom bludeti po pokojni%inom telu, a u jednom momentu pijani grobari pomi3ljaju da je ostave nepokopanu 7vadba, kao magijska veza izmedju mu3kar$a i žene i potvrda daljeg $ikli%nog postojanje tako2e dobija groteskni vid 6ai$a je garant jalovosti, proma3enosti i komike svetog %ina jer u zadnjoj s$eni u kojoj se srećemo sa njim on beži %ak i od :otogra:a koji oće da slika mladen$e U osnovi Bulatovićevog romana se, dakle, nalazi groteskno vi2enje jedne mitsko C magijske situa$ije ali je i vi2enje vremena mitsko C magijsko, na kraju stvari ponovo dolaze na svoje mesto i sve ostaje ve%ito isto 0a po%etku romana nizale su se epizode istovremenog zbivanja, koje iako simultane ostaju rasturene,a na kraju romana ti izdvojeni kadrovi postaju zbijeni, daju jedinstvenu sliku zbivanja Aako se vreme i prostor izjedna%avaju i ostvaruje se e:ekat pozori3ne s$ene
'' Vuk i zvono '' – povest o ognju, zatvorenicima i još nekim ljudima
birka ima dramsku strukturuF prolog ? kurziv @G1# pri%aGepilog ?kurziv@ !rolog C !ripovedanje u 1 li$u množineHkolektivna perspektiva, ''mi'' se odnosi na one koji su se na3li na mestu požara '' .ma nas mnogo "i3e no 3to i sami mislimo 6o je uspeo da prebroji nesrećnike.ma nas previ3e'' !erspektiva odozgo, sa prozora tamne zgradurine odakle vide '' kako vatra odasvud kaplje'' /okaliza$ija C '' u daljini se svetle $rnogorska sela &ore 7traotno gore'' "reme C ''at je na3 veliki !okolj u nama jo3 veći 7a sobom ratujemo'' )eo prolog je izuzetno nejasan, sve je dato u nagove3tajima sa osobenom strukturom re%eni$e i teksta u $elini C jedna re%eni$a je jedan pasus I
Epilog C tek sad otkrivamo ko se krije iza kolektivne perspektive u prologu ''Mi'' su ''nas troji$a 3to smo uspjeli da pobegnemo iz one mra%ne zgradurine'' Aroji$a ljudi su bili zatvoreni$i a požar i je naterao da pobegnu preko mrtvi i oni 3to nisu teli napolje 7ugestivan opis atmos:ere požaraF ljudi u požaru su nalik mravima kojima je nekakav putnik zapalio mravinjak, ''Jene nari%u i nose dje$u kao torbe uprta%e'' 0ji troji$a su uspeli da se izvuku na brdo i da odozgo posmatraju metežF ''Ba3 zato 3to smo bili dugo zato%eni i mu%eni, imamo tako mnogo sažaljenja za druge'' 4ko nji lete me$i, ljudi pu$aju jedni na druge ''petokrake'' na ''kokarde'' i obratno !itaju se koje zapalio gradićF ''6o je ba$io ugarak u zrela p3eni%na poljaK'' 7ećaju seF ''romi de%ak je video 3est dana pre no 3to su mu odneli jare ''?opisano u pri%i ''0ajveća tajna sveta''@ ''nekoliko probisveta'' koji su ba$ili opu3ke u žito Možda su prosja$iK'' 4ni su dobri, neopasni i bezazleni kao de$a'' 0e zna se, dakle, ko je kriva$ ''Lko je uop3te netko i kriv, onda su to svakako svi ljudi koji tu žive
5
