Preveo: Vladimir Stojiljkovic lzdaje VOJNOIZDAVACКI I NOVINSКI CENTAR Za izdavaca pukovnik Ste��n �tanojevic, magistar pol1t1ckiЬ nauka nacelnik Centra pukovnik dr Nikola Popovic, zamenik nacelnika Centra BiЫioteka SAVREMENA VOJNA МISAO Edicija Inostrani pisci Кnjiga sto sezdeset sesta Uredivacki odbor General-pukovnik prof. dr Milan Cusic· general-pukovnik u penziji Stevan Мirkovic· general-poteukovnici: prof. dr Nikola Cubra Ivan Hocevar, Marko Negovanovic, Vladan Sljivic magistar elektrotehnike prof. dr Vladimir Vojvo dic· general-potpukovnik и penziji Jovo Ninkovic· general-majori: ?oran Kostovski, prof. dr Radovan Radinovic, prof. dr Dorde Stanic, dr Dusan Zunic; pukovnici: dr Jovan Buturovic, dr Nikola Popovic Stipan Sikavica, sekretar, Stevan Stanojevic, magistar politickih nauka· pukovnici и penziji: prof. dr Mensur IЬrahimpasic, dr Gavrilo Pupic· kapetan bojnog broda prof. dr Radivoje Jovadzic
О RATNOJ VESTINI SUN CU FLAVIJE VEGECIJE RENAT NIKOLO МAКIJAVELI МARSAL MORIC SAKSONSКI FRIDRIH II VELIКI NAPOLEON
Glavni i odgovorni urednik pukovnik Stipan Sikavica Urednik kapetan I klase Ivan Flegar Recenzenti general-potpukovnik и penziji Ilija Nikezic genera1-major prof. dr Radovan Radinovic Јezicki redaktori SvetJana Katic, profesor Vera N. Popovic, profesor
BEOGRAD 1 9 9 1
Preveo:
Vladimir Stojiljkovic lzdaje
VOJNOIZDAVACКI 1 NOVINSКI CENTAR Za izdavaca
pukovnik Stevan Stanojevic, magistar politickih nauka, nacelnik Centra pukovnik dr Nikola Popovic, zamenik nacelnika Centra BiЫioteka
SAVREMENA VOJNA МISAO Edicija
О RATNOJ VESTINI
Inostrani pisci Кnjiga
sto sezdeset sesta Uredivacki odbor
General-pukovnik prof. dr Milan Cusic· general-pukovnik u penziji Stevan Мirkovic· general-poteukovnici: prof. dr Nikola Cubra Ivan Hocevar, Marko Negovanovic, Vladan Sljivic, magistar elektrotehnike, prof. dr Vladimir Vojvo dic· general-potpukovnik u penziji Jovo Ninkovic; general-majori: l,oran Kostovski, prof. dr Radovan Radinovic, prof. dr Dorde Stanic, dr Dusan Zunic; pukovnici: dr Jovan Buturovic, dr Nikola Popovic, Stipan Sikavica, sekretar Stevan Stanojevic, magistar politickih nauka; pukovnici u penziji: prof. dr Mensur IЬrahimpasic, dr Gavrilo Pupic; kapetan bojnog broda prof. dr Radivoje Jovadzic
SUN CU FLAVIJE VEGECIJE RENAT NIKOLO МAКIJAVELI МAR�AL MORIC SAКSONSКI FRIDRIH П VELIКI NAPOLEON
Glavni i odgovorni urednik
pukovnik Stipan Sikavica Urednik
kapetan I klase Ivan Flegar Recenzenti
general-potpukovnik u penziji Ilija Nikezic general-major prof. dr Radovan Radinovic Jezicki redaktori
Svetlana Katic, profesor Vera N. Popovic, profesor
BEOGRAD 1 9 9 1
SADRZAJ
PREDGOVOR
11
SUN CU
VE�ПNA RATOVANJA
UVOD ................................................ 1 PROCENA SIТUACIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 VODENJE RATA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . III RAТNО LUKAVSТVO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . IV ТАКТIСКЕ ODREDBE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . V SNAGA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . VI SLABE I ЈАКЕ ТАСКЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . VII MANEVAR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . VIII ТАКТТСКЕ SIТUACIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . IX VOJSКA NA MARSU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Х ZEMUISТE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . XI DEVET SIТUACIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . XII NAPAD VATROM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . XIII UPOTREBA SPIJUNA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
15 17 19 21 23 24 26 28 ЗО 31 34 36 40 42
FLAVIJE VEGECIJE RENAT
RASPRAVА О RAТNОЈ VE�TINI
UDK 355/359(043) RASPRAVE о ratnoj ve§tiru / Sun Си, Flavije Vegecije Renat, Nikolo Makijaveli, Moric Saksonski, Fridrih II Veliki, Napoleon ; [preveo Vladimir Stojiljkovic).- Beograd: Vojnoizdavacki i novinski centar, 1991 (Beograd: Vojna �tamparija). - 342 str. ; 24 cm. - (BiЫioteka Savremena vojna misao. Edicija Inostrani pisci · knj.166) Radovi prevedeni sa engleskog jezika · naslovi originala navedeni uz svako delo. - Podaci о odgovornosti delimicno preuzeti sa preliminarija. - Tiraz 2000 primeraka. а) Ratna ve§tina - Rasprave Кnjiga је zbirka radova о ratnoj ve§tini �estorice od najuticajnijih autora starog i srednjeg veka i to: Sun Cu VESТINA RATOVANJA Flavije Vegecije Renat RASPRAVA О RAТNOJ VESТINI Nikolo Makijaveli О RAТNОЈ VESТINI Moric Saksonski МОЈА RAZМISUANJA О VESТINI RATOVANJA Fridrih II Veliki OPSТI RAТNI PRINCIPI (UPUТSТVO GENERALIМA) NAPOLEONOVE VOJNE МАКSIМЕ CIP - Katalogizacija u puЫikaciji Centralna ЬiЫioteka JNA
PREDGOVOR PRVOJ КNJIZI - IМPERATORU VALENТINIJANU II КNJIGA 1 - ODBIR I OBUKA REGRUT А ............... . DISCIPLINA RIМUANA - UZROK NJIHOVE VELI INE ........... ODВIR REGRUTА ....................................... DA LI SU BOLJI REGRUTI SA SELA ILJ IZ GRADA ............. NAJВOUI UZRAST ZA REGRUТE ........................... RAST ................................................. ZNACI POZELJNIH OSOBINA .............................. ZANAТSКА PODOBNOST ................................. VOJNICКI BELEG ....................................... РОСЕТNА ОВUКА (VOJNICКI KORAK, ТRCANJE, SКAKANJE) ..... PLIVANJE ............................................. ОВUКА SA DIREKOM .................................... NE SECI МАСЕМ, NEGO BOSТI ............................. МАСЕV ANJE (АRМА ТURA) ............................... UPOТREBA KOPUA ..................................... UPOТREBA LUКA I STRELE .............................. . РRАСКА .............................................. КRА ТКО KOPLJE ....................................... ОВUКА U UZJAНIV ANJU ................................. OPТERECENJE VOJNIКA .................................. ORUZJE ST AROVREМACA ................................ UТVRDIV ANJE LOGORA .................................. POLOZAJ I OBLIK LOGORA ............................... NACIN UТVRDIV ANJA LOGORA ............................ PRESТROJA УANJE ......................................
47 48
48 48 48 49 49 50 50 50 51 51 52 52 52 53 53 53 53 54 54 54 55 56 56 56
1 о
� о � �
5
МESECNI MARSEVI .......... · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · KORISТI OD ОВUКЕ VOJNIКA .. · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · ·
57 57
PREDGOVOR DRUGOJ КNJIZI - IMPERATORU VALENТINIJANU II · КNJIGA II - USTROJSТVO LEGIJE .. · · · · · · · · · · · · · · · · · · · ORUZANE SNAGE .......... · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · RAZLIКA IZМEDU LEGIJA I POMOCNIН TRUPA · · · · · · · · · · · · · · · UZROCI PROPADANJA LEGIJE ..... · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · USТROJSТVO LEGIJE .......... · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · VOJNICКA ZVANJA ................ · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · NEКADASNJI CINOVI ................ · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · PREFEKT LEGIJE ......... · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · LOGORSКI PREFEKT ............... · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · RADNICKI PREFEKT ................. · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · VOJNICКI TRIВUN ....................................... CENТURIJE I NJIHOVE OZNAКE (АМВLЕМI) ... · · · · · · · · · · · · · · · ESКADRONI U LEGIJAМA ......... · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · POSТROJAVANJE LEGIJE U BORВENI POREDAK ... · · · · · · · · · · · · IМENA VOJNIКA NA STIТOVIМA ............. · . · · · · · · · · · · · · DOKUМENТACIJA I КNЛGOVODSТVO ........... · · · · · · · · · · · · VOJNICКI ULOZI ........................................ UNAPREDENJA U LEGIJI .................. · · · · · · · · · · · · · · · МUZIКA LEGIJE I TRUВNI ZNACI ......................... . ОВUКА TRUPA ................................ · · · · · · · · · RAТNE MASINE I ALAT LEGIJE .............. · · · · · · · · · · · · · ·
59 60 60 60 61 61 62 63 63 64 64 64 64 65 65 66 67 67 67 68 68 69
PREDGOVOR TRECOJ КNJJZI - IМPERATORU V ALENТINIJANU 11 . КNЛGА III - BORВENE ODREDBE ............... .... . BROJNOST ARМIJE ................................. · · · · · ODRZAVANJE ZDRAVUA ................................ STARANJE ZA FURAZ I PROVIJANТ ................. · · . · .. · · КАКО SPRECm POBUNU U VOJSCI (ODRZAV ANJE DISCIPLINE) .. KOМANDE I ZNACI U VOJSCI ............................ · . МARSEVI U BLIZINI NEPRIJAТEUA ......................... PRELAZENJE REКA ..................................... PRAVILA ZA ULOGORAVANJE ARМIJE ..................... . MOТIVI ZA OPERAТIVNI PLAN RAТNOG POHODA (КАМРАNЈЕ) .. RUKOVODENJE NEISKUSNIM I NEUКIМ TRUPAМA ............. PRIPREМE ZA GENERALNU BIТKU ......................... DOZNA П PRE ВIТКЕ КАКО ЈЕ VOJSКA RASPOLOZENA ........ . IZBOR BOJISTА ......................................... FORМIRANJE BORВENOG РОRЕТКА ........................ PRAVILNA RASTOJANJA I ODSTOJANJA .................... . RASPORED КОNЛСЕ .................................... . REZERVE ............................................. МЕSТО ZAPOVEDNIКA I NJEGOVOG PRVOG I DRUGOG ZAМENIКA . МANEVRI ТОКОМ ВIТКЕ ................................ . RAZNI BORВENI PORECI ................................. NEPRIJAТELJEVO BEKSТVO NE ТRЕВА SPRECAVАTI, NEGO OLAKSAVATI ........................... · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · POVLACENJE I GONJENJE ................................ UPOTREBA КАМILА I OКLOPLJENE КОNЛСЕ ................ . OКLOPNE DVOKOLICE I SLONOVI ......................... . SNALAZENJE U SLUCAJU PORAZA ILI КАКО SPRECIТI DELIМlCAN ILI POТPUN PORAZ ARМIJE ............................... ОРSТЕ МАКSIМЕ ........................................ ZAКLJUCAK ...........................................
70 71
71 72 72 73 74 75 77 78 79 81 83 83 84 84 85 85 86 86 87 88 90 90 91 92 92 93 95
PREDGOVOR CEТVRTOJ КNЛZI - IМPERATORU V ALENПNIJANU П . КNJIGA IV - NAPAD I ODBRANA GRADOVA ........... . PRIRODNA, VESTACКA I МESOVITA UТVRDENJA .............. SPOUNI ZIDOVI UТVRDENJA SA ISPADNIM UGLOVIМA ......... ZEМLJANI NASIPI ....................................... BRANE ZA ZAZТIТU КАРПА OD POZARA .................... ROVOVI .............................................. SREDSТVА DA SE OPSEDNUTO UUDSТVO SACUVА OD UDARA STRELA ............................................... МЕRЕ PREDOSTROZNOSТI ZA ZASТIТU UТVRDENOG МЕSТА OD GLADI ................................................ МЕRЕ ZA ODBRANU BEDEMA ............................. КАКО SE ZAMENJUJE UZAD ZA МASINE .................... SREDSТVА DA SE UТVRDENOM MESTU OBEZBEDI SNAВDEVANJE VODOM ............................................... КАКО ZAMENIТI SO ..................................... КАКО SE ODВIJA JURIS NAPADACA ........................ ORUDA ZA NAPAD NA UТVRDENA MESTA ................... KORNJACA SA KOSOM ILI OVNOM ......................... POКREТNI ZAKLONI, POKREТNI KROVOVI, ТЕRА А ........... GALERIJE ZA PRIBLIZAV ANJE ............................ РОКRЕТNЕ KULE ....................................... PAUENJE POKREТNIН KULA .............................. POVECANJE VISINE ВЕDЕМА .............................. SAPIRANJA КОЈА SE PRIМENJUJU PROТIV POKREТNE KULE ..... LESТVICE. АМВUКА. POКREТNI MOST, TOLENO .............. ODBRANBENA ORUDA: BALISTA, ONAGR, SKORPION ARВALET, FISTIВAL, РRАСКА ...................................... SREDSТVA КОЈА Е UPOTREBUAVAJU ZA ODBRANU ОО OVNA: DUSECI, ZAMKE,Y RAКUE, SТUBOVI ........................ LAGUMI ZA RU ENJE ВЕDЕМА ILI ZA OLAKSAVANJE UPADA u UТVRDENO MESTO ...................................... DRZANJE OPSEDNUТIH KADA NEPRIJAТEU UPADNE U UТVRDENO МЕSТО ............................................... МЕRЕ PREDOSТROZNOSTI PROTIV IZNENADENJA NA BEDEMIМA . NACIN DA SE BRANIOCI UТVRDENOG МЕSТА IZNENADE ....... МЕRЕ PREDO TROZNOSTI КОЈЕ PREDUZIМA NAPADAC PROTIV IZNENADENJA ......................................... NAORUZANJE ZA ODBRANU UТVRDENIН MEST А ............. NACINI NA OSNOVU КОЛН SE UТVRDUJE POТREBNA DUZINA LESТVICA I VISINA RAТNIН MASINA .......................... ZAКLJUCAK ...........................................
96
97
97 97 97 97 97 97 98 98 99
99 99 99 100 100 100 100 101 101 101 101 102 102 103 103 103 104 104 104 105 105 105
PREDGOVOR РЕТОЈ КNJIZI - IMPERATORU VALENПNIJANU II ...
106
КNJIGA V - RAT NA MORU ........................ . RIМLJANI SU ODUVEK I U SV АКО DOBA IМALI FLOТU SPREМNU ZA RAT .................................................. POMORSКA НIJERARHIJA ................................ POSTANAK RECI LIВURNIJA .............................. МЕRЕ КОЈЕ TREBA PREDUZEТI РЮ IZGRADNJI LIВURNIJA ..... DANI ZA SECU DRVETA .................................. GODISNJA DOBA U КОЛМА ТRЕВА VRSIТI SECU DRVETA ...... LIВURNIJE ............................................ VRSТE VETROV А I NЛHOVO OZNACAVANJE ................. GODISNJA DOBA POVOUNA ZA PLOVIDBU .................. NACINI РО КОЛМА SE UТVRDUJE PRIBLIZAVANJE OLUJA ...... PROGNOZE ZA ТIНО I UZBURКANO VREМE ................. PLIMA I ОSЕКА .............................. · · · · · · · · � · · РОТRЕВА POZNAVANJA MESTA NA MOR КОМ PUTU. VAZNA ULOGA VESLACA ................................... · · . ·
107 107 107 107 107 108 10 108 108 109 109 109 110 110
о
� � �
7
0RUZJE, PR0JEKТILI I RAТNA 0RUDA U UP0ТREBI U M0RNARICI . IZNENADENJA U P0M0RSK0M RAТU. PRIPREМA ZA P0M0RSKU ВIТКU. SPECIJALN0 0RUZJE: BALVAN, K0SA, SEКIRA SA DVA SEёIVA ................................... ...... .. ......
110 111
NIKOLO МAKIJAVELI
О RAТNOJ VESТINJ
PREDGOVOR NIK0LA МАКIЈАVELIJA ....................... NIKOLO MAКIJAVELI ONOM КО ёIТА ................ ....... PRVA КNЛGА .... . . .......... ... .......... . ... ... DRUGA КNЛGА .. . . . ........ .... ... . ...... . ..... . ТRЕСА КNЛGА ....... . ... ..... . . . ........... .. . .. CEТVRTA КNЛGА ....... . . .......... . . . .... . ..... . РЕТА КNJIGA ...... . . . .......... . . ...... . . . ...... SESTА КNЛGА .............. ................... .. SEDМA КNJIGA .... . ........ ...... . . . . . . ..........
115 117 118 135 157 172 182 194 210
МARSAL MORIC SAКSONSКI
МОЈА RAZМISUANJA О VESТINJ RATOVANJA PREDGOVOR .......................................... МОЈА RAZMISLJANJA .............................. SAKUPUANJE VOJSКE .................................. . ODECA I OBUCA ....................................... ISНRANA ............."................................ PLATA ................................................ ОВUКА ............................................... POSТROJAVANJE JEDINICA ZA BORВU ...................... LERGIJA .............................................. КОNЛёКI ОКLОР ....................................... NAORUZANJE I ОРRЕМА КОNЛСЕ ......................... ORGANIZACIJA КОNЛСЕ ................................. КОNЛёЮ МARSEVI, JURISI I EGZERCIR ..................... КОNЛёЮ ODREDI ...................................... ZDRUZENA DEJSТV А .................................... KOLONA .............................................. STREUAёкo NAORUZANJE ............................... ZASTAVE ............................................. ARТIUERIJA I TRANSPORT ............................... VOJNA DISCIPLINA ......................................
���i��1E�� ��1�·::::::::::::::::::::::::::: zвмuiiiu · · · · · · · · · · · · · · · · ··
КАКО SE GRADE UТVRDENJA ............................ . RATOVANJE U PLANINAМA · RATOVANJE NA 1sPREsEcANoм
�;��z��-:::::::::::::::::::::::::::::::::::::
ODBRAМВENE LINIJE I SANCI .................. ........... NAPAD NA SANCE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
VODICi ...... . . . . . . ...... . . . . . . ...... . . . . ...... . . . . . . ...... . . . . . . ...... . . . . . . ... . . . ..
����1 . ZNACI . . . . . . . . . . ZAPOVEDNIK . . . . ёIТАОСIМА . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
227 229 229 230 231 232 233 233 236 244 245 246 246 247 248 249 250 250 251 252 254 256 258 259 260 260 262 263 269 270 272 272 273 276
FRIDRIН II VELIКI
OPSTI RAТNI PRINCIPI (UPUТSTVO GENERALIМA) OPSТI RAТNI PRINCIPI (UPUTSTVO GENERALIМA) ....... PRUSКE TRUPE, NJIНOVI NEDOSTA 11 PREDNO TI ........... . SPOSOBNOSТI I NAROOTA VREDNOST PRUSКIH TRUPA ........ PLANOVI КАМРANJE ................................... . ISHRANA I INТENDANТURA ............................ · · PIVO, RAКIJA I SNABDEV АСЈ ............................ . SVEZA I SUV А FURAZ .................................. . LOGORI ........................................... МЕRЕ BEZBEDNOSТI ZA ZASТIТU LOGORA ................. . POZNAVANJE ZEМUIST А I ZNALACKO ОКО ................. ZNALACKO ОКО ....................................... . RASPORED TRUPA ...................................... КАКО I ZASTO OBRAZOV АТ1ODREDE ..................... . TALENТI КОЈЕ GENERAL MORA IMAТI, VARКE, RAТNA LUКAVSТV А, SPIJUNI .......................................... RAZLIКA IZMEDU ZEMAUA I МЕRЕ PREDOSTROZNOSТI КОЈЕ ONE NAМECU GENERALU ................................... . NASТUPNI MARS, ODSTUPNI MARS, MARS U BIТKU, MARS U РОМОС
279 279 279 280 284 286 286 287 290 291 292 292 293
POVLACENJE РО OBRNUТIM KOLONAМA .................... МЕRЕ PREDOSTROZNOSТI PROТIV HUSARA I PANDURA КОЈЕ TREBA PREDUZEТI PRILIKOM POVLACENJA ................ . КАКО DA U OFANZIVI PRUSI РО ТUРЕ S LAKO NAORUZANIM TRUPAМA ......................................... · · · · · · · STA GENERAL MOZE OCEКIVAТI OD POKRETA КОЈЕ NAREDUJE SVOJOJ VOJSCI ......................................... PRELAZI PREKO RЕКА ................................... ODBRANA RЕКА ....................................... IZNENADNI NAPADI NA GRADOVE ........................ . NAPAD I ODBRANA UТVRDA ............................. RAZNE VRSТE ВIТАКА. IZNENADNI NAPADI NA LOGORE ....... КАКО IZBECI IZNENADENJA .............................. NAPAD NA SANCE ..................................... . ODBRANA SANCA ...................................... ZASTO PADA VECINA SANACA ........................... . LINIJE. КАКО POBEDIТI JACEG NEPRIJAТEUA .............. . POZICIONE ВIТКЕ ...................................... . ODBRANA POLOZAJA .................................. . ВIТКЕ U RAVNICAМA ISPRESECANIM SUМAMA I MOCV АRАМА .. ВIТКЕ NA OТVORENOM ZEMUISТU ....................... . GONJENJE I POSТUPCI POSLE ВIТКЕ ....................... . DEJSТV А ODREDA ...................................... POVLACENJE PORAZENIH SNAGA .......................... КАКО I ZASTO PRIМIТI вrткu ............................. RAZMISUANJA О RAТNIМ RIZICIMA I NESRECAМA .......... . RAZLOZI ZA PRECIZNE КОNЛСКЕ I PESADIJSКE МANEVRE ..... LANAC ZIМOVNIКA I SVE U VEZI S NJIМA ................... ZIМSКЕ КАМРАNЈЕ .....................................
зоо
294 298 299
301 301 301 302 302 303 304 305 306 306 307 308 308 309 312 312 312 314 315 315 315 316 317 317 319
NAPOLEON
VOJNE МАКSIМЕ PRVI DEO ............................................. DRUGI DEO ...........................................
323 337
z
t;
а
� �
о
щ
� �
9
PREDGOVOR
SAVREМENA vojna nauka kao i ve о tale оЫа ti ljud ke delatno ti, rezultat је hiljadugodisnjih isku tava, do tignuca i teorijskih uopstavanja iz mnogobrojnih ratova kroz koje је covecanstvo proslo od pocetka svog ро tojanja. Pocev od prvih bitaka koje је zabelezila i _torija s�alno _и_ е и avrsavali principi ratovod tva. Njihovo u avr avanJe uvek Је zav1 llo od tepena drustvenog tehnickog i ekonom kog razvoja covecan tva. Vojskovode i komandanti, u vim vremenima i vim epohama uocavali su se sa i tim proЫernima kako snagama i redstvima koja im toje na raspolaganju potuci neprijatelja. Izucavanje i torije ratova obaveza је vakog taresine oruzanih naga bilo koje zemlje bez obzira na epohu u kojoj zivi. U nasem teorij kom fondu ratne ve"tine а narocito u оЫа ti trategije postoji praznina, jer nije mnogo paznje poklanjano izdavanju dela, uslovno receno, kla ika vojne misli. U okviru "Male vojne ЬiЫioteke", Sun Cu-ova (Sun Си Vu) ,,Ve"tina ratovanja" objavljena је 1952, а Vegecijeva "Ra prava о ratnoj ve"tini" 1954. godine. Тime и mnoge kasnije generacije tare"ina na"ih oruzanih snaga о tale u kracene za ta i druga kapitalna dela koja u neophodna za izucavanje ratne vestine dela koja u tvari cine ikorene' te ve tine. То se odno i i na Кlauzevicevo delo "О ratu' Zominijev , Pregled ratne vestine" i mnoga druga. Redakcija BiЫioteke ,Savremena vojna rni ао' VINC-a vec nekoliko godina razmatra pitanje ponovnog izdavanja tih kapitalnih dela а i mnogih drugih koja nisu objavljena u па Ova knjiga је prvi korak u realizaciji tog poduhvata. Dalji koraci u tom pravcu zavisice od mnogih cinilaca а prven tveno od zelje citalaca. Svuda u vetu vi oni koji е bave ratnom ve"tinom neprekidno е vracaju delima kla ika. Slobodno е moze reci da u njihove rni li neprolazne odno no da u ovo nase doba ponovo doЬijaju na vom znacaju, jer njihove mak ime principi i nacela i razrni ljanja kao da vise odgovaraju ovom vremenu kada tzv. trategija ро rednog na tupa nja i doktrina ukoba niskog intenziteta doЬija na znacaju. Sa divljenjem mozemo kon tatovati da u mnoge njihove postavke i dana vazece. Zbog svega navedenog Redakcija BiЫioteke је odlucila da u ovoj, prvoj knjizi ponudi citaocu ova dela: Sun Си Vestina ratovanja, Flavije Vegecije Renat Rasprava о ratnoj vestini, Makijaveli О ratnoj ve"tini, Moric Sakson ki Моја razmisljanja о vestini ratovanja, Fridrih II Veliki Opsti ratni principi (Uputstvo generalima) i Napoleonove Vojne maksi me.
z
t а
�< �
о
UJ
>
� �< �
<
11
О svakom od navedenih autora cije је delo objavljeno u ovoj zЬirci citalac moze naci opsirne podatke u Vojnoj enciklopediji. Stoga tim podacima nismo zeleli da opterecujemo knjigu. Takode smo svesno i namemo izostavili Ьilo kakve komentare, jer zelimo da citalac sam ulozi umni napor i sam tumaci i priJagodava stavove autora svojim potrebama. Smatramo da se radi о s6vu koje Ьi trebalo da postane sastavni deo licne ЬiЫioteke svakog staresine nasih oruzanih snaga, а posebno svakog ozЬiljnijeg vojnog stvaraoca, pre svega vojnog teoreticara. Nadamo se da се ono inspirativno delovati i na dalji razvoj nase ratne vestine, i teorije i prakse, te da се mu se citalac stalno ponovo vracati. Stoga molimo citaoce da nam iznesu svoja misljenja о potreЬi izdavanja ovakvih i slicnih dela, odnosno da nam sugerisu da li da nastavimo sa njihovim izdavanjem. Redakcija
!!;1 12
�
о !;1
� о:
SUNCU
VESТINA RATOVANJA
Naslov dela u originalu па kineskom Sun Си PING FA
UVOD
Preveo sa kineskog па engJesk.i Lionel Giles, М.А. og pomocnik u odeljenju orijentalnih knjiga i rukopisa Britansk muzeja. Naslov dela па engleskom Sun Tau
ТНЕ ART OF WAR
s� CU VU, ро Su-ma Cijenu, rodi? se i ziveo u drzavi Ci. Svojom VESТINOM RAТОУ�ЈА skrenuo)� na sebe paznju Но Lua, kralja drzave Vu. Но Lu mu Је rekao: ,, PazlJ1vo sam procitao tvojih trinaest poglavlja. Mogu li tvoju teoriju podvrci maloj proЬi?" ,,Mozete odgovorio је Sun Cu. ,,Moze li se ta proba obaviti sa zenama?' upitao је Но Lu. Odgovor је i ovog puta Ьiо potvrdan. Shodno tome, iz dvorca izvedose 180 dama. Sup �u � po��li .?? dve cet� i svakoj postavi na celo ро jednu od kralJeVIh naJomilJemJih konkubш a. Tada zatra zi od svih da uzmu koplja u ruke i obrati im se ovako: Pretposta vljam da zna te razliku izmedu 'napred' i 'natrag' i izmedu " i desne ruke?" ,, Da' , odgovorise one.Sun Си nastavi: ,,Kad kazem leve Pogled pravo' mora te gleda ti pravo preda se. Kad kazem 'Nalevo', morate se okrenuti na onu stranu gde vam је leva ruka. Kad kazem 'Nalevo laug' morate se okrenuti tako da vam lice dode tamo gde su vam leda. One ponovo odgovorise potvrdno. Posto im је tako objasnio komande, on iznese halebarde i ratne sekire da bi obuka mogla poceti. P otom, uz zvuke dobosa naredi: ,Nadesno". No dame na to samo prsnuse u smeh. Sun Си rece: ,Ako komanda nije jasna i razgovetna ako na redenje nije potpuno shvaceno, onda је kriv komandant. ' I tako ih ponovo росе obucavati i ovog puta komandova: ,,Nalevo!' Na to se dame jos jednom zakikotase. Sun Си rece: ,,Ako komanda nije jasna i razgovetna ako na redenje nije potpuno shvaceno onda је kriv komandant. Ali ako је na redenje jasno а vojnici ga ipak ne poslusaju onda su krive njihove sta resine. Rekavsi to naredi da se poseku vode obeju ceta . Medutim kralj Vua је posm atrao citav prizor sa vrha uzdignutog paviljona i kad је video da njegovim omiljenim konkubinama predstoji poguЫjenje, veoma se uzruja i hitno posl a sledecu poruku: Мi smo se sada potpuno uverili da nas komandant ume postupati s vojskom. Ako budemo liseni ovih konkubina, nase се jelo i pice izguЬiti ukus. N asa је zelja da one ne budu posecene." Sun Си odgovori: ,Kad те је Njegovo Velicanstvo vec postavilo za komandanta svojih snaga, postoje neke naredbe Njegovog Velicanstva koje, delajuci u tom svojstvu, nisam u stanju da prihvatim." Shodno tome on dade da se te dve dame poseku i odmah potom postavi na njihovo mesto dve koje su bile sledece и rangu. Ро izvrsenom poguЬljenju, dobos ponovo zalupa pozivajuci na obuku. I dame izvrsise sve potrebne radnje - okretanje nadesno i nalevo marsiranje i okretanje nalevo krug, klecanje i ustajanje - savrseno precizno i tacno, ne usudujuci se da puste glasa od sebe.
Tada Sun Си posla kralju glasonosu s P
1 PROCENA SITUACIJE
SUN CU k aze: Vestina r atovanja od zivotne је vaznosti za drzavu. Опа је s_tvar zivota . i �mrti,_ put -�а bezbednosti ili propasti . Stoga predstavlJa predmet 1zucav anJa koJI se niposto ne sme z anemariti. Vest_inom �atovanj a vla�� pet nel?�om�nljiv� cinilaca koji se mor aju uzetI u obz1r kad se nastoJI ustanov1t1 kOJI uslov1 preovladuju na terenu. Ti su cinio�i : _(Ч �oralni zakon; (2) nebo; (3) zemlja· (4) zapovednik' (5) metod 1 d1sc1plina. Moralni zc:,kon do�odi naro? � potpu�u,,s_ aglasnost sa vladaocem, tako da narod_ 1de z a DJim ne ha1uc1 za svoJ z1vot, ne prezajuci ni od kakve opasnostI. Nebo oznacava noc i d an, hladnocu i toplotu vremen a i godisnja dob a. Zemlja obuhv�ta �azdaljine, velike_ i male; opasnost i bezbednost; otvoreno zemlJiste 1 uz ane prolaze; izglede za zivot i smrt. Zapovednik predstavlja ove vrline: mudrost iskrenost, dobronamer nost, hrabrost i strogost. Metod i disciplina jesu: okuplj anje vojske ро manjim jedinic ama razvrstavanje staresina ро ci nu, odrzavanje puteva kojima se vojsci doturaju potrepsti ne i kontrola nad vojnim izd acima. Ovih pet nacela mor a znati svaki vojskovoda ; onaj koji ih zn a, pobedice·' onaj koji i h пе zna, izguЬice. Prema tome, kad nastojis da procenis vojnu situaciju, uzmi ih za osnovu poredenj a, i to ova ko: (1) Koji је od dv a vlad aoc a zadojen moralnim zakonom? (2) Koji је od dvojice vojskovoda sposobniji? (3) N a cijoj su str ani prednosti koje poticu od neb a i zemlje? (4) Nа cijoj se strani sprovodi stroza disciplina? (5) Која је vojska јаса? (6) Na cijoj su strani staresine i vojnici bolje obuceni? (7) U kojoj se vojsci doslednije sprovodi nagradivanje i kaznjavanje? Na ovih sedam elemenata zasnivam predvidanja о pobedi i por azu. Vojskovoda koji slus a тоје sa vete i upr avlj a se ро njim a pobedice; neka tak av ostane na komandnom poloz aju! Vojskovoda koji пе slusa тоје savete i ne upravlja se ро njima, pretrpece poraz· neka takav bude smenjen! Drzi se mojih saveta, ali isto tako i skoristi svaku povoljnu okolnost iznad i i zvan uoЬicajenih pravila. Planove treb a i izmeniti z avisno od tog a koli ko su okolnosti povoljne. Citavo se ratovodstvo z asniva na obm ani. Prem a tome, kad smo u stanju da napadnemo, moramo izgledati k ao da nismo; kad uposlj avamo
>
о
17
Ыizu, moramo svoje snage, moramo se ciniti neaktivnim; kad smodaleko, moram smo d k o; dalek o � �. neprijatelju stvoriti uverenje da s� c da zavedes mu stvoriti uverenje da smo blizu. PostavlJaJ mama neprijatelja. Izigravaj nered, i smrvi ga. gavaj ga: Ako se u svemu obezbedio, budi pripravan. Ako је jaci izb� da s1 Ako ti је protivnik zucan nastoj da ga razdrazis. PretvaraJ se slab, da Ьi оп postao osion. Ako se odmara, ne daj mu odmora. Ako su ти s�ag� ujedinjene, razjedini ih. Napadni ga ond� gd� _ je n�pripravan, p0Jav1 se onde_ gde te ne ocekuje. Ove ratne maJstorчe koJe vode u pobedu ne smeJu se pre vremena otkriti. u svom �ram� �nostvo pr?racuna Vojskovoda koji doЬija Ьitku obavlja _ pre no sto se Ьitka zametne. VoJskovoda koJl gub: b1tku 01?avlJa samo malo prethodnih proracuna. Tako mnostvo proracu�a vod1 u pobedu, а malo proracuna u poraz; koliko li је gore_ k�d se шsta пе pro�a_cuna� Ро tome koliko ko obraca paznju na tu poJedшost, mogu v1det1 1ma 11 izgleda da pobedi ili izguЬi.
II VODENJE RATA
SUN CU kaze: U ratnim operacijama, kad se na terenu nalazi hiljadu brzih dvokolica, i to toliko teskih dvokolica i sto hiljada oklopljenih vojnika, sa dovoljno zaliha za hiljadu lija 1) izdaci u pozadini i па frontu - ukljucujuci prijem gostiju sitne nabavke kao sto su lepilo i Ьоја, i cenu dvokolica i oklopa - doseci се ukupan iznos od hiljadu unci srebra dnevno. Toliko staje opremanje vojske od 100.000 ljudi. Kad se zametne Ьitka ako pobeda trazi vremena vojnicima се oruzje otupiti, а zanos splasnuti. Ako opsedas grad snaga се ti hlapiti. Isto tako, ako se operacije otegnu, drzavna Ыagajna to nece moci podneti. А kad ti је oruzje otupelo zanos splasnuo, snaga ishlapila i Ыаgо potroseno, druge се vojskovode pohitati da se okoriste tvojom nevo ljom. Tada niko ma koliko mudar Ьiо, nece rnoci da spreci posledice koje iz toga moraju proisteci. Tako mada smo culi kako se govori о glupoj zurЬi u ratu, niko nije povezivao mudrost sa odugovlacenjem. Ne postoji primer drzave koja је imala koristi od dugog rata. Samo onaj ko је dokraja upoznat sa nedacama rata moze dokraja shvatiti kako da ga domacin ki vodi. Dobro upuceni vojskovoda ne ide na dve regrutacije, niti tovari komordzijska kola vise no dvaput. Ratni materijal ponesi od kuce, ali hranom se snabdevaj na racun neprijatelja. Tako се vojska imati dovoljno hrane za svoje potrebe. Siromastvo drzavne Ыagajne dovodi do toga da se vojska izdrzava doprinosima izdaleka. Doprinosi za izdrzavanje udaljene vojske dovode do siromasenja naroda. S druge strane Ыizina vojske dovodi do porasta сепа. Visoke cene pak, dovode do odlivanja narodnog imetka. Kad ти se imetak odlije, seljastvo се Ьiti pogodeno velikim nametima. Pri tom guЬitku imetka i hlapljenju snage domovi stanovnistva ogolece, а tri desetine njegovih prihoda rasuce se, dok се drzavni izdaci za polomljene dvokolice, istrosene konje grudne oklope i slemove, lukove i strele, koplja i stitove strelobrane, zaprezne volove i teska kola, dostici cetiri desetine ukupnih prihoda. Stoga mudar voj kovoda namerno nastoji da se snabdeva na racun neprijatelja. Jedna kola neprijateljskog provijanta vrede koliko dvadeset sopstvenih; isto tako, jedan naramak neprijateljskog krmiva vredi koliko dvadeset naramaka iz sopstvenih zaliha. Da Ы uЬijali neprijatelja nase vojnike rnoramo zadojiti gnevom · da Ы Ыlо koristi od pobede nad neprijateljern, moramo ih nagradivati. 1
> li - kineska mera za duzinu (oko 580 m) (Prim. ur.)
z
t а >
� � о �< �< о!.
о!.
19
Stoga, kad u Ьitkama ��mih dv?�olica �ude zaple��eno deset ili vise dvokolica, treba nagrad1t1 опе voJmke koJJ su zapl�шli р1:7е. T�da tr�ba skinuti neprijateljske zastave i istaci nas�, � dvok?l!� pomesat1 s nasun� i koristiti ih zajedno s njima. Sa zaroЬ1Jen1?1 _v_oJrncima treba po�_tupa_t1 - i drzati ih - milostivo. То se zove: konst1t1 pobedenog nepnJatelJa za uvecavanje svoje snage. U ratu, dakle, neka ti glavni cilj bude pobeda, а ne dugotrajne kampanje. Tako se vidi da vojskovoda kroji sudЬinu naroda, da od njega zavisi hoce li drzava Ьiti u miru ili u opasnosti.
1 20
111 RAТNO LUКAVSТVO
SUN �U k �e: {! praktic�oj �estini . ratovanja, najbolje је od svega zauzet1 nepnJatelJsku zemlJu c1tavu 1 netaknutu; razЬiti је i unistiti ma�lje_ je dobr?·. Isto _ tako, bolje је ��roЬiti citavu vojsku nego је unistiti; bolJe Је zarob1t1 c1tav puk, odred 1lt cetu nego ih unistiti. Stoga r:tije najv��a vest��a b�:>riti se i pobedivati u svim Ьitkama; najveca је vestшa slomit1 nepnJatelJev otpor bez borbe. Tako је najvisi obli� vojskovodine vestine: osujetiti neprijateljske planove; na ct1:11gom_ ;е �estu: spreciti spa��nje neprijateljskih snaga; potom: napast1 neprIJatelJsku voJsku na boJ1stu; а najgore је opsedati utvrdene gradove. Pravilo је: ne opsedati utvrdene gradove ako se ikako moze. Na pripremanje strelobrana, pokretnih zaklona i raznih drugih ratnih sredstava, otici се puna tri meseca; а na podizanje zemljanih nasipa uza zidove jos tri. Vojskovoda nesposoban da savlada svoju razdrazenost, poslace vojnike u napad kao roj mrava, а ishod се Ьiti taj da се mu trecina vojske izginuti, а grad ostati neosvojen. Takvo је pogubno dejstvo opsade. Stoga vesti voda pokorava neprijateljeve trupe bez borbe; zauzima njegove gradove bez opsade; rusi njegovo kraljevstvo bez dugih opera cija na terenu. Netaknutih jedinica, on се poloziti pravo na neprijateljsko carstvo i tako ne izgublvsi nijednog vojnika, doziveti potpuni trijumf. То је metod napada pomocu ratnog lukavstva. U ratu vazi pravilo: ako su nase snage desetostruko brojnije od neprijateljevih, opkolicemo ga; ako su petostruko brojnije, napascemo ga· ako su dvostruko brojnije, podelicemo nasu vojsku nadvoje. Ako su nam snage podjednake, mozemo krenuti u Ьitku; ako smo brojno malo slablji, mozemo se uklanjati od neprijatelja· ako smo u svemu nejednaki, mozemo bezati. Otud се manju jedinicu, mada se moze uporno boriti, na kraju neminovno zaroЫti veca. Vojskovoda је bedem drzave; ako је bedem na svakorn mestu citav, drzava се Ьiti jaka; ako је bedem ostecen, drzava се Ыti slaba. Vladar moze svoju vojsku uvaliti u nevolju па tri nacina: (1) Ako naredi vojsci da napreduje ili odstupi, ne znajuci da ga ona ne moze poslusati. То se naziva sputavanjem vojske. (2) Ako nastoji da upravlja vojskom isto onako kao sto upravlja kraljevinom, ne poznajuci osobene uslove koji vaze u vojsci. То prouzrokuje zbunjenost u glavama vojnika. (3) Ako upotreЫjava oficire nasumice, ne poznavajuci vojno nacelo prilagodavanja okolnostima. То се poljuljati vojnicko pouzdanje.
А kada је vojska zbunjena i bez pouzdanja onda се sigurno proЫeme prouzrokovati drugi vladari. То је jednostavno unosenje anarhije u vojsku i odbacivanje pobede Tako vidimo da pobeda zavisi od pet sustinskih stvari: (1) Pobedice onaj ko zna kad se treba boriti, а kada пе. (2) Pobedice onaj ko zna kako postupiti i sa jacim i sa slaЬijim snagama. (3) Pobedice onaj ciju vojsku, od vrha do dna, pokrece isti duh. (4) Pobedice onaj ko, pripravan, ceka da neprijatelja zatekne nepriprav nog. (5) Pobedice onaj ko ima vojnu тос а kome se vladar пе mesa u posao. Pobeda lezi u poznavanju tih pet nacela. Otud . i �r�ka: :'-ko poznajes neprijatelja, а poznajes i sebe ne moras Ьitaka. Ako poznajes sebe, а neprijatelja se b0Jat1 m za 1shod sto tinu ... _ _ _ n�, па svaku pobedu doz1veces 1 poraz. Ako пе poznajes ni neprijatelja ru sebe podleci ces u svakoj Ьici.
IV ТАКТIСКЕ ODREDBE
CUN CU kaze: Dobri ratnici iz starih vremena prvo su se obezbedivali od mogucnosti poraza ра tek onda cekali priliku da pobede neprijatelja. Obezbedenje od poraza lezi u nasim rukama, ali priliku da pobedimo neprijatelja pruia nam sam neprijatelj. Tako је dobar borac и stanju da se obezbedi od poraza ali пе moze Ьiti siguran u pobedu. Otud i... izreka: Covek moze znati kako da pobedi а da ipak pobediti пе moze. Bezbednost od poraza podrazumeva defanzivnu taktiku · sposobnost da se neprijatelj pobedi znaci preuzimanje ofanzive. Defanziva ukazuje па nedovoljnu snagu; napad, pak, па preobilje snage. V�jskovoda �сап defanzivi krije se ро najskrovitijim kutovima· па zemlji; voJskovoda v1can napadu seva poput munje sa vrha neba. Tako s jedne strane imamo ро obnost da se zastitimo а sa druge potpunu pobedu. Sagledati pobedu onda kad је vidljiva i prostom stadu nije vrhunac sposobnosti. Niti је vrhunac sposobnosti ako se boris i pobedis, ра ti citavo carstvo kaze: ,,Bravo!" Podici sedu vlas nije znak velike snage; videti sunce i шеsес nije znak ostrog vida· cuti grmljavinu nije znak tananog sluha. Borac za koga Ьi u starim vremenima rekli da је vispren jeste onaj koji ne samo pobeduje nego е istice u tome sto pobeduje s lakocom. Stoga ти pobede пе donose ni ugleda ni шudrosti, ni priznanja па hrabrosti. On pobeduje tako sto пе gresi. Upravo negresenje osigurava pobedu, jer ne gresiti znaci pobediti neprijatelja koji је vec porazen. Otud vest borac zauzima polozaj koji onemogucava poraz i пе propusta pravi trenutak za pobedu. Stoga u ratu strateg-pobedilac ide u Ьitku tek kad је pobeda stecena dok se onaj kome је dosuden poraz prvo bori ра onda trazi pobedu. Vrsni voda gaji moralni zakon i strogo se drzi metoda i discipline · otuda је u stanju da konce uspeha drzi u svojim rukama. Sto se tice vojnog metoda kao prvo �imamo merenje; kao drugo, procenu kolicine· kao trece, racunicu; kao cetvrto vaganje izgleda· kao peto, pobedu. Merenje duguje svoje postojanje zemlji; procena kolicine, merenju· racunica proceni kolicine; vaganje izgleda, racunici· а pobeda vaganju izgleda. Pobednicka је vojska u poredenju s pobedenom, kao kamen па jednom tasu prema zrncetu peska па drugom. Nalet pobednickih trupa slican је sikljanju nagomilanih voda и provaliju duboku hiljadu hvati. Toliko о taktickim odredbama.
z
t > а "' <
о
UJ
>
�<
"'
23
V SNAGA
SUN CU kaze: Upravljati velikom jedinico_� и nace�u _је _is�o sto i upravljati sacicom ljudi: samo је treba podelit1 na manJe Jed1�ce: Komandovanje velikom vojskom и borЬi сети �е _ne razlikUJe od komandovanja malom: samo treba ustanovtt1 znake 1 s1gnale. Da tvoja cela vojska podnese ter�t n�prijatelj�kog napa�a а ostane nepoljuljana postici ces neposredшm 1 posredшm manevпma. Da udar tvoje vojske bude s�� 1;1da_ru �nskog kamena о јаје postici ces izucavajuci nauku о slabIШ 1 Jakim tackama. U svakoj bqrЬi za zametanje Ьitke moze se_ primeniti �eposre?ni metod ali da Ьi se obezbedila pobeda potrebru su роsеЬш metod1. Posredna taktika delotvorno primenjena neiscrpna је kao nabo i zemlja, beskrajna kao tok r�ka i poto�a;_poput_ su:1ca i meseca �estaje samo da Ьi se ponovo pojav11a; poput cetm godisnJa doba prolaz1 sarno da Ьi opet naisla. Samo је pet nota и muzici а ipak se nj�ovim spajanj�m d?Ьija _ vise melodija no sto se ikad moze cuti. Samo Је pet osnovшh ЬоЈа, а 1pak njihovi spojevi daju vise nijansi по sto se ikad moze videti. Samo је pet glavnih ukusa а ipak njihovi spojevi proizvode vise ukusa no sto se ikad moze okusiti. U Ьici postoje samo dva metoda napada: neposredni i posredni · а ipak to dvoje kad se spoji daje beskrajni niz manevra. Neposredno i posredno naizmence vode jedno drugom. То је kao kretanje ukrug: nikad se ne stize na kraj. Ко jos moze iscrpsti sve njihove spojeve? Juris trupa slican је naletu bujice koja се i kamenje valjati u svom toku. Kad se donese odluka to је kao kad se soko obrusi u pravom trenutku i tako pogodi i uЬije svoju zrtvu. Stoga се dobar borac Ьiti strasan u jurisu i brz u odlucivanju. Snaga se moze uporediti sa zatezanjem luka, а odluka а otpustanjem tetive. Usred meteza i krkljanca Ьitke moze se uciniti da је zavladao nered а ipak to nece Ьiti istinski nered· usred guzve i zbrke, moze tvoj stroj nemati ni glave ni repa, а ipak Ьiti nepobediv. Glumljeni nered pretpostavlja savrsenu disciplinu· glumljeni strah pretpostavlja hrabrost; glumljena slabost pretpostavlja snagu. Pod plastom nereda krije se samo pitanje podele na manje takticke jedinice· zaklanjanje hrabrosti iza laznog straha podrazumeva zalihu latentne snage; maskiranje snage slaboscu. valja obaviti putem taktickih .: · odredЬi.
lli: �
z
t � а
24
�
<
а,:
о
..
>
<
а,:
�
Tako onaj ko је vest navlacenju neprijatelja na stalni pokret prikazuje laznu sliku prema kojoj се se neprijatelj ravnati.
Podmecuci ти mamce, navesce ga na stalno marsevanje· а onda се ga sa grupom probranih vojnika sacekati и zasedi. Vispreni borac gleda па efekat udruzenih snaga i пе trazi previse od pojedinaca. Otud njegova sposobnost da odabere prave ljude i koristi udruzenu snagu. Kad koristi udruzenu snagu njegovi vojnici postaju slicni zakotrljanim brvnirna ili kamenju. Jer и prirodi је brvna i kamena da ostanu nepomicni na ravnom tlu а da se pokrenu па strmini, i da se zaustave ako su uglasti, а da se i dalje kotrljaju nanize ako su zaoЫjeni. Tako је snaga koju razvijaju dobri borci slicna zamahu оЫоg kamena kad se kotrlja niz planinu hiljadama stopa visoku. Toliko о snazi.
z
t > а � UJ
>
� � а,:
25
SLAВE I ЈАКЕ ТАСКЕ
ice CU aie: Ко tigne prvi na ici i ш; 'О tigne drugj na се . crpljen. .. . Stoga ri preni ra� n�ece оји olju nepnJa elJu. а ne d zvol·a а neprijatelju da ·oJu olJu nametne n emu. v {ameci neprijatelja predno tima. na e �- �а da е ili nano eci neprijatelju etu. onemogucю mu da A.ko е neprija elj oill!-1ara. on_ ga moze uzne� •ati; . 'О је do ro na de ·en, moie ga izgladnet:I; ako е na Ш1Л1 ulogono. moze а naterati na pokre . Роја Ijuj е onde gde neprija elj mora ohi ati и od ranu; hitro m vuj onamo gde te on ne ovek:uje. v ој а moze ez tegoba pre 'i elike razdaljine ako mar ira kroz - ај и оте nema neprijatelja. Mozev iti iguran da се ti napadi р� vati . о n�padas nev_�an·ene а - е. Bez edno t оје odbrane moze о gurat:I ako dri:i ато polozaje oji е ne mo napasti. Otud је napadu vican onaj zapo ·ednik ciji proti -nik ne zna а da brani; а odbrani је vican onaj Ђi protivnik ne zna ta da napadne. О bozans о ите' l -а а i tajno ti! Т ·ojom рото 'u imo da ы' ато nevidljivi, da bivamo ne� jni · i, otud. da neprijatelje dbinu drzimo и ojim rukama. 1ozes napredo ati i Ьiti ар olutno neodolji , ako ide na neprijatelje ·е labe ta е; moze е povuci i Ьiti bezbedan od potere. о е ,.. е 'e v brze nego neprijatelj. A.ko е zelimo boriti, neprijatelja mozemo uvuci u Ьit ш ша bio i klonjen iza · о og bedema i du о ·og јаг а. Tre а amo da napad nemo na nekom drugom ше tu, ·оје ,е on mora i da оја а. Ako е ne zelimo boriti, mozemo preciti neprijatelja da zametne Ьitku v nama, ша bili obri i naseg logori ta ато i crtani na tlu. Treba ато da mu priredimo nesto cudno i neo jasnji о. Ako otkrijemo neprijatelj ki raspored а ami о tanemo ne idljivi, na е nage mogu о tati koncentrisane dok се njego е morati da е podele. Mozemo tvoriti jednu jedinstvenu celinu dok се neprijatelj morati da е rascepka na delo е. Tako се е celina ukoЬiti а delovima celine, v to znaci da се nas biti mnogo, а neprijatelja malo. I ako mo tako u tanju da jacom jedinicom napadnemo labiju, nas се е proti nik na6 u elikom skripcu. Ме to na kome е mislimo boriti mora о tati tajna. jer onda се neprijatelj morati da е priprema za odbranu na nekoliko razlicitih
S
ei za
da pripremi odЬrana od mogucih no ti da neprijatelja prim ramo na а velikih
V
rojniji d nasih, to im nece az m da mozemo ро editi. re v·ti da zam tne ь·r ero atn с n·ihovog ti.
an·a icno
V
26
� >
z
":: <
<
ti а tvo
jnik mislja d t\
oju nema
time niz
" <
VII MANEVAR
N Kad
ој ka bez komore izguЬljena · da је · da је ojska bez snabdevackih baza di meraju ne mozemo stupati u а karakterom zemljista - njegovim alijama - ni шо u stanju da vodimo i im . ne ето то i da е korist:imo areduj р kret аш ako · dis ajati. udi
Nek� tvoji planovi budu tamni i neprozirni kao noc, а kad se pokrenes, udan kao grom. Kad .?ljackas neki kraj, daj da se plen raspodeli medu ljudstvom; kad osvoJIS novu oЫast, rasparcelisi је i daj vojnicima. Razmisljaj i prosudi pre no sto ista preduzmes. Pobedice onaj ko је naucio vestinu zaobilazenja. Takva је vestina manevra. Knjiga о rukovo�enju voj��om kaze: Na bojistu se glas ne cuje daleko; s�oga_ su uvedem gongovi 1 dobosi. Isto tako, oЬicni se predmeti ne v1de Jasno; stoga su uvedene zastave i barjaci. G?ngovi � dobosi, zastave i barjaci, sredstva su pomocu kojih se usi i oci sveg lJudstva usredsreduju na zeljenu tacku. Kad_ lju_d�tvo tako с� jedinstvenu celinu, niti mogu hrabri napredovati sam1, mt1 se poplasem povlaciti sami. То је vestina rukovodenja velikim masama. U nocnoj borЬi, dakle, obilato koristi signalne vatre i dobose а u . dnevnoj zastave i barjake kao sredstva kojima ces uticati na us/ i oci svoje vojske. Citava vojska moze izgubiti elan; vrhovni zapovednik moze izguЬiti prisustvo duha. Vojnicki је elan najveci ujutru; oko podneva vec opada; а uvece vojnik jedino misli na povratak u logor. Stoga vi�preni �ojskovoda izbegava vojsku kad јој је elan veliki, а napada Је kad Је troma i sklona povratku. То је vestina izucavanja morala. Biti disciplinovan i spokojan cekati da kod neprijatelja zavlada nered i metez - to је vestina ocuvanja samopouzdanja. Biti Ыizu cilja kad је neprijatelj jos daleko, mirno cekati dok se neprijatelj napreze i batrga, Ьiti sit dok neprijatelj gladuje - to је vestina ocuvanja snage. Ne zaustavljati neprijatelja cije su zastave u savrsenom redu, ne napadati vojsku kad је u spokojnom i samopouzdanom stroju - to је vestina proucavanja okolnosti. Vojni је aksiom: ne napadati neprijatelja uzbrdo i ne suprostavljati mu se kad krene nizbrdo. Ne goni neprijatelja koji glumi bekstvo; ne napadaj srcane vojnike. Ne hvataj se na neprijateljev mamac. Ne ometaj vojsku koja se vraca kuci. Kad opkolis neprijateljsku vojsku ostavi јој neki izlaz. Ne navaljuj previse na obeznadenog neprijatelja. Takva је vestina ratovodstva.
VIII ТАКПСКЕ SIТUACIJE
SUN CU kaze: U ratu vojskovoda doЬija naredenja od vladara, okuplja svoju vojsku i koncentrise svoje snage. Kad si na nezgodnom zemljistu петој se ulogoriti. Kad se nades u kraju gde se ukrsaju glavni putevi, povezi se sa saveznicima. Ne zadrzavaj se na opasno izdvojenim polozajima. Ako si opkoljen pribegni lukavstvu. Ako si u ocajnom polozaju boriti se moras. Ima puteva kojima se пе sme ici vojski koje se пе smeju napadati, gradova koji se ne smeju opsedati polozaja za koje se пе те boriti vladarskih naredaba koje se пе smeju poslusati. Onaj vojskovoda koji је potpuno upucen u prednosti raznih taktickih situacija, zna kako se rukovodi vojskom. Onaj vojskovoda koji u njih nije upucen, moze dobro poznavati prirodu zemljista, а ipak ne Ьiti u stanju da to znanje prakticno iskori ti. Tako izucavalac ratovodstva koji nije upucen u vestinu izmene svojih planova radi prilagodavanja situaciji nece umeti da svoje ljudstvo iskoristi na najbolji nacin, sve i da poznaje Pet Prednosti. Otud su и planovima mudrog vojskovode razmatranja о prednostima s1:lopljen� и skladnu celinu. _Ako smo tim nacinom umerili svoja .,, ocekivanJa u pogledu prednost1, mozemo uspeti u izvrsenju ustinskog dela svojih planova. S druge strane, ako smo usred teskoca uvek spremni da ugrabimo kakvu prednost mozemo se izvuci iz nevolje. Os_l�Ьi neprijateljske glavare nanoseci im stetu; stavljaj ih na muke, ne daJ 1П1 da se otkace od tebe; postavljaj im mamce i navodi ih da srljaju onamo gde ti odgovara. Vestina ratovanja uci nas da se ne uzdamo и verovatnocu da se neprij?telj ne pojavi nego u svoju pripravnost da ga docekamo· ne па moguc�.o�t da оп пе napadne, nego па to da smo svoje polozaje ucinili neOSVOJIVIm.
Ре� је op_asnih ma_na od kojih _vojskovoda moze patiti: (1) nemarnost, koJa v?d1 pro�asti; (2). kukav�cluk, koji vodi padanju u ropstvo· (3) plahov1_�ost koJu mogu 1zazvat1 u�rede; (4) prejako osecanje casti koje _ ��tlJivo na sra�otu; (5) pre�el�o staranje za ljudstvo, koje ga izlaze Је o _ bnz1 1 nemiru. То Је pet ukorenJeruh poroka vojskovode koji su pogubni и ratovodstvu. �ad voj��a bude P?razena, а njen voda uЬijen, uzrok tome svakako се �� nac1 medu ov1h pet opasnih mana. Valja nam dobro razmiisljati о nJima.
IX VOJSKA NA МARSU
SUN CU �aze: . Sada dolazimo do ulogoravanja vojske i osmatranja znaka nepnJatelJskog delanja. Brzo prelazi preko planina zadrzavaj se Ыizu dolina. "' Logoruj_ na uzvi icama. U Ьitku ne idi uzbrdo. Toliko о planinskom ratovanJu. Cim predes reku produzi dok је ne ostavis daleko za sobom. �а� os� ajacka voj ka prelazi reku nastupajuci prema teЬi, пе idi ka �ЈОЈ d_a Је docekas и vodi. Najbolje је pustiti је da prede reku ра onda izvest1 napad. Ako si rad Ьici пе docekuj osvajaca Ыizu reke koju treba da prede. U idri svoja P�?vila_ iznad neprijatelja, licem prema suncu. Nemoj ploviti uzvodno nepnJatelJu u su ret. Toliko о ratovanju u blizini reke. Kad prelazis slatine neka ti jedina briga bude da ih predes brzo bez zastoja. Ako si prinuden da se boris и slatini, nastoj da budes u Ыizini vode i trave i da ti za ledima bude drvece. Toliko о operacijama u slatinama. Na suvom, ravnom zemljistu zauzmi pristupacan polozaj, s tim da ti uzvisice budu zdesna i iza leda tako da opasnost bude spreda а bezbednost pozadi. Toliko о operacijama u ravnici. То su cetiri korisna ogranka vojnih znanja koja su omogucila Zutom z caru da pobedi cetiri razna vladara. Sve vojske pretpostavljaju visije nizijama i suncana mesta tamnima. Ako pazis па svoje ljudstvo ра podizes logor па tvrdom tlu, vojska се " Ыti postedena svih bolesti, а to vodi pobedi. о "' Kad stigne do kakvog brda ili recne obale, zauzmi suncanu stranu, s >< tim da ti uzbrdica bude iza leda zdesna. Tako ces postupiti na dobroЫt �< " svojih vojnika, а istovremeno iskoristiti i prirodne prednosti zemljista. Kad ро le jakih kisa u planinama reka koju zelis preci nadode i zapenusa, moras sacekati dok voda ne opadne. Кrajeve sa strmim liticama izmedu kojih teku bujice sa dubokim prirodnim udolinama а stesnjenim mestima gustisima glibom i raspuklinama, treba sto brze napustati i ne prilaziti im. Dok se takvih mesta klonimo neprijatelja treba da navedemo da im se priЬlizi· dok smo im okrenuti licem, neprijatelju treba da budu iza leda. Ako u blizini tvog logora bude Ьilo kakvih brda jezeraca okruzenih vodenim rastinjem ulegnuca ispunjenih trskom ili suma sa gustim zbunjem moras ih pazljivo pretraziti jer to su mesta gde se оЫсnо kriju vojnici u zasedi ili podmukle uhode.
31
.. а miruJe· , to znaci da se oslanja na prirodne · nepnJatе1·Ј u blizin Kad Је . i aJa. poloz prednosti svog . . . , to znac1 da Jedva ceka Kad se drzi podalje, а nastoji da izazove b1tku da krenes na njega. da ti је postavio Ako mu је logoriste na pristupacnom mestu, to znaci mamac. telj priЫizava. ... drvecem pokazuje da se neprija х msk•......., МicanJe· medu �u . .. · zeli navest1 na Ј 1 te nepnJa nas Pojava zastora usred guste trave znaci da sumnjicavost. Uzletanje ptica znak је zasede. Poplasene zivotinje nagovestaj su da pocinje nagli napad. Visok stub prasine najavljuje da se prib�uju borne dv?�olice;.. niza� � prasшe kOJI se sm х· k оЫаk prasine odaJ·e nailazak pesadчe. �1ro . ОЫаk · u raznim pravcima pokazuje . da је -�ekolik� grupa ро�х1о u skup1·JanJe drveta za gorivo. ОЫасi prasшe koJI se krecu tamo-amo znak su da se vojska ulogoruje. Ponizne reci i pojacane pripreme znace da se neJ?rijatelj sprema za nastupanje. Zestok recnik i ustremljivanje koje deluзe kao napad znace da се neprijatelj odstupiti. Kad lake bome dvokolice izadu i zauzmu krilne polozaje, to је znak da se neprijatelj grupise pred Ьitku. Мirovni predlozi uz koje ne ide sporazum pod zakletvom, znak su zavere. Veliko komesanje znaci da је naisao odsudni trenutak. Kad vidis da deo neprijatelja nastupa, а deo se povlaci, posredi је zamka. Kad vojnici stoje oslonjeni na svoja koplja, znaj da su oslabeli od gladi. Ako vodonose pocnu piti prvi, vojska pati od zedi. Ako је neprijatelj uocio kakvu prednost, а ne trudi se da је iskoristi, vojnici su premoreni. Ako se na nekom mestu skupljaju ptice, tamo nema ljudi. Nocni zagor odaje nespokojstvo. Ako и logoru ima nemira, vojskovodin је ugled nizak. Ako se zastave i barjaci prenose temo-amo, posredi је pobuna. Ako su oficiri srditi, vojnici su umorni. Kad vojska hrani svoje konje zoЫju i kolje svoju stoku za jelo, i kad vojnici ne vesaju svoje lonce iznad logorskih vatri - sto pokazuje da se nece vracati u satore - znaj da su reseni da se bore nasmrt. Ako primetis da vojnici suskaju u grupicama i govore upola glasa, znaj da medu njima vlada nezadovoljstvo. Precesto nagradivanje znaci da su neprijatelju snage na izmaku; precesto kaznjavanje odaje da se nasao na velikim mukama. Poceti hvalisavo, а potom se uplasiti neprijateljeve brojnosti znak је vrhunskog nedostatka pameti. v
Kad pocnu pristizati izaslanici sa ustima punim lepih reci, to је znak da neprijatelj zeli primirje. Ako neprijateljske trupe srdito marsuju gore-dole i dugo stoje nasuprot nasima, а niti zapodevaju bitku niti se udaljuju, moras biti veoma budan i obazriv. Ako nase trupe nisu brojnije od neprijateljskih, to је dovoljno i predovoljno, jer znaci da ne moze Ьiti neposrednog napada. Na nama је prosto da okupimo sve raspolozive snage, pazljivo osmatramo neprijatelja, i priЬavimo pojacanja. Onaj ko ne misli unapred i potcenjuje protivnike, izvesno се pasti u njihovo ropstvo. Ako kaznjavas vojnike pre no sto ti postanu privrzeni, nece Ьiti poslusni; а ako nisu poslusni, Ьiсе u stvari neupotreЫjivi. Ako ih ne kaznjavas kad su ti postali privrzeni, opet се Ьiti neupotreЫjivi. Stoga s vojnicima treba u prvi mah postupati dobrostivo, ali drzati ih u potcinjenosti gvozdenom disciplinom. То је siguran put ka pobedi. Ako se tokom obuke redovno nastoji na izvrsavanju komandi, vojska се Ьiti itekako disciplinovana. Ako vojskovoda pokazuje poverenje u svoju vojsku, ali uvek isteruje svoja naredenja, korist се Ьiti obostrana.
Х ZEMLЛSТE
Ш � � � � о
i
�
pri tupacno SUN CU kaze: Razlikujemo sest vrsta zemljista: (1) stezemlji o uc neodl (3) · _ e t s_ 1?._(4) �ske zemljiste· (2) sputavajuce zemlji atelJa. od nepnJ no udalJe veoma ste zemlJ1 (6) ; visove prolaze· (5) strme se rist na�iva ti prolazi o slobo? 1:-pac p mo�u Zemljiste kojim оЬе strane � telJa ni neprчa ра pretek tem, zemlJ1s takv1m s posla imas Kad nim. snabdevanja. pravac cuvaj o pazljiv i mesta zauzmi uzdignuta i suncana Tada ces u Ьici imati dobre izglede. Zemljiste koje је lako napustiti, ali tesko povratiti, naziva se sputavaju cim. S takvog polozaja, ako је neprijatelj nepripravan, mozes krenuti u napad i poraziti ga· ali ako је neprijatelj pripravan da te doceka, а ti ga ne pobedis osuden si na propast jer natrag ne mozes. Zemljiste na kome nijedna strana ne moze steci prednost ako ucini prvi potez naziva se neodlucnim. Kad ti је polozaj na takvom zemljistu cak i ako ti neprijatelj postavi privlacan mamac, uputno је ne nastupiti nego povuci se, cime ces namamiti neprijatelja; а onda kad naide deo njegove vojske, mozes izvesti napad sa dobrim izgledima na uspeh . Sto se tice uskih prolaza: ako ih mozes zauzeti prvi, cuvaj ih jakim snagama i sacekaj da neprijatelj naide. Ako te је on pretekao i zauzeo prolaz, nemoj ici na njega ako prolaz cuvaju jake snage· idi samo ako su slabe. Sto se tice strmih visova: nastoj da zauzmes uzdignuta i suncana mesta i tu sacekaj da se neprijatelj popne. Ako ih је on zauzeo pre tebe nemoj ga slediti nego se povuci kako Ьi ga namamio da ih napusti. Ako se nalazis veoma daleko od neprijatelja, а snage su vam podjedna ke onda nije lako izazvati Ьitku ра ces se boriti na svoju stetu. То је tih sest nacela vezanih za Zemlju. Zapovednik koji zauzima odgovoran polozaj mora ih prouciti. Postoji sest vrsta nesreca kojima је vojska izlozena, а od kojih nijedna nije prirodna, nego sve poticu od mana za koje је odgovoran zapoved nik. То su: (1) bekstvo; (2) neposlusnost; (3) rasulo; (4) slom; (5) dezorganizacija; (6) poraz. �о su ostale okolnosti istovetne, kad se sudare dve vojske od kojih Је Jedna deset puta brojnija ishod се Ьiti bekstvo опе druge. Kad su vojnici prejaki, а njihovi oficiri preslabl, ishod је neposlusnost. Kad su oficiri prejaki, а njihovi vojnici preslabl, ishod је: rasulo. Kad. su �isi oficiri srdi�i i neposlusni i pri susretu s neprijateljem / ozloJederu, ра zamecu b1tku na svoju ruku pre no sto glavnokomandu juci bude siguran da li је u stanju da se bori ili ne, ishod је: slom. !(ad је_ zapovednik slab i nema vlasti; kad njegova naredenja nisu jasna 1 prec1zna; kad se staresinama i vojnicirna ne odreduju utvrdene
?uznos_ti� i kad је borbeni poredak neuredan i prepusten slucaju, ishod Је: kraJnJa dezorganizacija. Kad zal?o�ed?J�, ne mo�avsi da proceni jacinu neprijatelja, dopusti da se I?anJa _Јеdш1са upus�1 u borbu s vecom, ili slab odred baci protiv mocno�,. 1 kad propust1 da odabrane vojnike stavi u prvi red, ishod mora b1t1: poraz. То ј: �est pute:'a u poraz· zapovednik koji se nalazi па odgovornom polozaJu mora 1h s duznom paznjom primiti znanju. Prirodni o�lik z��jista najb�lji ј� vojnikov saveznik; ali sposobnost da se рr�сеш prot1vi:u� upra�lJa s1lam� pobede i pametno proracunaju teskoce, opasnostl 1 razdalJine - to Је ono ро сети se poznaje veliki . VOJSkovoda. �naj ko t_� s!vari P?znaJe, i to znanje primenjuje u borbl, taj се svoje b1tke dob1Jat1. OnaJ ko 1h ne zna i ne primenjuje neminovno се trpeti poraze. Ako је izvesno da се borba doneti pobedu onda se moras boriti makar ti v��dar i zab!anio· ako borba nece doneti pobedu, onda se пе smes Ьопt1 makar t1 vladar i naredio. Vojs.kov?d� �-oji_ n�st�pa n� zudeci za lavom, а odstupa ne plaseci se nemilost1, 1 с1Ја Је Jedina Ьпgа da stiti svoju zemlju i dobro sluzi svom vladaru - takav је vojskovoda dragulj kraljevine. Sm�traj svoj� vojni_�e svojom decom ра се poci za tobom u najduЫje dolшe; gledaJ na nJ1h kao na voje voljene sinove ра се ostati uz tebe dok im је glava na ramenu. Me�utim ako si popustljiv, а ne umes delati tako da se tvoja vlast _ о s1 dob set1; а � �odusan, а пе umes obezbediti da se tvoja naredenja ? 1zv_rs_a�aJ?� ak� s1, uz to nesposoban da ugusis nered onda се tvoji v0Јшс1 b1t1 nalik razmazenoj deci; nece ti Ьiti ni od kakve koristi. �ko zn_�mo .cta �u nasi vojnici u stanju da izvrse napad а пе znamo da Је nepnJatelJ pпpravan, onda smo presli samo pola puta do pobede. �о znamo _ da neprijatelj nije pripravan, ali ne znamo da nasi vojnici шsu u stanJu da 1zvrse napad, onda smo presli samo pola puta -do pobede. Ak? znamo da neprijatelj nije pripravan i da su nasi vojnici u stanju da 1zvrse napad, а ne znamo da је zemljiste nepodesno za borbu onda smo presli samo pola puta do pobede. �toga iskusni vojnik, kad jednom krene nije ni u kakvom cudu; kad Jednom pokupi Ьivak nije ni u kakvoj nedoumici. Otud i izreka: ako poznajes i neprijatelja i sebe, tvoja pobeda ne dolazi u pitanje; ako poznajes i Zemlju i Nebo, tvoja pobeda moze Ьiti potpuna.
35
XI DEVET SITUACIJA
SUN CU kaze: Vestina ratovanja poznaje devet vrsta__zemljista: (1) zemlJ1ste; (4) otvo(3) borbeno Jl� , (2) Iako zemlJ'iste· rastumo zeml"xte· .. .. · · e,. (7) teskо ' ; (6) ozb1lJno zemlJ1st Jl� , (5) raskr nicno zemlJ1ste reno zeml"xte· Jl te. zemljiste; (8) uklesteno zemljiste; (9) beznadezno zeml"s Kad se vojskovoda bori na svome tlu, to је rasturno zemljiste. Kad je prodro па neprijateljsko tlo, ali ne duboko, to је lak� zemljiste. Zemljiste koje, ako se zaposedne, daje veliku prednost, Jeste borbeno zemljiJte. Zemljiste па kome _оЬе strane imaju slobodu kretanja jeste otvoreno zemljiJte. Zemljiste koje predstavlja kljuc za tri okolne drzave,_ tako da ona� ko ga је zaposeo gospodari preteznim delom carstva, Jeste raskrsmcno zemljiJte. Kad је vojska prodrla u samo srce neprijat�ljske ��mlje i o_�tavila u pozadini izvestan broj utvrdenih gradova, to Је ozbil1no zemlJ�te. Sumovite planine, greben�ste st�mine, ritovi__ mocvare - 1 svako zemljiste koje је tesko prec1 - to Је tesko zeml1iste. Zemljiste do koga se stize kroz uzane klisure i s� _koga �е m?ze�o povuci jedino vijugavim stazama, tako da malob�?JШ nepnJatelJ moze potuci nasu veliku jedinicu jeste uklesteno zeml1iste. Zemljiste na kome nam је neodlozna borba jedini spas od pogiЬije jeste beznadefno zemljiJte. Prema tome па rasturnom zemljistu nemoj se boriti. Na lakom zemljistu nem'oj se zaustavljati. Na borbenom zemljistu nemoj napadati. Na otvorenom zemljistu nemoj nastojati da neprijatelju preprecis put. Na raskrsnickom zemljistu, spoj se sa saveznicima. Na ozbiljnom zemljistu, prikupljaj ratni plen. Na uklestenom zemljistu pribegavaj lukavstvu. Na beznadnom zemlji stu, bori se. Oni koje su u staro vreme zvali iskusnim vojskovodama znali su ka�� се uterati klin izmedu neprijateljskog fronta i pozadine; kako sprec1t1 sadejstvo izmedu vecih i manjih neprijateljskih jedinica; kako onemogu citi dobrim trupama da izbave lose, а oficirima da priberu svoje ljudstvo. Kad su neprijateljski vojnici Ьili rastureni, oni su ih sprecavali da se okupe; cak i kad su neprijateljske snage bile na okupu, uspevali su da medu njih unesu nered. Kad im је islo u korist da nastupaju, nastupali su; kad nije, stajali su u mestu.
!
Na pitanje kako izaci na kraj sa mnogobrojnim neprijateljem koji, u urednom stroju, tek sto nije krenuo u napad, odgovorio bih: ,,Pocni tako sto ces prigraЬiti nesto do cega mu је veoma stalo; tada се Ьiti podlozan tvojoj volji." Brzina је srz ratovanja; okoristi se neprijateljevom nepripravnoscu, kreci se neocekivanim pravcima i napadaj nebranjene tacke. Osvajacka vojska mora se pridrzavati sledecih nacela: sto duЬlje prodres na neprijateljsko tlo, to се veca Ьiti solidamost tvojih trupa, ра te neprijatelj nece nadjacati. U plodnim krajevima preduzimaj prepade kako Ьi vojsku snabdeo hranom. Brizljivo se obavestavaj о stanju svojih vojnika, i nemoj ih preoptereci vati. Koncentriii energiju i cuvaj snagu. Drzi vojsku stalno u pokretu i srnisljaj nedokucive planove. Gurni svoje vojnike na polozaje odakle se ne moze uteci, ра се radije poginuti no bezati. I staresine i vojnici dace sve od sebe. Kad se nadu u beznadeznoj situaciji, vojnici gube osecanje straha. Ako im nema izlaza, stajace cvrsto na svojim mestima. Ako se nalaze u srcu neprijateljske zemlje, uspostavice cvrstu liniju fronta. Ako im nema druge, borice se zestoko. Tako се stalno Ьiti na oprezu, i пе cekajuci da ih okupis; izvrsice tvoju volju пе cekajuci da zatrazis; Ьiсе ti vemi i bez tvojih zabrana; Ьiсе pouzdani i bez tvojih naredenja. Zabrani vracanje i razЬij praznoverne sumnje. Tada se, dok ti је glava na ramenima, ne moras bojati nikakve pogiЬelji. Ako nasi vojnici nisu pretovareni novcem, to nije otud sto se gade bogatstva; ako im zivot nije predug, to nije otud sto su neskloni dugovecnosti. Na dan kad ih povedes u Ьitku, tvoji се vojnici mozda plakati; ko sedi, okvasice odecu а ko lezi, suze се mu teci niz obraze. No kad ih jednom dovedes u tezak polozaj, pokazace hrabrost dostojnu Cua i Kueija. Vest se takticar moze uporediti sa Suaj-janom. Suaj-jan је zrnija koja oЬitava na planinama Cang. Ako је udaris ро gla�, osin1:1ce te rep��; ako је udaris ро repu, osinuce te glavom; ako Је udans ро sred1ш, osinuce te i glavom i repom. Na pitanje moze li se vojska navesti da postupa kao S�aj:-jan, od�?vo�? Ьih: da. Jer stanovnici drzave Vu i stanovnici drzave Ј1е Jesu nepnJatelJ1, no ipak, kad prelaze reku u istom camcu ра ih uhvati oluja, priskoci�e v jedni drugime u pomoc isto onako kao sto leva ruka pomaze desnoJ. Stoga nije dovoljno uzdati se u sapinjanje konja i zakopavanje tockova dvokolica u zemlju. Nacelo ро kome treba rukovoditi vojskom jeste: odrediti meru hrabrosti koju svi moraju dostici. Kako se posluziti i jakim i slabim tackama - to је pitanje koje је vezano za pravilno koriscenje zemljista.
>
Tako iskusni komandant vodi svoju vojsku isto onako kako Ьi vodio i jednog jedinog coveka: milom ili silom za ruku. . . Komandantova је duznost da bude cutljiv i time obezbed1 taJnost; da bude cestiti i pravican, i time od rzava red. Оп mora umeti da zbuni svoje staresine i vojnike l�nim izvestajima i predstavama te da ih tako drzi u potpunom neznanJu... . Menjajuci od redbe i prekrajaj�ciplanove,_ on n� �� nepn}atelJ_u da dod� do tacnih podataka. Premesta1uc1 logor� •. IcJ:ecuc1 se obilazrum p ravci ma onemogucuje neprijatelju da predv1d1 nJegove namere. u odsudnom trenutku, vojskovoda dela kao covek koji se рор�? vis_oko ра odgumuo lestvice. Оп odvodi vojsku duboko u nepnJatelJsku terito riju ра tek onda otvara karte. On pali mostove za sobom i razblja svoje kuh�nj�ko posude · kao pastir koji tera ovce, tera svoje vojnike tamo-amo, 1 шkо ne zna kuda se on uputio. Okupiti svoju vojsku i dovesti је u opasnost - to је moze se reci voj kovodina duznost. Razne me re zavisne od pobrojanih devet vrsta zemljista, svrsishodnost ofanzivne i defanzivne taktike, i osnovni zakoni ljudske prirode - to su stvari koje se svakako moraju proucavati. Kad se osvaja neprijateljska te ritorija opste nacelo glasi: dubok prodor dovodi do zbljanja· plitak prodo r dovodi do rasturanja. Kad svoju zemlju ostavis za obom i povedes vojsku pr��o s_usedne na vao si se na kriticnom zemljistu. Kad se moze komuruc1rat1 na sve cetiri t rane zemljiste је raskrsnicno. Kad duboko prodres u neku zemlju to је ozbiljno zemljiste. Kad prodres samo malo to је lako zemljiste. Kad su iza tebe neprijateljska utvrdenja а ispred tebe uski p rolazi, to је uklesteno zemljiste. Kad se nema kuda izbeci to је beznadno zemljiste. Stoga Ьih na rasturnom zemljistu nadahnuo svoje vojnike duhom jedinstvenog cilja. Na lakom zemljistu postarao bih se za cvrste veze izmedu vih delova moje vojske. Na bo rbenom zemljistu, pozurivao Ьih zacelje. а otvo renom zemljistu budnim bih okom pazio na svoju odbr anu. Na raskrsnicnom zemljistu ucv rstio bih odnose sa saveznicima. Na ozbiljnom zemljistu nastojao bih da obezbedim redovan dotur zaliha. Na teskom zemljistu probljao bih se putem sto dalje mogu. Na uklestenom zemljistu p resekao bih svaku odstupnicu. Na beznadnom zemljistu objavio bih vojnicima da nemaju nikakvih izgleda za spas. Jer ojnik је raspolozen da pruzi snazan otpor kad је opkoljen da se ze toko bori kad mu nema izlaza i da smesta izvrsava naredenje kad је zapao u ора по t. е mozemo sklapati sa ez sa susednim knezevima sve dok se пе upoznamo s njihovim name rama. Necemo Ьiti sposobni da povedemo
vojsku na ma rs ako nismo dob ro upoznali zemljiste - planine i sume, provalije i visove, ritove i mocvare. Necemo Ьiti u stanju da iskoristimo pri rodne prednosti te rena ako se ne posluzimo lokalnim vodicima. Ratobornom vlada ru ne prilici nepoznavanje sledecih cetiri-pet nacela. Kad ratobomi vladar napadne mocnu drzavu, njegove se zapovednicke sposobnosti pokazuju u sprecavanju sabl ranja neprijateljskih snaga. On ute ruje st rah u kosti svojim protivnicima а njihovi saveznici Ьivaju spreceni da se ud ruze protiv njega. Stoga е ne trudi da klapa savez sa svim i svakim i ne јаса moc drugih drzava. On provodi voje sopstvene potajne name re, drzeci svoje protivnike u st rahu. Otud је u stanju da osvaja njihove gradove i rusi njihove kraljevine. Dodeljuj nagrade bez obzira na pravila izdaj naredenja bez obzi ra na ranije odredbe ра ces moci rukovoditi citavom vojskom. Stavi voje vojnike pred svrsen cin; nikad im ne otk rivaj svoje name re. Kad su izgledi dob ri, reci im· ali kad su losi, cuti. Dovedi voju voj ku u m rtnu opasnost ра се preziveti; baci је u beznadezno stanje ра се se bezbedno izvuci. Je r vojska је spo obna da zada pobedonosni udarac upravo onda kad se nasla u nevolji. Uspeh u ratu postize se brizljivim prilagodavanjem neprijateljskom cilju. Ako se ist rajno drzimo neprijatelj kog boka na kraju cemo uspeti da ubljemo glavnokomandujuceg. То е zove: sposobnost da se cilj postigne cistom prevejanoscu. Onog dana kad preuzmes zapovedni tvo, prep reci granicne prelaze unisti zvanicne evidencije i zaustavi sve izaslanike. Budi strog u vecnici, da Ьi mogao upravljati ituacijom. Ako neprijatelj ostavi neka v rata otvo rena moras uleteti. P redup redi protivnika time sto ces prig rablti nesto do cega mu је na rocito stalo i lukavo udesi vreme njegovog dolaska na bojiste. Hodaj stazom koju su utabala pravila i prilagodavaj е neprijatelju sve dok ne budes mogao povesti odlucujucu Ьitku. Spocetka dakle, pokazuj devicansku me rnost sve dok ti neprijat�Ч пе pruzi zgodnu p riliku - а tada budi brz kao zec u trku ра се mu b1t1 kasno da ti е suprot tavi.
ХП NAPAD VATROM
SUN CU kaze: Postoji pet nacina da se izvrsi napad vatrom. Prvi је: spaliti vojnike u njihovom logoru; d�gi: sp�iti im �amir�ce; treci: spaliti komoru; cetvrti: spaliti arsenale 1 magacme; pet1: bac1t1 vatru па neprijatelja. Da blsmo izveli napad vatrom, moramo imati odgovarajuca sredstva pri ruci; materijal za paljenje vatre mora uvek Ьiti u pripravnosti. Postoji pogodno godisnje doba za napad vatrom, i posebni dani za izazivanje pozara. Pravo doba jeste ono kad је vreme veoma suvo; posebni su dani oni kad је mesec u sazvezdu Sita, Zida, Кrila ili Кrsta, jer to su dani kad se dize vetar. Kad napadas vatrom, moras Ьiti spreman na pet mogucnih situacija: (1) Kad u neprijateljskom logoru plane vatra, smesta napadni spolja. (2) Ako vatra пе plane, а neprijateljska vojska ostane mima, primiri se i nemoj napadati. (3) Kad se vatra najzesce rasplamsa kreni u napad ako је uputno; ako nije, ostani gde si. (4) Ako је izvodljivo napasti vatrom spolja, nemoj cekati da опа plane unutra, nego izvrsi napad u pogodnom trenutku. (5) Kad zapalis vatru, budi sa опе strane odak.le vetar duva. Ne napadaj uz vetar. Dnevni vetar dugo duva, ali nocni povetarac brzo zamire. U svakoj se vojsci mora poznavati ovih pet situacija; izracunavati kretanje zvezda i paziti па odgovarajuce dane. Otuda oni koji se u napadu pomazu vatrom pokazuju inteligenciju; oni koji se u napadu pomazu vodom, sticu dopunsku snagu. Vodom se neprijatelj moze zaustaviti, ali se пе mogu i unistiti sve njegove zalihe i oprema. Tuzna је sudblna onoga ko nastoji da Ьitke doblja i u napadima uspeva, а ne gaji duh preduzimljivosti, jer ishod је: izguЫjeno vreme i opste zaostajanje. Otud i izreka: Prosveceni vladar planira na vreme, а dobar zapovednik gaji svoju snalazljivost. Ne nareduj pokret ukoliko ne vidis kakvu prednost; ne uposljavaj svoje trupe ukoliko nemas sta da dobljes; ne bori se ukoliko polozaj nije kritican. Nijedan vladar ne Ьi trebalo da salje trupe na bojista iz cistog hira; nijedan zapovednik ne Ьi trebalo da zamece Ьitku iz ciste sujete.
Ako ti koristi da napredujes, napreduj; ako ne, ostani gde si. Srdzba �е moze vremenom prometnuti u radost; brigu moze smeniti zadovolJstvo. Ali unistenom kraljevstvu nema ozivljenja, ni mrtvacima uskrsnuce. Stoga је prosveceni vladar smotren, а dobar zapovednik obazriv. Tako se zemlji cuva mir, а vojnicima zivot.
XIII UPOTREBA SPIJUNA
!
>
42
а � �
о > r:r: с. <
�
SUN CU kaze : Skupiti vojsku od sto hilja?a ljudi P?vesti је �а dalek pohod - to narodu namece velika_ lisavanJa,. � drza�1 k�upne 12:?�tke. D nevni troskovi iznece hiljadu unc1 srebra. В1се n�m1ra _1 u ze�JI 1 v�n 1scrplJ enost1. D_obnh nje ; vojnici се ро drumovima padati u nesvest od sedamsto hiljada porodica Ьiсе ometeno u svakodnevшm poslov1ma. Neprijateljske vojske mogu se pripremati godina�a teze�i pobedi ko�a se resava u jednom danu. Kad vec tako stoJe s�ап . vrhunac Је elJa samo zato nerazumnosti ostati neobavesten о prilikama kod neprчat da se ne Ьi potrosilo stotinu unci srebra na pocasti i isplate. nije Ко tako radi nije vojskovoda nije od koristi svom vladaru gospodar pobede. Prema tome, опо sto mudrom vladaru i dobrom vojskovodi omogucuje da udare i pobede i da postignu опо sto је oЬicnom coveku nedostizno jeste predvidanje. А to predvidanje ne proizlazi i� raspoloz�°:j�; ne ��ze se �о njega d?ci induktivnim putem na osnovu 1skustva шt1 izvod1 Ьilo koJim dedukt1vnim proracunom. Podaci о neprijateljskom rasporedu mogu se doЬiti jedino od drugih ljudi. Otud i upotreba spijuna, kojih ima pet vrsta: (1) mesni spijuni; (2) unutrasnji spijuni· (3) preobracen i spijuni; (4) prezaljeni spiju ni· (5) preziveli spijuni. Kad је svih pet vrsta uhoda na delu, niko ne moze otkriti nas tajni sistem. То se zove "boza nsko povlacenje konaca' i predstavlja najdra goceniju vladarevu sposobnost. Imati mesne spijune znaci koristiti usluge mesnog stanovnistva. Imati unutrasnje spijune znaci zavrbovati neprijateljske zvanicnike. lmati preobracene spijune znaci uhvatiti neprijateljske spijune i koristiti ih za nase potrebe. Imati prezaljene spijune z naci raditi neke stvari otvoreno obmane radi, ра omoguciti nasim spijunima da za njih saznaju i о njima obaveste ne prijatelja. Najzad, preziveli spijuni jesu oni koji donose izvestaje iz ne prijateljskog logora. Stoga ni s kim u citavoj vojsci ne treba odrzavati pris nije odn ose nego sa spijunima. Nikoga ne treba oЬilnije nagradivati nego spijune. Ni u kojoj drugoj delatnosti ne treba cuvati vecu tajnost. Spijuni se ne mogu dobro koristiti bez izvesne urodene mudrosti. Njima se ne moze upravljati na pravi naci n bez Ыagonaklon osti i otvorenosti.
�ez ut�ncane pronic�ji�?sti, пе moze se Ьiti siguran u istinitost njihovih 1zvestaJa. Bud1 proruclJ1v! i upotreЫjavaj spijune u svakoj prilici. Ako_ spijun pr�vreme?o �tkrije kakvu vest, moras ga poguЬiti zajedno s ошm kome Је tu taJnu 1zrekao. Sv�je�no da li је cilj poraziti vojsku, ili zauzeti grad, ili smaknuti роЈеdшса, uvek treba najpre doznati imena pratilaca, adutanata, vratara i strazara odgovarajuceg zapovednika. Nasim se spijunima mora staviti u zadatak da ustanove to. Neprijateljske spiju ne koji su dosli da uhode nas moramo otkriti potkupi�i pomocu mita da sluze nama, skloniti i udobno smestiti. Tako се postati preobraceni spiju ni i stajati nam na raspolaganju. Upravo preko podataka doЬijenih od preobracenih spijun a, u stanju smo da steknemo i uposlimo mesne i unutrasnje spijune . lsto tako, zahvaljujuci njihovim podacima mozemo odaslati prezaljene spijune da neprijatelju od nesu lazne vesti. Najzad, upravo se uz pomoc njihovih podataka mozemo posluziti prezivelim spijunima u tacno odrede nim prilikama. Cilj i svrha svih vidova spiju naze jeste stica nje znanja о neprijatelju; а to se zn anje moze pre svega doЬiti od preobracenih spijuna. Stoga је od sustinske vaznosti da se sa preobracenim spijunima postupa kraj nje sirokogrudo. U staro vreme, uspon dinastije Jin Ьiо је delo I Cija, koji је prethodno sluzio din astiju Hsia. Isto tako, uspon dinastije Cu Ьiо је delo Li Јаа, koji је ra nije sluzio dinastiji Jin. Stoga samo prosveceni vladar i mudri zapovednik odreduju najpamet �je glave u vojsci za poslove spijunaze, i time postizu velike uspehe. Spiju ni su n ajvazniji element u ratu, jer od njih zavisi sposobnost vojske da se krece.
z w >
а � � о � � �
FLAVIJE VEGECIJE RENAT
RASPRAVA О RATNOJ VESTINI
Naslov dela u originalu оа latioskom
Flavius Vegetius Renatus ЕРIТОМА REI MILIТARIS Naslov dela па francuskom Vegece ТRАIТЕ DE L'ART МILIТAlRE
PREDGOVOR PRVOJ КNJIZI Imperatoru Valentinijanu 11
STARI је оЬiсај da pisci nude svojim vladarima plodove svojih studija u lepoj knjizevnosti, ubedeni da se nijedno delo ne moze objaviti na dolican nacin ako nije pod imperatorovim pokroviteljstvom, i da vladarevo znanje mora Ьiti svestranije i najznacajnije, jer uticaj njegovog znanja veoma zivo osecaju svi njegovi podanici. Imamo mnogo primera da su Avgust i njegovi slavni naslednici povoljno primali podnesene im radove. Вlagodareci ovom ohrabrenju od strane vladara, nauke su cvetale. Tvoja visoka Ыagonaklonost prema ovakvim ogledima navela те је da i sam podem tim tragom i istovremeno, da gotovo zaboravim svoju nesposobnost u poredenju sa starovremskim spisateljima. Medu tim izvlacim i jednu prednost iz prirode ovog dela: ono ne zahteva elegantno izrazavanje niti pak izuzetan talenat vec samo veliku paznju i vernost u prikupljanju i objasnjavanju - za potrebe javnosti - uputstava i opaski nasih starih vojnih istoricara ili onih koji su pisali izricito о vojnim stvarima. Namera mi је u ovoj raspravi da kakvim-takvim redom izlozim osobene оЬiсаје i tradicije starovremaca u izboru i disciplinovanju novoregruto vanih vojnika. Nudim Тi ovo delo ne iz oholog verovanja da nisi upoznat sa svime sto је u njemu izneseno no da Ьi mogao videti da su se onih istih zdravih odredaba i propi а koje si u svojoj mudrosti ustanovio za recu Imperije zvanicno drzali i njeni sarni osnivaci· i da Ьi mogao u ovom sazetom tekstu lako naci sve sto је najpotrebnije znati о tom toliko potrebnom i znacajnom predmetu.
KNJIGA 1 OdЬir i obuka regruta
DISCIPLINA RIМLJANA UZROK NJ�HO� VELICINE. Р?Ье�а u ratu ne zavisi u potpunosti od bro1n?stJ. 1 puke _ hr�br?st1; ��� obezbeduju samo vestina i disciplina. V1d�o �а s� �Jar�1 osvoJ1� svet zahvaljujuci nicem drugom do neprekidI?-OJ VOJ�OJ obt1:c1, str
1 1
zege, пе znaju za kupatilo а tude su im i druge zivotne udobnosti. Priprosti su zadovoljni malim, naviknuti na svakovrsne teske poslove а donekle su pripremljeni i za vojni zivot svojim neprekidnim seljackim poslovima, pri cemu rade asovom, kopaju jarke i nose tovare. U slucaju potrebe, medutim, moraju se regrutovati i gradani. Те ljude valja odmah ро regrutovanju nauciti da se ukopavaju, da marsiraju u stroju, da nose teske tovare i da podnose sunce i prasinu. Treba im davati prosta i umerena sledovanja· treba ih privici na to da spavaju nekad pod vedrim nebom, а nekad pod satorom. Potom ih treba obuciti da rukuju oruzjem. Ako se planira kakva duza ekspedicija, treba da logoruju sto је moguce dalje od gradskih iskusenja. Ove mere predo stroznosti priprernice ih za sluzbu kako telesno tako i duhovno. Dobro znam da su u pocetku stvaranja Republike Rimljani uvek formirali vojsku u samom gradu ali to је Ьilo u vreme kad nije Ьilo nikakvih zadovoljstava, nikakve raskosi te ih nije imalo sta oslaЬiti. Tada im је TiЬar Ьiо jedino kupatilo i u njemu su se osvezavali plivanjem posle egzercira i umora na terenu. U to doba jedan te isti covek Ьiо је i vojnik i seljak - ali seljak koji је, kad zatreba, odlagao orude i pripasivao mac. Istinitost ove tvrdnje pokazuje i primer Kvintija Cincinata, koji је isao za plugom kad su dosli da mu ponude da bude diktator. Glavninu nasih snaga, dakle treba regrutovati па selu. Jer izvesno је ovo: sto covek manje poznaje zivotne slasti, to manje razloga ima da se boji smrti. NAJВOLJI UZRAST ZA REGRUТE. Ako сето se drzati starovre menske prakse, najbolji uzrast u kome mladice treba regrutovati jeste pocetak puberteta. Tada se svaka poduka brze upija i trajnije urezuje u svest. Pored toga neophodne vojne vezЬe kao sto su trcanje i skakanje moraju se savladati pre по sto starost ukruti udove. Jer upravo aktivnost, poboljsana redovnim uvezbavanjem formira korisnog i dobrog vojnika. Nekada је kaze Salust rimska mladez cim Ьi stasala za oruzje, prolazila u logorima najstrozu vojnu i radnu o�JU�u. Jer svakako је bolje da vojnik, savrseno disciplinovan, ugledaJuCI se па druge zali sto jos nije dostigao pravi uzra�t �а ratovanje, nego da s: prestravi kad ga dostigne. Uz to, potre��o Је 1 dosta vre���a da_�__auc1 sta treba о raznim rodovima sluzbe. N1Je laka stvar obuc1t1 konJ1ckog ili pesadijskog strelca, ili izvestiti legionara u komplet11:om egzerc�ru, nauciti ga da ne napusta svoje mesto, da odrzava ravnanJe .?а pr�vilno nisani i nazno izbacuje projektile, da kopa rovove, da pod�e palis�d�, da rukuje stitom odЬija neprijateljske udarce i spretn� раша. yoJmk koji se tako usavrsio u svom zanatu ne samo da se nece ustezat1 nego се jedva cekati priliku da se istakne. RAST. Vidimo da su starovremci veoma voleli da u vojsku uzirnaju najvise Ijude koje su mogli naci posto је normativ_ �а kri�u k?njicu i pesadiju prvih legionarskih kohorti Ьiо s�st sto�a 111 u_ naJI�.anJu_ ruku pet stopa i deset palaca. Ti su se �ahtev1 mogli l�ko 1sp�nJ��at1 "'u to doba kad је vojnicki poziv Ьiо tol1ko popularan 1 kad J?s. mJe usl? u modu da cvet rimske mladezi ide u drzavnu sluzbu. U nuzd1 medutun, treba vise gledati na snagu nego na rast. То potvr�uje i autoritet _kao to је Homer, koji veli da је Тidej svoj niski stas obilato nadoknad1vao elanom i hrabroscu.
nja treb a da ZNACI POZEUNIH OSOBINA. Nadgle_dnici �e_g�utova ova, kako ud_ 1zgl 1 _ с1 о _ , lic � crte � njihov � � s posebnom paznjom ispituju aJu naJv1se 1z_gle?a d a 1rn koJl опе rat1 a od i sud n a c a t � bi mogli doneti ava d a kod lJud1 kao оа. uver · se роka zu kao dobri voJ'nici. Jer 1 kus.tvo .. ukazщu ?а ПЈI··ь ove koJI c1 a zn ш i kod konja i pasa , postoje izve . . ., a vu kvalitete. Stoga Ьi mlad vojnik trebalo da 1m�. z1vahne 0�1 d� gl ava p r t1 dugi }uk� m1s1c a men a r siroke, grudi ти u s a d drzi pravo _ nazne truk vitak telo pravilno oЫikovano, а noge 1 topala zil��� pre negoli rnesnati. Kad па regrutu pronadem<: s�e te zna �� nesto �1z1 ra t mozemo i zanemariti posto је mnogo vaznчe da voJшk bude Jak nego vi ok. ZANATSКA PODOBNOST. Pri izboru regruta treba obratiti p aznju па njihov zanat. R Љ are, :zivinare posla ticare tkace i, _ u�ps�e uzev . опе cija zanimanja vise odgovaraju zenarn�. ро тот rn1 lJenJu ?е Ь� trebalo niposto primati u vojsku. Na uprot �Ј��а, s� akako tr�� a pпm�t� kovace, drvodelje mesare i lovce. Od pazч1vog ��b�ra_ VOJШka__ zav1s1 dobrostanje Republike а sama rz Rim ke н1:1реr1Је 1 nJene mo�1 tako је neodvojivo povezana s tim moment�m da Ј:. preva hodno vaz�o пе poveravati ga Ьilo kome по amo _ошта � CIJU е ver?o t mozem� uzdati. Sertorijevu brizljivo t u toJ oЬlastl �t�rov_�emc1 . � . rna!_rali jednom od njegovib naji taknutijih vojnih kvalifikac1Ja. V0Јшс1 koJirna е poverava odbrana Imperije i u ciji_rn је ru�a �a ratna rec a trebalo Ьi, ро mogucnosti, da poticu iz ugledшh porod1ca 1 da ?ud� Ье preko_rno vaspitani. Nazori koji se od takvih ljudi mogu ocekivat1 presudш su za formiranje dobrih vojnika. Osecaj casti koji ga precava da se lose ponasa i da bezi napravice od njega pobednika. Kakvu kori st mozemo ocekivati od coveka koji је ро prirodi kukavica , ma koliko Ьiо disciplinovan i ma u koliko karnpanja ucestvovao? Vojska forrnirana bez potrebne paznje па izbor regruta nikad е do ad nije poboljsala vremenom, а pogubno isku tvo uverilo na ј� da је u_ t�m� izvor svih nasih nesrec a. Ovoliko rnnostvo poraz a rnoze е рпр1 at1 sa mo dejstvu dugotr ajnog rnira zbog koga smo postali nehatni i nebrizljivi u odblru regruta; klono ti tako jako izrazenoj kod vis�h slojeva da se drz avna sluzb a pretpos tavi vojnoj; i ramnom ponasa ПJu nadglednika koji, vodeni licnim interesim a ili gl�daju�i kr?z pr �е: prihvataju mnogo ljudi koje im ро vom nahodenJu_ alJu 0�1 v� a шс� imanj a cija је to obavez a i primaju u vojsku опе lJude koJe ш am1 njihovi gospodari nece za sluge. Iz ovog proizlazi da Ьi zadatke ovakvog znacaja valj alo poveravati jedino za luznim i cestitim ljudima. VOJNICКI BELEG. Medutirn, regrut пе Ьi trebalo da dobije beleg 1) cim bude prirnljen u vojsku. Prvo treba proveriti је li ро oban za sluzbu, је li dovoljno agil an i snaz an, је li u s tanju da n auci voju duznost, i ima li dovoljno vojnicke hrabrosti. Jer mnogi е, rn a koliko naizgled obec avali posle provere pokazu itekako nespo obnim a. Takve treba odЬiti i zarneniti boljirna · jer pobedu пе dono i brojnost nego hrabrost. v
1> Тај е beleg utiskjvao vojnicima па nadlanice, u ijanjm gvozdem iti kakvim drugim nacinom (tetoviranjem), i Ьiо је neizbri iv. (Prim. ur.)
Ро obavljenom ispitu, vojnicima treba utisnuti vojnicki beleg i obuciti ih oruzju putem redovne i svakodnevne vezbe. Medutirn ovaj sustinski vaza n оЬiсај ukinula је opsta opusteno t proistekla iz dugotrajnog mira. Ne mozerno danas traziti od coveka da uci druge onome sto ni sam nije naucio. Stoga narn preo taje sarno jedan nacin da povratimo starin ke oblcaje: koristiti е knjigarna i sa vetovati sa starim istoric ari rna. No oni nam tu mogu malo pomoci, jer govore samo о ratnim poduhv atirna i dogadajima а пе obracaju paznju па predmet ovog naseg istrazivanja, koji matraju opstepoznatim. Tacno је da su Lakedernonci, Atinjani i о tali Grci napi ali vise knjiga о tome sto е naziva taktika, ali опо sto је z a na vazno da aznamo to је vojna ve tina rimskog naroda, koji је iz vojih u kih gr anica prosirio voje car tvo do zemalj a gde е unce rada koro do na kraj veta. Zbog toga, posto am proucio razne pi се Ьiо a m prinuden da u ovoj knjizici verno reprodukujem ,, Raspravu о ratu" od K atona Cenzora, dela Kornelij a Celzu а, Fron tina , Paternusa , ve tog tumac a vojnog zakona mudra pr avila Avgusta Trajana i Adrijana . Ne prirnam па еЬе nikakvu odgovornost vec od ovde pornenutih licno ti uzirn arn njihove razbacane pouke cije си fragmente amo dove ti u klad. РОСЕТNА ОВUКА (VOJNICКI KO RAK, T RCANJE SКАКА NЈЕ). Prvo to vojnici mor aju nauciti је te vojnicki korak, koji se ро tize amo talnirn uvezЬavanjem brzog i grupnog marsiranj a. Isto tako, nista nije vaznije - kako па mar u tako i u boju - od odrz avanj a sa vrsenog ravnanja u troju. Jer trupe koje marsiraju nepor avnato i neuredno uvek и и velikoj opasno ti od poraza. Trebalo bi da oblcnim vojnickirn (marsev kirn) korakom predu dvade et milja za pet letnjih sati, а punirn korakorn dvade et cetiri milje. Ako е krecu brze od ovog, onda vi е пе marsiraju nego trce, ра se fiksni tempo пе moze propi ati. No mladi r gruti treba narocito da uvezbavaju trcanje, kako Ьi Ьili u tanju da neprijatelja napadaju energicnije da brze zauzimaju kakav pogodniji poloz aj i prec avaju neprijatelja u takvoj nameri, da hitrije krecu и izvidnicu i vracaju е nje i da prilikorn gonjenja lak е ustizu neprijatelj a. Takode је veoma vazno da uvezbaju kakanje kako Ьi mogli bez teskoca prelaziti jendeke i nezgodne uzdignute prepreke. U borbenim dej tvima pokazuje se jos jedna velika prakticna kori t od tih vezЬi: trceci i kacuci, vojnik koji na tupa s kopljem и ruci za enjuje oci svog protivnika za tra uje ga i zadaje mu mrtonosni udarac pre no to ovaj tigne da е pripremi za odbranu. Opi ujuci vanrednu ve tinu Pompeja Velikog u tirn tvarim a , Salu t kaze da је оп u skakanju Ьiо takmac najagilnijirna, u trcanju najbrzima i u nazi najrobu tnijima. Nikad е "' оп ne Ьi mogao u pe no uprot taviti Sertoriju da nije i еЬе i voje vojnike pripremio za borbu redovnim uvezbavanjern ovih vestina. PLIV ANJE. Svaki mlad vojnik bez izuzetka, mora и letnjim me ecim a proci kroz obuku plivanj a, jer poneki put nema mogucno ti da е preko reke prede mo torn, te i gonioci � pr_ogonjeni moraju_ p_l!vati. Po�le naglog topljenja nega ili posle nagl1h k1 а reke е се to IZLiJu; u takvш� prilikama od neznanj a pliv anja preti i ta onolika ора nost kao 1
z
iа о
i� <
51
od neprijatelja. Stoga su stari Rimljani, �savrseni � svim oЫ_astima vojnog umeca zah_valjujuci �epreki�� om шz� ra�ova 1 opa��ost1 oda _ brali Marsovo polJe kao naJpogodnIJe z� vez�a?Je z�og b�zme !,t�ra, и kome је mladez mogla sa sebe sprat� zn<;>J 1 prasшu, 1_ ?svez1t1 se plivanjem posle zamornog egz�rcira_. �liv�nJu treba_ obu?1t1 ne s�mo pesadiju nego i konjicu, ра cak 1 �о�Је 1 ��Jne sluge, Jer sv1ma su nJima podjednaki izgledi da se nadu u 1st1m pпlikama. ОВUКА SA DIREKOM. Starovremenski autori kazu da su, izmedu ostalih vrsta obuke, imali i obuku sa direkom. Davali su regrutima okrugle stitove opletene vrbovim. gr�j�m d;1apu� _teze od I?ravih, � drvene maceve dvaput teze od оЬ1сшh, 1 obucaval1 1h pred d1rekom 1 pre i posle podne. Тај је izum izvanredno koristan ne samo vojnicima nego i gladijatorima. Ni u jednom od ta dva zanimanja, ni u areni ni na bojistu, nije se istakao niko ko tu obuku nije savrseno savladao. Svaki је vojnik, dakle cvrsto ukopavao svoj direk, visok oko sest stopa. Као da је pred njim pravi neprijatelj, regrut Ьi mu se suprotstavljao ovim oruzjem kao da u rukama ima oЬican stit i mac. Neki put Ьi ciljao u glavu ili lice, neki put u levu ili desnu stranu tela, а neki put, opet, nastojao Ьi da pogodi butine ili gnjatove. Staresine su ga ucile kako da napada i da se brani, i uopste kako da svim nacinima nadЬije protivnika; ali pri tom ga nadasve upozoravale da se ne izlozi protivnickom udarcu dok zadaje svoj. NE SECI МАСЕМ, NEGO BOSТI. Regruti su takode ucili da macem пе seku, nego bodu. Jer Rimljani ne samo da su ismejavali опе koji macem seku, nego su otkrili da ih је lako pobediti. Udarac ostricom, ma koliko Ьiо jak, retko uЬija, zato sto vitalne delove tela stite i kosti i oklop. Nasuprot tome, ubod, makar Ьiо samo dva palca dubok, ро pravilu је smrtonosan. Pored toga, pri zauzimanju stava za secenje nemoguce је ne izloziti desnu ruku i desnu stranu tela· s druge strane, pri bodenju је telo zasticeno, i protivnik Ьiva uboden pre по sto је video mac. То је Ьiо nacin borbe kome su Rimljani najcesce priЬegavali, а regrute su prvo obucavali oruzjem takve tezine jer Ьi im pravo oruzje Ьivalo utoliko lakse, te su и borЬi mogli Ьiti bezbedniji i brzi. MACEVANJE (АRМАТURA). Posle toga regruta usavrsavaju u macevanju koje predaju ucitelji borenja. Ovaj оЬiсај zadrzao se bar delimicno. I danas је priznato da se vojnici oЬicno bolje macuju no ostali. Ocigledan dokaz korisnosti ovog vezbanja jeste velika nadmoc nost koju doЬija nad svima svojim drugovima onaj koji е malo razume u macevanju. U tom pogledu nasi preci su uveli strogu disciplinu. Dok је ucitelj borenja kao nagradu doЬijao dupli obrok, vojnik koji ne Ьi postigao zadovoljavajuce rezultate Ьiо је osuden da prima jecam umesto psenice, а njegovo sledovanje psenice vracano mu је tek onda kada Ьi и prisustvu prefekta legije, triЬuna i glavnih centuriona pokazao u raz�im vezbama da је u stanju da odgovori svim zahtevima vojnickog poz1va. Slava i ponos vojske, toga najcvrsceg oslonca drzave sastojali su se � tome da r�spolaze v�likim brojem obucenih vojnika. Neprijatelji nas rusu post�vali zbog nas1h odora Ыistavih od zlata srebra i dragog _ kaI?enJa, vec 1z straha od naseg oruzja kojim smo ih jedino podjarmljivalt. /
Od Katona potice opaska da se propusti u svakodnevnim poslovima mogu ispraviti ali da је sasvim drugacije и ratu, gde su greske pogubne i nepopravljive i gde se smesta kaznjavaju. Jer kad se u borbu s neprijateljem stupi bez vestine i hrabrosti deo vojske ostaje mrtav па bojistu, а prezivele poraz tako pogada da se vise пе usuduju suprotstaviti neprijatelju u lice. UPOTREBA KOPLJA. Pored gorepomenute obuke sa direkom, regruti su doЬijali i koplja teza od oЬicnih i ucili kako da ga njima gadaju. Instruktori su posebnu paznju poklanjali ciljanju i snazi izbacaja. Та vezba јаса ruku i od vojnika stvara dobrog nisandziju. UPOTREBA LUКA I STRELE. Trecinu ili cetvrtinu najmladih i najsposobnijih vojnika treba takode obuciti gadanju direka lukom i strelom pravljenim samo za tu svrhu. Instruktori za ovu vestinu moraju se pazljivo birati i marljivo truditi da pouce vojnike kako da drze luk u pravilnom polozaju da ga nazno napnu, da levu ruku drze nepomic no, da desnom vesto povuku, da i paznju i oko usmere na metu, i da ciljaju podjednako sigurno na zemlji kao i u sedlu. No to se ne moze nauciti bez velike priljeznosti, ni odrzati bez svakodnevne vezbe. Korist od dobrih strelaca ocigledno је pokazao Katon u svom traktatu о vojnoj disciplini. Uvodenju ovog roda sluzbe Юaudije duguje svoju pobedu nad neprijateljem koji ga је dotad redovno nadjacavao. Pre Ьitke sa Numantincima, koji u rim ku vojsku ponizili prisilivsi је da prode ispod jarma Scipion Afrikanac smatrao је da nece imati izgleda па uspeh ako и svaku centuriju пе ubaci jedan broj odabranih strelaca. РRАСКА. Regrute treba obuciti bacanju kamena i iz ruke i iz pracke. Prica se da su pracku izumeli stanovnici Balearskih ostrva i da su njome baratali zacudujuce spretno zahvaljujuci nacinu kojim su vaspitavali decu. Deca, naime nisu mogla doЬiti hranu od majki sve dok је ne z pogode iz pracke. I pored zastitnog oklopa, vojnicima cesto vise smeta f okruglo kamenje iz pracke по sve neprijateljske strele. Kamenje uЬija аg: ne kidajuci telo, а kontuzija Ьiva smrtna i bez prolivanja krvi. Opste � је poznato da su starovremci koristili prackase u svim svojim ratnim �о operacijama. Opravdanost potrebe da se ovoj vestini obuce svi vojnici bez izuzetka utoliko је veca sto se pracka пе moze smatrati nikakvim � teretom, а cesto im је itekako korisna, narocito kad su prinudeni da � se bore na kamenitom terenu, da brane kakvu planinu ili uzvisicu ili da odЬijaju neprijateljski napad na kakav zamak ili grad. KRAТКО KOPLJE. Ne sme se preskociti ni vestina bacanja kratkih teskih kopalja zvanih martiobarbuli. Nekada smo u Iliriji imali dve legije od ро sest hiljada ljudi, ciji su vojnici zbog izvanredne umesnosti i vestine u baratanju ovim oruzjem, ро njemu Ьili i nazvani Marsovi strelci odlikujuci se tako od ostalih. Опе su dugo podno ile najveci teret svih ratova i toliko su е i takle da su ih imperatori Dioklecijan i Maksimilijan, ро preuzimanju pre tola, pocastvovali titulama jupiter ska ' i herkulska' , i pretpostavljali ih svim ostalim legijama. Svaki vojnik nosi ро pet takvih kopalja u uduЬljenju svog stita. Na taj nacin legionari nadomescuju strelce, jer ranjavaju. � neprija�elj�ke vojni�e_ i njihove konje pre no sto ovi dodu na domet ob1cnog proJektilnog oruzJa.
53
ОВUКА U UZJAНIVANJU. Starovremci su trogo obavezivali i veterane i regrute da redovno vezbaju uzjaruva�je. Njihova _ је prak _ а tigla i do па ih dana, mada јој е danas poklanJa mal� paznJ�- Ош � и tu vrhu kori tili drvene konje, zimi pod krovom, а let1 napolJu. Mlad1 vojnici u ucili da ih uzjahuju prvo bez oruzja_ а P?� om ро� punim naoruzanjem. Vezbali u toliko marljivo da_ u е 1�vest1l1 da p_o_dJedn�ko dobro uzjahuju i jahuju а оЬе strane �sukaш1!1. ma�em �li koI?lJe.� и ruci. Vredno vezbajuci u mirnodop koJ dokol1c1, nJ1hov1 kon1aшc1 do egli u takvo avrsen tvo di cipline da �- na k�nja mog�i kociti za tren oka, cak i u red zbrke kakva vlada pnl1kom 1znenadшh uzbuna. OPTERECENJE VOJNIКA. Privikavanje vojnika па по enje tereta takode је u tin ki deo di cipline. �aro_cito је potrebno се to uve�bava_ti regrute tako sto се im � �ar�d1vat1 da ро�е и_ tere�. od naJm�nJe sezdeset funti (пе racuna1uc1 licno naoruzanJe) 1 nJ1m па led1ma marsiraju u troju zato sto се па teskim ek pedicijama се to Ьiti u situaciji da moraju no iti i provijant i oruzje. То im nece Ьiti _ te ko kad vremenom teknu naviku koja ve olaksava. Dokaz tome b1le u nase nekada пје trupe а Vergilije је to uocio u sledecim tihovima: Vojnici legije, u vom stroju zЬijeni Pod te kim tovarom i oruzjem vijeni, Marsiraju zu tro trpec vaku muku, Pripravni da uvek dusmanina tuku. ORUZJE STAROVREMACA. Sledeci predmet razmatranja jeste naoruzanje trupa. Medutim, starovrem ki metod vi е е пе primenjuje. Jer iako mo ledeci primer Gota Alana i Huna, donek]e poboljsali naoruzanje konjice ја по је da је pesadija potpuno neza ticena. Otkako је Rim о novan ра sve do vladavine imperatora Gracijana pesadija је nosila kozne oklope i stitove. No ро to u nemar i lenjo t ро tepeno doveH do potpunog popustanja di cipline, vojnicima је okl р ро tao pretezak jer u ga retko navlacili. Prvo u od imperatora trazili dozvolu da е о lobode oklopa а potom i slema. Posledica toga Ьila је da su u ukoЬima Gotima nase trupe се to о tajale nemocne pod kisom njihovih trela. Potrebu da е ре adiji ponovo nametnu lem i oklop nije otkrio niko, uprkos nizu poraza koji је doveo do razaranja tolikih velikih gradova. Kad је neza ticena i izlozena dej tvu vakovr nog neprijateljskog oruzja voj ka се pre bezati negoli boriti е. Sta drugo i ocekivati od pesadinca- trelca bez oklopa i slema koji ne moze i tovremeno drzati i luk i stit ili od za tavnika cija u tela naga, а koji пе mogu i tovremeno nositi i stit i teg? Pesadincu је tesko nositi oklop, ра cak i lem. То је toga sto retko ide па egzercir ра ih retko i по i. No ako Ьi redovnim vezbanjem navikao da ih по i, ve i kad Ьi Ьili jos tezi nego sto u tvar Ьi tajala а vim drugacije. Cini е medutim da tim istim vojnicima kojima је starin ki oklop pretezak ne znaci nista da se nezasticeni izloze ranjavanju i smrti ili, sto је јо gore о ramote pavsi u rop tvo ili da izdaju svoju zemlju dajuci е u bek tvo - i tako ve da Ьi izbegli neznatnu meru vezbe i zamora dopu te da budu ramno sa eceni na komade. Odakle tarovremcima pravo da pesadiju
nazivaju zidom ako ne odatle sto је опа donekle tako i izgledala zbog potpunog oklopa legionara, koji u imali stitove, slemove kozne oklope i gvozdene navlake па de пој nozi · i zbog strelaca koji su nosili rukavice па levoj ruci. То је Ьilo defanzivno oruzje Iegionara. Oni koji u е borili u prvom redu svoje legije zvali u se principi, oni u drugom hastati, а oni u trecem trijari. U kladu а vojom obukom trijari u u borЬi klecali па jednom kolenu, pokriveni titovima da Ьi u tom polozaju Ьili manje izlozeni neprijateljkim trelama по u stojecem tavu - а i zato da Ьi kad bude potrebno da u tanu, Ьili vezi puni elana i premni da jurisaju zesce. Poznato је da u mnogo puta ро tizali potpunu pobedu kad su i principi i hastati Ьili potuceni do nogu. Starovremci u takode imali jedinice astavljene od lake pesadije prackasa i lakih trupa (ferentari) koje u oЬicno drzale krilne polozaje i prve zametale Ьitku. Za te jedinice Ьirani u najaktivniji i najdi cipli novaniji vojnici. Ро to ni u Ьile velike lako u е - ako Ьi napad Ьiо odЬijen - povlacile kroz prorede u legionar kom troju пе remeteci ga nimal . Pamon ke kozne kape kakve по е nasi legionari imale u drugaciji oЫik u vreme kad u Ьile uvedene. Ро tarovrem kom propi u vojnici u ih morali taln no iti · naviknuti da im glava bude pokrivena lakse u podno ili tezinu lema. Projektilno oruzje ре adije Ыlа u koplja а trougla tim gvozdenim vrhom dugim jednu topu ili пе to manje nazvana pile. Kad Ьi е zabola u tit, ni u е vise mogla izvuci. Уе to i snazno bacena prodirala u bez te koca kroz kozni oklop. Mi ih ada retko upotreЬljavamo, ali pred tavljala u glavno oruzje varvar ke te ke ре adije. Nazivaju е ЬеЬга i vaki vojnik по i u borbu ро dva ili tri. Kad е vojnici bore kopljem, treba da izbace levu nogu, jer е na taj nacin znatno р vecava energija potrebna za izbacaj. Na uprot tome, kad е neprijatelju priЫize toliko da mogu koristiti pile i maceve, treba da izbace de nu nogu, da Ьi tel pred tavljalo manju metu а de па ruka Ьila Ыiza neprijatelju i u zgodnijem polozaju za udarac. Iz ovog proizlazi da је nabdeti vojnike defanzivnim oruzjem i to tako potrebno kao i buciti ih upotreЬi ofanzivnog. Jer igurno је da се е vojnik boriti hrabrije i amopouzdanije kad је za odbranu opremljen kako treba. UTVRDIVANJE LOGORA. Regrute treba nauciti kako е logori utvrduju, ро to nijedna оЫа t obuke nije toliko potrebna i kor! па. ! е u dobro lociranom i utvrdenom (u�ancenom) logoru trupe и 1 danJu �1 nocu bezbedne, cak i kad u neprijatelju па vidiku. Оп је nalik utvrdenom gradu, koji one mogu radi vog obezbedenja agraditi gdegod im је volja. No ova је dragocena ve ti_na da_na_ . pot��n� izguЫjena, jer odavno u prosla vremena kad u na 1 logon ��11 z� tice?1 Ьilo ancevima Ьilo pali adama. Zbog tog propusta nepnJatelJ ka Је konjica се to iznenadivala na е nage kako danju tako i nocu i nano ila im te ke guЬitke. Znacaj ovog оЬiсаја ne proi tice amo iz taln_e ора по ti ро trupe koje se ulogoruju bez ovakvih mera predo trozno tI,
nego i iz zlosrecnog polozaja vojske koja se nema kuda povuci kad је neprijatelj suzЬije na bojistu, ра mu је tako prepusten na milost i nemilost.
z � � ё3 � � 56 о �< < а:
POLOZAJ I OBLIK LOGORA. Logoriste treba odabrati veoma brizljivo narocito ako је u Ыizini neprijatelja. Lokacija mora Ьiti prirodno jaka, а okolina oЬilovati drvima, krmivom i vodom. Ako vojska treba da se tu zadrzi duze, mora se paziti da mesto bude zdravo. U okolini пе sme Ьiti uzdignutijeg zemljista, odakle Ьi nas neprijatelj mogao izazivati ili uznemiravati; isto tako, kraj пе sme Ьiti vodoplavan, jer poplave su velika opasnost za vojsku. Dimenzije logora moraju se odrediti па osnovu broja vojnika i kolicine prtljaga da Ьi velika vojska imala dovoljno prostora, а mala bila postedena preteranog razvlacenja. Oblik logora mora se odrediti па osnovu prirode zemljista, te u skladu s tim Ьiti ili cetvrtast, ili trouglast, ili ovalan. Pretorijanska kapija mora Ьiti okrenuta ili istoku ili neprijatelju. U privremenom logoru mora se nalaziti u pravcu daljeg nastupanja. Unutar ove kaEije podizu se satori prvih centurija ili kohorti, i pobadaju zmajevi i druge zastave. Dekumanska kapija nalazi se sucelice pretorijanskoj, u zadnjem delu logora, i kroz nju se vojnici izvode па mesto odredeno za kazne i poguЫjenja. NACIN UТVRDIV ANJA LOGORA. Postoje dva nacina za utvrdiva nje logora. Ako nema neposredne opasnosti, oko celog logorskog kruga nacini se plitak opkop samo devet stopa u sirinu, а sedam u duЬinu. Od iskopane zemlje podigne se na unutrasnjoj ivici opkopa neka vrsta zida ili grudobrana tri stope u visinu. Ali ako ima opravdane bojazni od neprijateljskog napada logor se mora okruziti propisnim opkopom, dvanaest stopa u sirinu i devet stopa u duЬinu (mereno vertikalno od povrsine zemlje). Potom se na ivici blizoj logoru podigne parapet cetiri �tope u visinu, s _ tim sto se prepreke i fascine propisno pokriju i ucvrste 1skopan�m z�П:UJ�m. Iz ovih dimenzija proizlazi da се unutrasnja visina opkopa iznos1t1 tпnaest stopa, а sirina opkopa dvanaest stopa. Ро vrhu se роЬiје cvrsto kolje, koje vojnici nose sa sobom za ove potrebe. Za �е radove treba obezbediti dovoljan broj asova, pijuka pletenih korpi 1 svakovrsnog drugog alata. K�d nep�jatelja ��ma na �idiku, nije tesko podici logorske fortifikacije. _ A1i �ko Ј� �eprчatelJ blizu, celokupna. konjica i polovina pesadije moraJu ��aJat� u b�r?enom P?retku, da Ьi stitili ostatak trupa koji radi _ na sebe eventualni napad. Na па usanc1vanJu �_ bili sp:e�rn da рпmе pos�u. se �entuпJe smenJUJU ро redu - па smenu ih poziva vikac - dok f�rtifI��CIJe n� budu gotove. Tada ih inspiciraju i primeravaju centurio _ v �' �0�1 kaz�JavaJu nemarne i lenje. То је veoma vazan element u dis�iplinov�Ju mlad� v?jnika� �oji се - kad postanu propisno obuceni _ utvrde svoj logor vesto i brzo. - b1t1 u stanJu da u h1trum slucaJev1ma P�STROJ�V �JE: Nijedan deo egzercira nije od presudnije vazno sti � borbernm d�JStVlma no st� је odrza_vanje savrsenog ravnanja u _ I zatvaranJa. Previse zЬijeni vojnici ne stroJu, bez prevelikog otvaranJa ЈЈ Zmaj је Ьiо poseban amЫem svake kohorte. (Prim. ur.)
mogu se . nikad boriti kako Ьi trebalo, i samo smetaju jedni drugima. _ Је poredak odvec otvoren i labav, daju neprijatelju priliku za Ako 1m prodor. Kadgod se to desi, а usledi i napad s leda, neizbezno dolazi do opsteg nereda i zbrke. Regruti stoga treba da stalno budu па terenu postrojeni ро spisku i u pocetku poredani u jedan red. Treba da nauc� ravnanje i odrzavanje propisanog pojedinacnog rastojanja. Potom im se mora komandovati da udvoje redove, sto moraju izvrsiti hitro i smesta se poravnati sa celnirn. U sledecoj fazi, treba jos jednom da udvoje redove i postroje se cetvororedno. Tada па red dolazi trougao ili, kako se oЬicno kaze, klin, oblik veoma koristan u borЬi. Moraju dalje nauciti da sacine krug (orbis), jer su dobro obucene trupe, kad Ьi ih neprijatelj razЬio, zauzimale taj oblik i tako sprecavale potpuni slom aпnije. Posle cestog vezbanja na poligonu, ovi oblici prestrojavanja lako se izvode u ratnim uslovima. MESECNI MARSEVI. Stari Rimljani imali su redovan оЬiсај, potvrden Avgustovim i Hadrijanovim uredbama, da i konjicu i pesadiju uvezba vaju putem marseva izvodenih triput mesecno. Pesadija је morala odmarsirati deset rnilja od garnizona i natrag, pod punim naoruzanjem, u savrsenom poretku, vojnickim korakorn koji se povremeno rnenjao i ubrzavao. Konjica је, ро eskadronirna i propisno naoruzana, obavljala takve iste marseve i tom prilikom uvezbavala svoje osoЬite nacine kretanja i oЫike prestrojavanja; neki put kao da goni neprijatelja, а neki put kao da se povlaci ра prelazi u jos zesci protivnapad. Тi se marsevi nisu obavljali samo ро oЬicnom i ravnom zemljistu: i konjica i pesadija imale su da se krecu i ро teskom i neravnom terenu i da se penju па planine ра potom spustaju, da bi se priprernile za sve prilike i upoznali s raznim oЫicima manevrisanja zavisnim od prirode zemljista. KORISТI OD ОВUКЕ VOJNIКA. Ove vojne maksime i uputstva, nepobedivi imperatoru, pazljivo sarn prikupio iz dela svih starinskih autora u ovoj oЫasti, u znak svoje odanosti i revnosne zelje da Ti sluzim. Namera mi је bila da ukazem na pouzdan metod formiranja dobrih i upotreЫjivih armija, sto se moze postici samo ako se verno podrazavaju starovremci u brizi oko izbora i obuke regruta. Ljudska hrabrost nije se degenerisala, а ni zemlje koje su dale Lakedemonce, Atinjane, Marsijance Samnite, Pelinjane, ра i same Rimljane nisu jos iscrpljene. Nisu li Epirci u starim vremenima stekli veliki ugled u ratu? Nisu li Makedonci i Tesalijci porazivsi Persijance prodrli cak u Indiju? Uz to, dobro se zna da је ratobornost Dacana, Mezijaca i Tracana dovela do bajke da је Mars roden medu njima. Bilo Ьi zarnorno nabrajati one razne narode koji su nekad Ьili tako mocni, а koji su sad svi do jednog pod rirnskom vlascu. Medutim, bezbednost ponikla iz dugotrajnog mira izrnenila је poglede Rimljana, odvukla ih od vojnih poslova civilnima, i zadojila ih ljubavlju prema dokolici i lagodnom zivotu. Otud је neprimetno krenulo popustanje ра zatim i zapostavljanje vojne discipline, dok nije najzad potonula u zaborav. То sto se ova izmena dogodila u kasnijem dobu moze delovati cudno, ako imamo u vidu da је mir koji је posle Prvog punskog rata trajao nekih dvadeset godina lenoscu i zapostavljanjem discipline toliko
z >
ё3
� �
о
щ
>
� �
57
oslaЬio Rimljane - nekada posvudasnje pobednike - ?а se u Drugom punskom ratu nisu mogli odupreti �a�b�u. �� kraJu,_ posle por�a mnogih konzula i guЬitka mnogih ofic1ra � arm1Ja uvenlI su �� da 1е ozivljavanje discipline jedini put ka pobed1 ра su tako povratilI svoJu premoc. Stoga se nuznost discipline ka?. i stroge p�zn}e u izboru_ i obuci regruta, nikad ne moze prenaglas1t1. Takode Је izvesno da Је drzavi kudikamo jeftinije da svoje sopstvene podanike obuci vojnim vestinama nego da uzima strane placenike.
z f �
а
58
� �
PREDGOVOR DRUGOJ KNJIZI Imperatoru Valentinijanu II
NEPREKINUТI niz pobeda i trijumfa nepoЬitno је dokazao Tvoju potpunu i avrsenu upuceno t u tarovrem ku vojnu di ciplinu. U peh u Ьilo koj ј profesiji је te пај igurniji znak maj tor tva u njoj. Umno uzvi en iznad ljud ke moci poimanja Ыagoizvoleo si potraziti nauk od starovremaca iako Tvoji nedavni podvizi prevazilaze i njihove. Primiv i Tvoju naredbu da na tavim ovim azetim delom ne toliko da Те ono pouci koliko da Ti se nade pri ruci, nisam znao kako da svoju odano t Tvojim naredenjima pomirim sa duznim postovanjem prema ТеЬi. Ne Ьi li Ьila krajnja drskost cak i pomenuti vestinu ratovanja go podaru sveta i pobedniku nad svim varvar kim narodima em namerom da se opisu njegovi opstveni poduhvati? S druge trane Ьilo Ьi vanredno kriminalno i ора no ne izvrsiti volju tako velikog vladara. Stoga mi је poslusno t dala drskosti, jer sam hvatio da Ьih ispao jos dr kiji kad Ьih Ti se usprotivio. U tome me је nernalo ohrabrio nedavni prirner Tvoje Ыagovoljnosti. Мој traktat о izboru i di ciplinovanju regruta naisao је na povoljan prijem kod ТеЬе· а posto је uspeha imalo delo koje sam sastavio ро svojoj volji, ne moram se bojati za ono koje preduzirnam ро Tvom izricitom naredenju.
z
tw > а
� � 59 � � �
КNJIGA II Ustrojstvo legije
ORUZANE SNAGE. Oruzane snage sastoje se od tri dela: konjice pesadije i mornarice. Krila konjice nazvana su ро slicnosti sa pticjirn krilima utoliko sto se odvajaju na dve strane od tela i stite ga. U danasnje vreme zovu se veksilacije ро veksilama njihovim karakteri sticnim zastavama. Legionarsku konjicu pak, cine drugacije jedinice, narocito pridodate svojoj legiji · ро ugledu na njih organizovane su konjicke jedinice nazvane okreati ро lakirn cizmama koje nose. Morna rica se sastoji od dva odeljka: ratnih brodova zvanih liЬurne i naoruzanih salupa. Konjica је namenjena operacijama u ravnicama. Mornarica sluzi za odbranu mora i reka. Pesadija se koristi za odbranu uzvisica za posade gradova i podjednako је upotreЫjiva na ravnom i neravnom zemljistu. Stoga је pesadija buduci da је u stanju da deluje svuda, svakako rod vojske koji је drzavi najkorisniji i najpotrebniji, nezavisno od toga sto ga је jeftinije finansirati. Pesadija se deli na dva korpusa: legije i pomocni korpus. Ovaj drugi daju saveznici i clanice konfedera cije. Karakteristicna тос Rimljana uvek se zasnivala na izvanrednoj organizovanosti njihovih legija. Опе su tako nazvane аЬ eligendo, tj. ро brizljivosti i strogosti u izboru vojnika. Broj legionarskih jedinica u arrniji ро pravilu је mnogo veci od broja pomocnih. RAZLIКA IZМEDU LEGIJA I POMOCNIH TRUPA. Makedonci, Grci i Dardanci delili su svoje trupe na falange od ро osam hiljada vojnika. Gali, KeltiЬerijci i mnogi drugi varvarski narodi delili su svoje armije na jedinice od ро sest hiljada vojnika. Rimske legije oЬicno se sastoje od ро sest hiljada vojnika, katkad i vise. Sada сето objasniti razliku izmedu legije i pomocnih trupa. Ove druge s� о? placenick�h j�?i�c�, skupljenih iz . razlicitih �elo�a Impe s�stoje _ n�e, r�ltkuJu se ро ?rОЈПОЈ Jac1ru, nepoznate su Jedne drug1ma 1 nemaju _ ��kv1b �ve�us?bru� veza ni naklonosti. Svaki narod ima svoj vojnicki rezun оЬ1саЈе 1 nасш borbe. Od trupa koje se medu sobom toliko razlikuju . moze se �alo toga ocekivati jer u vojnim podubvatima ?snovna Ј� s�var da Citavu armiju pokrece i citavom armijom rukovodi Jedan_ te 1st_1 _ p_ored_ak а pod pomenutim razlicitim i neu taljenim uslov1ma voJшcuna Је gotovo nemoguce da delaju skladno. Medutim kad se dobro obuce i disciplinuju od opipljive su koristi i uvek se n� fro�tu spajaju . s legijama kao lake trupe. Mada nisu glavna uzdanica legчama ove 1Ь smatraju znatnim pojacanjirna. Potpuna rimska legija pak sastavljena od svojih karakteristicnih koho �ti_, sadrzi tesku p�sadiju_ t�. jest: principe hastate, trijare i ant�fшJ.�?e, _Iaku pesa�Ju koJu сше ferentariji strelci, prackasi i ?�stanJ1, zaJedno sa le�onarskom konjicom. Ove jedinice, sve vodene 1st1m �uho� nerazdvoJno su sjedinjene u svojim razlicitim metodima postroJavanJa, ulogoravanja i borbe. Otud је legija kompaktna i u svim
delovima savrsena i bez ikakve је strane pomoci uvek bila nadmocna svakoj sili koja Ьi јој se suprotstavila. Velicina Rimljana dokaz је da su im legije izvrsne, jer uz njihovu su pomoc uvek pobedivale sve neprijatelje koje su htele ili na koje su se namerile. UZROCI PROPADANJA LEGIJE. Ime legije zadrzalo se sve do danas u nasim oruzanim snagama, ali njene snage i sustine vise nema: nemar nasih prethodnika doveo је do toga da se pocasti i povlastice, koje su nekad Ьile nagrada za zasluge i dugotrajnu sluzbu, sada dodeljuju iz interesa i preko licnih veza. Vise se ne vodi briga о zameni vojnika koji su, odsluzivsi puni rok, doblli otpusnice. Upraznjena mesta, koja se neprekidno pojavljuju zbog bolesti, otpustanja, dezertiranja i raznih drugih uzroka, moraju - ako se ne popunjavaju svake godine ра i svakog meseca - tokom vremena onesposoblti i najmnogoljudniju armiju. Drugi uzrok slabosti nasih legija u tome је sto njihovi vojnici smatraju sluzbu napornom, oruzje teskim, nagrade tesko dostiznim, а disciplinu strogom. Da Ьi izbegli te neugodnosti, mladici stupaju u pomocne jedinice, gde је sluzba manje tegobna i gde mogu s razlogom ocekivati brze nagrade. Katon Stariji, koji је cesto Ьivao konzul, а uvek pobedivao na celu armije, verovao је da се svojoj zemlji Ьiti od vece koristi pisuci о vojnim stvarima no sto је Ьiо u svim svojim podvizima na bojnom polju. Jer posledice junackih dela kratkog su veka, а ono sto је zapisano za opste dobro predstavlja trajnu korist. Za njegovim primerom posli su i neki drugi, narocito Frontin, cije је detaljne radove о ovom predmetu tako dobro primio imperator Trajan. То su autori cije sam maksime i uputstva nastojao da, skracene, iznesem na najverniji i najkoncizniji moguci nacin. I dobra i losa vojska zahtevaju iste izdatke za odrzavanje; ali jedino је . na ТеЬi preuzviseni imperatoru da povratis onu izvanrednu starovrem sku disciplinu i ispravis greske pocinjene u kasnijim vremenima. Rec је о reformi cije Ьi mo prednosti osetili i mi i nasi potomci. USTROJSТVO LEGIJE. Svi se nasi pisci slazu u tome da ni protiv najmnogoljudnijih neprijateljskih armija nije jedan. ko�ul vodio_ vise od dve legije, пе racunajuci pomocne trupe. Toliko Је vere_ �ilo u njihovu disciplinu i odlucnost da se �vaj ?roj_ �matra_o dovolJrnm za svaki rat u kome su ucestvovale. Stoga cu obJasrut1 ustroJstvo tarovrem ske legije zasnovano na vojnom zakon_ik_u. �ko �bjasnjenj:. i�padne nejasno ili nedoreceno пе treba to pnp1sat1 mеш nego tez1m -�a_m� koJI Је, 1 teme koju stoga treba prouciti s najvecom paznjom. Vladar _ sto се tako pobed1 e n_ postane da moc ima stvari � vojne u upucen sam za nade kollko voJske odrzavati onoliko disciplinovane i obucene shodno. Kad regruti budu tako odabrani uz potrebnu paznju n� nJihova s�ojst�a i sklonosti, i l_cad produ kroz svakodnev�u obu�u u t�aJanJu_ �d naJma�Je cetiri meseca, ро naredenju imperatora 1 pod nJegov1m okrilJem formнa dok se legija. Regruti prvo doЬiju neizbrisivi voj�c1? beleg, а potom u nazvan etvu za u n b1caJe_ u � im se imena unose u spisak legije polazu � kao duhom Sv:t1m 1 Нristom , Bogom s ju vojnicka zakletva. Zaklin �. v bude i velicanstvom imperatora koJI, posle Boga treba da covecanstvu
glavni predmet ljubavi i obozavanja. Jer kad оп primi titulu Augustus (preuzviseni), njegovi su mu podanici duzni ukazivati najiskreniju odanost i pocast kao Bozjem predstavniku na zemlji. Svaki covek i u civilnom i и vojnom stalezu sluzi Bogu ako verno sluzi onome ko vlada ро bozjem ovlascenju. Stoga se vojnici zaklinju da се voljno i bespogo vorno izvrsavati sve sto im imperator naredi, da nikad nece dezertirati i da се uvek biti spremni da zrtvuju svoj zivot za rimsku imperiju. Legija treba da se sastoji od deset kohorta od kojih prva mora prevazilaziti sve ostale kako ро broju tako i ро kvalitetu vojih vojnika koji su odabrani da и njoj sluze kao ljudi od izvesnog roda i obrazovanja. Ovoj se kohorti poverava orao glavni amЫem rimskih armija i zastava citave legije, kao i likovi imperatora koji se uvek smatraju svetinjama. Опа se sastoji od hiljadu sto pet pesadinaca i sto trideset dva oklopna konjanika, а odlikuje se imenom: milarijanska kohorta. Mesto јој је па celu legije, i uvek se prva svrstava па desnom kraju prvog bojnog reda kod legija zauzima borbeni poredak. Druga kohorta sastoji se od petsto pedeset pet pesadinaca i sezdeset sest konjanika i naziva se: kvingentarijanska kohorta. Trecu cini petsto pedeset pesadinaca i sezdeset sest konjanika, mahom probranih ljudi zbog toga sto zauzima polozaj и sredini prvog bojnog reda. Cetvrta se takode sastoji od petsto pedeset pet pesadinaca i sezdeset sest konjanika. Peta takode ima petsto pedeset pet pesadinaca i sezdeset sest konjanika koji moraju spadati medu bolje vojnike jer im је mesto па levom boku kao sto је prvoj kohorti mesto па desnom. Тih pet kohorti sacinjava prvi bojni red. Sesta sadrzi petsto pedeset pet pesadinaca i sezdeset sest konjanika koji moraju predstavljati cvet mladih vojnika, jer se ta legija svrstava orla i likova imperatora, u drugom bojnom redu zdesna. Sedmu iza z sacinjava petsto pedeset pet pesadinaca i sezdeset sest konjanika. Osma t; > а se sastoji od petsto pedeset pet pesadinaca i sezdeset sest konjanika �< sve sa�h probranih vojnika, jer zauzima centar drugog bojnog reda. "' Deveta 1ma petsto pedeset pet pesadinaca i sezdeset sest konjanika. о > Deseta takode ima petsto pedeset pet pesadinaca i sezdeset sest � konjanik� i zahteva dobre vojnike, jer zatvara levo krilo drugog bojnog � reda. Ov1h des�t ko��rti sa�injava celo�upnu legiju koja se sa toji sve и svemu od sest hilJada 1 sto pesadшaca i sedamsto dvadeset sest k?njanika. Legija nikad ne sme imati manje od tog broja ali se katkad OJacava dodavanjem drugih milarijanskih kohorti. VOJNICКA ZVANJA. Posto smo prikazali starovremsku strukturu legije . sada _cei:1:10 obj��niti nazive glavnih vojnika - ili, pravilno receno .; staresш� - 1 nJ1hove �шоvе, и skladu sa sadasnjom formacijom legije. _ Prvog tnbuna postavlJa 1mperator, ро svom izboru i izricitom naimeno vanj�- �rugi triЬun doЬija taj cin na osnovu godina sluzЬe. TriЬuni su _ _ ?obili taJ naz1v_ ро t?me st·�- su _ prvoЬitno komandovali vojnicima koje Је Romul uz1mao IZ razlic1t1h plemena. Staresine koje su и borЬi komandovale redovima ili divizijama nazivaju se ordinariji. Njima је Avg1;1st dodao !vgust�lce а Flavije Vespazijan imenovao је flavijalce da Ь1 udvostrucю broJ avgustalaca. Orlonosci i likonosci jesu oni koji LIJ
62
LIJ
nose orlove i likove imperatora. Opcioni su nize staresine nazvane izboru pretpostavljenih staresina, koje tako s�o. doЬijaj:1 _svoj cin . zamenJUJU и slucaJu bolestl ili kakve druge smetnje. Znakonose nose amЫeme i nazivaju se drakonariji. Teserariji prenose vojnicima lozinke i komandantove naredbe. Kampinjeji ili antefinjani staraju se za propisno uvezbavanje i disciplinu vojske. Metatori idu ispred vojske da odaberu logoriste. Beneficijariji su tako nazvani ро tome sto svoje unapredenje duguju kakvoj koristi ili interesu tribuna. LiЬrariji vode racunovodstvo legije. TuЬicini, kornicini i bukcinatori nazivaju se ро tome sto duvaju u trube, kornete i bukcine. Oni koji su najbolje savladali obuku i stoga doЬijaju dvostruko sledovanje nazivaju se duplari armature, а oni koji dobijaju oЬicno simplari. Menzori na terenu premeravaju i obelezavaju mesta za satore и okviru logora а u garnizonu odreduju jedinicama smestaj. Torkvati, nazvani ро zlatnim okovratnicima kojima su nagradeni za hrabrost povrh te роса ti imali su i razlicita sledovanja. Oni koju su doЬijali dvostruka nazivali su se torkvati duplari, а oni koji u doЬijali oЬicno simplari. Iz istog razloga postojali u i kandidati za duplare i simplare. То su glavni vojnici ili staresine koji se odlikuju cinom i povlasticama koje uz njega idu. Ostali se nazivaju munifici ili radni vojnici posto su duzni da obavljaju sve vojnicke poslove bez izuzetka. NEКADASNJI CINOVI. Nekad је Ьilo pravilo da se prvi princip legije redovno unapreduje u cin centuriona prirnipule. Njemu su Ьili povereni ne samo orlovi nego i komanda nad cetiri centurije to jest nad cetiri stotine vojnika u prvom borbenom redu. Kako se takoreci nalazio na celu legije sledovali u mu visoki i lukrativni polozaji. Prvi hastat imao је pod obom dve centurije to jest dvesta vojnika u prvom borbenom redu; dana se naziva ducenarije. Prvi princip prve kohorte komandovao је centurijom i ро, to jest sto pedesetoricom vojnika i и velikoj meri Ьiо zaduzen za dnevne zapovesti i zadatke legije. Drugi hastat takode z је imao centuriju i ро to jest sto pedeset vojnika. Prvi trijar komandovao t; је stotinom vojnika. Tako је deset centurija prve kohorte bilo pod >а komandom petorice ordinarija koji su ро starom sistemu uzivali velike pocasti i prihode, sto im је sledovalo uz cin kako Ьi legionare navelo �о da se sto vise zalazu ne Ьi li se i sarni domogli takvih krupnih i brojnih nagrada. Svakom centurijom komandovao је centurion - danas se zovu centenariji а imala је i dekane - koji su komandovali desetoricom vojnika (danas se zovu vode menze). Druga kohorta imala је pet centuriona kao i sve о tale zakljucno sa desetom. U celoj legiji bilo ih је pedeset pet. PREFEKT LEGIJE. Nekad su armijama komandovali namesnici ranga konzula podredeni vojskovodi (imperatoru), а njihova је vlast obuhva tala i legije i pomocne trupe, kako u rniru tako i u ratu. Njih su u nase vreme smenile taresine sa titulom Zapovednika trupa. Pod njihovom komandom nisu samo ро dve legije nego cesto i vise njih. Komandant svake pojedinacne legije Ьiо је prefekt koji је uvek Ьiо vlastelin prvog reda. U odsustvu namesnika na njega је prelazila duznost glavnog komandanta. Pod njegovom su komandom bili tribuni centurioni i uopste svi vojnici. On ј� davao l�zinke i od�edi�ao red?s�ed na ��su i na strazi. Takode, ро nJegovom Је ovlascenJu tnbun kaznJavao voJnike
r�
63
koji Ьi izvrsili kakav zlocin. Оп se starao za oruzje, konje odecu i provijant. Duznost mu је Ьila da i konjicu i pesadiju drzi pod rezimom svakodnevnih vezbl i da odrzava najstrozu disciplinu. То је morao Ьiti smotren i vredan oficir jer su u legiji poslusno t i postovanje propisa zavisili iskljucivo od njega, а vojnicka dostignuca u svemu tome isla su u celosti na njegov rabos. LOGORSКI PREFEKT. Mada је ро cinu Ьiо nizi od prefekta Iegije imao је polozaj nemalog znacaja. U njegovu nadleznost spadalo је lociranje logora rukovodenje usancivanjem i inspiciranje vojnickih satora, baraka i prtljaga. Njegova se vlast protezala na bolesnike i lekare, i na troskove u vezi s njima. Duznost mu је Ьila da obezbedi kola, teglece konje i alat potreban za struganje i secenje drveta kopanje rovova, podizanje parapeta kopanje bunara i dovodenje vode u logor. U njegove poslove spadala је i nabavka drva i slame za voj ku kao i ovnova onagra balista i drugih ratnih masina. Na taj polozaj uvek se postavljao vest i iskusan oficir sa dugogodisnjim stazom, koji је sledstveno tome Ьiо sposoban da i druge pouci u onoj oЫasti sluzbe u kojoj se i sam istakao. RADNICКI PREFEKT. Legija је raspolagala komorom stolara, zidara drvodelja, kovaca, molera i radnika svih vrsta potrebnih za podizanje kasarnskih zgrada u zimskim logorima i za proizvodnju i opravku drvenih kula, oruzja, kola i raznih masina za napad i odbranu. Za te potrebe postojale su i pokretne radionice u kojima su pravljeni stitovi kozni oklopi, slemovi, lukovi, strele, koplja i svakovrsno drugo ofan zivno i defanzivno oruzje. Starovremci su se nadasve starali da sve sto је potrebno vojsci imaju u samom Iogoru. Imali su cak i rudare koji su radeci pod zemljom i proЬijajuci temelje zidova а u skladu sa praksom Befija, prodirali u unutrasnjo t obzidenih mesta. Svi su oni Ьili pod upravom oficira nazvanog radnicki prefekt. VOJNICКI TRIВUN. Primetili smo da u legije imale ро deset kohorti, od kojih su prvu, nazvanu milarijanska kohorta, acinjavali vojnici odabrani na osnovu svog statusa rodenja obrazovanja psihofizickih karakteristika i hrabrosti. TriЬun koji im је komandovao takode se isticao ро vestini u vezbama, kvalitetu psihofizickih о oЬina i cestitosti u ponasanju. Ostalim kohortama komandovali su ро imperatorovom nahodenju, tribuni ili drugi oficiri naimenovani u tu svrhu. U proslim vremenima disciplina је bila tako stroga da su triЬuni i gorepomenuti oficiri ne samo naredivali svojim trupama da svakodnevno vezbaju u njihovom prisustvu nego i sami Ьili toliko visoko uvezbani da u im luzili za primer. Nista ne cini takvu cast triЬunovim sposobnostima i priljeznosti kao izgled i disciplina njegovih vojnika, kad im је odeca uredna i cista, oruzje Ыi tavo i ispravno i kad u spretni u vezbl i strojevoj obuci. CENТURIJE I NJIHOVE OZNAКE (АМВLЕМI). Glavni amЫem citave legije jeste orao; njega nosi orlonosa. Svaka kohorta takode ima svoj amЫem: zmaja, koga nosi drakonarije. Znajuci da se borbeni poredak moze lako poremetiti u zbrci borbe, starovremci su delili �ohorte _�a centurije i svakoj centuriji davali amЫem sa brojem kohorte 1 centurIJe, tako da se vojnici drzeci ga na oku, nisu mogli razdvojiti
od voj_ih drugov �_ni u najvecoj guzvi. Pored toga, centurioni - dana �azv�n! �e�ten�ПJI - razlikovali u е ро perjanicama na slemu da Ы 1h v0Јшс1 nJ1hov1h centurij� lak е ra poz?avali. Те mere predo troznosti precavale u vaku mogucno t gr_eske Jer se vaka centurija upravljala пе amo ро v?m amЬlemu nego 1 ро ро ebnom izgledu komandirovog Iema. CentuпJ_e_ u е uz to dalje delile na de etine; vaka је pavala u vom atoru 1 1mala vog dekana, to је t de etara. Те u se desetine zvale i manipule, ро svom u taljenom oЬicaju da se bore zajedno u okviru vece jedinice. ES�RONI . U LEGIJAМA. Dok е pesadija deli na centurije, kon�1c� е del_i_ na е kadrone. Е kadron е а toji od tride et dva konJaшka, koJ1�a komanduje_ dekurion. Svaka centurija ima voj amЬlem а va_� е kadro� voJu za tavu. Centurion е u pesadiji Ьira ро rastu, _ naz1 � pr�tn? t1 u bacanju projektilnog oruzja i ро ve tini u rukovanJu macem 1 st1tom; ukratko, ро maj tor tvu u vim vidovima egzercir�. On mora ?iti budan, talozen aktivan i premniji da izvrsi naredenJe.�ego �а_рпса; _ . trog u izvodenju obuke i odrzavanju discipline medu VOJ1m v0Jшc1ma 1 пе manje trog kad ih tera da е ci to drze uredno odevaju i redovno ci te i glacaju oruzje. I to tako dekurion е Ьi�а Р? agiln? ti_ i pretn� ti u u�jahi�anju pod punim naoruzanjem · ро . . Jah �nJa 1 rukova ?�a koplJem 1 Iukom· ро paznji kojom razvija _ �е t1, ш 1 VIJa VOJ е kadron pпl1kom pre trojavanja · i ро brizljivo ti kojom v nagoni voje potcinjene da voje kozne oklope, koplja i lemove uvek drze uglacane i u i pravnom tanju. Sjaj oruzja ima velikog dej tva u zapla vivanju neprijatelja. Moze li е dobrim vojnikom matrati onaj ko iz namera pu vta da mu е oruzje uprlja i zarda? Ukratko dekurionova је duzno t da pazi na ve to utice па zdravlje i di ciplinu ljudi i konja u njegovom е kadronu. POSTROJAVANJE LEGIJE U BORВENI POREDAК. Ро trojava nje armije u bojni poredak prikazacemo na primeru Iegije ро to i ti princip vazi za ve. Konjica zauzima me ta na krilima. Ре adija е tim vto је prva kohorta na de nom pocinje vr tavati pravolinij ki kraju. Druga kohorta ро trojava е leve trane prve, treca zauzima centar cetvrta је do nje, а peta zatvara levi bok. Ordinariji о tali v oficiri i vojnici u prvom redu, razme teni i pred i oko amЫema zvali u е principi. Svi u oni padali u te ko naoruzane trupe i imali u lemove, kozne oklope, stitnike za golenice i stitove. Njihovo ofanzivno oruzje Ьili u veliki macevi zvani pate i manji zvani emi pat , kao i pet dzilita me tenih u uduЫjenom delu tita, koje u bacili u prvom juri u. Takode u imali ро dva koplja; опо vece Ьilo је dugo pet i ро topa а trougla tim vrhom dugim devet palaca. Ranije е zvalo pilum, а ada је poznato kao pikulum. Vojnici u narocito obucavani upotreЬi v ovog oruzja jer је - ako е baci nazno i ve to - се to proЬijalo ре adij ke stitove i konjicke kozne oklope . Drugo manje koplje Ьilo је dugo tri i ро tope, а vrhom od amo pet palaca. Nekada е nazivalo (.. verikulum, а ada verutum.
Као sto am vec rekao, prvi red acinjavali u principi· u drugom u Ьili ha tati naoruzani na i ti nacin. U drugom redu, ve ta kohorta se ро tavljala na de ni bok, а edma јој је Ьila leve trane; u centru е
65
postrojavala osma, do nje је bila d��eta, а deseta је �atvarala levi ?ok. _ Iza ova dva reda bili su ferentaпJt, laka pesadчa I trupe naoruzane stitovima dzilitima, macevima i uobicajenim projektilnim oruzjem umnogo�e slicno nasim danasnjim vojnicima. :u su bili sm�steni i strelci koji su imali slemove kozne oklope maceve lukove 1 trele· prackasi koji su izbacivali kamenje � oЬi�ne pracke, zvane fi ti?al· � _ manubalista 1 tragulariji, koji su uznemiravali neprчatelJa strelama 1z arkubalista. U pozadini svih ovih redova bili su postrojeni trijari pod p unim naoruzanjem. lmali su stitove, kozne oklope, sl�m?ve, stit_ �1ke za _ kolenice maceve, bodeze dzilite i ро dva uob1caJena proJektllna oruzja. Tokom borbe odmarali su se kl�kavsi na jed�?. koleno da - ako Ьi prvi redovi morali popustiti - u��I и borbu s�ez1 1 t�ko povrat�ћ guЬitak i izvojevali pobedu. Sve pes�d1Jsk� <:>rlonos� nos�le su -� an�e _ zveп da Ь1 nepпJatelJu kozne oklope i pokrivale slemove krzшma d1vlJ1h izgledali strasniji. Centurioni su pak imali potpune kozne oklope stitove i gvozdene slemove cije u perjanice ро tavljene poprecno, Ьile ukrasene srebrom da Ьi ih njihovi vojnici mogli lak е prepoznavati. Sledeca takticka odredba zasluzuje najvecu paznju. U pocetku Ьitke, prvi i drugi red ostajali su па svojim mestima а trijari na vojim uoЬicajenim polozajima. Lako naoruzane trupe astavljene kako је navedeno gore, prelazile su и prvi red i napadale neprijatelja. Ako Ьi ga primorale da popusti, gonile su ga· ako Ьi ih nadmocniji ili hrabriji neprijatelj odЬio, povlacile su se iza svoje tesko naoruzane pesadije koja је delovala kao gvozdeni zid i obnavljala borbu - prvo projektilnim oruzjem а potom macem. Ako Ьi slomila neprijatelja, nikad ga nije gonila da ne Ьi poremetila poredak i izazvala zbrku u stroju, i da neprijatelj пе Ьi koristeci nered, presao u protivnapad i unistio ih bez teskoca. Stoga је gonjenje Ьilo potpuno prepusteno lako naoruzanim jedinicama i konjici. Zahvaljujuci tim merama predostrozno ti i taktic kim odredbama, legija је pobedivala bez ора no ti - а u slucaju neuspeha ostajala bez vecih guЬitaka jer kao sto nije predvidena za gonjenje neprijatelja, tako isto nije mogla lako zapasti u nered. IМENA VOJNIКA NA STIТOVIМA. Da е vojnici u zbrci Ьitke ne Ьi razdvojili od vojih drugova, svaka је kohorta drugacije bojila voje stitove. Takode svaki је vojnik па svom stitu imao i pisano svoje ime, zajedno sa brojem svoje kohorte i centurije. Imajuci pred sobom ovaj opis pravilno postrojenu legiju mozemo uporediti sa dobro utvrdenim gradom jer је, ma kuda krenula uvek imala а sobom sve svoje borbene potrepstine. Od svakog neocekivanog napada ili neprijateljskog iznenadenja cuvao ju је efikasni metod usancivanja logora - cak i u otvorenoj ravnici - i uvek је Ьila snabdevena svakovrsnim jedinicama i oruzjem. Stoga da bismo pobedivali neprijatelja na bojnom polju, moramo jednodusno preklinjati nebo da imperatoru ulije volju da ispravi greske koje se cine pri regrutovanju ра da popunjava nase legije ро starovrem skom metodu. Takva ista briga u izboru i potpunoj obuci mladih vojnika ubrzo се ih izjednaciti sa nekadasnjim rimskim trupama koje su pokorile citav svet. Neka ove izmene i nestanak starovremske discipline ni
?�
z
f g;
66
а � � о
.. > <
"' �
па koji nacin ne uticu na ТеЬе, jer samo ТеЬi pripada sreca da пе samo ponovo usp�stavis s�arinske propise nego i doneses nove, na opstu _ koпst. Svaki posao 1zgleda tezak pre по sto se pokusa· по u ovom �lucaju, ako se regrutacija poveri savesnim i iskusnim oficirima, vojska се se � veoma kratkom rok� moci formirati, disciplinovati i о posoЬiti za sluzbu. �ad - se" obezbed1 . novac za potrebne izdatke, marljivost се brzo ostvaпt1 sve cega se pпhvati. DOK:i!МEN1:"ACП!1- � �JI�OVO�SТVO. Posto na neke polozaje u leg1J1 mora��- doc1 lJud1 а 1zvesrum obrazovanjem, trebalo bi da regrutne kшru 1Је odabe�\1 ne�oliko regruta vicnih pi anju i knjigovod _ kvabl1kacчa kao sto su rast, snaga i prava sklonost stvu_ -: pov,;h opstih _ VOJDOJ slu�b1._ J�r sv� ak�1 v�o ti u legiji, ukljucujuci spiskove vojnika " _ licшh oslobodeшh duzno t1 1z razloga, redne liste dnevnih duznosti i plat�e spiskove, . vakodne �no е uno е u dokumentaciju legije, koja se vod1 -. gotov? . ?1 �о re �1 :- urednije nego propisi i drugi gradanski poslov1 u polic1J k1m reg1 tпma. Uredno se vode i redne liste redovne mirnodop ke traze i ratnih predstraza i i turenih straza. U njih se unosi ime svakog vojnika koji је voju menu odradio da niko ne Ьi n �pravedno dobijao prekoredne mene ili pak Ьiо posteden ро protek _ CIJI. Takode е uredno unose podaci о odsu tvima, koja u se nekad veoma tesko odobravala i to amo u opravdanim i hitnim slucajevima. Stavovremci nisu dopustali vojnicima da sluze ma kom privatnom licu niti da е bave privatnim zanimanjima smatrajuci besmislenim i nedolicnim da imperatorovi vojnici koji е hrane i odevaju о javnom trosku upraznjavaju ma kakvu drugu profe iju. Medutim dozvoljavalo se da neki vojnici sluze prefektima, triЬunima, ра cak i drugim oficirima; oni su uzimani iz redova akcenzija ili drugih koji su uzeti u sluzbu ро popunjavanju legije. Ovi drugi danas se nazivaju upernume rariji. Regularne trupe morale su same nositi u logor voja drva eno vodu i lamu. Ро tome su nazivani munificijima. VOJNICКI ULOZI. Starin ka odredba ро kojoj su vojnici morali polagati pod za tavu polovinu vih primanja bila је mudra i promi"ljena; namera је Ьila da е ulog acuva kako vojnici пе Ьi profuckali sav voj novac. Jer vecina ljudi narocito onih iromasnijih brzo potrosi ve "to stekne. Ocigledno је toga, da ovakva rezerva najvise kori ti samim vojnicima: posto пе sluze о vom ruhu i kruhu vojni imetak im se talno povecava. Vojnik koji zna da је ve njegovo Ыаgо polozeno pod za tavu, пе bavi е mi lima о dezertiranju tice vecu ljubav prema njoj i hrabrije se bori и njenu odbranu. Na to ga pod tice i najveci ljud ki obzir: licni intere . Ovaj novac drzao se u deset vreca ро jednoj na svaku kohortu. Ро tojala је i jedanaesta vreca za male priloge iz redova citave legije, а luzila је kao zajednicki fond za pokrivanje tro "kova sahrane preminulih vojnika. Prikupljeni novac stajao је u kosarama а njih su cuvale orlonose probrane ро се titosti i spo obnosti odgovorne za povereni zadatak i duzne da svakom vojniku polazu racun о njegovom udelu. UNAPREDENJA U LEGIJI. Rimljane је za u trojstvo legije jamacno nadahnuo bog· toliko је опо uzviseno iznad ljudske moci izumevanja.
z
t
\;'
а �<
"'
ш
i"' >
<
67
z fщ >
Struktura i ra pored de et kohorti od kojih је а tavljena takvi u da опа deluje kao avrsen klop i cini jedin tvenu celinu. Napredujuci u cinu vojnik takoreci kruzi ро kohortama - а vaka ima svoj tatu tako da unapredenik prelazi iz prve kohorte u de etu а potorn ide iz jedne и drugu, talno napredujuci и cinu i plati, ve dok е ne vrati u prvu. Na primer, centurion primipule stice to vi oko dostojan tvo и prvoj kohorti, а Ье konacnim prednostima iz cele legije, kad od luzi па komandnim polozajima u vakoj kohorti. Vrhovni prefekt pretorijanke garde dolazi do tog lukrativnog i uglednog cina tirn i tim metodom rotacije. Tako legionarska konjica stice naklono t prema pesadiji voje kohorte, i pored prirodne antipatije izmedu ta dva roda. Uz to, ova t i jedin tvo kako izmedu vih veza uspo tavlja medu obnu povezano v kohorti tako i izmedu konjice i pe adije u datoj legiji. МUZIКA LEGIJE I TRUBNI ZNACI. Muzicki in trumentarij legije astoji е od truba korneta i bukcina. Truba vira napad i povlacenje. Korneti е koriste samo za reguli anje za tavnih radnji а trube samo onda kad vojnici krecu na bilo koji ро ао bez za tave. U borЬi, medutim trube i korneti viraju zajedno. Кlа ikum о oЬit znak bukcine ili roga iskljuciv је atriЬut glavnokomandujuceg, i izvodi е u pri u tvu zapovednika ili pri maknucu vojnika kao znak da е to radi ро njegovom ovla"cenju. Obicne traze i pred traze uvek preuzimaju i predaju menu uz zvuke trube koja takode upravlja vojnickim aktivnokadgod se za tava tima na radu i terenskom zanimanju. Korneti viraju v и vim redovnim tovati ро trogo moraju pravila se Та pobada. ili dize i zvanicnim prilikama da Ьi vojnici Ьili premni da ih bez oklevanja ро lusaju и borЬi, vec prema tome da li zapovednik nareduje juri" ili zaustavljanje gonjenje ili povlacenje. Jer razum nam kaze da опо "to је potrebno obavljati u zaru borbe treba redovno vezbati и mimodop koj dokolici. ОВUКА TRUPA. Po"to то tako оЬја nili u trojstvo legije vratimo е obuci. Мladi vojnici i regruti obavljali u propisanu obuku i pre i posle podne а veterani i naji ku niji vojnici jednom dnevno. Sami ро еЫ, ni taz ni taro t ne cine vojnika јег nedi ciplinovan vojnik о taje egrt u vom zanatu i ро le dugogodi"nje luzbe. Nekada u se svi vojnici ne amo oni pod komandom in truktora, neprekidno obucavali и onim radnjama koje е ada prikazuju ато u cirku u prilikom pojedinih vetkovina. Samo е vezbanjem moze ро tici tele na agilno t i vestina nuzna za nadjacavanje neprijatelja narocito u borЬi pr а u prsa. No najvaznije је od vega nauciti vojnike da odrzavaju ravnjanje 1 da е ni u najkomplikovanijem pre trojavanju ne odvajaju od za tave. Tako uvezbano ljudstvo nece е zbuniti ni u najvecoj ma i trupa. I to tako regruti treba da vezbaju а drvenim macem i direkom da uce kako napad _ ati _ tog zamisljenog neprijatelja а vih trana i ciljati u bokove, noge 11i glavu kako vrhom tako i о vtricom. Moraju se obuciti kako da skacu da Ьi zadali udarac· kako da е jednim skokom vinu iznad "tita, а onda е docekaju na noge i zastite njime· i kako da е pri�cu i _uzmicu. Takode moraju gadati direk kopljem а prilicne udalJeno t1 kako Ы izvestili oko i ojacali ruku. �trelci i p�ackasi prave mete od sveznjeva grancica ili lame i oЬicno 1h pogadaJu trelama i kamenjem izbacenim iz fistiЬala sa razdaljine
od sest_ totina topa. Нladnokrvno t i preciznost sticali su navikom i vez" �anJem na terenu. Prackase treba nauciti da samo jednom zavrte prackom nad glavom pre по "to izbace kamen Ran1··Je u Vl· VOJШCl · · · · karnena te"kog jednu funtu ·iz ruke: to uv�_z"Ьа�а1·1 Ь-�canJe е matralo brz1?°1 J_er "1:li.Je zahtevalo pracku. I upotreba uoЬicajenih projektilnih or�zJ_a 1 dzil1ta pred tavljala је deo obuke kome е ро ve6vala troga paznJa. Da �h zi�a ne Ь� preki?ala и izv?��nju obuke, za konjicu и podizali _ port1ke 11i natkr1vena Jahalista · drzv ali krov роkлven ' ClJl u stubovi .. . р 1 oc1cama 1"li crepom 11i, u nedo tatku DJ ih tr kom х 11evarom 1·li . s 1а�о�. Nа ·1 tl �асш_ podizan� u velike otvorene prostorije za potrebe ре adiJe. 1:а�о Је VOJ k� d�b1Ja�a vezbali ta za ticena od nevremena. _ v No cak . и 1 zuш, ako ШЈе bilo ki е ili nega, morali vezЬati na terenu da pr�kid obuke ne ?i uticao kako na vojnikovu hrabro t tako i na orgaшzam. Ukrat�o,_ 1 legionari} P?mocne trupe treba da prolaze kroz talnu 0�1:1ku u ecenJu dr':_�, n� enJu tovara kopanju jarkova, plivanju u moru 11i u rekama, rnar 1ranJu punim korakom - ра cak ј trcanju _ pod punom �atn?m premom ka�o Ьi naviknuti na napore u miru pr� v 11 ?ez te koca u :atu:_ Jer koliko obuceni vojnik zudi za Ьitkom toliko Је е 1:е�Ь1:1сеш ЬоЈ1. U rat� је di ciplina vaznija od snage; по _ ak? е ta ?1 c1plina zanema:11 v1 е ne�a razlike izmedu vojnika i . ob1cnog " selJaka. TraJno vredi tara maks1ma da se ата u vtina rata а toji u talnoj vezЫ. �T1:'ffi M�SINE I �А� LЕ�:ЧВ- Legija duguje u peh vom oruzju 1 ratшm ma шаmа �?li_ko 1 b�oJu 1 hrabro ti vojih vojnika. Na prvom _ те tu, vaka centuлJa 1Шаlа Је bali tu, sme tenu na kola koja u vukle mazge, а ро lugu ove masine cinila је jedna de etina. Sto u te ma"ine vece, to u im veci domet i jacina udarca. Опе е kori te пе amo za odbra�u u ancen�? Ioљor� nego е vuku i na teren i me vtaju iza te v ko naoruzane pesad1Je. _ '!,е tI.J:� s_ koj?� izbac1:1ju_ trele �?li�a је da јој se е mogu dupreti ? .? . Ш kODJlCki kozш oklop1 П1 pesad1J ki vlemovi. Na Jednu legIJu .dolaz1 pede et pet tih ratnih ma v ina. Tu је jos i de et onagra, ро Jedan na svaku kohortu; njih vuku volov ka kola vec pripravljena za dej tvo. U lucaju napada, oni brane logor ke fortifika v cije izbacujuci kamenje onako kao to bali te izbacuju trele. �e�ija no _i s� obom i izve tan broj malih camaca; vaki је izduЫjen iz Jednog Jedшog tаЫа, а uz njih idu i dugi konopci ili lanci, kojima se mogu medu obno povezati. Spojeni i pokriveni da kama, ti camci sluze za prelazak preko nepregazivih reka; ро njima se i konjica i pe vadija krecu bez ора no ti. Legija je nabdevena gvozdenim kukama, zvanim vuci i gvozdenim ko ama nataknutim na duge motke· vilama v asovima lopatama pijucima rucnim kolicima i ko arama za kopanje v i preno enje zemlje; i ekiricama, ekirama i te terama za secenje drveta. Pored toga, ро luzuje је kolona radnika nabdevenih vim potrebnim alatom i priborom za gradnju kornjaca muskula, ovnova lijana pokretnih kula i о talih ratnih ma vina za napad na na eljena v те ta. Posto bi pojedinacno nabrajanje vih elemenata Ыlо previ e v zamorno ато си primetiti da legija, ma kuda i la, treba da no i а obom ve "to је potrebno za vaku vr tu vojevanja kako Ы logori imali vu nagu i ve pogodno ti kakvog utvrdenog grada. v•
v·
•
,
V
ш >
i
< С!
69
z
Е;11.Ј >
70
�
а: 11.Ј
> <
PREDGOVOR TRECOJ KNJIZI Imperatoru Valentinijanu 11
KNJIGA 111 Borbene odredbe
AПNJANI I LAKEDEMONCI, kao sto nas i torija uci bili u gospodari Grcke pre Makedonaca. Atinjani su е isticali ne amo u ratovod tvu no i u drugim naukama i umetnostima. Lakedemoncima је ratovodstvo Ьilo glavni predrnet proucavanja. Za njih е tvrdi da u prvi razmatrali ishode Ьitaka i svoje ора ke zapisivali u сети и toliko uspeli da u vojnu vestinu koja se nekad smatrala potpuno zavi nom od hrabrosti i rece sveli na izvesna pravila i cvrste principe. Sledstveno tome uveli su takticke skole da Ьi omladinu uputili u sve ratne manevre. Koliko divljenja zasluzuju ti ljudi vto su se osoЬito priljezno bavili vestinom bez koje nijedna druga ne Ьi mogla ро tojati. Rimljani su sledili njihov prirneг i jedni i drugi su svoje metode praktikovali u svojim armijama i acuvali ih u vojirn zapisima. То su mak ime i pouke koje su rastrkane ро radovima raznih autora а koje si mi naredio da iznesem и kracenom oЫiku, jer citati celinu Ьilo Ьi zamorno а autoritet ато jednog njenog dela ne Ьi Ьiо dovoljan. Uticaj vestine Lakedemonaca na opste borbene odredbe ocigledan је и jednom jedinom primeru Ksantipa koji је pomagao Kartaginjanima ро le visekratnog poraza njihove voj ke. Samo nadmocna vestina i drzanje porazili su Atilija Regula dotad nepobedivog vodu jedne rimske arrnije. Ksantip ga је zaroЬio i tako jednirn potezom dokrajcio rat. HaniЬal је takode pre no sto се krenuti na Italiju za avetnika u vojnirn operacijama uzeo Lakedemonca i zahvaljujuci njegovim savetirna, sru vio је onoliko konzula i onakve mocne legije iako је i ро brojnosti i ро nazi Ьiо ispod Rimljana. Dakle, ko hoce rnir neka se sprema za rat. Ко tezi pobedi, neka ne zeli truda da obuci svoje vojnike. А ko se nada u pehu neka se bori u skladu s principima а ne na srecu. Niko se ne usuduje da rasrdi ili uvredi silu za koju е zna da је и borЬi premocna.
BROJN�ST �RМIJE. Prva knjiga bavi se izborom i obukom regruta, . druga obJ��nJava и troJstvo legije i ро tupak zavodenja discipline а _ treca sadrz1 borbene odredbe. Ovaj metodicni sled pornoci се da se ledeca uput tva о opstim dej tvima i sred tvirna za postizanja pobede bolje ројте i budu kori nija. Pod armijom se podrazumeva izvestan broj trupa legionarskih i pomocnih, konjickih i pesadij kih, okupljenih radi vodenja rata. Тај broj odreduju poznavaoci ratovodstva. Porazi Kserksa, Darija, Mitri data i о talih vladara koji su na bojiste izvodili bezbrojno mnostvo voj ke, ја no pokazuju da uzrok propa ti takvih gigantskih armija lezi vise и атој njihovoj brojnosti no u hrabrosti njihovih neprijatelja. Odvec brojna armija izlozena је mnogim ора nostirna i neprilikama. Zbog ате voje mase Ьiva pora i nezgrapna u svim vidovima kretanja; а posto mora mar v irati u dugim kolonama, izlozena је riziku da је neznatne grupice neprijatelja talno uznemiravaju i vredaju. Opterecenu kornorom, neprijatelj је се to zaskace na nezgodnim deonicama puta ili pri prelazenju preko reke. Veorna је tesko priЬavljati furaz za toliki broj konja i drugih tovarnih zivotinja. Pored toga nestasica provijanta - od koje е u svakom pohodu treba budno cuvati - toliko brzo ruinira velike vojske koje se odlikuju ogromnom potrosnjorn, da zalihe, i pored najvece brige oko popunjavanja, moraju u kratkorn roku otkazati. Koji v put u neizbezne i rnuke zbog ne ta ice vode. No ako takva gigantska arrnija na nesrecu pretrpi poraz neizbezno је da guЬici budu veoma teski i da preziveli, pasavsi е bekstvorn budu odvec demoralisani za dalja dejstva. Pouceni i ku tvom, tarovrernci su di ciplinu pretpo tavljali brojno ti. U ratovirna manjeg znacaja smatrali u da im је dovoljna jedna legija zajedno а pomocnim trupama, tj. de et hiljada pesaka i dve hiljade konjanika. Komande и и tim slucajevirna cesto poveravali pretoru kao zapovedniku nizeg ranga. Kad и neprijateljske pripreme Ьile oЬirnne, slali su zapovednika u rangu konzula, sa dvadeset hiljada pesaka i cetiri hiljada konjanika. No kad Ьi izЬio kakav ора an u tanak kome је pri tupalo Ье konacno mno v tvo zestokih i varvar kih naroda u takvirn vanrednim prilikama isli u na boji te sa dvema armijama pod dvojicom konzula koji su Ьili zaduzeni i pojedinacno i zajednicki za odbranu Republike. Ukratko: zahvaljujuci ovakvorn i temu upravljanja, Rim ljani su mada gotovo talno u ratu s raznim narodima u raznim delovima veta, Ьili u stanju da im е vuda uprot tave. Vanredno disciplinovane, njihove rnale armije Ьile u dovoljne za u pesno ogleda nje sa vakim neprijateljem. No u njihovoj armiji vazilo је neprikosno-
z �
а
� о
�
<а:
71
z � LIJ
>
а
72
� � LIJ
>
<
g; �
veno pravilo da aveznika ili pomocnih trupa nikada пе bude vi е od rim kih gradana. ODRZA vANJE ZDRAVLJA. Od najvece је vazno ti Iedeci deo: odrzavanje zdravlja trupe. Ono zavi i od izbora polozaja i vode od v godi njeg doba, od lekova i vezЬi. Sto е tice pol?�aja: ar�ija е nikad _ пе Ьi mela zadrzavati Ыizu nezdravih mocvara шt1 па uv1m ravшcama i uzvisicama gd nema enke i zaklona. Leti е trupe nikad пе meju ulogoriti bez atora. U doba jakih vrucina njibovi Ьi m�r ev� mor�li v _ pocinjati cim vane, da bi Ыagovremeno t1gl � n_a ?dred� t�· шасе с е porazboljevati od vreline i zamora. Ро ostroJ zuru ad mele пе �1 n�� _ v _ _ ne moze b1t1 ш_ zdrav mar irati nocu ро negu i mrazu. Promrzli voJruk ni ро oban za Juzbu. Voda mora Ьiti zdrava а ne mocvarna. Nezdrava voda vojevr tan је otrov i prouzrokuje epidenuje. Duzno t је oficira legije, triЬuna ра i amog glavnokomandujuceg da е taraju za to da bole ni vojnici budu na odgovarajucoj dijeti i u rdnoj lekar koj nezi, jer malo se "ta moze ocekivati od ljudi koji е moraju boriti i а neprijateljem i а bole tima. Medutim, najbolji vojni znalci uvek u matrali da је svakodnevno izvodenje zanimanja delotvornije ро zdravJje voj ke no citavo Jekar ko umece. Iz tog razloga u neprekidno izvodili voju pe"adiju na zanimanje: ро ki i i negu pod krovom, а ро lepom vremenu na terenu. Sa i tom priljezno cu obavljali u i konjicki egzercir, i to ne amo ро ravnicama nego i ро neravnom zemlji tu, dzomba tom i i pre ecanorn jendecima. Tako u uvezbavani i konji i ljudi kako iz gornjeg razloga tako i radi premno ti za borbu. Otud uvidamo znacaj i potrebu trogog provodenja egzercira jer od njih zavi е zdravlje u logoru i pobeda na boji tu. Ako е mnogoljudna arrnija u leto Љ u је еп zadrzi duze na jednom me tu voda е kvari, а vazduh ро taje kuzan. Tako dolazi do zlocudnih i mrtono nih v oboljenja koja е mogu preciti ато се tim menjanjem 1 gori ta. STARANJE ZA FURAZ I PROVIJANT. Glad pu to i voj ku gore nego neprijatelj i tra nija је od таса. Vreme i pogodna prilika mogu olaksati druge nevolje ali ako furaz i provijant ni u pazljivo obezbedeni, leka nema. U ratu је glavno i о novno: dobro е obezbediti hranom а neprijatelja uni titi gladu. Stoga е pre pocetka rata moraju tacno racunati brojno tanje trupa i izdaci vezaru njim kako Ьi ve provincije mogle Ьlagovremeno i poruciti furaz, zitarice i ve о tale namirnice koje е od njih zatraze. Мога ih Ьiti vi ve nego dovoljno i moraju е pre pocetka kampanje dopreniiti u najjace i najpogodnije gradove. Ako voje norme па mogu i puniti u naturi provincije moraju i platiti njihovu novcanu protivvredno t, da Ы е potrep tine mogle kupiti drugde. Jer imetak podanika пе moze е obezbediб drugacije nego oruzanom odbranom. Ove mere predo trozno ti се to ро taju dvo truko potrebne jer е ор ada koji put ume otegnuti preko ocekivanja kad ор adivaci odluce da radije trpe vaku о kudicu nego da prekinu ор adu, ako imaju ikakvih izgleda da ор ednuto me to о voje gladu. Potrebno је izdati edikte и kojima се е od me nog tanovni tva zahtevati da vu toku, zitarice, vino i ve namirnice koje Ьi mogle kori titi neprijatelju prene u u tvrdave ili u najbezbedruje gradove. Ako пе ро lu aju, treba odrediti
oficire koji се ih primorati. Stanovnike date provincije treba takode prisiliti da е zajedno а vojim tvarima povuku u kakvo utvrdeno те to pre neprijatelj kog prodora. Fortifikacije i sve ratne rnasine treba Ыagovremeno pregledati i popraviti. Jer ako te neprijatelj jednom prepadne pre no to si е valjano pripremio za odbranu, naci ces е и nepopravljivoj zbrci i vise nece imati nikakve pornoci iz usednih me ta, posto се ve veze njima Ьiti pre ecene. Medutim, predano upravljanje kladi tima i stedljivo izdavanje sledovanja, zajedno а pravilnim merama predo trozno ti zavedenim na amorn pocetku obezbedice dovoljno hrane za ve. Kad е zalihe pocnu tanjiti ka no је za tednju. Na te kim pohodirna tarovremci u delili namirnice u utvrdenim ledovanjima jednakim za ve bez obzira па cin; а kad Ьi е tanje norrnalizovalo, vlada је nadoknadivala razliku do punog oЬima. Voj ci nikad ne те zimi nedo tajati drva i furazi, а leti vode. U svako doba moraju imati u obilju zitarica, vina irceta ра cak i oli. Za garnizon ku luzbu и gradovima i tvrdavama odreduju е vojnici koji u najmanje ро obni za teren ku luzbu. Za odbranu im se daju ve vr te oruzja, trele fi tiЬali, pracke kamenje onagri i bali te. Potrebna је velika paznja da neprijatelj пе i kori ti lakovemo t priprostog rne nog tanov ni "tva za voje izdajnicke i verolomne namere, jer lazni pregovori i varljiva primirja се to u i padali pogubniji negoli ila. Drzeci е ovih mera predo trozno ti, ор ednuti mogu lomiti neprijatelja gladu ako trupe drzi na okupu; а ako ih deli onda се tim izletanjem i prepadima. КАКО SPRECIТI POBUNU U VOJSCI (ODRZA VANJE DISCI PLINE). V ј ka pokupljena iz raznih krajeva ponekad је klona pobuni. Tada е trupe iako ne klone borЬi pretvaraju da u ljute zato sto ih niko пе vodi u Ьitku. Takve buntovnicke sklono ti uglavnom е i polja aju kod onih koji u u ka arnama ziveli dokono i razmazeno. Nenaviknuti na nuzne tegobe teren kog zivota takvi е gnu aju nad njegovom о trinom. Neizmu trani, oni е Ьоје borbe i ро taju drski. Ovom zlu ima nekoliko lekova. Dok u trupe jos razdvojene i vaka jedinica zivi u vojoj па tamЫ, neka е trЉuni njihovi pornocnici i oficiri uop te ро taraju za odrzavanje di cipline koja се Ьiti tako troga da vojnicima ne о tavi pro tora ni za kakve mi li em onih о pokorno ti i ро luv no ti. Neka talno budu zauzeti ili teren kim zanirnanjem ili pregledanjem oruzja. Ne treba im odobravati od u tva. Treba се to vr iti prozivku i uciti ih da brzo i tacno ро lu aju vaki ignal. Neka uvezbavaju gadanje lukom i trelom, bacanje projektilnih oruzja i kamenja kako iz ruke tako i iz pracke i macevanje drvenim macem pred direkom; neka е ve to се to ponavlja i neka vojnici _с� to о taju _ trcanJ 1 kakan _ pod oruzj m ve dok е пе zamore. Neka uvezbavaJu � �� kako Ы lak е avladivali jarkove. Ako im је па tamba ЬlIZu mora 11i reke neka u leto vi, bez izuzetka се to uvezbavaju pLivanje. Neka е navikavaju па mar evanje kroz се tarno pokriveno i i pre ecano zemlji vte na obaranje drveca i rezanje grade па krcenje !ere�a � _ odbranu ka arne od vojih drugova zaduzenih za ulogu neprчatelJa (1 jedni i drugi treba da е luze titovjma u obaranju i avladivanju protivnika . Ро le ovakve garnizon ke obuke i vezbe ve ove raznovrV
z f >
а
� �
о > <
g; �
73
z
.t;
�
а
74
�<
"
о
UJ
>
�
<"
sne jedinice Ьiсе nadahnute zeljom za slavom i zeljne borbe kad krenu na teren. Ukratko vojnik koji ima pravu meru pouzdanja u svoju vestinu i snagu пе bavi se mislima о pobuni. Zapovednik treba da bude pun paznje kako Ьi otkrio mutivode i bundzije u armiji, u legijama i pomocnim trupama u konjici i pesadiji. Ne treba da е obavestava kod dousnika nego kod triЬuna njihovih pomocnika i drugih oficira kojima se bez dvojbe moze verovati. Tada се postupiti smotreno ako takve vojnike izdvoji od ostalih pod izgovorom da ih odreduje za duzno t koja се im vis-e odgovarati ili da ih otkomanduje ла garnizonsku luzbu u gradovima ili utvrdama - ali tako umesno da, ma koliko ih se zeleo otarasiti oni poveruju da su favorizovani. Masa se nikad nije otvoreno pobunila va odjednom i u potpunoj jednoglasnosti. Nju priprema i podbunjuje sacica bundzija koji е nadaju da се izbeci kaznu za svoje zlocine zabvaljujuci brojno ti ledbenika. No ako se pobuna razbukti ра bude potrebno ugusiti је nasiljem Ьiсе najuputnije drzati se tarovremskog recepta ра kazniti amo kolovode da Ьi iako се stradati amo nekolicina, vi Ьili zapla eni njihovim primerom. No zapovedniku vi е luzi na cast da navikom i disciplinom razvije kod vojnika pokorno t i ро lusno t nego da bude primoran da ih na silu trahom od kazne, uci njihovoj duzno ti. KOMANDE I ZNACI U VOJSCI. Imalo Ьi е reci hiljadu tvari о kojima је potrebno voditi racuna na bojnom polju, jer tamo gde је zivot u pitanju i najmanji nehat је neopro tiv. Ali опо sto se narocito mora v podvuci, da Ьi se postigao uspeh, jeste potreba za tacnim izvr enjem naredenja dobljenih pomocu komandi i u taljenih znakova. Usled bojne huke nije mogucno upravljati masama i kljucivo gla om а, medutim, Ьiсе vrlo cesto lucaj da komandovanu radnju treba izvrsiti istovremeno а komandom. Jedan stari oblcaj, poznat vim narodima, otklonio је ovu nezgodu pomocu davanja znakova koji prenose komandantovu misao na celu armiju i dozvoljavaju јој izvrsenje njegovih naredenja. Razlikujemo tri vr te komandi i znakova: glasom trubom i pomocu signala. Prve dve primaju е uhom, а treca okom. Komande gla om su опе koje se izgovaraju ljudskim glasom· to su ustaljeni znaci ra pozna vanja koji se propisuju za traze i za borbu, kao naprimer: pobeda palma hrabrost bog је s nama trijumf imperatora i drugi koje propi е glavni komandant. No pritom treba voditi racuna da se svakog dana menja znacenje ovih znakova, kako ih neprijatelj posle duzeg vremena ne Ьi otkrio te da se pomocu njih njegovi spijuni ne uvuku nekaznjeno medu nase vojnike. Trubni znaci daju se malom, oblcnom i velikom trubom. Mala truba је instrument pravog oblika; oblcna truba је od ?akra i povijenog oblika а velika truba је izradena od roga divljeg vola 1 ukrasena srebrom. Prema znacima datim ла ovaj nacin armija zna tacno kada treba da se zaustavi da krene napred, da se povuce da preduzme gonjenje begunaca ili da otstupa. Као signali sluze orlovi zastave pera i nakit u kosi. Ма u kom pravcu se okrenuli ovi signali pre_ma ko�a1:1dant?vom naredenju, vojnici im obavezno moraju sledo vat1. Ima JOS 1 drugih oznaka koje komandant armije propisuje za konje odecu ра cak i za oruzje da Ьi se nasi ljudi i konji mogli razlikovati od neprijateljskih. Naj tariji komandant moze takode izdavati svoja
?�redenj� bilo pomocu gestova _ � ili pucnjem Ьiса kao sto rade Varvari, �li mah�nJem_ d_elovav s�oJe odece. U kantonmanima na marsu u toku 1zv?denJa v.?��1h �ezb1, svi vojnici treba da se trude da dobro sbvate rrusao razlic1tih 1gnala da Ьi ро njima mogli postupati. Samo ako se _ �ugom J?raksom, u _ _ nurno doba vo�n �ci _ srode sa ovim detaljima oni се1:1spet1 da е Р? _nJ1m� ta��o upravlJaJu 1 u haosu koji vlada na bojnom _ polJ�- Znak koJ1 Је zаЈе�шс� za sve vojske jesu i оЫасi prasine koju podize trupa 1:1� �a:su 1 koJa _ nagovestava priЫizavanje neprijatelja. Kada se delov1 Je_dm1ca nalaze 1zvan komunikacija, sredstva koja sluze za po:azumevanJe _u: nocu - ја an plamen zapaljene vatre а danju _ gu t dн'?. Na vrhov1ma ku_la_, koje se uzdizu na utvrdenjima i iznad utvr?eшh ��adova_, ро t�vlJaJu se debele hrastove grede ciji polozaj vert1kalan I11 pod 1zve шm uglom oznacava опо sto se u utvrdenju ili utvrdenoj varosi zblva. МARSEVI U BLIZINI NEPRIJAТELJA. Vojni strucnjaci tvrde da је vojska izlozena vecoj ора no ti na marsu nego u Ьici. U bici su vojnici valjano naoruzani, vide neprijatelja pred sobom i premni su za borbu. Na marsu medutim vojnik је manje na oprezu, oruzje mu nije uvek spremno, а iznenadni napad ili za eda Ьаса ga u pometnju. Stoga zapovednik nikad ne moze preterati а merama predostroznosti mislje nim da prece prepade na marsu niti pak sa odgovarajucim odredbama smi ljenim da u takvom slucaju bez gubltaka odblje neprijatelja. Pre vega, on mora imati tacan opi vojista, а razdaljinama oznacenini u miljama sa podacima о prirodi puteva а precicama, sporednim putevima planinama i rekama. Prica е da su najvece vojskovode u ovome Ыlе toliko predostrozne da еni u zadovoljavale prostim opisom vojista nego u zahtevale da im se na licu me ta prave mape, kako Ьi marseve bezbednije reguli ali luzeci е direktnim uvidom. I to tako zapovednik ео vim ovim pojedino tima mora obave titi kod razboritih i uglednih ljudi, dobro upoznatih sa datim terenom· prvo се ih ispitati za ebno а potom uporediti njihove iskaze kako Ьi sa izve noscu dosao do i tine. v Ako i kr nu takve te koce oko izbora puteva on treba da pribavi valjane i ve te vodice. Treba da ih drzi pod trazom, i da пе stedi ni obecanja ni pretnji kako Ьi ih naveo na vernost. Oni се е dobro pokazati kad uvide da ne mogu pobeci i kad budu sigurni da се za vernost Ыti nagradeni а za neveru kaznjeni. Zapovednik mora Ьiti suguran da su oni sposobni i i ku ni, da ne Ы citava vojska zapala u ора no t zbog pogresaka dvojice-trojice ljudi. Jer pro ti ljudi pokoji put zamisljaju da znaju опо sto u stvari ne znaju i iz neznanja obecavaju vise no to mogu. No od vih mera predostrozno ti najvaznija јеpotpuna tajno t u pogledu smera i pravca marsa. Jer bezbednost pohoda zavisi od krivanja vih pokreta od neprijatelja. Medu amЫemima tarovrem kih legija nalazila se i figura Мinotaura koja је znacila da se to cudoviste - kako bajka kaze - krilo u najtajnijim zakucima i zavojima lavirinta upravo onako kao sto zapovednikove zamisli treba da uvek budu nedokucive. Mars se obavlja bezbedno ako ga neprijatelj i ne luti; no posto е de ava da izvidaci posumnjaju ili otkriju da је voj ka krenula u pohod i da
·1
jzdajnici i dezerteri to i to odaju neprijatelju, valja reci koju о ро tupku u lucaju napada tokom mar"a. Pre по to pokrene trupe, zapovedn_ik_ treba ?а уо alje grupe dobro opremljenih pouzdanih i i ku nih voJntka -�а 1zv1de � preda, traga, leva i zde па - me ta kroz koja се prolaz1t1, da пе Ь1 upao u za edu. Za ро ао va ih uhoda пос је bezbednija i k_or� nij� neg� dan, jer ako padnu u zaroЫjeni tvo, vi te е, tak� reet, �dal1 am1. Р 1 to�a: . konjica treba da krene prva, а ре ad1Ja za ПЈ�m· komora, 7aprezn� konji luge i kola lede ре adiju i z�uz�m�j� re?шu а па zac�lJe d�la�1 deo najboljih konjickih i ре adij k1h Јеdш!са Jer na �ar ....и Је zace_lJe ,., cesca meta napada negoli celo. Bokov1 � omore� 1zl_o�ene се t1m napadima iz za ede, treba da pokriva dovolJan . broJ vоЈш �а. No pre vega опај deo gde е �eprijatel)_ ki пара�. n�Jpre ocekUJe mora е ojacatj najboljim element1ma kon11ce, ре adIJe 1 trelaca-pe aka. Ako је neprijatelj vuda oko tebe mora Ьiti pr�1:1an da ga do��ka ma gde парао ра vojnike treba unapred up?zor_1t1 da drze oruzJe u ruci i budu pripravni da prece lose ро led1ce 1znenadnog napada. Vojnike mogu uplasiti i zbuniti iznenad�a z ivanja i pr�_padi koji Ьivaju beznacajni ako е predvide. Starovremc1 u veoma paz1l1 па to da luge i pratioci ako u Ьici budu ranjeni ili i� popla i buka, ?� z�. �et� ju borcima u akciji, а i to tako i da е prev1 е пе razvlace шtt zb1JaJu, Jer tako mogu vojima odmoci а neprijatelju pomoci. Stoga и komoru vr tavali na i ti nacin kao i regularne trupe pod odred nim amЫemi ma. Medu lugama u Ьirali najvaljanije i naji ku nije i davali im komandu nad grupama lugu i "malih ', пе vecim od dve ta ljudi, а amЫemi u ih upucivali па to gd da okupe komoru. Izmedu komore ј borbenih trupa treba uvek odrzavati pravilan razmak, da borcima пе Ы nedo tajalo pro tora u lucaju napada tokom marsa. Koncepcija dbrane i odredbe za njeno provodenje moraju varirati zavi по od zemlji ta. Na otvorenom zemljistu, pre се te пара ti konjica nego pesadija. No ako i u umi па planini ili kraj mocvare treba е cuvati ре adije. Ро to е moze de iti da е neke jedinice, iz nepaznje, krecu prebrzo, а druge pre poro, valja dobr paziti па to da е armija пе razЬije i da пе prelazi velika ra tojanja trkom, jer neprijatelj се me ta i kori titi tu nepaznju i izvr ice prodor bez te k са. Stoga treba u potrebnim razmacima ро taviti triЬune njihove pomocnike ili naji kunije in truktore а zadatkom da zau tavljaju prebrze i pozuruju pre pore. Ako u odvec udaljene od о talih, celne ј dinice се, kad ugledaju neprijatelja, Ьiti klonije da е daju u bek tvo no da е prikljuce vojim drugovima. Oni pak koji odvec zao tanu, li eni pomoci, Ыvaju zrtve neprijatelja i vog ocajanja. Neprijatelj се - mozemo zakljuciti ili ро taviti za ede ili ici u otvoren napad, vec prema predno tima zemljista. Obazrivo t u i pitivanju vakog те ta donece bezbedno t od iznenadnog napada · а za eda ako е otkrije i те ta opkoli, platice kamatom za voje zle namere. Ako е neprijat lj priprema za otvoren napad na planin kom zemlji tu, ро alji izdvojene jedinice da zauzmu najvi е vrhove; оп се е te ko и uditi da te napadne kad primeti tvoju teren ku nadmocno t, ро to u tvoje trupe zauzele polozaje znatno iznad njega i premne u da ga
docekaju. Bolje је - ma koliko to truda zahtevalo - oda lati vojnike а ekirama i drugim alatkama da i prednjace i ra ci te prolaze koji u uzani ali igurni, nego ista rizikovati ma i na najboljem drumu. Potrebno је d bro znati da li neprijatelj radije napada nocu u vanuce ili u vreme obedovanja i odmora. Saznav i kojih njegovih оЬiсаја treba da е cuvamo, otkrivamo i njegovu uoblcajenu prak u. Moramo takode doznati da li је glavno oruzje nj gove konjice koplje ili luk i trela i da li је njegova naga u brojno ti ljud tva ili u kvalitetu oruzja. Sve се nam to omoguciti da preduzmemo najbolje mere kojima сето njega namuciti, а еЬi teci predno t. Kad imamo kakav plan na umu, moramo razmotriti da li Ы Ыlо najuputnije krenuti u pohod danju ili nocu; moramo izracunati daljinu do zeljenih me ta· i moramo preduzeti mere da trupama leti ne nedo taje v de tokom mar а, а da ih zimi пе ometu neprelazne mocvare i bujice jer Ы voj ka inace Ыlа izlozena velikim ора по tima jos pre по to tigne do odredi ta. Као to nam је ро ebna briga da е motreno cuvamo tih nevolja, tako Ы Ыlо neopro tivo da ne i kori timo predno t koju сето imati kad u njih, iz neznanja ili nepaznje, zapadne neprijatelj. Na е uhode rnoraju talno Ыti па terenu; ne Ы то meli zaliti truda da mu potkupljujemo vojnike i vim red tvima ih pod ticemo da dezertiraju. Tirn nacinima mozerno doci do podataka о njegovim ada njim i buducim planovima. Uz to, moramo ve vreme drzati u pripravno ti nekoliko izdvojenih jedinica konjice i lake ре adije koje Ы ga napadale kad е najmanje nada, Ыlо tokom mar а Ыlо tokom rekvizicij ili pljacke. PRELAZENJE RЕКА. Prelazenje reka veoma је ора по ako е пе preduzmu velike mere pred trozno ti. Prilikom prelazenja "irokih reka i brzaka, ро toji ора по t da е izgube komora, luge а katkad i najne bazriviji vojnici. Р to е i pita gaz, od jedne do druge obale ро ta е е, na pogodnorn ra tojanju dva reda najboljih konjanika, па konjima, tako da izmedu njih mogu proci ре adija i komora. Uzvodni red umanjuje ze tinu brzaka, а nizvodni hvata i provodi опе vojnike koje zane е matica. Kad је reka odvec duboka i �а konjicu i za ре_ adiju, а nalazi е u ravnici voda е odvodi tako "to е 1 kopa mno tvo Jaraka; tako е vodo taj nizava, ра е reka moze lako pregaziti. Pl vne rek , prelaze е tako to е u dno pobodu direci ра па njih pricvr t da ke, а u hitnirn lucajevima da ke е tavljaj� prek? c_vr to pojenih praznih buradi. Konjica . kida _voju op:e�u. 1 tavlJa Је па plavice od uve tr ke da је ne Ь1 ukva Ila. КоnЈашс1 poto� u ednu _ па konje i nat raju ih da preplivaju па drugu tranu а plav1ce vuku za obom pornocu kozne opute. No najzgodniji pronalazak је u cunici izduЫj ni iz jednog ko�ada tаЫа i veoma laki, to zb g па ina gradnje to zbog grad od_ koJe u. Voj ka uvek по i izvestan ?roj tih �unica na kol�� a, zaJedno а dovoljnom kolicinom da aka 1 gvozd шh ek era. �uшс1 е ��du obn povezu konopcima i tako za tren oka naprav1 m t koJI Је tokom potrebnog vremena cvr t kao da је od kamena. Ро to neprijatelj оЫсnо na toji da. iznenad_no ili iz za �de n��ad�e voj ku koja prelazi reku potrebno Је оЬе nJene obale о 1gurat1 Jak1m
odredima da vojska пе Ьi Ьila napadnuta, i porazena dok је razdvojena rekom. Jos је sigurnije zastititi оЬа polozaja palisadom, jer se tako svaki napad moze podneti bez mnogo gubltaka. �ko ј�- rnost potreba� ne samo za tekuce potrebe prelaska trupa nego 1 za nJ1hov povratak 1 za prolaz konvoja, pravilan је �?stupak po?i�i, ko� _?Ьа k_raja, bede�e sa velikirn jarcima i tu postav1t1 odgovaraJucu kol1cшu lJudstva da 1h brani dok god to okolnosti zahtevaju. PRAVILA ZA ULOGORAVANJE ARМIJE. Arrnija па marsu пе moze uvek racunati sa smestajem u obzidanim gradovima - а veoma је nesrnotreno i opasno ulogoriti se rasuto, bez poljskih utvrdenja. Lako је iznenaditi trupe dok obeduju ili dok se, razdvojene, bave razlicitim vojnickim poslovima. Priliku za prepade pruzaju nocni mrak, potreba za spavanjem i rastrkanost konja na pasi. Dobro logoriste nije dovoljno: moramo odabrati najbolje koje se moze naci, kako se пе Ьi desilo posto smo propustili da zauzmemo neko pogodnije - da ga zauzme neprijatelj, na nasu veliku stetu. Arrnija se u leto ne Ьi smela ulogoriti u Ыizini nezdrave vode ili daleko od zdrave, а u jesen onde gde nema u obilju furazi i drveta. Logor ne sme Ьiti na zemljistu koje је podlozno iznenadnim poplavama. Pristupni putevi ne smeju Ьiti odvec strmi i uzani, da se vojsci ne Ы otezalo povlacenje и slucaju potrebe; isto tako, logor ne treba podizati nadomak uzvisica odakle Ьi neprijatelj mogao uznemiravati ljudstvo oruzjem. Posto se sprovedu ove mere predostroznosti, podize se logor - cetvrtast, kruzan, trouglast ili pravougaon, vec prema prirodi zemljista, jer oЫik, sam ро sеЫ, пе daje vrednost logora. Medutim, smatra se da su najbolji oni logori cija је duzina za trecinu veca od duЬine. Inzinjerci moraju tacno proracunati dimenzije logora, da Ы njegova velicina odgovarala broju trupa. Pretesan logor ne dozvoljava trupama da svoje manevre izvode s lakocom, а presirok ih previse razdvaja. Postoje tri postupka za izgradnju poljskih utvrdenja. Prvi vazi u slucaju kad је armija na marsu i logor јој treba samo za jednu пос. Tada se podize omanji parapet od tratine а ро njegovom se vrhu postave palisade ili drveni jezevi. Buseni se seku gvozdenim alatom. Ako је povrsinski sloj zemlje cvrsto povezan korenjem trave, seku se u oЫiku cigle, stopu i ро u visini, stopu u sirinu i stopu i ро u duzinu. Ako је zemlja rastresita toliko da se buseni ne mogu ovako seci, oko logora se kopa plitak rov, pet stopa u sirinu i tri u duЬinu. Od izvadene zemlje pravi se parapet s unutrasnje strane; on stiti arrniju od opasnosti. То је drugi postupak. Medutim, trajni logori и Ыizini neprijatelja, bilo leti ili zirni, utvrduju se pazljivije i regularnije. Posto nadlezni oficiri obeleze teren svaka cen �urij� dobl�a sv�ju deonicu na utvrdivanje. Vojnici tada poredaju svoJe stitove 1 prtlJag ukrug oko svojih zastava i, sluzeci se samo macevima, kopaju rov sirok devet, jedanaest ili trinaest stopa - ili, ako veo�a strepe od neprijatelja, sedamnaest stopa (opste је pravilo da broJ stopa bude neparan). Sa unutrasnje strane podizu bedem, koristeci kao armaturu fascine Ш grane, dobro pricvrscene kocevima. Na tom bedem1:1 podizu zupcasti parapet, kao na gradskim fortifikacijama. Centurюm mere obavljeni posao koristeci motke duge deset stopa i
proveravaju da li је svako valjano obavio svoj deo posla. Tribuni takode vrse inspekciju i пе smeju napustiti gradiliste dok sve ne bude gotovo. D� rа�ш�е 1_1е b�_neprijatelj отео iznenadnim napadom, sva konjica i sv1 pesadшc1 koJI su formacijski oslobodeni rada stoje u borbenom poretku ispred gradilista, spremni da odblju svaki nalet. Kad је logor utvrden, prvi sledeci posao jeste pobadanje amЫema koje vojnici drze u najvecoj casti i postovanju - na odgovarajuca mesta. Posle toga se priprema pretorijurn za komandanta i njegove pomocnike i podizu satori za triЬune, kojirna za te svrhe, kao i za donosenje vode drveta � furazi, pripada izvestan broj vojnika. Potom se legiji i pomocшm trupama, konjici i pesadiji, dodeljuje prostor za podizanje satora ро redosledu ranga razlicitih jedinica. Svake noci za strazu se odreduju ро cetvorica pesaka iz svake centurije i ро cetvorica konjanika iz svakog eskadrona. Posto se ispostavilo nemogucim da strazar provede celu noc na svom mestu, klepsidrom su odredene cetiri srnene, da Ьi svaki vojnik strazario samo ро tri sata. Smena prima duznost uz zvuke trube, а predaje је uz zvuke kometa. TriЬuni odreduju valjane i pouzdane ljude da oЬilaze sva strazarska mesta i raportiraju о svim uocenim nepravilnostima. То је sada posebno vojno zaduzenje, а ljudi kojima је povereno nazivaju se dezurni kornandiri straze. Konjica daje logorsku strazu nocu, а isturenu strazu danju. Straza se smenjuje svakog jutra i popodneva zbog zamora ljudi i konja. Zapoved nik је narocito duzan da se postara za zastitu pasnjaka i konvoja sa zitom i drugim namirnicama kako u logoru tako i u garnizonu, i da drva, vodu i furaz obezbedi od neprijateljskih upada. То se moze postici samo umesnirn rasporedivanjem posada ро gradovima i obzidanim zamcima duz puteva kojima se krecu konvoji. Ako nema starih utvrdenja, na odgovarajucim mestima treba podici male utvrde, okru zene sirokim jarcima odredene za boravak konjickih i pesadijskih posada, kako Ьi se konvojima obezbedila efikasna zastita. Jer neprijatelj se nece lako odlucivati da duboko prodre u kraj za koji zna da su u njemu protivnicke trupe tako rasporedene da ga mogu brzo opkoliti. MOТIVI ZA OPERATIVNI PLAN RATNOG POHODA (КАМРА NЈЕ). Citaoci ovog sazetog prikaza mozda се Ьiti nestrpljivi da dodu do uputstava koja se ticu generalne Ьitke. No trebalo Ы da imaju na umu da su za ishod Ьitke oblcno presudna dva ili tri sata, posle cega za porazenu vojsku vise nema nade. Stoga treba razmotriti svaki plan, pokusati svako sredstvo i posluziti se svakim metodom pre no sto stvari udu u ovu konacnu fazu. Dobri oficiri klone se generalne Ьitke, gde је svako u opasnosti, i radije se koriste obmanom i lukavstvom u nastojanju da neprijatelju роЫјu sto vise vojske u sitnim carkama i zaplase ga ne izlazuci svoje sopstvene snage. Sada cu uneti nekoliko potrebnih starinskih uputstava iz ove oЫasti. Zapovedniku је duznost i interes da cesto okuplja najsmotrenije i najiskusnije oficire iz raznih jedinica arrnije i konsultuje se s njima о stanju sopstvenih i neprijateljskih trupa. U tim konsultacijama ne sme Ыti mesta nikakvoj preteranoj samouverenosti, jer su njene posledice pogubne. Оп mora ispitati ko је brojniji, ko је bolje naoruz�n, �ije s:u trupe u boljem stanju, disciplinovanije i odlucnije u vanredmm s1tuac1-
� �
а
� � о 79 � � �<
"
80
s
о
jama. Mora se i pitati i stanje u konjici obeju �rmiia ali јо� vi е t�nje u pesadiji, jer u njoj lezi glavna snaga armJJe �to е. t1ce kon11ce : . zapovednik mora na tojati da do.zna u k�JOJ 1m� v1 е trel�ca 1 . _ _ kopljanika, u kojoj ima vise oklopшka 1 koJa �m� bolJe konJ�· �aJza? : mora prouciti bojiste i proceniti da li ono nud1 v1se predno t1 �Jemu. Il1 neprijatelju. Ako то jaci u konjici, bolj� се па� o �.govarat1 rav!11ca . i otvoreno zemljiste· ako smo nadmocrnJt u pesad1J1, trebalo Ь1 da Ьiramo zatvoreno zemljiste puno jaraka gliba i ume а katkad i planin ko. OЬilje ili о kudica Ьilo u jednoj Ьilo u drugoj armiji ele�enti u od nemale vazno ti, jer glad је - kako kaze poznata ро lov1ca unutarnji neprijatelj koji hara gore nego тас. No najvaznije о сети treba odluciti је te da li је bolje odugovlaciti ili iznuditi brz i hod tupanjem u Ьitku. Neprijatelj katkad ocekuje da се е neki pohod brzo zavrsiti· ako е stvar otegne, njegove vojnike ili iscrpi ne tasica ili ih povuce kuci zelja da vide voje porodice ili е posto па terenu ni и postigli nista znacajno ami ra ture izgublv i nadu u u peh. Tako neki zamoreni od napora i zgadeni na vojnu luzbu, dezertiraju drugih ih odaju, а mnogi е predaju. Vemo t е retko nalazi kod trupa koje је nevolja оЬе hrabrila. U tom lucaju arrnija koja је па bojno polje stigla mnogoljudna neprimetno cili dok пе ne tane. v Su tin ki је vazno doznati kakav је karakter neprijatelja i njegovih glavnih oficira: da Ji u plahoviti ili obazrivi, preduzimljivi ili bojazljivi, da li ih u Ыtku goni princip ili lucaj, i da li u narodi kojima u imali ро la Ьili hrabri ili plasljivi. Moramo znati do koje е mere mozemo о loniti па verno t i snagu pomocnih jedinica kako u па trojene i па е i neprijatelj ke trupe, i koje su ubedenije u uspeh - sto је za hrabro t armije veoma vazan cinilac. Zapovednikova haranga moze utucenoj voj ci povratiti elan, narocito ako оп am deluje kao da ga пе muci nikakva bojazan. Moral vojnika ozivece ako se - Ыlо lukav tvom Ыlо necim drugim - stekne kakva znacajna predno t, ako se neprijateljeva ratna reca pocne menjati ili ako u pes da potuces neku njegovu labu ili lose naoruzanu izdvojenu jedinicu. No nipo to е пе me usuditi da u generalnu Ьitku povedes neodlucnu ili bojazljivu armiju. Velika је razlika izmedu toga da li su ti trupe nei kusne ili prekaljene, da li u svikle ratovanju jer и donedavno Ьile u nekom ratu ili u pak nekoliko godina mirovale. Jer vojnike koji е neko vreme ni u borili treba ро matrati u i tom svetlu kao i regrute. Cim е legije pomocne trupe i konjica okupe vaka а voje trane, duznost је dobrog zapovednika da vakoj jedinici odredi za ebnu obuku u svim oЫastima vojne vestine pod komandom provereno posobnih tribuna odabranih za tu svrhu. Оп potom treba da ih poji u jednu celinu i obuci ih svim frontovskim manevrima kao da im predstoji generalna Ьitka. Cesto mora obuku sa njima izvoditi sam da Ьi proverio njihovu nagu i vestinu i da Ьi video obavljaju li pre trojavanje valjano i reaguju li kako treba па zvuk trube kretanje zastava i njegove opstvene naredbe i signale. Ako u Ьilo cemu zaostaju moraju uciti i vezbati dok se ne usavrse. V
t
1
No i kad su potpuno disciplinovani i avrseni u teren kom egzerciru, v u strelja tvu i bacanju koplja i u frontov kom prestrojavanju nije uputno voditi ih u Ьitku nepromisljeno i prebrzo. Morav cekati povoljnu priliku а oni treba da se prethodno pripreme putem cestih carki i omanjih ukoba . Tako се budni i smotreni general, kad drzi svoj ratni avet, pazljivo odmeravati stanje svojih i neprijateljskih trupa, bas kao sto gradan ki udija presuduje u poru dveju tranki. Ako ustanovi da је u mnogo cemu nadmocniji nad protivnikom, пе sme niposto odgadati ukob. No ako u tanovi da је laЬiji mora е kloniti generalne Ьitke i na tojati da u ре pomocu prepada zaseda i ratnih lukavstava. Опа su vestim zapovednicima се to donosila pobedu nad neprijateljem koji је Ыо nadmocniji i brojno i ро snazi. RUKOVODENJE NEISKUSNIM I NEUКIM TRUPAMA. U svim v ve v tinama i vim zanatima avr еп tvo е tice redovnom prak om. Kad је ova mak ima i tinita u porednim tvarima, koliko е tek mora postovati u onim znacajnim! А koliko је iznad svih о talih uzdignuta vestina ratovanja kojoj dugujemo ocuvanje vojih sloboda, ovekovece nje vog do tojan tva i ро tojanja citave Imperije. Lakedemonci, ро le v njih i Rimljani, toliko u Ьili ve ni ove i tine da u toj ve tini zrtvovali v ve druge. А varvar ki narodi jo i dana rni le da је jedino опа vredna paznje, verujuci da је· u njoj ve adrzano i da iz nje sve proizlazi. Ukratko, ratnicima је neophodno potrebno da nauce пе samo kako da sacuvaju voje zivote nego i kako da izvojuju pobedu nad neprijateljem. Stoga glavnokomandujuci, cija u moc i dostojanstvo toliko veliki i cijoj u verno ti i hrabro ti povereni imetak njegovih zemljaka, odbrana njihovih gradova, zivoti vojnika i slava drzave treba пе amo da е rukovodi dobrom armije kao celine vec i da е brine о svakom redovu u njoj. Jer kad е njegovim potcinjenima de i kakva nesreca to se v smatra dru tvenim guЬitkom i pripi uje iskljucivo njemu. Dakle ako vidi da mu је armija а tavljena od neisku nih ili dugo neaktivnih trupa, mora pazljivo prouciti nagu, duh i ponasanje vake legije i vake legije i vake pomocne jedinice konjicke i pesadij ke. Kolikogod је moguce, mora znati ime i ро obno t vakog vla telina triЬuna, nizeg oficira i vojnika. Mora i taci voje vrhun ko do tojan tvo i autoritet i odrzavati ih strogo vcu. Sve vojn zlocine mora kaznjavati ро пај trozem slovu zakona. Mora Ьiti neumoljiv prema pre tupnicima i па tojati da to javno pokazuje па raznim rne tima i u raznim prilikama. Kad te propise cvr to ukoreni mora cekati priliku da neprijatelj v ra trkan и potrazi za plenom, poveruje da је bezbedan i da onda v po alje па njega konjicke i pe.vadij��e odred� . u kojiJ?� �е . oproban� _ v vojnici Ьiti pome ani nei ku шmа, Il1 sa mlad1c1ma k?Jt ЈО rn u ta а]� za voj ku. Veterani се teci novo i ku tvo, а oni drug1 се е .n.adahnu�1 hrabroscu zahvaljujuci predno tima koje се im takva pпl1ka dat1: Trebalo Ы da zapovednik u najvecoj tajno ti priprema _ z� ede k�ko .ь, iznenadio neprijatelja pri prela ku preko reke, u tenov1tш� plaшn � prolazima, u vumovitim klancima, па mocvarnom terenu t nezgod� drumovima. Treba da pode i voj mar v tako da uzmogne prepa t1 neprijatelj ke trupe u vrerne Jad o?e? uju ili p�vaJu, ili ��d �е lut� nikakvu ора по t ра u ra trkarn 1 nenaoruzaш, а ПJihov1 konJt 0
neosedlani. S takvim sukoblma treba da nastavi sve dok njegova vojska ne stekne dovoljno samopouzdanja. Jer ako jos nisu Ьili u borЬi ili ako su se odvik}j, veoma se potresu gledajuci mrtve i ranjene; od toga ih hvata strah, ра се radije bezati nego se boriti. Ako neprijatelj preduzima krace ili duze pohode, zapovednik treba da ga napadne umornog od marsa, da ga zaskoci iz potaje, ili da mu uznemiruje zacelje. Treba da salje borbene grupe sa zadatkom da zauzmu objekte koje је neprijatelj podigao podalje od glavnine svojih trupa da Ьi olaksao snabdevanje ljudskom i stocnom hranom. Naime, spocetka treba preduzimati one poduhvate koji nam malo stete ako propadnu, ali mnogo koriste ako uspeju. Smotreni zapovednik takode се nastojati da poseje razdor medu neprijateljima, jer nijedan narod, ma koHko sam ро seЬi Ьiо slab, neprijatelji ne mogu dokraja poraziti ako on sam, svojim rastrojstvom, ne olaksa svoj pad. U gradanskim nesuglasicama ljudi se toliko zanesu u obaranje svojih licnih neprijatelja da potpuno zapostave javnu sigurnost. Pri citanju ovog dela treba stalno imati na umu maksirnu koja kaze: neka niko nikad пе zali sto се ciniti vec cinjeno. Moze se reci da nase trupe vec godinarna nisu cak ni utvrdivale svoje stalne logore jarcima, bedemima i palisadama. Odgovor је jasan: da su te mere predostroznosti Ыlе preduzete nase armije nikad пе Ьi trpele guЬitke od neprijateljskih dnevnih i nocnih prepada. Iduci za primerorn starih Rirnljana, Persijanci kopaju jarke oko logora а posto је kod njih zemljiste rnabom peskovito, uvek sa sobom nose prazne vrece koje pune peskom i podizu grudobrane stavljajuci ih jednu preko druge. Svi varvarski narodi prave oko sebe krug od svojih kola sto donekle podseca па utvrdeni logor. Tako provode noci ne bojeci se prepada. Plasimo li se da necemo moci nauciti od drugih опо sto su oni nekad naucili od nas? Danas se sve to moze naci sarno u knjigama, mada se ranije redovno upraznjavalo. Danas se vise niko ne isteresuje za оЫсаје koji su odavno zapostavljeni, zato sto se usred mira na rat gleda kao na nesto sto је toliko udaljeno da ne vredi paznje. No primeri iz proslosti uverice nas da nikako nije nemoguce ponovo uspostaviti starovremsku disciplinu, iako је danas potpuno izguЬljena. !-] minulim vekovima, ratna vestina, cesto zapostavljana i zaboravljena, 1sto s� tak? ce�t�. vadi. la iz .knjiga i ponovo uspostavџala zahvaljujuci auto�1tetu_ 1 _raznJl ?as1h vo1skovoda. Nasa armija u Spaniji, u vrerne kad Је s__�1pюn Afпkanac preuzeo komandu, Ыlе su u losem stanju, pretrpevs1 mnoge· poraze pod vodstvom njegovih prethodnika. On ih Је ubr�o p�eporodio strogom disciplinom i primorao na najvece napore u podizanJu raznovrsnih fortifikacija, prebacujuci im da treba da uprljaju ruke rovovskiш Ыatom kad ih nisu ukvasili neprijateljskom �vlJu. �ratko, na cel� tih istih trupa kasnije је osvojio grad Numan t1J�, spalю ga _d? temelJa, � stanovnike роЬiо do poslednjeg. U armiji �оЈа Је u Аfп�1, pod Albшovom komandom, Ыlа provedena ispod Jarma, Metela Је zaveo takav red i disciplinu, drzeci se starovremskih uzora, da је kasnij� pobed �la o�og istog neprijatelja koji ju је Ыо _ su pobedili Cepionove, Manilove i С1mЬп pomzenJU. P?dvrgao toJ? _ Silanove legiJe u Galiji, ali Marije је prikupio njihove razЬijene ostatke
i tako ih efi �asno doveo u r d �а је u jednoj jedinoj bici pobio nebrojeno mnostvo ��mbra_ ��v_toпaca I Ambronaca. No ipak је lakse obuciti mlade voJшke I ul1t1 tm pravilne pojmove о casti negoli preporoditi obeshrabrene trupe. P�IPREМE _ZA GENE�NU BIТKU. Posto smo оЬја nili manje vazn� оЫа t1 ratne ve �tшe Р?. redosle�u vojnih pitanja prirodno dolaz1m o _ do ge?eralne b1t.ke. ТаЈ Је _dogadaJ pun neizves.nosti i poguban ро kral3evstva 1 �arode, J� r se od 1 hoda odsudne Ыtke sastoji opseg pobede. Т� s� v1se nego 1gde od zapovednika trazi da ulozi sve svoje _ �po�obno�t1: Jer mu 1�p:avno р� tupanje donosi vecu lavu, а greske 1zlazu vecoJ. op�s:1ost1 1 s�amot1,- То је trenutak u kome se njegov talenat, vestшa I iskustvo 1skazuзu u punoj meri. Nekad је postojao оЬiсај da е vojnicima pre Ьitke izda umerena kolicina hrane da Ы jurisali zesce i imali vise snage za dug sukob. Kad и prisustvu postrojenog i za borbu sprernnog neprijatelja armija treba da izmar_ ira. iz logora ili grada, mora se ispoljiti velika pred.ostroznost, da �� Ь1 . bila napadnuta dok defiluje kroz kapiju i tom prilikom razb1Jena 1 sasecena na komade. Stoga se moraju preduzeti potrebne mere da cela armija bude van kapija i zauzme borbeni poredak pre no sto se neprijatelj priЫizi. Ako је on spreman pre no sto stignes da izades, svoju nameru da izmarsira mora ili odloziti za drugu priliku ili bar prikriti, tako da - kad ti pocne dobacivati uvrede misleci da е ne usuduje izaci na megdan, ili kad pocne misliti samo na pljacku i povratak ра vec pokvari stroj - mozes izleteti i napasti ga dok је jos pometen i iznenaden. Vojska se nikad ne sme voditi u generalnu Ыtku odmah ро zavrsetku kakvog drugog marsa, kad su i ljudi i konji umorni. Snaga potrebna za borbu istrosi se u naporu marsevanja. Sta moze postici vojnik ako jurisa zadihan? Starovremci su pazljivo izbegavali takvu nepriliku, ali u kasnijirn vremenima neki nasi rimski generali, da ne idemo dalje, guЬili su svoje armije zato sto su и neznanju zapostavili tu meru predostroznosti. Dve vojske od kojih је jedna umorna i iscrpljena, а druga sveza i u punoj snazi, ne mogu se nikad ravnopravno ogledati. DOZNATI PRE ВIТКЕ КАКО ЈЕ VOJSКA RASPOLOZENA. Potrebno је doznati kako su vojnici raspolozeni na dan Ьitke. Ро njihovom izgledu, recima delima i kretnjama lako se moze otkriti jesu li samopouzdani ili zabrinuti. Ne treba se mnogo oslanjati na gorljivo t mladih vojnika koji jedva cekaju Ьitku jer u predstavi о borЬi ima neceg prijatnog za onoga ko borbu nije upoznao. S druge strane, Ыlо Ы pogresno srljati u sukob ako se ispostavi da stari iskusni vojnici nisu radi ЬоrЫ. Medutim, vojskovoda moze uliti duha i hrabrosti vojnicima ako im drzi poletne govore i harange, narocito ako ih svojim misljenjem о predstojecoj Ысi moze uveriti u Iaku pobedu. S tim na umu on treba da im izlozi neprijateljev kukavicluk ili nesposobnost i podseti ih na eventualne ranije prednosti stecene nad njim. Treba da se posluzi svakim argumentom koji kod njegovih vojnika moze izazvati jarost, mrznju i gnusanje prema neprijatelju. Prirodno је da na pocetku Ьitke covek oseca izve tan trah ali nesumnjivo ima i plasljivih ljudi koji se pometu cim spaze neprijatelja.
84
Da Ьi tu bojazan smanjio pre no sto krenes u Ьој cesce ро trojavaj svoju vojsku u borbeni poredak па kakvom sigurnom те tu da Ьi se vojnici privikli па neprijatelja i njegov izgled. Kad iskrsne zgodna prilika, treba ih lati da ga prepadnu i nateraju u bekstvo ili da mu poЬiju nesto vojnika. Tako се se upoznati neprijateljskim oЬicajima oruzjem i konjima а опо sa cim smo se upoznali ne moze na vise za trasiti. IZBOR BOJISTА. Dobre voj kovode itekako znaju da pobeda umno gome zavi i od prirode bojista. Stoga kad si naumio da zametnes Ьitku, nastoj da glavnu prednost izvuces upravo iz svog polozaja. Najuzdignu tije zemljiste smatra е najboljim. Projektili baceni s vi ine udaraju vecom silom; опа strana koja se nalazi iznad protivnika moze ga brze suzЬiti i preci u protivnapad dok se oni koji е proЬijaju uzbrdo moraju nositi i а zemljistem i sa neprijateljem. Medutim postoji ova razlika u pogledu mesta: ako se ti oslanjas па pesadiju а neprijatelj na konjicu, moras odabrati vrletan i neravan polozaj. No ako stvari toje obratno onda ti zemljiste mora Ьiti uzdignuto ali ravno i otvoreno bez prepreka kao sto su sume ili mocvare. FORМIRANJE BORВENOG РОRЕТКА. Pri postrojavanju voj ke u borbeni poredak, treba imati па umu tri stvari: unce prasinu i vetar. Ako ti sunce Ьiје u lice zasenice te; ako ti vetar duva u lice, tvoji се projektili skretati s puta i udarati slaЬije, а neprijateljski leteti dalje i udarati јасе· ako ti prasina leti u tvom pravcu, ici се ti vojnicima u oci i zaslepeti ih. Cak i najnespo obniji zapovednici taraju е da izbegnu te nepogodnosti u trenutku kad prave ra pored· ali smotreni vojskovoda treba da gleda unapred i preduzme mere kojima се obezbediti da ga to�?l1_1 dana �е ometaju polozaji unca ili suprotni vetrovi koji cesto pocm3u duvat1 u odredeno vreme а mogu Ыti smetnja u borЬi. Nase z trupe treba da budu ra poredene tako da sunce Ыје i vetar duva njima �> u leda а neprijatelju pravo u lice. а Pod �orb�ni_1? poretkom armije podrazumeva se njeno ро trojavanje u (: nekoliko_ 1I_1:11Ja. Frontom se naziva trana okrenuta prema neprijatelju. � Ako se liшJe razumno rasporede one su u ЬоrЫ od velike medusobne о > pomoci, ali ako е u ovome ро tupi nevesto, onda се one Ыti proЫjene �< ра ma kakva b. l� hrabr?st boraca. Prema taktickim pravilima u prvi � � re? �е postavlJaJu tал izvezbani vojnici koji su nekad nazivani . prшc1pim_a· u dr�go1? redu s� strelci . _zastice� oklopom i elitni vojnici v �aoruzaш kratk1m 1 dugackim koplJima · ош su nekada oznacavani 1menom hastati. Rastojanj� iz�edu boraca је oЬicno tri stope (0,90 m) _ _.666 pesaka zauz1ma3u front od hiljadu koraka (750 m). Ovo �ako da 1 1ma za c1lJ d� se otkl?ne praznine u pojedinim linijama а i da se svakom borcu _ o�ta�1 dovolJno prostora za nesmetano rukovanje oruzjem. Otsto3an3e IZmedu redova iznosi se t stopa (1,80 m) da Ьi se borcima _ ?l�ksalo kretanJe unapre_d i unaz_a�. posto koplja bacena iz trka imaju Jacu udarnu sn�gu._ Prva 1 dru�a l1ш3а �astavljena su iz boraca u naponu _ sn�ga s� veli�Im 1skustvo� 1 sa teskim naoruzanjem. Cvrsti kao zid, ош _ _se шkad _1 ne p�_vlace 1_ ne gone, da ne Ьi prouzrokovali nered u svoJ1m �e�ovima· n31hova ]е uloga d� p_ri�e udar neprijatelja i, ne pomera3uci se da ga zadrze na otstoJanJu 1 da ga odbiju. U trecem UJ
<>.
red� u najok�etniji pesa�i mladi trelci i vojnici vevti u bacanju koplja, rашЈе poznat1 pod naz1vom darderi. U cetvrtom redu u takode najzivahniji vojnici medu onima koji su naoruzani v titom mladi strelci v najve tiji �ojnici_ u ba�anju �?plja i olovnih lopti, oni �ojnici koji s� v ne���� pпp�dal1 l�k
V
V
V
i UJ
>
а
� �
о >
� �
85
elementi konjice treba da pokrivaju bokove pe vadije а laka konjica е rasporeduje kao sto је gore receno, sa zadatkom da opkoli i ra turi neprijateljska krila. Vojskovoda treba da zna koji su elementi njegove konjice najpogodniji za suprot tavljanje ovom ili onom neprijatelj kom eskadronu ili jedinici. Iz neobjasnjivih razloga naime, desava е da nekim nasim jedinicama neke neprijateljske vise , leze' od о talih, а i da опе koje u pobedivale nadmocnijeg neprijatelja се to gube borbu protiv slaЬijih naga. Ako ti је konjica manja od protivnikove umesno је ро starovrem kom oЬicaju pomesati је s lakom pesadijom naoruzanom malim sti.tovima i obucenom za tu vrstu borbe. Ako е drzis tog metoda ni cvet neprijatelj ke konjice пе се moci u napadu da izade па kraj s tim m��ovitim jedi�icama. Nakadasnj�m voj"kovodama to је Ьiо jedini nасш da poknJu nedostatke svoJe konJ1ce, ра u pesadince vicne trcanju, naoruzane lakim stitovima, macevima i sulicama mesali konjicom tako da је izmedu svaka dva konjanika dolazio ро jedan pesadinac. �ZER �. Im�ti па z_ a�elju rezervne jedinice sastavljene od probra ruh pesadшaca 1 konJaruka pod komandom prekobrojnih zamenika koman?:an�ta, _ vlastelina i triЬuna veoma је mudro i ima veliki znacaj za_ dob1JanJe b1tk�. ��ke treb� ро taviti u zacelje krila, а druge pak v centru d� - Ь1 b1l1 spremш da sme ta pohitaju u pomoc Ьilo kom blize delu fronta kop s� nade J?Od jakim pritiskom da sprece proboj tog dela, da popunJaVaJu prazrune nastale tokom Ьitke i tako odrze hrabrost svojih drugova i zadrze neprijatelj ki nalet. То је pronalazak Lakedemo na_ca koji s�. podrazavali Kartaginjani. Pridrzavaju ga se i Rimljani, i zaista se bol]1 raspored ne moze naci. Jedina svr�a linije �onta је te da odЬije neprijatelja ili ро mogucnosti formirati klin ili klesta, to moraju uraditi da ga raz ?1Je.. А�� Је potrebno ,,, prekobroJne Jed1ruce smestene u zacelje za tu svrhu. Ako treba formirati teste1:;1 _to t�k_o?e �ora da uradi rezerva, jer cim е pocne sa povl�c_ enJ�m. voJn��a 1z prednjih linija nastaje opsta zbrka. Ako kakav neprчatel]ski let�c� vod napa�ne _tvoje krilo ili ma koji deo vojske а ti nemas yrek?.bro�шh trupa koJe Ь1 mu se oduprle, ili ako nameravas da za to_ 1z?voJ1s bll ?_ k�:mjicke Ьilo pe"adijske trupe iz prvih redova u nastoJa�Ju da �- astitis Jedan �ео, onda ce_s ostale izloziti vecoj opasnosti. Ako VOJska ШЈе veoma broJ?a z:nnogo Је bolje suziti front i imati jake rezen:�· �kratko moras 1mat1 rezervu dobre i dobro naoruzane pesad1Je �llzu ce�tr� da Ь/ _,torr _ �ira!a. klir1 i tako probila neprijateljski front - а 1 okl�plJeruh _konJI�kih Jed_1ruca naoruzanih kopljima zajedno sa lakom pesad1Jom, blizu krila da Ь1 zaokruzile neprijateljske bokove. МЕSТО ZAPOVEDNIКA I NJEGOVOG PRVOG I DRUGOG �AМENI�. �esto �lavnokomandujuceg oЬicno је sa de ne trane, ��medu k?nJIC� 1 pes�d1!e. On odatle moze najbolje upravljati kretanjem c1tave voJske 1 s naJvecom lakocom pokretati njene elemente kadgod to nade_ za shodno _. _ �sto tako, odatle mu је najzgodnije da izdaje nar�denJ� kako konJ1c1__tako i pe�adiji i da ih оЬе podjednako podstice �VO J� I?nsu tvo1:1: Duzno�t �и Ј� ?а neprijatelj ko levo krilo s kojim � е sucelJen, okruz1 reze_rvШ?1 _Jedш1�ama sv
pesadij_skih jedinica da Ьi ih hr�?rio i podrzavao. U njegovoj Ыizini i pod nJegovom komandom stoJ1 rezerva dobre i dobro naoruzane pesa?:ije. �n tu rezerv �. koristi i_ li da �i- formirao klin kojim се proЬiti nepпJatelJske redove, il1 - ako Ј е neprчatelj prvi formirao klin - da Ьi pripremio klesta kojima се ga docekati. Drugi zamenik zauzima mesto s leve strane. То mora Ьiti smotren i neu trasiv oficir, posto је ovaj deo vojske tezak za upravljanje i, moglo Ьi se reci manjkav zbog svog polozaja и borbenom stroju. Оп stoga mora imati rezervu dobre konjice i aktivne pesadije kako Ьi uvek Ьiо и tanju da razvuce levo krilo tako da spreci okruzenje. Komandu za halakanje ne treba dati dok se dve vojske ne primaknu jedna drugoj, jer dati је sa rastojanja znak је neznanja ili kukavicluka. Мnogo јасе deluje na neprijatelja kad ga u isto vreme napadnu i uzasna buka i siljci oruzja. Moras uvek nastojati da preteknes neprijatelja u postrojavanju borbenog poretka jer ces onda Ьiti u tanju da svoje trupe rasporedis bez smetnji. То се tvoju voj ku ohrabriti, а neprijateljsku zaplasiti. Cini se naime, da nadmoc hrabrosti pripada onoj voj ci koja zamece Ьitku dok strah hvata voj ku koja vidi neprijatelja premnog da је napadne. Тime ces teci jos jednu predno t: domarsirace u borbenom poretku i baciti se па neprijatelja dok е оп tek ро trojava ра је jo v u zbrci. Jer deo pobede је te u tome vto ces neprijatelja pomesti jos pre Ьitke. МANEVRI ТОКОМ ВПКЕ. Spo obni general nikad ne propusta povoljnu priliku da iznenadi neprijatelja, bilo kad је ovaj zamoren и marsu ili ra cepkan dok prelazi reku Ьilo kad se muci u mocvarama ili па planin kim trminama, ili kad se - ra prsen na sirokom prostoru - matra bezbednim, ili kad pava. U svim tim lucajevima, tvoj uparnik Ьiva iznenaden i unisten pre по sto se tigne organizovati za odbranu. No ako је toliko obazriv da ga пе mozes iznenaditi ili navuci u klopku moras е njim boriti otvoreno i ravnopravno. То za ovu priliku ne pada u navu temu. Medutim, vojna vevtina nije nista manje potrebna u generalnim sukoЬirna no u vodenju rata putem lukav tva i varke. Prva ti је briga da obezbedis svoje levo krilo od neprijateljskog okruzenja, а bok i zacelje od napada letecih vodova· te е nevolje cesto desavaju. Ne treba da zanemaris ni svoje desno krilo mada је ono rede u ора no ti. Za to postoji samo jedan lek: sviti krilo unatrag i formirati krug. Tako се е tvoji vojnici suprot taviti neprijatelju na napadnutom mestu i stititi zacelje vojih drugova. No voje najbolje vojnike moras rasporediti па uglove bokova, jer u na njih u mereni glavni neprijateljski napori. Ро toji i nacin odbrane od neprijatelj kog klina. Кlin је borbeni poredak pesadije koji se prema osnovici siri а prema v��u �z�va u _iljak uperen ka neprijatelj kom frontu. On pr�b�J� nepпJ�te�Jski _st!OJ mnostvom ulica u merenih na isto mesto. V0Jruc1 ga naz1vaJu svшJ kom glavom. Da Ьi se uprotstavili tom poretku pribegavaju drugom, nazvanom . klesta: опа lice na lovo V i sastoje е od vojnika u gustom poretku da ju precava ga tako i strane, е оЬ s ga Ona primaju klin, zatvarajuci proЬije front. V
Testera јеborbeni poredak koji cine odlucni vojnici postrojeni u pravoj liniji; oni tako istupaju ispred fronta armije prema neprijatelju sa ciljem da ojacaju svako oslaЫjeno me to. Vod је jedinica izdvojena iz stroja da Ьi se vrzmala sa svake strane i napadala neprijatelja kadgod ugraЬi pogodnu priliku. Protiv takvog voda treba izdvojiti jaci i brojniji vod. Iznad svega zapovednik ne sme nikad pokusati da tokom Ьitke izmeni formaciju ili rasturi borbeni poredak, jer takva Ьi izmena smesta dovela do nereda i zbrke, koje neprijatelj песе propustiti da poveca па svoju korist. RAZNI BORВENI PORECI. Za generalnu Ьitku, voj ka se moze postrojiti и edam razlicitih borbenih poredaka. Prvi је kvadrat sa sirokim frontom, cesto koriscen i u starom i u modernom dobu mada ga razni strateski strucnjaci ne smatraju najboljim jer se retko moze naci ravan teren dovoljno sirok za takav front - а ako је linija fronta па ma kom mestu iskrivljena ili prekinuta, cesto је neprijatelj proЬijao upravo tamo. Uz to, brojniji neprijatelj moze ti okruziti Ьilo desno bilo v levo krilo to dovodi do opasnih posledica ako nemas rezervu spremnu da doceka i izdrzi njegov napad. Zapovednik Ьi trebalo da se posluzi ovim poretkom samo kad su njegove snage bolje i brojnije od neprija teljskih, posto се tad Ьiti u stanju da napadne оЬа neprijateljska krila i okruzi ih sa vih strana. Drugi i najbolji borbeni poredak jeste kosi borbeni poredak. Ako tvoju vojsku sacinjava malo jedinica а pod uslovom da su dobre i dobro razmestene, kosi borbeni poredak се ti uveliko pomoci da pobedis uprkos neprijateljskoj brojnosti i hrabrosti. Оп se stvara ovako: dok vojske marsiraju u Ьitku, tvoje levo krilo mora Ьiti povuceno od neprijateljskog de nog tako da bude van domasaja neprijatelj kih sulica i strela. Tvoje desno krilo mora ukoso nastupati па neprijateljsko levo i zametnuti Ьitku. Moras па tojati da tvoji najbolji konjanici i pesadinci okruze krilo s kojim se boris i da ga nateraju da popusti ра potom da napadnu neprijatelja s leda. Ako оп popusti, а napad bude pravilno podrzan v•nema ип:пје da _ces pobediti dok се tvoje levo krilo koje Је produz1lo kretanJe, ostat1 netaknuto. Vojska postrojena па taj nacin podseca � а slo�o А ili_ na zida�sku libelu. Ako te neprijatelj preduhitri u_prestr���V�J� za taJ ?о�Ье� P?�edak, moras е posluziti prekobroj v . rum konJ1ckim 1 pesadчskim Jed1шcama rasporedenim па zacelje kao rezerva kao sto sam ranije napomenuo. Njima se mora narediti da podrze tvoje levo krilo. То се ti omog·uciti da se snazno odupres neprijateljevoj vestini. Treci b�rbeni poredak slican је drugom, ali nije toliko dobar jer te obavezuJe da _пар�� pocnes udarom svog Jevog krila na neprijateljsko ?es�o. �ароп vo!n�ka па levom krilu laЬi su i nesavrseni zbog toga sto Је nJ1ho� po!�zaJ и bor��nom stroju nezasticen i manjkav. Ovaj cu obJasrut1_ podrobшJe. Iako tvoje levo krilo mora Ьiti mnogo poredak _ Ьо�Је ?d ?esnog? !pak ga mor�s oj�cati najboljim elementima konjice i pesadч� 1 naredit1 mu da stup1 u b1tku s neprijateljskim desnim krilom kako · �1 ga sto �fik�snije zbunilo i okruzilo. Drugi deo tvoje vojske, sastavlJe? od �aJgoпh trupa treba da bude udaljen od neprijateljskog levog knla toliko da bude van domasaja njegovih sulica i van opasnosti
moras se pobrinuti za to od napa_�a �acem. U .?vom _koso1;11 poretku _ da neprчat�lJ пе ��оЬ1Ј_ е tvoJ stroJ �nom, ра ga stoga valja koristiti ��то _kad _ Ј� nepПJatelJsko desno krilo slabo, а tvoje levo najjace u c1taVOJ VOJSCl.
Cetvrti је borbeni poredak ovakav: kad tvoja vojska u borbenom poretku marsira u napad i kad se priЫizi neprijatelju na cetiri do pet stotina koraka naredis obojim krilima da iznenada uzbrzaju korak i zalete se па njega. Kad neprijatelj vidi da su mu napadnuta оЬа krila u isto vreme, iznenadenje ga moze toliko poremetiti da ti osigura laku pobedu. No ovaj јеmetod - iako moze smesta unistiti neprijatelja, ako su ti trupe veoma odlucne i uvezЬane - ipak rizican. Zapovednik koji mu pribegne primoran је da napusti i izlozi svoj centar, i da vojsku podeli u tri dela. Ako пе bude potucen u prvom jurisu, neprijatelj ima dobru priliku da ti napadne krila, koja su sada razdvojena, kao i centar koji је sad о tao bez pomoci. Peti borbeni poredak lici na cetvrti ali sa ovom dopunom: laka pesadija i strelci ро trojavaju se ispred centra da ga stite od napada. Ako је preduzeo ovu meru predostrozno ti, zapovednik moze bezbedno prime niti gore opisani metod i neprijateljsko levo krilo napasti svojim desnim, а desno vojim levim. Ako ga natera u bekstvo, osigurao јеtrenutacnu pobedu, а ako пе uspe centar mu nije u opasnosti jer ga stite laka pesadija i strelci. Sesti је borbeni poredak veoma dobar i gotovo nalik па drugi. Оп se koristi onda kad se zapovednik пе moze osloniti ni па brojnost ni па hrabro t svojih trupa. Ako se promisljeno primeni, daje mu dobre izglede па pobedu uprkos neravnopravnom odnosu snaga. Dok se tvoj stroj priЫizava neprijatelju, uputi voje desno krilo па njegovo levo i u napad posalji svoje najbolje konjanike i pesake. U isto vreme ostatak vojske ро trojen u liniji pravoj kao koplje, drzi па velikom odstojanju od neprijatelj kog desnog krila. Tako ces ga, ako uzmognes da mu opkolis levo krilo а napadnes mu bokove i zacelje, neizbezno pobediti. Neprijatelj пе moze izvuci pojacanja levom krilu ni sa desnog krila ni iz centra, jer јеpreo tali deo tvoje vojske rastegnut i nalazi епа velikoj razdaljini od njega postrojen u obliku slova L. Тај е poredak cesto koristi pri Ьici па marsu. Sedmi borbeni poredak duguje svoje prednosti prirodi zemljista i v omogucuje ti da еsuprotstavi neprijatelju cija јеvojska brojnija i bolja od tvoje pod u lovom da se jedan tvoj bok oslanja па uzvisicu mor� reku, jezero, grad mocvaru ili ispresecano zemljiv te nedo tupno nepn jatelju. О tatak vojske mora se postrojiti kao i оЫсnо, u pravoj liniji а neobezbedeni bok moraju stititi tvoje lake pesadijske jedinice i citava konjica. Dovoljno zasticen prirodom zemljista s jedne strane i dvostr�� kom podrskom konjice s druge strane, tada se mozes lobodno upust1t1 u Ьitku. v Mora se ро tovati jedno iz�rsno opst_e pravil�.: �ko �ame�ava da _u Ыtku saljes ато de по kпlo moraJu ga acшJavat1 tvoJe naJb�!J: jedinice. То i to vazi i za levo krilo. Ili, ako namer�va� da pr_oblJ�� neprijatelj ki front klin6vi koje се za tu svrhu formirat1 moraJu b1t1 V .
V
astavljeni od najbolje obucenih vojnika..Pobedu uglavn_?m ? vaj� mala grupa ljudi. Otud proizlazi da zapovedшcka mudro t ШЈе ш ta v1 е n� izbor onog borbenog poretka koji је u najvecem skladu s razumom 1 potrebama ituacije. NEPRIJATEUEVO BEKSТVO NE TREBA SPRECA �А Т1 NEGO OLAKSAV АТI. Zapovednici nevicni ratova_nju matraju pobe�_u ne potpunom ako neprijatelj nije u tolikom skпpc� na vom zemlJ1Stu _ da mu v1se nema bek tva. No ili toliko opkoljen brojnijim trupama .. u takvoj ituaciji kad ле preostane шmalo nade �� . tr�h naor1:1za�a neprijatelja, а ocajanje mu daje hr�brost. K�d v0Јшс1 v1de da 1m Је _ pogiЬelj neminovna zdusno odlucuJu d� ро?шu uza �оЈе d _ rug?.ve . ., oruzjem u ruci. Scipionova maksima, koJa kaze da nepПJatelJ.1:1 koJ I bez1 _ treba izgraditi zlatan most, uveliko је za preporuku. Jer nep_пJatelJ kad ima kuda pobeci ne misli ni о cemu em о tome da е pas1 bek tvom, а kad zbrka postane opsta mnostvo vojnika Ьiva sa eceno па komade. Gonioci ne mogu biti ni u kakvoj ора no ti kad pobedeni odbace oruzje пе Ьi li bezali sto brze. u tom lucaju sto је brojnija voj ka u bek tvu to је veci i pokolj. Brojnost nema nikakvog znacaja kad voj ku vec konsterniranu sam prizor neprijatelja poplasi i to onoliko koliko i njegovo oruzje. 1 naprotiv kad е nadu prikljesteni ma koliko Ьili laЬi i malobrojni vojnici Ьivaju dora li neprijatelju zahvaljujuci amoj pomisli па to da im је ocajanje jedini izlaz. ,,Sigurnost pobedenog u tome је da е nikakvoj igurno ti ne nada." POVLACENJE I GONJENJE. Posto smo razmotrili razne pojedino ti koje е ticu generalne Ьitke о taje nam ada da оЬја nimo nacin povlacenja u prisu tvu neprijatelja. То је operacija koju, ро oceni najupucenijih i najisku nijih, prati najveci rizik. Povlaceci е bez borbe а bojista, zapovednik vakako оЬе hrabruje voje trupe i pod tice neprijatelja. Ра ipak, posto se i to mora koji put de iti valja razmotriti kako сето е bezbedno povuci. Pre svega tvoja voj ka пе me misliti da se povlaci kako Ьi izbegao borbu nego verovati da је povlacenje amo varka kojom се neprijatelja navesti na za edu ili u polozaj gde ces ga lakse poraziti ako te bude sledio. Jer voj ka koja primeti da se njen komandant ne nada u pehu, sklona је bekstvu. Moras paziti da neprijatelj пе otkrije tvoje povlacenje i smesta е na baci па tebe. Da Ьi se ova opasnost izbegla, oЬicno е ispred pesadije ra poreduje konjica, da Ьi krila njene pokrete i povlacenje pred neprijateljem. Prve se povlace prvorangirane jedinice а potom, ро redu, i о tale. Poslednja ostaje па polozaju dok ostale ne odmarsiraju, а potom krece i sama i prikljucuje im е bez zurbe i и urednom ledu. Neke voj kovode smatrale su najboljim da se povuku nocu izvidevsi prethodno put, пе Ьi li toliko izmakle neprijatelju da ih оп - posto се tek и zoru primetiti njihovo odsustvo - vise пе moze su tici. Uz to lali u laku ре adiju napred da zauzme uzvisice pod koje е voj ka me ta moze bezbedno povuci· ukoliko Ьi ih gonio, neprijatelj Ьi Ьiо izlozen lakoj pesadiji gospodaru visova - koju podrzava konjica. Prenagljeno i ne motreno gonjenje izlaze vojsku najvecoj mogucoj opasnosti: da padne u zasedu i u ruke trupa koje u pripravne da је
docekaju. Posto gonjenje neprijatelja povecava hrabro t vojske а manjuje njenu obazrivo t ta је prilika najpogodnija za ovakve zamke. Sto је vece о e�anje igurno ti to је veca i opasnost. Kad su nepriprav ne kad obedщu, kad u umorne ро Је marsa, kad im е konji brane - ukratko, kad god veruju da u najbezbednije - voj ke su, ро pravilu, najizlozenije tznenadenju. Treba pazljivo izbegavati svaki takav rizik i kori titi vaku priliku da е tim metodima namuci neprijatelj. U takvirn nevoljama ne pomazu ni brojno t nJ hrabrost. Zapovednik koji pretrpi poraz u otvorenoj Ьici moze kriviti sudЫnu, iako vestina i drzanje imaju najveceg udela u odlucivanju. Ali ako је dopustio еЬi da ga neprijatelj iznenadi ili navuce u zamku, onda za njegovu gresku nema opravdanja jer takvu је nevolju mogao izbeci da је preduzeo potrebne mere predo trozno ti i kori tio pouzdane uhode. Pri gonjenju neprijatelja, oЬicno е ро tavlja sledeca zamka. Za перо redno gonjenje odredi е omanja konjicka jedinica. U isto vreme, tajno е drugim putem posalje jak odred da е akrije па mestu kraj koga progonjeni tek treba da prode. Kad su tigne neprijatelja, konjica izvede nekoliko imbolicnih napada i povuce е. Verujuci da је ора по t pro la i zamka izbegnuta neprijatelj zanemari trojevi poredak i marsira neuredno. Tada kriveni odred kori ti priliku napada ga iznenadno i uni tava ga bez te koca. Kad se moraju povlaciti kroz sumu, mnoge vojskovode salju prethodnice da zauzmu te пасе i nezgodne prolaze da izbegnu zasede i zaprece puteve oborenim drvecem kako Ьi е obezbedile od gonjenja i napada leda. Ukratko оЬе trane imaju podjednake prilike da prilikom marsa iznenade neprijatelja ili da ga napadnu iz za ede. Imajuci to ла ити voj ka koja е povlaci о tavlja za obom trupe rnestene u pogodnim dolinama ili sumovitim planinama; ako е neprijatelj uhvati u zarnku опа е те ta vraca da im pomogne. Voj ka koja goni, pak alje i pred еЬе delove razlicitih lakib jedinica а zadatkom da е krecu oЬilaznim putevima i prepadaju neprijatelja koji tako Ыvа opkoljen i napadnut оЬа kraja i tovrerneno. Voj ka koja bezi moze е okrenuti natrag i napasti neprijatelja nocu, dok pava. _Уој ka koja_ goni pak, _m�ze iznenaditi protivnika for iranim mar ev1rna, ma kol1ko daleko b1la 1za njega. Voj ka u bek tvu rnoze acekati neprijatelj� n_a prelasku pre�o reke i пара ti jedinice koje u је vec pre le. Progonюc1 opet, ubrzavaJU mar da Ьi ustigli one neprijatelj ke jedinice koje reku jos ni u presle. UPOTREBA КAMILA I OКLOPLJENE KONJICE. Neki narodi u taro doba upotreЫjavali su u ЬоrЫ karnile а tim оЫсаје� е_ �ecemo јо i dana kod nekih africkih naroda. Kazu da е ove z1�otшJ� lako krecu ро ре ku podno е zed i u tanju su da na?u voJ put �- kroz оЫаkе prasine koje podize vatra а da_ ne zalutaJu. I_z�zev nJ1hove ро obno ti za orijentaciju, nisu и ratu ш od kakve kоп tl. Slazem е da oklopljeni konjanici nalaze u vojoj op!�mi ve�ku za t�tu __ protiv udaraca, ali im tezina njihovog okl�pa rneta 1 1zlaz� 1z �aroЫJ� vanju od strane neprijatelja, ро to е ош cesce upotreЫJav_aJu prot1v ra turenih ре aka no protiv konjanika. No u . v�k?m lucaJ�. ПЈ��оvа upotreba u boju је odlicna kada u ро tavlJeш 1 pred leg1Ja . il1 u izme ani а legionarima jer cim dode do borbe pr а u pr а ош brzo proЬijaju neprijatelj ki ra pored.
92
OКLOPNE DVOKOLICE I SLONOVI. Rimljani su se isprva plasili okl opnih dvok olica naoruzanih srpov�a k oje su k o ri� tili Anti?h i Мitridat, ali kasnije su im se podsmevali. Posto te dvokolice ne nailaze uvek па ravno zemljiste zaustavlja ih i najmanja prepreka. А ako makar jedan konj iz zaprege bude ranjen ili uЬijen dvoko lica pada u neprijateljske ruke. R.imski vojnici onemogucavali su ih uglavnom ovako: cim po cne Ьitka razmestali su ро b ojistu jezeve, ра su k o nji upregnuti и dvokolice, nalecuci na njih u punoj brzini neizbezno ginuli. Jez је naprava sacinjena od cetiri siljka podesena tako da se kako god Ьila bacena па zemlju, oslanja se па tri, dok cetvrti strci uvis. Zahvaljujuci svojoj ogr omnoj velicini, strahovitom truЫjenju i neo Ьic nom izgledu, slonovi su sp ocetka zestoko plasili i ljudstvo i konje. Prvi ih је upotreЬio Pir boreci se и Lukaniji protiv Rimljana. Kasnije ih је Hanibal izvodio па bojiste и Africi. Antioh па istoku i Jugurta u Numidiji imali su ih и velikom br oju. Protiv njih su se primenjivali razni metodi. U Lukaniji је jedan centurion macem o dsekao sl onu surlu. Ekipe od ро dva vojnika, oklopljenih o d glave do pete, u dvokolicama koje su vukla dva konja - takode pod oklopo m - napadale su slonove dugim kopljima. Oklop ih је stitio od strelaca koji su sedeli па sl onovima, а brzina konja spasavala ih је od besa razdrazenih zivotinja. Korisceni su i pesadinci koji su povrh potpunog okl o pa imali i duge gvozdene siljke pricvrscene za ruke, ramena i slem ove da ih slon ovi пе Ьi mogli scepati surlom. No и stara vremena oЬicno su se s njima borili veliti. То su bili mladi vojnici, lako naoruzani agilni i odlicno uvezbani u bacanju pr ojektilnih oruzja s k onja. Oni su stalno oЬigravali ok o sl o nova i ubijali ih velikim kopljima i dzidama. Kasnije, kad su se znatno oslo bodili straha vojnici su ih napadali grupno i slozno ih gadali kopljima te su slonovi ginuli od mnostva rana. Prackasi su sv ojim o kruglim kamenjem, izbacivanim z iz pracki i fustiЬala, uЬijali i vodice sl onova i vojnike u kulama па &щ > slonovskim ledima. Iskustvo је pokazalo da је to najb olji i najbezbedniji а postupak. U drugirn prilikama opet vojnici su se razmicali i pustali " sl onove da udu medu njih, а po tom ih opkoljavali i zaroЫjavali zajedno о s njihovim cuvarima koji su о tajali nepovredeni. щ > "о.< U zacelje borbenog stroja treba po staviti velike baliste smestene na � kola koja vuce par konja ili mazgi, da Ьi se na sl onove mogle izbacivati strele. Baliste Ьi trebal o da budu vece od o Ьicnih, а siljci siri i jaci, kak o Ьi strele imale veci domet i snagu udarca i zadavale rane primerene sl onovskim telima. Bil o је umesno opisati ovih nekoliko met oda i sredstava smisljenih za borbu sa slonovima, da Ы se и slucaju po trebe znal o kak o se suprotstaviti tim o rijaskim zivo tinjama. SNALAZENJE U SLUCAJU PORAZA ILI КАКО SPRECIТI DE LIМICAN ILI POTPUN PORAZ ARМIJE. Ak o је jedan deo tvoje vojske pobedi o, а drugi pretrpeo poraz nip osto nem oj ocajavati, jer cak i � takvoj krajnosti zapovedniko va post ojanost i odlucno st mogu dovest1 do potpune po bede. Bezbr ojni primeri pokazuju da је strana koja se najmanje prepustila ocajanju ocenjena па kraju kao pobednik. Jer kad se guЬici i prednosti cine g o tovo jednakim, smatra е da је nadmocan onaj ko је svoje nev olje najhrabrije podne o i koga neuspe i
ne mogu da pokolebaju. On dakle treba - ako је moguce - da bude prvi koji се prisvojiti Ыаgо poginulih neprijatelja zauzeti zemljista а isto tako da prvi objavi svoju pobedu zvucima truba i pobednickim poklicima. Ti znaci samopouzdanja demoralisu neprijatelja а nas oj strani udvostrucuju hrabrost. Ра ipak, makar poraz Ьiо i potpun, treba isprobati sve moguce lekove, jer mnogi u zapovednici imali srece da nadoknade takav guЫtak. Smotren oficir nikad nece poci u generalnu Ыtku, а da ne preduzme mere koje Ы ga obezbedile od svakog veceg guЫtka и slucaju poraza, jer priroda stvari i neizvesnost u ratu mogu takvu nevolju uciniti neizbezno m. Blizina kakve planine utvrdeno mesto и pozadini istraj nost dobre jedinice koja stiti odstupnicu - sve to moze pomoci da se voj ka izbavi. Desavalo se da se porazena vojska pregrupise, vrati u borbu rasturi neprijatelja goneci ga u urednom poretku i unisti ga bez teskoca. Ne moze se ljudstvo naci u goroj situaciji по sto је опа kad mu se, usred pobednickog lavlja likovanje najednom pretv ori u stravu. Ма kakav lucaj Ыо posredi pre ostalu vojsku morate odmah okupiti, ohrabriti o dg o varajucim g ovorom i snabdeti novim oruzjem. Treba smesta obaviti novu regrutaciju i pribaviti pojacanja. No dalek o је najvaznije preduzeti prave mere da se pobednicki neprijatelj iznenadi, da se navuce u zamke i zasede, i da se tako podigne plasnuli moral nasih trupa. Nece Ыti tesko naci takve prilike, jer covek је ро prirodi s1?�n da se и dobru odvec ushiti i bude manje obazriv. Ako neko zanuslJa da е ро izguЫjenoj Ысi nema vise kud neka razmisli о tome sta se desaval o u slicnim slucajevima ра се videti da su oni koji su pobedili na kraju, cesto trpeli neu pehe па pocetku. OPSTE MAKSIME. U prirodi је ratovanja da опо st o koristi teЬi steti neprijatelju, а da ono sto sluzi njemu uvek pogada tebe. Stoga maksil_Ila kaze: nikad ne daj da ono to radis ili propustas da uradis bude posled1ca njegov og delanja, nego е uvek rukovodi svojim i1_1teresom. Т�ј ces interes izneveriti svaki put kad imitiras one mere koJe on preduzuna u svoju kori t. Iz i tog се razloga i on pogresiti ako ledi korake koje ti preduzimas da Ы tekao kakvu predno t. Sto su tvo je trupe vise vikle па logorske duznosti и, pogra�cn� ро tajama i sto im је brizljivije izvodena obuka to се manJa b1t1 ора no t kojoj се Ыti izlozeni na bojistu. Ljudstvo mora Ыti dobro prekaljeno pre по sto ga povedes na neprijatelja. Mno go је bolje avladati neprijatelja gladu i_ znenade1_1jem i� t_ rahom nego generalnom Ьitko m jer u ovom poto ПJem slucaJu sreca Је cesto presudnija od hrabrosti. _do_ zna tek kad е pocnu Najbolji su oni planovi za koje neprijatelj _ izvrsavati. U ratu se treba cesce oslanJat1 na pпliku nego na hrabrost. Ро ebno је k ori no demoralisati neprijatelj_ske. vojnike i -:- а�о nemaju zadnjih namera - podsticati ih na predaJu Jer dezertнanJe pogada protivnika vise nego pokolj. Bolje је imati vise jedinica u rezervi nego previse razvuci front.
Nije Iako pobediti vojskovodu sposobnog da tacno proceni i voje neprijateljske nage. Vise vredi hrabrost nego brojnost. Priroda zemljista се to је vaznija od hrabrosti. Malo је onih koji su е rodili hrabri; mnogi ticu hrabro t zahvaljujuci rukovodenju i di ciplini. Voj ka radom јаса а neradom laЬi. Ne vodi vojsku u Ьitku ako nije uverena u u peh. Novine i iznenadenja zapanjuju neprijatelja, а oЬicne pojave nemaju dej tva. Ко bezglavo i neuredno goni neprijatelja kad bezi, am se odrice vec tecene pobede. Ako е vojska о tavi bez zita i drugih potrebnih namirnica, izguЬice Ьitku bez ijednog udarca. Vojskovoda cije u trupe brojnije i hrabrije treba da ide u Ьitku и pravougaonom ra poredu koji је prikazan kao prvi borbenj poredak. Ко mi li da је laЬiji neka voje de по krilo salje u ko от borbenom poretku na neprijatelj ko levo. То је drugi borbeni poredak. Ako ti је levo krilo najjace, moras пара ti neprijatelj ko de no, u kladu а trecim borbenim poretkom. Voj kovoda koji е moze о loniti na di ciplinu vog ljud tva treba da pocne Ьitku i tovremenim napadom na оЬа neprijatelj ka krila to је cetvrti borbeni poredak. Коте је laka pesadija dobra neka zastiti centar ро trojiv i је i pred njega а potom neka napadne оЬа neprijatelj ka krila u i to vreme. То је peti borbeni poredak. Ко е ne moze о loniti ni na brojno t ni na hrabrost vojih trupa, а boriti se mora neka u Ьitku prvo posalje de no krilo i na toji da рrоЫје neprijatelj ko levo, s tim da mu о tala voj ka bude ро trojena u pravoj liniji koja vertikalno pada na liniju fronta i proteze е ka zacelju poput koplja. То је "е ti borbeni poredak. Ako su ti nage malobrojne i labe u odno u па neprijatelj ke, mora е posluziti sedmim borbenim poretkom i zastititi jedan bok uzvisicorn gradom morem, rekom ili necim slicnim. Vojskovoda koji е uzda и konjicu mora za nju izabrati pogodno zemljiste i upotreЫti је uglavnom u borbenim dej tvima. Ко se oslanja па pesadiju, neka јој izabere najbolji polozaj i kori ti је u najvecoj mogucoj meri. Kad ti е u logoru krije neprijateljski pijun, naredi voj ci da preko dana boravi u satorima ра ces ga mesta uhvatiti. Cim primetis da је neprijatelj doznao za tvoje namere izmeni operativne planove. О merama koje mislis preduzeti savetuj е sa mnogima ali planove koje mislis ostvarivati poveravaj retkima i to samo onima u ciju i vernost najsigurniji· ili jos bolje пе veruj nikom sem еЫ.
Kazna i trah od nje potrebni u da medu voj kom u garnizonu odrzavas red; ali na terenu се јасе delovati nada, amЬicija i nagrade. Dobri komandanti ulaze u generalnu Ыtku amo ako ih navede prilika ili nagna potreba. Vise nauditi neprijatelju gladu nego macem - to је odlika vrhunski ро obnog voj kovode. U pogledu konjice moze е dati mnogo uputstava. No posto је ovaj rod и avr en tek ро mrti tarovrem kih autora i posto је otad mnogo ta pobolj ano u obuci, manevri anju, naoruzanju kao i u kvalitetu konja i ро tupku njima, u delirna tarovremaca ne moze se naci nista. Na а sadasnja prak а а vim zadovoljava. Borbeni poredak mora е brizljivo kriti od neprijatelja da ne Ьi preduzeli protivmere i poremetili tvoje planove. ZAKLJUCAК. Ovaj kraceni pregled dela naji taknutijih vojnih auto ra, nepobedivi imperatoru, adrzi maksime i uput tva koja u nam oni ostavili а koje u prihvatile razne epohe i potvrdilo cesto i kustvo. Per ijanci е dive Tvojoj treljackoj vestini · Huni _i . Alani _uzalud se trude da imitiraju Tvoju jahacku pretnost· Saraceш 1 Indu 1 ne mogu Те do tici u lovu · ра cak se i instruktori borenja dice kad P
PREDGOVOR CETVRTOJ KNJIZI lmperatoru Valentijanu 11
U PRASKOZORJU vekova kada је covek ziveo surovim zivotom и polju stvaranje gradova Ьila је prva barijera koja ga је odvojila iz neposrednog divljeg i zaglupljujuceg dodira sa zivotinjama. Zajednica interesa grupisala је ove gradove и republiku. Zbog toga и se vladari mocnih nacija trudili da postignu svoju najvecu slavu izgradnjom novih varosi ili ulepsavanjem onih koje su vec postojale. U ovome poslu, uzviseni imperatore, Vasa Milost је najvise uspela. Za zadovoljenje svoje amЬicije Vasim prethodnicima bilo је dovoljno da sagrade jednu ili dve varosi dok је, zahvaljujuci Vasoj neumornosti neprekidnim radom zavrsena izgradnja bezbroj gradova, koji kao da nisu gradeni covecjom rukom, vec kao da su bozjom zapovescu ponikli iz zemlje. Mudrost cistota u nacinu zivota, primerna dobrota ljubav prema umetnosti sve ove osoЬine, pracene srecom, stavljaju Vas i pred svih onih koji su nosili kraljevski venac. Svedoci vladavine, kojom sa toliko uspeha rukovode inspiracije Vaseg genija mi uzivamo dobra koja је prosli vek prizeljkivao iz dna srca, а koja се toliko trajati da се buducnost na njih Ьiti ljubomorna. Da, zahvaljujuci Vasem Velicanstvu, celo covecanstvo је srecno sto uziva takvo potpuno Ыagostanje kako ga samo ljudska masta moze zamisliti, а bozja milost dodeliti. Vasa Мilost pridaje veliku vaznost utvrdivanju. Као dokaz о vazno ti ovih radova navescu kao primer samo Rim cije је stanovnistvo za voj spas u proslosti imalo da zahvali citadeli Kapitola taj Rim koji је u svom slavnom ziv�tu Ьiо pre?odreden da jednog dana postane go podar sveta. Da b1h upotpuruo ovo delo zapoceto pod pokroviteljstvom Vaseg Velicanstva ја cu na osnovu radova raznih pisaca redom objasniti sred��va �оја_ се nam omoguciti odbranu nasih gradova i unistenje nepпJatelJskih. U led toga sto se ovim radom zelelo da iznesu samo опе stvari koje su od opsteg interesa, izlaganje се Ыti u najkracirn crtama.
КNJIGAIV Napad i odbrana gradova
PRIRODNA VESTACКA I MESOVIТA UТVRDENJA. Fortifika cij�ki o�j_e�ti koji . z_astic�ju neku _ _varos ili t�rdavu mogu biti prirodni, vestacki •½ m�sov1t1; ?v1 poslednJ1 su u stanJu ?а pruze najduzi otpor. St�ma uzv1senJa OJ?kOlJena mo�e�, mocv�rama,,, 1 rekama pretpo tavljaju pпro�na _utvrdenJa а_ rovov1 1 bedem1 vestacka. U prvom slucaju do_voч�n Је .P�J?-:ta� 1zbor najsigurnijeg polozaja, а u drugom se mora р�Ьес1 vestш1_ шzenJera. Imamo utvrdenja koja su u najstarijim vreme шmav po�tavlJena u . otvoreno{ �avnici ра se uprkos svome losem 1pak smatraJu neosvoJ1v1m, zahvaljujuci vestackim radovima. polozaJu V
SPOLJNI ZIDOVI UТVRDENJA SA ISPADNIМ UGLOVIМA. Stari su strogo vodili racuna о tome da spoljnim zidovima ne dadu pravoliniski oЫik, jer Ьi ih na taj nacin izlozili udarcima ovna. Postavljajuci temelje nekom gradu oni su spoljne zidove konstruisali u oblik� redana, na cijirn su uglovima postavljane kule. Zahvaljujuci ovo� s1ste1?_u konstr_ukcije, napadac koji Ьi pokusao da se priblizi sa lestv1cama 1li sa ratшm masinama, nasao Ьi se obuhvacen i s fronta i s bokova. ZEMLJANI NASIPI. Evo sta treba uraditi da Ьi bedem Ьiо nerazrusiv. U unutrasnjosti utvrdenja sagrade se dva dela zida na medusobnom otstojanju od dvadeset stopa (6 m) izmedu kojih se cvrsto nablja zemlja koja se doЬija kopanjem rovova. Prvi deo zida је nesto nizi od bedema па koji se naslanja, dok је drugi znatno visi, tako da od same povrsine zemlje pocinje jedan Ыаg nagiЬ, takoreci stepenast, koji izvodi branioce na gornju povrsinu bedema. Zidovi, ojacani zemljom prkose svima naporima ovna, ра ako Ьi se kojim slucajem kamenje zida i odronilo, zemljani na ip na koji se naslanja postaje novi bedem koji zaustavlja napadaca. BRANE ZA ZASТIТU КАРПА OD POZARA. Da Ы se kapije zastitile od plamena оЫсnо е oЫazu kozom i gvozdem. Ali jedna odlicna i odavno poznata mera predostroznosti sastoji se u tome, da se ispred kapija podigne jedno malo utvrdenje za njihovu odbranu, na cijem se najuzem delu postavlja pokretna brana, koja se pomocu konopaca i gvozdenih prstenova spusta iza neprijatelja i tako omogucava njegovo zaroЫjavanje i unistenje. Iznad svake kapije u zidovima se izgraduju oluci kroz koje se pusta voda u slucaju pozara. ROVOVI. Oko utvrdenja kopaju е rovovi cija sirina i duЬina treba da su tolike da napadac nije u stanju da ih zatrpa i nivelise u toku napada, а cije potapanje vodom radikalno zaustavlja podzernno sapira nje. DuЫna ovih rovova i njihovo potapanje vodom su dve prepreke koje onemogucavaju podzemne radove. SREDSТV А DA SE OPSEDNUTO UUDSТVO SACUV А OD UDARA STRELA. Postoji ора nost da napadac, pomocu velikog
z � � а �
о
97
z
� >
а
98
� � о �< � �
broja ро tavljenih strelaca oter� branio�e sa be?ema i da tada zauzme _ t spoljne zidove, penjucu se uz nJ1h. Da Ь1 se pa�1rala taky� mogucno potrebno је da utvrdenje bude nabdeve�� velikom kolicшom о��ора i "titova. Od jedne do druge kule razapшJe se platno od vune ili od kostreti pomocu koga se umrtvljuju strele ро"to ni u u tanju da proЬiju ove lepr"ave prepreke. Post�ji i dru�i nacin za o�b�anu pom�cu drvenih sanduka napunjenih kamenJem, koJI е ро tavlJaJu duz... kurtшe tako, da е па neprijatelja koji Ьi pokusao da е popne uza zid rucuje grad od kamenja. МЕRЕ PREDOSTROZNOSТI ZA ZASТITU UTVRDENOG ME STА OD GLADI. Postoje mnogi nacini za napad i odbranu utvrdenih те ta· о njima сето docnije govoriti. Pre vega treba istaci da ima dva nacina za izvodenje opsade. Prvi nacin sa toji е u tome da е trupe prethodno ро tave па pogodne polozaje i da е protiv ор ednutih organizuje neprekidni si�tem napada. Pri drugom nacinu napadac је skoro neaktivan · ovaj nacin ima za cilj da zamori neprijatelja i da ga pornocu gladi i пе tasice vode natera na predaju. Pred ovakvom mogucnoscu stanovnici, kojima preti opsada treba da u utvrdenom mestu Ыagovremeno prikupe sve vrste zivotnih namirnica u velikim kolicinama i da na taj nacin nateraju neprijatelja pobedenog gladu, da prekine opsadu i da se povuce. Pritom е treba postarati da е ро oli пе samo vinjsko meso vec i те о ostale marve koja е пе moze ocuvati u zivom stanju. Ove namirnice uz zitarice, omogucuce da se produzi trajanje dnevnih obroka. Zivinu za ciju i hranu ni u potrebni nikakvi izdaci treba rezervisati za bole nike. Za konje treba priЬaviti sto vise furazi а onu koja е пе moze dovuci treba spaliti. Treba se nabdeti vinom ircetom povrcem vocem i vim ostalim namirnicama а neprijatelju ne treba о taviti nista sto Ьi mu u Ыlо cemu moglo koristiti. Cak i iz basta vocnjaka i imanja u Ыizini naselja treba prikupiti korisne i prijatne plodove. Medutim i veoma bogata snabdevenost pruzice vrlo slabu korist, ako stedljivi intendanti od samog pocetka ne budu razumno rasporedivali zivotne namirnice. Umereno t i pored izoЫlja oduvek је Ыlа sigurna zastita protiv surovosti gladi. Cesto је nestasica zivotnih namirnica Ыlа razlog da е iz utvrdenog mesta otstrane zene, starci i deca kako е trupe odredene za njihovu odbranu ne Ы izlagale gladi. МЕRЕ ZA ODBRANU BEDEMA. Za paljenje neprijateljskih ratnih masina treba unapred pripremiti sumpora, tecne smole i zapaljivog ulja. Za izradu oruzja treba rezervisati gvozda, celika, uglja i pogodnog drveta za strele i koplja. Treba prikupiti veliku kolicinu recnog kamenja koje је ро vojoj tezini i oЫiku pogodno za laku i kori nu upotrebu, i rasporediti ga ро bedemima i kulama. Malo kamenje Ьаса se prackom, pomocu fi tiЬala ili rukom, а veliko pomocu onagra. I vrlo krupno kamenje, kojim se moze lako rukovati rasporeduje е duz grudobrana sa dvostrukim ciljem: da svojim padom unisti neprijatelja i da polomi njegove ratne masine. Od sirovog drveta prave е koturi velikih dimenzija, а od vrlo krupnog drveta - trupci u oЫiku valjka, koji se zaoЫjavaju da Ы im se dala veca pokretljivost. Ovi predmeti, nazno i iznenadno baceni, ruse neprijateljske borce i unose nered medu njegove konje. Preporucljivo је da е pri ruci uvek ima debelih hra tovih
gre�a, da aka i e�ser� razlicite velicine jer neprijateljskim ratnim masшa�a opsadeш ob1cno suprotstavljaju voje narocito kada е radi о potreb1 da se pomocu fortifikacij kih radova brzo poveca vi ina zidova i grudo�rana da ih е neprijatelj ne Ы docepao pomocu vojih vi okih pokretшh kula koje nadvi"avaju utvrdenja. КАКО SE ZAMENJUJE UZAD ZA MASINE. Ne treba zaboraviti da se prikupi veca rezerva uzadi koja u neophodna za funkcioni anje onagra, bali te i drugih ratnih oruda. Tvrde da је konjska dlaka iz grive i repa odlicna za ovu upotrebu. No, udeci ро onome sto se dogodilo u Rimu u jednoj kriticnoj situaciji u slicnom slucaju kori no se moze upotreЫti i zenska ko а. Za vreme ор ade Kapitola pohabao е ratni materijal u led duge upotrebe а uzad је potpuno nedo tajala. Tada zenama pade na pamet da ot eku svoju ko u i da је ponude svojim muzevima za potrebe odbrane. Ratne masine u odmah dovedene u ispravno tanje i pomocu njih u odЫjeni napadi neprijatelja. Ove vrle upruge vi е u volele da obezbede slobodu еЫ i vojim muzevima ро cenu prolazne nagrdeno ti по da ро tanu neprijatelj ke roЫnje u punom jaju voje lepote. I to tako је vazno nabdeti е rogom i irovom kozom, potrebnom za oklope i druga odbranbena oruda i za laksu opravku ratnih masina. SREDSТV А DA SE UTVRDENOM МЕSТU OBEZBEDI SNAВ DEV ANJE VODOM. Za jednu varos је od velikog znacaja da ima cesme koje пе pre u uju. U nedo tatku ovog dara prirode, treba kopati bunare, vece ili manje duЫne iz kojih se voda vadi pomocu uzadi. Ako е radi о tvrdavama ро tavljenim па velikoj vi ini, na tenju ili u planinama, traze е izvori koji ро toje u ravnici nedaleko od opkopa а slobodan prilaz ka njima treba obezbediti trelama koje е odapinju а grad kih bedema i iz kula. Ako se izvor nalazi izvan dometa strela iako је u blizini utvrdenog me ta, preporucljivo је da е izgradi manje utvrdenje u medupro toru, da е naoruza bali tama i ро edne trelcima, da Ы е neprijatelj precio da ovlada izvorom. О im toga u vakoj javnoj gradevini i u vi"e privatnih kuca treba i kopati ci terne, koje се sluziti kao rezervoari za kisnicu koja curi krovova jer се branioci retko podleci u ор adi kada imaju ma i malu kolicinu vode koja је dovoljna da е uga i zed. КАКО ZAМENIТI SO. Kada u nekom pomor kom utvrdenom me tu ne tane soli, uzima е mor ka voda i ipa u iroke prazne ро ude, koje е izlazu jakom uncu, pri cemu voda kri talise u о. Ako neprijatelj onemoguci upotrebu mor ke vode, kao to se to се to dogada kuplja se ре ak to ga uzburkano more izbacuje na obalu i i pira u latkoj vodi koja kada i pari na suncu ostavlja kri talizovanu о. КАКО SE ODBIJA JURIS NAPADACA. Kada е zeli da е vec u samom pocetku opsade tvrdava ili utvrdeno те to zauzme juri ет opasnosti postoje na obema tranama no u vakom slucaju kod napadaca se moze ocekivati vece prolivanje krvi. Napadaceva arrnija se razvija а velikom bukom· trube јесе, ljudi klicu а ve to u cilju da se neprijatelj zastrasi i da zbog toga preda tvrdavu. Kako trah ima velikog uticaja na neiskusne ljude to ako su ор adeni bez i kustva u vodenju ЬоrЫ, prvi udar ih zbunjuje i utvrdeno те to је brzo zauzeto.
Ali, ako svojom odlucnoscu ili svojim vojnickim znanjem uspeju da odblju ovaj prvi juris njihovo poverenje naglo poraste i tada za njihovo savladivanje nije vise dovoljno upotreblti samo zastrasivanje, vec svu snagu i vestinu. ORUDA ZA NAP AD NA UTVRDENA МЕSТ А. Oruda koja se upotreЫjavaju pri napadu na utvrdena mesta su: kornjaca, ovan, kosa pokretni zaklon pokretni krov, galerija za priЫizavanje i kula. Ја cu ро redu objasniti nacin njihove konstrukcije, njihovu upotrebu u ratu i nacin odbrane od njih. KORNJACA SA KOSOM ILI OVNOM. Kornjaca se sastoji iz drvenog kostura oЫozenog daskama. Da Ьi se zastitila od vatre prekriva se kozom, dlakom ili grubim pokrivacern. U svojoj unutrasnjosti ima jednu gredu za koju је pricvrscena caklja, koja је zbog svog povijenog oЫika dobila naziv kosa · sluzi da se pomocu nje сира kamenje iz tvrdavskih zidova. Nekad је ova greda na svom prednjern kraju oЫozena gvozde norn masom i tada se naziva ovan, Ьilo zbog tvrdoce svoga cela koje sluzi za probljanje bedema ili sto, kao ovan prethodno cini jedan pokret unazad radi nanosenja jacih udaraca. Ukupnost ove sprave dobila је naziv ро svojoj slicnosti sa kornjacorn koja irna osobinu da uvlaci i izvlaci glavu iz svoje ljusture· kao i kornjaca, ova sprava pokrece gredu cas nazad cas napred, u cilju nanosenja udara sa vise zestine. POКREТNI ZAКLONI, POKREТNI КROVOVI, TERASA. Опо sto se nekada podrazurnevalo pod izrazom pokretni zaklon danas se u logorima pogresno naziva sesir. То је poplet od siЫja visine osarn stopa, sirine sedarn stopa i duzine sesnaest stopa. Gornji deo ти је od dasaka i popleta, а strane su ти takode od vrbovog popleta i pretstavljaju zastitu od udara kamenja strela i koplja. U cilju zastite od vatre spoljna strana ти је oЫozena sirovom, sveze isecenom kozom ili grublm pokrivacem od krpa. Tako se prave pokretni zakloni. Vise pokretnih zaklona postavlja se u jednu liniju i pod takvom zastitom napadaci se privlace do podnozja tvrdavskih zidova u cilju njihovog sapiranja. Pokretni krov је poplet od vrbovog pruca u obliku svoda; oЫozen је dlakom i kozom а pokrece se pornocu tri valjka od kojih је jedan u sredini а ostala dva na krajevima, sto dozvoljava da se njime upravlja ро volji, kao bornim kolima. Napadac ga prislanja uz tvrdavske bedeme i odatle zaklonjeno dejstvuje strelarna, prackama i ostalim projektilima upravljenirn na grudobrane, u cilju da odatle otera branioce i tako olaksa penjanje uz zidove. Terasom se naziva uzvisenje napravljeno od zemlje i drveta; podize se uz tvrdavske zidove; а nje se bacaju strele i koplja. GALERIJE ZA PRIВLIZAV ANJE. Galerije za priЫizavanje su rnali pokriveni zakloni pod cijom zastitom napadac сира kolje iz opkopa. �potreЫjavaju se takode i pod zidovima utvrdenog mesta za zatrpava nJe rovova kamenjem, drvetom ili zemljom, da Ьi se tako pripremio solidan prolaz pokretnim kulama ka bedemima. Ovi mali zakloni doЬili s� ime ро jednoj morskoj riЬi, koja uprkos svoje male velicine pomaze kitu и sv�kom trenutku. Ро primeru ovog fenornena, ovi mali zakloni , �еси se_�spred ogrornnih kula, pripremajuci za njih puteve i uklanjajuci 1spred nJih sve prepreke.
�ОК�ТNЕ KULE._ Kule s� .�rsta gradevina napravljenih od dasaka krovnih greda, �ОЈе se paz1J1vov0Ыazu kozom ј krpama da Ьi se _ sacuva�e od_ nepnJatelJske v�tre. Sirina im se odreduje prerna visini; _ st�3:ne 11:11.aJu v1sшu nekada tndeset, a c�s�o cetrdeset ра i pedeset stopa. _ ":71sш� 1m se ne podes�va prerna V1sш1 bedema, vec prema stalnim z1da� kulama, о� koJ1h treba da su vise. Ispod ovih kula nalazi se о� �ekoliko. tockova, cije brzo kretanje dozvo �eharnzarn sa�tavlJen _ vel1kih rnasa 1 pored nihove tezine. Kada se uspe lJava pokret�Je ov1h da se ove mas�e postave uz ryrdavske bedeme, onda је utvrdeno mesto _ _ l stvica, ova naprava u potpu ugro!e�o. Po�ed veliko� broJa ozb1_ �Jno � nost1 raspolaze 1 ostalim napadrum oruduna. U donjem delu nalazi se ov�n pomoc�. �oga se potk?pavaju bedemi; u sredini је pricvrscen rnost, kOJI se _sastoJI iz dve gredice spojene vrbovim prucern, а vrlo brzo se V izmedu _ spusta . kule 1 grudobrana i tako ornogucava napadacima, koji se nalaze u kuli, da zauzmu tvrdavske zidove i prodru u utvrdeno mesto. Na v!hu _ kule nal�e se k�pljanici i strelci koji, koristeci se povoljnijim polozaJern, obaraJu branюce utvrdenog mesta kopljima, strelarna i kamenjem. Na ovakav nacin utvrdeno mesto se zauzima vrlo brzo. I zaista, sta branioci mogu da preduzmu, kada im se napadac na ovim kulama iznenadno pojavi iznad glava i tako iscezne i poslednja nada zasnovana na visini tvrdavskih zidova? Р ALJENJE POKREТNIH KULA. Ра ipak, postoji vise nacina da se spreci opasnost о kojoj sam sada govorio. Ako је branilac uporan i odlucan, on се na prvom mestu izvrsiti ispad jednim delom svojih snaga i, posto odЬije neprijatelja, росерасе kozu kojom su oЫozene siroke strane kule i zapalice је. Ako se branilac ne usuduje da izvrsi ispad on се pornocu velikih balista, bacati zapaljive projektile kao sto su rnaleolusi i falarike, kojima se proЬija koza ili krpe i unosi vatra u unutrasnjost kule. Maleolusi su zapaljene strele koje kada se zabodu, prouzrokuju opsti pozar. Falarika је vrsta kratkog koplja sa sirokirn gvozdenim vrhom; oko drzalje koplja obmotavaju se kucine natopljene u surnpor smolu i zapaljivo ulje. Ovakav projektil snazno bacen pomocu baliste, сера obmotac kule zaЬija se u drvo pali ga i cesto celu kulu pretvara u ререо. Drugi nacin sastoji se u tome da se za vreme dok neprijatelj spava, pomocu konopaca spuste ljudi sa zapalje nirn fenjerima; oni pale kule, а potom ih branioci izvlace na bedeme. POVECAV ANJE VISINE ВЕDЕМА. Da Ьi se sprecilo unistenje branilaca tvrdavskih zidova sa neprijateljskih pokretnih kula to se pored pornenutih rnera, povecava i visina onog dela bedema koji је napadac izabrao za svoj glavni napad; to se postize pornocu gradevin skog i oЬicnog kamena, cigala ilovace ра i dasaka. Dokazano је da је kula bezopasna, ako је niza od bederna. Medutirn, napadac oblcno primenjuje ovakav postupak: on pravi kulu koja na prvi pogled izgleda niza od grudobrana na bedemu, ali u unutrasnjosti ove kule skrivena је manja kula, sagradena od dasaka koja se iznenadno pojavljuje cim se velika kula postavi uz bedern. Uzdize se pomocu koturaca i konopaca i na njoj se pojavljuju napadaci, koji na taj nacin dolaze u povoljniji polozaj od branioca i lako zauzimaju utvrdeno rnesto. SAPIRANJA КОЈА SE PRIМENJUJU PROTIV РОКRЕТNЕ KU LE. Da Ьi sprecio priblizavanje kule i drzao је na otstojanju od bedema, 1
z
Е;1ЈЈ >
а
102
� � !;'
� � с.
branilac е nekad luzi dugackim i debelim hrastovim gredama, oЫoze nim gvozdem. Evo cime е genije ratne vestine ро luzi? za _vre�e opsade Rodo а u odbrani protiv jedne �okret�e kul� u pпprem1 �оЈа је trebalo da bude vi а od gradskih z1dova . 1 talшh kula а . nJima. Skriveno od neprijatelja, u toku noci iskopan Је dubok podzemш lagum i pod bedem kih temelja i dalje ka ?apadac�, i to па onom pravcu kojim е kula utradan imala kre tatt ·. kada Је ova_ ogromna � а а u _ vojoj punoj brzini naisla па ap1raru teren zemlJa е pod nJenom velikom tezinom urvala povlaceci za obom i kulu. U nemogucno ti da kulu ро tavi uz bedeme niti da је odvuce unazad napadac ju је napu tio а utvrdeno mesto nije zauzeto. LESТVICE SАМВUКА, POKRETNI MOST TOLENO. Cim napa dac pokretnu kulu priЫizi bedemu odmah па toji da branioca odagna а bedema· prackasi kamenjem trelci trelama, bacaci kopljima i olovnim loptama· ро le toga ро tavljaju е le tvice i zauzima utvrdeno me to. Ali penjanje uz zidove pret tavlja najce "' ce ора ап pothvat kao to dokazuje primer Kanapea koji vazi kao pronalazac ovog vida napada. Poznato је da u mu Tebanci naneli toliko mrtnih udaraca da је porazen kao gromom. Zato za avladivanje bedema napadac kori ti ambuku pokretni то t i toleno. Sambuka је doЬila ime ро vojoj Jicnosti а harfom. Slicno ovom in trumentu а zicama, za debelu hra tovu gredu koja је pricvr сепа uz kulu, privezani u konopci koji pomocu cekrka odvajaju pokretni most а kule pustaju ga na grudo bran i tako tvaraju prolaz za napadaca, koji е preko njega prebacuje па bedeme. О pokretnom mo tu mo ada govorili· on е а kule iznenadno pusta па kurtinu. Toleno е а toji iz jednog tuba poЬijenog u zemlju na izve nu duЬinu· na njegovom vrhu ро tavlja е tran verzalno duza greda vojim srednjim delom, tako da е odrzava u ravnotezi· podesena је tako da јој е jedan kraj izdize, dok е drugi spusta. Na jednom njenom kraju pricvrscuje е korpa od vrbovog pruca ili od da aka u koju se me ta nekoliko naoruzanih ljudi. Kada е pomocu konopaca jedan kraj ove grede nazno povuce nanize njen uprotni kraj izdize korpu na bedem. ODBRANBENA ORUDA: BALISTA, ONAGR, SKORPION, AR BALET FISТIBAL РRАСКА. Ovim razliticim vidovima napada ор ednuti branioci uprot tavljaju ledeca odbranbena oruda: bali tu, onagr, korpion, arbalet fi tiЬal trelu i pracku. Balista е tavlja u dejstvo pomocu jako zategnutih konopaca. Ukoliko u јој kraci duzi tj. ukoliko је veca utoliko је u boljoj mogucno ti da koplja Ьаса па vecu daljinu. U rukama izvezbanih ljudi, koji poznaju njen domet i znaju da је podese prema zakonima mehanike, nista nije u tanju da odoli njenim udarcima. Onagr sluzi za bacanje kamenja· velicina projektila odreduje е prema deЬljini i duzini konopaca; onagr velikih dimenzija u tanju је da Ьаса Ыokove kamenja munjevitom brzinom. U pogledu balistike nista nije pronadeno sto Ьi prevazislo nagu ovih dveju ratnih masina. Skorpion је danasnji arbalet; prvi naziv doЬio је ро tome sto uЬija pomocu tankih i kratkih kopalja. Smatram nepotreb � da opisujem fi tiЬal arbalet i pracku, posto u oni dovoljno poznati 1z svakodnevne upotrebe. Treba jos nagla iti da veliko kamenje koje
onagra i koje uЬija ljude i konje takode uni tava i se Ь��а pomocu _ nepnJatelJ ke ratne masine. SREDSТVA"KOJA SE UPOTREBLJAVAJU ZA ODBRANU OD OVNA: DUSECI, ZАМКЕ RAКLJE STUBOVI. Poznato је vise nacina za odbranu od ovna i od ko е. U jednom lucaju па ugrozenim me tima pomocu konopaca vesaju е duseci i krpare da Ьi se pomocu _ ove neproboJne zave е uЫazili udarci i precilo ru епје tvrdav kih zidova. U drugom lucaju ovan е hvata zamkom i rukama izvlaci па grudobran gde е razЫja, kao i kornjaca u kojoj se nalazi. Ovan se najcesce hvata pomocu zupca te caklje u oЫiku klje ta i okrece е van cilja ili е drzi tako da е parali u njegovi udari. Ponekad е а bedema па ovna bacaju mermerni tubovi i ро tolja cime е оп razЫja u paramparcad. Ako је napad Ыо toliko nazan da је u tvrdav kom zidu napravljena bresa i da preti ора по t da е сео zid rusi, to е се to dogada, onda ор adenima kao ро lednje red tvo о taje da razru е voje kuce i da od tog materijala u unutra njo ti utvrdenja agrade novi zid te da neprijatelj te ne izmedu оЬа zida, ako ima melo ti da е tu zadrzi. LAGUMI ZA RUSENJE BEDEMA ILI ZA OLAKSAVANJE UPADA U UTVRDENO MESTO. Jedan drugi nacin za izvodenje nevidljivog napada а toji е u tome da е i pod povrsine zemlje i kopa lagum, licno jazЫni koju kopa zec za voje preЫvaliste. То е radi па nacin koji primenjuju Ве i pri radu u vojim rudnicima zlata i srebra. Pomocu rucnih radova napadac izgraduje podzemnu galeriju u pravcu utvrdenog mesta, koja ima da ро luzi za njegovo zauzimanje. Ovo е ро tize na dva nacina. Prvi nacin а toji е u tome sto napadac kroz podzemnu galeriju prodire do unutrasnjosti utvrdenog me ta, u koje neopazeno upada nocu, а potom kroz narociti otvor napravljen u galeriji otvara vrata vojim trupama i koristeci е iznenadenoscu "' neprijatelja, uni tava ga па njegovom ор tvenom ognji tu. Drugi nacin је ledeci: posto napadac kroz podzemnu galeriju dopre i pod bedemkih temelja оп tu pro iruje podzernnu galeriju. Da пе Ы do lo do prevremenog odronjavanja ovih podzemnih radova oni е ucvrscuju pomocu privremenih kela od vrlo uvog drveta, cemu е dodaje uva "' loza i druge lako zapaljive materije. Kada u trupe premne za izvr enje napada, potpaljuju е ove podzemne skele koje agorevajuci, prouzro kuju ru enje bedema i time е tvara potreban otvor za upad u utvrdeno те to. DRZANJE OPSEDNUТIH КАDА NEPRIJAТELJ UPADNE U UTVRDENO MESTO. Mnogi primeri pokazuju da je neprijatelj posto је vec upao u па eljeno те to се to pretrpeo opsti pokolj. Ovakav rezultat ор adeni ро tizu neizostavno ako u peju da о tanu go podari bedema, kula i vih vi okih utvrdenja. U i to vreme celokupno те no stanovnistvo, bez obzira na taro t i pol, treba da е ро tavi па prozore i krovove odakle neprijatelj unistava kamenjem i vim drugim vr tama oruzja koje е Ьаса. А da neprijatelj пе Ы priЬegao odbrani u amom naseljenom me tu grad ke kapije treba drzati otvorene to се dozvo ljavajuci mu da bezi, uciniti da prestane njegov otpor. U protivnom nuzda bi mu povecala hrabro t koja е rada u ocajanju. U ovakvom
slucaju jedini izlaz za opsadene sastoji se и tome da � sva�o_ doba �а?а i noci cuvaju tvrdavske bedeme i kule i da drze nadv1savaJuce _polozaJe, tako da cim se neprijatelj pojavi, mogu da ga napadnu sa sv1h trana dok se krece ulicama i ро trgovima. МЕRЕ PREDOSTROZNOSТI PROTIV IZNENADENJA NA BE DEMIМA. Napadac se cesto sluzi o�im lukavstvo_m: yretvara se kao da је оЬе hrabren i udaljava se na izvesno otstoJanJ_e od �tvrdeno� _ mesta. Cim primeti da su strazari na bede�u na��st1li voJa mesta 1 da је kod opsednutih umesto straha nasturila va_rlJ��� ь_ezbednost on se koristi nocnom tminom da Ьi se necщno pпblizю 1 рорео se uz tvrdavske zidove. Prema tome kad se neprijatelj povuce treba udvojiti opreznost· u tom cilju na bed��ma � iz?a? �ula t�eb� podici �ale . _ zaklone и kojima се strazaп b1t1 zast1ceш ZШll od kise 1 hladnoce, а leti od suncane zege. Cak se u kule smestaju hrabri i pametni р i, koji njuhom otkrivaju priЬlizavanje neprijatelja а objavljuju ga lavezom. Poznato је da su i gu ke sposobne da svojim gakanjem ometu nocna iznenadenja. Kad su Gali zauzeli citadelu Kapitola, rimsko ime Ьilo Ьi unisteno da ih Manlije probuden guscijim gakanjem nije zadrzao. Sjajni dokaz naklonosti rece, koja је htela da ovi isti ljudi koji се docnije pokoriti сео svet imaju za spasioca jednu labu pticu. NACIN DA SE BRANIOCI UТVIШENOG МЕSТА IZNENADE. U opsadi kao i u svakom drugom vidu vodenja rata, vazi kao opste pravilo da treba па tojati da se upoznaju navike neprijatelja. I zaista na koji Ьi se nacin inace ulucila prilika za ро tavljanje za eda, ako ne znamo vreme kada је neprijatelj, zauzet svojim radovima manje oprezan. Pogodan trenutak је nekada u podne а nekad uvece, се to nocu ili za vreme obeda jednom recju uvek kada е na obema stranama trupe odmaraju ili obavljaju redovne dnevne poslove. Ako se jedna od ovakvih prilika ukaze u opsadenom mestu napadac treba namemo da prikrije svoje pripreme za napad da Ьi time povecao neopreznost kod neprijatelja а kada zbog ovoga ova bezbriznost ро tane potpuna napadac се onda priЫiziti svoje ratne masine prisloniti lestvice uz tvrdavske zidove i zauzeti utvrdeno mesto. Zbog toga је potrebno da se na tvrdavskim zidovima za svaki slucaj pripremi veca kolicina kamenja i drugih projektila koje opsednuti, cim otkriju iznenadenje, mogu da nadu pod rukom i da njime gadaju neprijatelja. MERE PREDOSTROZNOSТI КОЈЕ PREDUZIМA NAPADAC PROТIV IZNENADENJA. Nehat izlaze napadaca slicnim iznenadenji ma. Tako, kada su usled obeda pavanja ili ma koje druge potrebe njegove snage podeljene, а paznja mu time apsorbovana opsednuti mogu da izvrse iznenadni ispad, da masakriraju zbunjenog neprijatelja da zapale njegove ovnove ratne masine cak i terase, i da uni te sve radove preduzete protiv opsadenih. Da Ьi se odupro ispadima iz utvrdenog mesta i da Ьi sprecio ovakva iznenadenja napadac izraduje rov i opkope а palisadama i malim kulama; ovaj rov е izraduje izvan dometa strela. Takvi radovi nazivaju se kontravalacijom. Pri opi u opsada kod i toricara cesto nailazimo da је neko utvrdeno mesto Ыlо okruzeno linijom kontravalacije.
NAORUZANJE ZA ODBRANU UТVRDENIН МЕSТА. Svako oruzje koje sluzi za bacanje, kao sto su olovna lopta, koplje, dzilit, kada se Ьаса odozgo nanize doЬija јаси udarnu snagu. Isto tako, strela odapeta lukom ili kamen bacen rukom, prackom ili fistiЬalom, imaju utoliko јаси snagu ukoliko su baceni sa vece visine. Ali ako se balistom i onagrom rukuje umesno onda njihovo dejstvo prevazilazi sve sto se da zarnisliti · ni najveca hrabrost ni najsolidniji oklopi nisu u stanju da izdrze njihove udarce koji, slicno gromu, oЬicno ruse i unistavaju sve sto pogode. NACINI NA OSNOVU KOJIH SE UТVRDUJE POTREBNA DU ZINA LESТVICA I VISINA RAТNIH MASINA. Za zauzimanje utvrdenog mesta lestvice i ratne masine su od izvanredne pom · oci, ako su izradene u takvim razmerama da nadvisavaju tvrdavske bedeme. Postoje dva nacina za merenje. Za strelu se priveze kanap, ciji је drugi kraj slobodan ра se takva strela odapne na vrh bedema; duzina kanapa oznacava visinu bedema. Drugi nacin sastoji se u merenju senke tvrdavskih zidova i kula kada su izlozeni kosim suncevim zracima. Zatim se u zemlju pobode motka visine deset stopa i ustanovljava se duzina njene senke. Kada se ovaj racun zavrsi lako se utvrduje visina fortifikaciskih objekata, posto је poznata duzina senke koju Ьаса motka odredene visine. ZAКLJUCAK. Мislim da na ovim stranicama, koje su namenjene opstem interesu, nisam izo tavio nist� od svega onog _sto su raniJ� objavili vojni pisci u pogledu napada 1 odbrane utvrdeшh m�sta, шtl od onoga sto nam savremena nauka pruza u ovom smislu. Zelim da dam i poslednji savet, na kome narocito insistiram: potrebno је preduzeti sve potrebne mere da se nikad n� os�ane bez vode i zi�otnih namirnica, sto Ы pretstavljalo opasnost koJu шkakva ratna vestшa пе moze otkloniti. Kolicina narnirnica kojom raspolaze utvrdeno mesto mora е raspodeliti razmerno predvidenoj duzini trajanja opsade.
PREDGOVOR РЕТОЈ КNJIZI Imperatoru Valentinijanu 11
NEPOBEDIVI imperatore, da Ьih izvrsio naredenje Vaseg Velicanstva ја sam iscrpeo sva razmatranja u vezi s ratom na kopnu. Ostaje mi sada da jos govorim о ratu na moru. Bicu kratak u izlaganju ove vestine, posto је па moru vec odavno uspostavljen mir, а danas smo u ratu samo sa varvarskim narodima па kopnu.
KNJIGA V Rat na moru
RIМLJANI SU ODUVEK I U SV АКО DOBA IМALI FLOТU SPREМNU ZA RAТ. Vise da Ьi istakao impozantnost svoje snage по u cilju kaznjavanja neke pobune rimski narod је u izvesnim epohama opremao svoje brodove, ali za hitne slucajeve imao је stalno flotu na raspolaganju. Ovo је Ьilo potrebno zbog toga sto svako ukazuje postovanje i dobro se cuva da objavi rat prestolu ili narodu od koga se mogu ocekivati brze i snazne represalije. Prema tome, dve legije su Ьile uvek u luci, jedna и Мizeni, druga и Raveni оЬе u Ыizini Rima, da Ьi mu mogle pruziti pomoc, i spremne da se u slucaju potrebe mogu odmah uputiti morem u Ьilo koji kraj sveta. Flota iz Мizene imala је u svom sused tvu Galiju Spaniju Mauritaniju, Afriku Egipat Sardi niju i Siciliju, а ona iz Ravene Ьila је u mogucnosti da direktno dopre do Epira, Makedonije, Ahaja, Propotide Ponta Orijenta Krita i Кipra. Ova mera Ьila је zasnovana na principu da se и ratu cesto postizu veci uspesi brzinom по hrabroscu. POMORSКA HIJERARНIJA. Liburnijama, stacioniranim duz obale Kampanje komandovao је admiral flote iz Mizene· one koje su ukotvljene и Jonskom Moru bile su pod komandom admirala flote iz Ravene. Ova dva admirala imali su pod svojom komandom ро deset tribuna tj. ро jednog za svaku kohortu. LiЬurnijom је komandovao komandant ratnog broda pomorski oficir koji је rukovodio sluzbom momara, а pored toga brinuo е iskljucivo о neprekidnoj obuci krmara tz veslaca i vojnika. � POST ANAK RECI LIВURNIJA. Razlicite nacije koje su и izvesnim а epohama gospodarile morem usvajale su razlicite vrste brodova. Tako је u Ьici kod Akciuma, u kojoj је Avgust odlicno potpomognut о> momaricom Liburnjana porazio Antonija. Utvrdeno је ро rezultatu � ove odlucne Ьitke da su brodovi ove pomocne mornarice Ьili bolji od � svih о talih brodova. Od tada su rimski imperatori stvarali flotu od brodova ciji su oЫik i ime uzeti od LiЬurnije. Ova ?Ьlast, k?ja se n�azi u Dalmaciji, ima za glavni grad Zadar. Nasi ratш brodov1 graderu su ро ovom modelu i doЬili su ime liburnije. МЕRЕ КОЈЕ TREBA PREDUZEТI PRI IZGRADNЛ LIВURNIJA. Kako se pri izgradnji kuce mora voditi racuna. о k��litetu peska i kamena, kao jednom od najvaznijih uslova onda Je_pn 1z�radnJ1 broda potrebna jos mnogo veca paznja u �boru mat�rчala Jer od _rdavo sagradenog broda prete vece opasnost1 по od kuc� u los:m stanJu Za ,; kostur liburnije upotreЫjava se izn:iedu ystalog� 1 sle?ece drvo: ce� ... pres domaci bor, tisovina i camovшa. Sto s� t1ce_ �ас�, br?nza �е bolja od gvozda· istina bronza је nesto skuplJa ali nJena 1stra1nost Је
107
ocigledno и preimucstvu. Gvozdeni klinci izlozeni dejstvu vazduha i vlage ubrzo su nagrizeni rdom, dok bronza i u vodi ostaje postojana. DANI ZA SECU DRVETА. Potrebno је da se zna da drvece namenjeno za izgradnju liburnija treba seci od 15-og do 23-eg и те ес и. Drvece oboreno и toku ovih osam dana moze se ocuvati potpuno zdravo dok је опо koje је poseceno и drugo vreme iznutra nagrizeno crvima i pretvara se u prasinu za manje od godinu dana. Ovaj fenomen, na koji ukazuju pouke iz ratne vestine i svakodnevna iskustva konstruk tora potvrden је u neku ruku i samim verskirn propisima, ро kojima se uskrsnji praznici proslavljaju oduvek u vremenu od ovih osam dana. GODISNJA DOBA U КОЛМА TREBA VRSIТI SECU DRVETA. Najpovoljnije vreme za secu drveta је posle letnje dugodnevnice и julu i avgustu i pocev od jesenje ravnodnevnice do 1. januara. Posto u ovo doba u drvecu nema sokova, drvo је manje vlazno i prema tome moze se bolje ocuvati. No treba strogo voditi racuna о tome, da е drvo пе testerise odmah posto је oboreno niti da se ugraduje и brod cim је istesterisano. Da bi se dobilo potpuno suvo drvo, treba ga jedno vreme ostaviti па stranu, najpre kao dеЫо, а potom i onda kada vec bude iseceno па daske. Ako se pri konstrukciji broda upotreЬi sirovo drvo, onda se опо pri docnijem susenju skuplja i puca, usled cega se stvaraju siroke pukotine koje su vrlo opasne za moreplovce. LШURNIJE. Najmanje liburnije imale su samo jedan red veslaca, malo veca dva, а u najcescoj su upotreЬi опе sa tri do cetiri ра i pet redova. Ovaj �roj klupa za veslace пе treba smatrati kao suvise veliki, posto su � ?1ci �od ��ciuma �ce�tvovali i veci brodovi а sest i vise klupa. Vel1k1m liburшJama pпdaJu se salupe za osmatranje, svaka sa ро dvad_eset_ak veslaca. Ove salupe, koje Bretonci nazivaju obojeni brodovi, ope_1:1su 1zn�nadno, ponekad presrecu neprijateljske grupe brodova i s�oJ� sm �lim k:'��a!enJ�m ot�ivaj� neprijatelja i njegove planove. Da Ь1 ?ili manJe uoclJ1v1,_ nJ�ova Jedra 1 konopci obojeni su plavom bojom, boJom 1:1ora а tako 1sto 1 smola kojom su premazani. Mornari i vojnici odeveru su и plava odela sto, umesto da ih ogranici samo na nocna izvidanja dozvoljava da ga vrse i danju. VRSTE VETROVА I NJIHOVO OZNACAVANJE. Komandant ratne flote d�an је da poznaje znake koji prethode oluji jer talasi prouzr_ okovarn uraga;11�� cesto su ��lag�li brodove vecem unistenju по sto �1 to _ m?&�o ucш1t1 Ье �epпJatelJa. Zato је potrebno brizljivo proucav�!I fiz1ck� zakone koJI uslovljavaju pravac duvanja vetrova, zbo� koJlh dola�1 do brodoloma. Dok predvidanje pretstavlja zastitu protiv opasnost1 m_ora dotle, naprotiv, nehat dovodi do nesrecnog sv�set��: PoznavanJe vrs5� �etro�a i __ njihovo oznacavanje pretstavlja naJvaz?1J� _ elemente u vestl� nav1gacчe. U staro doba Ьila su poznata �vega сеtш gl�vna ve�ra, koJI su odgovarali stranama sveta, ali najnovija 1skus��a otkr��a s1:1 1h d�an�est. Radi vece ја посе glavne vetrove oznac1cemo nJ1hovim grckim 1 latinskim nazivima а tako isto i vetrove d:_ugorazrednog zn:c.aja koji duvaj� bocno u odnosu na njih i sa оЬе nJihove strane... Pocllll!1? sa proletnJom dugodnevnicom tj. sa Orijen tom. Vetar �OJI d?laz1 IZ ove o�l�s_ti n�iv� �е istocni· desno od njega .., duva severo1stocru а levo Eru 1li Jugo1stocш. Sa juga dolazi Notus ilj
Oster_; des�o �? njega d�v� jugois�ocni а levo jugozapadni. Sa zapada dolaz1 Zefu �IJI �� роЬосш vetrov1 desno Afrikus ili zapad-jugozapad, а lev� �avoшu� il1 zapa?-�everozapad. Se_v�rac _je severni vetar ciji su роЬо�ш vetr�v� desno S1rsшs, а levo Bura 1li Akilon. Ovi vetrovi obicno du�aJu u razlic1_to v_r�f!le, а �ek�da i ро dva jednovremeno по u jakim �lUJaI?a 1:1ogu 1�. b1t1 1 f:0 tl:1 и �sto v_ reme. Na moru koje је ро prirodi t1ho_ 1 _ m1rno, ПЈ�hо�а zestшa 1zaz1va pravo kljucanje talasa. Prema �od1snJem dobu 1 kl�3:tskim uslovima njihovo duvanje ili uspostavlja t1ho more posle bure �11 o.��atn� ?luju P?Sle �isine па moru. Ako је vetar po��lJar� flota с�. stici u zelJeno_ I?r!staшste а ako је suprotan , ?па ... �е b1t1 pпi:norana ili da se zaustav1 I11 da se vrati natrag ili da se 1zloz1 opasno t1. Pomorac koji dobro poznaje pravac duvanja vetrova retko se izlaze brodolomu. GODISN�A DOBA POVO1:,!NA ZA PLOVIDBU. Posle ovoga treba prouc�vat1 kalen�a!. Mor� nIJe opasno u vakom godisnjem dobu; neki mesec1 _ s_u povolJ°;I, drugз_ umnjivi а u nekima se plovidba strogo zabranJUJe. Od poJave PleJada sestog juna, do pojave Arkturusa oko �8. _ oktobra, more uglavnom nije opasno, jer letnja toplota uЫazuje Јасшu vetrova. Ро le ovoga, ра do 12. novembra, plovidba pretstavlja vecu opasnost zbog zvezde Arkturusa cija pojava, posle 15. septembra pretstavlja rdav znak. Jesenja ravnodnevnica koja pada na osam dana pre pocetka oktobra, izaziva jake bure. Sazvezda Bik oko 10. oktobra i Jarici oko 20. oktobra, donose oЬilne kise. U prvim danim� novembra, pred zimu, nestanak Plejada izlaze brodove cestim kracim olujama. Ali od 12. novembra do 10. marta na moru se vise ne moze opstati. Кratkoca dana, duzina noci, gu tina оЫаkа tamna atmosfera sve nezgode zajedno koje poticu od vetrova, kise i snega sprecavaju пе samo pomorske ekspedicije vec i saobracaj па zernlji. Dan kada ponovo otpocinje plovidba praznuje se vecanostima i narodnim veseljem kod mnogih naroda. Medutim, uticaj izvesnih zvezda, а i samo godisnje doba, cine da је more opasno sve do 15. таја. Istina, trgovacke veze ipak ро toje, ali poblepnost spekulanata пе moze Ьiti merilo kada se radi о bezbedno ti drzavne flote. NACINI РО КОЛМА SE UТVRDUJE PRIBLIZAVANJE OLUJA. Ima i drugih zvezda cija pojava i nestanak prouzrokuju jake oluje. Naucnici su utvrdili vreme njihove pojave ali nepredvidene okolnosti mogu da pobrkaju racune nauke а о im toga moramo priznati da ni ljudima nije dato da mogu prodreti u bozanske tajne. Mornar zna iz iskustva da oluja treba da naide utvrdenog dana dan ranije ili dan docnije. Prema tome da li е zЬila ranije docnije ili tacno u odredeno vreme, ova pojava је u grckom jeziku oznacena narocitim terrninom. Mi se ovde necemo zadrzavati па njihovom izlaganju. Uostalom, vise pisaca objavili su tacna zapazanja о mesecima i danima. Posle izvesnog vremena, od boga odredenog stalne zvezde ili planete opisuju na horizontu pokrete navise i nanize sto izaziva poremecaje u atmosferi. Sto se tice dana koji prethode ili dolaze neposredno posle pomracenja meseca, i narodni zdrav razum i naucna iskustva ih oznacuju kao kriticno doba za plovidbu. PROGNOZE ZA ТIНО I UZBURКANO VREМE. Mnogobrojni imptomi u tihom vremenu oznacuju priЬlizavanje oluje, а za vreme
z tUJ >
110
а � �
о
oluje povratak tihog vremena. Mesecev krug је pravo ogledalo па kome se pokazuju ovi znaci; ako је crven nagovestava vetar, plavicast kisu а оЬе Ьоје jednovremeno - skore jake krace oluje. Sasvim providan mesecev krug nagovestava moreplovcu tiho vreme, оп је amЫem tihog vremena. Jos vecu sigurnost za tiho vreme pokazuje mesec u vojoj poslednjoj cetvrti ako se ukazuje kao savrsen polumesec koji nije ni crvenkast niti zamracen atmosferskim isparenjima. Sunce se posmatra pri svom radanju i zalasku kao i da li su mu zraci iste jacine ili mu ih оЫасi uЬlazuju. Kada је ovo svetlosno ognjiste Ьоје vatre, treba ocekivati vetrove, а ako је Ыеdо i kao poprskano pretstoji kisa. Za pazljive pomorce i vazduh, samo more, velicina i oЫik оЫаkа pret tav ljaju elemente iz kojih crpu obavestenja. Ptice i riЬe pruzaju mnoge podatke koje su obradili Virgilije u svojim izvanrednim "Georgikama" i Varon u svojoj , Raspravi о navigaciji". No prema priznanju amih moreplovaca poznavanje ovih detalja је vise rezultat iskustva по plod teoriskog izucavanja. PLIМA I ОSЕКА. More elemenat koji zauzima jednu trecinu sveta nezavisno od uticaja vetrova, podlozno је gibanjima koja su svojstvena samo njemu. Tako, u izvesnim casovima dana i noci manifestuju se njegovi pokreti nadolazenja i opadanja koje nazivamo plimom i osekom. Tada vidimo kako se more brzinom reke, cas razliva ро obali, cas povlaci u svoju neizmernost. Prema svojim promenama ova prirodna pojava olaksava ili usporava kretanje brodova. Da se ne Ьismo izlagali ovakvoj smetnji о ovome se mora voditi racuna pre no sto otpocnemo Ьitku, jer su vesla nemocna da savladaju oseku koja nekad odoleva cak i zestini vetra. U nekim predelima razlicite mene meseca uticu na ove pokrete u tacno odredeno vreme. Dakle, pre по sto zapocnemo, pomorsku Ьitku potrebno је obavestiti se о uoЫcajenosti ovih pojava па mestu gde se nalazimo. POTREBA POZNAVANJA MESTA NA MORSKOM PUTU. VAZNA ULOGA VESLACA. Sposobnost pomorca i krmara ogleda se u poznavanju morskog puta koji ima da se prede i u poznavanju raznih pristanista; ovo је potrebno da Ы se izbegle podvodne tene, sprudovi i plicaci. Ukoliko је јаса plima utoliko је i sigurnost veca. Od komandanta broda trazi se aktivnost od krmara iskustvo, а od veslaca snaga. Pomorska Ыtka izvodi se oЬicno kad је more mirno. Kada nema vetra zamenjuju ga veslaci ciji је zadatak da pokrecu ogromnu masu broda Ьilo u cilju da se kljunom izvrsi udar na neprijateljske brodove Ыlо da se izbegne njihov udar. Prema tome, elementi od kojih zavisi uspeh su snazne ruke za rukovanje veslima i cvrsta i vesta ruka na krmi. ORUZJE, PROJEKTILI I RAТNA ORUDA U UPOTREВI U MORNARICI. Za bojeve na otvorenom polju potrebna је velika raznovrsnost u naoruzanju, ali jedna pomorska akcija zahteva osim toga jos i velike kolicine ratnog materijala namenjenog za odbranu utvrdenih mesta. Abordaz је strasan · u njemu vatra i voda zajednicki deluju u razaranju. Zbog toga је potrebno da vojnici imaju na sеЫ solidne oklope slemove i dokolenice. Za mornara koji se bori na mostu broda, tezina njegove opreme nije od znacaja. Stit mora Ыti jaci da Ы odoleo udarcima kamenja, i siri da Ы osigurao zastitu protiv kosa, caklji i
drugog napadnog oruzJa koje se upotreЫjava u mornarici. Strele koplja ?sti�ali pracke, olovne lopte onagri, baliste i skorpioni upotreЫJavaJu se pre borbe u mesavini. Posle bacanja projektila oni koji su ?dvazniji priЫizuju svoje brodove neprijateljskim i spustanjem pokretшh mostova prebacuju se na neprijateljske brodove gde se sa macem u ruci bore prsa u prsa. Na velikim libumijama gr�de se kule i ograd� od _dasaka od koj� svaka za sebe pretstavlja zaklon sa koga . se neprчatelJu nanose rane 1 mrt. Zapaljive strele, obavijene kucinom i natopljene smolom, sumporom i zapaljivim uljem bacaju se balistama prema bokovima neprijateljskih brodova, ciji drveni kostur impregniran vo kom i smolom zacas postaje zrtva plamena. Na jednoj strani pustos· koju по е gvozde i kamenje na drugoj prozdiruci plamen i talasi, а u red takve zalosne smrti, kao vrhunac nesrece, tela poginulih lisena su pocasti sahrane i sluze za hranu ribama. IZNENADENJA U POMORSKOM RAТU. PRIPREМA ZA PO MORSKU BIТKU. SPECIJALNO ORUZJE: BALVAN, KOSA SEКIRA SA DVA SECIVA. Као i pri iznenadenjima koja se prime njuju u bojevima na zemlji i neoprezni mornari su izlozeni zasedama u kojima ро taju zrtve svoje neobazrivosti narocito u uzanim prolazima izmedu ostrva. Kada su neprijateljski veslaci zarnoreni dugom plovid bom, kada u vetar i о eka za neprijatelja nepovoljni, ako neprijatelj nije dovoljno oprezan recju cirn se ukaze povoljna prilika da ga napadnemo potrebno је u najvecoj meri iskoristiti srecne okolnosti i ne u tezati se da zapocnemo Ыtku. Medutirn, ako neprijatelj svojom oprezno "си izbegne za ede doci се do opste Ьitke. Pritom se brodovi ne razvijaju u pravoj liniji kao uvozemna voj ka vec u obliku polumeseca а isturenim krilima i centrom povucenim unazad. Ovakav raspored dozvoljava da se neprijatelj okruzi i unisti ako pokusa da proЬije liniju. Na krilima su najsolidniji brodovi, sa najboljim vojnicima. Za slobodu manevra od narocite је vaznosti da se talno nalazimo па pucini, а da neprijatelja guramo prema obali; priteran uz obalu neprijatelj се izguЬiti inicijativu. U ovome oЫiku rata oЬicno se upotreЫjavaju tri pre udna oruzja: balvan kosa i sekira s dva seciva. Balvan је dugacko i tanko drvo okovano gvozdem па krajevima i privezano za jarbol u obliku krsta. Ako neprijatelj priprema abordaz па de пој ili па levoj strani broda ovaj balvan, gurnut snazno kao ovan, rusi i unistava vojnike i mornare а cesto cak рrоЫја i brod. Kosa је povijenog oblika i napravljena od vanredno ostrog gvozda. Pricvrscena uz dugacke motke, zacas preseca konopce koji drze krst na katarci cime se izaziva padanje jedra а time se smanjuje brzina broda. Sekira dva eciva је siroko oruzje od gvozda, zaostreno s obeju strana. U jeku Ыtke njome se sluze najbolji vojnici ili mornari ukrcani na malim camcima, za neopazeno presecanje konopaca koji sluze za upravljanje krmama neprijateljskih brodova. Kada se u ovome uspe, brod nije vise u stanju da odoleva i da se krece te је nemino�no zaroЫjen jer sta mornar rnoze ocekivati kada је lisen svoga krmila? Sto se tice brodova koji plove Dunavom о njima necu govoriti; u ovom pogledu iz svakodnevne prakse moze se nauciti vise no iz vih naucnih izlaganja.
1 1
NIKOLO МАКIЈАVELI
О RATNOJ VESTINI
Naslov dela u originalu Niccolo' Machiavelli
DELL' АRТЕ DELLA GUERRA
PREDGOVOR
Nikola Makijavelija firentinskog gradanina i sekretara, knjizi О ratnoj vestini Lorencu, sinu Filipa Strocija firentinskom plemicu
МNOGI u Lorenco mislili, а i danas misle sledece: nista nije tako ne pojivo niti е toliko razlikuje kao gradanski i vojnicki zivot. Stoga se се to moze videti kako ljudi koji u se posvetili vojnoj sluzЬi menjaju ne samo odecu, nego i navike, ponasanje govor i sve druge gradanske оЬiсаје. Ne mi li da moze odenuti civilno odelo onaj koji zeli Ьiti otvoren i preman za svako na ilje niti moze slediti gradanske navike i ponasanje onaj koji takvo ponas�nje smatra zenstvenim а navike ne luze njegovom delovanju а ne vredi Ьiti u drustvu niti naprosto razgovarati а covekom koji bradom i р ovkama zeli zaplasiti druge ljude - sto ve u ovo nase vreme potvrduje takvo misljenje. No ako razmotrimo anticka uredenja, videcemo da su te dve stvari vise nego jedinjene jedna drugoj primerene i privrzene jer Ьi sva umeca koja u jednoj civilizaciji lede odredeni poredak zbog zajednickog dobra ljudi, te celokupni poredak u toj zajednici u postavljeni da Ьi se zivelo u trahu od zakona i Boga, Ьili uzaludni kad пе Ьi Ьila pripremljena njegova odbrana koja ako је dobro uredena cuva i one poretke koji nisu dobro uredeni. Naprotiv dobro u postavljeni poreci bez vojne pomoci dozivece udЬinu pro torija u otmenoj kraljevskoj palari ukra v enih dragim kamenjem i zlatom koje nicim nisu zasticene od kise. Ра ako se u vim porecima u gradovima i kraljevstvima, na sve nacine nastojala ocuvati ljudska verno t miroljuЬivost i bogobojaznost u vojsci је to bilo udvo truceno jer koji је covek vernjji domovini od onog koji је spreman za nju urnreti? Koji је covek miroljuЬiviji od onog kojeg samo rat moze ugroziti? Ко је, zatim, bogobojazniji od coveka kojem је - zato sto е izlaze nebrojenim opasno tima - Bozja pomoc najpotrebnija? Buduci da u za tu nuzno t dobro znali i oni koji su donosili zakone u kraljevstvima i oni koji u bili pretpostavljeni vojnim sluzbama drugi u ljudi hvalili i s velikom paznjom sledili i oponasali zivot vojnika. No kako u vojni redovi postali asvim i kvareni i ne slede vise tare оЬiсаје doslo је zacudo do toga da ljudi rnrze vojsku i izbegavaju razgovor s onima koji је sluze. Na temelju onog sto ат video i procitao zakljucio sam da nije moguce opet dove ti vojsku u predasnje stanje vrativsi јој neke prosle vrline ра am odlucio kako ne Ьih provodio voje dokono vreme nista ne radeci, da na rado t onih koji su ljuЬitelji junackih dela iz proslosti napisem ono sto mislim о vestini ratovanja. I_ako smatram da је hrabrost pristupiti razmatranju predmeta koji nije nicija profesija rni lim takode da nije pogresno naci se recima na polozaju na kojem su е mnogi vecom umisljenoscu nalazili svojim delima. Jer greske koje sam napravio pisuci, vako moze bez ikakve stete ispraviti, а greske sto su ih drugi radeci napravili
otkrivaju se tek kad propadnu carstva. Stoga cete Vi, Lorenco, oceniti vrednost ovih mojih napora i dati о njima pohvalan ili pokudan sud, prema onome sto mislite da su zaslubli. А saljem ih Vama da Vаш iskazem svoju zahvalnost, sto се тоје mogucnosti mozda uvecati, za dobrocinstva sto ste mi ucrnili, i jos, jer је obl�j ovakvim delima odavati pocast onima koje odlikuju plemenitost, bogatstvo, ostroumnost i slobodoljublvost, znajuci da ih nema mnogo koji su Vam ravni ро bogatstvu i plemenitosti, da ih је ро ostroumnosti malo, а ро slobodo ljublvosti ih i nema.
NIKOLO МАКIЈАVELI firentinski gradanin i sekretar onome ko cita
Ја mislim da је neophodno, teleci da vi, citaoci, bez teskoca razumete poredak batalje, vojske i logora, da ih prikafem slikama koje su uradene prema raspravi. Stoga zasluiuje da se prvo objasni koji znak ili slovo oznacava pesake, konje i sve ostale posebne clanove. Znajte dakle da ovo slovo о oznacava Pesake sa stitom (stitonose) Pesake sa pikom (pikenire) n Vode desetine (desetare) sa pikom (pikenira) х Vode desetine (desetare) sa stitom (stitonosa) у OЬicne velite v Specijalne velite u С Centuriona Zapovednika batalje Т D Zapovednika bataljona А Glavnog zapovednika (vojskovodu -kapetana) Trubu S Zastavu Z Oklopnike (teske konjanike) r е Laku konjicu О Artiljeriju
а � о 117 �
PRVA КNJIGA
POHV ALE u са t Kozima Rucelaja. - Njego i lavni vrtovi. - Stari, rim ka nacela vi е u za podrazavanje u grubim nego u delikatnirn tvarima. - Vojnici od zanata ili placenicke cete neca пе u i ора ne ро lobodu zemalja. - Primer France ka Sforce i njegovog оса. - Dobro uredena republika ili kraljev tvo ne dozvoljavaju da е ојпа luzba obavlja amo kao zanat. - Tako је radio Rim do Graha; ро le је milicija (narodna voj ka) ро tala zanat ili orude tiranije. Stajace voj ke u tetne пе amo za repuЫike, vec i za kraljev tva. Pretorijan ke voj ke Ьile su propa t za Rim ku Imperiju. - Neprikladno t drzanja vojnika u miru. - Zarnerke ponasanju vojskovoda- tranaca ( tranog porekla). - Izbor ili regrutovanje vojnika: - treba da е vr i od ljudi ор tvene zemlje (drzave). - Nedo taci tranih dobrovoljaca. - Ре aci е Ьiraju iz okoline grada, konjanici iz grada. - Od kojih godista treba vrsiti izbor. - Odbrana nacionalnom voj kom, tj. ordinancom. - Venecijanci i francu ki kraljevi unajmljuju tranu voj ku, otuda njihova labo t. - Od vih zanata i polozaja mogu е uzeti dobri vojnici. - Treba da budu pokretni i jaki i dobro odgojeni. - Nacin koji u kori tili rirn ki konzuli pri izboru ljud tva za formiranje legija. - Ordinance bolje da budu velike nego male· - Sta treba da е uradi da е ne izazovu zbrka i nered u zemlji. - Izbor konjice.
BUDUCI da matram da se nakon mrti moze hYaliti Yaki coYek bez opterecenja, ako nema nikakYa razloga i umnje da је rec о la kanju, necu okleYati da pohYalim naseg Kozima Rucelaja cije ime nikad ni am pomenuo а da nisam zaplakao jer am u njemu nasao one о oЬine sto ih prijatelj moze pozeleti kod dobrog prijatelja, а domoYina kod YOg gradanina. Jer, nije Ьilo stYari koju Ьi on imao (ne izuzimajuci ni dusu) i koju пе Ьi rado za SYOje prijatelje potro io niti је Ьilo poduhYata koji Ьi ga pre trasio kad е radilo о dobru njegoYe domoYine. Ја slobodno priznajem da medu mnogim ljudima sto am ih upoznao i druzio se s njima nije Ьilo takYog ciji Ьi duh tezio Yelikim i Yelican tYenim stYarima. А kad е na ао na samrti, zalio se YOjim prijateljima amo zato sto е rodio da umre mlad u УОјој kuci а da nije do tigao laYu i zato "to nije u рео а za tim је njegoy duh ceznuo nikome Ьiti od kori ti jer је znao da се е za njega kad umre moci jedino reci da је umro dobar prijatelj. То medutim, ne znaci da mi i Yi oni koji u ga poznaYali treba da umnjamo u njegoye hYale Yredne odluke jer nema dela koja Ьi to potYrdila. SudЬina ти zapraYo, i nije Ьila potpuno nenaklonjena, jer u ostali neki manji znakoYi о Yestini njegoYog uma, о сети sYedoce neki njegoyi spisi i ljubaYni sa taYi u stihoYima u cemu s�. Yez?ao u УОјој ml�do ti da ne Ьi zalud guЬio Yreme jer zaljuЫjen nIJe Ью dok ga sudbшa пе odYede k uzyisenijim mi lima. U tim se а ta_Yima Yidi kak? је uspesno opisiYao te pojmoYe i koliko Ьi se on pesn�stvo�. pro lаУю da se njime baYio kao YOjim ciljem. Kako nas је sud�шa l1s��a. �r:uzenja ... � takYim p�jateljem, cini rni е da najYise sto moz:mo uc1шt1 Jeste :u�1ta� u se_canJu na njega ponaYljajuci ono sto је on ostrou�_no rekao 1li о cemu Је mudro raspraYljao. А kako о njemu nema syez1Jeg svedocanstYa od razgoyora sto ga је gospodin Fabricio Kolona u njegoyim YrtoYima s njime YOdio gde је taj gospodin nasiroko
о ratnim tYarima raspraYljao о cemu ga је mudro i oprezno Kozimo zapitkiYao ucinilo rni se - jer am uz jos neke nase prijatelje i ја Ьiо prisutan - da Ьi taj razgoYor trebalo prizvati u pamcenje kako Ьi KozimoYi prijatelji koji su se ovde okupljali, procitaYsi to, osYezili u YOjim du"ama u pomenu па njegoye Yrline, а drugi ili da zale sto u tome nisu udeloYali, ili da nauce mnoge stYari koje su od koristi пе samo za Yojnicki nego i za gradanski zivot о kojima је jedan Yrlo ucen coYek mudro ra praYljao. Pricam, dakle, о tome kako је Fabricio Kolona, vracajuci se iz Lombardije gde је duze Yreme Yrlo slaYno ratoYao u sluzЬi katolickog kralja, prolazeci kroz Firencu odlucio da е nekoliko dana odmori u tom gradu kako Ьi ро etio preuzvisenog YOjYodu i susreo neke otmene ljude kojima је ranije odrzayao Yezu. Stoga је Kozimo dosao па ideju da ga pozove u УОје УтtоУе, пе zbog toga da mu pokaze svoju slobodoljuЬiYo t, nego da Ьi imao razloga da dugo s njim razgoYara i da od njega cuje i nauci razne stYari "to е od takvog coYeka moze i ocekiYati, jer mu se cinilo da се imati prilike da celi dan raspraYlja о onim stYarima koje gode njegoYorn duhu. Dode tako Fabricio prema KozimoYoj zelji а оп ga primi јо" nekolicinom svojih poYeтljiYih pтijatelja. Medu njima bejahu CanoЬi Buondelmonti Bati ta de la Pala i Luidi Alamani, mladici koje је YOleo i koji su Ыli Yrlo odani istoj nauci, по cija dobra YOjstYa necemo naYoditi, јет se Yakog dana i casa hYale Ьа" zato to u takYa. Fabтicio је dakle, u to vтeme i па tom mestu Ы odlikoYan Yim mogucirn najYisim pocastima. Kada su zayтseni uzici za tolom i klonjene trpeze i kada su prosli Yi razlozi za slaYlje koji u dтustYu ye}ikih ljudi ciji um tezi mislima do tojnim postoYanja zaca produ, а kako је dan Ьiо dug i Yтucina Yelika, ocenio је Kozimo, kako Ы to bolje ostYario YOju zelju da Ьi Ьilo dobro, uz izgoYoт da se izbegne Yrucina da е poYuku u najskroYitiji i najsenovitiji kut njegoYog YTta. Kad то tamo ртi peli i posedal� � eko па_ tтaYu koja је onde YTlo veza, neko па klupe mestene u Јеш_ Yrlo Y1sokog drveca Fabricio rece da је me to ugodno. Ро ebno Је posmatrao drvece. Kako neka od njih nije prepoznaYao, zarni li е. SpaziYsi to Kozimo тесе: ,,Vi rnozda lucajno ne poznajete neka od ovih drveta, no ne treba da е cudite zbog toga, jer u neka od njih Ыlа poznatija u starih по "to е dana oЬicno za njih zna '. Rekao је njihova imena i kak е njegoY deda Bemardo oko tih �ultura trudio.. F�brici� odgoYoтi: , Mi lio am da је tako kako �е rekl1 а ?УО me to � taJ uz�oJ podsetili u me па neke у]аdате u KтalJevstvu koJI е. Ьа�е, t1m taпm kulturama i hladoYinama " . Tu е u goYoтu zaustavю 1 cutao neko vreme а zatim dodao: Kad to пе Ьi nikog vredalo теkао Ыh УОје rnisljenje, а mi нm cta ne"vтeda је� goY�rim _о prчate1Em_a_ та pтaYtj�juci о stYarima а пе kleYecuci. Kol1ko Ь1 OYt bolJe ucшilI, а to mirno mozemo r;ci za sve, da u па tojali nalikoYati taтima ро ?jihov� hrabтim i krepkim delima, а пе n_ ez?1m i meku �i�, ро del�ma �о�а su cinili pod uncem, а ne u sеш, 1 da su_ ?ast0Jal1 pr_euzet1 оЬ1с�Је istinske i ayr"епе tarine а ne опе lazne 1 1skvarene, Jer nakon to u е tim uzgojem tali ba;iti rnoji Rimljani, moja је_ don:ioYin� dozivela pтopast''. Na to ја Kozimo odgoYoтio .. �о da Ь1 �о 1�be�l1 neug�? _. no t mnogobrojnih ponaYljanja "Оvщ rec:, fodavsi to i !о naYod1ce е samo irnena onih koji goYore, ne dodaJuc1 dтugo. Rece, dakle
z: �>
а
120
�
<
"'
о
щ
> < о.
"'
�
KOZIMO: Zapoceli ste razmisljanje koje sam ја i i.eleo, ра vas molim da govorite bez ustezanja, jer си vas ја pitati bez ustezanja а ako pitajuci ili odgovarajuci budem nekoga opravdavao ili optui.ivao �есе to blti _ _ zbog samog opravdanja ili optui.be, nego zato da od vas сщет istznu. FAВRICIO: А ја си blti sretan da vam kai.em опо sto mislim о svemu sto те budete pitali, а da li се to blti istina ili пе, zavisice od vaseg suda. Drago се mi blti da те pitate jer си tako od vas uciti dok те budete pitali, kao sto cete vi od тепе dok budem odgovarao, jer cesto mudar ispitivac navodi coveka da razmotri i upozna mnoge stvari koje da nije Ыо upitan, nikad пе Ы upoznao. KOZIMO: Zelim se vratiti па опо sto ste ranije rekli: da Ы тој deda kao i vasi stari, mudrije postupio da је nalikovao starima и krepkim а пе и nei.nim delima, te blh hteo opravdati svoju stranu jer си opravdanje vase prepustiti vama. Mislim da и njegovo vreme nije bllo coveka koji Ы toliko mrzeo mlitav i.ivot i koji Ы Ьiо takav ljubltelj i.ivotne krepkosti koju vi hvalite. No, isto је tako znao da tu krepkost пе moi.e primeniti и svom i.ivotu i и iivotu svoje dece, jer se rodio и tako iskvarenom veku, и kome Ы onoga ko пе Ы sledio ustaljene oblcaje svi klevetali i prezreli. Jer, da se neko leti pod najiescim suncem prevrtao па pesku, ili zimi и najhladnijim mesecima па snegu kao sto је radio Diogen, smatrali Ы ga ludim. Da је neko, poput Spartanaca, uzgajao svoju decu па selu, ostavljajuci ih da spavaju napolju da idu gologlavi i bosi, da se peru hladnom vodom kako Ы mogli podnositi teskoce i kako Ы тапје voleli iivot i тапје se bojali smrti, svi Ы ga izbegavali i smatrali da nije covek nego zver. Da је Ьiо neko takav koji Ы se hranio varivom i prezirao zlato, kao Fabricio, malo njih, Ы ga hvalilo, а niko ga пе Ы sledio. Tako је оп, zgranut nad tadasnjim nacinom i.ivota, napustio stare, i podrai.avao ih и опоте sto је mogao ciniti иz тапје divljenje. FABRICIO: Vi ste ga и tome iivo odbranili, i sigurno је da govorite istinu по ја nisam mislio па taj surovi nacin f.ivota, nego па drugi, ljudskiji i.ivot koji је primereniji danasnjem vremenu, za koji mislim da nekome ko Ы spadao medu istaknute gradane nekog grada пе Ы Ьilo tesko da ga uvede. И navodenju primera nikad se песи odvojiti od mojih Rimljana. Kad Ы se гazmotrio njihov iivot i uredenje te repuЬlike, uocile Ы se mnoge stvari koje пе Ы Ьilo nemoguce uvesti и zajednicu и kojoj је ostalo bar nesto dobro. KOZIMO: Које su to stvari nalik па anticke sto Ьiste ih vi ieleli uvesti? FAВRICIO: Hvaliti i nagradivati vrline, п·е prezirati siromastvo, posto vati nacine i uredenja vojne discipline, navesti gradane da vole jedni druge, da iive bez podvajanja, da тапје postuju privatno а vise zajednicko, i druge slicne stvari koje Ы se lako uskladile s ovim vremenom. А па te oblcaje nije tesko nagovoriti, kad se dobro promisli i to provodi prikladnim sredstvima, jer se и njima pokazuje istina, tako da Ы svaki prosecni ит to mogao uciniti. Tko tako radi sadi drvece и cijoj је hladovini odmor sretniji i vedriji nego и ovoj. KOZIMO: Na опо sto ste rekli пе ielim nista odgovoriti, ali blh hteo da о tome prosude prisutni koji to lako mogu uciniti. Ја си se obratiti vama, koji optuiujete опе koji пе oponasaju stare и vainim i velikim delima, jer mislim da си tako najlakse ostvariti svoj паит. Hteo blh
stoga da mi kaiete kako to da s jedne strane kudite опе koji ро svojim delima пе nalikuju starima, а s druge se пе тоtе videti da ste и ratu, а to је vestina и kojoj vas smatraju izvrsnim, primenili bilo kakvo anticko nacelo, ili neko koje Ьi ти bar ро песети Ьilo slicno. FABRICIO: Dosli ste upravo па опо gde sam vas cekao, jer тоје izlaganje i nije traiilo drugo pitanje, niti sam ја drugo teleo. Mogao Ьih se izvuci nekim jednostavnim izgovorom, ali, па тоје i vase zadovoljstvo, песи о tome dugo govoriti, jer takvo је doba. Oni koji nesto tele uciniti treba da se za to marljivo pripreme, kako Ьi kad za to bude prilika Ьili spremni da sprovedu и delo опо sto su zamislili da се uciniti. А kako se za pripreme пе zna kad se sprovode oprezno, niko se пе тоiе optuiiti za nepainju dok ga пе otkrije prilika. Ako, medutim, оп и toj prilici пе deluje, vidi se da se nije dovoljno pripremio ili da је neke stvari propustio. Kako nikad nisam Ьiо и prilici da pokaiem koje Ьih pripreme izvrsio da dovedem vojsku и njezino anticko uredenje, ako је do toga nisam doveo ni vi те ni drugi пе moiete za to okriviti. Mislim da Ьi ovaj izgovor Ьiо dovoljan kao odgovor па vasu optuibu. KOZIMO: Bio Ьi dovoljan kad Ьih Ьiо siguran da nije Ьilo prilike. FABRICIO: Buduci da znam da moiete sumnjati и to је li ili nije Ьilo prilike, hteo Ьih opsirno izloiiti, ako те ielite strpljivo saslusati, koje pripreme treba najpre izvrsiti, koja prilika treba da se ukaie, koja teskoca moie omesti pripreme i ukazivanje same prilike, te kako је tu stvar istovremeno, sto se cini protivrecno, vrlo tesko i vrlo lako izvesti. KOZIMO: Meni i ostalima пе moiete uciniti vece zadovoljstvo. Ako vama песе Ьiti tesko govoriti, пата uopste песе Ьiti tesko slusati. No, kako се ovo razmatranje blti dugo, ielio Ьih da mi prijatelji pomognu, иz vase dopustenje а oni i ја vas jedno molimo da vam пе smeta ako vas ponekad prekinemo nekim neprimernim pitanjima. FABRICIO: Bice mi vrlo drago da те vi, Kazimo, i ovi drugi mladici ponesto upitate, jer mislim da vas vasa mladost zdruiuje s vojnickim stvarima i da cete zbog toga lakse poverovati и опо sto си vam reci. Oni drugi koji su vec sede glave, а i krv im је /edena и iilama, delom su neprijatelji rata, delom su nepopravljivi, poput onih koji misle da vremena а пе losi oblcaji navode ljude da tako zive. Stoga, ispitujte те hrabro i bespostedno. Ја to ielim јег си se tako malo odmoriti, а и vasim glavama о tome vise песе Ьiti nakakve sumnje. Zelim zapoceti od vasih reci. Rekli ste mi da и ratovanju, koje је таја vestina, nisam primenio nikakvo anticko nacelo. О tome blh rekao ovo. Buduci da od te vestine ljudi ni и ratu ni и miru пе mogu iiveti casno, moie је umes�o primeniti samo repuЬlika ili kraljevina, а ni jedna ni druga kada su bile dobro uredene nisu nekom svom gгadaninu ili podaniku dopustile da tu vestinu primeni kao zanimanje niti ји је ika�a neki do��r covek primenio zbog toga sto ти је to zanimanje. Jer, m�ad песе Ьш smat:an dobrim опај ko vrsi takvu sluibu, i hoce da od п1е и svako doba �та koristi, и kojoj ти pogoduje da bude grabeiljiv, lukav, n�si��n i da ga _ . odlikuju jos mnoga obeleija koja ga nikako пе mogu �mztl �о�пт _ . Takode, ljudi koji tu sluiЬu obavljaju kao svoj za_nat, i velzkz,_ z o�z najmanji, пе mogu blti drugacijeg kova jer im_ ta v�stzna пе donosz kor:zst _ _ da se tolzko и miru, ра, ili moraju misliti da пе bude mzr zlz okonste
z
�>
а
122
� о
za vreme rata, da od toga mogu iiveti kad dode mir. Nijedna od ove dve misli пе moie Ыti и dobrom coveku jer iz nastojanja da se uvek prehrane proizlaze krade nasilnistva, u�istv�, koj� ti �ojnici cine i prijateljima i neprijateljima. _Iz_ toga sto O'!_L пе �ele mir _ p�o_izlaze pre_vare kojima vojskovode оЬтап1щи опе koJt sи _ th unщmili k�ko bt r�t potrajao, а ako i dode do mira cesto se d_�st da dode za�� sto петщи_ , platu ni iivotne namirnice razuzda:1-0 razvц� пе�и placemck� za _tavu t y proslostt kada bez ikakve milosti opljackaju zemlJи. Ne secate li se vase su se и Italiji nasli mnogi vojnici bez plate zato sto su okoncani ratovi, ра se okupilo vise ceta koje su se '!-azivale . �ruiine i uce�jivale k_rajeve i pljackale zemlju, а da se tome mkako ntJe moglo statz па krщ? Zar niste citali kako su punski vojnici, kad је zavrsen prvi rat sto su ga vodili s Rimljanima pod vodstvom Mata i Spendija, vodama sto su ih и neredima sami izabrali vodili s Kartaginjanima teii rat по sto је Ыо ovaj upravo okoncani protiv Rimljana? И vreme nasih oceva Frances�o Sforca је da Ы mogao iiveti s pocastima и vreme mira пе samo prevano Milance ciji је Ыо vojnik, nego im је oduzeo slobodu i postao njihov vladar. Njemu su Ыli slicni svi drugi vojnici и Italiji koji su ratovanje pretvorili и zanimanje а ako иz svoja zlodela ni и postali milanske vojvode zasluiuju jos veci p,-ekor jer, ako se pogleda njihov iivot, svi oni nose isti teret. Sforca, Franceskov otac, prisilio је kraljicu Dovanu da padne и ruke kralju Aragonije, jer ји је iznenada napustio i ostavio nenaoruianu i opkoljenu neprijateljima i to samo da Ы zadovoljio svoju атЫсiји, da Ы је ucenio ili јој oduzeo kraljevstvo. Bracio је па isti nacin pokusao osvojiti Napuljsko Kraljevstvo, а to Ы ти i poslo za rukom da nije razЫjen i poginuo kod Akvile. Takvi neredi su delo ljudi koji se sluie placenickom sluibom kao svojim zanatom. Zar пета и vas iџeka koja potvrduje ovo sto sam rekao, а koja kaie:, Rat stvara lop ova, а mir ga vodi па vesala'? Jer, oni koji пе znaju iiveti od druge sluibe, kad и toj vise пе nalaze pomoci, а петаји toliko vrline da mogu spasti па to da bude casni zlocinci, moraju iz nuide skrenuti s puta, а pravda ih mora smaknuti. KOZIMO: Prikazali ste tu placenicku sluibu kao gotovo nistavnu, а ја sam mislio da је to najizvrsnija i najcasnija sluiba sto se moie obavljati ра ako mi to пе budete bolje objasnili песи и to Ыti и eren, jer, ako је tako kako kaiete, пе znam onda odakle tolika slava Cezaru, Ротреји, Scipionu, Marcelu i mnogim drugim rimskim vojskovodama koji se slave poput bogova. FABRICIO: Jos nisam zavrsio raspravu о svemu sto sam nameravao, а to su Ыlе dve stvari: prva, da dobar covek пе moie vrsiti tu sluibu kao svoj zanat, i druga, da nikad nijedna dobro uredena repuЬlika ili kraljevina nije d opustila da se njeni podanici ili gradani bave пјот kao zanatom. О prvoj sam govorio koliko је Ыlо potrebno а ostaje mi sada da govorim о drugoj, ра си vam i odgovoriti па vase poslednje pitanje. Smatram da su Ротреј i Cezar, i gotovo sve опе vojskovode koje su Ыlе и Rimu nakon poslednjeg punskog rata, Ыlе slavne kao vrsni а пе kao dobri ljudi а oni koji su iiveli pre njih Ыli su slavni kao vrsni i dobri ljudi. Do toga је doslo zato sto ovi drugi nisu vrsili ratnu sluiЬu kao svoj zanat, а oni sto sam ih pre naveo obavljali su је upravo tako. 1 dok и RepuЬlici jos nije Ыlо porocnosti nikad se nijedan velikan nije
..
odvaiio da se tom sluiЬom koristi и miru, krseci zakone, pljackajuci pokrajine, ,-obeci i tiranisuci domovinu, iskoriscavajuci to па sve moguce nacine niti је iko, ра maka,· imao i najgoru sudЫnu pomislio da prekrsi akrament, da se prikljuci privatnim gradanima, da se пе boji Senata, Ш da udeluje и nekakvim tiranskim drskostima koje Ы ти omogucile da ротоси vestine ratovanja moie iiveti и svako vreme. Vec su se oni koji behu vojskovode zadovoljni pobedom, ieljno vracali privatnom iivotu, а vojnici su radije odlagali oruije nego sto su ga uzimali и ruke, tako da se vako vracao svom zanatu kojim se inace bavio и iivotu. Takode, nikada nije Ыlо takvih koji Ы pomisljali da se тоgи prehraniti otimacinom i slicnim delima. Kad је rec о velikanima, ocit primer za to је Regul Atilije koji је kao voda rimske vojske и Africi, kad је vec gotovo pobedio Kartaginjane zatraiio od Senata dopustenje da se vrati kuci kako Ы mogao nadgledati voje posede koje su ти njegovi kmetovi upropa tili. Odatle је jasno kao dan da оп, da se sluiio ratom kao svojim zanatom i da је pomisljao da se njime okoristi, osvojivsi tolike pokrajine, пе Ы traiio dopu y tenje da se vrati i brine za svoja ро/ја, jer Ы svakog dana mnogo vise stekao nego yto su ta ро/ја vredela. No kako ti casni ljudi, koji е пе sluie ratom kao vlastitim zanatom imaju od tog ratovanja samo muku, opasnosti i slavu, kad postanu dovoljno slavni, poiele da se v,·ate kucama i iive od vojih drugih vestina. Da su siromasni ljudi i оЫспi vojnici isto tako postupali vidi se ро tome sto је vako rado izbegavao tu luibu i sto је, kad nije ratovao ieleo ratovati, а kad је ratovao - ieleo је kuci. То se vidi ро mnogim primerima а najbolje ро tome to је jedna od prvih povlastica sto ih је rimski narod davao svom gradaninu Ыlа ta da, ako to пе ieli пе mora ratovati. Stoga и Rimu dok је Ыо dobro ureden а to је Ыlо sve do Graha, nije Ыlо vojnika koji Ы se tom sluibom koristio kao zanatom ali је и пјети Ы/о i malo /о yih vojnika, а oni sи Ыvali strogo kainjavani. Dakle dobro ureden grad mora sebl poieleti da se taj ratni nauk и mirnim vremenima izvrsava kao luiba, а и ratnim vremenima zbog nuide i slave, dok se samo javnim osobama moie dopustiti da se njime sluie kao zanatom kako је Ыlо и Rimu. А svaki gradanin koji и toj sluiЫ ima druge ciljeve, nije dobar, i svaki grad kojim se drugacije upravlja, nije dobro ureden. KOZIMO: Vrlo mi је drago i zadovoljan sam time yto ste do sada rekli. Jako mi se svida i zakljucak sto ste ga izveli. Sto se tice repuЬlike mislim da је zakljucak ispravan, ali kad је rec о kraljevima nisam siguran је� Ыh Ыо sklon misljenju da se kralj ieli okruiiti onima koji Ы kao svo1 zanat obavljali tu sluibu. FAВRICIO: Dobro uredeno kraljevstvo upravo treba izbegavati slicne zanate jer је samo и njima izopacenost njegovog_ kralj�, i ро s_vет_и sluie tiraniji. Nemojte mi navoditi nijedno sadasn1e kral1evstv�, 1er си vam pokazati da ta kraljevstva nisu do?.ro иrе1еп_а. Jer _kral1ev t_ va s dobrim uredenjem пе daju svu vlast svo1im kral1evima, oszm kad Је re� о vojsci, zato sto је samo и toj oЫasti potreb�a brza �dluka � to z�a�� y da bude jedna jedina vlast. Kod d1-ug1h stvarz пе moze о� п_� ta _ u�i_mt� bez saveta, а oni koji ga savetuju n;o:aju Ьiti па oprezu i vzdett т;е !t _ у ти Ыizak neko ko и vreme mzra zeli rat zato sto bez n1ega пе moze iii,eti. Ali, о tome ielim nesto opsirnije, ра песи traiiti neko posv_e do�ro_ kraljevstvo, nego slicno danasnjim, gde se kraljevi jos uvek mora;u bo;atz
а
� о � � �
..
123
z
�Ј;1Ј >
а
124
� �
о
..
� � �
onih koji se bave ratom kao svojim zanatom, jer је lila kucavica svake vojske, nesumnjivo, pesadija. Stoga, ako kralj пе uredi tako da su njegovi pesaci и vreme mira zadovoljni sto se vracaju kucama i sto се liveti od svojih zanata, nulno се propasti, jer пета opasnije pesadije nego sto је опа koju cine oni sto su rat ucinili svojim zanatom: jer si tako prisiljen ili da stalno ratujes, ili da ih stalno placas, ili da postoji opasnost da ti oduzmu kraljevstvo. Stalno ratovati nije moguce, stalno ih placati - пе mole se, tako da nulno postoji opasnost da se izgubl drlava. Moji Rimljani dok su Ьili mudri i dobri, kao sto sam rekao, nikad nisu dopustili da njihovi gradani vrse tu slulbu kao svoj zanat, mada su ih stalno mogli hraniti jer su stalno ratovali. No, da Ьi izbegli stetu koju im је mogla naneti ta stalna slulba, kako se nisu menjala vremena, oni su menjali ljude, ра su stalno doblvali па vremenu sa svojim legijama tako sto su ih svakih petnaest godina obnavljali, te su imali и slulbl ljude и najboljim godinama, а to је izmedu osamnaeste i trideset pete godine, kada se noge, ruke i oci иzајатпо slusaju, а nisu cekali da oni izgube snagu i da и njima naraste zloba, sto se kasnije dogodilo и vreme rasula. Zato su, prvi Oktavijan, а za njim TiЬerije, misleci vise па vlastitu тос nego па javnu korist, poceli razorulavati rimski narod kako Ьi lakse mogli njime vladati i drlati stalno istu vojsku па granicama Carstva. А kako jos nisu mislili da је ta vojska dovoljna da obuzda rimski narod i Senat, uveli su vojsku nazvanu pretorijanska, koja је stajala neposredno иz zidine Rima, poput tvrdave oko grada. Tada su oni poceli slobodno dopustati da ljudi poslani и te vojske primenjuju ratovanje kao vlastiti zanat, zbog cega su oni odmah postali drski, toliko da su plasili Senat i stetili caru. Zbog njihove drskosti mnogi su poguЬljeni, jer su davali i oduzimali vlast па svoju ruku, а ponekad se dogadalo da је istovremeno Ьilo vise careva koje su proglasile razlicite vojske. Odatle је kao prvo, proizasla podela Carstva, а па kraju i njegova propast. Stoga, ako lele sigurno i.iveti, kraljevi moraju imati pesadiju sastavljenu od ljudi, koji, kad dode vreme ratu, rado za njega krecu и Ьој, а potom, kad nastupi mir, jos se radije vracaju kucama. Tako се uvek Ьiti ako car bude Ьirao ljude koji znaju liveti od drugog zanata koji nije ratovanje. Tako оп mora leleti, kad dode mir, da se njegovi prvaci vrate da vladaju svojim narodima, vlastela da obraduje svoje posede, а pesaci svaki svom zanatu, i da svaki od njih rado ide и rat da Ьi liveo и miru, а da пе pokusava remetiti mir da Ьi izazvao rat. KOZIMO: Zaista, ovo vase razmisljanje cini mi se vrlo smotreno, по kako је gotovo suprotno опоте sto sam do sada о tome mislio, duh mi jos nije potpuno lisen svake sumnje. Jer, susrecem mnogu gospodu i vlastelu koja se za vreme mira bavi naukom ratovanja, poput nekih vama ravnih, koje placaju vladari i zajednice. Vidim takode da gotovo svi ljudi od orulja ostaju па svojoj plati, mnogi pesaci ostaju kao gradski stralari i strale и tvrdavama, tako da mi se cini da и miru ima mesta za svakoga. F AВRICIO: Ne mislim da vi mislite da za svakog ima mesta и vreme mira, jer, ako иzтето da пе bismo mogli navesti jos neki razlog, mali је broj onih koji ostaju па mestima sto ste ih naveli, odgovorio Ьi vam: kakva је razmera izmedu pesadije koja је potrebna и ratu i опе koja
sluli и miru? Jer, mnogo se vise cuvaju tvrdave i gradovi и ratu nego и miru, а tome jos treba dodati vojnike koji slule па selu, sto је velik broj; oni se svi kad dode mir raspustaju. А sto se tice drlavnih strala koje su malobrojne, рара Julije i vi pokazali ste svakome koliko treba strahovati od onih koji пе lele cuti da se bave drugim zanatom osim ratom, ра ste ga, zbog njihove drskosti, lisili vasih stralara i postavili Svajcarce koji su rodeni i odgojeni tamo gde su vladali zakoni, а izabrale su ih zajednice и pravim izborima, ра nemojte onda vise reci da и miru iта mesta za svakog coveka. Sto se tice ljudi od orulja, ostajanje па vojnickoj plati и miru cini ovo resenje mnogo telim. No, опај koji sve dobro razmotri lako се па to naci odgovor, jer, takav је nacin drlanja naorulanih ljudi los, а пе dobar. Razlog је и tome sto ti ljudi to obavljaju kao zanat, ра Ьi svakog dana и drlavama gde se oni nalaze dolazilo do hiljadu neprilika, samo da imaju dovoljno brojno drustvo, по kako ih је malo i пе mogu sami sastaviti vojsku, пе mogu cesto uciniti vece stete. Uprkos tome, mnogo puta su oni to ucinili, kao sto sam vam rekao za Franceska i za Sforcu, njegovog оса, i za Bracia iz Perude. Stoga ја пе odobravam oblcaj da se ljudi drle pod oruljem; zao је to oblcaj i mole prouzrokovati velike neprilike. KOZIMO: Biste li vi Ьili bez njih? Ili, ako Ьiste ih drzali, kako Ьiste to cinili? FAВRICIO: Ро naredbl (ordinanci) ali пе kakva је Ьila naredba kralja Francuske, jer је опа opasna i bezocna kao i nasa, nego slicno kao kod starih. Oni su konjicu sastavljali od svojih podanika, а kad Ьi doslo vreme mira, slali Ьi ih kucama da live od svojih zanata, о сети си, pre nego sto dovrsim ovo razmisljanje, vise reci. Ako taj deo vojske mole ziveti и toj slulbl i kad је mir, onda је to zbog loseg poretka. Sto se tice plate za тепе i druge vode, reci си vam da је to takode posve lose uredeno, jer, mudra ih repuЬlika пе Ьi smela nikome davati; naprotiv, trebalo Ьi da za vode и ratu postavlja svoje gradane, а da za vreme mira trali od njih da se vrate svojim vestinama. Takode, mudar kralj nagrade ili пе Ы smeo davati, ili Ьi ih davao s razlogom - zbog nekog odlicnog dela ili ako zeli da ти covek sluzi i и miru i и ratu. А kako ste naveli те,;_е, objasnit си to па svom primeru, ра mogu reci da se ratom ni��d nisam koristio kao zanatom, jer тоја је vestina и tome da vladam svo;im potcinjenima i da ih branim, а da Ьi ih znao �ra�iti, tre�a d� volim 1r;ir i da znam ratovati. Мој те kralj пе nagradщe i пе сет tolik� zato _sto se razumem и ratovanje, koliko zato sto ga znam savetova� и m�ru. Stoga nijedan kralj пе Ьi trebalo da leli drugo neg_o da kra; sebe �та nekoga ko је takav, ako је mudar i oprezan vla�ar,_ ;е�, ak� �za se bud� imao ili previse miroljublvih ili previse ratobor_m� l;udi от се ga..,navesti da pogresi. И ovom тот prvom razmatran;u i р��та оп�т sto sam zamislio пе mogu vam drugo reci, а ako vam to пце d_ ovol;no, treb�lo_ Ьi da nadete nekoga ko Ьi vas vise zadovoljio. Mogli ste dobro poceti razaznavati kako је tesko pretociti anticke ?�icafe и ��nasnje ..,,atov:, t� koliko se mudrom coveku valja pripremati i ko;e pnlike moze pozele� da Ы ih тоgао provesti и delo. Postepeno cet� t�_stv�ri jos ?olje upoz�a�, ako vam razmisljanje nije napor, uporedщuci bilo ko;i deo antickih uredenja sa sadasnjim oblcajima.
z
� �
а
�
а:
� � �
125
KOZIMO: Ako smo pre ieleli da пат govorite о ti": sn:_a�ima, zaista пат Је ovo sto ste do sada о tom�. r�kli �dvostruczlo zel1u, ра vam zahvaljujemo па опат sto smo dobtlt t molimo vas za ostalo.
126
� � �
FABRICIO: Buduci da vam је tako milo, рос.ео Ыh govoriti о _tот_е od pocetka kako Ы Ыlо sto razumljivije, i zato sto се se _tako пщЬоl[е moci pokazati. Ко namerava ratovati ieli da Ьи1е и sta�Jи da se_ ':"oze boriti sa svakim neprijateljem и vojnom poh�du t 1а _тоzе роЬеd!и·. Ј?а se to uradi treba imati vojsku, а za to val1a nact l1ude, naoruzatt th, urediti uvei,bavati ih и malim i velikim formacijama, smestiti ih, а zatim ih па 'mestu ili па marsu suprotstaviti neprijatelju. И tim stvarima se ispoljava sva vestina ratovanja па bojistu. Опе su vise potrebne i_ vis� сепјепе. Ко zna suprotstaviti neprijatelju svoje snage i zametnutz ЬоЈ moie и ratu uciniti samo greske koje се Ыti podnosljive, ali ko tome nije vican, makar и drugim pojedinostima Ыо vrlo vest, nikad песе znati dovesti rat do casnog kraja. Jer, ako doЫjes Ыtku, pobeda brise svaki tvoj los postupak, а ako је izguЫs zalud се Ыti sve опо sto si pre dobro ucinio. Kako је nuino najpre naci ljude, treba poci и njihovo regrutova nje, kako su ga zvali stari, а mi Ыsто rekli izbor, по da bismo ga nazvali casnijim imenom, ielim da ga nazivamo regrutovanjem. Oni koji su stvorili ratna pravila smatraju da treba izabrati ljude iz umerenih krajeva, jer su oni iz toplih krajeva oprezni, а nisu srcani, а и hladnim su krajevima srcani, а nisu oprezni. Ovo pravilo vredi za onog ko је vladar celog sveta, ра zbog tog moie izab,·ati ljude iz onih krajeva koji ти odgovaraju, по ako ielimo izloiiti pravilo kojim se svako тоiе sluiiti, tada treba reci da svaka repuЬlika i svako kraljevstvo moraju izabrati vojnike iz svojih krajeva, Ыli oni topli, hladni, ili s umerenom klimom. Jer, anticki primai pokazuju kako se и svakoj zemlji veibom mogu stvoriti dobri vojnici · gde пета prirode pomaie vestina, koja и tom slucaju vredi vise od prirode. Ako se vojnici Ыraju и drugim krajevima, to se onda пе moie zvati regrutovanjem jer regrutovanje znaci uzimanje najboljih iz jedne pokrajine i posedovanje vlasti kako Ы se izabrali i oni koji iele i oni koji пе iele 1·atovati. Stoga se to regrutovanje moie vrsiti samo и zemljama koje su ti potcinjene, jer и zemljama koje nisu tvoje пе moies иzeti koga hoces, nego ti valja uzeti опе koji to iele. KOZIMO: А od onih koji to iele, uzeti ili ostaviti; i zbog toga se to moie nazvati regrutovanje. FAВRICIO: S jedne је strane istina to sto kaiete, по uzmite и obzir nedostatke takvog regrutovaja, jer se jos cesto dogada da to i nije regrutovanje. Prvo, oni koji nisu tvoji podanici i koji ratuju kao dobrovoljci nisu najbolji nego, naprotiv, najgori su и toj pokrajini. Ako ima necasnih neradnika, neobuzdanih, nevernika, koji su pobegli od oceve vlasti, psovaca, kockara, lose hranjenih, ti iele ratovati, а njihovo ponasanje пе moie Ыti suprotnije pravoj i dobroj miliciji (vojsci). Kada ti se _пиdi toliko takvih ljudi da premasuju broj koji si odredio, moies . bzratz, по kako su oni koji se Ыrаји losi, regrutovanje пе тоiе Ыti dobro. Cesto se, pak, dogodi da ih пета toliko da рори.пе broj koji ti treb�, t�ko �а, јег. ih sve vmoras primiti, to vise nije regrutovanje nego un�JmlJLVanJ�.. � vо1пи sl�zbu. Tako se danas bez ikakvog reda stvaraju vo1ske и Italцt L drugde tzuzev Nemacke, jer, niko se пе uzima и sluiЬu
ро naredЫ vladara, nego prema slobodnoj volji onih koji iele ratovati. Pomislite sad koji Ы se to оЫсајi tih antickih vojski mogli uvesti и tako sastavljenu vojsku! KOZIMO: Kako Ы onda trebalo postupiti? FABRICIO: Onako kako sam rekao: odabrati medu svojim podanicima, i to ро odluci vladara. KOZIMO: Da li Ы se medu tako izabrane uvodio neki anticki оЫсај? FABRICIO: Dobro znate da Ы, kad Ы опа} koji komanduje Ыо njihov vladar ili gospodar, ako Ы to Ыlа monarhija, ili gradanin, а и staro vreme to је Ыо vojskovoda, ako Ы to Ыlа repuЬlika, jer је и protivnom tesko dobro delovati. KOZIMO: Zasto? FAВRICIO: Reci си vam kad za to bude vreme, а za sada neka vam Ьиdе dosta ovo: пе moie se drukcije dobro delovati. KOZIMO: Buduci da to regrutovanje valja sprovoditi и vlastitim zemljama, sta mislite odakle је bolje иzimati vojnike, iz grada ili iz njegove okoline. FABRICIO: Svi koji su о tome pisali slaiu se da ih је bolje izabrati и okolini, jer su ti ljudi navikli па nedace. Oni se s mukom p1·ehranjuju navikli su da budu па suncu i da beie iz hladovine, znaju se sluiiti oruijem, znaju iskopati јати, mogu nositi teret i nisu prepredeni i zli: No sto se toga tice, mislim da Ы, јег postoje dve vrste vojnika, а to su pesaci i konjanici, pesake treba izabrati и okolini а konjanike и gradovima. KOZIMO: Koliko stare Ьiste odabrali? FABRICIO: Odabrao Ыh, kad Ыh то,-ао formirati novu miliciju, опе izmedu edamnaeste i cetrdesete godine, а kad Ы опа vec postojala i ја је morao obnoviti, odabrao Ыh same sedamnaestogodisnjake. KOZIMO: Ne razumem bas tu razliku. FABRICIO: Reci си vam. Kad Ыh morao formirati miliciju tamo gde је jos пета, izabrao Ыh sve najsposobnije ljude, samo da budu и godinama za vojsku, da Ыh ih mogao poduciti, kako ја to kaiem, по kad Ыh morao obaviti regrutovanje tamo gde ta milicija vec postoji, izabrao Ыh da је popunim, sve sedamnaestogodisnjake, jer Ы drugi vec odavno Ыli izabrani i odredeni. KOZIMO: Dakle, vi Ыste formirali Ordinancu (stalni а tav) licnu опој и nasim krajevima. FAВRICIO: Dobro kaiete. Istina је da Ыh је naoruiao, vodio, veibao i izdavao јој naredbe па nacin za koji пе znam da li ste ga vi sledili. KOZIMO: Dakle, vi hvalite Ordinancu? FAВRICIO: Zasto mislite da Ыh је morao osudivati? KOZIMO: Jer su је mnogi mudr·i ljudi uvek osudivali. FABRICIO: Protivurecno је to sto kaiete da mudrac osuduje Ordinancu · jer, covek moie Ыti smatran mudracem, ali da ти se time cini nepravda.
о � �
127
KOZIMO: То sto se опа lose pokazala, navodi nas da tako mislimo. FAВRICIO: Pazite samo da to пе bude vasa greska, а пе пјепа, а to cete uvideti pre nego sto vam kaiem to misljenje. KOZIMO: Bice пат to vrlo drago, по ipak Ьih vam ieleo reci zasto је oni osuduju, kako Ьiste је mogli bolje opravdati. Oni kaiu ovako: опа је Ш beskorisna, ра ako se па пји oslonimo izgublt сето driavu, ili је тоспа, ра се пат је tako опај koji пјоте upravlja lako moci oduzeti. Као primer navode Rimljane koji su tako sto su imali vlastito oruije izgublli slobodu, navode Mlecane i kralja Francuske koji se, da пе Ьi morali slusati nekog svog gradanina, sluie tudim oruijem, ра је kralj razoruiao svoje narode da Ьi lakse njima mogao vladati. No, mnogo se viJe plase beskorisnosti nego ovog. Za tu beskorisnost navode oni dva glavna razloga: prvi је sto је nevesta, а drugi sto mora silom ratovati, jer, kaiu da se stvari vise пе тоgи nauciti kad odrastes, а па silu se nikad nista dobra nije ucinilo. FAВRICIO: Svi razlozi koje navodite svojstveni su ljudima koji poznaju stvari та/о izdalje, а to си vam jasno pokazati. Najpre, kad је rec о beskorisnosti, kaiem vam da пета korisnije milicije (narodna vojska пар. ur.) nego sto је vlastita, niti se vlastita milicija kako drugacije тоiе urediti. А kako tu пета spora, пе Ьih па tome gublo mnogo vremena, jer пат svi primeri iz anticke istorije idu naruku. No, kako navodite neiskustvo i silu, reci си vam da је istina da neiskustvo пе daje hrabrost, а sila пе stvara zadovoljstvo. Hrabrost i iskustvo sticu oni naoruiavanjem, veiЬom i naredenjima, а to cete videti kad budem razvio ovu misao. А kad је rec о sili, morate znati da ljudi koji dolaze и miliciju zbog vladareve naredbe пе treba da dodu ni sasvim silom, а ni sasvim kao dobrovoljci. Kad Ьi dolazili sasvim dobrovoljno, stvaralo Ьi to nedace koje sam ranije naveo - пе Ьi Ьilo regrutovanja i malo Ьi Ьilo onih koji Ьi isli и vojnike, а isto tako Ьi, kad Ьi se islo sато silom, posledice Ьile lose. Stoga valja izabrati srednji put, sto znaci ni posve silom ni posve dobrovoljno, nego da ih vodi postovanje prema vladaru, zbog kojeg Ьi vise strahovali od njegovog prezira, nego od trenutne kazne. Uvek се Ьiti nuino da sila bude ротеsапа s voljom, tako da se iz toga пе moie izroditi nezadovoljstvo koje Ьi dovelo do losih posledica. Ne kaiem da zbog toga vojska пе moie Ьiti pobedena, jer su mnogo puta Ьile pobedene rimske vojske, а pobedena је Ьila i HaniЬalova vojska, ра se тоiе videti da se пе moie stvoriti takva vojska od koje Ы se moglo ocekivati da nikad пе bude poraiena. Zato ti vasi mudri ljudi пе treba da mere tu beskorisnost ро tome sto su jednom izgublli Ьitku, nego treba da misle da је, kao sto је moguce izgublti, moguce i pobediti i ukloniti uzrok poraza. А k�� �� isl� za tim, nasli Ы da nedostatak nije и nacinu, nego и sastavu ko1i пце bio dosegao savrsenstvo. Као sto sam rekao trebalo је da to onda �sp���e� i t� �е osu�ujuci Ordinancu nego је popr�vljajuci, v Sto se tice sumnje da Ьi zbog takvog а kako to val1a cimti �ес c_,ete сип. . _ sas�ava mogao izgubltz drzavu, posredstvom onoga koji Ьi tom sastavu stщao па celu, odgovorit си vam da је oruije koje su zakoni i red dali и ruke svojim gradanima ili podanicima, stavise, uvek Ьilo korisno i grado�i su duie vr�me ostajali netaknuti kad је tog oruija Ыlо, nego _ kad пце. Ostade Rim slobodan cetiri stotine godina, а Ьiо је naoruian,
�part � о�ат stoti"!a godina, dok su mnogi drugi gradovi Ьili razoruf,ani t os:�Jali slobodm т�пје od cetrdeset godina. Jer, gradovima је nuino oruz1e, ра kad п�т�1и sopstveno иzimaju и sluibu tude, а javnom се dobru ?'е �ane�z stetu st�ano �ego sopstveno oruije, jer је lakse potkup�zvo l nekz se gradanm ko1i postane тосап mofe njime okoristiti. 1 s laksim se poslom suocava, jer је lakse potciniti nenaoruiane ljude. Por�d toga, svaki gra1 treba vif_e da s�ahuje �� dva neprijatelja nego od Jednog. Grad koJL se sluzz stramm oruz1em mora istovremeno strahovati о� t�dina kojeg је иzео и sluiЬu i od gradanina, а da је zaista ta�o, po�!etzt си � as па ono _ sto sa11; malocas rekao о Francesku Sforci. _ G,ad �OJl se �luzz- sopstvemm oruz1em mora strahovati samo od svog gr�dam�a. Afz, od �vzh ra�loga koji Ьi se mogli navesti, posluiit си se ovim: mko mkad пце uredzo repuЫiku ili kraljevinu а da nije mislio da је zadatak onih koji и пјој iive i пјепа odbrana. А da su Mlecani и tome Ьili mudri kao и drugim njihovim odlukama, Ьili Ьi napravili novu svetsku mon_ar�iju. Oni zasluiuju jos goru osudu, jer su ih njihovi prvi v _ No, kako nisu imali posede па kopnu, Ьili zakonodavcz btli naoruzalz. _ а rat па oru gde su vesto vodili ratove i s oruijem и ruci su ser�':1-m � '!1prosmlz svo1u domovmu. Ali kad је dosao cas da su morali povesti rat па koP_nи radi od�rane Vicence, gde su morali poslati nekog svog gradanma da se borz па kopnu, иzeli su и sluiЬu markiza od Mantove. Тај im је pogresan potez onemogucio da se dalje do пеЬа, sire. Ako su to ucinili zato sto su znali voditi rat па moru, а nisu se usudivali da ga �ode па kopn�, lose su to ucinili, jer Ьi kapetan s mora, koji је navzkao da se Ьоп s vetrovima, talasima i ljudima, lakse postao kapetan па kopnu, gde se borba vodi samo s ljudima, nego sto Ьi Ьilo obrnuto. Tako moji Rimljani, koji su znali ratovati па kopnu а пе па moru kad su zaratili s Kartaginjanima koji behu mocni па moru, nisu и sluibu uzeli Grke ili Spance koji su navikli па more, nego su tako postupali sa svojim gradanima kao kad su ih slali и Ьој па kopnu i - pobedili. Ako su to ucinili zato da neki njihov gr·adanin пе Ы postao tiranin Ьila је to neosnovana strepnja, jer pored onih razloga sto sam ih malocas naveo ako gradanin koji је Ьiо naoruian za rat па moru nije postao tiranin и primorskom gradu, jos тапје Ы to mogao uciniti ротоси kopnenog oruija. Tako su trebali videti da oruije и rukama njihovih gradana пе тоiе od njih uciniti tirane nego da grad tiгanisu zle vladine odluke, а kako је njihov grad imao dobru vladu, nisu se morali bojati svog oruija. Doneli su tako nesmotrenu odluku zbog koje su izgublli veliku slavu i mnogo Ыaienstva. Sto se tice greske kralja Fгancu.ske, koja se ogleda и tome sto ти narodi nisu spremni za гаt (sto vasi navode kao primer), svi, ako izuzmemo poneku posebnu pristrasnost, drie da је и tome nedostatak tog kгaljevstva i da ga upravo ta nesmotrenost cini slablm. No, ја sam se preterano udaljio, а mof.da sam se udaljio i od svoje namere, ali ucinio sam to da Ыh vam odgovorio i dokazao da se пе treba pouzdati и drugo oruije osim и sopstveno, da se sopstveno oruije пе moie urediti drugacije osim uvodenjem Ordinance te da se па druge nacine nigde пе mogu uvoditi drugi oЫici vojske ni vojna disciplina. Ako ste citali о uredenjima sto su ih и Rimu uveli prvi kraljevi, narocito Servije Tulije, videt cete da ordinanca nije nista drugo do naredba kojom se odmah тоiе sastaviti vojska za odbranu grada. No, vratimo se nasem
z
iо
� � UJ
>
�о. �
129
;z
f �
а
130
� � о � �< �
obnoviti јеdап_ �tari !astav regrutovanju. Ponavljam, kad Ьih morao_ morao sastavi�i novi, �zeo_ bih kad а ke, isnja ogod иzео Ьih sedamnaest esete godme da bi mi cetrd i e Ьih vojnike, и dobl izmedu sedamnaest odmah mogli sluiiti. kojim se vestinama bave? KOZIMO: Da li Ьiste ih Ьirali vodeci racuna pticare, riЬar_e kuv�re, FAВRICIO: Ti pisci tako rade, jer песе da иzти pored zemlJoradmka, ju, svodnike niti Ьilo koje druge veseljake, а uzima Ali, ја пе Ьi� pr�v�o . slicno i lovce kovace, �otkivace, stolare mesare, om, nego bih mLsl�o zanat sa a covek ost vredn velike razlike, povezujuci li d� obrad�!u kako си ga sto bolje upotreblti. Zato su seljaci, navik ta vestin � n�!po_trebnцa. zemlju, najkorisniji od svih, jer је и vojsci od svih , koJih Је dobro oresci kamen aci, potkiv Zatim dolaze kovaci, stolari, m�, � veoma prilika m mnogi и dode dobro vestina a njihov imati vise, jer . konstl uke dvostr је korisno imati vojnika od kojeg moies imati ? vojsku za KOZIMO: Ро сети se razlikuju sposobni od nesposobnih se FAВRICIO: Govoricu о tome kako se Ыrа novi sastav od koga treba koji izboru о i govorit o posebn сето jer vojska, stvara kasnije sprovesti kad se obnavlja staгi sastav. Zato kaiem da se za vrednost onog kojeg izaЫres za vojnika moie znati ili па osnovi iskustva, nekog njegovog odlicnog rada, ili па osnovi pretpostavke. Dokaza о vrlini пе moie Ьiti kod ljudi koji se izaЫru kao novi i koji jos nikad nisu Ыli Ьirani, а takvih је та/о ili ih uopste пета и sastavima koji se izablru kao novi. Kako пета tog iskustva nuino је pribeci pretpostavci, а ova se stvara па osnovu starosti, vestine i izgleda. О prvim dvema smo vec govorili, ostaje пат da kaiemo nesto о ovoj trecoj. Neki su hteli da vojnik bude visok, medu njima је Pir, drugi su ih Ыrali prema telesnoj snazi, tako је radio Cezar. Krepkost tela i duha moie se pretpostaviti ро gradi udova i ро tome koliko је skladan izgled. Zato oni koji pisu о tome kaiu da treba da su ти oci iive i vesele, vrat iilav, prsa siroka, ruke misicave prsti dugi, da пета stomaka, da је oЬlih bokova mrsavih nogu i stopala, jer ti delovi tela coveka cine okretnim i jakim, а to su obeleija koja su kod vojnika poieljnija od Ыlо kojih drugih. Najvise treba voditi racuna о ponasanju, и пјети treba Ыti postenja i srama, jer се inace vojnik sejati neslogu i Ыti potkupljiv, jer svi se slaiu da и nepristojnom vaspitanju i и surovom duhu пе moie Ыti vrline koja Ы se ро песети mogla pohvaliti. Cini mi se da nije suvisno, stavise, mislim da је potrebno kako Ыste shvatili znacaj tog regrutovanja, da vam kaiem kako su rimski konzuli па pocetku svog vladanja odaЫrali rimske legije. Kako su zbog stalnih ratova Ыli izmesani veterani s novim ljudima, oni su prilikom regrutovanja mogli suditi prema iskustvo kod starih, а па osnovi pretpostavke kod novih. lpak treba upamtiti sledece: ta se regrutovanja obavljaju ili da Ы se vojska odmah upotreЫla, ili da Ы se odmah uveibala, а upotreЫla Ы se kada za to dode vreme. Govorio sam i govoricu о опате sto valja ciniti da Ы se опа upotreЫla kad za to dode vreme, jer vam nameravam pokazati kako se moie urediti vojska и _ zemlja_ma gde је inace пета i gde se пе mogu vrsiti regrutovanja da bi se voJska odmah upotreЫla, dok и onim zemljama gde је оЫсај da vladar ima vojsku опа se n:ioie upotreЫti odmah, sto је Ыо оЫсај и Rimu, а danas је kod Svajcaraca. Jer ako i ima novih ljudi prilikom
reg_r�:ovanja j�s uvek је mnogo onih koji su navikli па to da budu и voJmckom stroJи ра kad _ se novi i stari izmesaju cine dobar i jedinstven korpus_,_ pre":,da su c�revi � �ad su f!Oceli driati strojeve vojnika и miru - stavili па celo novih VOJmka (koJe su nazivali tiranima) ис�"'"tе1а z· kOJl·· " t·h_ Је · uvez"'Ьavao, sto se moi,e videti iz i,ivota сага Masimina. Dok је Rim Ью slobodan, te su se vei,be organizovale и gradu, а пе и V0Jmm · · . . . logor�';'-a, Р_а ka�? su и g�a1ovima bile иоЫсајепе vojne vei,Ьe za mladice, от su bili tako navikli па tu toboiп1·u voisku Ј da su lakо mogz·l . slиzitl pr�v_u. N? kako �и kasnцe . carevi. prekinuli te vei,be, morali su ., . se posluzitz nacimma · kog koJe sam vam opisao. Sto se pak а·с"'е rims паста :egrtovan�a, kad su nmski konzuli koji su Ыli zadui,eni za rato�anJe f!_ r e�zeli vlast, !ele�i urediti svoje vojske (jer оЫсај је Ыо da sv�ki _od щih i1:7-� dve legцe rzmskih podanika, а to је Ыlо jezgro njihovih �oJskij, odredili su dv�deset ce_tiri vojna triЬuna, od kojih su predlagali s__est�ncu . za svaku legцu, а от su obavljali slui,Ьu koju danas vrse oni st� l� mi zo�emo �favnim zapovednicima vojske. Okupili Ы zatim sve �imlJ�ne_ koJi s�_ bilz sp�sobni da nose orui,je i odvojeno dovodili triЬune zz poJedzn� lе?це. Zatlm se Ыralo pleme gde се se najpre obavljati 1:egr�to�an�e, l� tog su s� plemena Ыrala cetvorica najboljih, prvog su . zzabiralz t��bum prve legцe, od ostale trojice jednog su izaЫrali triЬuni druge legцe, od ostale dvojice jednog su odaЫrali triЬuni trece а P_,Osled:1ji је prip�o cetvrt�j legiji. Posle ove cetvorice Ыrala su se dr�ga cen:�nca _od koph su_ ':йЈрrе jedno__g Ы�afi triЬ�ni druge legije, drugog от zz t�ece, treceg от iz cetvrte, а cetvrti Је ostщao za prvu legiju. Zatim su se bir:1-La п?�а cetv_orica, prvog је Ыrala treca, drugog cetvrta, treceg f!rva, а �etvr? Је �stщao prvoj legiji. Tako је isao ро redu taj izbor, koji Је па tщ �aczn ?ю ravnomeran, а legije su Ыlе izjednacene. Ј kao sto . smo rапце reklz, to se regrutovanje moglo obavljati da Ы se odmah primenil? Је,: s� obavljalo medu ljudima od kojih su mnogi imali iskustva и pra�o� V0JSCl, а svi и toboinjoj, tako da se to regrutovanje moglo _ obavlJatz z _п_а osnovu pretpostavke i па osnovu iskustva. Ali, tamo gde treba ureditl posve novu vojsku, gde ljude treba па vreme izabrati to se regrtovanje moie sprovesti samo па osnovu pretpostavke pr�ma godinama i izgledu. KOZIМO: Mislim da је sve sto ste rekli istina. No, pre nego sto predete па drugo razmatranje, ieleo Ыh vas upitati nesto па sto ste те podsetili kada ste rekli da Ы regrutovanje koje Ы se vrsilo tamo gde ljudi nisu vicni ratovanju zasnivalo па pretpostavci. Jer, cesto sam сио kako se kudi nasa Ordinanca, i to najvise zbog broja, jer mnogi kai,u da Ы и пјој trebalo Ыti тапје vojnika, а rezultat Ы Ыо sledeci: Ыli Ы bolji i bolje odabrani, zadovoljniji, а i lakse Ы se njima komandovalo. Stoga Ыh i,eleo cuti vase misljenje о tome da li Ыste vi Ыli za veci ili manji broj i kako Ыste Ыrali vojnike и jednom i и drugom slucaju. FABRICIO: Nesumnjivo је i bolje i potrebnije vise vojnika, bolje reci, gde ih пе moie Ыti velik broj, пе тоiе se urediti savrsen poredak, ра си lako poЫti sve razloge sto ih navode. Smatram, kao prvo, da mali broj vojnika tamo gde ima mnogo naroda, kao sto је и Toskani пе znaci da su to najbolji, niti da је regrutovanje Ыlо kvalitetnije. Jer, ako Ыste prilikom Ыrапја sudili prema iskustvu, и tom biste kraju nasli vrlo ,
v•
v•
•
•
•
•
,
,
malo onih koji Ьi dosli и obzir, Ьilo _zato !to ih је та/С! Ьilo и rr:ш! Ьi�о_ zato sto је medu njima jos тапје omh ko)l su dok�zalt d� ,,z�sluzщu _bitt odabrani pre nego drugi, tako da је �а onog . koJt па slicmm mestzm� vrsi izbor bolje da zanemari iskustvo t upravl1a se pre'!!a pretposta�ct . Dakle kad se neko nade и takvoj nevolji, kako da odlucz kad pred п1еgа dode dvadeset mladica dobrog izgleda �oga da и�те, а �oga пе�. �toga sam cvrsto uveren da Ьi svaki covek pnznao _da се та�Је pogresitt ako_ ih иzте sve da Ы ih naoruiao i uveibavao, 1er пе moze unap�ed znatt koji su bolji da Ьi potom sproveo sigur':'ifi odЫr kad �okom vezbe bude upoznao и kojima је od njih vise duha z iivota_. Tako_ Ј�, ako s�e иzте�� и obzir, posve pogresno и tom slucaju oda�rй:tt_ nekolicmu da bt se 1o�il� najbolji. Sto se tice manjih '!e_v?fja za zem_lJ� t l1ude, srr:atr�m da vo1mc_ki strojevi, Ьili oni mnogobro1m ilt malobroJnt, ?е. stv_arщu mkakve neda�e, jer takav poredak пе sprecava i п� опетоgисще lJиde da se bave svo1zm_ stvarima, nego ih samo oba�ezщe _ da_ _ s� о�ире и ner�dne dan_e da _ Ь� veibali. То пе nanosi stete т zemlJl т l1udima, napr�tiv, mladt"!a cim zadovoljstvo, jer umesto da и praznicne dan� �uzne �espc:slice па sastajalistima, mogli Ы sa zadovolj�tvom v<:bavl1att te vvez�e, 1er pored _ ruZJem_, . mlade: �С!. � zabavl1a_. toga sto је /еро videti k� k� se_ rukr,нe o za placanje manjeg bro1a l1udi, koJt bt tako bili poslusm�i t z�do_vol1nц1 reci си vam da se пе moie imati tako malobro1an stroJ koJt bz stalno Ыо placen, i to tako da ih ta plata zadovoljava. N_a prim�r ka� Ы �� � htela urediti vojska od pet hiljada pesaka i kad bt se от zelelt f?l_atztt onoliko koliko Ы ih zadovoljilo, valjalo Ы im dati bar deset ht lJada dukata mesecno. Као prvo, toliko pesaka nije dovoljno da cini vojsku, а ni driava пе moie podneti toliki izdatak; s druge strane, to nije dovoljno da ljudi budu zadovoljni i obavezni toliko da se mogu upotreЫti ро sopstvenoj volji. То znaci da Ы se tako mnogo potrosilo snage Ы Ыlе slabe, а пе Ы ih Ыlо dovoljno ni da te odbrane ni da izvedu Ыlо kakav tvoj паит. Kad Ы im dao vise, ili kad Ы vise njih иzео, jos Ы ih teie mogao platiti. Kad Ы im dao тапје, ili ih тапје иzео, toliko Ы тапје zadovoljstva и njima Ыlо, ili Ы toliko тапје Ыli korisni. Stoga oni koji misle da mogu sastaviti stroj i platiti ga dok su vojnici kod svoje kuce, misle о nemogucim i beskorisnim stvarima. Ali, platiti ih valja kad se vode и rat. Premda Ы zbog takvog reda oni ponekad trpeli za vreme mira (sto ја пе vidim), postojala Ы zaиzvrat sva опа dobra koja uredena vojska daje svojoj zemlji, jer bez пје nista nije sigurno. Odatle proizlazi da опај koji ieli malobrojnu vojsku da Ы је mogao platiti, ili iz Ыlо kojeg drugog razloga sto ste ga naveli, о tome nista пе zna jer, sto takode potvrduje тоји misao, svaki се ti se broj smanjiti zbog nebюjenih ljudskih prepreka, tako da ti mali broj nicemu пе moie posluiiti. Pored toga, ako imas veliki stroj, moies ро vlastitom izboru upotreЫti manji ili veci broj ljudi. I jos, оп ti sluii neposredno, ali i zato da budes па glasu, а uvek ces vise Ыti па glasu ako ih bude vise. Тоте valja dodati da се, jer se strojevi osnivaju zato da Ы ljudi Ыli uveibani, ako izaberes malo ljudi s velikog podrucja, oni Ыti jedan od drugog udaljeni, tako im veoma stetis kad ih okupljas da Ы ih uvei,Ьavao а bez veibe stroj је beskoristan, sto сето, kad za to dode cas, pokazati. KOZIMO: Dovoljan је odgovor sto ste mi ga dali, по sada Ыh i,eleo da resite jos jednu тоји sumnju. Oni kaiu da tako mnogo naorui,anih ljudi stvara zbrku, neslogu i nered и zemlji.
1
z
t > а UJ
132
� � � � � о
..
FAВRICIO: То је takode pogresno misljenje zbog razloga koji си vam reci. Ljudi koji su pod orui,jem mogu izazvati nered па dva nacina: ili medu sobom, ili protiv drugih. Тато gde sam red to vec sprecava, to se lako moie izbeci, jer sto se tice nesloge medu njima, red се је izgladiti а пе podstaci, buduci da im, kad uredujete stroj, dajete orui,je i vod/ Ako је zemlja, medutim, tako nesposobna za rat, tako da kod njenih ljudi пета oruija, i ako је toliko ujedinjena da пета ni voda, taj се ih poredak uciniti iescima prema neprijatelju, ali ih песе razjediniti, jer ljudi и dobrom poretku, naoruiani i nenaoruiani, роs шји zakone i песе se okrenuti protiv vladara, samo ako vode sto ste ih postavili to пе izazovu, а kako to treba raditi reci сето sad. No, ako је zemlja и kojoj uredujete stroj borbena i razjedinjena, jedino ih taj poredak тоiе ujediniti, jer oruije i vode sluie samo njima zato sto је to oruije neupotreЬljivo za rat, а vode seju neslogu. А taj im red pruia oruije za ratovanje i vode koji се izgladiti neslogu, jer cim neko и toj zemlji pretrpi uvredu, obraca se svom vodi koji ga, da Ы odriao svoj dobar glas, podstice па osveш а пе па pomirenje. Suprotno tome deluje javni voda, jer tako izbegava uzroke nesuglasica i stvara osnovu za jedinstvo, ujedinjene i slabe pokrajine gube plasljivost i ostaju jedinstvene, а razjedinjene i nesloine se ujedinjuju, ра se ta iestina kojom se bez ikakvog reda sluie preokrene и javno dobro. Sto se pak tice ielje da пе nanesu steta drugima treba uzeti и obzir da to mogu uciniti samo preko voda koje su im nadredene. А da vode пе Ы izazvale nerede, treba se pobrinuti da пе steknu i suvise autoriteta nad vojnicima. Morate znati da se taj autoritet stice ili prirodno ili slucajem. Kad је rec о prirodi, korisno је pobrinuti se da опај koji је rodom iz nekog mesta пе bude nadreden ljudima odatle, nego da bude voda и onim krajevima s kojima nije nimalo prirodno povezan. Sto se tice slucaja, stvari treba urediti tako da se svake godine vode тепјаји и rukovodenju jer stalna vlast nad istim ljudima stvara medusobnu povezanost i moie se lako okrenuti z protiv vladara. Koliko su te promene koristile onima koji su ih primenji � vali, а koliko је drugima stetilo to sto nisu, moie se videti па primerima > Asirskog i Rimskog Carstva. Asirsko kraljevstvo trajalo је hiljadu godina а bez роЬипа i g radanskih ratova, а to је Ыlа posledica zamene mesta � koju Ы svake godine obavile vode zaduiene za brigu о vojskama. Drugi о razlog zbog kojeg је и Rimskom Carstvu, nakon Cezarove smrti, doslo do mnogih gradanskih ratova medu vojskovodama i do brojnih zavera samih voda protiv careva jeste taj sto su te vojskovode komandovale uvek па istom mestu. Da su neki od prvih ca reva ili neki od onih koji su Ыli па glasu ро svojoj vladavini, poput Hadrijana, Marka Severa i njima slicnih to uvideli, da su uveli оЫсај da premestaju vojskovode и tom carstvu, опо Ы sigurno Ыlо mirnije i trajnije, jer Ы vojskovode imali тапје prilika da se Ьипе, а carevi da strahuju, dok Ы senat, kad Ы izostalo nasledivanje, imao vise autoriteta prilikom izbora cara, ра Ы tako i njegov autoritet Ыо veci. No, losi se оЫсајi tesko iskorenjuju, sto zbog neznanja, sto zbog ljudskog nemara, а пе pomaiu ni losi ni dobri primeri. KOZIMO: Ne znam da li sam vas ovim pitanjima udaljio od reda vaseg izlaganja, jer smo od regrutovanja dosli do drugog razmisljanja da se malo pre nisam izvinio mislim da Ыh mogao zasluiiti i prekor.
133
FABRICIO: Neka vam to пе smeta. Ovo је razmisljanje nuino ako zelimo raspravljati о ordinanci, koju sam zato st?Je mnogi ku_de morao opravdati, јег smatram da se prvo тога dogod:a reg:utovanJe. }!'re_ по sto predem па druge delove, hteo Ыh reci nesto о tzboru kon1amka. Kod starih se taj izbor vrsio medu najbogatijima vodilo se racuna i о covekovim godinama i о njegovim vrlinama, а Ыralo ih se tri stotine ро Legiji, tako da и svakoj konzularnoj vojsci nije Ыlо vise od sest stotina konjanika. KOZIMO: Da li blste vi osnovali konjicki stroj koji Ы kod kuce veibao, da ga s vremenom moiete upotreblti? FAВRICIO: Naprotiv, to је nui,no, а drukcije se пе moie ako hocete da оп ima vlastito naoruianje, tako da пе morate Ыrati опе cija је to vestina. KOZIMO: Kako Ыste ih Ыrali? FAВRICIO: Ugledao Ыh se па Rimljane. Birao Ыh od najbogatijih, vode Ьih im dao kako se danas daju i drugima, naoruiao ih i vei,bao. KOZIMO: Dobro Ы Ыlо davati im neku naknadu! FAВRICIO: Slaiem se, по tek toliku kolika im treba da prehrane konja, јег ako svojim podanicima nametnes troskove, mogli Ы se poceti ialiti па tebe. Potrebno Ы, medutim, Ыlо platiti im konja i njegove troskove. KOZIMO: Koliko Ы ih Ыlо i kako Ыste ih naoruiali? FABRICIO: Zasli ste sad и drugo podrucje. Reci си vam kada budemo raspravljali о tome, а prethodno vam moram reci kako treba naoruiati pesake, ili kako ih pripremiti za Ьitku.
134
�
о
DRUGAКNJIGA
OR�ZJE koje u korist� �ari. - Lako naoruzani rim ki pesaci ili veliti: pracka luk 1 strela, kорч_ е, mal1 st1t. - Те �о na�ruzani pesaci: slem (kaciga) oklop _ . za t1tne potkoleшce, zastitne �arukv1c� �t1t mac, bodez, koplje (pila). - Koplje . _ _ _ _ шsu unal1 (hasta - lovacko koplJe), il1 1li su se malo sluzili njime. - Grci su se vi е oslanj_ali na koplje, a Rirnljani na m�c i_ stit. - Naoruzanje rimske konjice: v_ . _ _ �t1t, mac 1 koplJe. - Nасш naoruzavanJa iz ant1ckog doba uveli u Nemci i Svajcarci. - Pancir (gvozdeni oklop) koplje ili pika, helebarda, musketa. Poredenje rim kog i nemackog nacina naoruzanja; do tojniji hvale је rimski. �rimeri. - Kako је grof Karmanjola, pod Filiporn Viskontijem, pobedio Svajcarce; span ka ре adija Kon alva i nemacka pesadija monsinjera D'UЬinjija. - Uzeti od rimskog i nemackog naoruzanja najbolje. - Savremena konjica је јаса od anticke. - Ali ре aci u kori niji od jahaca. - Primer Tigrana i njegovih oklopnika (katafrata). Konjica Parcana. - U cemu i kako је snaga pesadije veca od konjice. - Vojne vezbe kod tarih: da vojnici ро tanu brzi vesti i jaki · da nauce da kori te oruzje· vezbe а kocem lukom i trelom i prackom. - Vezbe koje predlaze autor: а amo trelom, lukom i trelom, musketom i plivanje. Vezbe konjice kod starih. VezЬe zakletih u nekim gradovima na Zapadu. - О nacinu uredivanja vojske. Bataljon od deset batalja, predlozen i opisan od trane autora. - О titono ата, pikenirima (oЬicnim), velitima (oЬicnirn), pecijalnim velitima, pecijalnim pikenirima, na koje misli autor. - Vrhovni zapovednik (voj kovoda), zapovednici bataljona i batalja, centurioni, vode de etina (de etari), za tava i truba. - Vezbe batalja i bataljona. - Lazni napadi. - Ne hrabri vec savrseno uredeni ljudi cine hrabru vojsku. - О odrzavanju redova pri uvezbavanju batalja. - Tri glavna oblika batalje: cetvorougli, sa klinovima i а trgom u sredini. - Dva nacina ро trojavanja batalje u obliku cetvorougla. - Da Ьi е ponovo uredili razЬijeni redovi vojnicima pomazu talno odredeno те to i oznake. - Oznake za za tave, vode (zapovednike centurione desetare) i vojnike. - Kako okrenuti batalju u odredenom vremenu i napraviti od bokova ili leda - front (celo) od fronta (cela) - bokove ili leda; о okretanju cele batalje zajedno. - Nacin ро trojavanja batalje sa klinovima; kako е опа pretvara u batalju а trgom. - Oblik batalje u vidu krsta koji koriste Svajcarci. - Kako treba da е uvezbavaju pecijalni pikeniri i pecijalni veliti. - Komora koju treba da ima vaka batalja. - Korisno t ро tojanja mnogih de etara, za tava, trube. - Zasto su u doba autora vojne vezЬe mnogo izgubile и kvalitetu. - Savremena konjica, ako nije јаса jednaka је anбckoj. - Laka konjica i oklopnici, kako е naoruzavaju i ureduju. V
Kad se odaberu ljudi, mislim da је nuino naoruiati ih, а da Ы se to ucinilo, mislim da је potrebno istrai,iti kakvo su orui,je nosili stari i od toga izabrati najbolje. Rimljani su svoju pesadiju delili па tesko i lako naorui,anu. Lako naorui,ane pesake nazivali su velitima. Ти su Ыli svi oni koji su gadali prackom, samostrelom i kopljem, а vecina је radi zastite, imala pokrivenu glavu i neki mali stit и ruci. Oni su se borili izvan strojeva, udaljeni od tesko naorui,anih cija se oprema sastojala od kacige (slema) koja im је Ыlа do ramena, oklopa koji је sa svojim
naborima dosezao do kolena (noge i ruke su im bile zasticene stitnicima - narukvicama), sa stitom и ruci dugim dva lakta i sirokim Jedan, koji је odozgo iтао gvozdeni krug da Ы оdЫо udarac i jos Jedan . krug _ odozdo da se пе Ы habao vukuci se ро zemlji. Za napad su lmall тас ора ап па /evom boku koji је Ыо lakat i ро dug, а па_ de пот_ _ Ьоkи _ Ыо Је bodez. И ruci su imali takozvanu pilu koju su �ac� lt па ne�rцatef}a kad Ы zapoceo sukob. То је vaino rimsko паоrиzаще ротоси ko1eg и osvojili citav vet. Premda im neki anticki pisci, pore_d �avedenog naoruianja, и ruke tavljaju i koplje, poput lovackog koplJa Ја пе znam kako е опа} koji drii stit moie sluiiti teskim kopljem jer zbog stita е njime пе moie rukovati oberucke а jednom rukom е пе moie ni ta uciniti zbog njegove mase. Pored toga boriti se и gomili i и trojevima s kopljem и ruci ро ve је beskorisno, о im и prvom redu gde ima toliko mesta da е pruii celo koplje, а to se и unutrasnjim strojevima пе тоiе uciniti jer se jedinice stalno suiavaju а to си vam reci kad budemo govorili о njihovom borbenom poretku. Od toga se тапје strahuje, premda је i to nezgodno, nego od prosirivanja, gde је opasno t ocita. Stoga је svako oruije koje ро duiini prelazi dva lakta beskori по па uskom prostoru, jer ako imate koplje i ielite se njime posluiiti оЬета rukama i kada vam stit пе meta, пе mozete njime raniti neprijatelja koji је neposredno pred vama. Ako ga uhvatite rukom, da Ыste se mogli sluiiti stitom, moci cete ga uhvatiti tek па redini, ра се vam toliki deo koplja Ыti pozadi da се vas oni iza vas ometati da njim гukujete. А da је istina da Rimljani ili nisu imali ta koplja ili su ih, ako su ih по ili, malo upotreЫjavali, procitajte о svim Ыtkama koje slavi и svojoj I toriji ' Tit Livije, ра cete videti kako se и njima veoma гetko spominju koplja naprotiv, оп kaie da Ы е posto Ы bacili pilu lacali таса. No zanemario Ыh ta koplja i zad1·iao е, kada је rec о Rimljanima, и napadu. kod таса, а и odbrani kod "tita i drugog vec spomenutog oruija. Grci z �> se za odbranu nisu tako tesko naoruiavali, kao Rimljani ali su se и а napadu vise о lanjali па koplje nego па тас, о оЫtо makedonske falange, koje su nosile koplja zvana sarise, duga cak deset lakata, а v � 1360 ротоси njih su pravili bre e и neprijateljskim redovima i cuvali poredak и vojim falangama. Те, iako neki pisci kaiu da и imali i stit, пе znam � iz razloga koje ат ranije naveo, kako su mogle ici zajedno sari е i � stitovi. Osim toga, пе secam se da se и Ысi koju је Paolo Emilije vodio s Persejem, makedonskim kraljem, spominju stitovi, а spominju se sarise i teskoce koje је imala rimska vojska da ih savlada. Stoga smatram da је makedonska falanga Ыlа poput danasnjih svajcarskih jedinica kojima Је sva snaga i тос и kopljima. Pored oruija, Rimljani su pesake kitili perjanicama, sto se svida p1·ijateljima, а mгsko је neprijateljima te vojske. [! о�о prvoЫtno rimsko doba oruije konjanika Ыо је okrugli stit, glava im Је btla pokrivena, i to је Ыlо celokupno naoruianje. Nosili su тас i koplje sa gvozdenim siljkom samo па vrhu а Ыlо је dugo i tanko. Zbog toga nisu mogli driati stit, а koplja Ы se и ЬоrЫ polomila, ра Ы tako naoruiani ?ili izloieni ranjavanju. Kasnije s vremenom, naoruiali su s:. �ао pesact, п� stit im је Ыо kraci i cetvrta t, а koplja cvrsca i sa dva stlJka tako da bt е ako Jedan otpadne mogli sluiiti drugim. Takvim naoruianjem ре "adije i konjice osvojili su moji Rimljani сео svet ра је
zbog �h ociglednih ,:ezultata verodostojna tvrdnja da su Ыli najbolje _ naoru�-�.7a VOJSk� svih v:e�ena. О tome па_ m�ogim mestima и svojoj . _ " I tonJI sved�ct Ttt Ltv�Je.. K�d uporedщe rimsku s neprijateljskim _ . VOJ kama, kaze: , All, RtmlJam su ро vrlini, oruiju i disciplini Ыli nadmocniji" ра sam zato detaljno raspravljao о oruiju pobednika а пе po�ed�nih. Ci�i- тi _ se da је dobro пе vto reci о nacinu sadasnfeg naoruzanJa. Ре Vact �тщи za оdЬгапи gvozdeni oklop а za napad koplje dugo devet lakata koje zovu pika, о boku таси, ciji је vrh radije zаоЫјеп nego о "ta,·. То је иоЫсајепо oruije danasnjih pesaka jer malo ih ima kojima su za vticene noge i ruke, а glava nije uopste zasticena, а ti malobrojni umesto pike nose helebardu, cija је drska, kao sto znate, duga tri lakta, а gvozdeni јој је deo и oЫiku ekire. Medu njima su i zaduieni za рисапје koji paljbom cine опо sto su nekad radili prackom i samo trelom. Takav nacin naoruiavanja pronasli su nemacki narodi, и prvom redu Svajcarci, koji su, buduci da su Ыli siromasni а ieleli su iiveti lobodni morali а i dana moraju, pruiati otpor атЫсiјата nemackih vladara. Ovi и, zato sto и bogati, mogli hraniti konje sto oni dru.gi narodi zbog siromastva nisu mogli ра se tako desilo da, posto и Ыli pesaci а hteli su se odbraniti od neprijatelja па konjima, potraie и borbenim porecima starih oruije koje Ы ih odbranilo od razjarenih konja. И takvoj potreЫ, oni su ili zadriali ili pronasli tare nacine odbrane bez kojih је, sa cim се se sloiiti svaki oprezan covek, pesadija posve Ье kori па. Tako su е naoruiali oruijem koje sluii пе samo da zau tai1i konje, nego i da ih pobedi. А zbog tog oruija i tog nacina ро tali su Nemci tako smeli da Ы njih petnaest ili dvadeset hiljada napalo Ыlо koji Ь,·ој konja. То se и ро lednjih dvade et pet godina cesto dogadalo. Toliko и Ыli b,-ojni primeri njihove moci zahvaljujuci tom oruiju i сот nacinu ratovanja, da ih је nakon dola ka kralja Karla и Italiju. S\Jaka nacija podraiavala, ра su panski vojnici stekli veliki ugled.
KOZIMO: Које oruije vise cenite, nemacko ili starorimsko? FABRICIO: Starorimsko, bez итпје, а reci си vam koje su dobre i v lose о оЫпе jednog i drugog. Tako naoruiani nemacki pe aci mogu se odupreti i pobediti konje, brii su pri kretanju i prestrojavanju zato sto nisu natovareni oruijem. S druge strane izloieni su svim udarcima izdaleka i izЫiza, zato vto и 11ena01·uiani · пе mogu е upotreЫti и borbama и ravnici niti и Ысi и kojoj se pruia snaian otpor. No, Rimljani su znali odЫti i pobediti konje i to kao i ovi zasticeni su Ыli od udarca izЬliza i izdaleka, jer su Ыli pokriveni oruijem, Ьо!је и mogli tuci i podno iti udarce, jer su imali stitove, и gutvama su se spretnije mogli sluiiti тасет nego oni pikom, jer ako su i imali тас, а Ыli bez stita, оп im је Ыо Ье koristan. Mirno и mogli napadati и ravnici, jer im Је glava Ыlа pokrivena а jos su se bolje mogli za vtititi stitom, tako da drugih pote vkoca ni и imali osim та е orutja i neugodnosti sto и ga morali nositi. No, ve su to savladavali tako sto su telo navikli па tegobe i ocv,· nuli ga da moie izd,·iati napore. А i1i znate da ljudi пе trpe zbog teskoca koje su navikli podnositi. I morate shvatiti ovo: da se pesaci mogu naci и ЬоrЫ s ре vadijom i konjicom а Ье korisni се Ыti oni
koji ili песе moci odЫti konjicu ili ako је usp�ju odЫti _?иdи strahovali od pesadije koja је bolje naoruiana i postro1ena od nJlh?ve. Ako sad v posmatrate nemacku i rimsku pesadiju videcete da Nemci ka? st� s":o _ rekli pobeduju konjicu, по veliki је nedostatak kad se b�rz pesadl)a _ postrojena kao njihova i pesadija naoruiana kao n�ka. �аЈ �e�ostatak је toliki da је prednost jedne nad _ drugom sl�de�a: Riml1am mogu pobediti pesake i konjanike, а Nemct samo kon1amke.
138
ё3 � � о
KOZIMO: Zeleo Ыh da date kakav poseban primer kako Ыsто to bolje razumeli. FAВRICIO: Cesto cete и nasoj istoriji naci da su rimski pesaci pobedili nebrojene konjice, ali nikad necete naci da su njih pobe_dili d��gi �esaci zbog nekog nedostatka njihovog oruija ili zbog pr�dno�ti nep�l]atel1evog. _ Jer, da је njihovo oruije imalo nedostatka, dogodtlo bt se nuzno sle�ece: ili Ы prestala njihova osvajanja kad Ы naisli па bolje naoruiane vo1ske ili Ы se naoruiali kao neki drugi, а zanemarili svoje oruije. А kako se nijedna od ove dve stvari nije dogodila, lako se moie pretpostaviti da su Ыli naoruiani bolje nego Ыlо ko drugi. Tako sto se nije dogodilo nemackoj pesadiji jer је svaki put rezultat Ыо nepovoljan kad su se morali boriti s pesacima koji su Ыli postrojeni i uporni kao i oni, а do toga је dolazilo zbog prednosti neprijateljskog oruija. Kad је Filipa Viskontija milanskog vojvodu, napalo osamnaest hiljada Svajcaraca, poslao Le pred njih grofa Karmanjolu, koji је tada Ыо njegov vojskovoda. Оп se Svajcarcima suprotstavio sa sest hiljada konjanika i malim brojem pesaka а kad је doslo do borbe prsa и prsa potucen је i imao је vrlo velike guЫtke. Karmanjola је, kao mudar covek, odmah shvatio и сети је тос neprijateljevog oruija, koliko је опо Ыlо јасе od konjice i koliko su konjanici Ы/i slaЫji od onako rasporedenih pesaka. Okupio је ponovo svoje ljude i posao opet па Svajcarce, а kad im је dosao Ыizи, naredio је svojim vojnicima da sidu s konja i роЫо toliko Svajcaraca da su ostale samo tri hiljade vojnika koji su kad su videli da im пета pomoci bacili oruije i predali se. KOZIMO: И сети је toliki nedostatak? FABRICIO: Malopre sam vam rekao, по kako niste shvatili, ponovicu. Nemacka pesadija, kao sto upravo rekoh gotovo је nenaoruiana za odbranu, а za napad ima piku i тас. Tako naoruiani i postrojeni nadu se na-Suprot neprijatelju koji, ako је dobro naoruian za odbranu, kao sto su Ьili Karmanjolini ljudi kad im је zapovedio da sjasu, тасет prodire и njihove redove i samo treba da se toliko priЫiii Svajcarcima da ih moie dohvatiti тасет. Jer kad ih dohvati, sigurno се ih savladati, zato sto Nemac pikom пе moie udariti neprijatelja zbog duiine koplja, ра ти se valja latiti таса. No, i оп се ти Ьiti beskoristan zato sto nije oklopljen, а pred njim је potpuno oklopljen neprijatelj. Tako се опа} koji razmatra prednosti i nedostatke jednih i drugih videti kako neoklop ljenom пета pomoci. Pobediti и prvoj Ысi i proci kroz prve vrhove pika nije tesko ako је опај koji se bori protiv oklopljen, jer se jedinice krecu (sto cete bolje razumeti kad vam budem pokazao kako su postrojeni) tako da se nuino moraju priЫiiiti jedna drugoj, prsa и prsa,
а а�о su pi�� ponekad i usmrtile ili srusile па zemlju, oni koji su и stro1u dovol1m su za pobedu. Zbog toga је Karmanjola pobedio nanevsi tolike guЫtke Svajcarcima, а izguЫvsi malo svojih vojnika. KOZIMO: Vi smatrate da su Karmanjolini vojnici, premda su Ыli pesaci, Ьili potpuno oklopljeni, ра su zbog toga pobedili. Zato mislim da Ы za takvu Ьitku pesadiju trebalo opremiti kao sto su oni Ыli opremljeni. FAВRICIO: Kad Ыste se prisetili sto sam rekao о rimskoj opremi, пе Ьiste па to mislili, jer se pesak, kome је glava prekrivena kacigom, prsa zasticena oklopom i stitom, i kome su oklopljene noge i ruke, mnogo bolje moie zastititi od pika nego оЫсап pesak. Zeleo Ыh dati za to noviji primer. Iskrcali su se tako sa Sicilije и Napuljsko Kraljevstvo spanjolski pesaci и ротос Konsalvu kojeg su Francuzi opkolili и Barleti. Ти ih је presreo monsinjer D'UЫnji sa svojim vojnicima i gotovo cetiri hiljada nemackih pesaka. Navale tad Nemci. Svojim su spustenim pikama razЫli spansku pesadiju, ali se опа иz ротос svojih brokijera i zahvaljujuci svojoj okretnosti pomesala s Nemcima tako da su ih mogli dohvatiti тасет. Tako su gotovo svi Nemci роЫјепi, а Spanjolci su pobedili. Svima је poznato koliko је nemackih pesaka poginulo и Ысi kod Ravene, i to zbog istih razloga: spanska se pesadija priЫiiila nemackim pesacima па odstojanje koliki је domasaj таса i sve Ы ih Ыli poЫli da Nemcima nisu pritekli и ротос fr·ancuski konjanici, ра su se иz sve to Spanci zЫli i povukli па sigurno. Zakljucujem, dakle, da se dobra pesadija mora moci пе samo suprotstaviti konjici, nego se пе sme plasiti ni pesaka, а to, kao sto sam vec vise puta rekao, zavisi od oruija i borbenog poretka. KOZIMO: Recite sada kako Ыste ih naoruiali? FAВRICIO: Иzео Ыh rimsko i nemacko oruije i hteo Ыh da polovina bude naoruiana kao Rimljani, а polovina kao Nemci. Jer, kad Ыh od sest hiljada pesaka, kao sto си vam uskoro reci, imao tri hiljade pesaka s rimskim stitovima i dve hiljade pikenira i hiljadu vojnika zaduienih za рисапје, kao sto su kod Nemaca, to Ы mi Ыlо dovoljno. Stavio Ыh pikenire ili па celo jedinice ili па mesta gde Ыh se najvise Ьојао konja, а oni sa stitom i тасет sluiili Ы mi da stite pikenire i da dоЫји Ыtku sto си vam pokazati. Mislim da Ы tako postrojena pesadija danas pobedila svaku drugu pesadiju. KOZIМO: Sad ste пат sve rekli о pesadiji, ali sto se tice konjice, hteli Ыsто znati koja је bolja oprema, danasnja ili anticka FABRICIO: Mislim da se и danasnje vreme, kad pomislite da stari nisu upotreЬljavali sedlo i stremen, sigurnije jase nego nekad. Mislim da је i oruije pouzdanije, ра је danas mnogo teie izdriavati naoruiani konjicki odred nego sto је nekad Ыlо sa antickom konjicom. lpak, smatram da konjanicima пе treba posvecivati vise painje nego sto su to ucinili stari jer, kako smo ranije rekli, cesto su izvlacili kraci kraj и ЬоrЫ s pesacima а to се se uvek dogadati kad budu naisli па onako naoruianu i postrojenu pesadiju. /тао је Tigran, kralj Armenije, protiv rimske vojs�e ciji је vojskovoda Ыо Lukul, sto pedeset hiljada konjanika takozvamh
z ё3 � � о � � �
139
katafrata (oklopnika), od kojih su mnogi Ьili naoruiani poput nasih vojnika. S druge strane, Rimljana nije Ьilo ni sest hiljada, иz dvadeset pet hiljada pesaka ра kad Tigran spazi neprijateljsku vojsku rece: Ovoliko konja treba za diplomatsku misiju; ali иz sve to, kad је doslo do napada, izgubl bltku. Опај koji opisuje taj Ьој omalovaiava te oklopnike i dokazuje da su Ьili beskorisni, јег kaie da su imali pokrivena lica, ра nisu mogli ni videti ni napadati neprijatelja, а kako im је oruije bllo tesko, kad Ы pali пе Ы se mogli ni dignuti, niti se па bllo koji drugi nacin posluiiti telom. Zato katem da се oni narodi ili kraljevstva koja budu vise drtala do konjice nego do pesadije uvek blti slaba i izloiena svim nedacama sto se и паsе vreme dogada и ltaliji. Tudini је pljackaju, razaraju i gaze zbog samo jednog njenog greha: premalo је brinula о pesacima, tako da su svi njeni vojnici konjanici. Konjicu, naravno, treba imati, ali kao drugu, а пе kao osnovu vojske, јег konjica је пиiпа i korisna kad izvida, razvija se i nanosi stetu neprijateljskoj zemlji, kad kinji i pustosi пјепи vojsku i kad је uvek иz oruije, а isto tako kad treba spreciti neprijatelja da stvori zalihe. Ali, kad је гее о Ыtkama i guivama па bojistu, а to је vaino za rat i zbog toga se osnivaju vojske, najkorisnija је za gonjenje neprijatelja, kad је оп vec izgublo, а ро svojoj snazi daleko је ispod pesadije. KOZIMO: Jos imam dve sumnje: kako to da su Parcani koji и ratu nisu upotreЫjavali nista drugo do konje delili svet s Rimljanima. Ј jos ieleo Ьih da mi kaiete kako pesaci mogu stititi konjicu i odakle potice тос prvih i slabost drugih. FAВRICIO: lli sam vam rekao, ili sam to nameravao reci, kako тоје razmatranje ratovanja песе preci granice Evrope. Kad је tako, nije тоје da vam objasnjavam oblcaje и Aziji. lpak си vam reci ovo: vojska је kod Рш-сапа blla sasvim drugacija od rimske, јег su se Parcani svi borili па konjima, а и Ьоји su napadali izmesani i razbljeni, tako da је taj nacin ratovanja Ыо nestalan i nesiguran. Rimljani su Ыli, da tako kaiemo, gotovo svi pesaci i borili su se zbljeni i okupljeni. Pobedu su odnosili jednom jedni, drugi put drugi, vec prema tome da li је mesto Ьilo siroko ili usko, јег па uiem su pobedivali Rimljani, а па sirem Par:cani. Sa svojom vojskom Parcani su mogli pobedivati па podrucju koJe _ s� mora_li braniti, koje је Ыlо vrlo prostrano, gde su luke udaljene _ ро htlJad� n:zilJa, re�e jedne od drugih dva ili tri dana, zemlje isto toliko, . а stanovm�t ret�t; nmska vojska, troma i spora zbog oruija i stroja, nije mo_�la рщаhап to podrucje bez velikih gubltaka, i to zato sto su oni �OJt su ga branili bili па vrlo brzim konjima, danas su mogli blti па Jedno": m_estu, а sutra _f!edes�t milja daleko. Stoga su Parcani mogli pobedivatl sa":.o s� konJlc_om_ t zato је Krasova vojska izgublla, а vojska Marka Ап�опца bila и velikoJ opasnosti. Ali, kao sto sam rekao, и ovom razm::tr_aщu пе n�meravam govoriti о vojsci van Evrope, ра se zelim zadrz�tt па опот_ sto su nekad uredili Rimljani i Grci, а danas tako cine Nemci. N�, ��edi':20 sad па vase drugo pitanje. Hteli ste cuti zbog kakvog su �r�denJa tlt pnrodne �nage pesaci superiorniji od konjice. Као prvo, reci си vam da se konJl- пе mogu kretati svuda, а pesaci mogu. Vise
vremena treba konjanicima da . izvrse novu naredbu nego pesacima, " · Jer . , ako se, kad idu napred• odJedno.m moraiu Ј vratiti ' ili kad Se VfaCQJU · kre�uti. naP_red.' _i·z!· тоrщи krenutl nakon zaustavljanja ili zastati kad se krecu, konJanю се to svakako uciniti sporiie · nes"tо 1 od pesaka. Kad z'h Је . · ·zо k?nJl· · se, z� ra�lik иzп:"!т � od pesaka koji to cine vrlo brzo, tesko vra�щu и str�J и kome т��� tesko stoje. Osim toga, cesto se zna dogoditi da Је smeo covek па plaslJtvom konJи i plasljiv па smelom tako da se nered stvara vec zbog tog nesklada. А niko se пе treba cudid ako zamka k?j� postave p�saci za�st�vi ��jiesce konje, jer је konj mudra iivotinja, _ vidi . opasnost i hoce Је_ izbeci. Ра_ ako razmotrite koja је to sila koja _ �onJa tera napred _а koJa nazad, videcete svakako da је јаса ova druga re ga er, gom n mamuza а natrag ga tera тас ili pika. Tako anticka �l! � 1 t поvца iskf:lStva pokaz�ju da је zamka koju postave pesaci veoma pou�d �n�, l da Је k�nJl zaP_r�vo i пе mogu savladati. Ako stoga _ zaklJиcщ�te da се konJ z�o� silme s kojo:17- dolazi jos besnje udariti па , onog ko)l ga hoce zadr�atl, d� se m_anJe obazire па koplje nego па , ostruge, kazacu vam da се konJ, kad izdaleka spazi da се se nabosti па vrhove pika, sam usporiti, da Ы se potpuno zaustavio kad oseti ubode ili се, k_ad dosp� _do nj_ih, udariti desno ili levo. Ako to ielite isprobati: pokusщte upravztl konJa prema zidu: retko се se dogoditi da bez obzira па iestinu kojom se bude kretao, konj udari и njega. Kad' se Cezar и Francuskoj borio sa Svajcarcima, sjahao је i zapovedio da svi sjasu i da konje izvedu iz strojeva, jer ih је tada bolje Ыlо zanemariti nego se boriti па njima. Ali, pored tih prirodnih prepreka и samim konjima, voda koji vodi pe!ake mora uvek izabrati puteve па kojima се Ьiti sto vise prepreka za kоще, а retko се se dogoditi da se covek песе moci zastititi ротоси prirode samog tla. Jer, ako se kreces brdovitim terenom, poloiaj onemogucava napade od kojih strahujes; ako se kreces и ravnici, retke su ravnice koje te песе zastititi grmljem ili sumom, zato sto svaka sikara i svaki slab nasip smanjuje silinu napada, а svo grmlje, loza i druga staЫa prepreka su za konje. А ako dode do borbe, isto ti se dogada kao kad hodas, jer zbog svake male p,·epreke па koju naide konj gubl па iestini. Rimljani su izuzetno cenili svoje Ьојпе redove i imali poverenja и svoje oruije, ра kad su trebali izabrati izmedu nepovoljnog terena koji Ы ih zastitio od konja, gde пе Ы mogli razviti vojsku, ili terena па kojem Ы morali vise strahovati od konja, ali gde Ы vojsku mogli razviti, Ыrali su uvek taj, а пе опај prvi. No, kako је vreme da predemo па obuku, videcemo kako su svoju pesadiju obucavali Rimljani pre 11._ego sto Ы је poveli и borbu. Kad su dobro odabrani i jos bolje naoruiani, pesake treba uveibavati s velikom painjom, jer bez veibl пета dobrog vojnika. Те vei.Ьe treba da budu trovrsne: jedne, da ocvrsnu telo i osposobe ga da moie podneti teskoce i ucine ga hitrijim i okretnijim; druge da vojnici паисе rukovati oruijem: trece, da паисе izvrsavati komande па marsu и ЬоrЫ i и logoru. То su tri glavne radnje koje odlikuju vojsku, jer ako vojska pravilno i и borbenom poretku marsuje, logoruje i bori se vec to donosi slavu vojskovodi, mada Ыtka jos nije ni pocela. Zbog toga su se sve anticki repuЬlike pobrinule za te veibe koje su se izvrsavale zbog oblcaja i zbog zakona tako da nijedna vrsta nije Ыlа zanemarena. Uveibavali su tako svoju omladinu и brzom trcanju, spretnom skakanju, snainom Ьасапји motke i borbl prsa и prsa. Те tri vestine su gotovo V
а � �
о
141
neophodne svim vojnicima, jer brzina im pomaie da osvoje neprijateljske poloiaje da neprijatelja nenadano i neocekivano sustignu i da ga gone kad ga razЫju. Spretnost vojniku pomaie da izbegne udarac, preskoci jarak, savlada nasip. Ako је snaian, lakse се nositi oruije, napadati neprijatelja, odbraniti se od napada. Da Ы telo navikli па nedace, najcesce Ы nosili teske terete. Тај је оЫсај пиiап jer se desava da za vreme teskih pohoda vojnik osim oruija mora nositi i hranu za vise dana, а kad пе Ы Ыо naviknut па taj napor пе Ы to mogao, sto znaci da se ili пе Ы mogle izbeci opasnosti ili se пе Ы moglo slavno pobediti. Sto se tice исепја и rukovanju oruiJem ovako su ih uveiЬavali: zahtevali su da se mladici naoruiaju oruijem koje је Ыlо dvostruko teie od pravog, а umesto таса su im davali batinu ispunjenu olovom, koja је и poredenju s тасет Ыlа strahovito teska. Svaki Ы od njih morao и zemlju zabosti kolac visok tri lakta, i to vrlo cvrsto kako ga udarci пе Ы rasklimali ili srusili. Udarajuci taj kolac, mladic Ы se sa stitom i batinom и ruci veibao kako da udara па neprijatelja, cas kao da се ga raniti и glavu ili lice, cas kao da се ga pogoditi и bok ili noge, krecuci se sad natrag, sad napred. Pri toj su veiЫ pazili da sebe zastite, а neprijatelja rane, а kako im је toboinje oruije Ыlо vrlo tesko pravo im se kasnije cinilo mnogo laksim. Rimljani su zahtevali da njihovi vojnici ranjavaju ubodom, а пе sесепјет kako Ы udarac Ыо smrtonosniji i kako Ы se od njega тапје moglo bгaniti, а i zato sto se napadac tako тапје otkriva i тоiе jos jednom zadati ubod lakse nego posekotinu. Nemojte se cuditi sto su stari mislili i па te sitnice, jer tamo gde se misli da Ы moglo doci do Ьо,·Ье prsa и prsa svaka ра i пајтапја prednost је vrlo vaina. Podsjecam vas па опо sto о tome pisci kaiu, bolje nego da vas ја poducavam. Takode su stari mislili da је najsretnija stvar и repuЬlici imati mnogo ljudi vicnih oruiju,_ jer neprijatelji ti se песе pokoriti zbog sjaja zlata i dragog kamenJ�, nego �ато zbog straha od oruija. Zatim, greske koje se ucine и drugim stvanma ponekad se mogu ispraviti ali опе koje se ucine и ratu - zato sto kazna odmah stiie - пе mogu se popraviti. Osim toga, ako �е zna!и boriti, ljudi su smeliji, jer niko se пе boji raditi опо sto је _ паи�,,ю radi�z. Zb?? toga su stari ieleli da se njihovi gradani izveibaju и svz:n ratm": vestmama, f!a su ih terali da и опај kolac zabadaju teia koplJa_ nego sto s� P:ava, Jer su tom veibom postajali пе samo vestiji и gadaщu nego su zm i ruke postajale gipkije i snainije. Poducavali su ih takode, и gadanju lukom i �trelom i prackom. То su nadgledali ucitelji: tako da su kasnцe, kad su bzli izabrani da krenu и rat vec dusom i srcem Ыli vojnici. Ostajalo Ы im jos samo da se паисе postrojavati i odriavati poreda� na _m�rsu ili и _ ЬоrЫ, а to Ы lako naucili izmesani s onima koji su znalz stщan и stro1u, zato sto su vec ranije ratovali. KOZIMO: Које Ыste veibe vi danas odredili? FABRICIO: Mnoge od onih koje sam naveo, а to su: trcanje borba prsa и prsa, �kakanje nosenj� oruija teieg od иоЫсајепоg rukovanje samostrelom l lukom; tome bzh dodao musketu novo i kao sto znate P0f,ekno ?'И:iје. !im �i� v�ib�ma podvrgnuo 'svu orr/.iadinu и svojoj раzщи z bngu posvetio onima koje Ыh odгedio za dr�a�i, ali bzh vecu _ vo!nz�e, uv�k ih uveibavajuci и neradne dane. Hteo Ыh jos da паисе plivatz, to Је vrlo korisno jer па rekarna пета uvek rnostova niti su
brodov� �vek па raspolaganju ta�o _ da ako tvoja vojska пе zna plivati п� rn_oz�s rnnogo toga preduzetl i propustas mnoge dobre prilike. Ri"!lJa�i su upravo _ zbo _ � tog� naredili da mladici veibaju па Marsovorn pol1u � Jer su t��o bilt ��tzu ТtЬ:а g�e su se, umorni od veiЫ па zernlji, " mogli odrnonti и vodi i vezbati и plivanju. UveiЬavao Ыh takode kao sto_ su cinili stari i о�е koji _s� Ьо�е па konjima, sto је n;ophodn�, jer от пе sarn_o d � тоrщи znatz 1ah�tl nego se i sluiiti svojim konjima. А za to sи . l':7-alt drve�e �опје �а kojima su se veiЬali иzjahujuci ih " naor�zanz i n:,na�ruzam bez ikak�e pomoci i s raznih strana, sto је zn�ctlo da zacas i па kornandu vo1skovode konjica moie sjahati, а i . " za pesake i konjanike, koje su nekada Ыlе lake uz1ahatt. Takve vezbe п�. danas пе Ы_ Ыlе ��ske опој repuЬlici ili vladaru koji Ы ieleli da s� n1ihova ornladma п1�та bavi, sto se iz iskustva rnoie videti и nekim grado��':1-a па Zapadu gde _ s e to оЫсаvа. Тато se svi stanovnici svrstaju и ra_,�Ltclle_ odrede, а svakt se odred jedne generacije zove prema vrsti oruz1a koJ� и �atu upotreЫjava. А kako se oni sluie pikama, helebarda ma, luko�L':1a z st�elarn_a i musketama i nazivaju se pikeniri, helebardisti, mL��ketan L strelc!·. Pnkladno se dakle, svi gradani moraju izjasniti и " Ьш_ rasporedeni. А kako svi, sto zbog starosti, sto zbog koJL ?dred zele dn��zh prep_re�a, т и sposob_ni za rat, iz svakog se stroja izaberu najbolji ko!L se па��vщи �akle�1. От �и и neradne dane obavezni da veibaju s ,, отт ontzJern ko1e przpada n1ihovom odredu. Svi imaju odredena mesta па kojirna veiЬaju, а oni koji tom stroju pripadaju, ali nisu pod zakletvorn, sudeluju и troskovima koji su nuini za te vei,Ьe. Stoga Ыsто to sto oni rade mogli raditi i rni, по nedostatak rnudrosti sprecava nas da е tirne koristirno. Zbog tih su veiЫ stari irnali dobru pesadiju а i pesaci ovih па Zapadu danas su bolji od nasih, jer su ih stari uveiЬavali, ili kod kuce, kao sto је Ыlо и repuЬlikarna, ili и vojsci, sto је Ыlо pod carevima (razloge srno ranije naveli). Ali, rni ih kod kuce uveiЬavati песето, а и logorima пе moierno, jer nisu nasi podanici i пе тоiето irn narnetnuti veiЬe, osirn onih sto ih sami iele raditi. Zbog toga su najpre zanemarene vei,be, а zatim strojevi, ра su k,·aljevstva i repuЫike, и prvom redu italijanske, tako oslaЫle. No, vratirno se nasern stroju i govoreci dalje о uvei,bavanju, velim da za dobru vojsku nije dovoljno da ljudi postanu cvrsti hrabri, brzi i spretni, vec treba i da паисе stajati и stroju, da se pokoravaju signalu, zvuku ili glasu vojskovode, da итеји odriati poredak dok stoje dok se povlace, nastupaju, bore se ili marsuju. Bez te discipline, koju rnarljivo treba cuvati i uveibati, nikad nije Ыlо dobre vojske. А пета sumnje da su divlji i neorganizovani ljudi mnogo slaЫji od plasljivih i postrojenih, jer red kod ljudi razgoni strah а nered итапјије i,estinu. Da Ьiste bolje razurneli опо sto си kasnije reci, morate znati da је svaka nacija, kad је svoje ljude postrojavala za rat irnala jednu osnovnu jedinicu svoje vojske ili svoje milicije а te su se jedinice ako su i nazivane drugirn irnenima, rnalo razlikovale ро broju, jer su svuda Ьile sastavljene od sest do osarn hiljada ljudi. Ти jedinicu su Rirnljani zvali legija, Grci falanga а Francuzi katerva. И nase vrerne Svajcarci, koji su jedini zadriali neke oЬlike anticke milicije, istovetno па svorn jeziku nazivaju опо sto kod nas oznacava bataljon. Istina је da se ta osnovna jedinica zatim deli па razlicite jedinice koje se ureduju prerna sopstvenim namerarna. Zato mi se cini da Ыsто и nasem
144
razgovoru mogli upotrehiti to ime kao najpoznatije�. � zatim taj ba_talj?n,_ prema antickim i novim p�recima, sto Ьо}је p�s�rOJltl: K�ko s�. RimlJani svoju legiju, koja se sasto1ala od pet do sest hiljada l1udi, delil� па deset kohorti feleo Ьih da nas bataljon podelimo па deset batal1a, da ga sastavi:no od sest hiljada pesaka, da svakoj batalji dodelimo cetiri stotine pedeset ljudi, od kojih се cetiri st��ine Ьiti n�oru�ane t�skim, а ped�se v v torica lakim oruijem. И tesko oruZJe spada trl stotme stztova s macevima za, nazovimo ih, stitonose, stotinu ljudi ima pike, i to su oЬicni pikeniri, lako oruije ima pedeset pesaka, oni su naoruiani musketama, samostre-· lom ostropercima i lakim stitovima, а njih Ьih, prema jednom starom nazivu nazvao oЬicnim velitima. Tako svih deset batalja ima tri hiljade stitono§a, hiljadu oЬicnih pikenira i pet stotina oЬicnih velita а to је zajedno cetiri hiljade petsto pesaka. Mi smo rekli da ielimd sastaviti bataljon od sest hiljada ljudi, ра тогато dodati jos hiljadu petsto pesaka, od kojih Ьih hiljadu naoruiao pikama i nazvao ih specijalnim pikenirima, а pet stotina Ьih naoruiao lakim oruijem i nazvao ih specijalnim velitima. Tako Ьi polovinu тоје pesadije, prema опате sto sam upravo rekao, sacinjavale stitonose, а polovinu pikeniri i oni naoruiani drugim naoruianjem. Svakoj Ьih batalji stavio па celo zapovednika, cetiri centuriona i cetrdeset desetara i jos jednog vodu oЬicnim velitima, s pet desetara. Za hiljadu specijalnih pikenira odredio Ьih tri zapovednika, pet centuriona i stotinu desetara. Zatim Ьih postavio zapovednika celom bataljonu. Hteo Ьih da svaki zapovednik ima zastavu i zvucna sredstva. Tako Ьi se bataljon sastojao od deset batalja, tri hiljade stitonosa, hiljadu oЬicnih pikeniщ hiljadu specijalnih, petsto oЬicnih velita i petsto specijalnih, ра Ьi tako ukupno Ьilo sest hiljada pesaka, od kojih Ьi hiljadu petsto Ьili desetari, zatim petnaest zapovednika s petnaest zvucnih sredstava i petnaest zastava, pedeset pet centuriona, deset voda oЬicnih velita i jedan zapovednik celog bataljona sa svojom g zastavom i svojim zvucnim sredstvom. Ти sam vam organizaciju rado .t; ponovio nekoliko puta, da se пе biste zabunili kad vam budem govorio !;1 а kako se organizuju batalje i vojske. Stoga kaiem da Ы опај kralj ili repuЬlika koji Ьi trebalo da naoruiaju svoje podanike i urede vojsku to � morali uciniti tim oruijem i ротоси tih jedinica i formirati и svojoj о g;! zemlji onoliko bataljona koliko mogu. Kada se organizuju, а zatim i а: � razdele prema navedenom, ako iele veiЬati poretke, dovoljno Ьi Ьilo � uveiЬavati batalju ро batalju. Premda ti ljudi и batalji ро broju пе mogu ciniti bas vojsku, svaki covek, ipak moie nauciti detaljno svoj zadatak, jer, и vojsci treba postovati dva poretka: prvi је poredak ljudi и svakoj batalji, а kada ovladaju bataljom, drugi је poredak batalja и vojsci. Oni ljudi koji su dobri и prvom poretku, lako primenjuju i drugi. No, ako пе znaju za prvi, nikad se песе moci podvrgnuti disciplini drugog. Као sto sam rekao, dakle, svaka batalja moie posebno nauciti da odriava poredak pri svakom kretanju ili па svakom mestu, zatim da se zna prikupiti, razabrati zvucni signal ротоси kojeg se komanduje и borbl, raspoznati ро пјети, kao veslaci ро zviiduku, sta treba raditi: ili se zЬiti, i/i krenuti napred, ili se vratiti, gde upraviti oruije i okrenuti lice. Tako се te batalje - kad budu znale ocuvati svoj poredak tako da se ni па poloiaju ni и pokretu пе mogu razblti, kad Ьиdи dobro razumevale vojskovodine zvucne komande i kad budu sposobne da se brzo vrate па <(
svoj poloiaj - kad bude vise njih па okupu, lako moci, kao sto sam rekao, nauciti da urade опо sto је celom njihovom korpusu, svim drugim bataljama zajedno unutar vojske, naredeno. А kako tu opstu praksu пе treba zanemarivati, mogao Ьi se jednom ili dvaput godisnje za vreme mira okupiti сео bataljon i rasporediti se kao cela vojska, te Ы mogao veibati nekoliko dana tako kao da се se voditi borba, postavljajuci се/пе i Ьоспе strojeve i rezervu па njihova mesta. А kako vojskovoda svoju vojsku rasporeduje za Ыtku, ili prema neprijatelju kojeg vidi, ili prema опат kojeg пе vidi vec samo pretpostavlja, svoju vojsku treba da uveiba za prvi i drugi slucaj, da је obuci kako da marsuje, ili, ako је potrebno, proveri kako se bori, i da svojim vojnicima pokaie kako treba da se upravljaju и slucaju napada s Ыlо koje st1·ane. А kad ih obuci kako da se bore s neprijateljem koga mogu videti, pokazace im kako se zapocinje borba, kuda se moraju povlaciti ako budu odЫjeni, ko treba da ih smeni па njihovom mestu, kojim znacima, zvucnim signalima i cijim glasovima treba da se pokoravaju - treba ih tako veibati и lainim Ыtkama i napadima da се sami poieleti опе prave. Jer, vojska nije hrabra zbog toga sto је sacinjavaju hrabri ljudi, nego zato sto su njeni poreci dobro uredeni. Ako sam и prvom redu i znam, ak0 те nadjacaju, kuda se povlacim i ko treba da zaиzme тоје mesto, uvek си se hrabro boriti znajuci da ротос nije daleko. Ako se nalazim и drugom borbenom redu, а prvi је оdЫјеп, to те песе uplasiti, jer sam vec pretpostavljao da se to moie dogoditi, ра cak to i ieleo da Ьih upravo ја, а пе oni, doneo pobedu svom gospodaru. Те su veiЬe neophodne tamo gde se osniva nova vojska, а tamo gde vojska vec postoji опе su potrebne. Premda su Rimljani jos od detinjstva znali organizaciju svoje vojske, njihove vojskovode su neprestano uveibavale vojsku sto su se vise priЬliiavali neprijatelju. Josip Flavije и svojoj , Istoriji" kaie da је zbog stalnog veibanja rimske vojske i svetina koja kasnije dolazi па bojiste radi zarade и nekim Ыtkama Ыlа od koristi. No, s vojskom sastavljenom od novih ljudi, okupljenih da Ы se odmah bo,·ili, ili koje moras postrojiti da Ы se borili kad za to dode vreme, bez tih veiЫ пе mozes nista uciniti, ni s pojedinim jedinicama, ni s celom vojskom. Buduci da su borbeni poreci nuini, treba s dvostrukom umesnoscu i trudom poduciti опе koji to пе znaju, а paziti da ih odriavaju oni koji znaju, ра se tako moie videti kako su se mnogi izuzetni zapovednici namucili da ih tome паисе, ali uzalud. KOZIMO: Cini mi se da vas је ova rasprava prilicno zanela jer ste govorili о celoj vojsci i Ьitkama, а jos niste objasnili пасiп па koji treba uveibati batalje. FABRICIO: Pravo kaiete, а uzrok је tome Ыlа тоја privrzenost tim borbenim porecima i bol koju mi nanosi to sto vidim da se vise �е primenjuju, ali budite uvereni da си se vrati� опот� §�о sam п�ит!о._ Као sto sam rekao, najvainije pri uveibavan1u batal1a 1este znatl drzatz se redova. Zato ih treba veibati и onim borbenim porecima koji se nazivaju spiralnim. А kako sam vam rekao da se svaka bat�lja sa�toji od cetiri stotine tesko naoruianih pesaka, driat си se tog broJa. От se, daкle, moraju rasporediti и osamdeset re_dova, _ Р_? J?�toric�. и _svakom. Zatim dok se krecu brie ili sporije, val1a ih zbцati z razvl]atl, а kako se to radi, bolje se 'moie pokazati delom nego recima. Kasnije је to 1
а !;'
� �
145
тапје potrebno јег si,ako ko se razume и vojs�и. �па �ako se treba kretati и tom stroju, koji sluii samo zato da se voJnlCl navzknu da budu и stroju. No, sastavimo sada jednu od tih batalja. Velim da se to moie uciniti па tri glavna nacina: prvi i najkorisniji је kada је jedinica zЫјепа и oЫiku dva cetvorougla drugi kad је и oЫ�kl! cetvorougla s isturenim klinovima а treci s praznim prostorom и sredzm, koji se zove trg. Prvi se oЫik moie postici па . dva n�ci':a. Ч prvor:: nacinu udvajaju se redovi, to jest drugz red ulazz и prvt, cetvrtl и �r�cz sesti и peti, i tako redom tako da se od osamdeset redova ро p_et vo1m�� formira cetrdeset redova ро deset vojnika.. Nakon tog_� treba th udvoJttl па isti nacin, tako da jedan red ude и drugz da se dоЬце dvadeset red�va ро dvadeset vojnika. Tako se formiraju otprilike d� a cetvorou�la Jer . ako ima jednak broj ljudi s jedne i s druge strane, zpak se па celu �-т� sastaju tako da jedan bok dodiruje drugi ali s druge strane su udal1em barem dva lakta jedan od drugog, ра је cetvorougao siri od Leda do prvih redova nego od jednog do drugog boka. Kako сето danas vise puta govoriti о prednjim, zadnjim i bocnim delovima tih batalja i celokupne vojske, znajte da kad kaiem front ili celo, mislim па prednji deo, kad kaiem leda, mislim па zadnji, а kad kaiem bok, па deo sa strane. Pedeset oЬicnih velita koji pripadaju batalji пе treba da se mesaju s drugim redovima, nego se rasporeduju па boku kad је jedinica vec formirana. О drugom nacinu oЫikovanja batalje sada cete slusati а kako је bolji od prvog, ielim vam reci kako batalju treba postrojiti. Mislim da se secate koliko ljudi i koji је zapovednici cine, te kako је naoruiana. Dakle ро oЫiku ta jedinica, kao sto sam rekao, treba da bude rasporedena и dvadeset redova ро dvadeset ljudi и redu: pet redova pikenira па celu i petnaest redova stitonosa pozadi, dva centuriona neka stoje па се/и, а dva pozadi koji treba da budu опо sto su kod starih Ыli tergiduktori. Glavni zapovednik sa zastavom i trubom neka stoji и опот prostoru koji se nalazi izmedu pet redova pikenira i petnaest redova vtitonosa, desetari neka stoje ро jedan па krilu svakog reda tako da 1·aki od njih kraj sebe ima svoje ljude, oni koji budu па levoj strani па d п т krlu, а oni koji budu па desnoj strani - па levom krilu. Pedeset 1· 'lita п ka bude па krilima i па zacelju batalje. Kada Ы se sad ielela r ir ti batalja и tom oЫiku, vojnike Ы trebalo rasporediti prema l е, т: р troj;ti pesake и osamdeset redova ро petoricu и svakom to т malopre rekli (postavivsi velite ili па се/и ili па zacelju, u и i-,, п toga stroja), а treba ih rasporediti tako da svaki п i- 1' јiћ leda ima ро dvadeset redova tako da se izravno iza ntz ri па па/а i pet redova pikenira, а ostalo su stitonose. Neka • р v ni · tmbom i а га, от bude па prostoru koji se nalazi izmedu pik nir i titono va dnt о enturiona, а neka zauzmu mesta trojice . titon d d t r п ka ih dvadeset ostane па krilu redova prvog с ntшi па па / 1 ој trani, а d,,adeset па krilu redova krajnjeg centuriona па d sп ј. trani. М rat nati da desetar koji vodi pikenire treba da ima piku, а oni k ji vod titonose takode treba da nose stitove . Kad se tako fi m1iraju ,. d i i kad ih и pokretu ielis prestrojiti и batalji za dalji ,·ad, пш1·а .паг diti da zau tavi prvi centurion s prvih dvadeset redova, а da lrug1 nast�vi k1·etanje i oЫlazeci zdesna, prode Ьоспо pored . d а l s f zaustavl1eml1 r d va, tako da se izravna s pravim centurionom
Na ?voj �rvoj slici se p�kazuje formacija oЬicne batalje i nacin na koji se udvaja bocno, koJI_ Је pпkazan prema nJeg?vom redosledu. �а i toj slici se pokazuje kako se taj poredak ?d osamdeset redova �dva�a. Ка�а е marsuJe napred а ро toji bojazan od neprijatelja 1za leda, pet redova р1kешха koJ1 su оа celu svake centurije vracaju se nazad - odlaze оа zacelje. Poredak batalje па mar!u (;elo • о о ПIDDD
xnnnn xnnnn пinnn xnnnn уоооо уоооо уоооо уоооо
уоооо уоооо уоооо уоооо уоооо уоооо уоооо уоооо уоооо уоооо уоооо
о
nnonn nnnnn nnnnn
DDDDD DDDDD
oo8TZ
00000 00000 00000 00000 00000 00000 00000 00000 00000 00000 00000 00000 00000 00000
.
Batalja koja se па mar!u udvaja Ьо�по Celo о о
nnnnn nnnnn nnnnn nnnnn
vxnnnnnnnnnnnnnnnnnnxv vxnnnnnnnnnnnnnnonnnxv v1nnonnnnnnnnnnnnnnnxv vxnnnnnnnnnnnnnnnnonxv vxnnnonnnnnnnnonnnnnxv vyooooooSTZooooooooooyv v:vooooooooooooooooooyv �с::> vyo oooooooooooooooooyV 1::::1 ,4:) vyooooooooooooooooooyv �
nnnnn
00000 00000 00000 00000
·::� �
ooono
00000 00000 00000 00000 00000 00000 00000 00000 00000 00000
о
nnnnx
DDDDI DПDDI DDllDI
DDDDI
ооооу ооооу ооооу ооооу ооооу
ооооу ооооу ооооу ооооу ооооу
;vyooooooooooooooooooyv ���g���������������;;
vyooooooooooooooooooyv vyooooooooooooooooooyv vyooooooooooooooooooyv vyooooooooooooooooooyv vyooooooooooooooooooyv vyooooooooooooooooooyv vyooooooooooooooooooyv
;!.
g' ;,,;
V У 000000000000000000 yv
vvvvv vvvvv vvvvv vvvvv vvvvv vvvvv vvvvv vvvvv vvvvv vvvvv
о
vvvvvvvvvv
о
ооооу
ооооу ооооу
ооооу ооооу
i tu zaustavi. Treci centurion produzava kretanje i, takode, oЫlazeci zdesna, prolazi Ьоспо иz zaustavljene redove, sve dok se пе izravna s prva dva centuriona. Kada se оп zaustavi, neka sledeci centurion produii sa svojim redovima, takode, oЫlazeci s desne strane Ьоспо, иz zaustav ljene redove, dok пе dostigne ostale i neka se tu zaustavi. Odmah neka dva centuriona sama napuste celo i odu па krila batalje koja је postrojena па taj nacin i ciji је borbeni poredak upravo onakav kakav sam vam malo pre pokazao. Veliti neka se rasporede па bokovima, kako smo ih rasporedili и prvom nacinu, nacinu koji mi zovemo udvajanje ро pravoj liniji, а za ovaj kaiemo Ьоспо udvajanje. Тај prvi nacin је jednostavniji, по ovaj је pravilniji i lakse se dolazi do njega, а mozes ga i popravljati ро ielji, jer taj nacin zahteva pokoravanje broju, buduci da pet cini deset, deset dvadeset, dvadeset cetrdeset. Ako udvajas па taj nacin, пе moies napraviti celo od petnaest, dvadeset pet, trideset ili trideset pet ljudi, vec moras ici kuda te vodi taj broj. lpak se и pojedinim slucajevima cesto pokazuje da је bolje imati celo od sest ili osam stotina pesaka, jer Ы udvajanje ро pravoj liniji samo stvaralo zbrku. Ali, meni se to vise dopada, а ta teskoca Ысе smanjena praksom i veibom.
! UJ >
а �
о g; ;;i g;< <'
147
Tvrdim, dakle, da је najvainije od svega imati vojnike koji se odmah znaju postrojiti, sto znaci da је nuino da budu и tim bataljama, da se и njima veiЬaju i krecu brzo napred ili nazad, da se krecu preko teskog zemljista bez rетесепја borbenog poretka, jer to znaci da su vojnici koji to znaju vesti, ра iako jos nisu pravo ni videli neprijatelja mogu se nazivati starim vojnicima. Naprotiv, опе koji пе znaju ocuvati borbeni poredak, ра makar Ьili и hiljadu ratova, treba uvek smatrati mladim vojnicima. То se odnosi па sakupljene vojnike па marsu, kad su postrojeni и male redove. No, ako su sakupljeni ра se dogodi da nekim slucajem budu razbljeni, ili zbog zemljista ili neprijatelja, treba se brzo ponovo organizovati, sto zahteva mnogo veibl i prakse, а i stari su se time mnogo bavili. Stoga је potrebno uraditi dve stvari: prvo, svaka batalja treba da ima obllje oznaka, i drugo, uvek treba da se odriava takav poredak da isti pesaci uvek Ьиdи и istim redovima. Na primer, ako је jedan od pocetka Ьiо и drugom redu, neka i dalje и пјети ostane, i to пе samo и istom redu nego i па istom mestu. Da Ьi se to moglo uraditi, potrebne su mnoge oznake. Prvo, potrebno је da zastava bude obeleiena tako da se razlikuje od zastava drugih batalja. Drugo, zapovednik i centurioni па glavama treba da imaju perjanice, razlicite i prepoznatljive. No, najvainije od svega је da se raspoznaju desetari. Stari su tome poklanjali veliku painju, ра su im па kacigama napisali brojeve i obeleiili ih kao prvog, drugog, treceg, cetvrtog, itd. No, ni to �т nije Ьil�- dovofjno, ра је svaki vojnik imao па stitu zapisan, broj reda i mesta kofl zauzima и tom redu. Kad se, dakle, ljudi tako oznace i kad naviknu па te oznake, lako ih је, ako se rastroje, brzo ponovo organizovati, jer kad se postavi zastava, centurioni i desetari mogu okom odre1iti . mesto, а P_e��ci, levi s leva, а desni zdesna па иоЫсајепот . rastoJanJи, upravlJщиci se prema svojim pravilima i razlicitim oznakama brzo mogu Ыti па svojim mestima. Na primer, ako rastavis bacvu п� duge koje si prethodno obeleiio, moci ces је ponovo sastaviti а ako duge nisi obeleiio, neces је moci sastaviti. Те se stvari b;zo исе marljivo!�u i veiЬom, � kad se jednom паисе, tesko se zaboravljaju, jer nove VOJmke usmeravщu stari, ра Ьi za neko vreme иz takve veibe svaka pokrajina postal� vicna ratovanju. Potrebno је, takode, obuciti ih da se okren� и trenu l �а, kada је potrebno, od bokova i leda naprave celo, а od се�а bokove i leda. А to је sasvim jednostavno, jer је dovoljno da se svaki _covek okr�ne_, и pravcu и kojem ти је komandovano, ра gde okrene lz�e,_ tamo Је c�lo. Istina, kad se Ьоспо okrecu, poreci im nisu srazmernz, Jer od grudz d?. ramena nije tolika udaljenost kao od jednog do drugog bok�, а to пце и skladu s иоЫсајепiт poretkom batalje. Zato tr�ba d� zh P_Opravi praksa i razbor. No, to пе znaci da vlada nere.f1-, Jer от _samz to mogu popraviti. Ali najvainije је, i и tome је __ uve�banost пщроtrе�пца, okretanje cele batalje kao da је cvrsto telo. Ти Је n�ophodna velzka uveibanost i razbor, jer ako se, па primer, ieli okre�utl n�levo, treb� da se zaustavi levo krilo, da oni koji su tik иz опе �to SlOJe n�predщu posve lagano, da oni па desnom krilu пе moraju _ trcatz, тасе bz se svi izmesali. [(_ad vojs�a marsuje od mesta do mesta, uvek se dogodi da batalje koje nzsu па се/и tr��a da se bore Ьоспо ili s leda, а пе s се/а, da batalja odmah иz bok zlz leda mora napraviti се/о. А ako se ieli da takve batalje
Na ovoj drugoj slici pokazuje se kako se postrojava, prema raspravi jedna batalJ·a koJ·a е krece napred, а treba da se bori bocno. Poredak batalje па mariu Сею ·о о ][][][][][
nnnnn nnnnn nnnnn nnnnn nnnnn nnnnn nnnnn nnnnti nnnnn nnnnn nnnnn nnnnn nnnnn nnnnn nnnnn nnnnn nnnnn nnnnn ][][][][][
о
УУУУУ
00000 00000 00000 00000 00000 00000 00000 00000 80000
Тоооо
00000
Zoooo
00000 00000 00000 00000 00000 00000
УУУУУ
ууууу
00000 00000 00000 00000 00000 00000 00000 00000 00000 00000 00000 00000 00000 00000 00000 00000 00000 00000
УУУУУ
о
ууууу
00000 00000 00000 00000 00000 00000 00000 00000 00000 00000 00000 00000 00000 00000 00000 00000 00000 00000
о
Celo
с
][][IXxyyyyyyyyyyyyyyy
nnnnnooooooooooooooo nnnnnooooooooooooooo nnnnnooooooooooooooo nnnnnooooooooooooooo nnnnnooooooooooooooo nnnnnooooooooooooooo 1:::, �Q nnnnnooooooooooooooo � -С) nnnnnooooooooooooooo nnnnn8oooooooooooooo <::r nnnnnToooooooooooooo Q ...;i nnnnnooooooooooooooo nnnnnZoooooooooooooo nnnnnooooooooooooooo nnnnnooooooooooooooo nnnnnooooooooooooooo nn nnnooooooooooooooo nnnnnooooooooooooooo nnnnnooooooooooooooo
::.
-�"
хпххууууууууу уууууу-
ууууу
и tom slucaju imaju poredak prema опоте sto smo ranije pokazali nuino је da pikeniri budu па опот boku koji се postati celo, а da desetari, centurioni i zapovednici budu па svojim mestima, па potrebnom а rastojanju. И tom slucaju prilikom formiranja batalje treba и osamdeset � redova rasporediti ро petoricu vojnika. Sve pikenire treba rasporediti и � prvih dvadeset redova, а od njihovih desetara staviti petoricu и prvi i petoricu и poslednji red, dok је ostalih sezdeset redova sastavljeno od stitonosa koje cine tri centurije. Dakle, treba da prvi i poslednji red svake centurije cine desetari, da glavni zapovednik sa zastavom i trubom bude и sredini prve centurije stitonosa, а da centurioni budu postrojeni па се/и svake centurije, tako da, kad biste hteli da pikeniri dodu па levi bok, treba da udvojite centuriju ро centuriju па desnom boku, а kad biste hteli da dodu па desni bok, morali Ыste ih udvojiti s levog boka. Tako batalja opet па boku ima pikenire, desetare па се/и i pozadi, centurione па се/и i glavnog zapovednika и sredini. Takav је oЫik batalje dok se опа krece, по kad spazi neprijatelja imace vremena da bok pretvori и се/о jedino ako svi vojnici okrenu lice prema опот boku па kome se nalaze pikeniri i tad је batalja opet uredena ро redovima i sa zapovednicima onako kao sto smo је ranije postrojili, jer, osim centurio na, svi su па svojim mestima, а centurioni odlaze па njih odmah i bez poteskoca.
149
Ali kada se - marsujuci napred - тога boriti s leda, redove treba postrojiti па nacin da kada se formiraju и batalju pikeniri budu pozadi. Zato је potrebno da tamo gde и batalji оЫспо svaka centurija ima pet redova pikenira spreda oni budu pozadi, а sve drugo и stroju treba da bude kao sto sam ranije rekao. KOZIMO: Ako se dobro secam, rekli ste da takav nacin veibe sluii da se te batalje mogu zatim prestrojiti и vojsci i da ta praksa sluii da Ы se опе mogle postrojiti. Ali, ako Ы Ыlо potrebno da tih cetiri stotine pedeset pesaka zametnu odvojenu Ыtku, kako Ыste ih postrojili? FABRICIO: Tada опај koji ih vodi mora proceniti gde се postaviti pikenire, i to uciniti, sto se ni и сети пе protivi ranije opisanom stroju. Premda је to nacin па koji treba voditi Ыtku zajedno s drugim bataljama, ipak to nije pravilo koje se moie primeniti и svim slucajevima и kojima moraJ delovati. No, jos си iscrpnije odgovoriti па vase pitanje ako vam izloiim i druga dva nacina postrojavanja batalje koja cenim jer ti se nacini ili nikad пе primenjuju ili se primenjuju kad је batalja sama, odnosno kad nije skupa sa drugima. Da Ы ih postrojio tako da imaju dva klina velim da osamdeset redova, ро petoricu и svakom, moras postrojiti ovako: postaviti па sredinu centuriona, а za njim dvadeset pet redova, и kojima treba da budu ро dvojica pikenira па levoj, а tri stitonose па desnoj strani nakon prvih pet redova, sledecih dvadeset treba da bude dvadeset desetara svi izmedu p�ken�r� i stitonosa, osim onih koji nose pike, а опi mogu Ыti s pikenmma. Iza dvadeset pet tako postrojenih redova treba postaviti drugog centuriona, koji се za sobom imati petnaest redova stitonosa. Za ,у�та ide_ glavni zapovednik, и sredini, sa zastavom i trubom, а za njim 10s drf!-gih pef:!�est redova stitonosa. /za njih treba postaviti treceg centurюna, ko]l iza sebe treba da ima dvadeset pet redova а и svakom od �jih ро tri stitonose s leve i dvojicu pikenira s desne slrane, а posle f!.':'lh ·I;et red?va neka bude dvadeset desetara, izmedu pikenira i sntonosa. lza tzh redova neka bude cetvrti centurion. Kad Ы se medutim od tako_ postrojenih redova htela urediti batalja s dva klina, trebalo bi zaustavztz prv_?� centuriona s dvadeset pet redova koji su iza njega. Zatim treba prestroJttl drugog centuriona s petnaest redova naoruianih stitovi ma, koji su iza njega па taj nacin sto се skrenuti udesno а zatim ici иz desni Ь ?� dva�eset i_ pet redova, sve dok пе dode do pet�aestog, i tu se z_,�ustav;tl. Z�tlm val1a premestiti glavnog zapovednika s petnaest 1-edova stztonosa ko1i ga slede, zaokrenuvsi takoder udesno. Uz desni bok onih petnaest _redova koji su ranije premesteni оп се ici sve dok im пе stane v па celo i tu се se za�taviti. Zatim treba premestiti treceg centuriona s dvadeset Р:! redova _z �a cetvrt�m centurionom, koji је Ыо za njima, ра , zaokrenuvsz udesno icz иz desm bok poslednjih petnaest redova stitonosa пе zaus��vljajucf ih kad dodu do cela, nego uputivsi ih dalje, sve dok posle�щi redovz od tih dvadeset pet пе budu и istoj ravni sa zadnjim _ redoviт_,a_. Ка1 Је to uradeno centurion koji је Ыо па celu prvih petnaest redo�a stztonosa tre!:ю da na p�sti m�sto па kojem је Ыо i uputi se pozadi, и levz иgао. !ako се opet_ bltl formzrana batalja od dvadeset pet redova, sa ро pet P_esaka и redu z dva klina, ро jednim па svakom krilu prvog reda. Svakz се od njih imati ро deset redova, sa ро pet vojnika и redu,
Na ovoj t �ecoj lici yokazuj� se, kao to е u raspravi izlaze, prvo, kako е formira batalja а dva klшa а zat1m batalJa а trgom u sredini. Mar!evski poredлk • Celo Celo •• С V с с С nnooo 00000 oooon vnnooo ooonnv 00000 D0000 ooonn vn11000 ooonnv nnooo 00000 ooonn vnnooo ooonnv nnooo 00000 ooonn vnnooo Arti/jtrija i ooonnv nnooo 00000 ooonn vnnoon ntnooru(ani ooonnv xnooo 00000 ooonx 000DXV VXD000 хоооо 00000 ooonx ooonxv. vxnooo xnono 00000 ooonx ooonxv vxnooo xnooo 00000 ooonx vxnooo ooonxv � ооопхv 1::::, () vxnooo sтz xnooo 00000 oocnx .Q vnnyooooooooooooooynnv " nnyoo 00000 ooynn 11nyoo 00000 ooynn -� vnnyooooooooooooooynnv � � vunyooooooooooooooynnv ... nnyoo 00000 ooynn ..:i' vnnyooooooooooooooynnv o1111уоо 00000 ooynn vnnyooooooooo'Oooooynnv i nnyoo 00000 ooyn:i. 11nyoo vunyooooooooooooooynnv sтz ooynn vnnyooooooooooooooynnv nnyoo 00000 ooynn vnnyooooooooooooooynnv nnyoo 00000 ooynn vnnyooooooooooooooynnv nnyoo 00000 ooynn vnnyooooooooooooooynnv nuyoo 00000 ooynn vnnyooooooooooooooynnv onyoC1 00000 ooynn vnnyooooooooooooooynnv r.nyoo 00000 ooynn vnnyooooooooooooooynuv nnyoo 00000 ooynn vnnyooooooooooooooynuv nnyoo 00000 ooynn vnnyooooooooooooooynnv oo�nn 00000 00 100 с с 00000 Celo 00000
..
00000 00000 00000 00000
с
с
vunyooooooooooooooynnv vnnyooooooooooooooynnv vnnyooooooooooooooynnv vnnyooooooooooo,,ooynnv vnnyooooooooooooooynnv vonyooooooooooocooynnv vnnyoooooooooooooo ynnv vonyoooooooooooooo уnnv ooonnv vnnooo vnnooo ooonnv ooonnv -; vnnooo � 17 0C>on11v .Q vonooo ·- vnnooo Ntnaoru!aniooonnv oooxnv t vnxooo oooxnv ч vnxooo
�ooxnv vnxooo oooxnv Ynxooo oooxnv vnxooo vonyooooooooooooooynnv vnnyooooooooooooooynnv Yn11yooooooooooooooynnv vnnyooooooooooooooynnv vчnyooooooooooooooynnv vnnyooooooooooooooyncv �nnyooooooooooooooynn�
1::::, � ;:s ... о-
i
а prostor izmedu dva klina Ысе onoliki koliko zaиzima deset ljudi sto stoje Ьоспо jedan иz drugog. Izmedu ta dva klina stajat се vojskovoda, а па svakom vrhu klina ро jedan centurion. Iza svakog kraja Ысе jos ро jedan centurion. Na svakom boku Ысе ро dva reda pikenira i dvadeset desetara. Та dva klina sluie zato da se izmedu njih smesti artiljerija ako ta batalja ima i kola. Veliti treba da stoje иz bokove pikenira. Ali, ako se od te batalje и oЬliku klina ieli doЫti batalja sa tzv. trgom od onih petnaest redova sa ро dvadeset njih и redu treba uzeti osam i postaviti ih па vrhove dvaju klinova, koji onda od klinova postaju ramena trga. Na tom trgu stoje kola tu stoji i vojskovoda sa zastavom, ali пе i artiljerija, koja treba da stoji па celu ili dui bokova. То је nacin па koji se тоiе rasporediti batalja kad mora sama prolaziti kroz nesiguran kraj. Ipak, najbolja је zЫјепа jedinica, bez klinova i trga. Ali, ako se iele osigurati nenaoruiani, nuina је jedinica и oЬliku klina. Svajcarci znaju za jos mnoge oЫike batalje, od kojih је jedan krst: и prostorima izmedu krakova od nep,·ijateljskog napada zasticeni su
z
Е;
�
а
152
� � � � о
1Ј; < а:
vojnici naoruiani musketama. No, kako su t�kve batalje dob�e �а pojedinacne borbe, а тоја је namera da pokazem ka_ko �е bori vtse batalja zajedno, пе ielim da se dalje zamaram и pokazivanJи. KOZIMO: Cini mi se da sam sasvim dobro shvatio nacin па koji treba veibati ljude и tim bataljama, ali, ako se dobro secam, rekli ste da Ыste, osim deset batalja, dodali bataljonu jos hiljadu specijalnih pikenira i pet stotina specijalnih velita. Ne Ыste li opisali i njiho uveibavanje? FAВIOCIO: Bih, i to s velikom briiljivoscu. Pikenire Ыh uveibavao pod svakom zastavom zasebno, и strojevima batalja, kao druge, zato sto Ыh se njima sluiio vise nego oblcnim bataljama и svim posebnim Ыtkama, kao i pri stvaranju zaliha, lovu, i slicno. No, velite Ыh uveibavao kod kuce jer su oni па takvoj duinosti da se moraju boriti rastrkani, ра nije neophodno da budu s ostalima па zajednickim veibama · dovoljno је da se dobro uveibaju па posebnim veibama. Stoga treba, sto sam vam pre rekao, ali mi nije tesko ponoviti, veibati svoje ljude и tim bataljama, tako da znaju ocuvati redove zadriati svoje mesto i odmah se па njega vratiti kad ga neprijatelj ili teren poremeti, jer kad se to zna, lako se moie nauciti koje mesto pripada batalji i koja је пјепа duinost и vojsci. Ako se neki vladar ili repuЫika potrudi i unese reda и te strojeve i veibe, uvek се imati dobre vojnike. Oni се Ыti bolji od svojih suseda, ра се nametati, а пе primati, zakone drugim ljudima. Ali, kao sto sam vam rekao, zbog nereda и kome iivimo, te se stvari zanemaruju i пе сепе, tako da nase vojske nisu dobre, ра kad Ьi se i nasle vojskovode Ш clanovi prirodno obdareni, oni to пе Ы mogli dokazati. KOZIМO: Koliko Ьi kola trebalo da ima svaka od tih batalja? FAВIOCIO: Prvo, пе Ыh hteo da centurioni niti desetari jasu konje ako Ьi glavni zapovednik hteo jahati, ieleo Ьih da to bude mazga, а пе konj. Dao Ыh ти dvoja kola, jedna svakom centurionu i dvoja па svaka tri desetara, jer toliko ih logoruje и logoru, sto сето to па drugom mestu opisati, tako da Ьi svaka batalja imala trideset sest kola. Trebalo Ьi da па njima svakako budu satori, posude za kuvanje, dovoljno sekira i gvozdenih lopata da se mogu napraviti logori, а zatim i drugo radi njihove udobnosti. KOZIМO: Mislim da su vode koje ste postavili svakoj od tih batalja potrebne, ali nisam siguran da se toliki zapovednici пе Ы zbunili. FAВIOCIO: Вilo Ы tako kad пе Ы zavisili od jednog, ali kako zavise о� njeg_�, vlada �е�, stavise, bez njih ga је nemoguce i uspostaviti, jer zid koJL se nagmJe па sve strane bolje је podupreti s vise slabljih podup�aca i ео/�сапја пе?о s тапје jacih, jer тос samo jednog coveka пе moze sprecztt z odagnatt propast. Zato Ы trebalo da и vojsci па svakih deset ljudi bude jedan koji се imati vise iivota, vise srca, ili barem vise autorit�ta, koji _се s1:1eloscu, _recima i primerom navoditi i druge da budu _ па svo1zm mesttma z spremnz za borbu. А da su te stvari koje sam naveo, kao st? s� v?d�, _zastave, zvucni signali potrebne и vojsci, vidi se i ро tome sto th z mz zmamo и nasim vojskama, ali nijedna пе obavlja svoj zadatak. �rvo, ako _se tra_�i 1а deset�ri _rade опо zbog cega su и stroju, potrebno Је da svakz od n1zh zma svo1e l1ude da boravi s njima, odreduje
straie, �ude ..,� stroju s :!'jima, j�r ako_ su па svojim mestima, oni odreduju pravac t naczn _ 1:а. �OJt red?vz ostщu ravni i па mestu, ра se stoga пе mogu poremetttt, ilz ako se z poremete, odmah se vracaju па svoja mesta. Ali, danas пат oni sluie jedino za to da ih placamo vise nego ostale i da mogu sudelovati и kakvoj posebnoj bici. Isto se dogada i sa zastavama, koje sluie samo za paradu, а пе и druge vojne svrhe. Stari su se, medutim, sluiili zastavom za predvodenje i ponovno postrojavanje, jer, kad Ы se zastava zaustavila, svako Ы znao gde ти је mesto и odnosu па zastavu i па mesto Ы se uvek vracao. Takode Ьi znali da li se moraju zaustaviti ili krenuti, vec prema tome da li se zastava kretala ili је stajala. Stoga је пиiпо da и vojsci bude vise jedinica, а da svaka jedinica ima svoju zastavu i svog vodu, koji је to bolji sto је hrabriji i, sto је posledica toga, iivahniji. Pesaci dakle treba da slede zastavu, а zastava se mora kretati prema zvucnom signalu koji, ako је dobar, komanduje vojskom. Ako vojska korakom sledi ritam zvuka lako се slediti i komande. Tako su stari imali zviidaljke, svirale i savrseno oЫikovane zvuke, jer kao sto igrac, ako sledi ritam muzike i ро пјети se krece песе pogresiti, tako se ni vojska koja nauci da se krece prema tom zvuku песе rasuti. Tako su i zvuci Ыli razliciti prema tome kako se ielelo promeniti kretanje i prema tome da li је ljude trebalo podstaknuti, smiriti ili zaustaviti. А kako su zvuci Ыli razliciti, razlicito su ih nazivali. Dorski zvuk је podsticao upornost, frigijski iestinu, da se prica da se, kad је jednom sedeo za trpezom а neko dao frigijski znak, Aleksandar tako raiestio da је posegao za oruijem. Sve Ы te nacine valjalo ponovo otkriti. Ako је to pretesko пе Ы se smeli zanemariti bar oni koji od vojnika traie poslusnost. Svako Ы ih onda тоgао menjati i prepraviti prema sopstve nom nahodenju, samo da uveiba svoje ljude da ih znaju raspoznavati. "' No, danas је пајсе се proizvod tih zvukova samo buka. KOZIМO: Hteo Ыh od vas cuti, ako ste ikad о tome razmisljali, zasto se danas toliko preziru i zanemaruju te veibe kad vlada toliki nered? z FAВRICIO: Rado си vam reci sta mislim о tome. Poznato vam је da Е;� је izuzetnih ratnika Ыlо mnogo и Evropi, malo и Africi, а jos тапје и а Aziji. То је Ыlо zbog toga sto su ta druga dva dela sveta imala jednu � ili dve kraljevine i malo repuЬlika, dok је и Evropi Ыlо nekoliko о� kraljevstava i bezbroj repuЬlika. Ljudi postaju izuzetni i pokazuju svoje > vrline prema tome kako ih upotreЫjava i vodi njihov vladar, republika ...� ili kralj. Stoga је razumljivo da se tamo gde ima vise driava pojavljuje � mnogo sposobnih ljudi, а malo ih se javlja tamo gde је тапје driava. То su и Aziji: Nin, Кir, Artakserks, Mitridat i jos malo koji sto Ы Ьili ovima ravni. И Africi su to, ako izuzmemo egipatsko staro doba, Masinisa, Jugurta i vojskovode kartaginske repuЬlike. Kad se uporedi s Evropom, to је vrlo mali broj, jer se и Evropi izuzetnim ljudima пе zna broja, Ыlо Ы ih i vise kad Ы se racunali i oni koji su se ugasili zbog pakosti vremena, jer ljudi su Ыli kreposniji tamo gde је Ыl_о vise driav� koje su favorizovale vrline, ili iz potrebe ili iz neke drug� l1udske �trastz. _ Takvih је ljudi Ыlо malo и Aziji zato sto је cela bila pod 1ednzm kraljevstvom, koje zbog svog prostranstva najcesce nije r�t?valo ра _ se tako ljudi nisu ni mogli istaknuti izuzetnim delima. И Afr�cz se do?�d�lo to isto. No, ipak ih је Ыlо vise zahvaljuju�i kartaginsko1 repuЬllCl "1er .., repuЬlike daju vise odlicnih ljudi nego kral1evstava, zato sto se и щ�та
153
154
о
� � � а.
vrlina ceni а и kr aljevstvima se od пје strahuje , �ako da и p�.· vima ljudi puni vrlina napreduju а и drugima se gase. On�J, 1akle . ko_1 1 pos 1:1-atr a Evropu, videce da је и пјој bilo тп_оgо �ef!f:[Ыika : k,:al1e_vma _ koJe su zato sto su se plasile jedna d,·uge, bile prlSllJene �,·zatz voJ �и _ 1 04avatl. priznanja onima koji su se и пјој isticali.. Jer, L и Gr�koJ Ј�, zz_иzev_ makedonskog kraljevstva, Ыlо mno go repuЬltka, а и svakoJ od nJLh btlo Је veoma odlicnih ljudi. И Italiji su Ыli Rimljani, Samnica�i, !oskanci, cisalpinski Gali. Francuska i Nemacka Ыlе su ри�е repuЬli�a z �ladara . Spanija takode. И poredenju s Rimljanima premalo th se spommJe L to zbog pakosti pisaca, ро kojima је, sledeci for tunu, najces�: d?voljno o dati priznanje pobedniku. No, nije razumno da medu Samicamma L Toskan cima, koji su se sto pedeset godina borili s rimskim narodom pre nego sto su Ыli pobedeni, nije Ыlо mno go odlicnih ljudi. А to isto vaii i za Fr ancusku i Spaniju. No, vrline koje pisci пе slave kod pojedi naca najcesce slave kod naro da ра tako uzdiiu и zvezde njiho vu upornos t и odbrani vlas tite s lobode. Ako је dakle, is tina da se tam o gde ima vise driava pojavljuje i vise sp osobnih ljudi iz toga nuino sledi - ako опе pr opadnu - da се postepeno nestati i vr lina jer песе Ыti povoda koji ljude cini kreposnima. Kako se zatim, Rimsko carstvo prosiril o , pobedivsi sve repuЬlike i kraljevine и Evropi i Africi i vecinu и Aziji, jedini је izvor vr·line ostao Rim. Tako је ljudi punih vrlina Ыlо sve тапје i и Evropi, i и Aziji, ра је naposletku tih vrli na gotovo nestalo, jer, kao sto је sva vrlina Ыlа svedena па Rim, а Rim је Ыо и rasulu, и rasulu se nasao gotovo celi svet, ра su S kiti mo gli osvojiti Carstvo koje је savladalo tude moci, ali nije znalo ocuvati svoju. Pre mda se kasnije to carstvo zbog najezde varvara podelil o па vise delova, takva тос vise nikad nije obnovljena; prvo, zato sto se treba neko vre me muciti d ok s e ponovo пе usp ostavi po redak koji је jednom nar use n а drugo, zat o sto danasnji nacin iivota, s obzirom па hr iscansku veru, пе патесе takvu neophodnost odbrane kakva је nekad vladala. Tada Ы se pobed eni и ratu ili uЫjali, ili Ы zauvek ostajali robo vi, provodeci be d no ostatak iivota. Pobednici Ы opustosili pobedene zemlje ili Ы r asterali njiho vo stanovnistvo oduzevsi im p osed e, tako da su ljudi s avladani и r atu trp e li najgoru bedu. Zaplaseni time, ljudi su odr tavali vojnu vesti nu i odavali pocast onima koji su је odlicno izvrsavali. No, danas је taj strah uglavnom nestao malo se иЫјаји pobed eni, niko se пе dr ti dugo и zaroЫjenistvu, zaroЫjeni se lako oslobadaju. Vise se пе unistavaju gradovi ра makar se i hiljadu puta pobunili. Pokoreni se ostavljaju па posedima i Ьоје se samo otkupnine kao najgoreg zla. Zbog svega toga ljudi se пе tele potciniti vojnoj disciplini i zlopatiti se pod пјот da Ы izbegli opasnosti od kojih strahuju. Zatim, evropske pokraji ne su danas potcinjene tek mal om br oju vladara, cela Fr ancuska slusa samo j ednog kralja, Spanija takode jedno g, Italija је p od eljena па nekoliko d el ova, njeni slaЫ grad ovi se priklanjaju опоте ko pobedi i tako se brane а jake driave se пе Ьоје da се propasti zbog razloga koje smo naveli. KOZIМO: Ра, ipak su и poslednjih dvadeset pet godina mnogi krajevi Ыli opljackani i propadala su kraljevstva, а taj Ы primer morao nav esti ostale da preuzmu ne sto iz antickih uredenja i iive ро njima. FAВRICIO: Tako је kako kaiete, ali, ako pogledate koji su kr ajevi Ыli opl.ilzckani, vid ecete da oni nisu Ыli glavni и driavama nego tek njih o vi
delovi. Na pr imer, opljackana је Tortona, а пе Milano, Кариа, а пе Napulj, Brescia а пе Venecija, Ravena, а пе Rim. Ti primer i пе mogu promeniti misljenje onih koji vladaju, naprotiv, ucvrscuju ih и njihovom uverenju da se mogu iskupiti otkupninama, ра se пе iele podvrci ratnim veibama koje im se delimicno ci ne nepotrebnim, а delimic no zbrkom koju пе mogu razumeti. Oni drugi koji su potci njeni i koji Ы tre bal o da strahuju od tih primera петаји tu тос da nesto ucine, ра su vladari koji su izguЫli driavu pro pustili prili ku, а oni koji su па vlasti niti је znaju, niti iele iskoristiti, jer Ы hteli lagodno iivet prema fortuni, а пе prema vlas titoj vrli ni. Oni vide, zat o sto su vrli ne retke , da fortuna upravlja svim stvarima, ра iele da опа vlada njima а пе oni пјот. Da је to о сети sam raspravljao isti nit o, videcete ako samo pogledate Nemacku, и kojoj ima vrlina, i to zat o sto ima mnogo kneievi na i re puЬlika, tako da је sve опо sto valja и danas njoj vojsci zaprav o odraz onog sto kao primer pok azuju ti narodi. O ni ljubomorno cuvaju svoje driave i Ьоје se ropstva (а drugde nije tako), ра iele odriati svoje gos podstvo i svoje pocasti. Zelim da ovo bude dovoljno da pokaie koji su uџoci sadasnjeg rasula, ро тот misljenju. Ne znam ci ni li se i vama to isto, ili su vam, zbog ovakvog razmatranja, ostale neke sumnje. KOZIMO: Nijedna, naprotiv, sve mi је to r azumljivo. Hteo Ыh samo, vr acajuci se sad nasoj glavnoj temi, da сијет od vas kako Ыste r asporedili konje и tim bataljama, koliko Ы ih Ыlо kako Ы se konja nicima ko mandovalo i kako Ы Ыli naoruiani. FABRICIO: Moi.da vam se cini da sam ih zanemario, ali nemojte se zbog toga cuditi, jer dva s u r azloga zbog ko jih sam za to da se о njima mal o go vor i: prvo, pesadija је iila kucavica vojske, i drugo, taj se deo vojske тапје iskvario od pesaka, jer, ako kon jica nije јаса nego st o је Ыlа и starih, onda је jednako jaka. Takod e smo malopre rekli kako је tre ba uvei.bavati. А st o se tice opreme, naoruiao Ьih је onako kao sto se to da nas cini, i laku konjicu i ok lopnike . No, hte o Ыh da и lakoj konjici svi budu strelci, neki da budu s musketom, jer, ako su oni и dr ugim ratnim oper acijama od mal e koristi, ovde su vrl o korisni, plase s tanovnistv o i ter aju ga s p oloiaja ko ji cuva. Vise се ga zaplasiti jedan voj nik s musketom nego dr ugih dvadeset naoruianih vojnika. No kad је rec о njihovom broju, а kako и tome vise пе oponasa": o rim�ku vojsku, пе Ыh odredio vise od tri stotine konjanika za svakL batal10�. O ni Ы Ыli sastavljeni od sto pedeset oklopnika i sto pedeset lakih konjan ika. Svaki d eo Ы imao svo g zapove dnika, te ро petn_aes t dese ta,:a s vlas tito m trubom i zastavo m. Hteo Ыh da svaka d ese to nca oklopmka imaju ро petora kola, а svaka desetorica lakih_ ko_njanika _ po dvoja; kola Ы kao i kod pesaka, nosila sat ore, posude , sekire i lopate i, ako p re?stane druge stvari. Nemojte mis liti da је to neumer�n?st �а� b_ud�te videlt ka._ko danas oklo pnici imaju ро cetiri konja и s�OJOJ slu��l� Је� Је to po?resno zato sto se и Nemackoj mo ie videti da tl oklopnlCl tm�JU sa�? 1ednog konja, а па svaku dese toricu dolaze ро је�п� kola -�01а z� п1�та nose p otrebne im stvari. Konjanici su i kod RtmlJa�a bili sa�i prem1a su trijшi Ыli sme steni Ьlizu konjice i z�amo �а su im morali pomagat! oko , . konja, sto Ыsто lako i mi mogli uradttl (to си vam pokazan kad
z t а � < � 155 UJ >
se budu rasporedivala mesta и logoru). Опо, dakle, sto su radili Rimljani i опо sto danas rade Nemci mogli bismo i mi raditi. Stavise, ako se tako пе radi, g resi se. Тi Ы se konjanici, rasporedeni i reg rutovani zajedno s bataljonom, mogli pokatkad okupiti (kad se okupe i batalje) i vef.bati da zajedno napadaju. То Ы Ы/о potrebno vise zbog toga da se upoznaju nego zbog neceg drugog. Ali, za sada dosta о tome. Predimo па oЬlikovanje vojske kako blsmo mogli poceti bltku s neprijateljem s nadom da сето pobediti, jer је to cilj zbog kojeg se vojska osniva i toliko proucava.
TRECA KNJIGA
О NACINU na koji su Rimljani uredivali legiju а Grci falangu. - Kako se ureduju svajcarski bataljoni: s nedostacima, jer mnogo drze do falangi. - Treba se pridrzavati oruzja i nacina i grcke falange i rirnske legije. - Kon zularna vojska kako i od koliko ljudi se sastojala. - Kako se postrojava vojska za Ьitku. - Kako se sukoЬljava sa neprijateljem. - Upotreba arti ljerije u Ьitkama na otvorenom polju. - Treba napasti neprijateljevu artilje riju, kako ne Ьi mogla da dejstvuje. - Muskete i artiljerija malog kalibra nanose mnogo vise stete nego artiljerija velikog kalibra. - Artiljerija ne sprecava primenu antickih borbenib poredaka. - Treba da se drzi izvan ceta, da se moze rukovati njome. - Kako su pikeniri rasporedeni u pet redova dovoljni da odole navali konjice. - Zasto prvi bojni red (front) batalja treba da bude cvrsci i gusci od drugog а on od treceg. - Kako batalje prvog i drugog reda mogu, povlaceci se, cele da stanu и batalje treceg reda. - Kako treba da se povlace pikeniri rasporedeni na boku voiske. - Prva vezba koju treba da urade batalje jeste da se postroje brzo. - Cinovi staresina, kako se sticu. Znaci na zastavama. - Druga vezba, pokrenuti vojsku i marsevati а da se poredak ne poremeti. - Treca vezba, lazni napadi. - Cetvrta vezba, raspoznati zapovesti vojskovode putem truba i zastava. - Zvuci koje su upotreЫjavali Lakedemonci; - Kartaginjani; -Lidijci; -Aleksandar Veliki i Rirnljani. - Zvuci koje predlaze autor, i kako se koriste. - Zasto se neprijatelj prvo napada s besom i bukom, а zatim se bori u tisini.
KOZIMO: Buduci da тепјато temu rasp rave, f.e/eo Ьih da promenimo i ispitivaca, je r пе Ьih f.eleo da те smatrate uobraf.enim. То sam uvek kod drugih osudivao. Stoga си p rekinuti svoje ispitivanje i predati vlast опот od mojih prijatelja koji to bude hteo. CANOBI: Nama Ьi Ьilo vrlo drago da ste nastavili, ali kako to пе f.elite, recite bar koji od nas da zaиzme vase mesto. KOZIMO: Ја Ьih tu duf.nost prepustio gospodinu Fabriciju. FAВRICIO: Drago mi је sto је preuzimam i hteo Ьih da se drf.imo mletackog oblcaja, ро kojem najmladi prvi uzima rec, je r, kako su to poslovi za mladice, mislim da su oni i najsp remniji da о njima r azgovaraju, kao sto su i najsp remniji da ih izv rsavaju. KOZIМO: Dakle, vi ste па redu, Luidi. А kako је meni drago sto imam takvog naslednika, tako се i vama Ьiti drago sto imate takvog ispitivaca. Ра vas molim da se vratimo temi i пе gublmo vise vreme. FAВRICIO: Kad Ьismo ieleli pokazati kako treba rasporediti vojsku za Ьitku, uveren sam da bismo morali ispricati kako su G rci i Rimljani rasporedivali cete и svojim vojskama. No, kako to sami moiete procitati i videti kod antickih pisaca, zanemaricu mnoge pojedinosti i govoricu
i3 � � о � �
157
samo о опоте sto, mislim treba podriavati ako danas ielimo dovesti do savrsenstva nasu vojsku. То znaci da си pokazati kako se vojska rasporeduje za Ьitku, kako јој se treba suprotstaviti и pravim bojevima, а kako је treba uveibati и toboinjim. Najvecu gresku cine oni koji, kad је rasporeduju za Ьitku vojsku postroje tako da ima samo jedan front i prisile је па samo jedan smer napada i jednu fortunu. То је zato sto se vise пе sledi iskustvo starih kod kojih је jedan red ulazio и drugi, jer ako nije tako, пе moie se ni pruiiti ротос prvima - niti se mogu b,·aniti, niti se mogu и Ьоји odmeniti, а to su sve Rimljani radili. Da Ьih dakle, pokazao kako је to Ьilo, kaiem vam da su Rimljani svaku legiju delili па t,·i dela, па hastate, principe i trijare; hastati su Ьili и prvom ЬогЬепот redu и sirokim i zatvorenim strojevima, iza njih su se nalazili principi, ali и redim strojevima, а iza njih trijari и tako retkim strojevima da su ро potreЬi mogli и svoje redove p,-imiti principe i hastate. Osim njih imali su i prackase i strelce, i druge lako naoruiane vojnike, koji nisu stajali и tim strojevima, nego su Ьili rasporedeni па се/о vojske, medu konjanike i pesake. Oni su, dakle, lako naoruiani pocinjali Ьој, а ako Ьi nadjacali - sto Ьi se retko desavalo - odnosili Ьi pobedu, а ako Ы Ыli odbljeni Ьоспо Ьi se povlacili, ili od mesta do mesta koja su za to Ыlа uredena sve dok se пе prikljuce nenaoruianima. Nakon toga Ы se sa neprijateljem sukoЫjavali hastati, koji Ьi se, ako Ьi videli da се Ыti nadjacani, postepeno povlacili kroz retke strojeve sve do principa ра Ы onda zajedno s njima opet napadali. Ako Ы i oni Ьili savladani svi Ы se povlacili и retke strojeve trijara, а onda Ьi svi zajedno, и grupi, ponovo pocinjali Ьој, ра ako Ьi ga i oni izguЬili, nije Ьilo pomoci, jer se vise пе Ы imalo odakle poceti. Konjanici su stajali па bokovima vojske, slicno kao dva krila па telu, ра Ы se cas borili па konjima, а cas Ы pomagali pesacima, prema potreЫ. Takvom ratovanju, и kome se napad тоiе ponoviti tгi puta, gotovo је nemoguce uspesno se suprotstaviti, jer da te tri puta napusti fortuna i da neptijatelj ima toliku тос da te treba щ > а f:i puta [!_obe�i. Grci nisu tako mogli obnavljati svoje falange. Premda � !е kod nJzh bzlo mnogo voda i mnogo strojeva, rasporedivali su se kao � о !eda': korpus z�pг�vo, !ато kao j�dan borbeni red. Oni nisu pomagali > !edm 1гиgе ulaze':Jem Jednog stroJa и drugi, poput Rimljana, nego је < f !edan covek �olazzo па mesto drugog. То su radili па ovaj nacin: njihova � Је falanga bzla rasporedena и гedove, а иzmimo da su и svakom redu im_ali [!О pedeset ljudi, ра kada Ьi се/от stali naspram neprijatelja, od svz� bz s� redova borilo prvih sest, jer su njihova koplja, koja su zvali sarzse, bzla tako duga �а su iz sestog reda vrhovima dosezali do prvog. _ A_ko bz _ netko, dakle, zz prvog reda рао ili Ыо ranjen и Ьо,-Ы, odmah bz па nJegovo mesto dolazio опај koji је stajao iza njega и drugom redu, а па 1:razno me!to и drugom redu dolazio Ьi опај koji је stajao iza njega и trecem_,_ ра bz tak? � tren vojnici iz zadnjih redova ispunili praznine и prednJz m_. Re�ovz bz, dakle, neprestano Ыli citavi, nijedno borbeno mestov пе Ь�. os_tщalo prazno, osim и poslednjem redu, koji se proredivao zato_ sto пце _�тао za sobom nikoga da ga obnavlja. То znaci da Ьi gubztk� i:, !!.rvz':1- redovim� uvek nadoknadivali poslednji, а prvi Ьi redovi uvek �zlz cltavz, tako da bz �е te falange - onako kako su Ьile rasporedene - lakse mogle desetkovatl nego proЬiti, jer ih је veliki korpus cinio
ш
158
neP_?kretni�. Rimlj�vni su па pocetku takode imali falange, а njihove su legцe _о_Ьис��апе slz�vno kao опе. Kasnije su napustili takav raspored i podeblz . legцe n_,a vzse korpusa, to jest па kohorte i manipule jer su sma!ralz - �ао st� s�m m�lopre rekao - da је taj korpus vitalniji ako је и nJemu vzse dusa z ako Је sastavljen od vise delova tako da svaki od njih тоiе stajati zasebno. Svajcarski bataljoni da�as и svemu slede falang:, � ро tome sto se _rasporeduju gusto i и Ыоkи, i ро tome sto pomazu Jedan drugog. 1 !>ztku vo�e tako sto bataljone postavljaju jedan иz bok d�r:goga, а ako zh stav� Jedan za drugim i ako se prvi povlaci . 1:ета nacz':a da prede и drugz. Da bz mogli jedni drugima pomoci _ zтщи оvщ raspored: stave jedan bataljon napred, а drugi iza njega desno, ра ako prvom zatreba ротос, drugi moie stupiti napred i pruiiti ти ро":ос. T�e�i bataljon stoji iza njih, ali па udaljenosti jedne muskete, da �oz� _stиP_ztz n_�pred �ko prva dva budu оdЫјепа. Time dоЫјаји i оdЬцет L от koJz stupщu napred, i izbegavaju sudar jedni s drugima, jer veliko mnostvo пе moie vrsiti prihvat tako uspesno kao mali korpus а mali i odvojeni korpusi, kakvi su Ыli oni и rimskim legijama mogLi su se razmestati tako da lako prihvate jedni druge и svoje. redove i medusobno se ротаiи. Da taj raspored kod Svajcaraca nije dobar kao kod starih Rimljana pokazuju mnogi primeri rimskih legija koje su se sukoЫjavale s grckim falangama i uvek ih pobedivale, jer su generacija naoruianja, kao sto sam pre rekao, i takav nacin obnavljanja proredenih redova vojnika mnogo vise vredeli od cvrstoca falangi. Kako је, dakle, па osnovu tih primeгa trebalo da uredim vojsku, mislio sam zadriati delimicno oruije i nacin ratovanja grckih falangi, а delimicno rimskih legija, zato sam i rekao da и bataljonu ielim imati dve hiljade pika, oruije makedonskih falangi, i tri hiljade stitova s macevima koji su Ыli oruije Rimljana. Podelio sam bataljon па deset batalja, kao Rimljani legiju па deset kohoгti. Postrojio sam, kao i oni, velite (lako naoruiane vojnike, koji treba da роспи Ыtku а da Ы kao sto је i oruije izmesano i ima ga i od jednih i od drugih, Ыli zastupljeni i njihovi strojevi, rasporedio sam ih tako da svaka batalja ima ро pet redova vojnika s pikama па celu а da ostalo budu stitonose, kako Ы се/о moglo odoleti konjici i lako uslo и neprijateljske jedinice, jer и prvom sudaru imam, kao i neprijatelj, pike za koje ielim da mi budu dovoljne da ти odole, а stitonose Ы ga zatim pobedile. Ako gledate и сети је snaga tog stroja, videcete da sve to oruije sluii svojoj svгsi: pike su korisne protiv konja, а kad dodu nasuprot pesaka, korisne su pre nego sto se Ыtka zgusne, а kad se zgusne postaju nekorisne. Zato Svajcarci, da Ы izbegli taj nedostatak iza svaka tri reda pika stavljaju ро red helebardi, da ostave prostor pikama koje ga петаји dovoljno. Ako se, dakle, nase pike stave napred, а stitovi pozadi, odolece konjici, а kad распе Ыtka, razЫce i gaziti pesake, ali kad se Ыtka zgusne i kad опе postanu nekorisne, dolaze stitovi i macevi, kojima se и svakoj stisci moie baratati. LUIDI: Sad Ыsто ieleli cuti kako Ыste tako naoruianu i tako uredenu vojsku rasporedili za Ыtku. FAВRICIO: Sada vam upravo to ielim pokazati. Morate znati da и оЫспој rimskoj vojsci, koju su zvali konzularnom vojskom, nije Ыlо vise od dve legije rimskih gradana, а Ыlо је sest stotina konjanika i oko jedanaest hiljada pesaka. Zatim su imali isto toliko pesaka i konjanika
koje su im slali njihovi prijatelji i s�vezni�i, а njih ! и �elili. па dva 1е�а i nazivali ih levi klin i desni klin. Ntkad msu dopustalt da tzh pomocmh pesaka bude vise nego pesaka и njihovim legij�ma, а Ьi�i !и . vrlo zadovoljni ako је Ьilo vise konjanika. S t��vom vo1sk�m, �01а Је imala _ dvadeset i dve hiljade pesaka i oko dve hil1ade koщamka, 1edan konzul је vodio svaku Ьitku i isao и borbene pohode. Takode, k�d se tre?alo odupreti brojnijim snagama, udruiivala su se dv� konzula � 1�е vo1sk�. Treba jos da zapazite da su, ро oblcaju, и sve. tn glavne vo1n:ick� radnJ� koje obavlja vojska, to jest pri m�rsevaп1 u, .}?gorovaщu t b�r�:' postavljali legije и sredinu, jer su ielelz da от и сци �� se snagu nщvz�e uzdali budu sto bolje okupljeni, kao sto се vam pnlzkom razmatraщa tih triju radnji Ьiti pokazano. Pomocni pesa_ci� zbog t�g� s!o sи Ьil� _ . zajedno s legionarima, Ьili su korisni kao t от, 1er su bzlz dzsczplmovam poput njih, ра su ih zbog toga rasporedivali па slican nacin и borbenom poretku. Ко, dakle, zna kako su Rimljani rasporedivali legiju и vojsci za Ьitku zna i kako su rasporedivali celu vojsku. Medutim, kao sto sam vam rekao da su legiju delili и tri eselona, te kako је jedan eselon prihvatao drugi, znaci da sam upravo rekao i kako se cela vojska rasporedivala za Ьitku. No, kako felim urediti borbeni poredak slicno Rimljanima, jer su oni imali dve legije, uzet си dva bataljona, а kad rasporedim njih, videce se i raspored cele vojske, jer dodavanjem veceg broja ljudi пе treba ciniti drugo nego umnoiavati strojeve. Mislim da vas пе moram podsecati па to koliko pesaka ima bataljon, da se sastoji od deset batalja, zatim па to koji su zapovednici и njima, koje oruije nose i koliko је oblcnih, а koliko specijalnih pikenira i velita, jer sam vam malocas to jasno rekao, а secam se da sam паротепио da to, svakako, valja upamtiti radi razumevanja svih drugih slojeva, ра vam sada ielim pokazati kako izgleda borbeni poredak, пе ponavljajuci drugo. Mislim da deset batalja jednog bataljona treba da bude па levom krilu, а deset batalja drugog па desnom. Na levom krilu treba da se rasporede па ovaj nacin: pet se batalja postavi jedna kraj druge ро frontu, tako da rastojanje izmedu njih bude ро cetiri lakta, ра се sve zajedno zaposesti zemljiste sirine sto cetrdeset i jedan lakat, а dublne cetrdeset lakata. Iza tih pet batalja postavio Ьih tri druge, па odstojanju od prvih и pravoj liniji cetrdeset lakata; od te tri, dve Ьi se pozadi, и pravoj liniji, postavile iza krilnih, а treca Ьi zauzela prostor и sredini. Tako Ьi te tri ро frontu i dublni zauzele isti prostor kao i onih pet, ali tamo gde Ьi izmedu tih pet rastojanja Ьilo cetiri lakta, izmedu onih tri Ьilo Ьi trideset i tri lakta. Postavio Ьih zatim dve zadnje batalje iza te tri, и pravoj liniji i па cetrdeset lakata odstojanja od njih; svaku Ьih od njih postavio iza krajeva tih triju, а rastojanje izmedu njih Ьilo Ьi siroko devedeset i jedan lakat. Sve Ьi te tako rasporedene batalje zauzimale zemljiste sirine sto cetrdeset i jedan lakat ро frontu, а о dublni dve stotine lakata. Specijalne pikenire razmestio Ьih иz bokove tih batalja s leve strane, па rastojanju od dvadeset lakata od njih, i to и sto cetrdeset i tri reda - ро sedam и svakom redu, tako da duz celog levog. boka bude deset batalja, postrojenih onako kao sto sam rekao. Ostalo Ьi jos cetrdeset redova da cuvaju kola i nenaoruzane koji ostaju па zacelju vojske. Desetari i centurioni rasporedili Ьi se па svoja mesta, а od tri zapovednika batalja
Na ovoj cetvrtoj slici prikazuje se borbeni poredak vojske postrojene za vodenje bitke sa neprijateljem, ureden prema raspravi.
Desni Ьоk
1 1
'[Oq 1ла'Ј
jednog Ьih stavio па celo, drugog и sredinu, а treceg и zadnji red, da bude tergiduktor, kako su stari nazivali опоgа koji је komandovao zaceljem vojske. Ali, vratimo se па celo vojske. Velim da Ьih, pored specijalnih pikenira, rasporedio specijalne velite. Као sto znate, njih iта pet stotina. Njima Ьih dao prostor od cetrdeset lakata. S njihove leve strane stavio Ьih oklopnike i zeleo Ьih da zauzimaju prostor od sto pedeset lakata. Potom Ьi Ьili lako naoruzani konjanici, kojima Ьih dao jednak prostor kao i oklopnicima. Oblcne velite Ьih ostavio pored svojih batalja, i to tako sto Ьi stajali и meduprostorima izmedu jedne i druge
batalje i Ыli kao njihovi predvodnici, ako ih vec пе Ыh stavio ispod specijalnih pikenira, sto Ыh ili пе Ыh uradio, vec prema tome kakve Ы mi Ыlе namere. Zapovednika bataljona postavio Ыh и meduprostor izmedu prvog i drugog eselona batalja ili па се/о, па prostor izmedu poslednje od prvih pet batalja i specijalnih pikenira vec prema tome kakve Ы mi Ыlе namere, s jos tгideset ili cetгdeset izabгanih ljudi koji Ы гazborito znali izvrsiti naredbu, ili svojom snagom odoleti napadu. И sredinu Ыh jos stavio zvucna sredstva i zastavu. То је raspored prema kome Ыh postrojio bataljon па levoj strani, te Ы to Ыо raspoгed polovine vojske, sto Ы ро frontu iznosilo pet stotina i jedanaest lakata, а ро dublni koliko smo 1'anije rekli пе racunajuci prostor koji Ы zauzimali specijalni pikeniri za zastitu nenaoruianih, sto Ы Ыlо oko sto lakata. Drugi bataljon rasporedio Ыh па desnom krilu па isti nacin kao sto sam raspoгedio опај па levom, ostavljajuci izmedu jednog i drugog bataljona prostoг od trideset lakata. Na celo tog prostora stavio Ыh nekoliko artiljerijskih dvokolica iza kojih Ы stajao glavni zapovednik (vojskovoda - kapetan), а imao Ы oko sebe, s zvucnim sredstvima i kapetanskom zastavom, ba,'em dve stotine odabranih ljudi. Vecina od njih Ы vec prema potreЫ Ыli pesaci, spremni da izvrse svaku komandu. Sto se tice artiljerije vojske dovoljno је deset topova za zaиzimanje zemljista, koji пе Ы prelazili pedeset liЬrica. И vojnom pohodu Ыh se njima vise sluiio da branim logore nego и Ысi, а sva Ы druga aгtiljerija Ыlа radije od deset nego od petnaest librica. Nju Ыh postavio ispred fronta cele vojske, ako vec zemljiste пе Ы Ыlо takvo da је mogu smestiti па boku па bezbednom mestu, gde је neprijatelj пе Ы mogao udariti. Tako postrojena i rasporedena vojska тоiе и Ысi slediti borbeni poredak i falange i rimske legije, jer su па celu pikeniri. Svi pesaci su postrojeni и redove па nacin da kad se sukobe s neprijateljem i odole ти, mogu, kao sto su nekada mogle falange, popuniti prve redove onima koji su iza njih. S druge strane, ako su napadnuti tako da moraju pokvariti strojeve i povlaciti se, mogu uci и p1'azne prostore dгugih batalja koje su pozadi i udruiiti se s njima. Ponovo cineci mnostvo, odoleti neprijatelju i boriti se. Ako to nije dovoljno, mogu se па isti nacin povuci drugi put i treci put se boriti, tako da se taj borbeni poredak, kada је rec о ЬоrЫ, moie obnavljati prema potreЫ ili па gгcki ili па rimski nacin. Sto se tice snage vojske, опа se пе moie postrojiti tako da bude јаса, jer su i jedan i drugi klin vrlo dobro snabdeveni vodama i oruijem, а slab је samo zadnji deo nenaoruianih, koji su opet Ьоспо okruieni specijalnim pikenirima. Neprijatelj је пе moie ni s jedne strane napasti а da је пе nade postrojenu, а zadnji deo пе тоiе Ыti napadnut zato sto пета neprijatelja cije Ы snage Ыlе takve da te тоiе napasti sa svih strana а ako ga ima, пе treba da s njim ratujes. No, kad Ы neprijatelj Ыо bolje naoruian od tebe, а dobro postrojen kao i ti ako oslaЫ zato sto te је napadao па vise mesta, а ti ga razbljes s jedne strane, sve је gotovo. Ako ima konja vise nego ti, budi bezbedan, jer strojevi pikenira koji te okruiuju brane te od svih njihovih napada, cak i kad su tvoji konji odЫjeni. Osim toga, vode su rasporedene sa strane, tako da mogu i potcinjavati se. Prostor izmedu jedne i druge batalje �а�о komandovati _ t Jednog t drugog stroJa_ пе sluii samo zato da Ы jedni mogli prihvatiti druge nego i da Ы imali prostora glasnici, koji Ы dolazili i odlazili prema
�ape!anovom naredt;n/и . ��о st� s�m vam ranije rekao Rimljani su _ imali r:ko dvadeset cetm _ hil1ade l1udi и 1ednoj vojsci, ра tolika treba da bude l .?va. Kako v�u ostafi vojn_ici p_r�uzim�li nacin borbe i oЫik vojske od legцa, to znacz da bi z_ от vo1nzcz_ ko1e Ыste dodali dvama vasim bataljonima trebali slediti oЫik i borbeni poredak prvih. А kad smo jednom za to da�i prim_e :,. l�ko ga је P_Odriavati, jer, ako se vojsci dodaju dva druga batalJona, zlz ЈОЈ se doda isto toliko drugih vojnika пе treba uraditi nist� drugo �sim u�vostruc�� redove, ра tamo gde је p�stavljeno deset batal1a па levo1 stram, postavztz dvadeset ili pojacavajuci ili rasteiuci strojeve, vec prema tome sto ti nalaie zemljiste ili neprijatelj. LUIDI: Istinu govoreci gospodine, vec zamisljam tu vojsku, cak је i vidim ра gorim od ielje da је gledam kako napada. А пе Ыh ieleo ni za sta па svetu da postanete kao FаЫје Maksim i mislite kako da vesto zadriite neprijatelja i odgodite Ыtku, jer Ыh tada gore mislio о vama nego sto је rimski narod mislio о пјети. FAВRICIO: Ne bojte se. Zar пе cujete artiljeriju? Nasa је vec пара/а, ali је malo gubltaka папе/а neprijatelju, а specijalni veliti vec krecu sa svojih mesta zajedno s lakom konjicom, i s najljucim besom i пајјасот vikom jurisaju па neprijatelja. Njihova artiljerija је vec jednom opalila, ali iznad glava nasih pesaka koje nije ni povredila. Buduci da sad пе moie opaliti ро drugi put, vidite nase velite i konjanike kako је vec zauzimaju, dok је neprijatelj, da је odbrani krenuo napred, ра artiljerija пе raspoznaje vise pгijatelje od neprijatelja i пе тоiе izvrsavati svoju duinost. Pogledate s koliko se snaga i discipline nasi bore, i to sve zbog veiЫ koje su ih па to navikle i zbog poverenja sto ga imaju и vojsku koju moiete videti kako svojim korakom i s oklopnicima sa strane krece и strojevima da s protivnikom zametne borbu. Pogledajte nase artiljerije koje su se, da Ы im dale mesta i ostavile slobodan prostor povukle па опо mesto па kome su Ыli veliti. Vidite vojskovodu koji ih hrabri i pokazuje im da је pobeda sigurna. Vidite kako su se veliti i laki konjanici 1'asirili i vratili па krilo vojske da vide mogu li s boka nekako nauditi protivnicima. Evo vojske su se sukoblle. Pogledajte s koliko srcanosti odolevaju neprijateljevom nadiranju i и kakvoj tisini, te kako vojskovoda komanduje oklopnicima koji odolevaju, а pri tome se пе guraju niti izlaze iz pesadijskih strojeva. Gledajte kako su nasi laki konjanici krenuli па grupu neprijateljskih vojnika s musketama koji su hteli napasti s boka, i kako su ih neprijateljski konjanici sustigli ра sad, nasavsi se izmedu jedne i druge konjice, пе mogu pucati i povlace se iza svojih jedinica. Gledajte s kakvom se iestinom bore nasi pikeniri i kako su pesaci vec Ьlizu jedni drugima, ра vise пе mogu rukovati pikama, te se prema disciplini kojoj smo ih naucili - nasi pikeniri malo рота/о povlace medu stitonose. Pogledajte kako је и ovom casu velika grupa neprijateljevih oklopnika odЫla nase oklopnike па lе\юј strani i kako su se nasi disciplinovano povukli k specijalnim pikenirima i иz njihovu ротос nanovo preuredili celo odbacili protivnike а mnoge poblli. И meduvre menu su se svi оЫспi pikeniri iz prvih batalja sakrili medu redove stitonosa i prepustili im borbu, а gledajte s kakvom snagom, sigurnoscu i ustrajnoscu oni tuku neprijatelja. Ne vidite li kako su se и ЬоrЫ primakli strojevi, ра se s teskocom rukuje macevima? Gledajte kako brzo ginu neprijatelji, jer su naoruiani pikom i njihovim тасет. Pika im пе koristi
jer је preduga, а тас zato sto је п_eprijatelj od�is� dobro ok!opljen, ра neki padaju mrtvi ili ranjeni, а nekz bei�- Glf!,dщte zh �ako beze п� defn_L!_ stranu, а beie i па levu, evo, pobeda Је nasa. Zar msm� па nщsre�nlJ� nacin doЫli Ыtku? No s jos vecom Ы se radoscu pobedzvalo kad bi mi _ Ыlо dopusteno da to �provedem и delo. А vidite i _sami_ d� nije bilo potrebno upotreЫti ni drugi ni treci stroj, jer n�s prv�_stro! Ью 1?�оl1ап da ih savlada. И vezi s tim петат vam vzse sto recz oszm resztl neku vasu sumnju koja se moie roditi. LUIDI: S takvom ste iestinom pobedili и ovoj Ысi da sam zadivljen i toliko iznenaden da mislim kako пе Ыh mogao dobro izraziti sumnju koja Ы mi, moida, ostala и dusi� Ра _ip �k си s�, иz�aju_ci se и ...vas'! mudrost odvaiiti da kaiem опо sto mislim. Recite mz пщрrе: zasto Је vasa arriljerija opalila samo jedanput? 1 zasto ste је odmah povukli и redove vojske, а posle је niste ni spomenuli? Jos mi se cini da ste pretpostavili kako се neprijateljska artiljerija visoko gadati, а i rasporedili ste је па svoj nacin. Ali, ako Ы se dogodilo, а mislim da se to cesto dogada, da ceta bude pogodena, kako Ыste tome doskocili? А kako sam росео s artiljerijom, i,eleo Ыh jos dopuniti ovo pitanje, da vise о tome пе raspravljamo. Сио sam kako mnogi potcenjuju oruije i borbene poretke antickih vojski, smatraju da Ы danas опе mogle malo sto uciniti, naprotiv da Ы Ыlе posve nekorisne kad Ы se па njih srucila sva iestina artiljerije koja razЬija strojeve i savladuje svako oruije, ра smatraju da је ludost formirati strojeve koje пе moies odriati i s naporom nositi oruije kojim se пе moies odbraniti. FAВRICIO: Kako ovo vase pitanje ima vise delova, treba па njih posebno odgovoriti. lstina је da sam artiljeriji naredio da opali samo jednom, а i za taj jedan put sam se dvoumio. Ucinio sam to zato sto је vainije gledati da te пе pogode, nego da ti pogodis neprijatelja. Morate znati, ako пе ielite da vas pogodi artiljerija, treba da stojite ili tamo gde vas пе mof.e doseci, ili iza kakvog zida ili nasipa. Drugo vas nista пе тоiе zastititi, а treba da su i jedan i drugi vrlo jaki. Vojskovode koje zamecu Ьој пе mogu Ыti iza zida ili nasipa niti tamo gde se пе тоgи doseci. Stoga - kako пе mogu naci nacin koji Ы ih zastitio - valja im naci nacin da budu sto тапје izloieni, а za to пета drugog nacina nego da se artiljerija odmah napadne. А to se radi tako sto se па пји krece brzo i rastresito" а пе polako i zЫјепо, jer zbog brzine опа песе moci ponovo opaliti а zbog rastresitosti pogodice тапје ljudi. То пе moie uraditi uredena grupa ljudi, jer ako se krece brzo poredak se пе moie odriati, а ako su vojnici rastrkani, neprijatelju песе Ыti tesko da ih razЫje, jer su vec sami razЫjeni. Stoga sam vojsku postrojio tako da тоiе uraditi i jedno i drugo, jer, kako sam и klinove postavio hiljadu velita, nakon sto nasa artiljerija zapuca, naredio sam da krenu napred zajedno s lakim konjanicima i zauzmu neprijateljsku artiljeriju. А svoju artiljeriju nisam povukao da neprijateljskoj пе Ыh dao vremena, jer пе mogu sеЫ davati prostora, а oduzimati ga drugome. Zbog toga nisam dao da se opali ро drugi put, а skoro da nisam dopustio ni prvi put samo da neprijatelj пе тоiе ispaliti nijedanput. Ako ielis da neprijateljska artiljerija bude nekorisna nista drugo пе ротаiе osim da је napadnes. Jer, ako је neprijatelj napusti, ti је zauzimas, а ako је ieli braniti mora је ostaviti pozadi, ра kad se иz пји nadu neprijatelji i prijatelji vise пе
!:
z
Ј;;
�
а
164
�< °'
о >
� �
moie gadati. Mislim da Ы vam i bez primera ovi razlozi Ыli dovoljni, по kako mogu navesti nekoliko primera iz antickih bojeva, f.elim to uciniti. Kad је Ventidije zametnuo Ьој s Parcanima, cija se najveca snaga ispoljavala и rukovanju Lukom i strelom pustio ih је da dodu gotovo do njegovih logora pre nego sto је pokrenuo svoju vojsku, а to је ucinio da Ы ih odmah mogla opkoliti i da im пе ostavi prostor za gadanje. Cezar kazuje kako је и Francuskoj gde је vodio borbu s neprijateljima, Ыо tako iestoko napadnut da njegovi vojnici nisu imali vremena da Ьасе koplja prema rimskom оЫсаји. Tako se тоiе videti da, пе f.elis li da te neprijatelj napadne и vojnom pohodu, пета druge pomoci do da ga sto god moies brie okupiras. !тао sam jos jedan razlog zbog kojeg nisam hteo da artiljerija gada. Оп се vam se moida uciniti smesan, ali ipak mislim da ga пе treba potcenjivati. Nikad и vojsci neces izazvati toliku zbrku kao kad јој zastres vidik. Mnoge hrabre vojske Ыlе su pobedene zato sto im је vidik Ыо zaklonjen prasinom ili suncem. А nista vise пе zaklanja vidik od dima koji stvara artiljerija kad dejstvuje. Zato mislim da је mudrije da neprijatelj sam sebe zaslepi nego da ti slep ides па njega. Zato ја пе Ыh gadao (ali to пе Ы Ыlо prihvatljivo zbog ugleda sto ga artiljerija uiiva), ili Ыh је postavio tamo gde su klinovi vojske, tako da prilikom gadanja пе zaslepi пјепе prve redove, jer to је najvainiji deo mog ljudstva. А da је zaklanjanje vidika neprijatelju korisno, тоiе se videti iz Epaminondinog primera; оп је, da Ы zaslepio neprijateljsku vojsku koja је dolazila da s njim zapodene Ыtku, poslao svoju laku konjicu pred neprijatelja da podigne veliku prasinu i zakloni ти vidik, i tako је dоЫо Ыtku. Vama se ucinilo da sam artiljerijske plotune upravio kako sam hteo, iznad glava pesaka, па sto си vam odgovoriti da nebrojeno vise puta velike artiljerije пе pogode pesadiju nego sto је pogode, jer је pesadija toliko niska, а artiljerijom је tesko rukovati ра cim је malo podignes, опа gada iznad glava pesaka, а ako је spustis gada и zemlju, tako da hitac do njih i пе dode. Spasava ih i neravnina zemljista, jer cim medu pesacima ima malo grmlja ili uzvisica, to ometa gadanje. А sto se tice konja, osoЫto onih koji pripadaju oklopnicima, jer oni treba da budu zЫjeniji od lakih konjanika а kako su visi lakse mogu Ыti pogodeni, mogu se dok artiljerija пе роспе da dejstvuje driati па zacelju vojske. lstina, mnogo su ubojitije muskete i laka artiljerija, i najbolje је suprotstaviti im se tako sto се se odmah napasti а ako и prvom jurisu neko pogine, treba znati da se svagda tako ginulo. А dobar vojskovoda i dobra vojska пе treba da strahuju od pojedinacnih guЫtaka, nego od opsteg, i treba da podraiavaju Svajcarce koji nikad nisu izbegavali Ыtku zato sto Ы se prestrasili artiljerije, naprotiv, smrtnom kaznom su kainjavali опе koji su uplaseni artiljerijom ili izlazili iz redova ili pokazivali znake straha. Kada је artiljerija ispalila, ја sam је povukao unutar vojske, kako Ы ostavila slobodan pюlaz bataljama. Vise је nisam spominjao, jer kad је jednom zapocela borba опа је tad nepotrebna. Vi ste takode rekli da zbog iestine ovog sredstva mnogi misle da su oruije i borbeni poreci starih beskorisni, ра Ы se prema tome sto ste rekli moglo uciniti da su sadasnji ratnici pronasli borbene poretke i orui,je koje moie Ыti korisno protiv artiljerije. Ako vi za to znate, drago се mi Ыti da те tome poducite, jer do sada to nisam mogao videti, niti mislim da se moie pronaci. Hteo Ыh cuti od njih zasto
pesaci и nase vreme nose gvozdene stitnike za gn�di ili trup, а ko_njani�i su potpuno zasticeni oklopom jer, ako smatrщu da su oklopt starzh nekorisni и zastiti od artiljerije, morali Ы i njih izbegavati. Jos Ыh teleo cuti zasto Svajcarci imaju, slicno strojevima starih zЫјепи jedinicu od sest ili osam hiljada pesaka i zbog cega su ih svi oponasali, ako takvom stroju preti ista opasnost od artiljerije kao i onim drugim koji su Ыli ро uzoru па anticke. Mislim da пе Ы znali sto da odgovore, по ako upitate vojnike koji о tome nesto znaju, reci се vam najpre da su oklopljeni zato sto ih ti oklopi пе brane od artiljerije, пеgо od strela, pika, maceva kamenja i drugih sredstava koja dolaze od neprijatelja. Jos Ы vam odgovorili da su zЫjeni poput Svajcaraca kako Ы /akse mogli udariti па pesake kako Ы lakse mogli odoleti konjanicima i kako Ы zadali sto vise teskoca nepгijatelju koji teli da ih razЫje. Tako se тоtе videti da vojnici, osim od artiljerije treba da strahuju od mnogih dгugih огиiја od kojih se brane oklopima i strojevima. Stoga је, sto је bolje oklopljena i sto su njeni stгojevi zЫjeniji i jaci, vojska sigurnija. Takav koji misli onako kako sam rekao ranije ili nije mudar, ili је па te stvari veoma retko mislio, jer ako vidimo da samo jedno anticko oruije koje danas upotreЬljavamo, а to је pika, i tek mali deo onih strojeva, а to su svajcarski bataljoni, пата tako dobro sluie i daju toliko snage nasim vojskama zasto пе Ыsто mislili da su i druga oruija i drugi strojevi, koji su zapostavljeni, od koristi? Zatim ako пе vodimo racuna о artiljeriji i пе zЫјато se poput Svajcaraca, koji nas drugi strojevi mogu jos vise zaplasiti? Jer ni jedan stroj nas пе тоtе vise zaplasiti od ovog и kome su ljudi zЫjeni. Osim toga, ako те nep1·ijateljska artiljerija пе plasi kad те и ЬоrЫ prikuje za zemlju pred nekim gradom, gde те s vise sigurnosti тоiе pogoditi (jer је пе mogu osvojiti zato sto је zasticena zidinama, nego јој se samo nakon nekog vremena mogu suprotstaviti svojom artiljerijom ра се опа udvostruciti hice), zasto da strahujem od пје и Ысi и kojoj је brzo mogu osvojiti? Tako ја zakljucujem sledece: artiljerija, ро тот misljenju, пе sprecava primenu nacina borbe starih i dokazuje snagu antike. Da о tome nisam vec гazgovarao s vama Ыо Ыh opsirniji, по ielim se nadovezati па опо sto sam tada о tome rekao. LUIDI: Mogli smo sasvim dobro razumeti sto ste rekli о artiljeriji, ра mi izgleda, jednom recju da ste pokazali kako је najbolji lek odmah је zauzeti kada ste и pohodu i suoceni s neprijateljskom vojskom. Ali, s tim и vezi imam jednu sumnju: cini mi se da Ы је neprijatelj mogao postaviti па bok svoje vojske odakle Ы vas gadala, а pesaci Ы је cuvali, ра је пе Ыste mogli zauzeti. Vi ste, ako se dobro secam rasporedujuci svoju vojsku za Ыtku, napravili rastojanje od cetiri lakta izmedu batalja, а od dvadeset lakata izmedu batalja i specijalnih pikenira. Kad Ы neprijatelj postrojio svoju vojsku poput vas i kad Ы artiljeriju smestio и te meduprostore, mislim da Ы vas onda mogla gadati potpuno zasticena, jer se пе Ы moglo uci medu snage neprijatelja i zauzeti је. FAВRICIO: Vasa је sumnja vrlo mudra, а ја си nastojati ili da sumnju raџesim ili da tome nadem lek. Rekao sam vam da se te batalje stalno и kretanju ili ЬоrЫ skupljaju i da neprestano ро prirodi stvari dolazi do su�a�anja tako da ako и te meduprostore koji su mali postavite artiljeriju от се se и kratkom vremenu suziti tako da artiljerija vise песе moci da izvrsava svoj zadatak. А ako ta rastojanja ucinite vecim da Ыste izbegli
tu opasno�t- prouzr?_kovt:,cete vecu - jer zbog tih rastojanja пе samo da pruzate pnliku neprчatel1u da zauzme vasu artiljeriju vec i da vas razЫje. No morate znatz da Ј�_ nemoguce driati artiljeriju medu cetama ро�оtо�и_ опи па dvokolicama, jer, artiljerije se krecu и jednom smerи: а tspal1щu и 1rи�от, ра ako treba da и pokretu gadaju neophodno је da s� pre ораl1еп!� o�re1:u, а da se okrenu potrebno im је toliko prostora da bz pedeset �гtzl1e:ц��zh dvokolica stvorilo zbrku и svakoj vojsci. Zbog .., toga se тоrщи dгzatz izvan ceta, gde se njima moze sluiiti и ЬоrЫ па nacin k�ko smo m_,alo Р;.е po�azali. "f':1-o, F.ret1:ostavimo da se mogu dгzati unutra t da se m_oze пас� пе_ �� �rednJ_ � �аст, i to tako da se pri skupljanju _ пе опе1;:�gисще r�1 ar_nl1erцe- ali i da se пе nacine otvori koji Ы omoguc�i put nep��Jatel1u; mora se reci da se ti lako motes pobrinuti da nades lek praveci meduprostore и svojoj vojsci koji Ы znacili slobodan put nje�f"': pl�tunima, tak� da Ы пјепа zestina Ыlа uzaludna. То је vrlo l�ko ucmttz, 1er ak� neprцa�elj ieli da se njegova artiljerija nalazi па sigurnom, t!eba da 1е .po�t�vi pozad� gde је njegov poslednji medupro _ _ stor, па паст da щет hю, da пе bi pogodili sopstvene ljude uvek idu pravolinijski а па isti nacin, ostavljajuci im mesto, lako ih је moguce izbeci jer to је jedino ор "te pravilo: onim stvarima kojima se пе motes suprotstaviti treba da nacinis mesta, kao sto su stari radili sa slonovima i kolima sa rpovima. Verujem vise sam nego siguran, da vam se cini da sam imao prednost i da sam dоЫо Ыtku па svoj nacin, ali kad nije dovoljno to sto sam do sada rekao ponovicu: Ыlо Ы nemoguce da jedna vojska tako postrojena i opremljena пе pobedi и prvom sukobu svaku drugu vojsku koja Ы se postrojila onako kako se postrojavaju savremene vojske. Опе najcesce imaju samo jedno celo, петаји stitova, nenaoruzani se vojnici moraju braniti od neprijatelja koji im је Ыizи, а postrojavaju se tako da su jedinice jedna pored druge sto cini vojsku plitkom, а ako jedinice postave jednu za drugom петаји nacin da prihvate jedna drugu, to cini zbrku i lako se moze poremetiti. А iako oni svojim vojskama daju u·i imena i dele ih и tri eselona, prethodnicu, glavninu i zastitnicu, �z ipak опе im пе sluie za dгugo vec za marsevanje i razlikovanje logora, щ> а а и Ыtkama sve zalaiu па prvi napad i prvu srecu. � LUIDI: Opazio sam jos da је и vasoj Ысi vasu konjicu odЫla ;;iо nepгijateljska konjica, ра se опа povukla medu specijalne pikenire te је щ> tako иz njihovu ротос zadriala i odЫla neprijatelja. Mislim da pikeniгi g:< mogu odoleti konjima, kako vi kaiete ali и velikom i cvrstom bataljonu, � kao kod Svajcaraca, по и vasoj vojsci ima па celu pet redova pikenira, а па boku sedam, ра пе znam onda kako im mogu odoleti. FABRICIO: Premda sam vam ,·ekao kako su makedonske falange цpotreЫjavale sest redova pikenira najedanput, тогаtе znati da bataljon Svajcaгaca cak i da је sastavljen od hiljadu redova, moie upotreЫjavati samo cetiгi, ili najvise pet, jer su pike duge devet lakata, jedan i ро lakat zauzima ruka, tako da ргvот redu ostaje slobodno sedam i ро lakata pike. Drugi red pored onog sto zauzima гиkа, пе koristi lakat i ро prostora koji postoji izmedu jednog i drugog reda, ра se moie iskoristiti samo ostatak pike od sest lakata. Тгесет redu zbog tih istih razloga ostaje cetiгi i ро, cetvrtom tri, petom lakat i ро. Dгugi redovi su za ranjavanje nekorisni, vec slute za obnavljanje prvih redova, kao sto smo vec rekli, i cine pгitom potporni zid za onih pet redova. Ako, dakle, pet
167
njihovih redova moie zadriati konje _zasto i� ne__b_i mog�o zadriati pet nasih, kojima opet пе nedostaju redovi PC?Z.a�t koJt tm slИ:�e kao oslonac i daju im isto takvu podrsku, iako петщи pike poput n1ih? А �ko v_,�т se redovi specijalnih pikenira koji su postavl1�m па . �okovima сте tankim, mogli Ы se transformisati и cetvorougao t postavltl иz bok dvema bataljama koje postavljam kao poslednji eselon vojske. Sa toga mesta mogli Ы lako svi zajedno sadejstvovati celu i zacelju vojske i priskociti и ротос konjanicima, kad se za to ukaie potreba. LUПH: Da li Ыste uvek primenjivali taj oЫik borbenog poretka kad Ыste hteli voditi Ыtku? FAВRICIO: Ne niposto, jer trebate menjati borbeni poredak vojske prema теsш Ыtke osoblnama i broju neprijatelja, sto си objasniti nekim primerom pre nego sto zavrsim ovu raspravu. No ovaj oЬlik nije uzet zato sto је toliko bolji od drugih, а zaista је vrlo dobar vec zato da prema пјети naucite pravilo za jedan borbeni poredak, da Ыste znali raspoznati kako se rasporeduju i drugi poreci jer svaka nauka ima svoje opste [fostavke, па kojima se dobrim delom temelji. Podsecam vas па samo jednu stvar: nikad nemojte rasporedivati vojsku tako da опат koji se bori napred пе moie pomoci опај koji se nalazi pozadi, jer опај ko napravi takvu gresku ucinice neupotreЬljivim najveci deo svoje vojske, koja i kad poseduje neku тос, пе тоiе pobediti. LUIDI: И vezi sa tim rodila mi se sumnja. Jmajuci и vidu pri rasporedu batalja da ste vi и prvi red stavili pet, и sredinu tri i па zacelju dve, smatram da Ы Ыlо bolje uraditi suprotno, jer smatram da se teie тоiе razblti jedna vojska kad опај koji navaljuje, sto vise prodire и пји, sve vise nalazi da је cvrsta, а cini mi se da se vas poredak, sto se vise prodire и njega, pokazuje sve slaЫjim. FABRICIO: Kada Ыste se setili da su trijari, а oni su Ыli treci eselon rimskih legija i nije ih Ыlо vise od sest stotina, imali dogovor da budu postavljeni и poslednji red тапје Ы sumnjali; jer Ы videli, da sam ја, naveden tim primerom, и poslednji eselon postavio dve batalje, sto је devet stotina pesaka, tako da ја sledeci taj rimski poredak pre mogu pogresiti sto sam ih иzео previse, nego premalo. 1 mada Ы taj primer Ыо dovoljan, ielim vam reci i razlog. Razlog је sledeci: prvi red vojske treba uciniti cvrstim i gustim оп ima da odoli navali neprijatelja, а пе mora da primi и sebe neke prijatelje, zbog cega treba da bude prepun ljudi, jer Ы ga malo ljudi cinilo slaЫm ili zbog proredenosti, ili zbog broja vojnika. Ali drugi eselon, koji prvo treba da primi prijatelje, da Ы zadriao neprijatelja, treba da ima velike meduprostore, ра iz tog razloga bolje је da bude malobrojniji od prvog, jer, kad Ы Ыо brojniji �li jednak prvom, ili пе Ы trebalo ostavljati razmake sto unosi nered, ili ako Ы se ostavljali, preci granicu prednje linije, sto Ы poredak vojske ucinilo nesavrsenim. А nije istina, to sto kaiete da је bataljon slaЫji sto neprijatelj и njega vise ulazi, jer se neprijatelj nikada пе тоiе boriti s drugim eselonom dok se prvi пе zdruii sa njim, tako da се sredina ba�aljona Ыti јаса, а пе slablja, jer се se tamo boriti prvi i drugi eselon zщedno. lsto �': to dogada kad neprijatelj dode do treceg eselona jer se Ш m?ra bontl пе samo s dve batalje koje su sveie, vec sa celim batal1onom. А kako taj zadnji eselon prima najvise ljudi, treba da i meduprostori budu veci а da oni koji ih primaju budu тапје brojni.
LUIDI: Dopada тi se to sto ste rekli, ali objasnite mi jos ovo: ako se prvih pet batalja povuce medu tri druge, а zatim tih osma medu dve trec�, пе c�n_i _тi s� "!ogucim _ da se osam, а zatim njih deset zajedno moze skupitt, t kad th Је osam i kad ih је deset, па istom tolikom prostoru koji је zaиzimalo njih pet. FABRICIO: Prva stvar па koju си vam odgovoriti jeste da to nije istovetan prostor, jer onih pet imaju и sredini cetiri meduprostora koje posedaju kad se povuku medu tri ili medu dve. Ostaje zatim meduprostor, koji је izmedu jednog i drugog bataljona, i опај izmedu batalja i specijalnih pikenira, а svi ti meduprostori cine prostor. Тате treba dodati da drugi prostor zauzimaju batalje kada se njihovi poreci пе · тепјаји, nego kad se тепјаји, jer prilikom promene опе ili zЫјаји ili sire svoje redove. Sire ih onda kada su zaplaseni i nameravaju da beie, а zЫјаји kada su zaplaseni, ali пе iele da traie spas и bekstvu vec и odbrani, tako da se и tom slucaju zЫјаји, а пе sire. Тате treba dodati da se pet гedova pikenira koji su napred, kada zapocnu Ьitku, treba da povuku medu svoje batalje и pozadini vojske, da Ы oslobodili prostor za borbu stitonosama, а tako povuceni mogu izvrsavati опо sto vojsko voda smatra da mogu dоЬго u,·aditi, dok Ы napred pomesani, kad распе Ыtka, Ыli beskorisni. Zbog toga za to odredeni meduprostori mogu primiti ostatak ljudstva. lpak, ako ti prostori пе Ы Ыli dovoljni па boku sa strane su takode ljudi, а пе zidovi koji popustajuci i pгosirujuci se, mogu napraviti mesto tolikog kapaciteta koliko је potrebno da ih prime. LUIDI: Hocete li da redovi specijalnih pikenira koje postavljate па bok vojske, kada se batalje iz prvog reda povuku medu опе и drugom, ostanu па svom mestu i budu kao dva klina cele vojske, ili hocete da se i oni povuku zajedno sa bataljama? Kada Ы to trebali da urade, пе znam па koji nacin Ы to mogli jer pozadi пета batalja s meduprostorima koje Ы ih mogle primiti. F AВRICIO: Ako ih neprijatelj пе рошсе dok prisiljava batalje da se povlace, mogu i dalje ostati и svom stroju i napadati neprijatelja s boka posto su se prve batalje povukle. Ali, ako Ы оп рошkао i njih, sto se cini razboritim, jer је tako jak da тоiе savladati druge i oni се se morati povuci. То oni mogu izvrsno uraditi iako iza sebe петаји nikog ko Ы ih primio, jer se od sredine prema napred mogu udvojiti и prvoj liniji, pri сети jedan red ulazi и drugi, i to onako kako smo rekli kad smo govorili о udџajanju redova. lstina, ako se iele povlaciti tako udvojeni, bolje је to uciniti па drugi nacin nego па опај sto sam vam pokazao; jer, rekao sam vam da drugi red treba da ude и prvi, cetvrti и treci, i to postepeno, dok se и ovom slucaju пе Ы pocelo spreda nego otpozadi, tako da Ы se redovi kad Ы se udvojili povlacili natrag, а пе kretali napred. Ali, da Ыh odgovorio па sve опо sto biste те и vezi s Ыtkom koju sam pokazao mogli pitati, ponavljam vam da sam postrojio vojsku i pokazao vam tu Ыtku zbog dva razloga: prvo, da Ыh vam pokazao kako se treba postrojiti i drugo, da Ыh vam pokazao kako se veiba. Sto se poretka tice mislim da ste za to posve sposobni а sto se tice veibe, kaiem vam da ih treba sto cesce postrojavati и te poretke, kako_ Ы zapovednici naucili da drie svoje batalje и tim porecima. Jer, svakz vojnik treba da dobro cuva stroj svake batalje а zapovednici batalja
170
о \;'<
f
�
treba da ih znaju odri.avati и svakom raspore�u vojske te da_ znaju slusa_ti zapovesti vojskovode. Stoga treba da_ zпщи _kako se 1edna_ batal1a zdrui.uje s drugom, da znaju odma� statz па svo1� mesta, а zato �е dobr? da па zastavi svake jedinice bude zstaknut па vzdno,:n "!-e!t� п1еп broJ, da Ы јој se moglo komandovati i da је vojskovoda i vо1пю prema �от_ broju Lakse mogu prepoznati. Bataljoni takode treba da bud� oz'!-_acen� brojem а nose ga па svojoj glavnoj zastavi. ?oga tre�a zn_atz ko]l br�J nosi bataljon postavljen па levom ili desnom klmu, koJL Ь:о! nos� bat�lJ� па celu i и sredini а tako i druge jedna ро jedna. Treba J0S da tl bro1evi budu и srazmeri ; rangom cinova и vojsci kao, па pгimer: prvi cin neka Ьиdе desetar, dгugi zapovednik pedesetorice oЬicnih velita, treci centu rion, cetvгti zapovednik prve batalje, peti druge, sesti trece, i tako геdот sve do zapovednika desete batalje а оп Ы ро rangu Ыо па drugom mestu iza zapovednika bataljona, i niko drugi пе Ы тоgао postati taj vojskovoda ako пе Ы prosao sve te cinove. А kako osim tih zapovednika postoje jos i tri zapovednika specijalnih pikenira i d�a zapovedni�a specijalnih velita, i.eleo Ыh da oni budu и сти zapovednika prve batal1e, а пе Ы те brinulo to sto imam sest ljudi и istom cinu, jer Ы se svaki od njih takmicio da bude unapreden и zapovednika druge batalje. Kako Ы dakle svaki od tih zapovednika znao па kom mestu treba da bude postavljena njegova jedinica, nui.no Ы proizilazilo da па zvuk trube, kad se podigne zastava vojskovode sva vojska bude па svojim mestima. То је prva vei.Ьa па koju treba naviknuti vojsku, vojnici se tтеЬаји znati brzo okupiti, а da Ы se to ucinilo, treba svakog dana nekoliko puta postrojiti vojsku i davati voljno. LUIDI: Kakav Ыste znak i.eleli da bude па zastavama celokupne vojske, pored broja? FAВRICIO: Zastava vojskovode neka ima znak vladara cija је vojska а sve druge Ы mogle imati isti znak, samo s razlicitim poljima, ili razlicite znakove kako Ы izgledalo bolje gospodaru vojske, jer, to nije osoblto vai.no, premda se tako razlikuju jedna od druge. No, predimo па drugu vei.Ьu koja је potrebna svakoj vojsci, а и пјој је potrebno pokrenuti i navesti vojsku da se krece odgovarajucim korakom, а da pri tome odri.ava poredak. И trecoj vei.Ы treba da se nauci da postupa onako kako се to kasnije raditi и Ысi- isturanje i povlacenje artiljerije, izlazak specijalnih velita i povlacenje posle toboi.njeg napada; zatim treba nauciti kako da se prve batalje, kad su potisnute, povuku medu druge, а kasnije sve zajedno и trece, а da se potom odatle svaka vrati па svoje mesto. Та obuka treba da bude takva da svakom vojniku svi ti pokгeti postanu poznati i иоЫсајепi, sto se vrlo Ьгzо postii.e vezbom i navikavanjem. И cetvrtoj vezЫ treba da паисе raspoznavati prema zvuku i zastavama zapovesti svog vojskovode, jer се опо sto im bude naredeno glasom razumeti bez dodatnih naredbl. А kako vaznost te zapovesti treba da bude izrazena zvukom, reci си vam koje su zvukove upotгeЫjavali stari. Kod Lakedemonaca prema опате sto kaze Tukidid, vojske su upotreb ljavale svirale, jer su smatrali da је taj zvuk najprikladniji da povede vojsku dostojanstveno, а пе mahnito. Potaknuti tim istim razlogom, Kartaginjani su pri prvom napadu upotreЫjavali citтu. Alijat, kralj Lidijaca, upotreЫjavao је и ratu citru i sviralu, а Aleksandar Veliki i Rimljani upotreЫjavali su rogove i trube jer su mislili da zvukom tih
instrumenata mogu bolje potstaknuti duh vojnika i navesti ih da se bore s vecom hrabroscu. Ali kako smo mi prilikom opremanja vojske uzeli nesto od grckog i nesto od rimskog nacina, tako сето i prilikom raspodele zvucnih sredstava slediti оЫсаје i jednog i drugog naroda. Stoga Ыh и Ьlizini vojskovode postavio male trube, пе samo zato sto је to zvuk koji moi.e razjariti vojsku, nego i zato sto se и svakoj buci moi.e bolje cuti od Ыlо kog drugog zvuka. Ostala zvucna sredstva koja Ы se nalazila oko zapovednika batalja i bataljona zeleo Ыh da budu mali dobosi i zvucne svirale, пе kakve se sada upotreЬljavaju, nego па kakvima se оЫспо svira па gozbama. Vojskovoda Ы, dakle, ротоси truba trebao naredivati vojnicima kad se moraju zaustaviti, kada ici napred ili se vratiti natrag, kad treba da upotrebe artiljeriju, kad da se pokrenu specijalni veliti, а varijacijom tih zvukova objasniti vojsci sve опе pokrete koji se oblcno mogu pokazati, а posle truba trebalo Ы da se сији dobosi. И toj vezЫ, koja је vrlo vai.na, trebalo Ы da vojskovoda dobro uveiЬa svoju vojsku. Sto se tice konjice, takode Ы se upotreЫjavale trube, ali sa slabljim zvukom i razlicitim tonom od vojskovodinog. То је sve sto mi је trebalo za borbeni poredak vojske i uvei.Ьavanje. LUIDI: Molim vas da vam пе bude tesko da mi objasnite jednu stvar: iz kojeg razloga ste lake konjanike i specijalne velite kad su trebali napadati pokrenuli vikom, bukom i zestinom, а potom kad је trebalo povesti ostali deo vojske pokazali ste da је to Ыlо и najvecoj tisini? Kako пе razumem razlog te promene, i.eleo Ыh da mi ga objasnite. FAВRICIO: Razlicita su Ыlа misljenja antickih vojskovoda о tome kako se tuci: treba li bukom ubrzavati korak ili se и tisini kretati polako? Ovaj drugi nacin sluzi da odri.i poredak postojanijim, а bolje se mogu cuti zapovesti vojskovode. Опај prvi slui.i da se bolje zapali duh vojnika. А kako ја mislim da treba postovati i jedan i drugi nacin, jedne sam pokrenuo bukom, а druge и tisini. Niposto mi se пе cini da је neprekidna buka korisna, jer ometa komandovanje, а to је najpogubnija stv ar. Nerazumno Ы Ыlо da su Rimljani nakon prvog napada i dalje nastavljali da prave buku, jer se и njihovoj istoriji moze videti kako se cesto dogadalo da је vojnike koji su poceli bezati zaustavila rec i uteha vojskovode i da su па njegovu zapovest па razne nacine menjali poretke, а sve se to пе Ы desilo da је buka nadjacavala njegov glas.
z
t \;' о � о
171
CETVRTA KNJIGA
ш g;i
i3
172
� ;:;
о
g;i
� �
КАКО ЈЕ opasno uvi е rasiriti prvi bojni red _(front) voj ke. - Izbor me ta. - Kada је neprijatelj brojniji, kada је_ manJ_ e_ broJan. - ��ko treba da se izabere vise me to i uz koje oprezno t1; paz1t1 da Sunce il1 vetar пе metaju. - Kako ро trojiti vo� �u ka� je__ in�eriornij� u �?njima. -:-. Za�to izvrsne vojskovode uprot tavlJaJu svoJ ла_ЈЈас1 de? ?аЈ lab1Je_m neprIJatelJe vom, i obrnuto - пај JaЬiji najjacern. - P�1mer _Sc1p1�na prot1v Hazdr_ubala: _ Kako se okruzuje neprijatelj kada е Irna v1se voJ k�. - _Ка�о о 1gurat1 . povlacenje. - О napadu па �eprijat�lja boka. - Наш�аl 1 �с�рюn, ka�o . su uredivali па razlicite nасше voJe voJske. - Zasto Је Sc1pюn podelю ha tate u klinove voj ke. - Kola а rpovima kod Azijata; kako е Sula branio od njih protiv Arhelaja. - Ratna lukav tva i za ede, razn� doi:riislja tosti. - Anticki i avremeni prirneri. - Veoma је tesko zadrzat1 voJ ku u bekstvu i povratiti је u borbu. - Nacini koje u kori til� vel�k� _ voj kov�de. - Pobedujuci kako treba da se ide u pobedu; gubec1, ucш1t1 _ da gub1t�� bude rnanje stetan. - Voj ka u oЫiku klina kao to se ovde daJe. - ОЬzш koje treba da ima voj kovoda pre Ьitke. - Tr Ьа da е bori ako ima pr_edno t ili је primoran; primeri пај lavnijih antickih vo[ kovo�a; t�eb� da 1ma �z sebe vece veoma i kusnih ratnika. - Ne moze se 1zbe6 b1tka ako Је neprijatelj resen da е bori. - Primeri. - Vojnici voljni da е bore, cak i kad nisu u predno ti, kako se ponovo pokrecu; nera polozeni kako se ra paljuju. - О vojnim Ье edama (govorima); dobar vojskovoda treba da zna govoriti vojnicima. - Religija luzi da pripremi duse milicije (narodne voj ke). - Primeri. - Koristi jos da е vojnik tavi u polozaj da је neophodno da se bori. - Poverenje u voj kovodu. - RodoljuЬlje (patriotizarn).
LUIDI: Kako је pod тојот vladavinom casno dobijena jedna Ьitka, mislim da је dobro da vise пе izazivam foгtunu, znajuci koliko је опа promenljiva i nestalna. Zato Ьih ieleo prekinuti postavljanje pitanja, te da tu duinost ada preuzme СапоЫ jer и ielji da se sledi red опа dopada najmladem. А znam da tu cast ili, da tako kaiemo taj napor, оп песе odЫti zato da Ьi meni ugodio а i zato sto је ро prirodi hrabгiji od тепе ра se песе uplasiti da se upusti и te nedace, iz kojih moie izaci i kao pobedeni i kao pobednik. CANOВI: Radicu опо sto kaiete, mada Ыh najradije i dalje slusao, jer do sada su те vise zadovoljila vasa pitanja nego опо sto su mi, slusajuci vasa razmatranja, pala па pamet. No, gospodine, mislim da Ы Ыlо dobro da пат poklonite vise vremena i da budete strpljivi ako vam ovim nasim formalnostima dosadujemo. FABRICIO: Naprotiv, meni је to drago јег mi promena i pitivaca pokazuje i koliko su razliciti va "i duhovi i va "е znatiielje. No, ima li jos nesto sto vam se cini da Ыh trebao dodati materiji koju razmatramo?
CANOBI: Pre nego sto predemo па drugo ieleo Ыh dve stvari: prvo da objasnite da li vam је potreban i drugi oЫik borbenog poretka vojske i, drugo, sta treba da иzте и obzir vojskovoda pre nego sto krene и Ьој te ako se и пјети pojavi neka nezgoda, kako da јој doskoci. FABRICIO: Nastojacu vas zadovoljiti. Necu odgovoriti posebno па vasa pitanja, jer dok budem odgovarao па prvo, mnogo puta си odgovoriti i па drugo. Rekao sam vam kako sam predloiio jedan poredak vojske prema kome Ы se mogli dati i svi drugi poreci kako budu zahtevali neprijatelj ili poloiaj jer и tom slucaju treba raditi onako kako to zahtevaju poloiaj i neprijatelj. No, zapamtite sledece: najopasnije је kad mnogo rasiriJ front svoje vojske, ako nemas vrlo hrabru i veliku vojsku; bolje је da ti front Ьиdе prilicno gust i тапје sirok nego sirok i redak. Jer, ako и poredenju s neprijateljem imas malo ljudi, treba da traiis dгuga sredstva а to su: postrojiti vojsku tako da ti па boku bude reka ili mocvara, tako da пе moies Ыti opkoljen, ili se Ьоспо okruiiti jarkovima, kao sto је Cezar uradio и Francuskoj. И tom slucaju treba da оЫспо postupite ovako: da sirite ili suiavate front prema vasoj i neprijateljevoj brojnosti; ako је neprijatelj brojcano manji, moras traiiti siroke prostore, jer ti imas krajnje disciplinovane ljude, tako da пе samo da moies opkoliti neprijatelja, nego i rasiriti svoje redove, jer па teskom i losem zemljistu gde ti пе mogu koristiti tvoji poreci, nemas nikakve prednosti. Tako se dogadalo da su Rimljani gotovo uyek traiili otvorena polja, а izbegavali lose zemljiste. Suprotno tome, kao sto sam rekao, treba da radi" ako imas malo ljudi ili su lose disciplinovani, jer tad treba v da tгaii mesto gde се te ili spasiti mali broj ljudi, ili ti malo i kustvo песе naneti "tete. Moras izabrati bolji poloiaj i zato da neprijatelja lakse napadnes. Potrebno је i sledece upozorenje: svoju vojsku петој postrojiti и udolini, ili те tu Ьlizu njenog pocetka, а gde Ы mogla doci neprijatelj v ska vojska, jer Ы ti и tom slucaju, s obzirom па artiljeriju, uzvi ica mogla naneti vtetu, zato sto Ы te neprijateljska aгtiljerija stalno i lako mogla gadati а ti nista пе Ы mogao uciniti; ti neprijatelja пе Ы mogao Lako gadati, jer Ы te sprecavali tvoji ljudi. Опај ko ieli postrojiti vojsku za Ыtku mora voditi racuna i о suncu i vetru jer ni jedno ni drugo пе smeju ti dolaziti s fronta, јег ti i jedno i drugo mogu zaklanjati vidik v sunce vojim zracima, а vetar pra inom. Uz to, vetar krece oruije koje se Ьаса па neprijatelja i lаЫ ти uda,·ce. Sto е sunca tice nije dovoljno pobrinuti se da ti samo tada пе Ыје и lice, nego treba misliti па to da ti пе nanese stetu ni и toku dana. Zato Ы Ыlо dоЬго da је и vreme kad se ljud tvo ро trojava sunce potpuno za ledima, tako da mora proci _jos dugo vremena dok ti dode s fronta. Toga principa pridriava� �е Нап�?�/ kod Капе i Marije и ЬоrЫ protiv Cimbra. Ako si mnogo slabцi и konJlCL, postroji voju vojsku izmedu cokota i drveca i slicnih preprek�, �ао sto . su и па"е vreme radili Spanci kad и razЫli Francuze и Kral;evm1 kod Cerinjole. А mnogo puta se desavalo da s istim vojnicima опај ko g_u�i, _ Kar a m;a promenivsi samo poredak i mesto, dоЫје Ыtku. То е �estlo � � nima koji su, posto ih је Marko Regul vi е puta роЬеdю, pn_ �vattlt savet Ksantipe Lakedemonca i pobedili. Оп ih је odv�o � гаvтс�, gd� su zahvaljujuci konjima i slonovima mogli pobediti Rtml;ane. А ст�_ mt е,
! >
i3
;:;
о
;:; �
173
�
174
� � � о
а:
prema antickim primerima da gotovo sve izvrs�e . vojskov�de, k�da �i videli da је neprijatelj savladao deo njihove jedmice, пе bt neprцatelJи suprotstavljali svoj najjaci nego najslablji deo а drugi �ajja�i suprotst�-. vili Ы neprijateljskom najslaЫjem. Osim toga, kad Р?спе btt�� n�redLlt Ы пајјасет delu svoje vojske da se samo odupire п�рrцаtе!Ји, n__e odbljajuci ga, а najslabljem da dopusti da bude pobeden 1 da se povuce medu poslednje cete. То stvara neprijatelju dve velike teskoce: f!_:v.o njegov najhrabriji deo ljudi је opkoljen i, drugo - k�k°. ти se �mi .da се odmah pobediti, retko se dogada da se пе dezorgamzщe, ра to Lzaztva njegov brz poraz. Kornelije Scipion kada se и Spaniji borio protiv Hazdrubala Kartaginjanina, znao је da је Hazdrubal zapazio da оп prilikom rasporedivanja vojske svoje Legije postavlja и sredinu, i опе su najjaci deo njegove vojske, i da па slican nacin i Hazdrubal treba da postupi. No, kada је росе/а Ыtka, promenio је raspored i postavio svoje Legije kao klinove vojske, а и sredinu је postavio svoje najslablje ljude. Kada је zatim doslo do borbe, zapovedio је ljudima koji su stajali и sredini da se krecu Lagano, а da klinovi brzo podu napred, tako da su se borili samo klinovi jedne i druge vojske, dok se cete и sredini, zbog toga sto su Ыlе udaljene jedne od drugih, nisu borile ра se borio najhrabriji deo Scipionove vojske s najslabljim Hazdrubalovim delom i pobedio ih. Тај nacin је onda Ыо koristan, ali :se danas, s obzirom па artiljeriju, пе Ы mogao primeniti jer Ы prostor koji Ы ostao и sredini izmedu jedne i druge vojske omogucio neprijatelju da тоiе da otvori vatru, а to је pogubno, kao sto smo ranije rekli. Zato taj nacin treba zanemariti i uoblcavati kao sto sam malopre rekao da cela vojska udari, а da пјеп najslablji deo popusti. Kad jedan vojskovoda ima vecu vojsku nego neprijatelj i ieli da је opkoli а da to neprijatelj пе primeti, treba da postroji svoju vojsku па jednakom frontu kao i protivnik, а zatim, kad zapocne Ыtka, da uradi da se front malo рота/о povlaci а krila da se sire, i uvek се se neprijatelj naci opkoljen, а da to ni пе primeti. Kad se vojskovoda ieli boriti sa sigurnoscu da песе Ыti pobeden, treba da svoju vojsku postroji па опо mesto gde се imati Ьlisko i sigurno utociste, ili и mocvari, ili medu brdima ili и jakom gradu, jer и tom slucaju neprijatelj песе moci ici za njim, а ni оп песе moci ici za neprijateljem. Time se posluiio HaniЬal kad је fortuna pocela da ти Ыvа nesklona а i jer se kolebao о vrednosti Marka Marcela. Drugi su, da Ы poremetili neprijateljev poredak, naredili onima koji su Ыli lako naoruiani da zapocnu borbu, а kada је zapocnu, povlacili Ы se unutar poretka, а zatim, kad Ы se vojske sudarile jedna s drugom i prednji deo svake od njih Ыо zauzet borbom oni Ы izisli па krila jedinica i ometali i pobedili neprijatelja. Ako neko ima тапје konja, тоiе, pored navedenih nacina, postaviti iza svoje konjice jednu batalju pikenira, а и ЬоrЫ oslobodi prolaz pikenirima, ра се uvek ostati superiorniji. Mnogi иоЫсаvаји da оЬисе nekoliko lako naoruianih pesaka da se bore medu konjima, а to је konjici Ыlо od ogromne pomoci. Od svih onih koji su postrojavali vojsku za Ыtku najvise su Ыli slavljeni HaniЬal i Scipion kada su se borili и Africi. HaniЬal је imao vojsku sastavljenu od Kartaginjana i saveznika raznih naroda; и prvi red postavio је osamdeset slonova, zatim је postavio saveznike, а iza njih svoje Kartaginjane а па zadnjem mestu
Italijan.e . и k�je se nije mnogo pouzdavao. Postrojio ih је tako da aveznю, k�d i:spred sebe imaju neprijatelja а pozadi ih zatvaraju njihovi п� m?gu bezatt ра �а ta�� - zato sto se moraju boriti - pobede ili izmore RtmlJane, а zattm Је mtslю da се ротоси svojih sveiih i slovodoЫtnih lju�i. la�o savlada� vec zamorene Rimljane. Nasuprot tom poretku, Sctpюn Је гasporedю hastate, principe i trijare па иоЫсајеп nacin tako da '!1-оgи . prihvatiti. je�ni druge i pomagati jedni druge. Na prednjem krщu VOJske ostavю Је рипо meduprostora, а da se to пе Ы videlo naprotiv . da Ы izgledao jedinstven, ispunio ih је velitima, kojima ј� zapovedto da se brzo povuku cim dodu slonovi i da uoblcajenim medupгostorima udu medu legije i ostave otvoren put slonovima. Tako је osujetio njihovu iestinu, а kada је doslo do Ыtke nadvladao ih је. CANOBI: Dok ste mi opisivali tu Ыtku, podsetili ste те па to kako Scipion и ЬоrЫ nije povukao hastate и redove principa, vec ih је razdelio i doveo nazad и klinove vojske, kako Ы oslobodili mesto principima da Ы ih mogao isturiti napred kad bude hteo. Zato Ыh ieleo da mi kaiete koji razlozi su ga pokretali da se пе drii иоЫсајепоg poretka. FABRICIO: Reci си vam. Hanibal је svu snagu svoje vojske stavio па drugi eselon stoga је i Scipion kroz stavljanje slicne snage skupio . principe i trijare zajedno Kako su meduprostori izmedu principa Ыli ispunjeni trijarima, nije Ыlо mesta da se mogu primiti hastati; zato ih је оп podelio i poslao и klinove vojske, а nije ih povukao medu principe. No, zapamtite da se ovaj nacin otvaranja prvog eselona, da Ы se dalo mesto drugome, moie primeniti samo kada је dгugi superiorniji, jer је tada to lako uraditi kao sto је to uradio Scipion. Ali, ako si slaЫji i jos оdЫјеп, пе moies to uciniti а da se пе pokaie tvoja propast; Zato је dobro pozadi imati strojeve koji се te pгimiti. No, vratimo se nasem гazmatranju. Stari Azijati su upotreЫjavali, izmedu drugih stvari koje su izmi lili, za napad па nepгijatelja kola koja su sa strane imala nekoliko srpova, tako da опа nisu sluf.ila samo za pravljenje bresa и eselonima svojim naletom nego i za иЫјапје protivnika srpovima. Protiv tih naleta obezbedivalo se па tri nacina. Ili se branilo gustinom poretka ili su prihvatana и same cete kao slonovi, ili im davao vesto jak otpor kako је uradio Rimljanin Sula protiv Arhelaja, koji је imao mnogo takvih kola sa srpovima. Kako Ы ти se odupreo, Sula је роЫо mnogo kolaca и zemlju iza prvih redova koji su naterali kola da se zaustave gubeci svoju iestinu. Treba spomenuti i nov nacin koga se и toj Ысi suprotno postojecem driao Sula и postrojavanju vojske jer је velite i konjicu postavio pozadi а sve druge tesko naoruiane napred, ostavljajuci dosta meduprostora da moie poslati napred опе koji su pozadi kada se ukaie potreba, ра kad је росе/а Ыtka иz ротос konja koje је pokrenuo, lako је pobedio. Ako usred Ыtke ielis da uznemiris neprijateljsku vojsku treba da izmislis nesto sto се је prestrasiti ili da objavis da ti pristiie nova ротос ili da demonstriras stvari koje to pokazuju, tako da se neprijatelji tako obmanuti prestrase а tako prestrasene lako ih је pobediti. Те nacine su primenili Minucije Ruf i Acilije Glabrion, rimski konzuli. Gaj Sulpicije је jos postavio mnoge vrece sa sveznjevima па mazge i druge zivotinje nekorisne и ЬоrЫ ali rasporedene па nacin da је izgledalo kao da su oklopnici, ра је zapovedio da se oni pokaiи па jednom bregu
dok se оп borio s Francuzima, iz cega se rodila njegova pobeda. Isto је uradio Marije kada se borio protiv Nemaca. �ako su, dakle_, od_ veli_ke_, koristi laini napadi za vreme Ьitke, trebalo bi onda da pra�i -�onste JOS vise posebno ako Ьi se iznenada usred Ьitke тоgао otpozadi zli sa strane nap�sti neprijatelj. То је tesko uciniti ako ti zemljiste пе pomaie, jer, kad је otvoreno, пе moies sakriti deo svog ljudstv_� , kao �to treba da uradis и slicnim poduhvatima. No, па sumovitom ili brdovitom terenu, pogodnom za zasede, moies dobro sakriti deo svog ljudstva, ka�o Ы mogao napasti neprijatelja brzo i nenadno . pr�ma svom nahodenJ�, а ta stvar donece ti uvek pobedu. Ponekad Је bilo presudno, dok bitka traje, rasiriti glas da је neprijateljski vojskovoda poginuo ili da је drugi deo vojske pobeden · to је cesto опот ko se time posluiio donosilo pobedu. Neprijateljsku konjicu је lako uznemiriti ili пеиоЫсајепiт oЬ!icima ili bukom, sto је uradio Krez kad је kamile suprotstavio neprijateljskim konjima, а Pir је rimskoj konjici suprotstavio slonove, cija pojava ји је uznemirila i dezorganizovala. И nase vreme је Turcin razЬio Sefevida и Persiji i Sultana и Siriji nicim drugim nego bukom musketa, koje su uznemirile svojim пеиоЫсајепiт zvukom njihovu konjicu, da ји је Turcin lako mogao pobediti. Spanci su, da Ы pobedili Hamilkarovu vojsku, и prvi borbeni red postavili kola рипа pruca koja su vukli volovi, а kad је pocela Ыtka zapalili su ga, tako da su volovi beieci pred vatrom navalili па Hamilkarovu vojsku i razЫli је. Као sto smo rekli, оЫсај је da se neprijatelj prevari и borЬi tako sto се se navesti па zasedu, gde је pogodno zemljiste, dok se па otvoгenom i sirokom polju mnogi uoЫcavali da iskopaju rupe i pokriju ih lako liscem i zemljom, pri сети Ы ostavili neke cvr·ste meduprostore da mogu proci izmedu njih, а kad Ы росе/а borba, povlacili Ы se izmedu njih, neprijatelj Ы ih gonio i stropostao se и njih. Ako ti se и ЬоrЫ desi neka nezgoda koja ti preplasi tvoje vojnike najpametnija stvar је znati se pretvarati i okrenuti је па dobro, kao sto su uradili Tulije Hostilije i Lucije Sula. Prvi је, videvsi kako za vreme Ыtke jedan deo njegovih ljudi prelazi па stranu neprijatelja i kako је to mnogo preplasilo ostale, smesta razglasio и celoj vojsci da se ta stvar dogodila prema njegovom naredenju, tako da to пе samo da nije uznemirilo vojsku, vec im је i и mnogome pojacalo srcanost tako da su pobedili. Desilo se, opet Suli da su neki vojnici koje је poslao da nesto urade poginuli, а оп је, da se vojska пе Ы preplasila, rekao da ih је ротоси lukavosti poslao nepriiatelju и ruke, jer је otkrio da ·ти nisu verni. Sertorije је и jednoj Ысi и Spaniji иЫо onoga ko ти је javio smrt jednog od njegovih staresina, zbog straha da, ako to kaie drugima, пе preplasi i njih. Vrlo је tesko zaustaviti vojsku koja је krenula da bezi i vratiti је и borbu. А pri tome treba da pravite sledecu razliku: ili је cela vojska krenula da beii i пји је nemoguce vratiti, ili је krenuo da beii samo deo vojske, а tada vec ima pomoci. Mnoge rimske vojskovode su, stavsi ispred onih koji su beiali, uspeli da ih zaustave, jer su ih posramili, kao sto је uradio Lucije Sula: kad su se delovi njegovih legija okrenuli, gonjeni od Mitridatovih ljudi, stao је napred s тасет и ruci uzviknuvsi: ,,Ako vas ko upita gde ste ostavili svog vojskovodu, recite ти: - Ostavili smo ga и Beotiji da se bori". Atilije konzul је onima koji su beiali suprotstavio опе koji nisu beiali, tako
da �� shv��ili da се ako s� пе okrenu, poginuti ili od neprijatelja ili od svo1zh. Fzlip Makedonskz, shvativsi koliko se njegovi Ьоје skitskih vojnika postavio је iza svoje vojske nekoliko svojih najpoverljivijih �onj�nika _ � nalo�io i':1 da u?.iju svakog ako Ы beiao, tako da su njegovi, zeleci radцe pogznuti boreci se nego beieci, pobedili. Mnogi Rimljani su, пе toliko da Ы zaustavili beg, koliko da daju priliku svojima da povecaju snagu za vreme borbe, uzeli zastavu iz ruku svojih ljudi i bacili је medu nerpijatelje, obecavsi nagradu опоте ko је povrati. Mislim da Ы ovom razmatranju Ыlо dobro dodati i опо sto se dogada posle Ыtke, pogotovo ako se radi о jezgrovitim stvarima koje se пе smeju zapostaviti а jako su и vezi sa ovim razmatranjem. Kaiem da se Ыtke gube ili dоЫјаји. Kad se pobeduje, treba svom brzinom izvojevati konacnu pobedu, i и tom slucaju podriavati Cezara, а пе HaniЬala, koji је, zaustavivsi se posto је porazio Rimljane kod Капе, izguЫo Rimsko carstvo. Cezar posle pobede nikad пе Ы stao, nego Ы s jos vecim poletom i iestinom gonio razЫjenog neprijatelja, sve dok ga пе Ы potpuno razЫo. Ali kad se gиЫ, vojskovoda treba da vidi da li od poraza тоiе nastati neka njegova korist, posebno ako ти је ostao deo vojske. Prilika za to тоiе proisteci iz smanjene budnosti neprijatelja, koji posle pobede najcesce postaje nemaran i pruia ti priliku da ga savladas, kao sto је Rimljanin Marcije savladao kartaginsku vojsku, koja, nakon smrti dvaju Scipiona i poraza njihovih vojski, nije procenjivala da се ih ostatak ljudi koji su ostali iivi s Marcijem napasti i poraziti. Prema tome, тоiе se videti kako najbolje uspeva опо za sto neprijatelj misli da пе moies uciniti, jer ljudi najcesce stradaju kad to пајтапје ocekuju. Dakle, vojskovoda mora kad пе moie to uciniti, barem nastojati svom svojom vestinom da poraz bude тапје stetan. Da to uradis moras raditi tako da te neprijatelj пе тоiе lako goniti, ili ga moras prisiliti da zaostaje. И prvom Ы slucaju neki, kad Ы videli da gube, naredili svojim potcinjenim staresinama da beie па razne strane i raznim pravcima, odredivsi pre toga gde се se posle skupiti, tako da је neprijatelj plaseci se da podeli svoju vojsku, odustajao а spasili Ы se ili svi ili vecina begunaca. И drugom slucaju su cesto ispred neprijatelja bacali vrlo skupocene stvari, kako Ы оп usporen plenom dao njima vise prostora za beg. Тito Didije је upotreЫo nemalo lukavstvo da sakrije guЫtke koje је pretrpeo и Ысi; boreci se (sa velikim guЫcima) sve do noci, naredio је da se поси pokopa vecina poginulih, ра kad su neprijatelji ujutro videli mnogo svojih mrtvih а tako malo kod Rimljana, smatrajuci da петаји prednost, pobegli su. Mislim da sam, iako sam govorio konfuzno, uglavnom zadovoljio dobrim delom vase pitanje. Istina, sto se tice poretka vojske, ostaje mi da vam izloiim kako su и nekim slucajevima neke vojskovode uoЫcavali formirati prvi red и oЫiku klina, smatrajuci da tim oЫikom mogu mnogo lakse napraviti bresu и neprija teljskoj vojsci. Protiv takvog poretka upotreЬljavali su poredak и oЬ!iku makaza, kako Ы и prazan prostor primili klin, opkolili ga i borili se protiv njega sa svih strana. Iznad svega ieleo Ыh da primenjujete ovo opste pravilo: da је najbolji lek koji ces upotreЬiti protiv plana neprijatelja ako dobrovoljno uradis опо sto оп planira da uradis silom jer ako to radis dobrovoljno, radis to s redom i и svoju korist, а па stetu пјети; ako Ы to radio prisilno, Ыlо Ы to tvoja propast. Da to potkrepim, песи
о � � �
177
vam ponavljati опо sto ат vec rekao. Formira Li tvoj protivnik �Lin da napravi otvor и tvojim cetama? Ako krenes s medup�os�orom �zmedu ceta, dezorganizovaces ti njega, а пе оп tebe. Postavi_o _1е Ha�tbal_ п� се/о svoje vojske slonove da Ы napravio Ь�е�и и S�zpюnovoJ VOJSCt . krenuo је Scipion meduprostorima и voJSCt t t? Је prouzrokoval? . njegovu pobedu, а HaniЬalov poraz. Postavю Је Ha�drub�l voJe najhrabrije ljude па sredini fronta svoje vojske da �dЬце Scipюnove . Ljude; naredio је Scipion isto da se oni sami povuku t razbt� ga. Tako slicni planovi kada se primene, donose pobedu опате p�ottv koga su и mereni. Ostaje mi jos ako se dobro secam, da va':'- kazem vt� то_rа da иzте и obzir vojskovoda pre nego sto распе bitku. И vezt � tim moram vam najpre reci da vojskovoda nikad пе !reba . da se Ьоп ako_ nije и prednosti ili ako to nije nuino. Prednos� moze �att mes�o borb:n_,1 ·v da ces, poredak ili sto imas vise ili bolje ljude./l_ev?lJa п�tще ka� vidts � _ i пе boreci se, moгati и svakom slucщu izgubltl, па pnmer da се tt ponestati novaca, ра се se zbog toga vojska rasuti ili da се te zadesiti glad, ili da neprijatelj ceka ројасапје s�oj�h lfudi. И tim se _ slИ:caje_,vim� uvek treba boriti iako nisi и prednosn, Jer Је mnogo bolJe tskusavatt srecu gde ti опа moie potpomoci, nego пе iskusavsi је mi liti da ti је propast sigurna. Tako se smatra ozЫljnom greskom vojskovode ako se пе bori sto је isto kao da је imao priliku da pobedi а iz neznanja је nije iskoristio, ili ји је propustio zbog plasljivosti. Pгednosti ti ponekad pruia sam neprijatelj, а ponekad i tvoja razboritost. Mnoge је pri prelasku reka porazio domisljat neprijatelj koji Ы cekao da ih bude ро pola па svakoj trani а potom парао, kako је Cezar uradio Svajcarcima kad је unistio cetvrtinu njihovih jer su Ыli rastavljeni rekom. Ponekad је tvoj neprijatelj posustao zato sto te је suvise nepromisljeno ledio, ра ako si svei i odmoran пе smes propustiti takvu priliku. Osim toga, ako te neprijatelj izazove па borbu rano ujutro, ti moies otezati izlazak iz svojih logora mnogo sati а kad је dovoljno dugo Ыо pod oru.ijem da је izguЫo опај prvi iаг, tad se moie s njime potuci. Tako su UJ'adili Scipion i Metel и Spaniji, prvi protiv Hazdrubala, а drugi protiv Sertorija. Ako је neprijatelj smanjio snage ili zato sto је podelio vojsku kao Scipioni и Spaniji, ili zbog nekog drugog razloga moras iskusati sudЬinu. Najveci broj mudrih vojskovoda radije prima napad neprijatelja nego sto ga napada jer razjarenosti lako odolevaju postojani i cvrsti ljudi, а sиzЫјепа razjarenost se lako moie preokrenuti и plasljivost. Tako је FаЫје uradio protiv Samnicana i protiv Gala i pobedio а njegov drug Decije ostao је mrtav. Neki koji su strahovali od moci svojih neprijatelja pocinjali su Ыtku pred пос, kako Ы se и slucaju poraza, zasticeni mrakom, mogli spasiti. Drugi, znajuci da neprijateljska vojska zbog nekog praznoverja пе ratuje и to vгете izabrali su to vreme za Ыtku i pobedili. Toga se driao Cezar protiv Ariovista и Francuskoj i Vespazijan protiv Judejaca и Siriji. Prva i najvainija opreznost koju тога da ima vojskovoda jeste da ima oko sebe pouzdane ljude, strucnjake za r_at, i razborite, s kojima se neprestano moie savetovati i ra pravljati о svojim ljudima i о neprijateljevim: koji su brojniji, koji su bolje naoruiani ili bolje jasu ili su bolje uveibani, koji su sposobniji da trpe nemastinu, и koje se vise uzdas, и pesake ili и konjicu. Zatim treba da procene mesto па kome su, da Li је pogodnije za neprijatelja ili za njih ko od njih ima V
vecu po_go_ _ dnost vu _ sn�bdevaniu _ iiveinim namirnicama, da Li је bolje odgodttz 1l1 zapocetz bttku, koJe tt dobro moie dati ili oduzeti vreme kao prostor, jer vise puta. vojnici kad vide �а se rat produiava ozlovoljeni t um�rm _od паро:а L dosa�e, napustщu te. Vrednije od svega је znati neprцatelJsk _ ?g v�J�- k?�odu t k� Је oko njega: da li је nepromisljen ili opre�a': Је lt pla 91v ilt neu�t��stv. Moras videti koliko se moies pouzdati и voJmke aveznzka. А nщvtSe od svega moras paziti па to da vojsku пе poved�s и ь?,ь tako da se pl�si ili па neki drugi nacin пе veruje и ': pobedu, Jer nщveci znak poraza Је neverovanje и mogucnost pobede. Zato и tom slucaju mo1·as se kloniti Ыtke ili uraditi kao FаЫје Maksim koji se ulogorio па jakim mestima пе dajuci HaniЬalu hrabrost da pod� па njega ili, kada ti smatras da се neprijatelj i па takvim jakim mestima poci па tebe, napustiti to zemljiste i podeliti ljudstvo па svojoj zemlji, kako Ы ih umor zauzimanja iscrpio. CANOВI: Moie li se nekako drugacije izbeci Ыtka, pored podela па vise delova i povlacenja па svoju zemlju? FABRICIO: Mislim da sam vec s nekima od vas raspravljao о tome kako опај koji krene и vojni pohod пе moie izbeci Ыtku ako se neprijatelj ieli boriti posto-poto ра postoji samo jedan lek: treba da bude sa svojom vojskom udaljen bar pedeset milja od svog protivnika kako Ы imao vгетепа da se povuce pred njim kad оп krene па njega. FаЫје Maksim nikad nije izbegavao borbu а HaniЬalom ali је ieleo uvek da pobedi, а HaniЬal је mislio da ga пе moie pobediti ako ga napadne па mestu gde se ovaj ulogorio. Jer da је slucajno pretpostavio da ga moie pobediti FаЫје Ы е morao boriti и svakom slucaju ili beiati. Filip, kralj Makedonije, koji је Ыо Perzejev otac, zarativsi s Rimljanima, postavio је svoj logor па najvisem brdu kako se пе Ы borio s njima по Rimljani su ga napali па tom brdu i razЫli. Vercingentoriks voda Gala, da Ы izbegao Ыtku sa Cezarom, koji је prema njegovom misljenju neocekivano v pre ao jednu reku, udaljio е а svojim ljudima mnogo milja. Mlecani z и nase vreme, ako nisu ieleli da vode Ыtku s kraljem Francuske nisu f > trebali da cekaju da francuska voj ka prede Adu, vec su trebali da se а udalje od пје, kao Vercingetoriks. Oni su ipak cekali i nisu znali � iskoristiti priliku da zapocnu Ьitku dok је neprijatelj prelazio reku, а о� nisu је mogli izbeci jer su Francuzi Ы/i Ьlizu, ра kad su krenuli, ovi su �< ih napali i razЫli. Ukratko Ыtka se пе moie izbeci ako је neprijatelj g; posto-poto ieli voditi. Neka niko пе navodi FаЫја, jer је и tom slucaju � оп izbegao Ыtku isto kao i Hanibal. Cesto se desi da se tvoji vojnici iele boriti ali ti znas da nisu и prednosti zbog broja, mesta ili nekog drugog razloga ра ih ielis odvratiti od te ielje. Desava se da te potreba ili slucaj navede и borbu, а da su tvoji vojnici nepouzdani i nisu raspoloieni za borbu, tako da ih и prvom slucaju moras uplasiti, а и drugom raspaliti. Ako и prvom slucaju пе budu dovoljna ubedivanja пета boljeg nacina nego da deo njih zaroЫ neprijatelj ра се ti poverovati i oni koji su se borili i oni koji se nisu borili. S vestinom se isto tako dobro moie uciniti опо sto se FаЫји Maksimu dogodilo slucajno. Као sto znate FaЫjeva vojska ielela se boriti s HaniЬalovom; to је ieleo i njegov konjicki zapovednik, по FаЫји se nije cinilo da se treba odvaiiti па borbu, ра su zbog te nesloge podelili vojsku. FаЫје је svoje ljude zadriao и logorima а konjicki zapovednik se borio sve dok nije dospeo и veli1.1Ј
179
z �
а
180
� � о � � �
ku opasnost, i Ьiо Ьi savladan da ти FaЬije nije pritekao и ротос. Na tom primeru је konjicki zapovednik, s celom vojskom, shvatio da Ьi Ьilo mudrije da је poslшao FaЬija. Da se vojnici raspale za borbu dobro је navesti ih da se naljute па nerpijatelja, reci im da о njima neprijatelj sramno govori, pokazati da ih poznajes i da su delom potkupljeni, ulogoriti se tako da mogu videti neprijatelja i da s njima lakse zametnu svade, jer lakse se prezre опо sto se svaki dan moie videti; pokazati se srditim i и posebnom govoru opomenuti ih zbog lenjosti i kazati im, da Ьi se zastideli, da ces se sam boriti ako ti oni пе iele praviti drustvo. А ako hoces imati vojnika spremnog za borbu, moras iznad svega imati па ити sledece: пе smes dopustiti da posalje kuci neku svoju imovinu, ili da је ostavi Ьilo gde sve dok se rat пе zavrsi, tako da ти bude jasno da begom moie spasiti i,ivot, ali пе i stvari, а ljubav za njima cini ljude upornim и odbrani. CANOВI: Rekli ste da se vojnici mogu govorom navesti па borbu. Mislite li pri tom da treba govoriti celoj vojsci, ili samo njenim vodama? FAВRICIO: Nekolicinu ljudi је vrlo lako uveriti ili razuveriti и nesto, jer, ako nisu dovoljne reci, moies se posluiiti autoritetom i silom. Tesko је navesti mnostvo da promeni neko pogresno misljenje, koje је protivno ili opstem dobru ili tvom misljenju, ра moies upotreblti samo reci koje treba da сији svi, ako sve ielis uveriti. Zbog toga su izvrsne vojskovode morale Ьiti i govornici, jer ako nisu znali govoriti celoj vojsci, tesko su mogli dobro delovati, а to је и nase vreme potpuno izostalo. Procitajte iivot Aleksandra Velikog i videcete koliko је puta morao besediti i javno govoriti vojsci, inace је nikad пе Ьi mogao povesti и pustinje Arablje i и Indiju kraj tolikih neugodnosti i nevolja, kad su vec jednom postali bogati i puni plena. Jer, bezbroj puta se dogadaju stvari zbog kojih vojska moie propasti ako vojskovoda пе zna ili пе uoblcava da јој govori, jer dobar govor oslobada vojnike straha, raspaljuje duhove, јаса upornost, otkriva prevare, obecava nagrade, pokazuje opasnosti i nacin па koji se izbegavaju, kori, moli, preti, ispunjava nadom, hvali, ruii i cini sve опо sto ljudske strasti gшi ili raspaljuje. Stoga vladar ili repuЬlika koji iele stvoriti novu vojsku i dati ugled toj sluiЬi, mora svoje vojnike naviknuti da slшaju kako im vojskovoda govori, а vojskovodu da im govori. Anticke vojnike је odanima uvek cinila vera i zakletva koju su polagali kad su stupali и vojsku; zbog svake pogreske pretila im је пе samo kazna sto su је mogli izvrsiti ljudi, nego su se bojali i kazne od Boga. То, zajedno s drugim verskim ponasanjem, cesto је antickim vojskovodama olaksavalo svaki poduhvat, а tako Ьi Ьilo uvek tamo gde se ljudi Ьоје Boga i veruju. Sertorije se jednom posluiio verom tako sto је rekao da је razgovarao s kosutom koja ти је, kao poslanik Boga, obecala pobedu. Sula је tvrdio da govori sa slikom koju је иzео iz Apolinijevog hrama. Mnogi su govorili da im se и snu ukazao Bog i savetovao ih kako da se bore. И vreme nasih oceva Karlo VII kralj F�ancuske, pricao је kako se и ratu koji је vodio s E,;,glezima sav�tovao s Је�пот devojkom koju је poslao Bog, koja se, izmedu ostalog, zvala Devica Francuska, te ти је to donelo pobedu. Moies uciniti i tako da tvoji ljudi роспи potcenjivati neprijatelja, kao sto је napravio Spartanac Agezilaj, koji је svojim vojnicima pokazao nekoliko golih Persijanaca;
kad s'!' videli_ rz:j�hov� пе�п� udove nisu vise imali razloga da ih se plase. Drugz su pnsilJava!i_ voJmke da se bore iz nuide, oduzevsi im svaku па1и da �е !е sea�l� sem ak v o_ p�bed�, а to је пајјаса i najbolja odluka k oru mozes ucm�tz . а�о zelis imatz upornog vojnika. Ти upornost po1acava pv�verenJe i l{u?av рrета_ vo���ov?di ili � omovini. Poverenje stvara оrи�Је, а . sko�asnJe pobede i misl1eщe о voJskovodi red. Ljubav za �omovi'!'om Је pnrodna, а vojskovoda се ljubav zasluiiti prvenstveno svo1om vr�i�om, !!'� nego Ьil? kojim dobrocinstvom. Potrebe mogu Ьiti mnoge, ali Је паласа опа ko1a te tera da pobedis ili pogines. V
а � о � � �
181
РЕТА KNJIGA
z
t � а
182
� � о � � �
..
КАКО moze da marsuje voj ka u neprijateljevoj zemlji. - Poredak koji и primenjivali Rirnljani; kako u ро tupali ako и napadnuti а cela ili s leda, ili s boka. - Rim ki nacin treba da oponasaju savremenici. - Voj ka u cetvorouglu; njen opi prema crtezu autora. - Konji se ra poreduju па zacelju ili Ьоспо; kola (komora) i nenaoruzani па trgu u cetvorouglu. Bucni napadi; kako se odbraniti od njih. - Ljudi а lopatama i budacima da prokrce put voj ci. - Опа, tako uredena moze е kretati пе manje od deset, а cak i dvadeset milja dnevno. - Kako е rasporeduju batalje kada napad dolazi od jedne uredene vojske i sa cela. - Kako е ро tupa ako је napad а leda · ako је па desnom boku ili па levom; ako је а dve strane i tovremeno iJi а vise. - VezЬe da е vojnici naviknu da е ро trojavaju prema takvom poretku cetvorougla. - Vojne komande trubom ili gla om; napomene о tome. - Vojnici su oni koji popravljaju (krce) puteve. - Nacin ishrane antickih vojski· u cemu ih treba opona ati. - Plen i nameti; hvaljen оЬiсај Rimljana. - Zasede; tu se upada na dva nacina; kako е cuvati od njih. - Geografske karte neprijatelj ke zem.Jje neophodne. - Poznavanje me ta · kako to postici. - Izvidnice i vodici. - RazJicite napomene pri marsevanju ро neprijateljevoj zem.Jji. - Kako zadrzavati neprijatelja koji te stize па prelazu neke reke. - Ratna lukav tva Kartaginjanina Hanona, Spartanca NaЬida, Rimljanina К. Lutacija, Cezara protiv Vercingetorik а. - Pravi]a za prepoznavanje gazova (plicaka). - Kada је vojska uhvacena izmedu dva brda, ta treba da radi. - Primer L. Minucija u Liguriji. Ratna lukavstva Marka Antonija protiv Parcana.
FAВRICIO: Pokazao sam vam kako treba postrojit(vojsku za Ьitku s drugom vojskom koja јој stoji nasuprot, i rekao vam kako se опа pobeduje. Zatim sam govorio о brojnim prilikama koje nastaju iz raznih slucajeva и vezi s Ьitkom, ра mi se cini da је doslo vreme da vam pokaiem kako treba postrojiti vojsku protiv neprijatelja koji se пе vidi, ali od koga neprestano strahujes da се te пара ti. То se desava kada marsujes neprijateljskom ili sumnjivom zemljom. Prvo morate znati kako је rimska vojska redovno napred slala konjanike da izvide put. Zatim је sledio desni klin. lza njega su isla sva kola koja su ти pripadala. Potom је dolazila jedna legija, za пјот пјепа kola, za njima druga Legija sa svojim kolima, ра је dolazio levi klin sa svojim kolima, а па kraju ostatak konjice. Takav је оЬiспо Ьiо poredak и kojem se marsevalo. А ako Ьi vojska Ьila napadnuta па putu sa cela ili sa zacelja, povlacili Ьi odmah sva kola nadesno ili nalevo, prema potrebl, ili Ьi radili опо sto im se cinilo najbolje па odredenom terenu tako da svo ljudstvo, oslobodeno prepreka, moie formirati front па опој strani s koje је dolazio neprijatelj. Kada Ьi Ьili napadnuti s boka, povlacili Ьi kola па опи stranu gde su sigurna а s druge strane Ьi napravili front. Kako је taj nacin dobar i mudro smisljen, mislim da Ьi se mogao oponasati, i
to tako da se posalju napred laki konjanici kao izvidnice terena, zatim cetiri bataljona, koji marsuju jedan za drugim, i to svaki sa svojim kolima pozadi. А kako su kola dvovrsna - jedna za posebne vojnike а jedna za opstu upotrebu celog logora - podelio Ьih javna kola па cetiri dela tako da svaki bataljon ima svoj deo, а jos bih па cetiri dela podelio i artiljeriju i sve nenaoruiane tako da svaka grupa naorui,anih ima sa sobom i i ti broj kola. No kako se ponekad zпа desiti da prolazis пе samo kroz sumnjiv, nego i neprijateljski kraj tako da и svakom casu strahujes da се te neprijatelj napasti, moras da Ы Ыо sigurniji, izmeniti nacin mar ....evanja i kretati se па ureden nacin, tako da ti ni stanovnici ni vojska пе mogu naskoditi ako te negde nadu nepripremljena. Anticke vojskovode su и tom slucaju uoblcavale marsevati s vojskom и cetvorou glu, tako su zvali taj oЬlik, пе zato sto је Ьiо potpuno cetvrtast, nego zato sto se vojska mogla boriti па sve cetiri strane; govorili su da idu spremni па marsu i и Ьici, а ја od toga пе ielim odustati, ра си svoja dva bataljona, koja sam ро pravilu napravio od vojske tako postrojiti. Ako Ьih, dakle, ieleo bezbedno marsevati kroz neprijateljsku zemlju, odbraniti se s Ьilo koje те strane iznenada napali i ako Ьih prema oblcaju starih ieleo vojnike postrojiti и cetvorougao, formirao Ьih cetvorougao ciji Ы unutrasnji prostor sa svake strane iznosio dve stotine dvanae t lakata i to ovako: prvo Ьih postavio bokove, па medusobnom rastojanju od dve stotine dvanaest lakata, i postavio Ьih pet batalja ро boku i и nizu ро dublni, jednu od druge udaljenu tri lakta, koje Ьi, kako Ы svaka batalja zauzimala cetгdeset lakata, zauzimale dve stotine dvanaest lakata. lzmedu pocetaka i krajeva ta dva boka postavio Ьih dгugih deset batalja па svakom kraju ро pet, i to tako da е cetiri pripoje celu desnog boka, а cetiri kraju levog ostavljajuci izmedu svake ,,astojanje od tri lakta; jedna Ы se zatim pripojila се/и Levog boka, а jedna kraju desnog. А kako је ,·astojanje izmedu bokova dve stotine z dvanaest lakata, а te batalje postavljene jedna pored druge ро sirini, а t > пе ро duiini, zaиzimaju meduprostorima stotinu trideset cetiri lakta, а ostao Ы izmedu cetiri batalje па celu desnog boka i jedne па се/и levog � � meduprostora "iгok sedamdeset osam lakata. Toliki Ы meduprostor о tome и � Ьila razlika Ьi ostao i izmedu batalja postrojenih pozadi а jedina sto Ы se jedan medupro tor nalazio pozadi kod desnog krila, а drugi � napred kod levog. И meduprostor od sedamdeset osam lakata napred � postavio Ыh ve оЫспе velite, а и meduprostor pozadi pecifalne tako da Ьi ih Ьilo ро hiljadu и svakom meduprostoru. А ako bih hteo da prostor sto се ga zauzimati vojska bude sa svake strane ро dve stotine dvanaest lakata, pet batalja koje se postavljaju па се/о i batalje koje se postavljaju pozadi пе Ы zauzele nimalo prostora n�menjenog bok?vim_� Zato Ьi Ыlо potrebno da pet batalja pozadi dodirщe frontom kr�J svoJL� bokova, а da prednje svojim krajevima do_�ir�ju front �а ���L': �а bi па svakom uglu te vojske ostao prostor koJL bi тоgао przmitl JOS /еdп_и batalju. А kako su to cetiri prostora иzео Ыh cetiri zastave od �pe�цal�ih pikenira i stavio ро jednu и svaki ugao, а dve za tave pom�nutzh ptkemra _ koje Ьi mi ostale postavio Ыh и red prostora te vo1ske_ и 1еdпе:_т cetvorouglu и batalji, па celu koje Ы stajao �lavnf zapo_vedmk а voJtm_ ljudima. А kako sve te jedinice tako postгo1ene tdu и z tom pravcu, alt
183
184
se sve пе bore па jednoj strani, treba prilikom sastavljanja ujedno urediti опе strane za borbu koje nisu cuvane od drugih jedinica. Zato treba voditi racuna о tome da pet batalja koje su па celu budu cuvane sa svih strana osim sa се/а ра ih zato treba rasporediti па uoblcajeni nacin, s pikenirima napred. Pet batalja koje su pozadi cuvane su sa svih strana, osim sa zadnje, ра ih treba postrojiti tako da pikeniri budu pozadi, kao sto smo pokazali kad је о tome Ыlо reci. Pet batalja koje su па desnom boku imaju sve strane zasticene, osim desnog boka. Pet batalja koje su па levom boku imaju sve strane zasticene, osim levog boka, ра zato prilikom postl'Ojavanja batalja treba da se pikeniri vrate па опај bok koji ostaje nezasticen. А kako desetari dolaze па се/о i па kraj tako da па pocetku borbe svo oruije i ljudstvo bude па svom mestu, rekli smo kad smo razmatrali nacine postrojavanja batalja. Artiljeriju Ыh podelio; jedan deo Ыh stavio izvan, па desni bok, а drugi па levi. Laku konjicu Ыh poslao napred da istraiuje teren. Deo oklopnika postavio Ыh pozadi, и desni-klin, а deo и levi, па odstojanju od cetrdeset lakata od batalja. И svakom slucaju, kad postrojavate vojsku s konjima valja da ovako postupite: uvek ih treba staviti pozadi ili па bok. Ako se postavljaju napred, nasuprot neprijateljskoj vojsci, treba uraditi jednu od ove dve stvari: ili ih treba postaviti toliko napred da, ako budu odbljeni, imaju toliko prostora da mogu izbeci svoju pesadiju пе sudarivsi se s пјот; ili izmedu pesaka treba da bude toliko meduprostora da konji mogu uci medu njih а da ih пе dezorganizuju. Nema onoga ko пе Ы sledio ovo uputstvo, jer su mnogi zato sto па to nisu pazili izguЫli Ыtku, sami su sebe razblli i pobedili. Kola i nenaoruiane ljude treba smestiti и prostor koji ostaje unutar vojske, а treba ih tako rasporediti da omoguce lak prolaz onima koji iele ici s jedne па drugu stranu ili sa jednog па drugo celo vojske. Те batalje bez artiljerije i konjice, zauzimaju dvesta osamdeset dva lakta prostora. А posto је taj cetvorougao sastavljen od dva �ш bataljona, treba odluciti gde се Ыti prvi bataljon, а gde drugi. А kako > а su bataljoni oznaceni brojem, а svaki od njih, kao sto znate, ima deset � batalja i jednog zapovednika, ја Ыh da prvi bataljon postavi svojih prvih � pet batalja па celo drugih pet па levi bok, а da zapovednik bude и о �< levom uglu cela. Drugi bataljon Ы zatim svojih prvih pet batalja postavio "� па desni bok, а drugih pet pozadi, а zapovednik Ы Ыо и desnom uglu, � а obavljao Ы duinost i zapovednika pozadine (tergiduktora). Tako postrojenu vojsku treba pokrenuti, а pri kretanju odri.avati taj r·as1:,ored, р� се bez sumnje Ыti bezbedna od svakog napada gungule mestana. Vo1skovoda пе treba da se па drugi nacin obezbeduje od bucnih napada, osim sto се ponekad narediti nekolicini konjanika ili zastavi velita da ih odblju. Nece se nikad dogoditi da ti ljudi koji prave buku do�u na dohvat та�а ili pike, jer ljudi koji nisu и stroju strahuju od " omh ko)l su и stro1u, ра се te uvek napasti povicima i bukom bez priЬlii�vanja па drugi nacin do poput malih psica oko velikog psa.' Kad Је Hambal kao neprijatelj Rimljana dosao и Italiju, prosao је kroz се/и Franc:"s�и, а �а n�prekid�u fr��c�sku buku obracao је malo pai.nje. __ Ako zelis ':larsevatz, treba imatz izvidace i опе koji се ti pijucima krciti риt? а _ko1e се obezbedivati oni konjanici koje si poslao napred и izvidan1e. Tako postrojena vojska nastupace deset milja dnevno, а Ысе
Na ovoj petoj slici prikazuje е poredak vojske u i:etvorouglu ро trojen prema raspravi. с
с
с
Сею (front) ес: с
с
о
t
i
D n D D D DXDDIIDDXDDDDDXDDDDDXXDDDODXVVVVVVXODDDDXD n D D D D D n n D D D х DDDDD х IIDDDD х DDDDD хх nnnnn х vvvvvv DDDDD х D n· D D n D о n n о о оу . . . . . . . . . • . . vvvvvv Ј .. -. n n n n n ra О n о n n n о у 00000 Ј 00000 у 00000 Ју 00000 у vvvvvv у 00000 Ј n о n о n t D D D D D D У 00000 У 00000 у 00000 уу 00000 Ј vvvvvv у 00000 у D О О D о n D D n D n n 00000 00000 00000 00000 VVVYVV 00000 о D n О 11 n оон н
Ь
i,,.;..:,..;.,
� g . ggg gg .ggg ОЧ Н ;.,1>,1>,О о о . оо о
оо��
�6°�
4t (1014Н
1>,1>,>.о
6
i
·;: �
== ==
0
ООООО ZAS 00000
���"Ј
66� � �
О'<'< '<
O O O
оо о
����
66
��g g g��� gg
ооо
s:i с:1 • оо о
ZDS
ооо
'l
2'l
i
0
� �
��о
;
. с:, с:,
�� с, с, t:lt:I t:lt:I с:,с,
0
rrrrrr rrrrrr rrrrrr rrrrrr rrrrrr
о
о
оо
о
0
�
оо о
с:, cs
ggg . g g О'<'<'< .. МО
=
= =::, =::, =
с,== n·u��u х ������ х u���n хх n·u��n х �;u�n х u·u�� u х с, cs х uuuuu х nnnnnn х uuunn х:х uuuuu х uuuuu х nuuau:x cs os:н::is:вic:1 0 acscsa::::, ::>
с:1 i:: с
о
::i
��� ==�о ggg : g g
c:i c:i 00000 nnnnnn 00000 00000100000 00000 � cs cs t:s cs c:i cs с:1 с:1 с:1 с:1 f.. 00000 i,. nnnnnn ! 00000 !! 00000 i,. 00000 l 00000 l с:,= cs cs cs s:i с:1 i:: с:1 с:1 i:: f.. 00000 i,. nnnnnn ! 00000 ll 00000 i,. 00000 l 00000 G. с, i:s i:s:, t:1::,
О
0
нмоо
а� ооо ооо•· ооо . ООС
2
0
ggg.• g gc:i
оо�� ��� · оо о CICI •ООО .ооо CICI ООО
= = = == � == == == = = х
>4 � с G
ggg : g g ggg. gg �'<"
nonnn nnnnn nnoon nnnnn nonnn nnnnn nnnon nooon nnnnn J:tnnnn unnnnnлnм
0 0 0
. gg � g . g;.,p,,1>-oQ �НН
�-.'<
ggg . g g ggg. gМ ;МС 0'<'<'<
ооо
о c:i • о о о
0��
џ
с:, о о о. с:,
ZDS
g c:ig •. g g g 0
!
ооо
g g : gg g gg -ggg 0нн 1>,1>,>,':)
_&
ь�
х
о
О
rrrrrr rrrrrr rrrrrr rrrrrr rrrrrr
jos sunce kad se ulogori i vecera, jer оЫспо vojska ргеdе dvadeset milja. Ako је napadne neka druga uredena vojska, пе moie је iznenaditi, jer �а uredena vojska ide tvojim korakom, tako da imas vremena da је � preuredis za Ыtku i brzo dovedes и опај oЬlik slican опат oЫiku vojske �о sto sam ga ranije pokazao. Jer, ako si napadnut spreda, treba samo da � artiljerija koja је па bokovima i konjica koja је pozadi dodu napred i
185
Na ovoj �е toj tici prikazan је poredak jedne voj ke prestrojen iz poretka voj ke u cetvorouglu u oЬican poredak za vodenje Ьitke, prema onome �to је u tek tu izlozeno. Q)фQ)Q).ф ФФФФ ФФ ф фффQ)ф фQ)ффф. ФФФФФФ
t:l::tt:l::t:
Desni bok
""''"' ... a.-'"'i.. ............ w.c...
................. i:..
�����: 1>->1>1>-1>1>
:::, :::, :::, :::, :::, :::, :::, :::, ::s ::s :::, :::, о оо оо оо
:::, i:, оо
12" :::, i:,
о
:::,
g § § § § § :������� ����� ;; ����� ������� ������� ������
i ааааа у 00000 уу ooooct уу ooo(fo у у оо�оо уу 00000 у����� ° � � ���.:) у oor,oo уу 00000 уу 00000 у у 00000 уу 00000 у nnnnn 0 а а : g g g Ь 00000 6Ь 00000 00000 Ьђ 00000 ouooo Ь nnnnn Q
Q
аааа а а аааа�а g§aaaa
а а . ggg аа :ggg
ot.lo онн 1>,1>,с,,..о .о Q о О О оо i:ic ооо 0�� c,,.. c,,..Q >,
aaaai:ii:i
i:i аi:i а i:i а сса i::c i:i aaci:i i:ii:i о н с,,..>,С,,..О 0 н -::о
о
�
Q 0
0
.ggg аа аа -ggg �а .ggg
1>,1>,� i:IC •ООО с "3 ,ооо с: Q ооо онн >,;,,,;.,о
аа .ggg §§
>,>,с,,..
а§ с::: 'ооо онн С,,..>, >,
gg .ggg
са ·ооо ас ,ОО О ас ооо >,>,О ОН Н >, >,>,>-,С ОН Н
==
g а ·ggg . ggg
онн
онн
ai::1 ·ооо онн >,1>,1>,0 >,С,,-.0 С) .. н >,
ас 0 ес ·он н Q н.. о са
п
ы;
аа ,ооо Q са ооо 0 °нн 1>,>-,�
·ООО .ооо ооо 1»1»>,о >,>,>,:;) ооо
ot-10 OQO oct) O
:gggg ()
О:>
аа
ао
0[)
О
/i. 00000 /i. /i. 00000 /i./i. 00000 Б. /i. 00000 /i. /i. 00000 д uaauu а с . оо 0 а с:1 0 &.. 00000 /i. /i. 00000 /i./i. 00000 G.G. 00000 G. 00000 цuuцц Q � � с:1 ;;';;'� G. 00000 G. д 00000 00000 G.G. 00000 i..i.. 00000 i.. ццuuu • · · · • • uuuuu а с: с с: с: с xuuuuo х х uuoaaxx uuuuuxx ouuooxxouuuu х aauua Q с: i:: xuuuпu xxuuuuuxxuauuu xxuouuu xxuuuuoxuuuuu а ас а
0
z
t � а
186
� � о � � �
°
ааа а а а
�1>���� > � >> 1>-Р.
t::: t:t:t:t: t= tttt:::
о
:::, 11' :::,
лл
оо
::, :::,
оо
::, :::, :::,
оо
:::, :::,
л
л
:::,
оа
::, ::s
:::, i:s
о
::, ,:::1 :::,
""S-..C...J.4'"''"'
Q) Q,) Q)ффф Q) Q)ф Q) Q)Q) Q,IQ,)Q)ci)Q)Q) ф Q) Q)Q,I Q,) ф ф t)Q)Q) Q) Q)
vojske sto smo ga vec pokazali, а ako је uii па celu, siri је па bokovima, sto ти daje jednaku snagu. No, kako pet batalja koje su pozadi imaju pikenire па zacelju zbog razloga koje smo ranije rekli, neophodno је da dodu napred ako ielimo da cine zacelje cela vojske. Zato treba ili zapovediti da se okrene batalja ро batalja kao cvrsto telo, ili da odmah brzo udu medu strojeve stitonosa i krenu napred, а ovaj nacin је brii i stvara тапји zbrku nego ako se okrecu. То isto moras uraditi i s ostalim bataljama koje ostaju pozadi pri svakom napadu, а to си vam pokazati. Ako se desi da neprijatelj dode otpozadi, prva stvar koju treba da ucine jeste da svi okrenu lice tamo gde su im Ьila leda · tako celo postane zacelje а zacelje celo. Potom se treba driati svih postupaka pri rasporedivanju cela vojske, о сети sam ranije govorio. Ako neprija telj napadne desni bok, treba da se cela vojska okrene licem па tu stranu, а potom uciniti sve и pojacavanju tog cela, о сети se takode ranije govorilo, tako da konjanici, veliti i artiljerija budu па mestima koja su и skladu s tim се/от. Postoji samo jedna razlika: oni koji idu
vis� _i оп�. koji idu тапје. Istina, ako desni bok postaje се/о, onda su �elltl, -�ол t�eb_�.da рорипе meduprostore koji su izmedu klinova vojske L kоща, nщЫizi levom boku, а па njihovo mesto Ьi trebalo doci dve zasta�e specijaL1;ihpikenira, postavljene и sredini. No, pre nego sto dodu, kola L nenaoruzam treba da napuste prostor unutar vojske i da se povuku pozadi_ levog �о�а, а to Ьi_ onda Ьilo zacelje vojske. А ostali veliti, koji su bi_ �z pos�av_l1em па �acel1� prema glavnom rasporedu, и ovom slucaju пе bt meщalz mesto 1er tщ prostor пе Ьi smeo ostati otvoren, da se пе Ьi zacelje pretvorilo и bok. Sve drugo treba uraditi kao sto је receno za prvo celo. То sto је receno za pretvaranje desnog boka и celo, podrazumeva se, vaii i za levi bok, jer treba slediti isti poredak. Ako brojcano jaci i postrojen neprijatelj dode i napadne te s dve strane, onda te dve strane koje је парао treba ojacati onima koji nisu napadnuti, udvajajuci strojeve па svakoj strani, i podelivsi svakoj strani artiljeriju, velite i konjicu. Ako dode sa tri ili cetiri strane, ili ti ili оп niste mudri, jer ako si oprezan, nikad se neces tako postaviti da te neprijatelj s brojnim i postrojenim ljudima moie napasti sa tri ili cetiri strane, jer ako te hoce sa sigurnoscu savladati mora Ыti toliko jaci da te sa svake strane moie napasti s toliko ljudi koliko ima gotovo cela tvoja vojska. А ako si tako malo mudar ра dodes и kraj и kom neprijatelj ima tri puta vise postrojenih ljudi od tebe, пе moies se ialiti ako ti se desi zlo, vec moies kriviti samo sebe. Ako se to desi пе tvojom krivicom nego zbog neke nezgode, poraz песе Ьiti sramah а proci ces kao Scipioni и Spaniji i Hazdrubal и ltaliji. No, ako neprijatelj пета mnogo vise ljudi od tebe, а da Ьi te razЬio ieli te napasti s vise strana, Ьiсе to njegova ludost, а tvoja sreca, jer da to uradi mora se toliko razrediti, ра jednu stranu lako moies razЫti, а drugoj se odupreti i и kratkom vremenu ga savladati. Takav nacin borbenog poretka za borbu protiv neprijatelja koga пе vidis ali strahujes od njega, potreban је, ра је korisna stvar ako svoje vojnike naviknes па postroja vanje i kretanje и takvom poretku, da se znaju и pokretu prestrojiti za а borbu sa celom па drugoj strani, а zatim ponovo vratiti и poredak za � marsevanje, zatim od zacelja ili boka napгaviti celo, а odatle vratiti se �о и prvoЬitni poloiaj. Takve veibe i navikavanja potrebna su ako ielis da � < imas disciplinovanu i spretnu vojsku. И tome treba da daju sve od sebe ; vojskovode i vladari, jer vojna disciplina nije nista drugo do znati dobro с!.< komandovati i izvrsavati te zadatke, а disciplinovana vojska nije nista drugo do vojska koja је dobro uveibana и tim prestrojavanjima. Nije moguce da опај koji и nase vreme dobro zna upotreЬiti tu disciplinu i kad bude pobeden. А ako је и tom oЬliku cetvorougla koji sam vam pokazao ponesto tesko, treba znati da је nuino tu teskocu uveibati jer ako se zna postrojiti i odriavati takav poredak znace se kasnije mnogo lakse odriavati oni poreci koji nisu tako teski. CANOBI: Mislim, kao sta ste rekli, da su ti borbeni poreci jako potrebni, ра пе Ьih znao da li sta tome trebam dodati ili oduzeti. Zapravo hteo Ьih saznati od vas dve stvari: prvo, kad od zacelja ili boka ielite da napravite celo te i,elite da se vojnici okrenu, komandujete li to glasom ili zvukom i, drugo, da li oni koje Ыste poslali napred da prokrce put vojsci moraju Ьiti vojnici iz vasih batalja ili neki drugi ljudi obuceni za to.
187
FAВRICIO: Vase prvo pitanje vrlo је vafno, jer se mnogo puta - zato sto su vojskovodine komande pogresno shvacene ili pogresno protuma cene - dezorganizovala njihova vojska; zato reci kojima se komanduje treba da budu jasne i glasne. А ako komandujes zvukom, zvuci komandi treba da se mnogo razlikuju kako se jedan пе Ьi иzео za drugi. Ako komandujes recima treba da izbegavas reci opsteg znacenja i da upotreЫjavas reci posebnog znacenja; а kod tih posebnih moras izbega vati reci koje se mogu pogresno shvatiti. Mnogo puta receno: ,,Natrag! Natragl" upropastilo је jednu vojsku, zato tu rec treba izbegavati а umesto пје upotreЫjavati "Povucite sel" Ako zahtevate da se vojnici okrenu prema се/и, boku ili zacelju, пе upotreЫjavajte nikad: ,, Okrenite sel" vec recite: ,,Nalevol Nadesno! Prema zacelju! Prema се/и!" Tako i sve druge reci treba da budu jednostavne i jasne, kao: ,,Pritisnite! Stojte cvrstol Napredl Vracajte sel". Sve опо sto se glasom moie uraditi, neka se uradi, а ostalo neka se uradi zvukom. Sto se tice onih koji krce put, а о njima је vase drugo pitanje, taj zadatak poverio Ьih sopstvenim vojnicima, zato sto је tako radila anticka milicija, а i zato sto Ьi tako и vojsci Ьilo тапје nenaoruianih ljudi i тапје smetnji. Jz svake batalje odabrao Ьih onoliko ljudi koliko је potrebno i naredio im da иzти orude za krcenje puta, а da oruije ostave и onim redovima koji su im najЬlifi, koji Ьi im ga nosili, а kad naidu па neprijatelja пе Ы morali da urade nista drugo do da ga ponovo иzти i vrate se и svoje borbene poretke. CANOBI: Ко Ьi nosio oruda za krcenje puta? FAВRICIO: Kola odredena za nosenje slicnog oruda. CANOBI: Ја sumnjam da Ьiste uspeli navesti vase vojnike da kopaju. FABRICIO: О tome се Ьiti reci kad za to dode vreme. Za sada Ьih ieleo napustiti ovaj deo i razmotriti nacin fivota vojske, jer mi se cini da је posle tolikih napora vreme da је osveiimo i okrepimo hranom. Morate znati da vladar treba tako da uredi svoju vojsku da bude sto ekspeditivnija i da је rastereti svih suvisnih stvari koje јој otefavaju kretanje i poduhvate. Medu najvecim teskocama је snabdevanje vojske vinom i pecenim hlebom. Stari о vinu nisu brinuli, jer, ako Ьi ga ponestalo, pili Ьi vodu s та/о sirceta da Ьi јој dali ukus, ра је tako и zalihama fiveinih namirnica Ьilo sirce, а пе vino. Hleb nisu pekli и pecima, kao sto је оЬiсај и gradovima nego su se snabdevali brasnom, а svaki vojnik se njime hranio па svoj nacin, иz dodatak slanine i svinjske masti, sto је hlebu koji su mesili davalo ukus i odriavalo ih krepkim. Tako su zalihe hrane za vojsku sadriale brasno, sirce, slaninu i mast, i је(а� za konje. ОЫспо su stada krupne i sitne stoke pratila vojsku, а nis�је mn?go ometala, jer ih nije trebalo nositi. Zahvaljujuci tome, neka anttcka _vo1ska c��to је danima mogla marsevati kroz puste i teske krajeve, а da рп tome n�J� osecala nedostatak zaliha, jer је iivela od onog sto је lako mogla nosztt sa sobom. Poptuno suprotno se desava и savremenim vojskama koje, zato sto пе iele da im ponestane vina i zato sto iele da jed� _hleb, _onakav kao ko� kuce, р� _ga zb?g toga пе mogu imati и v velikim z�lihama, ces�o ostщu gladne ili, ako i nose dovoljne zalihe, cine to и_z velike па1:оrе i ogromne troskove. Zbog toga Ьih svoju vojsku navikao da пе 1ede drugi hleb osim onoga sto ga sama ispece. Sto se
ti�e vina� пе_ Ыh ј?ј branio da ga pije, niti da ga vojska nosi, ali se пе bzh trudzo nz muczo da_,_g� nabavi "!-:, а sa drugim zalihama postupio Ьih v se cmzlo и anttcko doba. Ako sve te stvari dobro и svemu kao sto razmotrite, videcete kakvih se time teskoca oslobada vojska i vojskovoda i koliko је onda lakse izvrsiti svaki poduhvat. CAN��I: Mi smo P?bedili neprijatelja и vojnom pohodu, а potom . vu zeml и, а to znaci da је Ьilo plena, nameta, zaroЬljeni preg�zzli n1ego ! _ ka, l tako dal1e, ра bih zbog toga ieleo znati kako је anticka vojska и takvim stvarima postupala. FABRICIO: Reci си vam odmah. Mislim da ste zakljucili, па osnovu onog sto sam ranije s nekima od vas raspravljao, da sadasnji ratovi osiromasuju kako опи gospodu koja pobede, tako i опе koji izgube. Jer, ako jedan izguЫ driavu, drugi gиЫ novac i pokretnu imovinu. И anticko doba to se nije desavalo, jer su se pobednici и ratu bogatili. Razlog nije и tome sto и nase vreme пе Ы Ыlо plena, а и anticko doba ga је bilo, nego se to sve prepusta иzdriljivosti vojnika. То stvara dve velike zbrke: о prvoj sam vec govorio, а druga је и tome sto vojnik postaje sve pohlepniji za plenom, тапје slusa zapovesti, ра se mnogo puta znalo desiti da је pohlepa za plenom donela poraz опоте ko је vec imao pobedu и rukama. Rimljani su, kao prvaci и tome, znali doskociti i jednoj i drugoj neprilici, tako sto su uredili da sav plen ide driavi, i da driava njime raspolaie prema svom nahodenju. Radi toga и vojsci su Ыli i kvestori koji su Ыli, kako Ыsто mi rekli, komornici, kojima su se nosili svi nameti i svaki plen, а od toga је konzul davao vojnicima иоЫсајепи platu, pomagao ranjene i nepokretne i uzimao za druge vojne potrebe. Konzul је mogao plen prepustiti i vojnicima, sto је cesto radio, по taj ustupak nije stvarao nered zato sto Ы se, и trenutku raspustanja vojske, plen stavljao и sredinu i delio vojnicima svakome prema zaslugama. Radi toga nacina vojnici su teiili pobedi, а пе graЬljenju plena, а rimske legije nisu sledile neprijatelja kad Ы ga pobedile, jer nikad nisu napustale svoje borbene poretke, neprijatelja su sledili samo lako naoruiani konjanici i drugi vojnici koji nisu legionari, ako ih је Ыlо. Jer, da је plen pripadao опот koji ga је osvojio, Ыlо Ы nemoguce i nerazborito driati legije kompletnim а to Ы donelo mnoge opasnosti. Tako se, medutim, driava bogatila а svaki konzul је svojim pobedama donosio mnoga Ыаgа и driavne Ыаgајпе, а sve је to Ыlо od nameta i plena. Jos su jednu stvar stari radili vrlo promisljeno - ieleli su da svaki vojnik od plate koju dоЫја trecinu predaje опоте koji nosi zastavu njegove jedinice, koji Ы ти tu sumu vracao tek kad Ы rat Ыо zavrsen. Za to su imali dva razloga: prvi, vojnik Ы stedeo od svoje plate, jer su to Ыli najcesce nemarni mladici koji sto vise imaju vise trose i drugi, posto su znali da im se dobra cuvaju kod zastave, Ыli prisiljeni da је bolje cuvaju i brane s vise upornosti; i па taj nacin su postajali i stedljivi i smeliji. Svih tih stvari neophodno је pridriavati se ako se ieli stvoriti prava milicija. CANOBI: Mislim da је nemoguce da vojska, dok marsuje od mesta do mesta, пе dospe и opasnosti и kojima се Ыti potrebna vestina vojskovode i hrabrost vojnika ako se iele izbeci, ра Ыh zato ieleo da пат kaiete sta treba uraditi kad se to dogodi.
190
о
� �1}; < "
FABRICIO: Rado си vam reci jer је to jako potrebno ako se ieli izloiiti potpuni nauk ove vestine. Pre svega dok marsuju sa vojskom vojskovode treba da se cuvaju zaseda, а и njih se upada па dva nacina: ili jednostavno dok marsujes ili te и пји uvuce neprijateljeva vestina pre nego sto si sam и пји ирао. Ako ielis da izbegnes prvi slucaj, neophodno је da napred posaljes duplo osiguranje koje се istraiiti teren а to treba uraditi sa najvecom painjom ako su и toj oЫasti zasede иоЫсајепе, kao и sumovitim i brdovitim oЫastima, gde se zasede uvek postavljaju ili и sumi ili pozadi nekog brega. А kao sto te zaseda ako је пе otkrijes, тоiе upropastiti, tako ti, ako је otkrijes, пе moie naneti stetu. Ptice i prasina su cesto otkrivali neprijatelja jer uvek kad ide па tebe neprijatelj се podici veliku prasinu, а to се ti dati па znanje da dolazi. Mnogo puta је vojskovoda, kad Ы opazio da se, па mestu kuda treba proci, diiu golubovi ili neke druge ptice te lete и jatu i kruie, а пе spustaju se, zakljucivao da se tamo nalazi neprijateljska zaseda i slao Ы и izvidnicu svoje ljude, а time Ы spasao sebe i zadao udarac neprijatelju. Sto se drugog slucaja tice, а nasi to zovu "uhvatiti se и mreiu" moras Ыti oprezan i пе poveruj и опо sto se пе cini razloino: па primer, ako neprijatelj pred tebe stavi plen, pomisli da је и пјети udica i skrivena prevara. Ako је malo tvojih ljudi poteralo mnogo neprijatelja ako је malo neprijatelja napalo mnogo tvojih, ako neprijatelji odjednom beџa zloino роспи beiati - uvek se и tim slucajevima moras bojati prevare i nikad пе smes pomisliti da neprijatelj пе zna sta radi. Naprotiv, ako пе ielis da te prevari i hoces da izbegnes opasnost, treba da ga sto је laЫji i sto је тапје oprezan vise cenis. Pri tome treba da postupis па dva razlicita nacina, jer, moras ga se bojati и mislima i kad postrojavas vojsku, ali па recima i drugim postupcima pokazivati da ga potcenjujes, jer zbog ovog poslednjeg vojnici се se ponadati da mogu pobediti, а опо prvo се te uciniti opreznijim i тапје podobnim da te neprijatelj prevari. Moras, takode, znati da, dok marsujes kroz neprijatelj ku zemlju, vrebaju па tebe cesce i vece opasnosti nego kad vodis Ыtku. Zato dok marsuje, vojskovoda treba da udvo truci briiljivost а prva stvar koju treba da uradi jeste da ima opis i sliku cele zemlje kroz koju marsuje, da poznaje mesta, velicinu, udaljenosti, puteve, planine, reke mocvare i sva njihova obeleija. А da Ы to znao mora и svim prilikama i па svaki nacin da ima pored sebe опе koji poznaju taj kraj, da se kod njih pazljivo raspita i uporedi njihovu pricu i da to posle provere zabeleii. Napred mor� po�lati k�nje i sa njima razborite vode, пе toliko da otkriju . neprцatel1a, koltko da pogledaju zemlju, da vide odgovora li crteiu i podacima sto ih оп ima о пјој. Takode treba poslati zasticene vodice i obecati im nagradu i zapretiti kaznom, по najvainije је da vojska пе zna и kakav је pohod vodis jer и ratu пета korisnije stvari nego sto је precutati опо sto се se raditi. А da neki iznenadni napad пе Ы uznemirio tvoje vojnike,. "':oras ih up�zoriti d�. ostanu pod oruijem, jer опа stvar v таще naudtti. Mnogz su, da Ы izbegli zbrku па ko1a.., se pre��tdt moze ma�su, stavilz pod zastave kola i nenaoruiano ljudstvo i zapovedili im da :h slede, ta�o da su! ako su se и hodu morali zaustaviti ili povlaciti lakse to moglt da исте, а to potpuno prihvatam kao korisno. Pri mars��anju treba obratiti painju jos па to da se jedan deo vojske пе odvoJt od drugog, ili da se, zato sto neki idu brzo а drugi sporo, vojska
пе razvuce; t� pr?uz�okujev nered. Radi toga, vode treba postaviti sa �tranev da_ ofrzavatu щеdпасеп k?�ak, usporavajuci опе sto idu prebrzo l pozurщu�t _о_пе sto kasne, а tщ ;е korak najbolje odredivati zvukom. Treba prosmtz puteve, ta�o �а �а�ет Je1na batalja moie uvek nastupati и_ �trOJU .. Treba poznavatz оЬzсще i osobzne neprijatelja, tako da znas da lt Je �?lJ � _da g�. napadnes ujutro, и podne ili uvece, da li ти је јаса v zli kоплса ра prema опоте sto si doznao da se rasporedis i pesadцa preduzmes mere. No, predimo па neki konkretan dogadaj. Moie se desiti da se povuce pred neprijateljem jer se osecas slaЫjim i zato пе ielis da vodis borbu а оп pode za tobom i upravo kad dodes па obalu reke i izguЫs vreme zbog pr·elaska, neprijartelj се te stici i pobediti. Neki koji su se nasli и takvoj opasnosti okruiili su svoju vojsku jarkom sa zadnje strane, ispunili ga siЬljem i zapalili, а zatim su s vojskom presli reku bez da ih је neprijatelj mogao omesti jer ga је zaustavila ta vatra izmedu njih. CANOВI: Tesko mi је da poverujem da ih је mogla zaustaviti ta vatra, najvise zato sto se secam da sam сио kako је Kartaginjanin Напоп opkoljen od neprijatelja, s опе strane kuda је nameravao da izvrsi proboj, svoju vojsku okruiio drvima koja је zapalio ра kako neprijatelji nisu pailjivo gledali па tu stranu, zapovedio је da kroz taj plamen prode njegova vojska, i to tako v to је svako driao stit иz lice da Ы se zastitio od vatre i dima. FABRICIO: Dobro kaiete, ali razmotrite sta sam ја rekao, а kako је uradio Напоп. Ја ат rekao da su iskopali jarak i napunili ga siЫjem, tako da је опај koji је ieleo proci morao savladati i jarak i vatru. Напоп је zapalio vatru bez jarka, а kako је hteo proci kroz tu vatru nije је smeo napraviti velikom, jer Ы ga inace, i bez jarka, sprecila. Zar пе znate kako је Spartanac NaЫd, kad su ga и Sparti opkolili Rimljani zapalio deo svoje zemlje da Ы sprecio prolaz Rimljanima, koji su vec Ыli u.sli и пји. А ротоси tog plamena пе samo da је sprecio njihov prolaz, nego ih је i isterao. No, vratimo se nasem predmetu. Kad su Rimljaninu Kvintu Lutaciju Ыli Cimbгi za ledima, а dosao је do reke оп ih је оЬтапио. Da Ы ти nepгijatelj dao vremena da prede reku, pricinio se kao da се im dati vremena da se bore i zbog toga se pretvarao kao da се se tu ulogoriti tako sto је dao da se iskopaju jarci i podigne poneki sator, а poslao је i nekoliko konjanika da pljackaju ро poljima. Cimbri su smatrali da се se оп ulogoriti, ра su se i oni ulogorili i podelili па тапје delove da Ы se snabdeli namirnicama а kada је to video domisljati Lutacije, presao је reku а da ga oni nisu mogli spreciti и tome. Neki su, nemajuci mosta radi prelaska reke, morali da skrenu tok reke i jedan deo vojske povukli natrag а drugi deo је, kad је vodostaj postao nizak, presao па drugu stranu s lakocom. Kada su reke brze, а ielite da pesadija sigurnije prede па drugu stranu, јасе konje treba delom taviti uzvodno da zadriavaju vodu, а drugi deo nizvodno da pruie ротос pesacima ako Ы nekog od njih prilikom prelaska savladala voda. Prelaziti se mogu i опе reke koje se пе mogu preci gazom, i to mostovima camcima i mesinama, ра је dobro da је vojska uveibana da sve to moie uraditi. Desava se neki put da te prilikom prelaska reke ometa neprijatelj s druge obale. Kada se ieli savladati takva teskoca neznam bolji primer по ugledanje па Cezara. Kad ти se vojska nasla па obali neke reke V
192
о � � �
и Francuskoj, а Gal Vercingetoriks, ciji su ljudi blli s druge strane reke, ти је ometao prelazak, danima је marsevao иz reku, а to isto је radio i neprijatelj. Najzad se Cezar ulogorio па sumovitom mestu, gde su se ljudi mogli sakriti. Ти је uzeo ро tri kohorte iz svake legije, ostavio ih па tom mestu i naredio im da cim оп krene, naprave most i utvrde ga, а оп је nastavio mars s ostalim svojim vojnicima. Stoga је Vercingetoriks, videci isti broj legija, verovao, da ni jedan deo njih nije ostao i ugledajuci se па njih i оп је dalje marsevao, по Cezar se kad је mislio da Ы most тоgао blti zavrsen vratio natrag i zatekavsi sve и redu presao reku bez teskoca. CANOВI: /та li neko pravilo ро kome znate gde је najbolje pregaziti reku? FABRICIO: Da, postoji. Uvek па delu reke izmedu vode koja stoji i tekuce vode, sto se опоте koji g leda cini kao linija, dno је plice i zgodnije za pre lazak gazom nego drugde, jer uvek па tom mestu reka vise nanosi i zadri,ava mnogo materijala koji pomai,e da se izvuces s dna. S obzirom па to da је to mnogo puta provereno, zaista је istinito. CANOВI: Ako se desi da и dubokom gazu konji роспи propadati, sta predlaiete da se cini? FABRICIO: Treba napraviti resetke od drveta, postaviti ih па dno reke i preci preko njih. No, vratimo se nasem razmatranju. Ako se desi da vojskovoda dovede svoju vojsku izmedu dve planine i ima samo dva puta kojima se moie spasiti опај ispred sebe i опај iza sebe, а njih је zauzeo neprijate lj, moi,e uraditi опо sto su vec neki r·anije uradili: da па de lu iza sebe iskopa veliki jarak koji је tesko preci da Ы pokazao neprijate lju da ga time i,e li zadri,ati da Ы, zatim, svom snagom пе plaseci se opasnosti otpozadi, navalio опiт putem napred koji је ostao otvoren. Kada se neprijatelj uveri и to prebacice snage otpozadi napred i napustice опај jarak; ti ces onda prebaciti drveni most preko jarka i preci па drugu stranu, bez ikakvog ometanja, oslobodivsi se па taj nacin neprijate lja. Lucije Minucije, rimski konzul, Ыо је s vojskom и Liguriji, tu su ga neprijate lji zatvorili izmedu planina, otkuda nije mogao izaci. Zato је оп poslao neko liko numidijskih konjanika, koje је imao и svojoj vojsci, а koji su Ыli lose naorui,ani i jahali malene i mrsave konje, prema mestima koja је cuvao neprijatelj. И pocetku neprijateljski vojnici su se poceli okupljati da odbrane prolaz, ali kad su vide li tako lose postrojene ljude i, lose konjanike, ро njihovoj proceni, nisu ih smatrali opasnim i razredili su strai,arske redove. Kad su to opazili Numidani, podboli su konje, napali ih i proЫli se, а da ovi nisu nista mogli uciniti. Kad su tako prosli, unistavali su i pljackali zemlju, prisi livsi neprijatelja da ostavi slobodni prolaz Lucijevoj vojsci. Nekog vojskovodu napadne jaci nepri jatelj, а оп skupi svoju vojsku i omoguci neprijatelju da ga potpuno opkoli, а zatim navali па опи stranu za koju smatra da је najslaЫja, otvori sеЫ put i spasi se. Marko Antonije, povlaceci se pred vojskom Parcana, zapazio је da ga neprijatelj svako jutro kad se распе svanjivati i kako оп krece, napada i celim putem pljacka, ра је zato odlucio da пе krece pre podneva. Tako su se Parcani, verujuci da оп toga dana
песе nf krenuti, vr��ili и s_,voje �ogore,_ а Marko Antonije је mogao zatim �ео tщ �а_п nastavitz marsevanJe bez ikakvih smetnji. Isti taj vojskovoda Је �а �i izbegao strele �arcana, naredio svojim ljudima da kleknu kad Parcam krenи,_pre':"a плта, da drugi red stavi stitove па glavu onima и prvom_, treci o�ima 1!' drugom, cetvrti onima и trecem i tako dalje, tako da Је �e la vopka bila kao pod krovom i zasticena od neprijateljskih str:la: То Је sve vst? sam vam t�ebao kazati о опот sto se moi,e dogoditi voJsci dok_ marsщe, ра ako vi пе trebate nista vise preci си па drugo razmatranJe.
z
iа � о �
f
�
193
SESTA KNJIGA
О LOGORU Grka i Rimljana; delirnicno se treba ugledati na Rimljane. - Opis logora koji predlaze autor. - Zasto putevi i prostori logora treba da budu odredene velicine; kako treba koristiti pomenute pro tore. Arbitekte (projektanti) logora. - Rimske ograde пе treba vise da е prave, vec rov i nasip. - Kada treba postaviti logor и Ыizini neprijatelja kojih principa se pridrzavati. -Strazarenje ili oslu kivanje oko logora. -Brizljivost pri osmatranju ko izlazi i ko nov ulazi u logor. - Kazne i nagrade kod Rimljana; vojnici su sami izvrsavali kazne i zaklinjali se па postovanje vojne discipline· zabranjivali su u logorima zene i igre. - Kojeg rasporeda se treba drzati pri dizanju vojske. - Na sto su Rimljani obracali paznju pri postavljanju logora: da је mesto zdravo; da ih neprijatelj ne moze tu opkoliti. - Kako se vojska odrzava zdravom. - О zalihama. - Kako se logoruje kad vojska premasuje uoЬicajeni broj. - Vojska ne treba da prede broj od pedeset hiljada vojnika. - Grcki i rimski primeri. - Kako prevariti sumnjive zemlje i spijune u opstvenim redovima. - Tajnost pokreta. Razliciti nacini da se saznaju tajne neprijatelja. - Diverzija, kada treba da se vrsi. - Vojska koja je opsednuta u logorima, kako moze vesto da zadrzava neprijatelja i da mu umakne. - Primeri stalnih vojskovoda. - Kako se razdvajaju neprijateljske nage. - Pobune i ne loge medu vojnicima, kako se guse; tome pomaze iznad svega ugled vojskovode. - Predznaci; kako su ih stari okretali u svoju korsit. - Razne dornisljatosti i ratna lukav tva da se prevari i pobedi neprijatelj. - Kako se voj kovoda uverava u zemlju sumnjive odanosti i kako se zadoЬija naklono t naroda. - Ratovanje zimi је veoma opasna stvar i treba ga se kloniti. 'i:J:,.
194
� � о � �
CANOВI: Mislim da Ы Ыlо dobro, zato sto prelazimo па drugo razmatranje, da Batista preuzme svoju duinost, а da је ја predam. Ugledacemo se и ovom slucaju па dobre vojskovode jer sam ја pailjivo slusao gospodina ovde, koji najbolje vojnike rasporeduju ispred i iza vojske, jer smatraju da је neophodno imati spreda опе koji се hrabro zapoceti Ыtku, а pozadi опе koji се је hrabro podriati. Kozimo је to razmatranje mudro росео, а Batista се ga mudro zavrsiti. Luidi i ја smo ga vodili и sredini. А kako је svako od nas svoj deo posla dragovoljno obavio, mislim da ni Batista песе to odЫti. BAТISTA: Do sada sam pustio da те vodite, ра neka tako bude i dalje. Zato, gospodine, samo nastavite vase razmatranje, а ako vas mi prekinemo zbog pitanja oprostite пат. FAВRICIO: Na vasim sam vam pitanjima, kao sto sam vec rekao vrlo zahvalan, jer mi ovi vasi prekidi пе remete tok misli, vec ga jos i osveiavaju. No, da nastavimo s nasim predmetom. Kaiem da је vec vreme da ulogorimo tu nasu vojsku, jer znate da је svakome potreban odmor, i to bezbedan, jer odmarati se, а пе Ыti bezbedan nije potpun
odm�r: Mislim_ da ste vi ieleli da vojsku prvo ulogorim, potom izvrsim mars, i па krщи da se borim, по mi smo ucinili suprotno. Na to nas је _ navela fotre�a, 1er �ad smo ieleli da pokaiemo kako se па marsu vojska prestr �1ava zz m�rsevskog и borbeni poredak, morali smo prvo da pokazemo ka�o се se опа rasporediti za borbu. No, da se vratim nasem predmet�, velim da, ako se ieli imati bezbedan logor, оп treba da bude иtv_,r�en i ur�den. И:,е�ије ga vestina vojskovoda i utvrduje ili mesto ili vestma. �rc� su tr��ilt �z�u�a mesta i nikad se пе Ы ulogorili па mestu gd� пе �i bzla pecz�� z�t :ес�� _obal�, i�i �nogo drveca, ili neki drugi pri:odm :�klo_n kOJl �z zh stztю. Riml1am, medutim nisu fogorovali v tolzko zastzcem poloz�J�m. k�li� o. vestinom, niti Ы se ikad ulogorili па mestu gde, prem� s�OJ�J discif!lmz, пе Ы mogli razmestiti sve svoje fjude. Zbog toga su �zml1a�z :7:oglz uvek imati isti oЫik logora, jer su ieleli da se mesto przlagodz n1ima, а пе oni mestu. Toga se Grci nisu driali oni su se prilagodavali mestu, а mesta su razlicita tako da su moraLi menjati i nacin logorovanja i oЫike logora. Rimlja�i su se dakle tamo gde је poloiaju nedostajala utvrdenost sluiili итесет / vestin�m. А kak� sa� . и ovo� svom izlag�nju ieleo da se podraiavaju Rimljani, , sledicu nJlhov п�ст logor�vanJ�, nepridriavajuci se и svemu njihovog _ raspo;e�a, vec си preuzetz опщ deo za koji mi se cini da odgovara dan�sn1em vreme�u. R�kao sa':1 v �m mnogo puta kako su Rimljani и svo1zm konzularmm vo1skama imalt ро dve legije samih Rimljana, а to је Ыlо oko jedanaest hiljada pesaka i sest stotina konjanika; а иz to su imali jos drugih jedanaest hiljada pesaka koje su im slali saveznici kao ротос. И svojim vojskama nikad nisu imali vise stranih nego sopstvenih vojnika, izuzev konjanika za koje se nisu branili ako Ы brojem nadmasili njihove legije; а и svim svojim dejstvima postavljali su legije и sredinu а saveznicku vojsku sa strane. Tog su se principa pridriavali i kad Ы se ulogorili, kao sto ste i sami mogli procitati kod onih koji pisu о njima ра vam песи detaljno govoriti kako su oni logorovali, vec си samo reci prema kojem rasporedu Ыh ја sada ulogorio svoju vojsku, ра cete videti sta sam preuzeo od Rimljana. Znate da sam, prema uzoru па dve rimske legije, иzео dva bataljona pesaka, ро sest hiljada pesaka i tri stotine upotreЫjivih konja и bataljonu, i па kakve batalje, s kakvim naoruianjem i nazivima sam ih razvrstao. Znate da prilikom rasporedi vanja vojske za mars i borbu nisam spominjao drugo ljudstvo, nego sam samo pokazao kako udvostrucenjem broja ljudi treba samo udvojiti strojeve. No, kako vam sad ielim pokazati nacin logorovanja, mislim da to песи uciniti samo s dva bataljona nego s pravom vojskom, koja је sastavljena, slicno kao rimska, od dva bataljona i od istog broja dopunske vojske. То cinim zato da Ы oЬlik logora Ыо savrseniji, ulogorujuci kompletnu vojsku, jer mi и drugim slucajevima to nije Ыlо potrebno. Kad Ыh, dakle, ieleo da ulogorim pravu vojsku od dvadeset cetiri hiljade pesaka i �ve hiljade upotreЬljivih konja, koja је rasporedena и cetiri bataljona dva od tvojih ljudi а dva od stranaca, postupio Ыh па sledeci nacin. Nasavsi mesto gde se ielim ulogoriti, podigao Ыh zastavu vojskovode, а oko пје Ыh nacrtao cetvorougao cija Ы svaka strana Ьila od пје
udaljena pedeset fakata, svaka Ы od njih gleda�a па Р? jednu stranu _ а� о sveta; unutar tog prostora zeleo Ыh da bude v_ ?Js�o�od�n logor. !( O bih razdvOJl , Riml1am · z·lm da 1·е to mudro , а tako su najcesce radtll mLS . ,. '[' i L nщvecL ve, S i. d' z· JU · sponh od brze naoruzane od nenaoruzanih i odvojio _ deo naoruzanih smestio Ыh па istocnoj strani а nenaoruzan� i spore па e logora, _ а zapadnoj, tako da Ы па istoku Ы_lо celo: па zapadu zacel1_ v jug i sever Ы Ыli bokovi. Radi razlikovaщa lo�ora na�ruzanzh, postupю Ыh па ovaj nacin: povukao Ыh liniju od vo1s�ovo�me zastave prema s r e te istoku dugu sest stotina osamdeset lakata. Zatl"! bzh _ sa оЬе � �': Linije povukao jos dve linije iste �иzfne п� ras!o!an�u od prve lтце ро petnaest lakata па njihovim _krщe_vima bit� bi �tocna vrata а f! rostor izmedu te dve linije predstavl1ao bi put ko)l vodi od �rata d? vo1s�ovo� dinog Logora koji Ы Ыо sirok tride�et lakata � dug se�to tnd�set 1er ?l pedeset lakata zauzimao vofskovodm _ l�g?r, i zvao bz se Vo1s�ovodm put. Zatim se napravi i drugi p�t, od J�znzh vrata sve do severnzh v_rata, koji prolazi preko pocetka vo1skovodmog puta �eposredno иz n1eg?v fogor s istocne strane koji је dug hilja�u dve _st_, o_tme pedeset _lakata, 1er Ы zaиzimao celu sirinu logora i zvao bz se Knznz put. Kad bi se, dakle, nacrtao vojskovodin logor i ta dva puta, poceli Ы se crtati i lo?ori za dva vlastita bataljona, te Ы jedan Ыо smesten s desna а drugz s leve strane Vojskovodinog puta. Zato Ыh, � опе str�ne Kriznog ри�а, postavio trideset i dva logora s leve strane Vo1skovodmog puta, а tndeset dva s desne ostavljajuci izmedu sesnaestog i sedamnaestog logora prostor od trides�t lakata, koji Ы sluzio kao Poprecni put koji Ы prolazio P_Ored svih logora bataljona, sto се se videti prilikom njegovog razmestщa. И ta prva dva reda logora па celu, koji Ы se nalazili иz Krizni put, smestio Ыh vode oklopnika, а и petnaest drugih koji Ы sledili zatim sa svake strane njihove oklopnike, sto Ы Ыlо posto svaki bataljon ima sto pedeset oklopnika, deset oklopnika ро logoru. Prostor koji Ы zaиzimali logori za vode Ыо Ы sirok cetrdeset, а dug deset lakata. А treba zapamtiti da uvek kad kazem sirina mislim па prostor od juga prema severu, а kad kazem duzina па prostor od istoka prema zapadu. Logori oklopnika Ыli Ы petnaest lakata siroki а trideset dugi. И drugih petnaest logora koji slede sa svake strane i koji pocinju od Poprecnog puta, а zauzimali Ы isto toliko prostora kao i logori oklopnika, ulogorio Ыh lake konjanike kojih ima sto pedeset i Ыlо Ы ih deset ро logoru. И sesnaesti, koji Ы preostao, smestio Ыh njihovog vodu, ostavljajuci ти isto toliko prostora koliko је dato vodi oklopnika. Tako Ы izmedu dva konjicka logora dvaju bataljona Ыо Vojskovodin put а ро tom pravilu се Ыti rasporedeni i pesadijski logori, sto си vam izloziti. Zapazili ste da sam tri stotine konjanika iz svakog bataljona s njihovim vodama smestio и trideset i dva logora koji se nalaze duz Vojskovodinog puta s оЬе strane, а pocinju od Kriznog puta, i kako izmedu sesnaestog i sedamnaestog ostaje prostor od trideset lakata za Poprecni put. Kad Ыh zeleo ulogoriti dvadeset batalja koje cine dva иоЫсајепа bataljona, postavio Ыh logore svake dve batalje iza konjickih logora, svaki Ы Ыо dug petnaest lakata i sirok trideset, kao i konjicki, а Ыli Ы spojeni zadnjom stranom tako da jedan dodiruje drugi. И svaki prvi logor sa svake strane koji dolazi иz Krizni put smestio Ыh zapovednika jedne batalje, sto Ы odgovaralo logoru vode oklopnika, а taj logor Ыо Ы sirok dvadeset i dug deset lakata. И drugih V
petnaest logora koji slede sa svake strane posle ovih sve do Poprecnog puta, smestio Ыh sa svake strane ро jednu batalju pesaka, а kako ih iта cetiri stotine pedeset, Ыlо Ы ih ро trideset и logoru. Drugih petnaest logora postavio Ыh и nizu sa svake strane iza lakih konjanika, s istim razmakom, gde Ыh sa svake strane smestio ро jednu batalju pesaka. И poslednji logor sa svake strane smestio Ыh zapovednika batalje, koji Ы se nalazio pored zapovednika lakih konjanika а Ыо Ы deset lakata dug i dvadeset sirok. Tako Ы ta prva dva reda (jedan dvostruki red - пар. prev.) logora Ыlа sastavljena pola od konjanika, а pola od pesaka. А kako Ыh zeleo, sto sam vam svojevremeno rekao, da svi ti konji budu upotreЫjivi, а kako пета momaka koji Ы opskrЬljivali konje ili se starali о drugim neophodnim stvarima, ti pesaci koji se nalaze iza konja Ыli Ы obavezni da ротаzи njihovim gospodarima и poslu oko njih, te Ы stoga и logoru Ыli oslobodeni drugih duznosti, а tako su radili i Rimljani. Ostavljajuci potom iza tih logora sa svake strane prostor sirok trideset lakata koji Ы cinio put, koji Ы se zvao s jedne strane Prvi put zdesna, а s druge Prvi put sleva, postavio Ыh sa svake strane jos jedan red od trideset dva dvostruka logora koji Ы Ыli spojeni zadnjom stranom jedan s drugim, sa istim razmacima i meduprostorima, kao sto smo vec rekli i Poprecnim putem posle sesnaestog logora, gde Ыh sa svake strane ulogorio cetiri batalje pesaka sa njihovim zapovednicima и prvom i zadnjem logoru и redu. Ostavljajuci potom sa svake strane sledeci prostor od trideset lakata koji Ы cinio put, koji Ы se zvao s jedne strane Drugi put zdesna, а s druge strane Drugi put sleva, postavio Ыh sa svake strane jos jedan red od trideset dva dvostruka logora s jednakim razmacima i rasporedom, gde Ыh sa svake strane smestio i druge cetiri batalje s njihovim zapovednicima. Tako Ы Ыli ulogoreni и tri (dvostruka) reda logora sa svake strane konji i batalje dva formacijska bataljona, а и sredini Ы se nalazio Vojskovodin put. Dva dopunska bataljona, koji su sastavljeni od istih ljudi, smestio Ыh sa оЬе strane formacijskih bataljona, s istim rasporedom logora, i to tako sto Ыh prvo postavio red dvostrukih logora gde Ы Ыli smesteni pola konjanici, а pola pesaci, па rastojanju od trideset lakata od drugih logora, da Ы se tako napravio put koji Ы se s jedne strane zvao Treci put zdesna, а s druge strane Treci put sleva. Zatim Ыh sa svake strane postavio druga dva reda (dvostrukih) logora, па isti nacin odvojenih i rasporedenih kao sto su logori formacijskih bataljona; time Ы se napravila druga dva puta, а svaki Ы se od njih zvao prema broju i strani па kojoj Ы Ыо. Na taj nacin Ы cela vojska Ыlа ulogorena и dvanaest redova dvostrukih logora i и trinaest puteva, racunajuci i Vojskovodin i Kriini put. Zeleo Ыh da oko�? , od logora do jarka, ostane prostor oko stotinu lakata. А ako prebro}lte sve te prostore, videcete da је od sredine vojskovodinog logora do istocnih vrata sesto osamdeset lakata. Preostaju пат sada dva prostora, od kojih је prvi опај od vojskovodinog logora do juinih vrata, dru?i је od istog mesta do sevemih vrata, а svaki od njih ako se izmen od sredisnje tacke је sest stotina dvadeset i pet lak�ta. Kad_ se od tog� oduzme prostor od pedeset lakata, koliko zauzima vo1skovodm logo:, i cetrdeset pet lakata sredisnjeg prostora koji Ыh ieleo da iт ostavzm sa sv�k� strane, trideset lakata puta koji deli svaki od tih prosto�a. ро sredm�, stotina lakata koji ostaju sa svake strane izmedu logora z 1arka, ostщe
sa svake strane prostor za logore sirok cetiri stotine lakata i dug sto, ako и duiinu ubrojimo i prostore koje zauzima vojskovodin logor. Ako, dakle, te duiine podelim паро/а, sa svake strane vojskovodinog logora smestilo Ьi se cetrdeset logora dugih pedeset lakata i sirokih dvadeset; to Ьi Ьilo ukupno osamdeset logora, и kojima Ьi Ьili smesteni zapovednici bataljona, komornici, ucitelji па veibalistima i svi ostali koji su и vojnoj sluibl, ostavljajuci koje slobodno mesto za strance koji mogu doci i za опе koji ratuju ро milosti vojskovode. Pozadi vojskovodinog logora nacrtao Ьih put od juga р1-ета severu sirok trideset lakata, а nazvao Ьih ga Celnim putem. Оп Ьi se protezao pored pomenutih osamdeset logora, jer Ьi izmedu njega i Kriinog puta Ьiо vojskovodin logor i osamdeset logora Ьоспо иz njega. Od tog Celnog puta i naspram vojskovodinog logora projektovao Ьih drugi put, koji Ьi isao odatle prema zapadnim vratima, sirok takode trideset lakata, а odgovarao Ьi ро poloiaju i duiini Vojskovodinom putu i zvao Ьi se Риt prema trgu. Тато gde se ta dva puta sastaju uredio Ьih Trg gde Ьi se obavljala trgovina а postavio Ьih ga па се/о Риtа 12,rema trgu, nasuprot vojskovo dinom logoru а naslonjen па Celni put. Zeleo Ьih da Trg bude cetvrtast, а da svaka strana bude sto sezdeset lakata. Sa leve i desne strane Trga napravio Ыh dva reda logora, tako da и svakom redu bude ро osam dvostrukih logora, koji Ьi Ьili dugi dvanaest lakata i siroki trideset, tako da Ьi sa svake strane Trga koji Ьi se nalazio и sredini Ьilo ро sesnaest logora, а zajedno trideset dva. Ти Ьih smestio konjanike koji Ьi preostali iz dopunskih bataljona, а ako im to пе Ьi Ьilo dovoljno, dodelio Ьih im neke od onih logora koji se nalaze oko vojskovodinog, prvenstveno опе koji gledaju prema jarku. Preostaje пат jos da smestimo specijalne pikenire i specijalne velite koje ima svaki bataljon, jer znate da prema nasoj formaciji svaki bataljon ima pored deset batalja i hiljadu specijalnih pikenira i pet stotina specijalnih velita, tako da dva formacijska bataljona imaju dve hiljade specijalnih pikenira i hiljadu specijalnih velita а jos toliko dopunski sto znaci da treba smestiti jos sest hifiada pesaka, а sve Ьi ih ulogorio prema zapadu i dui jaraka. Dakle, od Celnog puta prema severu, ostavivsi prostor od stotinu lakata иz jarak postavio Ьih jedan red s pet dvostrukih logora, koji Ьi Ьili sedamdeset pet lakata dugi i sezdeset siroki, а kad Ьi se podelila sirina, па svaki logor doslo Ьi petnaest lakata ро duiini i trideset ро sirini. А kako Ьi Ьilo deset logora, и sva�om ро trideset?rica �mestilo Ьi se tri stotine pasaka. Ostavljajuci zatzm prostor od trzdeset 1edan lakat, postavio Ьih па slican nacin i sa �licnim razmacin:za. jos jedan red od pet dvostrukih logora, potom jos 1edan, tako da bz bzlo pet redova ро pet dvostrukih logora, sto Ьi znacilo ped�set �og_ora po�tavlje n_i� па severu, udaljenih sto lakata od jarka, а и nJLh bz bzlo smesteno hzl1adu petsto pesaka. Okrenuvsi se zatim nalevo prema zapadnim vratima, па се/от tom prostoru sve do pomenutih vrata post�vio Ьih ре� sle1�cih r�dov� dvostrukih logora, па jednakim udalje _ nostzma L па istz паст._ lstma, izmedu redova пе Ьi Ьilo vise od petnaest lakata razmaka._ Ти bz se smestilo jos hiljadu pet stotina pesaka. Tako _ bzh, od se�ermh do zapadnih vrata иz jarak, postavio stotinu logora rasp01:edemh и deset redova ро pet dvostrukih logora и redu, i tu Ьih smestzo !ve specijalne piken_ ire i specijalne velite, iz formacijskih bataljo na. Zatzm bz se od zapadmh vrata do juinih, dui jarka, па isti nacin и
�eset sL_ ede _ �ih r�1o_va sa ро d�set logora и redu, smestili specijalni pikeniri t spe�LJa�m ve�itz zz dopunskih bataljona. Njihovi vode, ili zapovednici, '!1oglz bz ��е�. оп� logore koji im se ucine udobnijim od onih pored 1ar�a. Artzl1erlJU bzh rasporedio �ui n_asipa иz jarak, а и sav ostali prostor koJL ostane pr_ema zapadu smestzo bzh sve nenaoruiane i sve druge koji su па smetn)l и logoru. Treba da shvatite da su pod tim imenom па smetnji", kao sto znate, stari podrazumevali sve опо sto su no;ilг sa sobom i sve опо sto је neophodno jednoj vojsci osim vojnika а to su: drvosece, kovaci, potkivaci, klesari, iniinjeri tobdiije, mada' Ьi se ovi poslednji mogli ubrajati и naoruiane, cobani sa svojim stadima ustrojenih ovaca i volova potrebnih za iivot vojske, i vise poznavalaca raznih vestina, zajedno sa zajednickim kolima s pripadajucim zivotnim namir nicama i oruijem. Те logore пе Ьih posebno odvajao, samo Ьih oznacio koje puteve пе treba da zaposednu, а sve prostore koji Ьi ostali izmedu
.. +
+
...
+ z � .... � а
t +
§] �
оU)
> <
Zalihe naorulanja i opreme
1
Zalihe fivo111ih namimica
... +
--- - +
+
--- - -----=-=----.::...-_-----__ - --N
199
puteva, а Ы�о Ы ih ce�ri, pre?.ustio blh pomen�tima �oji �� па ��ea:iji, _ ,,prvi соЬатта, drugz zanatlцama z poznavaoczma vestzna , trecz zщed nickim kolima s hranom, а cetvrti kolima sa oruijem. Putevi koje blh ostavio nezaиzetim, blli Ы Put prema Trgu, Celni put, i jos jedan koji Ы se zvao Sredisnji put. Оп Ы isao od severa prema jugu i sekao Ы ро sredini Риt prema trgu, koji dolazi sa zapada cineci isti efekat kao i Poprecni put па istoku. Pored toga, postojao Ьi put koji Ьi isao dui logora specijalnih pikenira i specijalnih velita. Svi ti putevi Ьili Ы siroki ро trideset lakata. Artiljeriju blh rasporedio dui jarka logora, s unutrasnje strane. BATISTA: Priznajem da se и to пе razumem, i mislim da nije sramota da to kaiem, jer se time пе bavim. lpak, taj raspored veoma mi se svida, samo blh ieleo da mi razresite sledece nedoumice: prvo, zasto su putevi i okolni prostori tako siroki i, drugo, sto те vise muci, kako se trebaju· koristiti ti prostori koje ste odredili za logore? FABRICIO: Znajte da sam sve puteve napravio sirokim ро trideset lakata kako Ы njima mogla prolaziti batalja pesaka и stroju, jer, ako se dobro secate, rekao sam vam da је svaka siroka od dvadeset pet do trideset lakata. Da rastojanje izmedu jarka i logora bude sto lakata neophodno је zato da Ы se moglo rukovoditi bataljama i artiljerijom, donositi tuda plen i, prema potrebl, imati prostora za povlacenje ka novim jarcima i novim nasipima. Jos је bolje ako su logori jako udaljeni od jarka, da Ы blli sto dalje od vatre ili drugih stvari koje Ьi neprijatelj mogao upotreblti и napadu па njih. Sto se tice drugog pitanja, тоја namera nije blla da svaki prostor sto sam ga oznacio bude zaposednut samo jednim satorom, vec da se koristi onako kako odgovara onima koji su se tu ulogorili, s vise ili тапје satora, samo da пе prelazi granice. Oni koji treba da nacrtaju te logore treba da budu vrlo prakticni ljudi i izvrsne ahritekte, koji се znati, cim im zapovednik odredi mesto, � oЫikovati prostor i napraviti raspored, projektovati puteve, razdeliti а logore konopcima i motkama, tako da prakticno odmah budu raspore deni i podeljeni. А ako se ieli izbeci zbrka, vojnicki logor treba uvek � okrenuti па isti nacin, tako da svako zna па kojem putu i и kojem о � prostoru moie naci svoj logor. То treba raditi uvek i па svakom mestu, """'� tako da logor izgleda kao pokretni grad koji Ьilo kuda da ide, nosi sa �< sobom iste ulice, kuce i isti izgled, а toga se пе mogu driati oni koji traie utvrdene poloiaje i тепјаји oЫik zavisno od varijacije mesta. Rimljani su poloiaj utvrdivali jarcima, sancevima i nasipima, radi cega Ьi napravili okolo logora ogradu od kolja, ispred пје iskopali jarak sirok sest lakata i dubok tri, а te dimenzije Ьi se povecavale prema tome da li su ieleli ostati duie па nekom mestu i da li su se bojali neprijatelja. Ја danas пе Ьih dizao ogradu od kolja, osim kada blh ieleo da prezimim па nekom mestu. Iskopao blh svakako jarak i napravio nasip пе manji od onog о kojem smo pricali, а i veci ako је potrebno, i jos Ьih, и ?dnosu па artiljeriju iskopao па svakom uglu logora polukruini jarak, zz kojeg artiljerija тоiе tuci s boka опе koji Ьi ieleli da predu jarak. Treba jos, takode, uveibati vojnike da znaju urediti logor, zapovednike d� ga znaju nacrta� i vojnike da znaju brzo prepoznati svoja mesta. . ._ . Nцedna od tzh stvarz пце teska, а о trJme сето opsirnije govoriti kad za
!
200
to dode vreme. No, sada ielim preci па logorske straie, jer Ы Ъеz rasporeda straiara sav drugi trud Ьiо uzaludan. BATISTA: Pre nego sto predete па straie, ieleo Ыh da mi kaiete kad neko ieli postaviti logor и Ьlizini neprijatelja kojeg principa treba da se drii, jer, пе zпат da li ima vremena da ga uredi bez opasnosti. FAВRICIO: Morate znati sledece: nijadan se vojskovoda пе ulogoruje и Ьlizini neprijatelja, osim onog koji је spreman da vodi Ыtku kad god to ieli neprijatelj. А kad је neko spreman па to, пета opasnosti osim иоЬiсајепе, jer se dva dela vojske postroje za Ьitku, а treci deo pravi logor. Rimljani su и tom slucaju davali trijarima da podiiu logor, а principi i astati su stajali pod oruijem. Tako su radili zbog toga sto se оЬiспо trijari poslednji bore, ра Ьi zato imali vremena da, ako dode neprijatelj, ostave rad, иzти oruije i stanu па svoja mesta. Vi Ьiste, podraiavajuci Rimljane, morali dati da grade logor опе batalje koje ielite da postavite и zadnji eselon vojske па mesto trijara. No, vratimo se razmatranju straf.a. Cini mi se da kod antickih vojski nisam naisao па to da su radi cuvanja logora поси, driali straiare koji se zovu osluskivaci, daleko izvan jarkova, kao sto se to radi danas. Verujem da su tako radili zbog toga sto su mislili da oni lako mogu prevariti vojsku, jer ih је tesko nadgledati, а i zbog toga sto ih neprijatelj тоiе potkupiti ili poЬiti, tako da је Ьilo opasno delimicno ili potpuno se osloniti па njih. Radi toga је sva sila straie Ьila unutar jaraka, а straiu su cuvali s velikom marljivoscu i redom, kainjavajuci smrcu svakog ko Ы se udaljio iz sastava straie. О tome kako је njihov stroj Ыо ureden песи vam dalje govoriti, da vas пе Ьih zamorio, jer to moiete i sami videti·ako vec do sada niste videli. Reci си samo ukratko sta Ьih ја uradio. Ucinio Ьih ро oblcaju da svake noci trecina vojske ostane naoruiana, а da cetvrtina od toga uvek bude па nogama, i rasporedio Ьi ih ро svim nasipima i mestima logora sa udvojenim straiama koje Ьih postavljao kod svakog cetvorougla. Deo njih stajao Ьi па mestu, а deo stalno isao od jednog do drugog ugla logora. Takav raspored Ьih, kao sto sam kazao, imao i ро danu kad Ьi mi neprijatelj Ыо и Ьlizini. Sto se tice davanja lozinke, а treba је menjati svake veceri, i drugih pravila koja se kod tih straia primenjuju, zbog toga sto su te stvari poznate о tome песи govoriti. Podseticu vas па jednu stvar koja је vrlo vaina i koja, ako se па пји obrati pai,nja, prouzrokuje mnogo dobra а ako se пе obrati painja, mnogo zla. Treba sa velikom painjom gledati ko паси пе logoruje и logoru i ko novi dolazi и njega. То lako pregleda опај ko se ulogorio па nacin kako smo rekli, jer posto svaki Logor ima odreden broj ljudi lako је videti ima li тапје ili vise ljudi и пјети, а kad neki odsustvuju bez dozvole, treba ih kazniti kao begunce, а kad ima prekobrojnih, treba cuti ko su oni, sta rade i sve drugo о njima. Ova obazrivost се prouzrokovati da neprijatelj песе moci, barem пе bez teskoca, doznati sta rade tvoje vode i koje su tvoje zapovesti. Da па tu stvar Rimljani nisu briino pazili, пе bi mogao Кlaudije Neron, kad ти је HaniЬal Ьiо Ьlizu, krenuti iz svojih logora koji su Ьili и Lukaniji i otici i vratiti se iz Marke, а da HaniЬal о tome nista nije naslucivao. Ali, nije dovoljno samo izdati dobre naredbe ako se опе strogo пе izvrsavaju, jer nigde nije potrebna tolika poslusnost kao и vojsci. Zato zakoni о vojsci treba
da budu ostri i strogi а njihov izvrsilac treba da bude izиzetno trog. Rimljani su smrtnom kaznom kainj avali опе koj� Ьi ":�риsЩi �traiu, koji Ьi napustili svoje mesto па kome su se trebali borttl koJt bi neku stvar iznosili kradom iz logora, опоgа ko Ьi pric ao da је и Ьici uradio nesto izuze tno а to nije Ьiо slucaj, ko Ьi se borio пе pridriavajuci se vojskovodinih komandi, ko Ьi zbog straha odbacio oruije. А kad Ы se desilo da kohorta ili cela legija n apravi takvu gresku, da ih sve пе Ы poguЬili, stavili Ы imena svih и kes u i izvlacili svakog desetog koji Ы onda Ыо роgиЫјеп. Takve kazne izvrsene па taj nacin iako је nisu svi osetili svi su se plasili. А posto tamo gde su kazne velike treba da postoje i nagrade kako Ы ljudi istovremeno iiveli и strahu i и nadi predlagali su oni nagrade za svako izиzetno delo: опат ko Ы и ЬоrЫ spasao iivot svom drugu, ko Ы prvi presao granicu nep rijateljske zemlje, ko Ы prvi ирао и neprijateljski logor, ko Ы и Ьо,-Ы ranio ili иЫо nep rijatelja, ili ga zbacio s konj a. Tako su za sv ako hrabro delo konzuli odavali priznanje i nagradivali obznanjivali ga da g a svi hvale, а oni koji Ы doЬili nagradu za Ыlо koju od tih stvari, pored toga sto su stic ali sla i и i ugled medu vojnicima kad Ы se vr atili и domovinu sa velikom ротрот i velikim demonstracij ama pricali Ы о tome prijateljim a i rodЫni. Stoga se пе treba cuditi sto је taj narod osvojio toliku imperiju, strogo vodeci racuna о kainj avanj u i nagr adivanju onih koji Ы zbog svog loseg ili dobrog rada zasluiili prekor ili pohvalu, tih stv ari Ы se п-еЬаlо d1-iati i danas и najvecoj meri. Necu precutati jedan njihov nacin kainjavanj a. Kad Ы kгivica Ыlа dok az ana pred tгiЬипот ili konzulom, ov aj Ы krivca lako izudarao siЬom, а posle tog siЬanja krivcu је Ыlо dopusteno da beii, а svim drugim vojnicima da ga иЫји. Svi Ы g a odmah gadali kamenjem ili kopljima, ili tukli drugim oruijem, tako da пе Ы daleko otisao iiv, а preiiveli su vrlo retki. Preiiveli se nisu smeli vratiti kuci, пе bez velikih neprilik a, bruke i sramote, ра im је Ыlо mnogo bolje da umru. Gotovo slicnog nacina se pridriavaju i Sv ajc aгci, koji ucine da osudene j avno иЫји drugi vojnici. То је dobro procenjeno i izvrsno је napravljeno, jer ako se ieli da neko пе Ьгапi krivc a, najbolje је da ga upravo оп kazni, jer се s drugim uvaiavanjem i sa drugom ieljom potpom ag ati njegovo kainjavanje kad је оп sam izvrsilac nego kad izvrsenje dolazi od drugoga. Ako, dakle, ielis da narod пе brani necije greske, najbolje је da ucinis da ти narod s am sudi. Као dokaz za to navescu primer Manlija Kapitolin a kojeg је, optuienog od Senat a, narod branio i nije g a osudio, ali kada је sam post ao sudija и njegovoj parnici os udio g a је па smrt. То је, dakle, nacin kainjav anja koji sprecava роЬипе i navodi па pridriavanje pravde. А k ako za zaustavlj anje naoruianih ljudi nije dovolj an ni strah od zakona, ni su ah od ljudi, и anticko vr eme su tome dodavali i autoritet Bog a, ра su se zato, иz najvece ce remonije, njihovi vojnici zaklinjali d a се postovati vojnu disciplin u, kako Ы ako је prekrse, strahovali пе samo od zakona i ljudi, vec i od Boga · а koristili su sv aku umesnost da ih ispune religijom. ВАПSТА: Da li su Rimljani dozvoljavali da и njihovim vojsk ama budu iene i d a li s u se vojnici b avili ovim dokonim ig rama kojim a se d an as bave? F��CI�: J!ranil� su i jedno i drugo, а to im zabraniti nije Ыlо mnogo tesko, 1er Је bilo toliko veiЫ kojima su vojnici Ыli zaиzeti ро citav dan,
cas pojedin��no, �as svi z�jedno, t ako da im nije ostajalo vreme da misle ':а Ven�ru_ tlt па igre, а nt па druge stvari koje cine vo1·пika buntovnim t nekonsmm. ВАTISTА: То mi se svida. No recite mi kad se vojsk a morala dizati i kakvog se rasporeda driala? F�B�CI
i
voj':ic_i пе �?daju ро vr �c�ni. Z ato ih t:eba leti izvuci iz logora pr� dana, а zi,:nz p azia da п� marsщ u ро snegu i ledu а da пе mogu naloiiti vatru, da tm пе nedostщe neophodna odeca i da пе piju zagadenu vodu. Опе koji se slucajno razbole treba da !есе lekari, je r је vojskovoda петосап ako mora d a se bori i protiv bolesti i protiv neprijatelj a. No, nijedna stv ar nije toliko ko risna za odriavanje zdravlj a vojske kao veiba, ра su anticki vojnici veib ali sva kog dana. Od atle ces opaziti koliko vredi to veib anje, и logorima ces Ыti zd rav, а и Ыtkama pobednik. Sto se tice gl adi, пе samo da moras gledati d a ti neprijatelj пе spreci nabavku iivotnih nami rnica, nego se moras st arati od akle da ih nab avis i p azi ti d a se опе koje imas пе potrose. Zato је dobro da и vojnim zalihama imas hrane vazda z a mesec dana, zatim d a zad uiis saveznike и Ыizini d a te dnevno snabdevaju, da napravis zalihe па nekom sigurnom mestu i, n ajv ainije, da h ranu briiljivo razdeljujes, tako d a sv akog dana svako dоЫје razumnu kolicinu а to treba da radis tako da пе prouz rokujes
а
204
� о � �о. �
nered, jer sve druge stvari и ratu moies pobediti s vremenoп:i jedino се glad pobediti tebe. Nijedan neprijatelj koji te moie savladatt gladu песе pokusati to uraditi oruijem, jer iako ta pobeda nije tako casna опа је sigurnija i izvesnija. Nece izbeci glad опа vojska koja пе pazi па pravicnost i koja neobuzdano trosi опо sto јој se svida, jer zbog prvog песе Ьiti iivotnih namirnica, а zbog drugog, kad ih bude, nekorisno се ih potrositi. Zato se и anticko vreme odredivalo da se potrosi опа hrana koja је dodeljivana i и опо vreme koje је Ьilo odredeno, i nijedan vojnik nije јео kad to пе Ьi radio vojskovoda. Koliko se toga pridriavaju danasnje vojske, zna svako ра se s pravom пе mogu smatrati umerenim i uzdriivim kao anticke, vec razuzdanim i raspojasanim. ВАПSТА: Na pocetku ste govorili о uredenju logora i rekli ste da пе ielite ostati samo па dva bataljona, vec da cete иzeti cetiri da blste pokazali kako se treba ulogoriti prava vojska. Zato ielim da mi kaiete dve stvari: prvo, kad imam vise ili тапје ljudi kako da se ulogorim, i drugo, koliko vojnika је dovoljno za borbu protiv Ьilo kojeg neprijatelja? FABRICIO: Na prvo pitanje odgovaram ovako: ako vojska ima vise ili тапје od cetiri ili sest hiljada pesaka, oduzima se ili dodaje onoliko redova logora koliko је potrebno, i tako se и smanjenju i povecanju broja logora moie ici do beskrajnosti. Kad Ьi Rimljani spajali dve konzularne vojske, napravili Ы dva logora, а опе delove logora gde su Ьili nenaoruiani okrenuli Ьi jedan nasuprot drugom. Na drugo pitanje odgovaram: uoblcajena гimska vojska imala је oko dvadeset cetiri hiljade vojnika по kad је па njih navaljivala јаса sila, Ьilo ih је najvise pedeset hiljada. Tolikom Ьгоји suprotstavili su se oni vojsci od dve stotine hiljada Gala, koji su ih napali posle prvog punskog rata. Sa istim brojem suprotstavili su se HaniЬalu, te trebate upamtiti da su Rimljani i Grci ratovali s malo ljudi, а njihova тос Ьila је и borbenom poretku i vestini, dok su zapadnjaci i istocnjaci ratovali s mnostvom vojnika; по jedni od njih imaju prirodnu iestinu, а to su zapadnjaci, dok se drugi odlikuju velikom poslusnoscu prema svojim kraljevima. И Grckoj i ltaliji, gde nije Ыlо ni prirodne iestine ni prirodnog postovanja kraljeva, Ыlа је neophodna disciplina, а тос te discipline Ыlа је takva da је malo ljudi moglo pobediti iestinu i prirodnu upornost mnostva. Zato vam kaiem, ako ielite podraiavati Rimljane i Grke, пе trebate imati vise od pedeset hiljada vojnika, naprotiv, treba ih uzeti jos тапје, jer ako ih је vise, pravice zbrku, песе postovati disciplinu ni poredak koji su naucili. Pir је иоЫсаvао da kaie da се s petnaest hiljada ljudi jurisati па celi svet. No, predimo sad па drugo. Ova nasa vojska pobedila је и jednoj Ысi, а pokazali smo teskoce koje se mogu dogoditi и ЬоrЫ. Zatim је dalje marsevala, а mi smo ispricali па koje prepreke па marsu тоiе naici, ра s� па kraju ulogorila пе samo radi toga da se malo odmori od napora, vec t _da raz"!isli kako da zavrsi rat, jer и logorima se razmatraju mnoge stvari, narocito ako је ostalo jos neprijatelja и tom kraju а ima i sumnjivih predela od k?jih је d�bro osigurati se а podrucja koja su neprijateljska treba zauzett. Zato Је sada neophodno pokazati kako savladati i te teskoce isto_ ta�o s�avno kao sto smo do sada ratovali. Zato predimo sa1a !1-a P_,OJe1m�stt. Kad treba da mnostvu ljudi ili mnogim narodima . ucm1s nesto sto Је za tebe korisno а njima velika steta, kao sto Ы Ыlо rusenje zidina njihovog grada, ili slanje mnogih od njih и progonstvo,
tre�a da ih pr�varf! tako_ da svi veruju da se to bas njih песе ticati, te песе P,?moct Je��t �rugima а zatim се se naci и nevolji bez ikakve рото��. �re�� tlt svi�a _d� na:,edis . da nesto urade и istom danu, tako da svt, m1slect da su Jedmt koJtma Је naredeno' misle па to kakо се , tо �zvrsttt, а пе kvakо_ ь. i_ to":,e nasli lek, а to znaci da се tvoja naredba bez 1ka�v�? meteza bztt z:�rsena. Ako posumnjas и vernost nekog naroda, . . Ј:а zelzs da_ se os1?uras_ t da ?а iznenada okupiras, da Ы to uradio najlakse Је da т� tzne�e_s nekz SVOJ plan i zatraiis njegovu ротос, cime ces ти po_k��att da tz Је па ити 1:ek_a _d:uga namera i da па njega uopste пе mzslzs tako da_ оп '!-есе nz mzsliti па svoju odbranu, niti се ти padati па pa1:1et 1� bz g� tt mogao napasti, а to се ti dati pogodnost da moies lako z!vrsitz svo!!1' n�meru. 1-ko naslu�ujes da neko iz tvoje vojske o?avestava neprцa:el1a ? tvoJ:'f! planovzma, najbolje је da se posluiis nJegovom zlom dusom i saopstis ти опо sto пе nameravas da uradis а precutis опо !to �ameravas ра се to neprijatelja navesti па neke poduh��t�, mzsle_�z da zn� tvoje planove, tako da ces ga lako moci 1:revari� z pobed_z_tz. Ako bz nameravao da smanjis svoju vojsku, kao sto Је uradzo Кlаиdце Neron, jer hoces poslati ротос nekom savezniku а da nt![J_ rijatelj to п� primeti, nikako пе smes smanjiti logore, treba 'da _ zadrzzs sve ozn':'ke z poretke 1а. ka� i pre _uvek palis iste vatre i postavljas _ svud� 1st� str�ze. Ako se tvOJOJ voJsci pnkljuce novi ljudi, а пе ielis da _ neprц�telJ primett da _si se povecao пе smes povecavati broj logora, jer _ uvek Је bilo vгlo koпsno driati и tajnosti svoja dela i planove. Zato је Metel, kad је s vojskom Ыо и Spaniji, а neko ga upitao sto се uraditi slede_ceg dana, odgovorio da kad Ы to znala njegova kosulja, оп Ьi је spalю. Marko Kras је jednome koji ga је upitao kad се pokrenuti vojsku odgovorio: ,,Mislis li da ti jedini пе moies cuti trube?" Ako ielis saznati tajne svog neprijatelja i kakvi su ти poreci, neki su uoЫcavali slati P?slanike i_ _ s njima, и odeci slugu, ljude najvestije ratovanju, koji Ы . _ vzdelz neprцatelJsku voJsku, procenili пјепе prednosti i slabosti i tako omogucili da _se опа nad�lada. Neki �i poslali и "progonstvo ' nekog svog rodaka z ротоси щеgа saznali planove neprijatelja. Slicne tajne mogu se saznati od neprijatelja kad se iz tog razloga zatvore. Marije, и ratu protiv Cimbra, da Ы saznao vernost Gala koji su tada preЫvali и Lombardiji i Ыli povezani s rimskim narodom, poslao im је otvorena i zapecacena pisma. И otvorenim napisao је da zapecacena пе otvore do odredenog vremena. Kad ih је pre toga roka zatraiio natrag i nasao otvorena, saznao је da njihova vernost nije potpuna. Neke vojskovode kada su Ыlе napadnute nisu ieleli da se sukobe s neprijateljem vec su napale njegovu zemlju i prisilile ga da se vrati i bran� svoj dom. То је mnogo puta izaslo па dobro jer tvoji vojnici zapocinju pobedivati i sticati plen i samopouzdanje, а neprijateljevi se zaprepaste jer im se ucini da od pobednika postaju pobedeni. Oni koji su napravili tu diverziju mnogo puta su pobedili. Ali to moie uciniti samo опај cija је zemlja јаса od neprijateljeve, jer Ы izguЫo kad Ы Ыlо drugacije. Cesto је koristilo vojskovodi koga Ы neprijatelj opkolio и logoru kad Ы pregovarao i sklopio s njim primirje za nekoliko dana; neprijatelj Ы postao nemarniji и svojim radnjama, а ti, iskoristivsi njegovu nemarnost, imas priliku da ти izades iz ruku. Na taj nacin Sula se dva puta oslobodio od neprijatelja, а ротоси iste prevare Hazdrubal је и Spaniji savladao •
v•
•
Кlaudija Nerona koji ga је Ыо opkolio. Radi oslobodenja od neprijatelj skih snaga korisno је uciniti jos nesto, pored onog sto sто naveli sto Ы ga vesto zadrialo. То se radi па dva nacina, ili da ga napadnes samo delom snaga, tako da zaиzet tom borbom da priliku ostalim tvojim ljudima da se spasu ili da ucinis nesto sto се ga zbog svoje neocekivanosti zacuditi, te се zbog tog razloga ostati nesiguran i zaustaviti se. Poznato vam је da је tako uradio HaniЬal koji је, opkoljen od FаЫја Maksima, stavio поси zapaljene baklje izmedu rogova volova, tako da FаЫје neodlucan zbog te novotarije nije mogao spreciti njegov prolaz. Pored ostalog, vojskovoda se тога и svim svojim radnjama truditi da podeli neprijateljske snage, ili da ga navede da posumnja и sopstvene ljude и koje ima poverenja, ili da ти da povoda da svoje ljude razdvoji i tako postane slaЫji. И prvom nacinu imaces obzira prema stvarima nekog od onih koji su ти Ыiski, и ratu ces postedeti njegove ljude i posede, vratiti ти decu ili drugo sto ти је potrebno, bez otkupnine. Vi znate kako је HaniЬal, kad је popalio sva polja oko Rima, postedeo samo опа FаЫја Maksima. Znate kako је Koriolan kad је s vojskom dolazio и Rim postedeo plemicke posede patricija а plebejske је popalio i opljackao. Metel, vodeci vojsku protiv Jugurte, traiio је od svih poslanika koje ти је Jugurta otpravio da ти pomognu da zaroЫ Jugurtu, а potom је pisuci im о tome pisma, Jugurtu naveo da uskoro posumnja и sve svoje savetnike i па razne nacine ih umori. Kad se HaniЬal sklonio kod Antioha, rimski poslanici su о пјети govorili vrlo prijateljski ра Antioh, posumnjavsi и njega, potom vise nije imao poverenja и njegove savete. А ako ielis da podelis neprijateljske ljude пета sigurnijeg nacina nego da napadnes njihovu zemlju ра се, prisiljeni da је brane, napustiti rat. Toga nacina se driao FаЫје imajuci protiv svoje vojske snage Gala, Toskanaca, Umbra i Samnicana. Tito Didije, imajuci malo ljudi и poredenju s neprijateljem, а ocekujuci jos jednu legiju iz Rima, da Ы sprecio da је neprijatelj napadne razglasio је ро svojoj vojsci da се se sledeceg dana boriti s nepгijateljem. Potom је omogucio nekolicini zaroЫjenika da pobegnu. Oni su izvestili о konzu larnoj zapovesti da се sledeci dan voditi Ыtku, tako da neprijatelj, da пе Ы smanjio svoje snage, nije krenuo и susret legiji koja је dolazila iz Rima, sto је tu legiju spasilo. Na taj nacin, istina, nije uspeo da podeli snage neprijatelja, ali је udvostrucio svoje snage. Neki su, da Ы podelili njegove snage pustili neprijatelja da ude и njihovu zemlju, te da Ы ga jos vise zaveli, pustili da osvoji velika podrucja и koja је morao postaviti straie, а to је smanjilo njegovu snagu. Kad Ы ga па taj nacin oslaЬili, napali Ы ga i pobedili. Neki drugi su ieleci osvojiti jednu pokrajinu, pokazali kao da iele osvojiti neku drugu а to su tako vesto uradili da su, cim Ы usli и опи и koju se sumnjalo da се uci, uspeli da је osvoje pre nego sto Ы neprijatelj imao vremena da pruii ротос. Јег, kako tvoj neprijatelj nije siguran da se moida neces vratiti tamo gde si prvo pretio, пе sme napustiti to mesto i krenuti и ротос drugom, ра tako cesto пе odbrani ni jedno ni drugo. Vaino је, pored ostalog, da vojskovoda zna vesto ugusiti роЬипи ili ukloniti neslogu medu vojnicima. Najbolji nacin је da kaznis vode роЬипе, по moras ih kazniti pre по sto se nadaju. Nacin је sledeci: ako su daleko od tebe, петој pozvati samo krivce, nego s njima i sve ostale, da se пе Ы oglusili misleci da ces ih kazniti,
nego treba da dodu i pruie ti priliku za to. Kad dodu, treba da ih kaznis �z ро1:1-ос onih �oji nisu krivi. Kada је nesloga medu vojnicima, najbolje Је da ih dovedes и opasnost, jer се ih strah uvek ujediniti. No опо sto пајјасе drii vojsku ujedinjenu jeste ugled vojskovode, koji uiiva samo zbog svoje vrline, јег ni krv ni autoritet пе pomaiu bez vrlina. Prva stvar vojskovo�e ocekuje jeste da kainjava i placa svoje vojnike, �оја se od _ _ 1er, kad izostane рlасап1е trebalo Ы da izostane i kazna, jer пе moies kazniti vojnika koji krade ako ga nisi platio niti se оп moie ako zeli preiiveti, uzdгiati �d krade. ,уо, ak� ga pfacas, а пе kainjava§, postace v drzak па razne пасте prestace te postovati, tako da neces moci odriavati dostojanstvo svog ranga, а ako ga пе moies odriavati nuino се se stvoгiti zbrka i nesloga, а to је propast za svaku vojsku. 1r:iale su anticke vojskovode jednu nevolju koje su se danasnje gotovo sasvim oslobodile - kao dоЬге tumacili su zlokobne predznake. Ako Ы и vojsku udarila типја _ ak? Ы se pomracilo Sunce ili Mesec, ako Ы doslo do zemljotresa, ako bi vo1skovoda рао pri иzjahivanju ili sjahivanju s konja, vojnici su to tumacili kao zlokoban predznak, i to Ы kod njih izazvalo veliki strah da Ы, dode li do Ыtke, vrlo lako mogli izguЬiti. Zbog toga su se anticke vojskovode, kad Ы se takav slican predznak desio, ili pozivale па prirodne i druge иzroke tih pojava ili su ih tumacili sеЫ и korist. Cezar, kada је и Africi рао prilikom iskrcavanja s broda, rece: ,,Afriko, ја sam te osvojio!" Mnogi su tumacili znacenje pomracenja Meseca i zemljotresa. Те stvari se и nase vreme пе mogu desiti, Ыlо zato sto nasi ljudi nisu toliko praznoverni, Ыlо zato sto nasa vera potpuno odbacuje takva misljenja. Ipak, kada treba valja podraiavati оЫсаје starih. Kada glad, neka druga prirodna potreba ili ljudska patnja dovedu tvoga neprijatelja do krajnjeg осаја i ako оп nateran time dode da se bori sa tobom, treba da ostanes и svom logoru i da koliko god је и tvojoj moci izbegavas Ыtku. Tako su uradili Lakedemonci pюtiv Mesenjana, tako је uradio Cezar pгotiv Afranija i Petreja. Kad је konzul Fulvije ratovao protiv СiтЬга, njegovu konjicu је neprekidno svaki dan napadao neprijatelj; · а mogao ih је videti kako izlaze iz logora i prate ga. Stoga је postavio zasedu iza logora Cimbra а парао ih konjanicima, ра kad su Cimbri izisli iz logora da ih prate Fulvije ih је zauzeo i opljackao. Svaki vojskovoda Ы imao mnogo koristi kad Ы nasavsi se sa vojskom и Ьlizini neprijateljske voj ke poslao svoje ljude.s neprijateljskim obeleijima da kradu i pale svoju vlastitu zemlju, zbog cega Ы neprijatelji pomislili da su to ljudi koji im dolaze и ротос posli Ы da im pomognu и osvajanju plena, zbog toga Ы se dezorganizovali i olaksali protivniku da ih pobedi. То је ucinio Aleksandar Epirski и ЬоrЫ protiv llira i Sirakuianin Lepten protiv Kartaginjana. 1 jednom i drugom plan је srecno uspeo. Mnogi su pobedili neprijatelja tako sto su ти pruiili priliku da jede i pije preko mere. Pretvarali Ы se da se Ьоје i napustili svoje logore рипе vina i stada, а kad Ы se neprijatelj time posluiio preko svih prirodnih potreba, napali Ы ga i, па njegovu nesrecu, pobedili. То је Tamir uradio protiv Kira, а TiЬerije Grah protiv Spanaca. Neki Ы otrovali vino i drugu hranu da Ы mogli lakse pobediti. Rekao sam таlорге kako nisam nasao da su и anticko doba поси паро/ји driali osluskivace, а mislim da su tako radili da Ы izbegli nevolje koje su se mogle izroditi јег su otkrili da su izvidaci koji su ро danu Ыli poslani da izvidaju neprijatelja Ыli
�
Ј;;ш >
а
i:: � о >
� �
207
uzrok prop asti опоg ko ih је P?s lao, j�r se cesto desavalo da �иdи_ uhvaceni i silom naterani da svoJtma dщи znak � dod_�, а _ kad bt 0� 1 dos li, Ыli ы ili иЫјепi ili zaroЫjeni. Da оЬ_тапеs nep rцat�lJa, рота�е ponekad promen a neke tvoj e navike �� kоЈи �ko se osloni propaf} Је. _ av _ Tako је jednom jedan vojskovoda, ko)l- Је uobic ao da svoJ e ob vestava � 0 dolasku neprijatelj a поси vatrom, а danju dimom zaP_ov_edzo �а s � bez prekida daju znaci dimom i vatro:71, _а potom �ad s� P�J�Vl n�p rц?telJ da se to prekine. Neprijatelj је ver щuci da ga msu v�de/1 Је� пце video znake da su ga otkrili, produiio neorganizf} va�o а t� Је � laksalo_ pob_edu njegovom protivniku. Rodanin Мепо_п, zeleci da i�v�ce neprцatelJsk� . vojsku iz utvrdenih poloiaj a, poslao Је 1�dnog _tobOZf!-Je�. begunca, �OJL _ је tvrdio da је nj egov a vojska и neslozz 1 da щеп пщv�сz deo odlazi, а _ a Је пе�а da ы to Ыlо verodostojnije, kao dokaz napravlJe zbr a и � . �_ logoru. Kad је n eprijatelj pomis lio da ga то� ra Ыtz, парао Је z doz_zv_eo � � poraz. Osim recenog, treba p aziti da se nepr�JatelJ пе dov�de �о kra!nJe� осајапја, па sto је mislio Cezar kad se Ьопо s Ger:7:amma 1 kad z� �е _ hrabrz iz otvorio put videvsi kako, zato sto пе то_gи pobe�i, postщu _ nuide. Radije је izabrao napor da zh sledi do� b:,ze, nego_ opas_no� t �а se bori s njima dok se takvi brane. Lukul, �ide�z da neki �onJanю- iz Makedonije koji su Ыli s njim prelaz e nep rц. atelJи, odma� Је dao_ _ zna� za Ыtku i zapovedio da ih drugi vojnici slede, ta�o �а Је neprц_ atelJ, misleci da Lukul i,eli zametnuti Ыtku, s takvom zestznom navalю па Makedonc e da su Ыli prisiljeni da se brane i p rotiv svoje volje od begunaca postanu borci. Takod e је va�no da se zn�! ob�zbed�ti о� пе�� zemlj e kad sumnj as и пјепи vernost, i to odmah cim si dоЬю bt tku L�L pre пје, а о tome се te pouciti neki primeri iz antick�g doba. :�треЈ ?. sumnjajuci и Katinjane zamolio ih је da prime nekoliko nemocmh k_,oJt su Ыli и nj egovoj vojsci. Poslavsi kao toboinje петоспе vrlo snazne Ljude, osvojio је njihovu zemlju. Р_иЫiј� Val�rije, _ sитпјајис_! и _ vernost Epidaura, poslao ih је sve, kako bismo 1m mi r�kli, ро oprosten�e_, greh a и j ednu crkvu izv an njihove zemlj e, а kad Је s av naro1 о��а� ро oprostenje zatvorio је vrata пе p ri:71�juci unutra о_пе и koJe �це im�o "' poverenje. Kad је A leksandar V eliki (Makedonski) zeleo poci и_ А�_ ци_ а da Ы osigurao Trakiju, poveo је sa sobom sve p rvake te provmcцe 1 dao im zalihe, а trackom narodu па се/о је postavio plasljive ljude, tako da su i prvaci Ыli zadovoljni, jer su Ьili cenjeni, i narod mi ran, j er nije imao vode koje Ы g a uznemiravale. No, vise nego Ыlо cime d rugim vojskovode mogu pridoЬiti narod neporocnoscu i pravednoscu,. kao sto је uradio Scipion и Spaniji kada је оси i muiu vratio опи lepu d evojku koj a ти је, vise od orui,ja pomog la da s tekne Spaniju. Cezar је plativsi drva koj a је upotreЫo da nap ravi ogradu oko svoj e vojske и Galiji, post ao vrlo glasovit ро svojoj pravednosti, sto ти је olaksa lo da osvoji tu provinciju. Ne znam sto jos d a kaiem о tim slucaj evima, nist a nij e ostalo и toj materiji о сети nismo raspr avljali. Jedino пат os taj e da nesto kaiemo о nacinu па koji se osv ajaju i brane zemlje (gradovi), а to си rado uraditi, ako nemate nista protiv. BATISTA: Vasa humanost је tolik a d a moiemo ostvariti nase ielje bez straha da cete nas sm atrati uobraienim, j er пат sami iskreno nudi te опо sto se mi stidimo da pitamo. lpak, reci сето vam samo to da пат пе moiete uciniti vecu i draiu uslugu nego da пат iznesete to razmatranje.
1 1
A li, pre nego sto predete па d rugu materiju molimo vas da resite j ednu nedoumicu: da li је bolje nastavi ti ratov anje i zimi, kao sto se danas radi, ili је bolje ratovati samo leti, а zimi mi rovati, kao sto se radilo и anticko doba. FABRICIO: Evo, da петато mud rog ispi tiv ac a, izostavili Ьismo nesto sto zasluiuje razmatranje. Velim vam ponovo, da su s tari и svim stv arima radili bolje i mudrije od nas, ра ako и d rugim stvarima cinimo ро neku gresku и ratu gresimo и svemu. Nijedna stv ar nij e nesmotrenija i opasnija za vojskovodu nego ratov anj e zimi, а opasnost је mnogo veca za onog koji krece и borbu, nego za onog koji ga ceka. Razlog је sledeci: sv a ves tina и vojnoj disciplini sluii da Ы se postrojio za Ьitku s neprij ateljem, а to је cilj kojem treba da teii svaki vojskovod a, j er Ьi tkom c es ili doblti ili izguЬiti rat. Dakle, опај koji se bolj e postroji, cij a је vojska disciplinovanija ima vece prednosti и tome i moi e se pre nadati da се pobediti. S druge s trane, ni jedna stv ar nij e veci neprij atelj porecima kao teski tereni i hladna i kisna v remena, j er surov tere n ti пе dopus ta da pravilno rasporedis svoju vojsku а hladno i kisno vr eme ti пе dopus ta da okupis ljude i tako uj edinjen stanes pred neprijatelja, nego nuino moras logorov ati razjedinjeno i bez stroj a zato sto se moras pril agoditi dvorcima, utvrdenjima i gradovima koji се te p rihv atiti, tako da ti је uzaludan sav napor koji si upotreЬio da disciplinuj es svoju vojsku. Ne cudi te se sto se danas ratuje zimi, jer kako su vojske bez discipline пе znaju koliko im steti to sto пе logoruju zajedno; пе цzn emi rava ih to sto se пе mogu driati stroj eva i discip line, za koju i пе znaju. А morali Ьi znati koliko је stetno logorov anj e и zimsko vreme, i setiti se kako је Francuze hi ljadu petsto i trece godine па Gariljanu pobedi la zima, а пе Spanci. Jer kao sto s am vam rekao, опај koji napada је и jos vecim teskoc ama z ato s to ти lose vreme vise steti ako је и tudoj kuci i hoce voditi rat. S toga је pot rebno da Ы vojnici Ыli па okupu podneti nevolj e sto ih sobom nose vod a i hl adnoca ili, da Ы se опе izbegle, podeliti ljude. No опај ko ceka moie iz abrati mesto prema svojoj vo lji i sacekati sa svojim sveiim ljudima koj e и tren тоiе uj ediniti i navaliti па g rupu nep rijateljskih vojnik a, koji se песе moci odupreti njihovom napadu. Tako su doiiv eli poraz Francuzi, а isto tako su uvek Ыli poraieni oni koji su zimi nap adal i mudrog neprij atelja. S tog a, опај koga nij� briga sto се ти snag e, strojevi, discip lina i тос и nekom delu zakazatz, neka kr ene и vojni pohod zimi. А kako su Rim ljani ieleli da im sve to и sto su ulag ali toliko vestine bude od koristi, izbegav ali su zimska vremena, krsevite planine i teske poloiaje, i sv e опо sto Ьi ih om etalo da pokaiu svoju v estinu i тос. Neka to bude dovolj an odgovor па v_ ase pitanj e, � sad predimo па razmatranj e odbrane i napada zemalJa (gradova) L utv rdenja i njihove gradnje.
SEDМA КNJIGA
boljeg res��ja ak? �е i�li pob:inuti i za jednu i za drugu nevolju da . treba podici visoki zid s Jarkovima unutra а пе izvan. ,.,..о Је · nщsigиr · · nlJi · ·· v· . . .. . паст utvrdi�an1a koJi. . post�]l, 1er te brani i od artiljerije i od репјапја, а пе o mo?ucava �epr�{atel1u da ispuni jarkove. Stoga, zidine treba da v_ Ъи_,1и stv � Ј� то�исе vise а siroke пе тапје od tri lakta kako ы se sto _ tezim ист�lо nJLhovo auzimanje. Киlе treba da budu postavljene па � _ razmacima od dve stotzne lakata, unutrasnji jarak treba da bude sirok bar tri1es�t lakata i dubok dvanaest, а sva zemlja iskopana da ы se n�pravio !��ak treba da_ bude Ьас�па :1-а �tranu prema gradu i poduprta zid�m koJt t�� �d d�a Jarka t_ toliko Је dignut iznad zemlje da se covek moze zaklomtz iza n1ega stvar koja се uciniti dиЫпи jarka jos vecom. � _ rka, па svakih Na dnu Ja dve sto��e �akata, treba da bude ро jedna , kа�ет��а iz_ _ko1e_ с� se napastz_ artil1erLJom svako ko side и пји. Teska _ a ko1a bram grad treba da bude postavljena rtzl1erz � iza zida koji opasuje ! 1arak, 1er za ?dbran� pred feg_ zida koji је visok тоiе se upotreЫjavati :1_ samo l�ka t sr�dnJa arttlJerLJa. Ako neprijatelj распе da se репје _ merdevmama viszna prvog zida lako се te odbraniti. Ako dode s ar�ljer�jom, treba prvo da srusi prvi zid, ali cineci to buduci da је и przrodz svake baterije da rusi zid па опи stranu s koje tuce, rusevine zida се, пе naisavsi па jarak koji Ьi ih prihvatio i sakrio, udvostruciti 1иЫпи Ja�ka tako da napred neces moci zbog rusevina koje te zadriavaju, 1arka koJt_ te sprecava i neprijateljske artiljerije koja се tvoje ljude sa zidina nad jarkom sigurno иЫti. Ovo se moie resiti samo ovako: ispuniti jarak, а to је vrlo tesko jer је njegov kapacitet veliki а i zato sto је priЫiiiti ти se veoma tesko jer su zidine vijugave i konkavne, ра је zbog navedenih razloga medu njih tesko uci а potom se jos i popeti s oruijem иz rusevine, sto ti stvara veliku teskocu, te mislim da је posve neosvojiv tako ureden grad. ВАТISTА: Kad Ы se, pored unutrasnjeg, napravio i Ja,-ak sa spoljne stгane, пе Ьi li gгad Ьiо jos jaci? FABRICIO: Bez sumlje, по, тоје razmisljanje је da ako se ieli napraviti samo jedan jarak, bolje је da оп bude unutra nego spolja. ВАТISTА: Da li biste ieleli da и jarkovima bude voda, ili Ыste radije da su suvi. FAВRICIO: Misljenja su razlicita, jer te jarkovi napunjeni vodom cuvaju od podzemnih tunela, а jarkove bez vode tesko је ispuniti. No, kad sve razmotrim, napravio Ыh jarkove bez vode jer su sigurniji. Zimi se desavalo da jarkovi budu zaledeni, sto је cinilo lakim osvajanje grada, kao sto se dogodilo Mirandoli kad ga је opsedao рара Julije. Da Ыh se zastitio od tunela, jarkove Ыh napravio tako dubokim da Ы опа} koji Ы ieleo ici dиЫје naisao па vodu. Utvrdenja Ыh, kao jarkove i zidine, sagradio па slican nacin, kako Ы znacile istu teskocu za osvajanje. Stvar koju treba dobro da upamti опа} ko brani grad jeste da se bastioni пе grade spolja i da пе smeju Ьiti udaljeni od zidina, а опа} ko gradi utvrdenje пе sme и njima praviti sanac kojim se опа} koji је unutra moie povuci kad izguЫ prvi zid. Prvi savet dajem zbog toga sto niko пе treba da radi опо zbog cega се nepopravljivo izguЫti svoj prvoЫtni ugled, jer ako se izguЫ ugled, i sve druge tvoje naredbe се se тапје ceniti а 1. ,
MESTА u jaka ili zbog prirode ili zbog vestine. - Zidovi i rovovi - kako treba da budu sagradeni. - Kazemate i artiljerija &_de treba da se ро tave. - Jaki gradovi imaju udaljena utvrdenja (bastione). Sanci izmedu Ьа tiona i tvrdava stetni su. - Grofica Katarina Sforca i utvrdenje Forli. - Bastioni, ravelini, resetke (gvozdene) za spustanje na vratima, zupci na vrhu zidova, otvori za strele i topove. - Kapci na vratima, nemacki i francuski u oЫiku resetke. - Na kolima za artiljeriju savijeni paoci tockova jaci su od pravih. -Nosaci ро tavljeni na tubove па vrbu pokretnog mo ta na francuski nacin. - Jaki gradovi treba da irnaju bar jednu milju cistog polja okolo. - Zalihe zivotnih namirnica i oruzja. - Red koji treba da postuju gradani pri odbrani zemlje (grada). - Oruda za odbranu i napad koriscena u anticko doba· sva е ada zamenjuju artiljerijom. - Kako se ponasati da·ne doze do gladi· da ne budes iznuren napadima; cuvati se lukav tava i prevara napadaca. - Anticki prirneri. - Marljivost u trazarenju. - Za trazarenje u korisni jos i psi. - Razliciti nacini pomocu kojih opsednuti salju obavestenja prijateljima i obrnuto. - Kako do kociti otvorima u zidovima koje napravi neprijateljska artiljerija. - Podzemni tuneli i za tita od njih. - U vreme odmora treba zadrzati straze. -ProЫemi opsednutih zbog razjedinjenosti naga· kako tome do kociti. - Ustrajnost ор ednutih zastrasuje protivnika. Opsta pravila ili izreke о vestini ratovanja. - Za to autor ne odreduje pomor ko ratovanje i jedva dotice konjicku miliciju. - Kako nanovo ispuniti zemlju dobrim konjima. - Vrline dobrog voj kovode· treba da ima pre svega pronalazacki um. - Prepreke za uvodenje anticke milicije. - Dve vrste bvaljenih voj kovoda: koje nalaze gotovu vojsku i koje treba da је stvore. - U Italiji је prvo treba znati stvoriti. - Mogu samo veliki vladari i ато od vojih podanika; medu trane placenike nije moguce uvesti reforme ро starom. - Svajcar ki i spanski vojnici mnogo su bolji od italijanskih, ali ne dostizu avrsenost antickib. - Italijanska vojska је losa krivicom vladara. - Мапе italijanskih vladara 15. i 16. veka. Jos о ordinanci ili narodnoj vojsci. - Vladar koji ih prvi uvede Ьiсе v\adar Italije. - Autor zakljucuje raspravu brabreci mladice da ponovo ozive anticku miliciju.
Morate znati da zemlje (gradovi) i utvrdenja mogu Ьiti jake ili prirodno ili ротоси vestine. Prirodno su jake опе koje su okruiene rekama ili mocvarama, kao sto su Mantova i Ferara, ili опе koje su smestene па nekoj litici ili strmom brdu, kao Monako i San Leo, а опа utvrdenja koja se nalaze па brdima па koja se nije jako tesko popeti danas su, s obzirom па artiljeriju i tunele, veoma slabe. Stoga se danas prilikom gradnje utvrdenja najcesce traii nacrt, te vesta gradnja koja се ih uciniti tesko osvojivim. Prva vestina је uciniti zidine zavojitim i da oblluju uduЫjenjima i sklonistima, tako da im se neprijatelj пе moie priЬliiiti, jer se moie lako gadati пе samo s fronta, vec i s boka. Ako su zidine visoke, suvise su izloiene udarcima artiljerije, ako su preniske, lako se је па njih popeti. Ako ispred njih iskopas jarkove da Ьi репјапје ucinio teskim, ра ako ih neprijatelj ispuni, sto velika vojska moie lako uraditi, zidine postaju plen neprijatelja. Zato mislim, osim ako пета
z
t !;!
а � � о
211
preplasice se oni koji su stali и tvoju odbranu. А �vek се se do__goditi t? _ _ sto sam rekao kada napravis bastione izvan zemlJe kоЈи moras branztr., jer ces ih uvek izgublti zato sto se danas male sn:ari �е то�� od�rani� kad su izloiene iestini artiljerije, tako da се tщ gubctak bttr. pocetak t uzrok tvoje propasti. Denova, kada se pobunila_, p�o�v fran��kog k:a�ja Luja ХП, izgradila је nekoliko bastiona па b�ez�lJccma ko]l_ Је о�rиzщи, koji, kad su Ьili osvojeni, а Ьili su brzo �:vOJent, !пou�:okovalt su OP_�t gubltak grada. Sto se drug_ og �a;eta ttce, tv�dt':1 пцеd а stvar _пце п_ , opasnija za utvrdenje nego tmatr. sanceve и koJe Је moguce povucc se, jer uzdanica koju ljudi imaju, napustajuci neki poloiaj, ucinice da ga oni sigurno izgube, а kad njega izgube, izguЫ!eno је _i cel�- �tvrden!e. Primer koji је najsveziji jeste gubltak utvrdeщa Forlc, ko]l Је grofica Katarina branila od Cesara Bordiije, sina раре Aleksandra VI, koji је па пји poveo vojsku kralja Francuske. Cela ta tvrdava Ьila је рипа mesta za povlacenje od jednog do drugog poloiaja. Prvo је tu Ьila citadela, izmedu пје i utvrdenja Ьiо је jarak preko koga se prelazilo ротоси pokretnog mosta, а utvrdenje је Ьilo podeljeno па tri dela, а svaki deo је Ьiо odeljen od drugog jarkovima sa vodom preko kojih se prelazilo mostovima. Zato је vojvoda udario artiljerijom па jedan deo tog utvrdenja i problo deo zidina, а gospodar Dovani da Kasale, koji је Ьiо staresina tog poloiaja, nije mislio da treba braniti taj otvor, vec ga је napustio i povukao se па drugo mesto tako da su vojvodini ljudi usavsi и ovaj deo bez otpora, и jedan tren zauzeli се/о utvrdenje, jer su zagospodarili mostovima koji su vodili iz jednog dela utvrdenja и drugi. То utvrdenje, koje је smatrano neosvojivim, Ьilo је izguЬljeno zbog dve тапе: prvo, zbog toga sto је Ьilo toliko sanceva i, drugo, zato sto svaki sanac nije gospodario svojim mostovima. Dakle, tako lose sagradena tvrdava i mala razboritost onoga ko ји је branio osramotili su podvig grofice, koja је imala hrabrosti da doceka vojsku koju ni napuljski kralj ni milanski vojvoda nisu cekali. 1 mada njeni napori nisu urodili plodom, ipak је odatle izisla casno zaslugom svoje vrline. О tome su svedocili mnogi epigrami koji su пјој и cast Ьili sastavljeni и опо vreme. Prema tome, ako Ьih morao graditi utvrdenja, sagradio Ьih ih sa jakim zidinama i jarkovima onako kao sto sam rekao, а unutra пе praveci nista drugo samo kuce za stanovanje, male i niske, tako da пе ometaju pogled па sve zidine опоте ko stoji nasred trga, kako Ьi vojskovoda mogao odmah videti ocima gde тоiе priteci и ротос i da svako shvati da је, kad su osvojene zidine i jarak, izguЬljeno i utvrdenje. А kada Ьih i napravio neki sanac, mostove Ьih podelio па taj nacin da svaki deo gospodari mostovima sa svoje strane, uredivsi da budu па stubovima usred jarka. BAТISTA: Rekli ste da se danas mala utvrdenja пе mogu odbraniti, а cini mi se da sam сио suprotno: sto је neko utvrdenje тапје, bolje se brani. FAВRICIO: Niste culi dobro, jer se danas пе moie nazvati jakim опо utvrdenje gde опај ko ga brani пета prostora za povlacenje и nove jarkove i nove zaklone, jer је artiljerija toliko iestoka da се se prevariti опај ko se oslanja па cuvanje samo jednog zida i jednog zaklona. А posto se bastioni, jer se пе i.eli da predu svoje uoblcajene razmere zbog toga sto su iza njih zemlje (gradovi) i kasteli, пе grade tako da se и njih
drugi mogu povuci, brzo се Ьiti osvojeni. Dakle, mudro је bastione ostaviti паро/ји, te utvrditi prilaze gradovima i zastititi njihova vrata ravelinom па nacin da se kroz vrata пе ulazi niti izlazi pravolinijski, а izmedu ravelina i vrata treba da bude jarak s mostom. Vrata se jos utvrde resetkama da Ьi se mogli pustiti unutra svoji ljudi kad izadu паро/је da se bore, ра ako se desi da ih neprijatelji poteraju, da se spreci da pomesano udu unutra. Zato su izumeli опо sto su stari zvali gvozdenim kapcima koji, kad se spuste zaustavljaju neprijatelje а spasavaju prijatelje, jer и tom slucaju ti пе koriste ni mostovi ni vrata, jer је i pred jednima i drugima gungula. ВАТISTА: Video sam da su ti kapci о kojima govorite и Nemackoj Ьili napravljeni od sipki и oЬliku gvozdene resetke, dok su nasi napravljeni od vrlo debelih dasaka. Zeleo Ьih cuti zasto је nastala ta razlika i koji su od njih jaci. FAВRICIO: Kai.em vam ponovo da је и celom svetu nestao anticki nacin ratovanja i postrojavanja vojske, i и Italiji se potpuno izgublo, nesto se sacuvalo samo s druge strane Alpa. Vi moiete cuti, а drugi se mogu setiti sa kakvim se тапата gradilo pre nego sto је kralj Karlo francuski hiljadu cetiri sto devedeset cetvrte dosao и Italiju. Zupci па vrhu zidova su Ьili tanki pola lakta, otvori za strele i topove imali su mali otvor spolja, а veliki unutra, а Ьilo је јо§ mnogih drugih nedostataka koje си, da vas пе Ьih zamarao, preskociti. S tako tankih zиЬаса lako је ukloniti odbranu, а otvore sagradene па taj nacin lako је problti. Francuzi su nas sada naucili da gradimo sirok i velik zиЬас, da otvori za topove budu siroki па unutrasnjem delu, da se suiavaju do sredine zida, а potom ponovo sire sve do spoljne strane zida, tako da се artiljerija sa mukom moci da ukloni odbranu. Francuzi su znali i za mnoge druge stvari koje nasi nisu videli zato sto о njima nisu ni razmisljali. И to spada i ovakav kapak и oЫiku resetke koji је mnogo bolji od vaseg, jer ako za zastitu vrata imate cvrst kapak kao vas i ako ga spustite, vi ste zatvoreni unutra i пе moi.ete kroz njega tuci neprijatelja, а па taj nacin оп ga sekirom ili vatrom moie savladati bezbedno. No, ako је оп resetkast, kada је spusten, moiete kroz njegova okca i njegove medupro store braniti vrata kopljima, strelama i svim drugim vrstama oruija. ВАТISTА: Video sam и Italiji jos jedan oblcaj koji potice s опе strane Alpa: kola za artiljeriju prave se tako da su palcevi па tockovima savijeni и stranu. Zeleo Ьih znati zasto ih prave tako, jer mi se cini da su mnogo jaci pravi, kao sto su па nasim tockovima. FAВRICIO: Nemojte nikad misliti da је stvar koja se razlikuje od uoblcajene takva slucajno, а ako mislite da to rade zbog lepseg izgleda pogresili ste, jer tamo gde је potrebna cvrstoca, пе vodi se �асип� о _ mnog sigurnцa _ t_ lepoti vec је sve to nastalo da Ьi njihova kola btla ?. _ јаса od vasih. Razlog је sledeci: kola kada su na�ovarena tlt tdu ra�no v ili su nagnuta па desnu ili па levu stranu. Kada idu ravno -�ockovt па isti nacin podupiru teret koji је podjednako rasporeden па nJlh, по -�ko su nagnuta, sav teret kola dolazi i opterecuje опај toc�� �а ko]l su nagnuta. Ako su njegovi paoci pravi mogu se lako slomttr. Jer, ako se _ naginje tocak, naginju se i paoci i пе nose teret ravno. Kada kola tdu _ ravno i kada su тапје opterecena oni su jaci, kad idu nagnuta t kada
su vise opterecena, slablji su. Upravo suprotno se dogada kod savijenih paoka francuskih kola, jer kad se kola nagnu па jednu stranu i pritisnu па njih, а oni su savijeni, tada se isprave i тоgи dobro nositi sav teret; kad kola idu ravno а paoci su savijeni, nose tek pola tereta. No vratimo se nasim gradovima i utvrdenjima. Francuzi su da Ьi bolje obezbedili vrata svojih gradova i da Ьi ljudi р,-Шkот opsada lakse mogli kroz njih ulaziti i izlaziti osim recenih stvari, koristili jos jednu koju ја и Italiji jos nigde nisam video. Na spoljnoj strani zavrsetka pokretnog mosta podigli Ьi dva stuba, а па svakom od njih Ьi uravnoteiili ро jednu gredu, tako da polovina grede bude па mostu, а druga izvan njega. Potom Ьi deo koji ostaje izvan mosta povezali daskama koje Ы rasporedili od jedne do druge grede poput resetke, а s unutrasnje strane Ьi па vrh svake grede zakacili lanac. Dakle, kad Ьi hteli spolja zatvoriti most, popustili Ьi lance i spustili сео опај resetkasti deo koji, spusten, zatvara most, а kad iele otvoriti most - povuku !апсе i resetka se diie, а digne se toliko da ispod moie proci covek ali пе konj, ili toliko da produ i konj i covek, а da opet nije sasvim zatvoren, jer se diie i spusta kao nekadasnja straiarnica па zupcima. То sredstvo је mnogo sigurnije od resetke za spustanje, jer neprijatelj tesko moie omesti njegovo spustanje, posto se пе spusta и pravoj liniji kao resetka koja se moie lako podupreti. Dakle oni koji iele sagraditi grad treba da naprave sve опо sto smo rekli, а poieljno је da se bar milju oko zidova пе dopusti obradivanje niti zidanje, vec da sve bude ravnica па kojoj песе Ыti ni l.Ьипја, ni nasipa, ni drveca, ni kuca koje Ы ometale pogled i stitile neprijatelja koji se ulogorio. / zapamtite da је zemljiste koje ima spolja jarkove s nasipima visim od samog terena najslaЫje jer се oni stititi neprijatelja koji te napada i песе ga ometati da jurisa па tebe, jer ih lako moie otvoriti i и te otvore postaviti artiljeriju. No, udimo и grad. Ја пе ielim izguЫti mnogo vremena objasnjavajuci vam kako је osim onoga sto sam rekao, dobro imati zalihe hrane i oruija, jer su to stvari koje svako zna i bez kojih је svaka druga mera uzaludna. Uopste, иzevsi treba uraditi dve stvari: snabdeti se i oduzeti neprijatelju mogucnost da koristi stvari koje pripadaju tvojoj zemlji. Zbog toga krmivo, stoku i iito koje пе moies doЫti kod kuce treba da kupis. Opet, опај ko brani zemlju (grad) treba takode da obezbedi da se nista пе radi и zbrci i neredu, i da se drii principa da и svakom trenutku svako zna sta treba da uradi. То se radi ovako: iene, starci, deca i nemocni neka ostanu и kuci i prepuste prazan grad mladima i hrabrima koji се se, naoruiani, rasporediti za odbranu tako sto се deo njih stati па zidine, deo па vrata, deo па glavna mesta и gradu kako Ы mogli pomoci и nevoljama koje Ы mogle nastati unutra; а ostali пе Ы Ыli obavezni stajati па odredenom mestu, vec Ы Ыli spremni da priteknu и ротос svima kad Ы potreba zahtevala. А ako је sve uredeno tako, tesko moie nastati zbrka koja Ы te dezorganizovala. Jos Ьih и vezi s napadom i odbranom gradova ieleo da upamtite sledece: nista пе daje toliko nade neprijatelju da moie osvojiti neku zemlju koliko �папје da nije n��ikla da vida neprijatelja, jer cesto se iz samog straha, t bez drugog nastlJa, gradovi znaju izguЫti. Zbog toga, kad neko napada takav grad, treba da se !"' svemu prikaie strasnim. S druge strane, ko је n_apadn: ut treba da stavi па опи stranu gde ga napada neprijatelj jake l1ude t da se пе boji njegovog izgleda nego oruija, jer ako prvi
nepri!atelfе� p��usaj :"� uspe, opsednuti се se ohrabriti а nakon toga _ neprцatelJ се biti pnstlJen da ih savladuje snagom а пе dobrim glasom. Sredstva kojima se и anticko doba branila zemlja Ыlа su mnogobrojna, kao sto su baliste, onagre skorpioni, arbaleti, fistiЬali, pracke, а, opet, Ыlа su mnogobrojna sredstva sa kojima se napadalo, kao sto su ovnovi, tornjevi, muskuli, nastresnice srpovi i kornjace. Sve te sprave danas zamenjuje artiljerija, koja је и sluibl i onog ko napada i onog ko se brani, i zato о tome vise песи da govorim. No vratimo se nasem razmatranju i predimo па osoblte napade. Treba voditi brigu da пе zavlada glad i da se пе iznuris napadima. Sto se tice gladi, rekli smo da је pre opsade potrebno dobro se snabdeti hranom. No, kada Ы је ponestalo zbog duge opsade korisceni su, ponekad, posebni nacini kojima Ы te snabdeli prijatelji koji te iele spasiti, narocito ako sredinom opkoljenog grada protice reka, kao sto su uradili Rimljani kad је HaniЬal opsedao njihov dvorac Kazalino, koji, posto nisu mogli poslati rekom nista drugo, bacili su и пји veliku kolicinu oraha kojima su se donetim nesmetano rekom stanovnici Kazalina duie vreme hranili. Neki opsednu ti, da Ы pokazali neprijatelju da imaju visak iita i da Ы ga doveli do осаја sto ih пе moie izgladneti, iLi su bacili hleb izvan zidina ili Ы dali junetu da se najede iita koje Ьi potom pustili da ga neprijatelj uhvati i иЫје, ра da ga nade punog iitom pokazujuci ти kako је оЫlје kod njih koje оп пета. S druge strane, odlicne vojskovode su koristili razne nacine da izgladne neprijatelja. Fablje је pustio stanovnike Катрапје da poseju iito kako Ы im ponestalo za hranu опо sto su posejali. Dionizije и pohodu па Redio pretvarao se da ieli pгegovarati sa njima, oni su ga za to vreme snabdevali hranom, а kada im је potrosio iito opkolio ga је i izgladneo. Aleksandar Veliki ieleci da osvoji Leukadiju, zauzeo је sve dvorce naokolo i pustio njihove stanovnike da pobegnu и пји ра је onda tako pristiglo veliko mnostvo ljudi izgladneo. Kada se radi о napadu, rekli smo da se treba cuvati pгvog naleta, kojim su Rimljani mnogo puta osvajali mnoge gradove napadnuvsi ih odjednom sa svih strana. Тај su napad zvali Aggredi urbem corona (napasti grad krunom). Tako је uradio Scipion kad је zaиzeo Novu Kartaginu и Spaniji. Ako taj nalet izdriis, kasnije te tesko mogu savladati. А ako se i desi da neprijatelj ude и grad provalivsi zidine, stanovnici jos nisu izguЫjeni ako пе klonu, jer su mnoge vojske nakon sto su usle и neki grad Ыlе ili оdЫјепе ili роЫјепе. Lek za to је da stanovnici ostanu па uzvisenim mestima i da se bore iz kuca i kula. Oni koji Ы usli и gradove nastojali su da se tome suprotstave па dva nacina: prvo, otvaranjem gradskih vrata tako da naprave put da stanovnici bezbedno mogu pobeci i drugo, objavljivanjem proglasa da се Ыti kainjeni samo oni koji su naoruiani, а da се onima koji Ьасе oruije Ьiti oprosteno. То је donosilo laku pobedu nad mnogim gradovima. Osim toga, gradovi se lako zau�imaju ako ih iznenada napadnes, а to ces uraditi nalazeci se daleko s vo1skom, tako da se ili пе pomislja da ielis napasti, ili da to moies uraditi, ali da to пе radis zbog daljine. Ра ako ih onda potajno i brzo napadnes gotovo uvek се se desiti da odneses pobedu. Nerado govorim о stvarima koje se desavaju и nase vreme, jer Ы mi Ыlо tesko govoriti о sеЫ i svojima, а о drugim пе znam sta Ыh rekao. Ра ipak, s tim и vezi, п� mog� а da . пе navedem primer Cezara Bordije zvanog vojvoda Valentmo, kop kada
216
se nasao и Noceri sa svojim ljudima i prividno krenuo da osvaja Kamerino, okrenuo se prema gradu Vrblnu i osvojio ga и jednom danu i bez ikakvog napora, sto Ы neko drugi jedva ucinio za duie vreme i s mnogo vecim gublcima. Oni koji su opkoljeni treba da se cuvaju prevara i lukavstava neprijatelja te se zato пе smeju pouzdati и опо sto neprijatelj neprestano radi vec uvek treba da misle da sprema prevaru i da Ы se to moglo okrenuti па njihovu stetu. Domicije Kalvin, opsedajuci jedan grad svaki dan је kruiio s velikim delom svoje vojske oko njegovih zidina. Jz toga su stanovnici pomislili da оп to radi radi veiЬe, oslablli su straie, а kad је to opazio Domicije, парао ih је i osvojio. Neke vojskovode, cuvsi da treba da dode ротос okoljenima, svoje vojnike su prerusili и опе koji treba da dodu, ра su tako ubaceni zauzeli grad. Atinjanin Кiтоп jedne noci је zapalio hram koji se nalazio izvan grada, zbog cega su stanovnici posli da ga spasavaju, ostavljajuci kao plen grad neprijatelju. Neki su poblli опе koji su iz opsednutih gradova posli и pljacku, te svoje vojnike preobukli и njihova odela, sto im је zatim omogucilo da osvoje grad. Anticke vojskovode sluiile su se mnogim nacinima da uklone straie grada koji su ieleli da osvoje. Kad је Scipion Ыо и Africi i hteo da osvoji neke zamkove и kojima su Kartaginjani postavili straie, vise puta se pretvarao da ih ieli napasti, по zatim је zbog straha пе samo odustajao vec se sve vise udaljavao od njih. HaniЬal је poverovao и to ра da Ы ga sledio sa vecim snagama i da Ы ga mogao lakse pritisnuti иzео је sve straie iz njih а kad је Scipion to saznao, poslao је Masinisu, svog vojskovodu, da ih osvoji. Pir, ratujuci и Skajavoniji oko jednog od glavnih gradova te zemlje gde је Ыlо dovedeno mnogo ljudi da Ы ga cuvali, pretvarao se da је осајап sto ga пе moie zauzeti i okrenuo se drugim mestima, и koja је taj grad da Ы im pomogao, poslao svoje straie ра ga је Ыlо lako savladati. Mnogi su trovali vodu i skretali reke da osvoje gradove, ра opet to nisu uspeli. z Opkoljeni се se opet lako predati ako se zaplase stavljanjem do znanja tщ о nekoj pobedi ili о pomoci koja dolazi neprijatelju. Anticke vojskovode > а nastojale su osvojiti grad izdajom, potkupljujuci nekoga unutra. То su � radili па razne nacine. Neko Ы poslao nekog svog ko Ы pod imenom � begunca, stekao ugled i poverenje neprijatelja, te to potom upotreblo и о g; svoju korist. Neko је па taj nacin saznao raspored straie i ротоси tog � obavestenja osvojio grad. Neko Ы zaprecio gradska vrata, tako da se о. � опа nisu mogla zatvoriti, ротоси kola ili balvana pod nekim izgovorom (prividom) i па taj nacin olaksao ulazak neprijatelju. HaniЬal је nagovorio jednog da ти omoguci da osvoji jedan rimski dvorac tako sto се izmisliti da поси ide и lov, objasnjavajuci da пе sme ici ро danu zbog straha od neprijatelja, а kad se potom vrati s lovinom da uvede unutra sa sobom njegove ljude, koji се ти kad poblju straiu otvoriti vrata. Опе koje opsedas moies prevariti i tako da ih izvuces izvan grada koji brane i udaljis od njega, praveci se kad te napadnu, da beiis. А mnogi su, medu njima је Ыо i HaniЬal, dopustili da im nep�ijatelj osvoji logo� k�ko Ы doblli priliku da ga opkole i oduzmu ти njegov grad. Protzvmk se moie prevariti jos i fingiranjem odlaska, kao sto је uradio Atinjanin Formion koji је, posto је opljackao zemlju Kalkidana, primio potom njihove . poslanike, jos jednom ih uverio da је njihov grad bezbedan, dao im !ера оЬесапја, kako Ы ih ucinio тапје opreznim te
1
su uskoro od Formiona ponovo stradali. Opkoljeni treba da paze па svoje ljude и koje sumnjaju, ponekad se to ostvaruje nagradom а ponekad kaznom. Marcel је znao da Lucije Bancije Nolan pomaie HaniЬalu, ра је ljudski i sirokogrudo s njim postupio, sto је od njega kao neprijatelja napravilo najveceg prijatelja. Opkoljeni moraju obratiti vecu painju па straie kad se neprijatelj udaljio nego kada је и Ыizini. Oni treba bolje da cuvaju опа mesta za koja misle da postoji тапја verovatnoca da се ih neprijatelj napasti, jer su mnoge zemlje (gradovi) izguЫjene zato sto ih је neprijatelj парао s опе strane s koje se napadnuti nisu nadali. А te prevare uspevaju iz dva razloga: ili zato sto је poloiaj jak te se misli da је nepristupacan, ili zato sto је neprijatelj upotreblo vestinu te парао prividno па jednoj strani Ьиспо, а па drugoj strani tiho izvrsio pravi napad. Zbog toga opkoljeni treba и svako doba а narocito паси da obrate veliku painju па to i da postavljaju jake straie па zidine, i to пе samo ljude, vec i pse, ostre i hitre, koji се njuhom osetiti prisustvo neprijatelja а laveiom ga otkriti. Pored pasa nalazimo da su i guske spasle jedan grad, kao sto se desilo Rimljanima kad su Francuzi opsedali Kapitol. Alkibljad, kad su Atinu opkolili Spartanci, da Ы video da li bdiju straie naredio је da поси kada оп podigne baklju podignu је i sve straie, ustanovljavajuci kaznu za опе koji to пе Ы uradili. Atinjanin Ifikrat иЫо је straiara koji је spavao, rekavsi da ga је ostavio kako ga је nasao. Oni koji su Ыli opsednuti па razne nacine su pokusavali poslati obavestenja svojim prijateljima а da пе Ы slali otvorene usmene poruke ро glasnicima pisali su pisma sifrom i krili ih па razne nacine. Sifre su pravili ро svojoj volji, а nacini sakrivanja su Ыli razni. Neki su pisali па unutrasnjoj strani korica таса, neki su stavljali pisma и testo hleba koji Ы zatim ispekli i dali kao hranu опот ko ih nosi. Neki su ih stavljali па najskrivenija mesta па telu. Drugi su ih stavljali и ogrlicu psa koji је isao sa onim ko ih nosi. Neki su и pismu pisali oblcne stvari, а potom izmedu redova pisali nevidljivom tecnoscu, koja kada se pismo nakvasi i zagreje, slova se pojave. Тај nacin se vrlo perfidno koristio i и nase vreme: kad Ы neko ieleo tajno javiti neke stvari svojim prijateljima koji а iive unutar zemlje (grada) а пе Ьi imao poverenje и glasnika, slao је � оЫспо saopstenje о ekskomunikaciji, а tajne su Ыlе ispisane izmedu о redova kao sto sam ranije rekao, koja su vesena па vratima crkava, tako � da su ih oni koji su znali sta to znaci, mogli procitati. Тај nacin је vrlo �о. smotren jer опа} ko ih nosi moie Ыti prevaren, а ovako је izvan svake � opasnosti. Postoji bezbroj drugih nacina koje svako za sebe moie izmisliti i pronaci. No, mnogo је lakse pisati opkoljenima nego opkoljeni prijateljima napolju, jer se takva pisma mogu slati samo ро nekom ko се kao toboinji begunac izici iz grada, а to је nesigurno i opasno ako је neprijatelj i malo oprezan. Oni koji salju poruke unutra ":ogu onog ko ih nosi poslati pod razlicitim izgovorima и logor opsadmka а onog casa kada se ukaie povoljna prilika ubaciti ga и grad. Ali, predimo sada па sadasnja osvajanja. Ako ti se desi da se boris и svo� g:adu koji uredio sa jarcima unutra, kako smo malo pre pokazali, l ako пе zelis da neprijatelj ude kroz otvore и zidu koje је proЫla ar �ljerija (jer пе mozes spreciti neprijatelja da napravi otvore) neophodno Је da za vre'!'-e dok artiljerija dejstvuje iskopas jarak s �nutr�snj� _strane tucen:?g zida sirok bar tridesetak lakata, а da svu zeml1u ko1u si iskopao bacis prema
!1��
217
gradu da Ы napravio nasip, tako da jarak bude jos duЬlji, а dobro је da poiuris s tim radom, tako da kad zid padne, jarak koji si iskopao bude bar pet ili sest lakata dubok. Тај jarak potrebno је, za vreme dok se kopa, па svakom boku zatvoriti kazematima. А kada је zid tako jak da ti daje vremena da napravis i jarak i kazemate, taj се tuceni deo postati mnogo jaci nego ostali deo grada jer се takva zastita Ыti nalik ranije recenim unutrasnjim jarcima. Ali, kada је zid slab i пе daje ti vreme, onda treba da pokaies svoju тос i suprotstavis se neprijatelju s naoгuianim ljudima i svim svojim snagama. Na prvi nacin branili su se stanovnici Pize kad ste vi гatovali protiv njih, jer su imali jake zidine koje su im dale vreme а zemljiste је Ыlо cvrsto i vrlo pogodno za podizanje nasipa i gradnju zaklona. Da su im nedostajale te pogodnosti, Ыli Ы izguЫjeni. Zato је uvek mudro unapred se obezbediti, napraviti jarke unutar grada i svuda unaokolo, kao sto smo upravo rekli jer и tom slucaju moies dokono i sigurno cekati neprijatelja kad imas napravljene zaklone. И anticko doba gradove su mnogo puta zauzimali podzemnim tunelima па dva nacina: ili Ы tajno napravili podzemni hodnik koji Ы dosezao do g,·ada i kroz njega ulazili, па taj nacin su Rimljani osvojili grad Veji, ili Ы tunelima potkopali zid i srusili ga. Ovaj poslednji nacin је danas bolji, te cini zbog toga gradove па uzvisenjima mnogo slaЫjim, jer se lakse mogu potkopati, а ako se jos potom и tunele stavi опај prah koji se и tren zapali, пе samo da се se srusiti zid vec се se otvoriti planine а tvrdave се se raspasti па nekoliko delova. Тоте се se doskociti tako sto се se utvrdenja graditi и ravnici te iskopati jarak koji се okruiivati tvoj grad i Ыti toliko dubok da neprijatelj песе moci kopati ispod njega jer се naici па vodu koja је jedini neprijatelj tih tunela. А ako se, ipak, nades sa gradom koji branis па uzvisenju, moras unutar svojih zidina iskopati mnogo dubokih bunara koji се Ыti odusci tunelima sto ih neprijatelj тоiе iskopati. Osim toga moies i ti kopati и suprotnom smeru kad opazis odakle оп kopa; па taj nacin lako ces ga spreciti, по tesko ces predvideti ako te opseda oprezan neprijatelj. Опај ko је opkoljen treba prvenstveno da pazi da па njega пе navale и vreme odmora, па primer, posle Ыtke, za vгете smene straie, odnosno ujutro kad svice i navece kad пос smenjuje dan, te nadasve и vreme jela, jer su иргаvо и to vreme Ыli osvojeni mnogi gradovi i pobedene mnoge vojske. Zato se sa briiljivoscu sa svih strana treba stalno dobro cuvati а veliki deo vojske treba uvek da bude naoruian. Ne ielim da propustim da vam kaiem kakvu teskocu prilikom odbrane grada ili logora proizvodi to sto moras da driis razjedinjene sve snage koje imas и пјети, jer zbog toga sto te neprijatelj moie napasti s Ыlо koje strane treba da cuvas sva mesta, а opet се te оп napasti svim snagama а ti ces se braniti samo delom svojih snaga. Opet, опај koji је opsednut тоiе Ыti potpuno savladan, а опај koji napada izvana тоiе Ыti samo оdЫјеп. Zbog toga su mnogi koji su Ыli opsednuti ili и logoru ili и gradu mada su Ыli slaЫji, izasli iznenada паро/је sa svim svojim ljudima i savladali neprijatelja. То је uradio Marcel и Noli i Сеzаг и Galiji koji је, kad ти је ogroman broj Gala парао logore, videci da ih песе moci odbraniti (zato sto је trebao da svoje snage podeli па vise delova, а nije mogao da iestoko jurne па neprijatelja jer је Ыо и ogradenom prosto,-u), otvorio logor па jednoj strani i okrenuo па tu stranu napavsi neprijatelja svim
snaga,:na takvom iest�nor:i i snagom _da ga је savladao i pobedio. Opet, postoJa':'ost op�ednutih �esto dovodi �о осајапја i straha опе koji ih opseda!u. Kad Је Ротр�Ј rato�ao protlv Cezara cija је vojska gladovala, Cezar Је posla� РотреЈи svoJ hle�, koji је videvsi da је napravljen od ie nJ�govoj vojsci, jer Ы se mogli preplasiti tr�va, }apovedю da _ se 1:е poka_ _ vid:vsi k�kvog pro�vm�a_ �тщи. Rimljanima и ratu s HaniЬalom najvece postovanJe donela Је nJLhova upornost, jer ni kad im fortuna nije Ыlа nimalo sklona nikad nisu zatraiili mir niti su kada pokazali znak straha · naprotiv, kad је HaniЬal dosao и Ьlizinu Rima, oni su prodavali оп� polj� па k?Ji'!1a su Ыli smesteni njegovi logori mnogo skuplje nego sto su bil� . оЬ�сщепо prodavana_ и dr�go vreme, а ostali su tako tvrdoglavi и svOJLm postupcima da т radi odbrane Rima nisu ieleli prekinuti opsadu Карие koju su opsedali и isto vreme kad је i Rim Ыо opsednut. Znam da sam vam rekao mnogo stvari koje ste i sami mogli cuti i razmotriti ali sam to uradio kao sto sam vam danas rekao, da Ьih vam bolje pokazao obeleije te vestine i da Ыh zadovoljio опе, ako ih ima, koji nisu kao vi imali priliku da to saznaju. Cini mi se da mi vise пе ostaje drugo do da vam kaiem neka opsta pravila koja su vam dobro poznata а to su: Опо sto koristi neprijatelju, tеЫ steti, а опо sto koristi tеЫ, steti neprijatelju. Опај ko и ratu bude pailjivije pratio planove neprijatelja i ko bude uloiio vise napora и uveibavanju svoje vojske, izloiice se тапјој opasnosti i vise se moie nadati pobedi. Nikad петој voditi svoje vojnike и borbu ako ih pre toga nisi ohrabrio i video da nisu uplaseni te da su postrojeni; nikad петој ici и pohod ako пе vidis da se nadaju pobedi. Bolje је pobediti neprijatelja gladu nego тасет, jer је и toj pobedi mnogo vise fortune nego snage. z Najbolji nacin ratovanja jeste опај koji је nepoznat neprijatelju sve dok � > ga ti пе izvedes. � Znati и ratu uociti i iskoristiti priliku vredi vise od Ыlо koje druge stvari. � о Priroda rada malo hrabrih ljudi, vestina i veiba stvaraju ih mnogo. \;1 Disciplina moie и ratu vise od iestine. � Kad neki s neprijateljske strane predu и tvoju sluibu, i ako su verni, � Ысе to uvek veliki dobltak, jer snaga protivnika slaЫ vise guЫtkom tih koji su pobegli, nego onih koji su иЫјепi, mada је ime begunaca novim prijateljima sumnjivo, а starima mrsko. Bolje је, pri postrojavanju za Ыtku, sacuvati iza prve linije fronta vise pomoci, nego zbog toga da Ы se front napravio sirim rastrkati svoje vojnike. Tesko је pobediti onog ko poznaje svoje snage i snage neprijatelja. Vise vredi vrlina vojnika nego njihova brojnost, а ponekad vise poloiaj nego vrlina. Nove i brze stvari zaprepascuju vojske dok za оЫспе i spore та/о mare; zato vodi tvoju vojsku da se и malim carkama bori i upozna novog neprijatelja pre nego sto s njim zapocnes Ыtku.
219
Опај ko и neredu sledi neprijatelja, posto је оп tesko porai,en пе ieli drugo nego da od pobednika postane porai.eni. Опај ko пе priprema neophodne zalihe i,ivotnih namirnica Ьiсе pobeden bez таса. Опај ko se vise oslanja па konjicu nego па pesadiju, ili vise па pesadiju nego па konjicu treba da to uskladi s terenom. Kada i,elis da vidis da li је danju neki spijun dosao и logor, naredi da svi odu и svoje satore. Promeni nacin borbe kada opazis da ga је neprijatelj predvideo. Savetuj se о stvarima koje ti valja raditi sa mnogima, а о опоте sto ces potom zaista uraditi posavetuj se s nekolicinom. Vojnici se, kada su и boravistu, dri,e strahom i kaznom а kad se povedu и rat - nadom i nagradom. Dobre vojskovode пе idu и Ьitku nikad ako ih nije pritisnula nui.da ili ako ih prilika пе pozove. Radi tako da tvoji neprijatelji пе znaju kako ielis postrojiti vojsku za Ьitku, а та kako da је postrojis, ucini da se prve jedinice mogu povuci и druge i trece. И Ысi nikada пе upotreЫjavaj batalju za druge stvari do za опи za koju si је odredio, ako пе ielis da napravis nered. Nenadanim nezgodama tesko se nade lek а onima па koje se mislilo lako. Ljudi, orui.je, novac i hleb su snaga rata, по od ta cetiri neophodnija su prva dva zato sto се ljudi i orui,je naci novac i hleb а hleb i novac песе naci ljude i orui.je. Siromasnom vojniku је nagrada da bude otpusten iz vojske kao bogat. Vaspitavaj tvoje vojnike tako da preziru lagodan iivot i raskosnu odecu. То је Ыlо опо opste sto sam trebao da vam spomenem а znam da је и celom ovom тот razmatranju moglo Ыti reci i о drugim stvarima, kao па primer: kako su i па koliko nacina stari postrojavali jedinice, kako su se oЫacili i vei.bali и mnogim drugim stvarima, сети Ы se mogle dodati pojedinosti za koje nisam smatrao da ih је nui.no spominjati zbog toga sto ih i sami moi.ete videti, а i zato sto тоја namera nije Ыlа da vam pokai.em kako је Ыlа uredena anticka milicija, vec kako Ы se и sadasnje vre1:1e mogla urediti milicija koja Ы imala mnogo vecu snagu nego ova ko1a se upotreЫjava. Zato mi se cinilo da о antickim stvarima пе treba reci nista drugo do onog sto sam ја procenio da је neophodno kao иvod. Znam takode da је trebalo da budem opsirniji kad sam _ о konjickoj miliciji, te da sam potom trebao da govorim о govorю po'!1orsko':1 ratu, јег опај ko razlikuje rodove milicije, kazace da su v�zbe pod1e�nako potrebne � па тоги i па kopnu, pesacima i konjani czma. О �ezbama па n:oru Ја se пе usudujem da govorim, јег о tome 1:етат_ mk��vog zпа1:1а, t� Ыh _ prepustio da о tome govore Denovljani l Mleci, ko]l su takvim щihovim proucavanjem nekada uradili velike stvari. О konjici opet, пе Ыh i.eleo da kaiem nista drugo do опо sto sam vam rekao, P?Sto је kao sto rekoh, taj deo vojske пајтапје iskvaren. Pored toga, ako Је dobro uredena pesadija, koja је nerv vojske dolazi
1�
se nui,no �о to�� је i kon!i�a dobro uredena. Samo Ыh podsetio onog ko uredщe milicцu и svo101 zemlji i nadopunjava је konjicom, da preduzme mere: prvo, da rasporedi koЫle dobre rase и svojoj okolini i da navikne svoje ljude da prekupljuju idrebad, kao. sto vi и ovim krajevima radite sa teladima i mazgama i, drugo, kako Ы prekupci nasli kирса, zabranio Ыh da moi.e driati mazgu svako ko пета konja, tako da опај ko ieli da drii samo jednu jahacu i.ivotinju striktno drii konja, а jos, da se пе sme oЫaciti и sukno опај ko пе drii konja. Kad Ы neki vladar и nase vreme tako uradio mislim da Ы и najkracem vremenu и svojoj zemlji ponovo imao odlicnu konjicu. Sto se tice drugih stvari и vezi s konjima, pozivam se па опо sto sam vam rekao danas i па опо sto је иоЫсајепо. Zelite li jos moida cuti kakav treba da bude vojskovoda? Na to си vam najkrace odgovoriti, jer ја Ыh izabrao coveka koji Ы znao raditi sve опо о сети smo danas raspravljali, а to jos пе Ы Ыlо dovoljno kad оп sam sve to пе Ы znao pronaci, jer niko bez pronalaska nikad nije Ыо veliki covek и svom zanimanju, а ako ti pronalazak donosi postovanje и drugim stvarima, и ovoj ti iznad svega cini cast. Tako se moie videti da su pisci slavili svaki pronalazak, makar Ыо i mali, ра su tako hvalili Aleksandra Velikog koji da Ы krenuo и sto vecoj tajnosti, nije davao znak trubom neko kapom па koplju. Hvale ga jos i zato sto је naucio svoje vojnike da kad ostvare dodir sa neprijateljem kleknu па levo koleno kako Ы sto lakse podneli njegov nalet, а kad је to donelo pobedu, donelo ти је jos vecu slavu i svi kipovi koji su podizani пјети и cast Ыli su и tom stavu. No, kako је vreme da zavrsimo ovo razmatranje, ielim se vratiti svojoj nameri te delimicno izbeci опи kaznu па koju se оЫспо osuduju и ovoj zemlji oni koji јој se пе vrate. Ako se dobro secate, Kozimo, vi ste mi rekli da пе moiete razumeti kako to da ја s jedne strane velicam starinu i kudim опе koji је и vainim stvarima пе oponasaju, а s druge strane nisam tu istu starinu oponasao и ratnim stvarima и kojima sam ucestvovao. Na to sam vam odgovorio da ljudi koji i,ele uraditi neku stvar treba da se prvo pripreme da znaju kako da to urade, kako Ы potom to mogli i uraditi kad im prilika to dozvoli. Da li Ыh ја znao vratiti miliciju и antickom oЫiku ili пе, ielim da ocenite vi koji ste те slusali kako о tome dugo raspravljam zato sto ste mogli videti koliko sam vremena potrosio и tim razmisljanji ma, а opet verujem da moiete zamisliti kolika mi је ielja da to i sprovedem и delo. А da li sam to тоgао uciniti ili da li sam za to ikad imao priliku, lako moiete pretpostaviti. lpak, da Ыh vas и to jos vise uverio, te radi mog veceg opravdanja ielim jos navesti i razloge za to, ра си vam tako delimicno pokazati опо sto sam оЬесао, а to su teskoce i lakoce koje su prisutne и tom podraiavanju. Zato kaiem da је danas najlakse urediti miliciju ро antickom modelu, ali to vaii samo za vladare onih zemalja koji mogu medu svojim podanicima okupiti petnaest ili dvadeset hiljada mladica. S druge strane, ni jedna stvar nije teia od te onima koji петаји tu mogucnost. А da Ьiste to bolje razumeli morate znati da se vojskovode slave zbog dva razloga. Prvi, oni koji su s vojskom uredenom ротоси пјепе prirodne discipline ucinili veli�� s�ari, kaka� је Ыо najveci deo rimskih gradana i drugi koji su vodili vo1ske, а ko1i nisu trebali drugi naporedo da ih odriavaju dobrim i da ih po�_zda':o vode. Drugi, vojskovode koje nisu morale samo savladatl_ neprцatel1a,
f> UJ
а
� �
о
� �
221
vec su pre nego sto su do toga dosli morali skupiti dobru vojsku i dobro је organizovati, а oni bez sumnje zasluiuju vece pohvale nego oni koji su virtuozno vodili anticke dobre vojske. Takvi su Ыli Pelopida i Epaminonda, Tul Hostilije, Filip Makedonski, Aleksandrov otac kralj Persijanaca Kir, Rimljanin Grah. Svi su oni najpre morali stvoriti dobru vojsku а potom se boriti s пјот. То su mogli uraditi zbog svoje mudrosti i zato sto su imali podanike koje su mogli nauciti ratnoj vestini. Nikad neko od njih, та koliko da је Ыо covek najboljih osoblna пе Ы mogao и nekoj tudoj provinciji s pokvarenim ljudima koji nisu navikli ni па kakvu pristojnu poslusnost uraditi па sta dostojno hvale. Zato и ltaliji nije dovoljno znati voditi vec gotovu vojsku, nego је prethodno treba znati izgraditi, а zatim znati пјој i komandovati. То treba da urade oni vladari koji zato sto imaju veliku driavu i mnogo podanika imaju i mogucnost da to urade. Ја пе mogu Ыti jedan od njih zato sto nikad nisam komandovao, а mogu komandovati samo stranim vojskama i ljudima koji su potcinjeni drugom а пе meni. А da li је moguce Ш пе и takve vojske uvesti neke od onih stvari о kojima sam danas raspravljao, vama ostavljam da prosudite. Kako Ыh mogao naterati jednog od tih vojnika koji danas obavljaju taj posao da nosi vise oruija nego sto је oblcaj, te pored oruija i hranu za dva ili tri dana i motiku? Kako Ыh ga mogao privoleti da kopa i da svaki dan provede mnoge sate pod oruijem i veiba da Ыh ga mogao potom и pravoj borbl pravilno upotreЫti? Kako Ыh ga driao daleko od igara, Ыиdа psovki, d1-skosti koje svaki dan radi? Kako povratiti da budu tako di ciplinovani i puni poslusnosti i postovanja da staЫo рипо jabuka usred logora ostave nedirnuto, а moiemo procitati da se tako nesto и antickim vojskama cesto desavalo? Sta mogu da im оЬесат ра da те s postovanjem vole ili da те se Ьоје, ako, kad zavrsi rat петаји vise ni jednu stvar zbog koje Ы pristali иz тепе? Cega da ih ucinim da se stide, kad su rodeni i odgojeni bez stida? Zbog cega da те postuju kad те i пе poznaju? Kojim bogom ili svecima treba da mi se zakunu? Onima koje postuju, ili onima koje psuju? Nije mi poznato da nekog postuju, ali dobro znam da ih sve psuju. Kako da verujem da се ispuniti оЬесапја sto su ih dali onima koje stalno preziru? Kako oni koji пе postuju boga mogu postovati ljude? Koji Ы dobar primer и tome trebalo slediti? Kad Ыste mi rekli da su Svajcarci i Spanci dobri, poverio Ыh vam da su mnogo bolji od ltalijana, по ako ste zamaptili тоје razmatranje i nacin па koji postupaju jedni i drugi, videcete da im nedostaje mnogo stvari da Ы dostigli savrsenstvo starih. Svajcarci su dobri vojnici zbog svoje prirodne navade prouzrokovane onim о сети sam vam danas govorio а Spanci su postali tako dobri zbog nuide јег ratuju и stranoj zemlji i zato sto im se cini da su prisiljeni ili da poginu ili pobede, а cini im se da пета mesta za beg. No, ta vrednost је sa mnogo strana manjkava jer је и пјој dobro samo to sto su navikli da neprijatelja docekuju па vrh pike ili таса. Niko ih пе Ы mogao nauciti опот sto im nedostaje, narocito пе опај ko пе govori njihovim jezikom. Nego, vratimo se ltalijanima koji, zato sto nisu imali mudre vladare, nisu preuzeli nikakav dobar oblcaj, а kako se nisu nasli и nuidi и koju su dosli Spanci, nisu to ucinili sami, tako da su ostali kao ruglo sveta. No, narodi nisu krivi za to vec njihovi vladari, koji su zbog toga i kainjeni, te su zbog svog neznanja morali
trpeti primerenu kaznu sramotno izgublvsi svoje driave i to bez ijednog casnog izиzetka. Zelite li se uveriti da је istina to sto govorim? Razmotrite koliko је ratova vodeno и Italiji od prolaska kralja Karla do danas, а оЫспо ratovi cine ljude ratobornima i uglednima. lako su ti ratovi Ыli veliki i iestoki, doveli su samo do toga da su njihovi ucesnici i vode izgublli ugled. Odatle proistice da иоЫсајепа uredenja nisu Ыlа а nisu dobra ni danas, а nova uredenja niko nije znao nametnuti. Ne uzdajte se и to da се se italijanska vojska postovati drugacije nego па nacin koji sam pokazao, а dostojnom postovanja treba da је ucine oni koji и Italiji imaju velike driave, jer se dobri vojnici mogu napraviti od jednostavnih, priprostih, vlastitih ljudi, а пе od zlih, lose odgojenih stranaca. Ne тоiе se naci ni jedan dobar vajar koji veruje da moie napraviti lep kip od komada merme,-a lose oЬlikovanog, bolje се to uraditi od neobradenog. Nasi italijanski vladari uzdali su se и to, pre nego sto su okusili udarce и ratovima s опе strane Alpa da је za vladara dovoljno da zna da za stolom smisli kakav ostrouman odgovor, napise !еро pismo, pokaie и razgovoru i izrekama domisljatost i ostroumnost, smisli prevaru, ukrasi se dragim kamenjem i zlatom, spava i jede и vecem sjaju od drugih poseduje mnoge luksuzne stvari, vlada podanicima skrto i oholo, trune и dokolici, dodeljuje cinove и vojsci miloscu, prezire neki hvale vredan put koji ти је neko pokazao, ieli da se njegove reci smatraju prorocan stvima а пе primecujuci, bednici, da se pripremaju da postanu plen svakom ko ih bude парао. Zbog toga se kod njih hiljadu cetiristo devedesetcetvrte pojavio veliki strah, iznenada su poceli beiati а doiivlja vali su cudesne poraze, tako da su tri najmocnije driave и Italiji vise puta opljackane i poraiene. No, gore је to sto ovi koji su ostali cine iste greske i iive и istom neredu пе razmisljajuci da su oni koji su и staro doba hteli vladati driavom ,·adili i navodili druge da rade sve опо о сети sam raspravljao а da је svrha njihovog nauka Ыlа da se telo pripremi па tegobe а duh da se пе plasi opasnosti. Zbog toga su Cezar, Aleksandar i svi oni izvrsni ljudi i vladari Ыli prvi medu svojim borcima, � isli su naoruiani i peske, а kad Ы izgublli driavu ieleli su da izgube i а iivot, ра su tako casno iiveli i umirali. А ako se и njima ili и nekima � od njih mogla osuditi preterana teinja za vladanjem, nikad se и njih nije о 223 mogla naci neka mekoca da Ы se osudila, niti Ыlо sta drugo sto ljud� cine mekima i neratobornima. Da su ti vladari to procitali i to poverovalz svakako Ы se opametili а fo,·tuna пе Ы okrenula leda njihovim oЫastima. А kako ste se па pocetku ovog naseg razmatranja ialili па vase vojno uredenje (ordinancu), kaiem vam: ako ste vojsku ur� dili on�ko �а�? sam govorio, а to se nije pokazalo dobrim, onda dozsta mozete zalztz, по ako опа nije uredena ni uveibana onako kako sam rekao, onda vojska moie ialiti zbog vas jer �t� napravil! j�lovu � п� sa�rsenu �tv�r. Mlecani i vojvoda od Ferare bzlz su zapoceli uredzvatt vo1sku al� msu nastavili, oni su ucinili greske а пе njihovi ljudi. А ја vam tvrdzm da Ьilo ko od onih sto danas vladaju driavama и Italiji prvi pode tim putem, Ысе, pre nego neko drugi, vladar ove zemlje. Njegovoj dr��vi с� se . dogoditi isto sto i makedonskom kraljevstvu koje је, p�d vlascu Ftlipa koji је naucio kako se ureduje vojska od ТеЬапса Epami�onde, post�l?, . ротоси takvog uredenja i vei?i, dok је ostal� Grcka bzl� и dokoli�i z _ pгedavala se igгanju и komedцama, tako тоспо, da ;и ;е za nekolzko
i
godina moglo celu osvojiti, а Filipovom sinu је to Ьiо temelj па kojem је postao vladar celog sveta. Опај, dakle, ko potcenjuje ova misljenja а vladar је, omalovaiava i svoju kneievinu, а ako је gradanin, svoj grad. А ја se ialim па prirodu koja ili nije smela da ucini da sve ovo spoznam, ili mi је morala dati тос da to mogu izvrsiti. А sada vec posto sam star, пе mislim da си za to ikada imati priliku, ра sam zbog toga prema vama Ьiо tako sirokog rudan, jer ste vi mladi i sposobni ра cete moci ako vam se svida опо sto sam rekao, и pravo vreme za dobro vasih vladara pruiiti ротос i savet. Ne Ьih ieleo da se toga p restrasite ili da nemate pouzdanja jer se ova oЫast cini kao rodena za vaskrsavanje mrtvih stvari kao sto se moie videti и poeziji, slikarstvu i vajarstvu. Sto se тепе tice, posto sam vec zasao и godine, и to se vise пе uzdam. А istinu govoreci, da mi је fortuna nekad udelila toliku driavu kolika је dovoljna za jedan slican pothvat, verujem da Ьih za najk race vreme pokazao svetu koliko vrede stari oblcaji, te Ьih је bez sumnje ili slavno prosirio ili izgublo bez sramote.
MARSAL MORIC SAKSONSKI
МОЈ� RAZMISLJANJA О VESTINI RATOVANJA
Naslov dela о originalu Maurice Ie Marechal de Saxe MES REVERIES OU МEMOIRES SUR L'ART DE LA GUERRE
PREDGOVOR
OVO delo nije nastalo iz zelje da uspostavim nov metod u vestini ratovanja· astavio sam ga za svoju zabavu i pouku. Ratovodstvo је nauka prekrivena senkama u cijem se mraku ne moze hodati sigurnim korakom. Rutina i predrasuda, prirodne posledice neznanja, njegov su temelj i potpora. Sve nauke imaju nacela i pravila; ratovodstvo ne. Veliki zapovednici koji su о njemu pisali ne daju nam nijedno. Treba biti vanredno pametan da bi ih covek uopste razumeo. Nikakav se sud ne moze zasnovati na pricama i toricara, jer oni govore о ratu onakvom kako ga slika njihova masta. Sto е tice velikih zapovednika koji su о njemu pi ali oni su vise nastojali da budu zanimljivi nego poucni jer mehanika rata је suva i zamoma. Knjige koje se njime bave imaju slabog uspeha i njihova се se vrednost tek vremenorn pokazati. Ratni i toricari irnaju vise srece: njihova dela vi radoznali traze i sve biЫioteke drze. Zato irnarno samo rnaglovitu pred tavu о disciplini kod Grka i Rimljana. Gustav Adolf је stvorio rnetod koji u njegovi ucenici sledili, i svi do jednog postigli velike rezultate. No posle njegovog doba medu narna је doslo do postepenog opadanja, koje se mora pripisati tome sto smo od njega naucili amo forrnu, ne rnareci za nacela. Otud zbrka u oЬicajirna, ро to se njirna dodavalo ili od njih oduzimalo kako је ko hteo. No citajuci Montekukulija koji је Ьiо avrernenik Gustava Adolfa i jedini и tu rnateriju usao duЬlje ја no vidirno da smo vec vise odstupili od njegovih metoda no sto је on od tupio od rimskih. Tako nam ostaju sarno oblcaji а ne i nacela na kojirna е zasnivaju. Vitez Folar Ьiо је jedini koji е usudio da prekoraci granice tih predrasuda; cenim njegovu plernenitu hrabrost. Nema niceg toliko sramotnog kao sto је robovanje navici; to је i rezultat i dokaz neznanja. No vitez Folar preteruje. Оп iznosi rnisljenje za koje tvrdi da је nepogresivo, ne razrnisljajuci о tome da uspeh zavisi od bezbroj okolno ti koje ljudska srnotrenost ne rnoze predvideti. On pretpostavlja da su svi ljudi uvek hrabri, i ne shvata da se vojnicka hrabro t mora svakog dana radati iznova, da nista nije tako promenljivo i da је prava vestina vojskovodina u tome da је zna zagarantovati svojim rasporedom trupa, svojirn polozajima i onim о oЬinarna genija koje karak!erisu velike zapovednike. Mozda је raspravu о toj ogromnoj terni zadrzao za sebe а mozda ти је i sama tema izmakla. Bilo kako Ьilo od svih elernenata ratovod tva ovaj је najpotrebnije izucavati. One iste trupe koje Ьi u napadu odnele pobedu и rovovima mogu svaki put pretrpeti poraz. Malo ih је koji su to racionalno objasnili jer objasnjenje lezi и ljudskom srcu te ga tamo treba i traziti. О ovoj stvari
ш >
о � � �
..
227
� >
а
228
�
;;i
о
..� ш >
;;i
- najvaznijoj, najucenijoj i najduЬljoj и �?jnoj p�ofe�iji - nije �is�o , koJa е niko, а ko ne poznaje Ijudsko srce zav1si od m1Iost1 srece � _ katkad veoma nestalna. Navescu jedan pnmer da poduprem svoJe misljenje. Kad је francuska pesadija s neuporedivom hrabroscu suzbila caris!e u bici kod Fridlingena, posto ih је nekoliko puta naterala u рашсnо bekstvo i gonila kroz sumu sve do ravnic� s druge str��e, �е�о је . povikao da su odseceni; pojavile su se, naune vdve konJ1�ke Јеd1ш�е · (koje su mogle Ьiti i francusk�)- Sva ta _pobe?ruc�a pesadiJa p_ocela_Je _ шkо nIJe ru napadao ш gonю, bezati и stravicnom neredu, iako Је ponovo prosla kroz sumu i zaustavila se tek na d:11�oj s�rani bojista: Marsal de Vilar i njegovi generali uzalud su nast0Jal1 da 1h zaustave 1 okupe. Medutim, Ьitka је vec pre toga bila doЬijena: francuska konjica Ьila је porazila caristicku i neprijatelja vise nije bilo па vidiku. Ра ipak, one iste vojnike koje su и jednom trenutku krajnje neustrasivo porazili caristicku armiju, u drugom је zahvatio takav panican strah da su na jedvite jade povratili hrabrost. То mi је ispricao sam marsal de Vilar dok mi је pokazivao planove svoje Ьitke kod Vo-Vilara. Ко god pozeli da traga za slicnim primerima, naci се ih u oЬilju u istoriji svih naroda. Ovaj је, medutim, dovoljan da dokaze koliko је ljudsko srce nestalno i kako se malo treba па njega oslanjati. No pre nego previse zademo u vise oЫasti ratovodstva, Ьiсе potrebno da se pozabavimo nizima, pod kojima podrazumevam temelje ratne vestine. Mada se detaljisti smatraju ljudima ogranicenih umnih sposobnosti, ipak mi se cini da је taj deo sustinski vazan - zato sto predstavlja temelje vojne struke, i zato sto је nemoguce podici ma kakvu gradevinu ili uspostaviti ma kakav sistem ako se prvo ne spoznaju nacela na kojima pocivaju. Опо sto zelim reci ilustrovacu primerom. Covek koji ima talenta za arhitekturu i ите crtati, veoma се vesto nacrtati plan i perspektivu kakvog dvorca. Ali ako treba da izvrsi taj plan, а ne zna kako da istese kamenje, kako da polozi temelj, citava се se gradevina ubrzo srusiti. lsti је slucaj sa vojskovodom koji ne poznaje nacela svog umeca i ne zna kako da organizuje voje trupe - jer u svim ratnim operacijama te su kvalifikacije neophodne. Velicanstveni uspeh koji su Rimljani uvek postizali saljuci svoje male armije na ogromna mnosta varvara ne moze se pripisati nicemu sem odlicnom sastavu njihovih trupa. Ne mislim iz ovog zakljuciti da genije пе Ьi mogao uspeti, ma predvodio i tatarsku armiju. Mnogo је lakse primati ljude onakvim kakvi jesu nego ih terati da postanu onakvi kakvi Ьi trebalo da budu; tesko је pomiriti misljenja, predrasude i strasti. Pocecu sa nasim sistemom sakupljanja trupa; potom си ispitati kako ih valja snabdevati, obucavati i koristiti и borЬi. Bilo Ьi nesmotreno tvrditi da su svi sadasnji metodi bezvredni, jer svetogrde је napadati ukorenjene оЬiсаје; ali manje је svetogrde predloziti nesto novo. Stoga izjavljujem da cu pokusati da ukazem samo па опе greske и koje smo upali.
МОЈА RAZMISLJANJA
SAKUP �JANJE VOJSКE. Vojska se sakuplja regrutovanjem па odre _ den rok ili ?ez odrede�og roka nekad prinudom, а najcesce па prevaru. Kad se �OJska sakuplJa regrutovanjem, nepravicno је i nehumano пе postovat1 dogovor о roku sluzbe. Kad su uzimali obavezu da sluze �ojs��' ti ljudi suv Ьi!i slobodni, te је protivno svup zakonima, i ljudskim 1 bozJ1!11 ne odrza �1 obecanje koje im је dato. Sta se desava? Vojnici . deze�t1r�JU. S kakv1m se pravo� �oze protiv njih pokrenuti postupak? ?ЬесаПЈе na kome su se zasшval1 uslovi stupanja u vojsku prekrseno Је. Ako se пе preduzmu stroge mere, disciplina propada; а ako se primene stroge kazne cine se mrski i svirepi postupci. Medutim ima m�?go vojnika ciji rok sluzbe istice na pocetku kampanje. Staresine _ koJ1ma Је stalo do punog brojnog stanja zadrzavaju ih silom. То dovodi do nevolje о kojoj govorim. Sakupiti vojsku na prevaru takode је odvratno. Coveku se potajno tutne novac u dzep, а onda mu se kaze da је ро tao vojnik. Jos је gore sakupljati vojsku silom. То је opsta nesreca od koje se gradani i stanovnici mogu spasti samo mitom, i zasniva se па sramotnim sredstvima. Ne Ьi li Ьilo bolje zakonski propi ati da svaki muskarac, ma kom stalezu pripadao mora svom vladaru i svojoj zemlji sluziti pet godina? Тот se zakonu ne bi imalo sta zameriti, jer prirodno је i pravo da se svi gradani bave odbranom zemlje. Ne Ьi bilo nikakvih nepogodnosti ako Ьi se toj obavezi podlegalo u uzrastu izmedu dvade ete i tridesete godine. То su godine raspusnog zivota, tokom kojih mlad covek trazi svoju srecu, putuje ро zemlji i Ьiva od male koristi roditeljima. Ne Ьi bilo nikakve opste nevolje, jer Ьi svako znao da mu posle pet godina sleduje otpustanje. Ovim metodom sakupljanja vojske obezbedio Ьi se neiscrpan rezervoar dobrih regruta koji пе Ьi bili u iskusenju da dezertiraju. Sledstveno tome, vremenom Ьi se ispunjenje vojne obaveze pocelo smatrati cascu. No da Ьi se to dej tvo proizvelo, sustinski је vazno ne praviti nikakve razlike, пе ciniti nikakve ustupke i sprovoditi zakon posebno strogo nad plemstvom i bogatasima. Onda se niko nece buniti. Sledstveno tome, oni koji su odsluzili svoj rok prezirali Ьi one koji oklevaju da ispune svoju zakonsku obavezu te Ьi sluzenje vojske neosetno postalo stvar casti. Siromasnog gradanina utesio Ьi primer bogatih, а bogati se ne Ьi usudivali buniti videvsi kako i plemstvo sluzi vojsku. Vojska је casna struka. Koliko је samo knezeva nosilo oruzje! Setimo se samo gospodina de Tirena. А koliko sam tek video oficira kojima је rnilije sluziti vojsku nego lenstvovati! Dakle, ато се ferniniziranost Ьiti razlog da se ovaj zakon nekima ucini strog. No sve па svetu ima i dobrih i losih trana.
230
о � � �
ODECA I OBUCA. Nasa је uniforma пе samo skupa nego i veoma neudobna; vojnik nije ni obuven ni odeven, n� po�rive�. �jubav ka Iepom izgledu preteze nad brigom za z�r�vlJe, 1 �о Је_ �edan _od najvaznijih momenata koji zahtevaju �asu p�� nJu. Kosa Је voJшku prlJav ukra ; а cim stignu kise, glava mu rukad nIJe uva. Sto е tice njegovih nogu пе treba umnjati da mu carape, cip�le i noge trunu zajedno, jer nema rezervnih; а i kad Ь� im_ao,_ sla� � Ь1 mu kori tilo jer bi se vec ledeceg trenutka _nasao u 1 toJ s1t�ac1J1. Tako siroti vojnik veoma brzo dospeva u bolшcu. B�le podvez1ce kvar�. se u pranju dobre и samo za smotru neudobne su 1 stetne neupotreЬIJ1ve za svaku prakticnu vrhu i veoma skupe. Кара е brzo deformi�e i пе moze izdrz��i strap�c kampanje. Ubrz� . ,,, pocinje da propusta kisu 1 pada glave c1m voJnik legne. Premoreш vojnik spava gologlav ро kisi i rosi i sutradan doblja temperaturu. Umesto kapa uveo Ьih slemove. Nisu mnogo tezi od kapa uopste ni u neudobni stite glavu od udarca аЫјо m i veoma su dekorativni. Voleo ЬiЬ da vojnik bude odeven и kaput, malo siri pod kojim Ьi nosio drugi slican prsluku, а da povrh svega no i tursku kabanicu kapulja com. Ti kaputi dobro pokrivaju а u njih ne odlazi vise od dva metra i osamdeset santimetara tkanine. Laki su i jeftini. Vojniku се tako glava i vrat Ьiti zasticeni od kise i vetra. Kad legne Ьiсе suv, jer ta odeca nije tesna. Kad је mokra osusi se cim sunce grane. Sasvim је drukcije sa sadasnjom uniformom. Cim se ona nakva i vlaga problje vojniku do koze а na njemu se mora i osusiti. Stoga se ne treba cuditi tolikim bolestima u vojsci. Najjaci se odupiru najduze ali па kraju i oni moraju podleci. Ako ovorne sto sam rekao dodarno sluzbu koju zdravi moraju vrsiti zarnenjujuci bolesne ranjene i dezertere, onda nije cudo sto se na kraju kampanje brojno stanje bataljona ume svesti i na stotinu ljudi. Tako najsitnije stvari uticu na najkrupnije. Sto se tice obuce voleo Ьih da vojnici urnesto teskih cizarna nose cipele od tanke koze sa niskom petom. Tako Ьi Ьili savrseno obuveni i rnarsirali Ьi lepse, jer Ьi ih niske pete primoravale da izbace nozne prste upolje da pruzaju clanke i ledstveno torne da uvlace rarnena. Cipele Ьi se nosile na bosu nogu, namazanu lojern ili mascu. Кicosirna се ovo Ьiti veoma cudno ali tako su radili francuski veterani, jer iskustvo је pokazalo da nikad nisu nazuljali noge i da im, zbog rnasti, voda nije lako prodirala u obucu. Isto tako koza se nije stvrdnjavala i povredivala im noge. Nemci cija pesadija nosi vunene carape uvek su imali vojnika oboga ljenih plikovima cirevima i svirn vrstama bolesti nogu, jer vuna truje ljudsku kozu. Uz to carape, brzo ,progledaju ', zadrzavaju vlagu i trunu zajedno s nogama. Da Ьi vojnicima noge bile suve, obuci treba pridodati drvene sandale. Tako се se spreciti kvasenje cipela na duznosti kao i ро Ыatu i_ rosi sto predstavlja veliku glavobolju i dovodi do bolesti. Ро suvorn vremenu, и borbl i prilikom obuke sandale se ne Ы nosile.
ISНRANA. Posto Ьih svoju vojsku delio na centurije, svaka Ьi imala �vog 1;1аЬ�е�аса. On Ьi -�re?alo da ima cetvora kola sa ро dva vola u Jar�� 1 v�l1ki �azan u_�OJI Ь1 stala supa za citavu centuriju. Svaki vojnik dob1Jao Ь1 svoJu porc1Ju u drvenorn canku, zajedno s kuvanim rnesom и 1:od _ ne i pecenim _mes�m uvece. Oficiri Ьi se starali za to da nijedan voJruk ne bude zakinut 1 da nerna razloga za zalЬu. Snabdevaci Ьi zaradivali na prodaji pica, sira duvana i koze zaklanih zivotinja. _N)i�ovo bi_ Ьilo �bezbede hranu za stoku, а kad se vojska nade u ЬllZlru furaz1, doblli Ь1 potrebna naredenja da је pribave. l�p�� Ьi se о�о. rnoglo uciniti t�sk? izvodljivim, ali uz malo brige svi Ь1 b1l1 zadovolJru. Kad su razdvoJeru na manje grupe vojnici mogu bez preopterecenja poneti sa sobom zalihu mesa za dva dana. Ona kolicina drveta, vode i kazana koja је danas potrebna da se skuva supa za stotinu vojnika Ьila Ы ро rnetodu koji predlazern, dovoljna za hiljadu - а i supa Ы Ьila bolja. Uz to, vojnici jedu svakovrsnu nezdravu hranu, па primer svinjetinu i zeleno voce, od cega poboljevaju. Oficir Ы morao nadgledati samo jednu kuhinju - snabdevacu - а u svakom obedu prisustvovao Ьi oficir koji Ьi se starao da nijedan vojnik nema razloga za zalЬu. Na for iranirn rnarsevirna, kad komora ne Ы mogla pratiti trupe, vojsci Ьi se delila stoka. Mogli Ы se praviti drveni raznjevi za pecenje mesa. То ne Ьi predstavljalo teskocu, а trajalo Ы samo nekoliko dana. Neka е тој rnetod uporedi sa ranijim. Ubeden sam da се moj biti bolji. Turci ga primenjuju, i odlicno su uhranjeni. Posle Ыtaka se njihovi lesevi jasno razlikuju od nemackih, koji su Ыedi i isposceni. Тај metod povrerneno irna jos jednu prednost: vojniku је dzep zasticen ako rnu se plata izda citava, а hrana prodaje. U nekim zemljama, na primer Poljskoj i Nernackoj, toke ima u izoЬilju. Od stanovnika se zatraze doprinosi za izdrzavanje vojske; da Ы im Ьilo lakse odobri im se da polovinu daju u narnirnicarna, а pola u novcu. Narnirnice se prodaju vojnicirna, i tako njihova plata stalno cirkulise, ра ostaju i novac i doprinosi sto је momenat od znacaja. Na terenu, vojnicima nikad ne treba izdavati ЫеЬ nego ih navici па dvopek, jer on rnoze tajati u magacinu ро pedeset i vise godina а vojnik moze lako nositi zalihu za petnaest dana. Dvopek је zdrav: dovoljno је samo propitati е kod oficira koji su sluzili sa Мlecanima ра saznati koje su ти prednosti. Ruski dvopek, nazvan sukari, najbolji је od svih zato sto se ne mrvi; cetvrtast је i veliki kao lesnik. Za prevoz tog dvopeka potrebno је manje kola nego za prevoz ЫеЬа. Vojnike Ьi povremeno trebalo navikavati na ishranu bez dvopeka i davati im zito, s tim sto Ы ih trebalo nauciti da ga peku na gvozdenim tanjirima posto su ga samleli i od brasna napravili testo. То је pominjao marsal Тiren u svojim Memoarima. Сио sam о velikim kornandantima koji vojsci nisu davali hleba iako su ga irnali kako Ы је navikli da prode bez njega. Vodio sarn osarnnaestornesecne kampanje sa trupama koje su Ыlе naviknute na ishranu bez ЫеЬа, i nisarn сио da se iko zalio. Vodio sam i nekoliko karnpanja s vojskom koja је na ЫеЬ Ыlа naviknuta ра nije nikako rnogla bez njega. Cirn jednog dana ne Ы Ыlо ЫеЬа, sve Ьi Ыlо izguЫjeno. Rezultat је Ыо da se nije rnoglo napredovati ni koraka а karnoli hrabro marsirati.
?�
а � о � � �
..
231
Ј а
232
� �
о
.. �
< а:
Ne bih smeo propustiti da ovde pomenem jedan оЬiсај Rin:iljan� kojim su u vojsci sprecavali bolesti prot1:zr?�ovane promenom klime 1 ko�e se moze pripisati deo _nji�ovog zad1�� JuJuceg u�peha. !'о dolask1;1 и ItaliJu i Madarsku pomrlo Је v1se od trecшe ne�ac�e voJske. �оdше 1_7�� ulogorili smo se kod Beograda sa 55.000 lJud1. Be<:>gra� Je_na 1;1�v1s1c1, vazduh је zdrav, izvorska voda �?bra; sv�ga smo unal1 и 1�ob��JU. N� dan Ьitke, 18. avgusta, pod oruzJem Је b1lo s�o 22.О_ОО _ lJud1 .ostali su Ьili ili mrtvi ili nesposobni za borbu. Mog�o b1h nav�st1 sl�cne pпmere i iz drugih zemalja. Uzrok је I?ro�e�a, kl1me. �akv�h PПI?era �edu Rimljanima nije Ьilo sve dok su 1ma_li s1rceta; �о c1m Ь1 osta!1 bez nJega, Ьivali su podlozni onim ist� _nevolJa�a kao 1 n�se d�na�nJ� trupe: То је cinjenica kojoj је malo lJud1 posvec1valo p�v nJu, alt koJa 11!1а yel�kog znacaja za pobednike i njihov uspeh. Sto se t1ce up<:>trebe Ri�Jaш _s1;1 ро naredenju, delili vojn�cima �alihu za ро nekoltko ��па 1 sva� Је vojnik nalivao ро dve-tп kaplJ1ce u svoJu vod1;1 za J?ICe. Os�avlJam lekarima da pronadu uzroke tog Ыagotvornog deJstva · Ја samo 1zvesta vam о nepobotnim cinjenicama. PLATA. Ne ulazeci и pojedinosti razlicitih platnih razreda, reci cu samo da plata treba da bude visoka. Mala, ali dobro placena i dobro disciplinovana vojska bolja је od velike koja је и t?m pogled�_zapos�av ljena. Bitke ne doЬija ve�ka, . �ego dobr� voJska. St��lJ_ivost 1ma v granica; ako se опе predu 1zrod1ce se utvrd1cluk. Ako оћеш ne mogu pristojno ziveti od plate i dodataka, doci се vam samo bogatasi koji и vojsku stupaju da Ьi ziveli raskalasno, ili puki siromasi bez trunke elana. Od onih prvih vidim malo koristi, jer пе umeju podnositi ni neudobnost ni strogu disciplinu. Njihov је razgovor uvek buntovan, а oni sami cisti su sladostrasnici. Ovi drugi pak, toliko su utuceni da se od njih ne moze ocekivati nikakva narocita vrlina. Njihova је amЬicija ogranicena zato sto ih napredovanje и sluzЬi slabo interesuje; sto је jos gore, vise im odgovara da ostanu sta su, narocito ako unapredenje povlaci izdatke. Nada daje vojnicima hrabrosti da sve podnesu i sve pokusaju· ako im је oduzmete ili previse udaljite oduzeli ste im samu dusu. Bitno је da kapetan bude bolje placen od porucnika, i tako dalje ро skali cinova. Siromasni plernic treba da ima moralnu sigurnost da се uspeti ako dobro dela i dobro sluzi. Kad su sve te stvari regulisane, и vojsci mozete sprovoditi najstrozu disciplinu. Odista, jedini dobri oficiri jesu iromasni plernici koji nemaju niceg sem таса i plasta, ali Ьitno је da mogu ziveti od plate. Covek koji se posveti ratu treba da se ponasa kao da је stupio и monaski red. Trebalo Ьi da nema nikakvog imetka, nikakve kuce sem svoje jedinice i da se smatra pocascenim sto је и tom zvanju. Mlad plernic u Francuskoj, ako sa osamnaest ili dvadeset godina ne doЬije puk, smatra da se dvor prema njemu lose poneo. Та prak а unistava sam takmicarski duh kod ostalih oficira i kod siromasnog plemstva; oni su gotovo sasvim sigurni da nikad nece komandovati pukom i tako se domoci znacajnih polozaja cija slava predstavlja nadoknadu za nedace i patnje mukotrpnog zivota, koji Ьi zrtvovali ako Ьi Ыli sigurni и laskavu i slavnu karijeru. Ovim ne tvrdim da neki knezevi i druge osobe visokog roda ne Ьi trebalo da uzivaju povlasceni tretman, vec da је Ыtno da se takav tretman zasluzi isticanjem и sluzЬi.
ОВUКА. Dril је potreban dva Ьi vojnik postao pouzdan i uvezban ali nije vredan isljucive paznje. Stavise zasluzuje najmanje od svih eleme nata ratovodstva, ako ne racunamo опе opasne. Temelj uvezbavanja lezi u nogama, а ne u rukama. Sva misterija manevara i Ьitaka nalazi se u nogama ра nogama treba i da se pozabavimo. Kogod tvrdi drugacije glup је - i to ne samo za elemente onoga sto nazivamo vojnom strukom. Na pitanje da li је rat zanat ili nauka veoma је dobro odogovorio vitez Folar rekavsi: ,,Rat је za neuke zanat, а za ucene nauka' . POSTROJA VANJE JEDINICA ZA BORВU. Ovo је siroka tema, а namera rni је da se njome pozabavim па nacin koji se toliko razlikuje od opsteprihvacenog da cu se verovatno izloziti poruzi. No da Ьih smanjio tu ора nost, objasnicu adasnji metod. То nije mala stvar: na ovu Ьih temu mogao napi ati debelu knjigu. Pocecu od marsevanja а cega је potrebno reci nesto sto се neukima izgledati veoma ekstravagantno. Niko ne zna sta su klasici hteli da kazu recju "taktika' . Ра ipak, mnoga vojna lica salno koriste tu rec, i veruju da опа znaci dril ili postrojavanje jedinica za borbu. Svi nareduju da se svira mars а niko ne zna sta Ы s njim. I svi veruju da ta buka predstavlja vojni ukras. Trebalo Ьi da imamo bolje rnisljenje о klasicima i Rimljanima koji su - i koji treba da budu - nasi ucitalji. Apsurdno је zarnisljati da ratoborni zvuci nisu imali nikakve druge vrhe doli da se medusobno sudaraju. v No vratimo se marsevanju, od koga е svi pla e па mrt ali ciju sustinu nece pojmiti ukoliko ја пе otkrijem tajnu. Neki zele da marsiraju poro, neki pak brzo; ali sta сето s vojskom, koju niko пе ume navesti da marsira brzo ili poro - vec prema zelji ili potreЬi - i kojoj је na svakom uglu potreban oficir da Ы јој komandovao da skrene (pri сети neki vojnici mile kao puzevi dok drugi trce), ili da Ы pozurivao kolonu koja se stalno vuce. Komicno је gledati cak i bataljon kako otpocinje pokret! Nalik је lose konstruisanoj masini koja sva�og trenutka preti da se raspadne i koja tetura uz beskrajne muke. Zelite li da ubrzate celo? Dok zacelje pojrni da celo marsira brzo, vec su е stvorili razmaci; da Ы ih smesta popunilo, zacelje mora da potrci· celo sledece jedinice mora uciniti to isto· i ubrzo zavlada potpun nered s rezultatom da nikad ne mozete marsirati brzo od straha da cete ubrzati celo kolone. Lek za sve ove nezgode - i za mnoge druge koje iz njih proizlaze i ciji је znacaj veci - ipak је veoma prost, jer ga diktira sama priroda. Da li da kazem tu veliku rec koja sadrzi vu tajnu vojne vestine i koja v се bez sumnje zazvucati smesno? Naredite da vojnici mar iraju ukorak: U tome је citava tajna: u vojnom koraku Rimljana. Zato u uvedeш ti muzicki marsevi i zato se udara u dobos· to је опо sto niko ne zna i sto niko nije uocio. Na ovaj nacin mozete ро zelji marsirati brzo ili sporo· zacelje nece izguЫti odstojanje; svi с� vojnici zakorac�ti i �om _ nogom; menjace pravac brzo i eleganto; nog� 1m_ е пес� �ple t1; necete morati da posle svakog zaokreta stajete d� Ь1 sv1 kre�uli 1stom nogom; vasi vojnici se nece zamoriti ni za _ cet�rt_inu ad�s?Je !11ere. Sve ov� moze izgledati neoЬicno. Svi smo v1dali lJude koJI 1graJu ро celu пос;
ali naterajte coveka da makar cetvrt sa!a i�ra bez m_uzike р� cete videti kako се mu Ьiti. То dokazuje da muz1ka 1ma potaJnu тос nad nama da predodreduje nase misice za fizicke napore i da te napore olaksava. Da me neko pita uz kakvu muziku vojska treba da marsira bez ikakve Ьih sale odgovorio da u dobri svi marsevi и dvos�ruko1!1 i�i tr��truko� taktu (neki vise, neki manje, zavisno od toga Jesu lI v1 е I11 manJe naglaseni) da i to tako dolaze и obzir sve melodije па tamburinu ili flauti i da samo treba odabrati najpogodniju. Mozda се mi se reci da nije svako muzikalan. То је pogresno: kretanje uz muziku prirodno је i automatsko. Dobujuci р i zastavnim radnjama, cesto sam primecivao da svi vojnici idu ukorak, nenamerno i пе vesno vodeni prirodom i instinktom. Otici cu jos dalje ра reci da је bez toga nemoguce izvrsiti ma kakvo prestrojavanje u trojevoj obuci i dokazacu to gde treba. Kad se pogleda ovo sto sam povrsno izneo, ispada da to marsiranje ukorak i nije toliko vazno; по и borЬi је izvanredno znacajno moci ubrzavati ili usporavati mars. Vojnicki korak Rimljana nije Ьiо nista drugo· tim korakom oni su и marsu prelazili dvadeset cetiri milje za pet sati. Neka Ьilo ko napravi probu s nekom nasom pesadijskom jedinicom, ра се videti moze li је naterati da prede dvadeset cetiri milje za pet sati. Kod Rimljana је to Ьiо glavni deo obuke. Odatle mozemo prosuditi koliku u paznju pridavali kondiciji trupa i znacaju marsiranja ukorak. Sta се se reci ako dokazemo da је bez takvog marsiranja nemoguce izvrsiti snazan napad па neprijatelja niti pak stici do njega и zЬijenom poretku? Monstruoznog li nedostatka! Verujem, medutim, da na njega niko nije obracao paznju za poslednjih trista-cetiristo godina. Sada је potrebno malo ispitati nas metod svr tavanja bataljona i borbe s neprijateljem. Bataljoni se dodiruju, jer је sva pesadija okupljena па jednom mestu, kao i konjica (sto је uistinu Ье misleno, ali о tome сето kasnije). Bataljoni dakle, marsiraju, i to veoma sporo jer drugacije i ne mogu. Majori uzvikuju: ,ZЬijaj redove!" na sta se oni pocinju gurati ka sredini · sredina neprimetno popusta, i tako е prave razmaci izmedu bataljona. Ко god је imao posla s tim saglasice se sa mnom. Majori su okrenuli glave jer general koji је takode okrenuo glavu dovikuje za njima videvsi razmak izmedu bataljona i bojeci se napada s bokova. On stoga mora komandovati, Stoj!", sto ga moze stajati Ьitke; no posto је neprijateljski raspored los isto koliko i njegov steta је mala. Inteligentan covek ne Ьi se zaustavio da rascisti tu zbrku nego i marsirao pravo napred, jer Ьi Ыо izguЫjen ako se neprijatelj pokrene. Sta se desava? Pocinje mestimicna paljba, sto је vrhunac nesrece. Konacno se dve vojske primaknu jedna drugoj, i kad е razdaljina smanji na pedeset do sezdeset koraka, jedna оЫсnо nagne da bezi. I to se onda zove juris. Sta је uzrok svemu tome? Losa formacija onemogucava da se postigne iole bolji rezultat. �о sada cu pretpostaviti nesto nemogucno: dva bataljona koja marsiraju Jedan ka drugom ne oklevajuci, пе ubrzavajuci korak i пе kvareci stroj. Koji се imati prednost: onaj koji se zabavlja pucajuci ili onaj koji
�је рисао? _r. kusni vojnici �azu �-da се је �ati опај ko nije pucao, sto �1ш Ј.� ?-epnJatno gledat1 kako ти е neprijatelj 1 � p��vu su Jer sem _ рпЫ1zаvа kroz ?Im, onaJ koJI Је р�сао. mora zastati da ponovo napuni ти ketu. А onaJ ko tane dok nepnJatelJ па tupa ka njemu, izguЫjen је. Da је preth?dni rat potrajao malo d�ze, ?ez sumnje bi se svi borili prsa и_ prsa. _ То Је stoga sto е poc�lo u_�1dat1 sta �naci zloupotreba paljbe: v1se 1е �>иkе nego stete, а oru koJ1 se na nJu oslanjaju uvek Ьivaju porazeru. Ba�u� ��је onoliko strasan koli�o se veruje. Pri paljЬi malo vojnika gine u Ь1с1 il1 ?� pogotk� spred�. V1d�o sam kako citavi plotuni пе uspevaju da �okraJce cetvoncu,.: I ш��d. �1sa� - i verujem da niko nije - video da Је��� ylotu � _ moze рпсш�t1 t?l1ko stete da neprijatelj пе moze produz1t1 1 о vet1t1 е sacmom 1 baJonetom u Ыiskoj borЬi. Tek se tada gine i to od pobednicke ruke. U Ьici kod Kalcinata, g. de Revanlo, koji је komandovao carskom armijom, razmes�io _ је pesadiju ро jednoj vi oravni i naredio јој da pusti francusku pesad1Ju na dvadeset koraka, nadajuci se da се је unistiti opstim plotunom: Nje�ove trupe izvrsile su naredenje u potpunosti. Francuz1 su е s 1zvesn1m teskocama popeli na brdo koje ih је delilo od car ke voj ke i rasporedili е ро vi oravni preko puta neprijatelja. Njima је naprotiv Ыlо naredeno da ne pucaju. Posto g. Vandom nije hteo napasti pre по sto zauzme farmu koja mu је Ьila s desne trane, dve su voj ke dosta dugo tajale i gledale se izbliza. Najzad u doЬili naredenje za napad. Carska vojska је pu tila francusku na dvade et do dvade et pet koraka, podigla oruzje i ispalila savrseno hladnokrvno i brizljivo. Bila је razЫjena pre no sto se dim razvejao. Mnogi i mnogi poginuli su od paljbe iz перо redne Ыizine i od uboda bajonetom. Nastala је opsta zbrka. U Ысi kod Beograda (7. avgu ta 1717) video am kako su dva bataljona za tren oka asecena па komade. Evo kako se to dogodilo. Jedan Nojpergov i jedan Lorenov bataljon nalazili u е па bregu koji smo nazivali baterijom. U trenutku kad је nalet vetra razvejao maglu koja nam је zaklanjala vidik video sam te dve jedinice па vrhu brega, odvojene od glavnine. Pnnc Eugen koji је u isto vreme primetio konjicki odred, па padini upitao me је mogu li raspoznati ciji је. Odgovorio sam da је to odred od tride et-cetrdeset Turaka. Оп tada rece: ,,Ovi su opkoljeni" mi leci na ta dva bataljona. Ја, medutim nisam mogao primetiti nikakav znak da su oni napadnuti, ne mogavsi da vidim sta е desava s druge strane brega. Pohitao sam tamo и galopu. Kako sam stigao do Nojpergove za tave, tako su ona dva bataljona podigla oruzje i а razdaljine od trideset koraka opalila plotun u glavninu Turaka koji su napadali. Paljba i Ыtka prsa u prsa gotovo u se poklopile, i ona dva bataljona nisu stigla da pobegnu jer Turci su ih ve sasekli na mestu. Uspeli u da pobegnu jedino g. Nojperg (koji је, na voju srecu, Ыо na konju), zastavnik sa svojom zastavom koji е Ыо uhvatio mom konju za grivu i nemalo mi zasmetao i dva-tri vojnika. U tom trenutku naide princ Eugen gotovo sam (uza se је imao samo telesnu gardu), а Turci se povukose, iz meni nepoznatih razloga. Тот prilikom mu је kugla probila rukav. Kad је tiglo nesto pesadije i
ш а
236
� �
о
щ
>
<
"'
konjice, g. Nojperg zatrazi da se odredi grup a v�jnika da pokupi ode�u: Postavise se straze na sve cetiri strane zemlJista ро kome su lezali poginuli iz ona dva bataljona i vojnici pokup��e na gornil� �jihovu _ _ odecu, kape obucu itd. Tokom te �eremonчe 1z . znatizelJe sam _ a og1 a urcш dv prebrojao mrtve: pronasao sam samo tпde� et � � �u�a �d _ moJe lo a m1slJenJe poboljs nче sto a ljon a t a b zajednickog plotuna dvaju о pesadijskoj paljЬi. G. de Greder, covek od ugleda i dugogodisnji kom andant mog pesadijskoj puka u Francuskoj, cvrsto se drzao p��vila da njeg?vi �ojnici _ moraju u borЬi drzati muskete ,о desno rame , а da Ь1 Ј_ ?� v1se Ью . . v u gospodar njihove paljbe, nije im dop�stao cak _ ru da fit1lJe drze _ 1_ сш Ь1_ vaJ_ рпрuсао _ pripr avnosti. T�ko је na�tupa� n a nepпJatelJa � � ,: _ _ on Ьi se, sa saЫJom u ruc1 Ьасю 1spred zast ave 1 pov1kao. ,, Za mnom! То mu је uvek donosilo uspeh. Tako је pobedio frizijsku gardu u Ьici kod Flerija (1. jula 1690). Ono sto zagovaram, kako mi se cini, poduprto је razumom i iskustvom, i dokazuje da ovi veliki bataljoni im aju strasnih man a; dobri u samo za paljbu i jedino su za to organizovani. Kad od paljbe nem� kori ti пе vrede nist a i nem a im izlaz a sem bekstva - sto dokazщe da ро prirodi stvari sve pada na svoj nivo. Da � da kazem odakle �am, �о _ smotп. То Је тот rnisljenju, taj metod? Verovatno Је preuzet 1z raspored koji deluje lepse· nesvesno smo se n a njega privikli ра је prihvacen i za borbena dejstva. Neki pokusavaju da ovo nezn anje ili zabora vlj anje onog sto је dobro, opravdaju necim sto је na prvi pogled razlozno, ра tvrde da ovirn rastez anjem fronta doЬijaju mogucnost da bolje iskoriste svoju vatrenu тос; cak sam pozn avao neke koji u svoje bat aljone postroj avali u trorede ali takve је z adesil a zl a sudЬina. D a nije z aist a verujem (neka rni Bog oprosti) da Ьi ih ubrzo postroj avali i u dvorede, а verovatno i u jedan red. Citavog zivota slus am kako Ьi treb alo razvuci borbeni poredak da Ьi se neprijatelj obuhvatio s bokova. Kakva besrnislica! No dosta о tome. Moram prvo opisati svoj metod forma cijske organi zacije pukova legija i konjice jer Ьitno је drz ati se princip a i bojnog poretka, koji se zavisno od situacije moze menjati, ali ne i unistiti. LEGIJA. Rimljani su pobedili sve narode zahvaljujuci disciplini; sta lno su razrnisljali о ratovodstvu, i st are navike odb acivali kad god Ьi n asli st a bolje. U tom su se pogledu razlikovali od G al a koji su od njih vekovim a trpeli poraze ne pornislj ajuci da isprave svoje greske. Legija је Ыlа toliko mocna jedinica da је mogl a izvesti i najteze poduhvate. ,,Legiju је', pisao је Vegecije "nesumnjivo nadahnuo neki bog' . Ја vec dugo rnislim to isto, i otud j asnije vidim ma ne na se prakse. Posto је ovo sto pisem samo igr a kojom ra zЫjam dosadu, pusticu potpuno masti па volju. Svoju Ьih pes adiju ustrojio u legije, s tim sto Ы se svak a legija sastoja la od cetiri puka, а sva ki puk od cetiri centurije; sva ku Ы centuriju sacinjaval a ро jedna polucenturija l ake pes adije i konjice.
K ad se pes adijske centurije obr azuju kao zasebne jedinice, nazv acu iЬ bat aljonima, а konjicke eskadronim a, u skl adu s nasom ustaljenom praksom i da Ыh olaks ao razmenu idej a. 1 pes adijske i konjicke centurije sastoj ale Ьi se od ро deset cet a , а svaka ceta od petnaest ljudi. U monarhiji је potrebno pril agodavati st atus trupa potrebama stednje. Stoga је uputno ustanoviti tri razlicita sastava, koje си nazvati: mirno dopski sastav ratni sastav i puni ratni sast av. K ad је zemlja u potpunom rniru, cet a se im a sastojati od jednog narednik a, jednog k apl ara i pet vojnika, veter ana. Kad se ob avljaju pripreme za rat, treb a dodati jos pet vojnik a. Kad se rat obj avi, ceta Ьi trebalo da se sastoji od jednog narednika, jednog kapl ara i petnaest vojnika, sto је povec anje od 1.600 ljudi ро legiji. Onih pet veter ana ро ceti sacinjavace rezervu iz koje се se povremeno regrutovati oficiri i podoficiri, jer oni uvek tesko stasavaju. Povrh toga, medu tih pet veter an a uvek се se naci rezerva za popunu. Ne volim novoobr azovane pukove: koji put ne vrede nista ni posle deset godina ratovanja. Konjicu pak, ne treb a dirati: stari vojnici i konji jesu dobri vojnici i konji, а ni jedni ni drugi ne vrede kad su novoregrutovani. Ona је teret, опа је izdat ak, ali neophodna је. Sto se pes adije tice, dok god im a nekoliko starih gl ava, sa repovima mozete r aditi sta hocete· oni su najbrojniji, te otpust anje tih vojnika u rniru pred tavlja primetnu korist za drz avu, bez ozЬiljnog slaЫjenja oruz anih snaga. Posto cu se poz abaviti ratom svoje cu trupe drzati u punorn ratnorn sa t avu tako da се se pesadijska centurija sastoj ati od 184 coveka а cet a od sedamnaestorice. U sastav polucenturija konjice i lake pes adije ne Ьi smelo ulaziti vise od deset ljudi ро ceti, ukljucujuci narednike i kaplare jer се se oni z t regrutovati iz pukova. Svako sm anjenje tesko n aoruz anih jedinic a - koje sacinjavaju glavninu �а pes adije - Ыlо Ы beznacajno jer се ve jed�nice koje cine _ l�giju ost�ti � iste c ak i u mirnodopskom sastavu tJ._ na шvou od pet voJruka. То се о za celokupnu vasu pes adij� Ьi�i velika prednost i cv!st tem�lj је� �� g; _ an. Ne moze se ш za sl1t1 � citav dril ostati neprornenJen 1 neprekid � . � koliko su stetne sve promene u tom pogledu. V1de� sam tr:upe Je�ne te iste vlade koje su se, formir ane posle dugotr aJnog mпа, to�1ko razlikovale u manevrim a i pukov koj form aciji da su delovale kao zb1rka jedinic a iz nekoliko razlicitih zemalja. Treba, d akle, usta noviti jedan jasan princip d� jstva _i od njeg a n� odstup ati. Тај princip mora Ы�i svak?rn� po�n at Jer n a nJemu se tem�lJ� v _ vojnicki poziv - ali on se moze odrzat1 Јеdшо ak? uvek od� za vat� 1 t1 broj oficira i podoficira inace се vam se manevп uvek razlikovat1. Sv ak a tesko na oruzana centurija treb a da dоЫје ро jedno orud� ko)� sa m ја izumeo i koje sam n azvao: amize! a. Nje�ov do�et prelaz1 cet1:1 hilj ade korak a а dule irn a vanre� no ve�u brzшu . P�lJs�:_ topo_v1_ koJe _ a Jedva da 1m _ aJu 1 cetvrtшu tog Nemci i Svedani koriste ро bat alJorum dometa.
237
Amizeta је i mnogo preciznija, а dovoljna su dva vojnika da је nose ро svakom terenu. Опа izbacuje olovno dule od pola funte · uza svaku ide ро sto duladi. Kad se prolazi planinskim stazama, sine se povlace i veoma је lako mogu nositi dva vojnika. То se orude moze koristiti u hiljadu raznih prilika. Artiljeriju i teretna kola treba da vuku volovi. Kola treba da nose svakovrsne alatke potrebne za izgradnju utvrdenja: uzariju, dizalice, koturace vitla, testere sekire, lopate pijuke itd. Svaku alatku treba obeleziti brojem legije kojoj pripada da se пе bi izgubile ili pomesaJe. Vojnici bi trebalo da na svakom ramenu imaju bakarnu plocicu sa brojem legije i puka kojima pripadaju da Ьi se mogli lako razlikovati.
z
Ј;; UJ >
а
238
� � о
..
>
� �
Uz to Ыh dao da im se ti isti brojevi ispisu па desnoj saci smesom koju koriste Indusi, koja se пе skida i koja се onemoguciti dezertiranje. То Ы se moglo lako uvesti, а imalo Ы bezbroj dobrih posledica. Da Ьi tu praksu uspostavio suveren treba samo da okupi svoje pukovnike i kaze im da се опа Ыti od velikog znacaja u odrzavanju reda i sprecavanju dezerterstva; da се mu uciniti milo ako budu dali primer ob.elezivsi se; da to ne moze Ьiti nista drugo do beleg casti, time sto potvrduje u kom su puku sluzili. Niko nece odЫti. Svi podredeni oficiri, vodeni amЫcijom da ugode svom vladaru i saznanjem da је ta novina korisna rado се se ugledati na svoje pukovnike. Posle toga, nece odbiti nijedan vojnik. Sam cin obelezavanja mogao Ы se cak obavljati kao ceremonija. I Rimljani su obelezavali vojnike, ali usijanim gvozdem. Za konjicke centurije treba Ыrati vojnike iz pukova kojima pripadaju, prepustajuci izbor centurionu, s tim sto се оп dati prednost starim vojnicima. Tako odabrana konjica nece nikad napustiti svoju pesadiju, ulice im pouzdanja и Ысi i Ыti im od vanredne koristi, Ыlо pri gonjenju neprijatelja Ьilo kao zastita pri povlacenju. No о tome cu potpunije govoriti na drugom mestu. Lake pesadince treba slicnim nacinom Ыrati iz njihovih pukova, s tim sto Ы centurioni uzimali najmlade i najagilnije. Njihovo naoruzanje trebalo Ы da se sastoji samo od veoma lake puske za ptice (pticarke) i bajonete sa drskom. Pticarka mora Ыti takva da se otvara i puni kod zatvaraca tako da ne bude potrebno naЫjati kuglu. Sva oprema mora Ьiti sto је moguce laksa. Njihove oficire treba odaЫrati na isti nacin пе obaziruci se na staresinstvo. Moraju cesto egzercirati moraju uvezbavati trcanje i skakanje, ali pre svega gadanje u metu na trista koraka. Za sve опе koji se istaknu и ovim disciplinama treba predvideti nagrade, kako Ы se stvorio takmicarski duh. Pesadijska jedinica organizovana ро ovom planu i dobro uvezЬana, moze svuda marsirati uz konjicu i - siguran sam - izvrsno se boriti. Daleko sam od toga da budem za grenadire: oni su nase elitne jedinice. Posto se koriste и svakoj znacajnoj prilici, brz rat ih iscrpljuje do te �ere da vise пе mogu davati podoficire, koji su srce pesadije. Grenadire Ь1� z�me�?. veteranima; ?.ni Ы trebalo da budu placeni bolje nego _ оЬ1сш vо3шс1 1 laka pesadIJa. Lako naoruzane jedinice treba koristiti svuda gde se traze brzina i agilnost, а veterane samo za ozЫljne napore. Verujem da се to imati velike koristi za vojsku kao instituciju. Komandu V
nad lako naoruzani� trupama treba uvek dati porucniku, koga treba da odaber: P';lkovruk� �о komandira nad veteranima, posto se to s�atra pocasшm poloza3em, treba odrediti ро staresinstvu. Ро sada sn3em s1stemu, ne mozete spreciti oficire da ро principu staresinstva naslede komandu nad grenadirskim cetama, а da ih ljuto пе uvredite · tako s� uvek trose najbolj� oficiri. Vidao sam opsade pri kojima su s� grenad�r�ke cete ро nekoliko puta morale obnavljati. Razlog је prost: gren�dш se svuda traze. Traze se za svaku sitnicu, te tako оЫсnо ginu bez 1kakve potrebe. Te�ko naor�zane jedinice treba da imaju dobre muskete duge pet stopa, velikog kal1bra, sa kuglom od jedne unce. I one Ы trebalo da se pune kod zatvaraca. Domet im је preko hiljadu dvesta koraka. Ne treba se bojati da cemo pesadiju pretovariti oruzjem; naprotiv, опо јој daje staЬilnosti. Oruzje rimskih vojnika tezilo је preko sezdeset funti; odbaciti ga u boju znacilo је smrt. Sprecavalo је svaku pomisao na bekstvo i predstavljalo jedan od principa njihovog vojnog umeca. Тim musketama dodao Ыh bajonet sa drskom dug dve i ро stope, koji Ы se koristio kao mac i ovalne stitove ili mete. Тi stitovi imaju mnogo prednosti: пе samo sto pokrivaju ruke, nego se od njih moze, u pozicionoj ЬоrЫ, zacas napraviti neka vrsta grudobrana tako sto се ih vojnici dodavati iz ruke и ruku do svojih drugova u prvoj liniji. Ako se dva stita drze jedan preko drugog zrno iz muskete ne moze ih proЫti. Моје misljenje о stitu podrzava i Montekukuli, koji kaze da је оп pesadiji apsolutno neophodan. Bajoneti sa drskama koji se mogu pricvrstiti za cev muskete iznutra, mnogo su bolji od oЬicnih, jer omogucavaju komandantu da zadrzi paljbu dok god је potrebno. То је momenat od vrhunske vaznosti, jer је nemoguce raditi dve razlicite tvari u isto vreme - na primer i jurisati i boriti se na mestu. U jednom slucaju vojnici moraju pucati и drugom fz ne smeju. а Evo primera. Svedski kralj Karlo ХП zeleo је da u svoju vojsku uvede praksu ро kojoj Ы se u napad islo s macem и ruci. О njoj је vise puta � govorio, i vojska је znala za njegovu naklonost tom metodu. U skladu s tim on је, pred sam pocetak Ыtke s Rusima pohitao svom pesadijskom puku, odrzao ти sjajnu harangu, sjahao stao pred zastavu i licno ih poveo и napad. No cim su se priblizavali neprijatelju па tridesetak koraka citav је puk otvorio vatru uprkos njegovom naredenju i prisustvu. Iako је tada razjurio Ruse i postigao potpunu pobedu Ыо је toliko ljut da је prosao kroz stroj рорео se na konja i odjahao bez ijedne reci. No vratimo se formaciji bataljona. Ја Ыh ih svrstao u cetvororedove, s tim sto Ы prva dva reda Ыlа naoruzana musketama а dva zadnja polukopljima i musketama о ramenu. Polukoplje је oruzje trinaest stopa dugo, ne racunajuci gvozdeni siljak koji је trouglast и preseku, osam naest palaca dug i dva palca sirok. Motka ти mora Ьiti od smrekovine, prosupljena i pokrivena lakiranim pergamentom. Polukoplje је veoma jako i lako, а ne landara kao опа duga koplja bez kojih pesadija misli da ne moze. То sam misljenje stalno slusao od svih iskusnih ljudi· а UJ >
239
z
�>
а
240
� �
о
щ
>
� �
oni isti razlozi - nemar i lenjost - zbog kojih su napusteni mnogi drugi izvrsni vojni obicaji, doveli su do odbacivanja_ i ovo_g_ oruzja. Isp���avilo se da u polukoplja Ьila neupotreЫjiva u nekim pпl1kama u �ta�IJI gde је zernljiste veoma neravno; otad_ su s�da gurnuta u�!r�nu 1 ш_ na sta se vise nije mi lilo sem na povecanJe broJa vatrenog oruzJa 1 na palJbu. Mada sam dizao glas protiv paljbe uopste ima situacija u kojima је ona potrebna te valja znati kad јој i kako priЬeg��ati.. Paljba _је potrebna na pokrivenom zemljistu . �� neravnorn �e�J1stu 1 u borb1_ s konjicorn. Medutirn, rnetod rnor� ?1t1 Jedn� ta�an � l?пrodan. �ada�n�a је praksa bezvredna, zato sto voJruk пе �oze ru�a�tl do_� rnu_ Је paznJa ometena ocekivanjern komande. PogledaJmo voJшke koJ1rna Је kornan dovano da se sprerne za paljbu: kako mogu da drze rnetu na nisanu ako se rnoraju nacekati dok ne doЬiju komandu da pucaju? 1 sitnica се irn zasrnetati а kad propuste kriticni trenutak, laba се kori t Ьiti od njihove paljbe. Neka niko пе rnisli da је to nevazno: promasaj се iznositi nekoliko jardi. Nista nije lakse omesti nego paljbu iz ти keta. Pored toga, ро nasem sadasnjern rnetodu, rnuskete е drze u u iljenom polozaju. Ove i rnnoge druge srnetnje potpuno kvare dejstvo koje Ьi paljba iz streljackog oruzja trebalo da irna. Medutirn ta tema zahteva ро eban tekst. Stoga cu se vratiti svojoj forrnaciji bataljona. Pri napadu па pesadiju, zadnja dva reda obaraju svoja polukoplja; ona се se u tom polozaju pruzati pet do sest stopa ispred prednjeg reda. Tako zasticeni, prednji redovi се - iguran sarn - rnoci da nisane s vise pouzdanja nego sto Ьi radili kad ispred sebe пе Ьi irnali nista. Uz to, treci red moze odЬijati udarce i braniti prvi red - sto се rnoci da cini rnnogo bolje jer се ga pokrivati prva dva reda. Drugi red, koji је naoruzan musketama, moze pucati i braniti vojnike iz prvog reda а da se ovi пе rnoraju saginjati. Time se izbegava ozЬiljan hendikep do koga dovodi klecanje: taj је stav opasan jer u mu pla"ljivci skloni ра ih је nernoguce dici na noge kad zatreba - а da Ьi se kleklo rnora se prethodno stati. Ро rnojoj formaciji, svi su zasticeni i to medusobno, sa uzajamnirn pouzdanjem· front isturuje surnu kopalja; bataljon deluje zastrasujuce i va"im trupama uliva samopouzdanje zato sto osecaju njegovu snagu. Pri napadu na pesadiju, laka pesadija treba da bude rastrkana duz fronta isprednjacivsi sto sto pedeset ili dvesta koraka. Опа treba da pripuca kad neprijatelj bude па rastojanju od oko tri ta koraka, bez komande i ро sopstvenom nahodenju, i da nastavi sve dok se neprijatelj ne priblizi na pedesetak koraka. Tada svaki kapetan mora komandovati povlacenje, pazeci па to da se polako povlaci prema puku i povrerneno otvara paljbu, sve dok пе stigne do svog bataljona koji treba da vec bude u pokretu. Vojnici treba da budu tako rasporedeni da u razrnake izmedu bataljona upadaju ро desetorica. Za to vreme, pukovi treba da su vec udvojili redove u pokretu. Na trideset koraka iza puka treba da se nalaze dva voda konjice, s tirn sto се u svakom vodu Ьiti ро tride et konjanika. Prizor celine koja nastupa ravnornernim i brzim korakom svakako се obeshrabriti neprijatelja. Jer sta оп sad moze da uradi? Da Ьi парао
bokove centurija mora razЬiti njihove bataljone. То niti moze niti sme jer razmaci iznose svega deset koraka, а popunjeni su lakom pesadijorn: Povrh toga, jos su neprobojniji zbog oborenih kopalja vojnika u zadnjirn redovima. Kako se moze neprijatelj odupreti, kad mu је stroj samo cetiri vrste dubok i kad ga је vec porernetila laka pesadija, а u susret mu brzirn korakorn idu sveze trupe u osrnostrukom stroju, sa frontom koji је jednak njegovorn, pri cemu је njegov stroj vec poremecen i krivudav (sto se пе moze izbeci pri kretanju tako velike vojske)? Sva је prilika da се neprijatelj pretrpeti poraz; а ako se pouzda u bekstvo, izguЫjen је bez daljeg. Jer cim okrene leda treba da ga pocne goniti laka pesadija zajedno s konjicom iz pozadine, i te се dve jedinice strahovito opustositi njegove redove. Тih sedamdeset konjanika i sedamdeset lakih pesadinaca trebalo Ьi da za tren oka uniste citav bataljon pre по sto ovaj stigne da umakne sto koraka. Tokom gonjenja centurije imaju stajati па rnestu da Ьi ponovo prirnile svoje trupe i bile spremne da obnove napad. Ne mogu, а da пе verujem da је od svih formacija ova najbolja za Ьitku. Neko се reci da neprijatelj moze baciti svoju konjicu na тоје lake jedinice. Niko se пе Ьi odvazio па to - ali ako se odvazi, utoliko bolje. Zar nece ta konjica Ьiti primorana da se povuce? Moze li ona pucati па sedamdeset vojnika rastrkanih ро sirini fronta ispred mog puka? То Ьi bilo k�o da pucaju па saku buva. Аћ! Neprijatelj се uraditi isto sto i ја, i takode imati laku pesadiju. Ako moj sistem toliko smeta neprijateljirna da su ga prisiljeni podrzavati, njegova је prednost dokazana. Pre по sto zavrsim ovaj odeljak, trebalo Ьi da dam koncizan proracun dejstva paljbe mojih lakih trupa. Pretpostavimo da su otvorile paljbu па rastojanju od trista koraka, za koje su i uvezbani, i da se nalaze na sto pedeset koraka od mene. Oni се tako pucati tokorn onog vrernena koje је neprijatelju potrebno da Ј;;z prevali to rastojanje, tj. najmanje sedam-osam rninuta. Moji pesadinci � moci се da opale sest puta u minutu. Medutim, uzrnimo da mogu samo а� cetiri puta· svako се, dakle, opaliti ро trideset puta. Prema tome, па � svaki neprijateljski bataljon Ьiсе ispaljeno cetiri do pet stotina zrna pre о � по sto Ьitka uopste pocne. А ko се pucati? Trupe koje su celog veka pucale na duza rastojanja koje nisu u zЬijenom poretku i koje pucaju � � komotno, пе cekajuci komandu. Опе pritom nisu u onom usiljenom stavu koji је uoЬicajen u stroju, gde vojnici guraju jedan drugog i пе mogu nisaniti precizno. Tvrdim da jedan pucanj mog lakog pesadinca vredi koliko deset drugih. А ako neprijatelj nastupa u stroju, doЬice deset hiljada zrna iz muskete ро bataljonu jos pre no sto ga тоје trupe napadnu. Ovorne dodajem i vatru iz mojih amizeta. Уес sam rekao da ih vuku samo dva vojnika, а posluzuje jedan. Те amizete treba pre Ьitke izvuci ispred fronta zajedno sa lakim trupama. Posto se iz njih moze lako ispaliti dvest� dul�di па sat, i po_�to im је dornet preko tri hiljade koraka, prouzrokщu veli�u stetu neI?nJa telju dok se postrojava ili kad izade iz sume, tesnaca il1 sela. 1 kad tih prepreka nerna, neprijatelj се morati da marsira u koloru ра tek
с�
241
potom da se postroji za Ьi�ku, st� ume da potraje � ро nekoliko s��i: Svakoj centuriji dovoljna Је ро Jed�a; ро pot�eb1 -��gu �� spoJit� amizete obaju redova, ili sve sabrat1 n� kakvoJ 1:1zv1s1�1. NJ1hov? Ь1 cte·stvo trebalo da bude prilicno jer su 1m dome_t 1 prec1 n<:_>s_t vec1 � �? _ kdct nasih sadasnjih topova. Posto ih svaki puk 1ma р� сеtш 1:1 legtJI се ih Ьiti ukupno sesnaest. Тih s��naes� па okupu Ь1се �?volJno da ucutkaju svaku neprijateljsku bateпJu koJa uznem1rava konJ1cu, ра cak i pesadiju. .. Sto se tice kopalja, ako postanu neupo_treЫjiva na neravnom il1 v .. planinskom zemljistu, vojnici treba samo da 1h odloze na sat-�va. MoJ1m vojnicima ostaju muskete koje uvek nose о ram�n_u. Na p��?bu da su koplja preveliki teret nepotrebno је i odogovoпt1. Zar �?ЈШСI ю?аkо ne nose satorske motke? Treba samo da ih z�en_e koplJ1ma koJa su bolja. u logoru, nad satorima, deluju dekor�t1vno 1 lepo za oko.. �osv �� su suplja, njihova tezina zajedno sa gvozde_�m d�l?m ne prelaz1 сеtш funte. OЬicna koplja teze sedamnaest funt1 1 kraJnJe su kabasta. Drzim da Ьi Iegija bila veoma k_�risn�, I?od usl�vom da njen general zna svoj posao. U stotin� situ��lJa �оЈе 1skrsavaJ� u r_atu - kad treba posesti polozaj ili omest1 nepПJatelJske planov� 1td, 1td. . --: glav�ok? . mandujuci armije treba samo da pokren� ovu 1li onu legiJu. P?sto Је _ , se moc1 br � snabdevena svim sto јој treba za utvrd1vanJe, ona се � obezbediti od svake neprilike - а u roku od cetiri do pet dana b1t1 spremna da izdrzi opsadu i zaustavi neprijateljsku vojsku. Ova mi se organizacija pesadije cini ispravnij_om _je_r је s�aki njen deo � , dobro dimenzioniran. Steceni ugled vake legIJe uсш1се ut1s�k na _o � _ ale, ра cak i na neprijatelja. Takva се legija_ svoj ugled smatrat1 �r��1счо?1, i uvek се је pokretati zelja da na��as1 svaku �rugu. Pod�tz1 Је�1�1се oznacene brojem teze se zaboravlJaJu od podv1ga опе k�Ja nоы 1me svog staresine, jer staresine se me�janju i �jiho_va dela padaJu u zaborav zajedno s njima. Uz to, covek Је ро pпrod! sklon d� g_a tuda de!a . zanimaju manje od onih u kojima sam ucestvUJe. Ugled Jed1ruce posta�e licna stvar onog trenutka kad sluziti u njoj postane cast. !и �ast Ј� mnogo lakse izgraditi u jedini�i koja �?1а svoje ime r:o и_ � �ОЈ koJ� nos1 tude - to jest ime svog pukovmka, kOJl verovatno moze b1t1 1 omrazen. Мnogi �е znaju zasto su se pukov� nazva_ni р� francuskim provincчan:a uvek pokazivali tako dobro. Ош kao Је�1ш _ razlog �avode oseca�Je kolektivne pripadnosti. Као sto smo v1del1 u J??Jim prethod1:11� opaskama, to ni izdaleka nije pravi razlog. Tako v1d1mo kako kraJnJe znacajne stvari zavise od kakvog neprimetnog elementa. Uz to, ove legije su neka vrsta vojnicke domovine и kojoj se potiru pre?r_asude raznih naroda - sto је monarhu ili osvajacu itekako vazno znat1 Jer on nalazi vojnike gde god nalazi ljude. Oni koji zamisljaju da su rimske legije sacinjavali iskljucivo Rimljani iz Rima, veoma se varaju: u njima su Ьili vojnici iz svih zemalja sveta. Radi se о tome sto su njihov sastav, disciplina i metod borbe bili bolji no iciji drugi. Zato su Rimljani i pobedivali sve druge narode, а porazeni su tek onda kad је ta disciplina pocela opadati medu njima samima. KONJICA UOPSTE. Konjica treba da bude agilna i da ima konje naviknute na teske zadatke. Trebalo Ы da ima sto manje prtljaga i, V
z
�>
242
�
а:
о
i
>
а:
nadasve, da izbegne onu uoЬicajenu gresku: debele konje. Ako svakod nevno vida neprijatelja, utoliko bolje; tako се za kratko vreme postati spremni na svaki poduhvat. Sigurno је da тос konjice nije bvacena. Zasto? Zbog nase ljubavi prema debelim konjima. U Poljskoj am imao puk nernacke konjice kojim am pre ао preko cetiri i ро hiljade milja za osamnae t meseci. Drzim da је na kraju tog perioda taj puk Ыо sposobniji za sluzbu nego neki drugi а debelim konjima. No da Ы dosli u to stanje rnoraju se postepeno privikavati na teskoce i celiciti lovorn i ostrim egzercirom. Tako се о tati zdravi i Ьiti otporniji - а i njihovi jahaci postace pravi konjanici i imati vojnicko drzanje. No treba ib terati da galopiraju najvecom brzinom ро eskadro nirna, tako da taj nivo do tignu ро tepeno а ne izvoditi па Ыаg egzercir jednom u tri godine iz traha da се е konji oznojiti. О tajern uporan u tvrdnji da се, ukoliko se ne naviknu na strog rezirn Ыti podlozniji nesrecnirn slucajevima i ostati doveka bezvredni. Тrebalo Ы da ро toje dve vr te konjickih trupa: konjica i dragoni. Ostalima ne vidirn svrhu. Laka konjica i dobro opremljeni dragoni korisniji su od husara. Ovih prvih, koji su prava konjica mora Ьiti rnalo iako su uveliko najbolji: veoma u skupi i zabtevaju ро ebnu paznju. Za armiju od trideset, cetrdeset ili pedeset hiljada ljudi dovoljne и cetrde et е kadrona. Njihov egzercir treba da bude jedno tavan i rna ovan bez ikakvog па tojanja na velikoj brzini. Bitno је nauciti ih da se bore zajedno i da е nikad ne rasturaju. Davanje glavne traze jedina је duznost koju irn treba odredivati. Pratnja, detasman i gonjenje niposto ne dolaze u obzir. Na njih treba gledati kao na tesku artiljeriju, koja marsira zajedno sa armijom. U kladu s tim treba da sluze jedino v u Ьitkama i okr ajima. Za ovu konjicu neophodni u probrani ljudi, visoki pet stopa i sest do sedam palaca. Moraju Ьiti vitki, bez debelih stornaka. Konji im moraju Ыti jaki i niposto nizi od petnaest saka i dva cola. Nemacki konji u najbolji. Konjanici rnoraju Ьiti naoruzani do zuba. Oni iz prve vr te treba da v imaju poljska koplja koja се о tankom kai u vi iti а оЫuсја. Treba da imaju dobre, cvr te maceve cetiri stope duge, sa trougla tirn vrhom i karaЫne - ali ne pistolje, jer oni samo povecavaju tezinu opreme. Potrebne su irn uzengije, а umesto sedala samo lukovi uz koje Ы isao par panoa punjenih i pokrivenih crnim ovcijim runorn i namenjenih da sluze kao futrole, а i da konju dodu preko grudi. Sto е tice dragona, kojih treba da bude dvaput vise, njihovi pukovi treba da imaju podjednako brojno stanje i budu jednako organizovani. v Njihovi konji ne Ы smeli Ыti vi i od cetrnaest saka ni nizi od trinaest kao i dva palca. Njihov egzercir mora se odlikovati �lanom i brz�no�: Moraju se potpuno upoznati i а pesadijskim egzerc1rom. MoraJu b1t1 naoruzani musketom i macem. Kad jasu, treba da koriste dzide kao duga koplja. Sedla i orma treba da im budu kao ko� �onjice. Jahaci moraju Ыti ni kog rasta, od pet stopa do pet stopa 1 Jednog palca u vi inu; niposto ne srneju imati preko pet stopa_ i dva p�lca. �reb� da е postrojavaju ро eskadronima u troredove 1sto kao 1 konJica 1 da mar v iraju kao i ona. V
z t � а � �
о 243
а
� 244 о � � �
Oni iz zadnjeg reda moraju Ьiti vesti p�eska_kanju prepreka i cark�j':1, s tim da se okupljaju u meduprostonma izmedu eskadron�. Ош � prednjeg i srednjeg reda treba da nose _mu�kete о ran:ienu. :Г1 drag
njime пе �edostaje ni hrabrosti, ni ljudstva, ni bogatstva, nego discipli _ ne, reda, 1 nасша borbe. U Ьici kod Petrovaradina, imalu su preko sto hiljada ljudi; nas је bilo samo cetrdeset hiljada i pobedili smo ih. Kod Beograda su imali preko dvesta hiljada; mi smo imali manje od trideset hiljada, i pobedili smo ih. I uvek се Ьiti tako, dogod se budu drzali stetnih oblcaja. Ovi Ьi primeri trebalo da nas ubede da se nikad ni u cemu ne treba drzati predrasuda. Pogresne su sve primedbe koje se zasnivaju na izgovoru da је rana kroz oklop teza od oblcne. Kad problje metal, zmo ne nosi odlomljene delice sa sobom. No i kad Ьi nosilo, opet Ьismo, ako pravo odvagnemo dobre i lose strane oklopa, videli da је dobrih neuporedivo vise. Jer sta znaci sacica poginulih od rana kroz oklop, ako dobljemo Ьitke i sticemo sve vecu premoc nad neprijateljem? Ako se uzme u obzir koliko konjanika gine od maca, а koliko Ьiva tesko ranjeno od zalutalih i slablh hitaca (protiv kojih oklop garantovano stiti), пе mozemo, а da пе priznamo koristi od oklopa. Samo su nehaj i slaЫjenje discipline doveli do odbacivanja oklopa. Zamorno је pola stoleca nositi oklop i vuci dugo koplje da Ьismo ih upotrebili u jednom jedinom danu. No cim u zemlji popusti disciplina, cim udobnost postane cilj, ne treba Ьiti nadahnut da Ьi se prorekao njen skori pad. Rimljani su pobedivali sve narode zahvaljujuci disciplini. Sto se vise Rim korumpirao, to su mu se uspesi vise proredivali. Kad је imperator Gracijan dozvolio legijama da odbace oklope i slemove zato sto su se vojnici zalili na njihovu tezinu, sve је propalo. Varvari koje su oni toliko vekova pobedivali, tada su pobedili njih. NAORUZANJE I ОРRЕМА KONJICE. Konjanici-redovi treba da imaju karablne sa izljeЫjenom cevi, koji nose mnogo vise no svi ostali, а lakse ih је i puniti, posto nema potprasivanja, koje је veoma tesko izvesti na konju. Karablni se moraju nositi preko ramena, kako u borbl tako i na marsu, inace konjanici nikad nisu spremni i ne drze ravnanje. Maceve treba nositi preko ramena kao i karablne, zato sto u tom polozaju manje smetaju, а deluju dekorativnije. SаЫје treba da imaju trougaoni vrh, da se ne Ьi koristile za secenje, koje је slabo efikasan metod. SаЫје su lakse i mnogo kruce od ravnih maceva. Treba da budu duge cetiri stope, jer dug mac је isto onoliko potreban konjaniku koliko i kratak mac pesadincu. Za pistolje ne marim: uvek su neefikasni, skupi su i predstavljaju beskorisno opterecenje. Prvi red treba da bude opremljen poljskim kopljima. Та se koplja pruzaju deset stopa ispred prvog reda; а kad su u oborenom polozaju, mahanje trakama plasi neprijateljske konje. Sem tih traka, vrh koplja nije nicim ukrasen. U svojim Memoarima Montekukuli veli da је koplje najbolje konjicko oruzje i da njegovom dejstvu nema odupiranja. No Ьitno је da konjanici budu oklopljeni od glave do pete. Za drzanje tecnosti, konjanik treba da ima mesinu od kozje koze, poput onih koje se koriste u toplim krajevima, а пе cuturu ili burence. Та mesina, zajedno s ruЫjem carapama, kapom, uzetom i sacicom drugih
а � о 245 � ...� �
potrepstina, treba da mu stoji па dnu ranca koji се } _ notati zajed�o а _ kю �а. Tako се se sinjelom i drzati iza еЬе pricvrs��nog dvama _ smanjiti onaj monstruozni teret koJt konJica dana по 1. Potrebno је povremeno pregledati prtljag i naredivati konjanicima da nepotrebne predmete Ьасе. То �am r�dio cest�. Tes�o ј� i za_misliti koliko starezi oni vuku а sobom 1z godme u godшu, а Јаdш konJ mora ve da no i. Necu preterati ako kazem da sam napunio dvadesetora kola nepotrebnim otpacima nadenim prilikom smotre u jednom jedinom puku. ORGANIZACIJA KONJICE. Konjicki i dragonski pukovi, kao i pesadijski, treba da se sastoje od ро cetiri centurije, а svaka centurija od 130 ljudi. Tako се se dobiti cetiri eskadrona i stab, kao i u pesadiji. Brojno stanje konjickih eskadrona ne treba ni smanjivati ni povecavati, jer bez deset godina nema konjanika. U ratu su dobri jedino isku ni konji, а konjica treba da bude pouzdana. Sto е tice dragona njihove se jedinice mogu u miru smanjivati, ра i raspustati. Ako budu organizovani kao pesadija, Ьiсе korisni. КОNЛСКI МARSEVI JURISI I EGZERCIR. Kad se mar ira u dvojnim redovima mora se najbudnije paziti da konjica i dragoni пе predu u jednostruku kolonu na nezgodnim me tima па drumu. Ako to uradi jedan uradice svi, а onda se и logor nece tici za est ati nego za dvanaest. Ako oficiri nisu posebno pazljivi jedan jedini nezgodan tesnac moze dovesti do zastoja u marsu. Ako ih bude vise, stvorice е nered и citavoj koloni. U tesnacima cete videti da su neki zastali а drugi pak galopiraju da preteknu celo. Za konjicu nema niceg razorni jeg no sto је taj nedo tatak paznje, koji е mora najstroze kaznjavati. Kad se na drumu naide па rupe koje se пе mogu izbeci, mnogo је bolje zaustaviti citavu jedinicu i popuniti ih - ili pak poci drugim putem nego ih ignorisati. Pri prelasku preko vode konjima se nipo"to пе sme dati da piju. Konjanik koji se zaustavi da napoji vog konja zaustavice citavu armiju. Kad е to desi oficiri moraju pohitati na to mesto i, umesto Ье plodnih ukora ili neumesne milo ti mesta kazniti prekrsioca. Za odrzavanje konjice nema vaznije tvari - inace се se konjanici, iz ljubavi prema svojim konjima zaustavljati rede ili cesce, а onda se nece moci vratiti na svoja mesta bez galopiranja. Neka niko пе misli da је to nevazno. U logor cete stici nocu, а trebalo је da stignete do podneva. Ako se to пе spreci izuzetnom brigom i paznjom, i najbolja се se konjica raspasti posle nekoliko dana marsa. Kad konjica treba da jurisa mora se ро svaku cenu drzati па okupu, а nikako rasprsivati· u naglasavanju tog momenta nikad se пе moze preterati. Njene zastave moraju Ьiti svetinja. Sta god se desilo u Ьici konjanicima је duznost da se uvek okuplaju oko njih. Ako utuvi te principe, vase се konjica Ьiti nepobediva. Prilikom jurisa ona treba da krene laganim kasom, а posle stotinak koraka da ubrzava u onoj meri u kojoj se primice neprijatelju. Dok mu se пе primc}.kne па dvadeset-trideset koraka ne Ьi smela jahati V
zЬijeno, cizma uz cizmu· to се uciniti tek na oficirovu komandu Za mn?m!·" То t i:�ba uvezЬvavati da Ьi se ova radnja izvela munjevit'om brzшom_; konJ1ca s� mora upoznati njom putem stalnog egzercira. Preko ZIJ?e, u garruzon � treba је uciti da па duge staze galopira ро eskadroшma пе kvarec1 poredak. Eskadron koji ne moze punom brzinom, ne_ kvareci poredak, jurisati dve hiljade koraka, nije sposoban za r�t. Т� Ј� 1:1�men�t od ustir.is_ke vazno t�. Kad to spoznaju Ьiсе dobn kon1aшc1 1 ve се drugo b1t1 lako. То Је sve sto im valja znati. Dragoni bi morali znati to i to i uz to nauciti da carkaju. Njihov zadnji red mora umeti da brzo izleti u otvorenom poretku, vrati se i ponovo postroji. Oni se moraju obuciti paljЬi iz edla i celokupnom pesadijskom egzerciru. U miru i u zim kim garnizonima u ratu konje moraju odrzavati u kondiciji dinamicnim vezЬama ili istracavanjima, izvodenim najmanje triput nedeljno. То i to vazi i za tesku konjicu. S konjima treba pazljivo postupati jedino na terenu da Ьi ostali uhranjeni i da Ьi eskadroni ostali neokrnjeni i jaki. Za navikavanje konja па paljbu najbolje је koristiti prilike kad pesadija izvodi svoje vezЬe. Treba ih terati hodom и pravcu paljbe i pri tom umirivati, kako Ьi е privikli da јој prilaze sve blize. Ne treba ih udarati nego gladiti i hrabriti. Za mesec dana tako се se navici na paljbu da се bez imalo straha i cudenja gurati njuske u same grlice musketa. Onda се s njima Ьiti sve u redu. Ipak im пе treba dopustati da е uvi"e priblize mu ketama, jer ako se jednom opeku, vise ih necete moci navesti da im pridu Ыizu. То е iskusenje mora о taviti za am dan Ьitke. KONJICКI ODREDI. Kori no t i uspeh izdvojenih odreda zavise od zemljista na kome se vodi rat. Veliki konjicki odredi retko ро tizu ista korisno, sem ako posredi nije kakva hitna i dinamicna akcija: zaustav ljanje konvoja iznenadni napad na vojnu postaju ili podrska pesadijskim z prethodnicima cija је svrha da stite va" pohod. Tada u od ogrome ,i;;щ> vredno ti. Pretpostavimo da neprijatelj namerava da napadne va"u а zastitnicu ili komoru; ako dan pre marsa posaljete veliki odred u �� v prethodnicu оп е nece odvaziti da to poku a. Oklevace da е utakne о izmedu dela koji zeli пара ti i odreda za koji zna da је izaslan ispred � glavnine ma i пе znao pouzdano kuda је taj odred krenuo i gde se nalazi. � <с: Takvi odredi uvek treba da budu jaki. Njihovi komandiri treba da budu isku ni i prekaljeni jer to је jedna od najtezih misija, bar onda kad cilj nije preciziran. Razume se, kad im se naredi da zauzmu ili iznenade kakvu vojnu postaju, ili da zaustave konvoj imaju samo da ја"u pravo napred i da napadnu. Ako imate dobru spijunsku sluzbu, moci cete da organizujete za ede i usred kampanje. Neki put se mogu naci mesta koja su dobro krivena te omogucavaju iznenadan napad па trupe koje prolaze pored njih. No to se retko desava. Sve u vemu, konjicke operacije vanredno su teske: neophodno је poznavanje zemljista, а nadasve је vazno trenutno hvatiti ituaciju i Ьiti hrabar. Mali konjicki odredi apsolutno su potrebni i treba ih vakodnevno slati па teren. U nacelu ne Ьi trebalo da imaju vise od pede et konjanika с..
247
248
i uvek treba da izbegavaju Ьitku. Njihov је cilj da prikupe podatke i zarobe ponekog neprijatelja. Ak:o је neprijatelj hrabar i organizuje velike odrede koje suprotstavlja vasima, treba ga osmatrati sve dok ne iskrsne prilika da ga napadnete dvostruko jacim snagama. Tada cete steci terensku nadmoc te se on vise nece usudivati da uznemirava vase male odrede. Moci cete da osmatrate sve njegove pokrete, tako da, nece moci ni koraknuti, а da vi to ne znate. Bicete bezbedni, а to се ga uveliko ometati i uznemira vati. Vasi rekvizicioni odredi kretace se neometeni, а on се Ьiti primoran na krajnju obazrivost sa svojima, jer nije gospodar situacije ра се mu se trupe brzo izmoriti. То su duznosti za koje treba upotreЫjavati dragone; а kad se uvezbaju, Ьiсе beskrajno nadmocni nad husarima jer su jednako brzi u akciji, ali zato mnogo cvrsci. No treba im mnogo vezbe i borbe. Velike konjicke jedinice ne mogu ih uhvatiti, а husari im ne mogu naskoditi. vod od pedeset dragona ne boji se ni mnostva husara. Dragoni uvek marsiraju kasom, а husari se ne usuduju da za njima zadu i u najmanji tesnac. Kad vezbom i iskustvom spoznaju svoju тос, toliko се se osmeliti da се vecito uznemiravati glavne neprijateljske straze. Iz tih се operacija izrasti oficiri i neprijatelj im se nece moci suprotstaviti nicim sem strpljenjem. ZDRUZENA DEJSТVA. Ubeden sam da је unapred porazena svaka jedinica koja nema podrsku i da su tacni principi koje је g. de Montekukuli izneo u svojim Memoarima. On kaze da konjica uvek treba da podrzava pesadiju, а pesadija konjicu. Mi to ipak ne praktiku jemo. Мi stavljamo svu konjicu na krila koja nemaju pesadijsku podrsku. Gde је njena podrska? Na cetiri do pet stotina koraka! То јој razara samopouzdanje, jer upola је porazen svako ko iza sebe nema z ��akvog pribezista ni po_moci i_ toје razlog sto ponekad cak i druga .!;; � limJa odstupa dok se prva JOS bon. Cesto sam - i verovatno ne jedini а -: vidao tako sta; ali cini se da niko nije potrazio razlog, koji lezi u � � lJudskom srcu. о Iz_ tih razloga r_aspore_dujem �anje konJicke jedinice dvadeset pet do � �о. �ndeset kor�ka iz� svoJe I?_esad�Je, а b�tayone u vidu kare u meduprostor izmedu dvaJu kfila konJ1ce, 1za koJe Је moguce okupiti i zaustaviti � neprijateljsku konjicu. Sigurn? је da . druga linija konjice nece bezati dok god vidi bataljone �o�-�roJene � v1?� kare p�ed sobo1?; t�j prizor се dati ohrabrenja i prvoj liniJI. BatalJom с� ostat1 gde su Jer 1m drugo nista i ne preostaje, а i z�t_ o sto se nadaJu brzoj pomoci konjice - koja се se, pod zastitom nJthove vatre, za tren о_ �а povr�tit�, u z�lji _da spere sramotu svog poraza. Pored toga, ov1 се batalJom pokrivat1 bokove vase pesadije sto nije bez znacaja. Ima __ ih koji ?i da sm �ste manje pesadijske jedinice u meduprostore konJI��- !о Је beskoпsno. ��abost. takve formacije zaplasice vasu pesadiJu, Jer �� se on� smatrat! 1zgub1Jenom ako konjica bude porazena. Ako pak konJ1ca- � оЈа sa s�?Je strane zavisi od pesadije - izvede kakav , brz manevar, ostav1ce pesadчu za sobom i, videvsi da је ostala bez njene
podr�ke, ubrzo__ ce �е pomesti. Uz to, ako vam konjicko krilo bude porazeno, nepпJatelJ се vas lako i veoma brzo udariti s boka. �rugi . pak� mesaju _ _ kon�icke eskadrone sa pesadijom. То im ne vredi шst�.' Jer СШ\ nepп�at�lJ napadne njegova paljba pravi zbrku medu konJ1co�, ub_ IJa konJe, 1 kon31ca popusta. То је dovoljno da se pesadija demoralise 1 takode popusti. Sta d� _rade �skadroni u toj_ fon.:naciji? Da ostanu na mestu, s macem u ruc1 1 �ekaJu n�pad �epп3atel3ske I?esadije, koja pucajuci napreduje pre�a 1_131ma � ba3on�t1ma na muskett? Ili da sami jurisaju? Ak:o budu odb1J��1, sto се se_na3verova�je i d�si_ti, _ unece nered u svoju sopstvenu pesadiJu. Daleko_ 3е od pamet1 zamisl3at1 da се oni posle toga moci da ponovo nadu svo3a mesta. K �I_.,O�A. -Чzа s�e svoj� veliko divljenje prema vitezu Folaru i visoko rmsljenJe о nJ�gov1m sp1s_1ma, n_e m�gu se sloziti s njegovim pogledom na kolonu. NJegova me Је zam1sao 1sprva zanela; ona se zaista doima o�a �no� ро nepr�jatelja_, � i:jeno те је izvrsenje navelo da promenim mISlJenJe. Treba Је analizuatI da Ьi јој se videli nedostaci. Vi!ez s� v�r� kad z�slja da se ta kolona moze lako kretati. Ona је v naJteza 3еd1шса za koJu znam, narocito kad se sastoji od dvadeset cetiri r�da. Ako se desi da se red_ovi jednom pomesaju- Ьilo od samog marsa, b1lo od neravnog terena bilo od neprijateljske artiljerijske vatre - onda nema toga koji се moci da povrati poredak. Kolona tako postaje rulja bez reda i stroja u kojoj vlada opsta zbrka. Cesto те iznenaduje to sto se kolona ne koristi za napad na neprijatelja na marsu. Sigurno је da velika arrnija, cak i ako marsira u vise kolona, uvek na marsu zauzima tri do cetiri puta vise prostora no sto Ьi zauzela postroj_ en�. Stoga, ako dodete do podataka о neprijateljevom pravcu kretan3a 1 vremenu polaska na mars, uvek cete - ma on Ьiо i na osamnaest milja od vas - stici na vreme da ga zaustavite jer njegovo celo oЬicno stize u novi logor pre no sto је zacelje izaslo iz starog. Trupe koje su razvucene na tolikom prostoru ne mogu se postrojiti za borbu, а da se ne stvore krupne praznine i stravicna zbrka. Cesto sam vidao da se takvi pokreti izvode, а da neprijatelju ni na pamet ne padne da se okoristi prilikom i mislio sam da su jamacno omadijani. О ovoj Ьi se temi moglo napisati citavo poglavlje, jer mnogo razlicitih situacija dovodi do takvih marseva - а koliko је mesta gde se moze napasti bez ikakvog rizika? Koliko se puta armija razdvaja na marsu zbog losih puteva, reka, nezgodnih prolaza? Koliko је takvih situacija koje vam daju priliku da iznenadite ovaj ili onaj njen deo? Koliko se puta ukazuje prilika da је razdvojite i tako uzmognete, iako ste malobrojniji uspesno napasti jedan njen deo, а istovremeno, dobrim rasporedom manjih snaga, spreciti drugi deo da mu pritekne u pomoc? No sve su te okolnosti razlicite i pomesane koliko i situacije koje ih proizvode, te је potrebno samo Ьiti dobro obavesten poznavati zemlji ste i imati smelosti. Ne rizikujte nista, jer takvi poduhvati za vas nikad nisu, а za neprijatelja mogu Ьiti, od presudnog znacaja. Celo vasih kolona napada cim stigne, а podrzavaju ga trupe koje stizu za njim. То proistice iz same prirode ove fQrmacije. S druge strane, pukovi koje napadate nemaju podrsku.
250
No vidim da am se udaljio od osnovnih nacela vojne vestine i da jos nije vreme da е progovori о ovim visim temama. STRELJACKO NAORUZANJE. Na pesadiju ne treba otvarati paljbu ako va moze opkolЊ ili ako vi mozete opkoliti nju. No kad vas od neprijatelja razdvajaju zivice, j�rkovi re�e u�o}ine i licn� prep�e�e _ I kako se 1zvod1 ze toka palJba koJOJ е onda valja znati kako se шsаш on пе rnoze odupreti. Preporucujem mu ketu а punjenjem odostrag. О?а е puni �r�e, no i _ _ dalje preciznija је i ima vece dej tvo. U uzbudenJu b1tke, v0Јшс1_ nece rnoci tavljati zrna u cev а da ih ne otvore. То se danas се to desava, а rezultat је da mu kete ро taju neupotreЫjive. I to tako vojnici nece moci da ubace dva barutna punjenja, jer u rnagacinu nece Ьiti me ta. Prema tome, muskete se nece raspr kavati kao sto је dana се to lucaj. Da Ьi е neprijatelj oterao sa polozaja zauzetog na uprotnoj trani reke zivice jarka ili druge prepreke koja zahteva upotrebu treljackog, naoruzanja ја Ьih na vaka dva reda odredio ро jednog oficira ili podoficira. Njegova Ьi duznost bila da celnog и prvom redu izmakne za korak napred pokaze mu u kom pravcu da gada i dopusti mu da риса ро zelji posto pronade metu. Potom Ьi ledeci vojnik dodao voju rnusketu celnom uzeo punu od vojnika iza sebe i tako Ьi pune muskete isle iz ruke и ruku. Celni Ьi tako i palio cetiri zrna uza topce. Bilo bi neoЬicno ako drugo ili trece ne Ьi pogodilo. Komandir је uz njega, posmatra njegovo nisanjenje daje ти pravac i upucuje ga da ne zuri. Tog vojnika niko ne ometa, ne gura i ne pozuruje. Оп риса ро zelji i nisani koliko hoce а moze opaliti cetiri puta uza topce. Posto taj red i pali mu kete, oficir ga povlaci i dovodi drugi red, koji dejstvuje na i ti nacin; potom vraca prvi koji је dotle imao uveliko z vremena da ponovo napunu muskete. То se moze ponavljati satima. t Takva је paljba najuЬitacnija· mi lim da јој е nikakva druga ne moze !;: а suprotstaviti. Njome se protivnicka paljba moze ucutkati Ыlо ро � vodovima Ыlо ро vr tama· cak i kad Ы neprijateljsku voj ku acinjavali � о sve sami Cezari, cikao bih је da izdrzi cetvrt sata. Radi е nairne о !;: tome da rnoja brzina paljbe rnoze lako Ьiti se t zrna na minut. No neka � � bude i ато cetiri, ako uracunamo vreme potrebno za dodavanje rnusketa· svaka се musketa opaliti sezdeset puta za cetvrt ata, sto znaci da се celni vojnici puka od pet totina ljudi ispaliti tride et hiljada zrna - а u ovaj zЫr щ ulazi paljba lako naoruzanih jedinica. Za jedan sat to Ы iznelo 120.000 zrna а а paljbom lako naoruzanih jedinica 140.000 - pri cemu је svako ispaljeno preciznije no sto је lucaj u оЫсnој раlјЫ. ZASTAVE. General ili glavnokomandujuci armije treba da ima za tavu koja се se no iti ispred njega kao obelezje njegovog cina. То ima i prakticnu svrhu: svako ko ga trazi znace odrnah gde da ga nade, а vojnici се, videvsi za tavu, znati da ih general ро matra. Posto и ЬоrЫ nista nije kori nije od zastave treba јој obratiti ро ebnu paznju. Na prvom те tu, svaka treba da ima drugacije Ьоје kako Ы se legije pukovi ра cak i centurije kojima pripadaju mogle lako razlikovati u ЬоrЫ. Vojnicima svake centurije mora Ыti clan vere da
nikad пе napuste voju zastavu. Ona im mora Ьiti vetinja· moraju је postovati · i treba koristiti sve vr te ceremonija da Ы опа u vojnickim ocima Ыlа postovana i dragocena. Ovo је ustin ki znacajan momenat, jer kad vojnici postanu privrzeni za tavi mozete racunati na svakovr ne и pehe. Prirodan rezultat te privrzenosti Ысе odlucno t i hrabrost а ako u kakvoj beznadeznoj prilici jedan odlucan vojnik zgraЫ za tavu citava се centurija ро tati hrabra koliko i on jer се ga slediti. Ako se za tave razlikuju ро bojarna Ысе uocljivo dej tvo vake centurije. Tako се se u najvecoj meri razviti takmicar ki duh jer се i oficiri i vojnici znati da ih drugi vide i da njihovo drzanje nece promaci о taloj armiji. Na primer, za tavu prvog puka koji је pobegao videce i prepoznati generali i va о tala vojska. Prva centurija koja е proЬije kroz kakav prolaz о voji sanac ili izvrsi ze tok juris lako се se razlikovati za luziti pohvalu i pobrati aplauz citave armije. О njoj се pricati i oficiri i vojnici; na terenu i u garnizonu njeni podvizi Ысе talna tema razgovora. Pohvala се kod drugih tvoriti zelju da i arni preduzimaju hrabre akcije, i te се sitnice ро svojoj aпniji prosiriti takmicar ki duh koji се zahvatiti i oficire i vojnike i vremenom ih uciniti nepobedivim. Broj vake centurije treba da е ra poznaje ро boji njene za tave. Na svakoj za tavi na onoj trani koja је uza samo koplje treba da postoji jedna bela cetvrtina u koju се е rim kim ciframa upisati broj legije. Tako се е centurije vake legije razlikovati ро nacrtu i boji za tava, а ame legije ро brojevima. ARТILJEIOJA I TRANSPORT. Niposto ne Ыh dao da armija ima vi е od de et legija, о am konjickih i se naest dragon kih pukova. То Ы iznelo 34.000 ре aka i 12.000 konjanika, dakle ukupno 46.000 ljudi. Takva armija moze zau taviti neprijateljsku od 100.000 Чudi, ako је general pametan i ume da izabere logorista. Veca armija samo је teret. Ne kazem da u rezerve nepotrebne, vec samo da aktivni deo armije ne Ы trebalo da prede pomenuti broj. G. de Тiren uvek је pobedivao armije neuporedivo brojnije od vojih zato to е kretao lakse i umeo da odabere polozaje na kojima је uvek Ыо Ыizu neprijatelja, а da ga ovaj nije mogao napadati. Katkad је nemoguce u citavoj provinciji naci teren na �orne Ь�- Ыl� me ta za to hiljada ljudi u borbenom poretku. Tako Је nepпJatelJ gotovo uvek primoran da se deli, u kom slucaju .mogu_ пара ti j�dan njegov deo· ako ga pobedim, za trasio sam drugi deo I u�r�o stic�� nadmoc. Ukratko, ubeden am da se brojcana prednost velikih arrrnJa guЫ u opterecenosti, u mnostvu raznovrsniћ OJ?eracija pod n�u kla�e _ nim vodstvom razlicitih komandanata, u о kud1c1_ prov1Janta 1 mnogim drugim neprijatnostima koje u neodvojive od ovih nave�eni�. No �о mi ovde nije tema; na ovu digre iju navelo me је amo p1tanJe prav1h proporcija. je nako Kad treba naciniti bresu topovi koji kori te dulad od _ 16 funti ? su kori ni kao i oni sa duladima od 24 funte, а pпtom u kud1kamo laksi za tran port. Pede et takvih topova zajedno а dva��e t 1?асаса i odgovarajucom kolicinom municije, Ьiсе dovoljno za armIJu koJu s�m opisao. Potrebni su јој i camci а svom opremom za mo togradnJu
kao i dvanaest mostova па sklapanje - zajedno sa odgovarajucom opremom - za prelazenje preko kanala i manjih reka. Za ostatak transporta i zalihu hrane najv_ise vo�m drv�na_ kola b�z ijednog gvozdenog dela. Koriste ih Rus1, � v1da�o 1h 1 . kako iz Frans-Kontea dolaze u Pariz. Ona mogu prec1 s kraJa na kraJ sveta, а da ne ostete drum. Jedan covek moze lako terati cetvora. Vuku ih dva vola. Desetora nasa kola ostete drum vise nego hiljadu takvih. A.ko Ьismo samo razmotrili lose strane naseg danasnjeg metoda tran sporta, videli Ьismo korist i prednost ovih о kojima govorim. Kol!�o puta armija ostane bez imalo hrane zato sto se_ kola__ пе mog� pod16? Koliko puta komora i artiljerija zaostanu ра se 1 armчa mora 1znenada zaustaviti? Malo kisovitog vremena, i sto-dvesta kola razori dobar drum i ucini ga neprolaznim; Opravite ga, i kad prode sledecih sto, оо se nade u jos gorem stanju; postavite ро njemu snopove graoja, а njih za tren oka samelju tockovi koji tezak teret oose samo оа dvema tackama. Sva kola armije treba da vuku volovi, kako zbog toga sto im је hod ravnomerao tako i stoga sto su ekonomicoi. Mogu da pasu Ьilo gde, а ako ih ponestane uvek mozete doЬiti druge iz depoa. Povrh toga, potrebno im је malo orme. Kadgod armija zastaoe, oni pasu. Jedan covek moze terati cetvora kola sa volovskim dvopregom. Тih osam volova mogu povuci koliko dvanaest ili petnaest kooja - а uz to пе jedu furaz koju vuku; dok је vozari seku i tovare, ooi pasu. Povredeni vo zakolje se i pojede, ра se kupi drugi. Svi me ovi razlozi navode da volovima, kao stoci za vucu, dam predoost nad koojima. Medutim, svakog vola treba zigosati da Ьi оа ispasi svaka jedinica mogla prepoznati svoje. VOJNA DISCIPLINA. Posle organizacije jedinica, vojna disciplioa prva је tema koja se sama namece. Ona је dusa armije. Ako se ne uspostavi mudro i пе sprovodi s nepokoleЫjivom odlucnoscu, necete pred sobom imati vojnike. Pukovi i armije Ьiсе samo bedne naoruzane gomile, opasnije ро svoju zemlju nego ро oeprijatelja. Pogresno је misliti da disciplina, subordinacija i ropska posluznost unizavaju hrabrost. Uvek se primecivalo da se najveci podvizi postizu upravo sa onim armijama u kojima se sprovodi najstroza disciplioa. Mnogi generali veruju da su obavili posao kad su izdali naredenja, а nareduju mnogo jer nailaze na moogo prestupa. То је pogresan princip; radeci tako, nikad nece uspostaviti disciplinu u vojsci u kojoj је опа izguЬljena ili oslaЬljena. Najbolje је kad је naredenja malo, ali kad se savesno izvrsavaju; nemar treba kazojavati bez pristrasnosti i bez obaziranja na cin i poreklo; inace cete postati omrazeni. Moze se Ьiti tacan i pravican, а da kod potcinjenih pobudite i ljubav i strah u isto vreme. Uz strogost mora ici i dusevnost, ali опа пе sme delovati kao gluma vec kao dobrota. Bicevanja ое moraju Ьiti zestoka. Sto budu umerenija, to се se prestupi brze ispravljati, jer се svi zajedno nastojati da ih iskorene. Mi u Francuskoj imamo poguban оЬiсај da za svaki prestup kaznjavamo smrcu. Vojnik uhvaceo u pljacki ide па vesala. Rezultat је da
takve niko ne hapsi jer ne zeli da prouzrokuje smrt siromasku koji је samo gledao da ne urnre od gladi. No ako Ьi umesto vesanja Ьiо samo zatocen, okovan i osuden па mesec, dva ili tri о blebu i vodi, ili na prisilan rad (а u vojsci uvek ima teskih fizickih poslova), а potom, pre Ьitke ili kad general odredi, vracen u puk, svi Ьi se saglasili s tom kaznom i patrolni oficiri hapsili Ьi takve па stotine. Ubrzo vise пе Ьi Ьiо pljacke, jer Ьi svi zajedno nastojali da zavedu red. Danas samo zlosrecni dopadaju zatvora. Kad vide prekrsioca, i strazar i svi ostali okrecu glavu. General se zali zbog pocinjenih zlodela; na kraju zapovednik vojne policije uhapsi jednog, i toga obese. Vojnici onda kazu da samo baksuz guЬi. Da li se time odrzava disciplina? Ne, tako se samo prouzrokuje smrt nekolicine ljudi, а zlo se пе ispravlja. Da reci се se, ali i oficiri im dopustaju da pored njihovih strazarnica produ neprimeceni. Za taj prestup ima leka. Treba samo saslusati uhapsene vojnike, naterati ih da priznaju pored kojih su strazarnica prosli а onda oadlezne oficire poslati u zatvor do kraja kampanje. То Ьi ih brzo naucilo budnosti, paznji i neumoljivosti; ali ovako, kad је u pitanju ljudski zivot, malo је oficira koji пе Ьi rizikovali dva ili tri meseca zatvora. Ima nekoliko stvari, veoma vaznih za disciplinu, kojima niko ne posvecuje paznju i kojima se oficiri rugaju, ра cak proglasavaju cepidlakama опе koji se tih stvari pridrzavaju. Francuzi se, па primer, rugaju oblcaju Nemaca da ne diraju mrtve konje. No to је ipak veoma smotren i mudar оЬiсај, ako se s njim пе preteruje. Svrha mu је u vojsci, spreciti vojnike da jedu mrcinu, jer је necista i veoma nezdrava. То ih ipak ne sprecava da tokom opsada ili u slucaju nuzde kolju i jedu svoje konje. Presudimo sami da li је gnusanje prema tom pravilu korisno ili ne. Nemcima se prebacuje zbog Ьicevanja; to је njihova stara vojna kazna. Ako nemacki oficir udari ili drugim nacinom povredi vojnika sleduje ти otpustanje ukoliko se vojnik pozali. Oficir је duzan da vojniku na njegov zahtev, da zadovoljstinu u dvoboju kad ovaj пе bude vise pod njegovom komaodom; oficirova cast t�e �ije povreden�. Ov� obav��a vazi za sve vojne cinove i cesti SU s}uCaJeVl generala kOJl SU, izasaVSl lZ sluzbe, davali zadovoljstinu oЬicnim oficirima u dvoboju macem. Ako odЬiju izazov, brukaju se. Francuzi ne oklevaju da udare vojnika rukom ali se Ьоје Ьicevanja _ kao kazne jer su ga pogresni ideali licnih prava izbacili iz upotrebe. No 1ра� је takvu kaznu cesto potrebno izreci i sme�t� izvr�iti;_ nj_ome se �е naoos� steta ni telu ni casti. Uporedimo ove razltc1te оЬ1саЈе 1 prosudimo sami koji је najkorisniji ро sluzЬi, а koji najspojiviji sa licnom cascu. Isto је i sa disciplinom oficira. Francuzi prebacuju Nemcim_a njihove tamnicare i lance; Nemci uzvracaju dizuci glas protiv francuskih �atvor� i konopaca. Nemacki oficiri se nikad пе salju u zat�or, gde Ь1 mogli deliti celiju sa lopovima ili ljudima osudenim na _vesanJe. _Zato u sv�ko� puku imaju tamnicara · to ј� u_vek kakav stan n�redшk kom� Је t� J polozaj nagrada za dug_ogo?tsnJu sluzbu. �to se t1_c� l�naca msa1? 1h nikad video u upotreb1 0s1m kad se rad1lo о knv1cшm prestup1ma. Vidao sam Francuze vezane konopcima. Neka se, opet ova dva metoda
1о о
� � �
253
odvagnu; tako се se jasno pokazati koliki је apsurd osudivati obicaje pre по sto se i pitaju njihovi uzroci. Posto am izlozio svoje ideje о pesadiji i о konjici, о metodima borbe i disciplini - dakle, da tako kazem, о temelju i osnov_ici vojne vestin_e - prelazim па uzvisenije oЫasti. Mozda се те ra:_umeti s�?lo m_alo'?�o� ni ali ја pisem za trucnjake i zelim �а s� pou�1m па_ nJ1hovoJ kпt1c1. Neka ih пе uvredi samouverenost s koJom IZПO 1m voJe tavove. Neka ih poprave: to је plod koji ocekujem od ovog dela. ODBRANA NASELJENIH МЕSТА. Uvek е cudim tome to е niko пе buni protiv promasene prak е utvrdivanja grado_va. Ove reci mozda deluju prejako· obrazlozicu ih_. Ispitajn:io prvo _kоп t
No �i�o t?g_a sta се neprijatelj sa о vojenim gradom? Носе li ga utvr�1t1?_ M1s!1m da nece. Prema tome zadovoljice se doprinosorn i mars!ra_tl d�lJe; mozda g� cak neci ni opsedati posto ga nece moci zadr�at1. �1�a_d nece re kirati da u njemu ostavi mali garnizon - а jos manJe vel1ki Jer takav пе Ьi Ьiо bezbedan. Jedan јо j�ci razlog ubeduje те da је utvrdene gradove tesko braniti. Pretpostav1mo da te garnizonu obezbedili zalihu hrane za tri meseca· kad ор ada pocne, ustanovljavate da се ta zaliha potrajati samo osam da�a, jer ni te ra�1:1nali а dvadeset tride et ili cetrde et hiljada usta koJa morate hraшt1. То u eljaci iz tog kraja koji е sklanjaju u grad i povecavaju broj njegovih tanovnika. Ni knezevsko bogatstvo пе Ьi do talo da е podignu odgovarajuci magacini u vim gradovima koji Ьi mogli Ьiti napadnuti i da е svake godine popunjavaju. Sve i kad Ьi imao kamen mudro ti, vladar to пе bi mogao izve ti, а da пе prouzro kuje glad u zemlji. Zamisljam da Ьi neko mogao reci: ,Ја Ьih isterao gradane koji е пе mogu prehraniti sami." То Ьi Ьila pokora veca od опе koju Ьi neprijatelj mogao prirediti, jer koliko је gradana koji пе zive od danas do sutra? Pored toga otkud znate da li се Ьiti ор ade? А ako је i bude, hoce li neprijatelj mimo pu titi av taj vet da ode vojim putem? Ne, poterace ga natrag u grad. Sta се onda uraditi guverner? Носе li pustiti te nesrecnike da pomru od gladi? Носе li moci da opravda taj ро tupak pred svojim vladarem? Ра onda sta се? Bice prinuden da im izda hranu i da е preda ро le о am dana. Pretpo tavimo da е garnizon nekog grada astoji od pet hiljada vojnika i da pored njih ima јо cetrde et hiljada usta. U magacinu ima hrane za tri me еса. Ali cetrde et pet hiljada ljudi роје се za jedan dan опо sto Ьi tih pet hiljada vojnika pojelo za devet dana. 1 pada da se grad пе moze odupreti duze od jedanae t-dvanaest dana. Neka bude i svih dvadeset· и tom lucaju, nece uopste ni Ыti potrebno da se grad napadne. Morace da е preda i vi oni milioni potroseni па utvrdivanje Ьiсе bacen novac. Cini mi е da ovo sto am rekao ја no ukazuje па nepopravljive nedo tatke utvrdenih gradova i da је vladaru korisnije da utvrde ро tavi onde gde ти priroda ide па ruku na me tima odakle ima pregled nad okolinom nego da uz ogromne izdatke utvrduje gradove ili pojacava njihova utvrdenja. Naprotiv, kad podigne utvrde treba da rusi gradska utvrdenja do temelja. U najmanju ruku пе Ы trebalo uopste da pomislja na ojacavanje ро tojecih а kamoli па izdavanje novca za podizanje novih. Iako se тоје misljenje temelji па razumu, tesko da се е iko s njim loziti toliko је оЬiсај nepriko noven i tolika је njegova тос nad nama. Utvrda locirana ро тот predlogu - pod и lovom da se moze nabdevati - mogla Ьi е odupirati me ecima, ра cak i godinama zato to пе Ьi Ьila opterecena civilnim stanovnistvom. Ор ade u Brabantu пе Ьi imale onako brzog u peha da guvemeri ni u trajanje odbrane sracunali ро trajanju svog provijanta. Iz tog razloga oni su i to koliko i neprijatelj jedva cekali da se napravi bresa, k�ko Ы е mogli casno predati. Uprko toj dobroj volji vidao am nekoliko
.. guvernera kOJI su ьш· prinudeni па predaju, а da nisu imali cast da izmarsiraju kroz bresu. Necu opsirno pisati O tome kako s�_bra_ne utvrdena mesta, posto se_ �е mislim u ovom delu detaljno bav1t! sv11:11 faz_ama ra�a. Namera mi Је samo da izlozim опе svoje ideje koJe mi se сше nov1ma. Primetio sam prilikom opsada da su pokriveni prm povrh _ tog_a ose!e da vas otpor јаса i da raste . u onoJ me� u koJOJ su_ oce�1v�li da се opadati, naci се se u cudu 1 potpuno се se predat1 <;>caJanJu. Za�� najbolje trupe treba cuvati za iznenadne udare; ne sme 1m se dozvolit1 ni nosa da promole Rr_eko bedema,_ а narocito treb� da bu_d_u postedene nocnog strazarenja. ё1m obave s�oJ ��datak, treba 1h vrat1t1 onamo gde preЬivaju: u spavaonicu, zemurucu ili drugde. Inace, paljba iz pokrivenih prolaza,_ i nocna paljba sa bedema na radnike, jedva da је nesto vise od ob1cne buke. Мnogo је bolje pred kraj dana postaviti u p�krive�e _P�?la�e ili na bedeme nekoliko baterija barbeta, poredat1 ih duz lшче izvucene kredom da Ьi bile upravljene u zeljenom pravcu i nocu pucati n� �u liniju. U zoru se mogu povuci. UЬitacnije su od mu�keta, Jer p�ob11a1u _ fascine i kosare, а nanose smrtonosne rane Jer su 1m zrna velika kao orasi. Та zma kose celom sirinom rova, а rikosetiraju i kotrljaju se daleko preko dometa musketa. Neprijateljski topovi ne mogu ih nocu ucutkati; neprijateljske radnike i toЬzije uЬijaju kao muve. Za dvanaest tako postavljenih barbeta dovoljno је trideset sest vojnika i dvanaest toЬzija; ubeden sam da се priciniti vecu stetu nego hiljadu vojnika koji Ьi celu noc pucali iz pokrivenog prolaza. �а sve �� vreme vasa se vojska odmara te је sutradan sposobna za 1spade il1 radne zadatke. Mogla Ьi se izreci primedba da se ovim nacinom trosi mnogo baruta, ali vojnici koji Ьi pucali iz musketa potrosili Ьi vise. Ako је potros_ �ja velika, treba samo izneti na polozaj manje barbeta. Uvek cete b1t1 u prednosti: vojska се vam Ьiti manje umoma i otud otpornija na bolest. Nista ne prouzrokuje toliko bolesti koliko nocne duznosti. RAZMISUANJA О RAТU UOPSTE. 1 > Mnogi veruju da poraniti na bojiste znaci steci prednost. U pravu su kad se radi о tome da se zauzme 1
> Pi�em kako mi padne. Neka se stoga niko ne cudi ako napustim poglavlje о fortifikaciji da bih mu se kasrnje vratio. Naime, smatram za potrebno da ovde nacinim tu digresiju, pre no �to se detaljnije pozabavim pojedinacrnm temama.
kakav znacajan objekt; inace mislim da пе treba zuriti i da u zimskom garnizonu treba ostati duze nego oЬicno. Sta ako i neprijatelj preduzme nekoliko ор ada? Od toga се о laЬiti, i ako ga s jeseni napadnete disciplinovanom i urednom voj kom, satrecete ga. Uvek mi је padalo u oci da jedna jedina kampanja smanjuje vojsku najmanje za trecinu - neki put i za polovinu - i da је pred kraj oktobra narocito konjica и tako kukavnom stanju da vise ne moze zadrzati teren. Radije си dotle ostati и garnizonu, uznemiravati neprijatelja izdvojenim odredima i pred kraj kakve dobre opsade udariti ро njemu svim snagama koje и mi na raspolaganju. Verujem da Ьih dobro prosao i da Ьi оп ubrzo росео razmisljati о povlacenju, mada mu tako sta ne Ьi bilo lako kad и ти suprotstavljene dobro vodene trupe u punom astavu. Verovatno Ьi Ьiо prinuden da ostavi svoju komoru topove, deo konjice, zajedno sa vim svojim teretnim kolima. Posle tog guЬitka nece mu Ьiti tako lako da dogodine porani na bojiste. Mozda se nece ni usuditi da е ponovo pojavi. Citav ро ао traje mesec dana· potom se uredno vratimo u zimski garnizon, dok neprijatelj о taje smrvljen. U to doba godine ambari u puni, vuda је suvo i malo је bolesti. Mozemo se, stavise, okrenuti u drugom pravcu ра cele zime ziveti na neprijateljskoj teritoriji. Vojska se ne mora bojati zime onoliko koliko se oЬicno veruje. Obavio am nekoliko zimskih kampanja pod stravic nim klimatskim uslovima; i konji i ljudi Ьili su u dobrom stanju. Nema bojazni od bolesti, groznica hvata manje nego leti, а konji su и dobroj formi. Ро toje ituacije koje vam omogucuju da bezbedno smestite trupe u kantonmane, uz oЬilje hrane. ProЫem је tvoriti te uslove. Iskusni general пе zivi о trosku vog vladara · naprotiv, оп се razrezati doprino е za odrzavanje svoje voj ke i pripremu za sledecu kampanju. Posto su dobro mesteni, и toplom, i po v to imaju svega u izoЬilju, vojnici u zadovoljni i recni i zive lagodno. Da Ьi se to postiglo, valja � znati kako se izdaleka priЬavljaju provijant i novac bez zamaranja > vojske. Veliki rekvizicioni odredi и ора nosti и da budu opkoljeni i ё3 odseceni. Ne postizu velike rezultate а vojska е iscrpljuje. Da Ьi se � to izbeglo najbolje је ро lati cirkularna pisma u ona me ta od kojih se trazi doprino i zapretiti im da cete u odredeno vreme poslati trupe >� da spale kuce onima koji nemaju priznanicu za placenu dazЬinu. DazЬine treba da budu umerene. Potom treba odabrati inteligentne oficire i zadati im da oЬidu izve tan broj sela. Uza е treba da imaju odred od dvade et pet do tri?eset ljud� i moraju se kretati samo nocu. Vojnicima treba pod pretnJom rnrtl zabraniti pljacku. Kad tignu na odrediste i ka ? bude vreme _da se ustanovi jesu li sela platila dazЬinu treba ро lat1 kmetu na!edшka s_a dvojicom vojnika da vide ima li priznanicu. Ako nema, dolaz1_ �omand1� а citavirn odredom spaljuje jednu kucu i preti da се е vrat1t1 da pali јо On ne sme ni pljackati ni primiti duznu ити ni umu vecu od duzne vec mora napustiti selo. Svi ovi odredi imaju е okupiti na jednom mestu pre no st? doЬiju voljno. Ти ih treba pretre ti i bez milo ti оЬе �ti �akoga ko �е ukrao _ i najmanju itnicu. U suprotnom, ako su verno 1zvrsil1 naredenJe treba V.
257
pr_i�uplj Ja ih nagraditi. Tako се se vojska up�znati � ?viin metod�m �Ј� lJa unaoko!o опо 1�1 u о nu tnsta па vnici o stan се svi а do рrinosa o ze bav1t1 mo st o duzn vu o r e J· oriti m za hrane 1· no' vca. VoJ·ska se nece ' , od�ti· ш·k?, �а kOlikO t0 dvadeset odreda mesecno. Те odrede nece posto Је u p1tanJu �atastrofa , o t Uz ne п·ЈatelЈ· trazio od stanovnika. ok јој пе osete po sled1ce_ strah d ati sagled gu mo пе ju o k а · ь Р k Ј platю m a с� ��е �i�ecati i niko пе�� imati mirnog sna dok пе bude . o Jiva zabran . j l te neprija koliko to . .. . , malo tentorIJe · а zaduz"ena za uterivanJ·e doprinosa · d1шс Vеlikа Је . poknce , kntI · · · 1·movшu 1· се ,., 1· prav1·t·1 probleme gde god se nade. Stanovшstvo · · 1· Ја�1 · znaJu se Jer_ s�a g�na o b iti . stoku. u toj situaciji ne moze se prik1:1p da vojska ne moze ostati dugo · ocekщu I:?moc - � ces!? �,.,sanu 1d�- р� nju _ i rezultat је da se vojs�a zurno �ovlac1 ne_ post1gavs1 n� ta naroc1t�, pri tom uvek nekolicina pog�nu. �ak 1 kad sve 1de_ka? ро loJu, k�m and_1r selJ�c!ma sto m oze bo �Ju odreda _ iz straha ili obazпvo st1 - skl apa sa nagodbu i kad se vrati im a samo premorene vo1шke u los�m st�nJ� nesto hrane i malo novca. Na to se oblcno svodi uspeh u pпkuplJanJu doprinosa. Umesto toga, ро nacinu koji predlazem sve se samo o d еЬе odvija kako valja. Posto treba platiti samo toliko-!-tol i�o mesecn,? s�anovnici се po?1agati jedan drugome. То се im pastl �tol iko !ak�e sto 1h ne omet� pпsustvo trupa zato sto imaj� vrem�na, 1 zato s�o im ne�_a druge Jer �ko . _ne plate izgorece im kuca. I na1zad, o�ako �ete p�kпti ogrom�u �епtоПЈu. Stanovnici udaljenijih mesta prodaJU SV�Je pro1zvode I?� rnlazu novac, а oni iz blizih donose provijant. Treba 1m uvek ostav1t1 1zbor. Ovi odredi morali Ьi Ьiti veoma zle srece ili pod los?m .kom"andom . da Ы ih neprijatelj otkrio jer odred od dvadeset pet l1ud1 moze _pro�1 celu kraljevinu s kraja na kraj а da ga ne uh��te. Kad budu otkпvem, napustaju teren te ih armija пе moze zarob1t1. Da sam u pravu, dokazao је poslednji rat. Go�Hne 1710, i��edu Brisela i Malina napala me је grupa Francuza . Тп dan_� kasnIJe . odred od pedesetorice vojnika usao је и podne u Alo, ko11 se nalaz1 petna�st m ilja od Brisela, i odneo m i komoru. U to_ vrem �, pr�d gradskim . kapijama nalazilo se 1.500 ljudi i ceka lo smestaJ za kOJI Je_bila odredena gradska vecnica. Zama lo i sam nisam zaroЫJen. �I lo Је opasno �е� pasosa putovati brodom od B�sela do :��ntvefJ?ena, Jer su ga zaustavlJ� ро dva ili tri puta dnevno. Niko se nче usud�vao �а bez pasosa zalaz1 u predgrada Brisela Antverpena, Luvena 1 M�_lina. Upr�os !om e, saveznicke snage gospodarile su citavom FlandпJom. U . n11�o vim_ ,,s� rukam a bili Lil, Turne, Mons, Due, Gan Briz, Ostende 1 sv1 gramcш gradovi. U tim granizonim a nalazil� se ukupno .140.ОО_О vojnika, а bil a је sredina zime. Ра ipak је svuda bilo francuskih partizana. Ovo potpuno dokazuje izvodljivost тоје ideje i ubeduje m e da се ona morati da uspe. КАКО SE GRADE UTVRDENJA. U vestini fortifikacije prevazisli smo Rimljane ali nismo dostigli savrsenstvo . Nisam narocito m udar ali ne zadivljuje me veliki ugled Vobana i Keorma. Oni su о basnoslo v nom trosku investito ra utvrdili mnoga mesta, ali ib nisu time ojacali._ Za dokaz uzimam brzinu kojom su podlegala osvajacim a.
� im �mo g�tovo °:epo�nate m �derne inzenjere koji su е poucili na �J1hov1m greskama 1 neizmerпo 1h nadmasuju. No i oni su na sredini 1zmedu nedostataka recene gospode i avrsenstva kome treba da stremimo. Nacinio sam plan_ i pro fil� o�m ou�a_ono� utvrdenja i sracunao za koje ga vrem e 4.800 lJud1 moze izgrad1t1. C1tav se posao moze obaviti za 111 sati i tri cetvrti ili preracunato u desetocasovne radne dane za jedanaest dana i sat i tri cetvrti. Mada su ovi proracuni tacni, u praksi ne Ьi trebalo zavisiti od njih. Sacinio sam ih samo da Ьih stekao priЫiznu liku о izvodljivo ti svog pl ana. Ako se procenjeno vreme udvostruci ili utrostruci, greske nece Ьiti а razlika nije tako velika. Najbolji је metod podeliti graditelje u cetiri trocasovne smene. Tako se rad odvija bez prekida, а sva vojska radi пе premarajuci se - i radi svojski, jer vojnik koji radi amo tri sata dnevno пе moze se premoriti. Rad treba da bude propracen ritmickim bubnjanjem. Sa tri hiljade Spartanaca Lisander је, uz zvuke svirale za sest sati srusio atinsku luku Pirej. Kod na jos im a ostataka tog oblcaja а do pre nekoliko godina marsejski galioti radili su ро tem pu dobosa. Za stepena te radove zemlju treba bacati lopatom s jedne stepenice na drugu ili s jednog nivoa па drugi. Rucna kolica su skupa i tesko ih је gurati uzbrdo · Ыаgе ram pe koje su im potrebne znatno produzuju put. Vojnik moze lako izbaciti lopatu zemlje na visinu od devet do dvanaest stopa. Gde to пе bude m ogucno zemlju treba odnositi u kosarama. U tom lucaju graditelji se del e u dve grupe: jedna kopa i tovari а druga odn osi. Prilikom kopanja, pioniri moraju ostavljati stepenice na kojima се stajati kosare dok se pune. Korpe е prazne na obelezenim mestima. Sve ovo treba raditi u tempu koji се davati kakav muzicki instrument. Apsol utno је potrebno priviknuti vojnike na rad. Ako ispitamo rimsku istoriju videcemo da је RepuЫika matra la lagodnost i lenjo t svojim najstrasnijim neprijateljima. Konzuli u pripremali svoje legije za borbu tako sto su ih ucinili neumo rnim a. Legionarima su davali nepotrebne poslove samo da ne bi bili dokoni. Neprekidan napo r stvara dobre vojnike, jer ih о posoЫjava za vojne duznosti. Priviknuti na bol oni neosetno nauce da preziru opasno t. Prelaz iz rada u odmor cini ih slabicima. Upo reduju jedno stanje s drugim, ра ih hvata klonost ka neradu, toj preovladajucoj strasti covecanstva. Tada gundaju i na najm anji napor а duse im е razmeksavaju u nemuzevnim telima. RA ТОУ ANJE U PLANINAМA. Ко vodi rat u planinam a, ne Ьi nikad trebalo da prode kroz tesnac, а da prvo nije zagospodario visovima · tako се onemoguciti zasede i vojska се mu proci bezbedno. U suprot nom , uveliko rizikuje da mu vojska bude unistena ili primorana na povlacenje, ne bez velikih gubltaka. Neki put је pogiblja opsta, bez izgl eda da se iko spase. Ako su prolazi i visovi vec zauzeti, treba se pretvarati da se zelimo proЬiti pod borbom kako Ьismo zavaral i neprijatelja dok trazimo prelaz negde drugde. Tako сето ga uznemiriti jer s tim nije racunao. Nece znati kako da rasporedi trupe jer se boji za svo ju glavu · cesto се dici ruke od svega. Ма koliko planine izgledale teske i neprelazne, prolazi se mogu naci kad se traze. Planinci ih ni sami пе znaju, jer nikad nisu primorani da ih traze а okolnom
P znaje s mo ро stanovnistvu ne treba verovati jer опо svoj kraj ПЈ.? оvе Р �С lod su а m kaz � :1: � p �� d da prilici � u ? v . tradiciji. Се to sam Ьiо 1li �ad�1ti_ lJu�e_ l1cno 1vat1 1straz treba Tada sti. tljivo name i nja nezna uv .cet� 1h 1 �ас1· koji se пе Ьоје teskoca. Kad trazite prolaze gotov
Postoji jos _ jedan nacin _ prelaz�nja reka, u kome se neprijatelju bok. Pre b1tke ko? Тоrша Ј?ППС Eugen је tim nacinom presao okrece tri reke za �� а d_an� u pпsus_tvu �0Jv<;>de od Orleana. Zemljiste izmed u dveju . апшЈа bilo Је ravno 1 prilika Је bila zgodna za bitku cak 1· рп · · · ьfOJDOJ .. . . .. ,: st1. nepпJa паdmo1.,;no telJa. Medutim · opsadа ' ШЈе uradeno nixta � , te Је топn· а оьustav1-Jena. U takvom slucaju kad se opsada пе digne па vreme da se krепе " па · u povoljnijem polozaju n�prIJa�e1Ј· а, ��ek Је onaj ko donosi pomoc jer b1tka шkad_ n�Je generalna za _njeg� nego za napadnutog. Ovo stoga sto su sve branюceve trupe okuplJene izmedu dveju reka, bokovi bezbedni, а r�spored �eor�� dubok. Napad c na t davu rasut је ро terenu а � �� svoJe komuшk�c1Je pr�ko reka moze braшt1 samo malim snagama. Ako ?пе budu P<;>razene, c1tav kru� pu�a, b�kovi Ьivaju izlozeni neprijatelju 1 ubrzo sled� _ ops�e rasulo. � t1m s1tuac1J�ma, oklevanje donosi propast. !-Jz to, nep:r:чatelJ се se koJI- p�t pok�a�1 samo da Ьi uzbunio opsadnike 1 navukao 1h � а napuste svoJe polozaJe kako Ьi on ubacio pomoc u tvrdavu. Deo Је generalove vestшe u tome da ите razlikovati pravo od laznog. Najsigurnij� �etod z� op_sadivaca је te da okupi dovoljno trupa za _ suprotstavlJa�Je nepпJatelJu а preostale ostavi п а polozajima kako bi mo_gl� krenut1 _ na svakog ko pokusa da ude u tvrdavu. No oni ne mogu staJat1 kr�teшh ru�u, ka� da su omadijani i posmatrati neprijatelja _ kako п а �J1hove 0�1 prelaz1 reku dok mu bokovi, iako nezasticeni, nisu ?aP �?,n�tl. Opsad1vac treba samo da izabere na koji се е bok obrusiti, 1 na1c1 се na veoma lab otpor. U Ьici kod J?enena, �arsal_ de Vilar Ьiо Ьi izguЫjen da је princ Eugen kr�nuo na nJ_ega · o_n Је naime . ?golio krilo i presao reku u njegovom pпsu�t�. Pп_ncu ш п а p_amet ШЈ� padalo da Ьi marsal tako sta mogao pokusat1 u nJegovom pпsustvu 1 to ga је prevarilo. Marsal de Vilar Ьiо је veoma vesto ma kirao svoj mars. Princ Eugen ga је sve do 11 ati ро matrao i ispitivao njegov raspored, пе shvativsi nista. Sve su mu trupe Ьile pod oruzjem · imao је samo da krene napred i francuska arrnija Ьila Ьi izguЫjena jer јој је bok Ьiо nezasticen, а glavnina vec presla reku Esko. U 11 sati princ Eugen је rekao: ,,Mogli Ьismo bas i da rucamo" i povukao trupe. Jedva da је i seo za sto kad mu је stigla vest od lorda Albemarla da se celo francuske arrnije pojavilo па drugoj obali reke i deluje kao da se sprema za napad. Jos uvek је Ьilo vremena da trupe krenu п а mars i odseku trecinu francuske armije ali princ Eugen је samo naredio nekolikim brigadama п а svojoj desnoj strani da krenu ka denenskim sancima koji su Ьili udaljeni dvanaest milja. Potom је punom brzinom krenuo da sam izvidi situaciju jos uvek пе verujuci da se radi о celu francuske arrnije. Konacno је shvatio svoju gresku i video ih kako se postrojavaju za napad. Tog trenutka је otpisao sanac kao izguЫjen. Cuo sam Uer ni am Ьiо tamo) da је bacio ispitivacki pogled na neprijatelja i grizao rukavicu od muke. No kako god da mu је Ьilo smesta je naredio da se povuce konjica koja se nalazila na tom polozaju. Rezultat tog dogadaja Ьiо је gotovo neverovatan. U odno u naga, promena је Ьila jednaka razlici od preko sto bataljona. Princ Eugen
rnorao је sme titi garnizone и sve oЫiznje grado�e. Videv�i da_ aveznici ро guЬitku svih vojih magacina nisu vi"e u tanJU da _odrzavaJu ор a�u marsal de Vilar је iz okolnih garnizona povuk_ao nekih p�de�et batalJ� na. То ти је toliko ojacalo vojsku u pore�enJu s�.? laЬl)e�un �vezш cima, da princ Eugen vise ruje meo ostat1 �а boJistu; Ью Је ��1mo_ran da svu artiljeriju pre eli u Кепоа, gde је kasruJe pala u ruke nepnJatelJu. Sto se tice prelazenja reka verujem da ga је gotovo nemoguce spreciti. Prelazak preko reke оЫсnо podrzava tako jaka artiljerij �а va�ra da ј� nemoguce preciti prethodnicu da prede reku, usanc1 е 1 utvrd1 то tobran. Preko dana se tu nista пе moze uraditi, ali nocu е te fortifikacije mogu napa ti. Ako napad padne u vreme kad је neprijatelj росео prelaziti reku, napravice е rusvaj. Ко је pr�sao reku izgu�ljen је; ko nije morace da е vrati. No za ovu operac1Ju potrebne su Jake nage. Ako dopustite da пос prode bez dej tva s vase strane, videcete da је citava neprijateljska armija presla reku. Onda to nije carka а odredima nego generalna Ьitka - sto је rizik koji politicka ituacija ne opravdava uvek. Mnogo је varki i podvala pri prelazenju reka а svaka ih trana kori ti zavisno od svoje vestine i dovitljivo ti. Kad vec govorim о detaljima ne Ьih smeo izostaviti namamljivanje konja. Malo је partizana koji su mu vicni. Radi se о diverzionoj varci ciji је cilj: zapleniti neprijateUske konje na pasi ili prilikom akcije prikupljanja furazi. Morate se na konju, preruseni, uvuci medu nepri jateljske furaznike ili cuvare ispase i to s one strane па koju treba da bezite. Pocnete tako sto cete opaliti nekoliko puta. Zaceoni gonici odgovaraju а drugog kraja pasnjaka ili furazista. Potom podvikujuci i pucajuci, u galopu krecu na onu stranu па koju treba bezati. Svi се se konji dati u bekstvo te trane bilo da u upregnuti ili vezani, i zbacice svoje jahace. Makoliko ih mnogo Ыlо, na ovaj nacin moci cete da ih vodite ро petnaest i vise milja. Treba ih dovesti па rnesto oiviceno zivicama ili jarcima, gde ih mozete necujno zaustaviti i zapleniti ро zelji. То је dobra podvala, koja се nemalo naskoditi neprijatelju. Vidao sam kako se izvodi· ali posto е sve zaboravlja na nju vise niko i ne misli. Kada је Ьitka kod Denena Ыlа gotova, konjica је sjahala. Prolazeci i pred stroja, veseo kao i uvek marsal de Vilar obratio se vojnicima desnokrilnog puka rekavsi: ,Е, momci ude ili smo ih". Neki medu njima povikase: ,,Ziveo kralj!' i pocese bacati kape u vazduh. О tali to prihvatise i stadose uzvikivati, bacati kape u vazduh i pucati, сети se pridruzi i konjica. То је konje toliko poplasilo da su е oteli od vojnika i pobegli. Da se pred njima nasla samo cetvorica ljudi, mogla ih је odvesti neprijatelju. Ovaj је dogadaj prouzrokovao prilicno stete i nereda · nekoliko vojnika је ranjeno а izvesna kolicina oruzja izguЫjena. RAZNI POLOZAJI. Nisu svi prirodni polozaji podeseni kao ро planu. Veoma ih је malo koji jesu. Gotovo svi imaju nekih osobenosti, koje се vesti general umeti da iskoristi. Govorim о klancima ulegnutim putevima, lancima jezera i bezbrojrum drugim svojstvima zemljista, koja sva pruzaju cudesnu pomoc onorne kome је bozja milost dala pameti.
Stvari koje uveliko menja�� datu s!tuaciju katkad se previdaju ve dok е pro to ne nametnu paznJI. Onda Je ka по i vidite da te ispali те ni. Fran�uzima је u pri�o�i ?а napadaju. Kad general nije voljan da е о _ Још па potpunu d1 c1plinu trupa i veliki red potreban u otvorenim b1tkama tr��a �то �а stvori pril�e za sitne carke i brigadne napade. Takve �- pnlik� Jari:iacn
z
Ј;; !;!
а
�
о !;!
�
263
264
z f � а � � о
� �
se celo kolone zaustavilo ili da ga elementi zacelja пе bi sle�ili._ Zasto� · Razlog se mora naci u ljudskom �rc�. Nek� d�setoпca . !Judi u�vat� uporiste u sancu i svi се se bran!oc1 razbez.�t1; napustice ga c1tav1 bataljoni. Cim na milju i ро ugledaJu vod kоПЈ1се dace se u bekstvo. u odbrani sanca sve bataljone treba raspore�iti odma_h iz grudobrana jer ako na njega kroci neprijatelj v_ase z�celJe gleda�e ато kako d� se spase. Uzrok tome jeste zgranuce koJe . zahvata lJude kad se des1 nesto sto nisu ocekivali. То је opste pravilo u �atu; ono re�ava sve Ьitke i sva dejstva. Ono potice iz ljudskog srca 1 navelo те Је �а se prihvatim ovog dela. Ne verujem da је iko dosad pokusao da u nJemu nade razlog za neuspehe u ratu. Elem kad ste smestili trupe iza grudobrana опа се se nadati da се njihova vatra spreciti neprijatelja da prede jarak i I??pne _se . па grudobran. Ako е to desi, опе се se uz� svu_ vatru smatr�tJ 1zguЬlJ��m izgublce glavu i dati se u bekstvo. Bilo 31 �ogo .?olJe postav1t1 na grudobran samo jedan red vojnika naoruzaruh k?plJ1Л:a s� zada�kom da napadaca odbacuju kako se bu_de i:eo. �zv�sn? Је da _ ce ош tu_?uzno t i izvrsiti jer napadaceve pokusaJe ocekщu 1 рпрrаvш su za nJ1h. Ako uz to postavite pesadiju - postrojenu ро тот metodu, u centurije na trideset koraka od sanca te се trupe videti da su tu mestene da Ьi napale neprijatelja cim prodre i pokusa da se postroji. Nece se zacuditi kad vide da је neprijatelj prodro - jer to i ocekuju - ра се jurisati silovito. Da su umesto toga bili postavljeni na grudobran pobegli bi. Eto kako u ratu sitnica menja sve i kako se ljudskim slabostima moze upravljati jedino ako se s njima racuna unapred. Ako neprijatelj - sto se cesto desava - pokusa da zauzme bermu sanca da Ьi vas oterao s praga mozete ga cekati s kopljima u ruci i jednog ро jednog, cim е pokaze, bacati u jarak. I najzad ako neprijatelj prodre u sanac i pocne se postrojavati saljite na njega centuriju ро centuriju da izvrse juris. Kad vide da је neprijatelj prodro centurije se nece iznenaditi jer to i ocekuju · а jurisace silovito jer su to i same htele. То је sve sto se moze reci о odbrani sanaca. U krupnijim sukobima treba uvek imati vise rezervnih jedinica, da Ьiste ih mogli slati onamo gde neprijatelj upucuje najvise svojih vojnika. То nije uvek lako izvesti. Ako је neprijatelj vest necete videti nista. Prema tome rezervama treba odrediti najpovoljnija me ta, Ьilo u sancu Ьilo van njega, zavisno od zemljista. Ako је zemljiste nadaleko ravno ne treba da se bojite napada, jer neprijatelj nece hteti da otkrije svoju pravu nameru izlozivsi glavninu svojih snaga. Na takvim mestima imace samo bataljon ро duЬini. No gdegod se nade breg udolina, ili i najmanja sitnica koja ga u nastupanju moze zakloniti odatle mozete ocekivati najjaci udar jer се se neprijatelj nadati mogucnosti da zakloni svoje manevrisanje i broj trupa. Ako uspete da u svojim sancima nacinite nekoliko prolaza kroz koje Ьi grupa-dve mogla izleteti kad celo ove ili one neprijateljske kolone stigne do ivice jarka napadace cete neizostavno zaustaviti makar oni i uspeli da forsiraju sanac i prodru u njega s nekolicinom vojnika. Ovo stoga sto su suocili s neocekivanim ра se Ьоје za svoje bokove i zacelja. Sva je prilika da се se dati u bekstvo пе znajuci ni sami zapravo zasto.
Evo_ _ dva primera koji P udarcem. Моје u trupe ро trojene ро о am redova u duЬinu ра е ne bojim zbrke· juri mi је ze tok, а mar brz· ne bojim se zbrke i uvek cu obuhvatiti neprijatelja, iako то brojno jednaki. Neprijateljski bataljoni nemaju leka vojoj boljci jer ne znaju kako Ьi е razvukli. Zaista nista, nije kukavnije i Ье mislenije od formacija u kojima е borimo · ne mogu pojmiti za to generalima nije palo па pamet da ih izmene. Ono sto predlazem nije novina. То је formacija starih Rimljana. Sluzeci se njome pokorili u ve narode па zemlji. Reci се mi е: ,,Ali Rimljani nisu imali barut '. Tacno ali su njihovi neprijatelji imali projektilno oruzje cije је dej tvo bilo gotovo i to. Grci su Ьili veoma vicni ratnoj vestini i dobro di ciplinovani · ali njihova velika falanga nikad е nije mogla nositi malim rimskim jedinicama rasporedenim ро ovoj formaciji - kojoj PoliЬije toga daje predno t. Sta Ьi protiv nje mogli nasi bataljoni, koji nemaju ni tela ni duha? Ма gde centurije Ьile postavljene - na ravnom ili neravnom zemlji tu - naredite im da izlete iz kakvog u kog prolaza ili ma kog drugog mesta i videcete s kojom се е iznenadujucom brzinom ra porediti. Mozete im narediti da jurnu
:U
z
.Е !;;
а
266
� � о
UJ
>
� �
punom brzinom da о voje kakav tesnac, zivicu ili vi ; d?k tig?u zastave опе се vec biti svr tane vaka na svom me tu. То Је nas1m bataljo�ima neizvodljivo jer da Ьi е rasporedili kako valj� t_reba im zemljiste pravljeno ро narudzЬini i dost� v:emena za obavlJanJe ne_�o likih pokreta. Sve је to zalo no gledat1 · се to am od toga dob1Jao kosmare. Godine 1732 kad am pisao ovaj rad о ratu ni am Ьiо procitao celog v PoliЬija; zavr io sam ga tek ove godine, 1740. Navescu vta am kod njega nasao о grckoj falangi i rim kom borbenom rasporedu. Polaskan am time vto sam razmisljao kao i taj savremenik Scipionov HaniЬalov i Filipov, koji је tokom nekoliko ratova tih velikih ljudi Ьiо u raznim armijama i nekoliko godina zauzimao vazna rukovodeca me ta. Takav lavan autor moze samo opravdati moje zami li. Citaocima ovog dela prepustam da sami ocene jesam li razmisljao kao i оп. Citirarn PoliЬija: "Uverivsi citaoce u se toj knjizi ovog dela da cu odabrati pogodan trenutak da uporedim makedonsko oruzje i borbeni poredak а rirn kirn i pokazati u kom је pogledu koji bolji sada cu iskoristiti priliku koju mi daje upravo opisana akcija i nastojati da izvrsirn sta arn оЬесао. Као sto se rnakedonski borbeni ra pored ро i ku tvu ranijih vrernena srnatrao boljim od azijatskog i grckog, а rim ki na i ti nacin vi im od onog koji е praktikovao u Africi i u svim zapadnirn krajevirna Evrope; i kao sto u kasnije ta dva poretka cesto uprostavljana jedan drugorn, tako isto mora Ыti i korisno i zanirnljivo izvuci razlike rnedu njima i objasniti prednosti koje u u tirn sukoЫma dono ile pobedu Rirnljanirna. Iz tog pregleda, umesto da se oslanjamo na slucaj i kao povrsni ljudi slepo aplaudiramo sreci pobednika rnoci cemo da pouzdano uocirno prave uzroke njihovog uspeha i da voje divljenje zasnujerno na nacelima zdrave pameti i razurna. Sto se tice Ьitaka HaniЬalovih, i njegovih pobeda nad Rimljanima, ne treba ih ovorn prilikorn nadugacko razrnatrati, jer taj voj kovoda nije nadjacao Rimljane ni oruzjem ni borbenim ra poredom no samo svojom spretnoscu i divljenja dostojnom vestinom. Pisuci о tirn Ыtkama veoma smo jasno pokazali da је to uzrok njegovog u peha. Ovu ора ku jos јасе potvrduje, pre svega konacan i hod rata. Jer cim u stekli zapovednika cija је sposobnost Ыlа jednaka HaniЬalovoj, Rimljani u postali pobednici. Dodajmo tome da је sam HaniЬal odbacio oruzje koje је isprva koristio i, nabdevsi africke trupe oruzjem zaroЫjenim od Rimljana u prvoj Ысi vise nije kori tio drugo. Na isti nacin је Pir koristio ne samo italijansko oruzje nego i voj ku, i u svim Ыtkama s Rirnljanima postavljao u naizmenicnom poretku cetu te vojske i kohortu rasporedenu poput falange. No ni tako nije uspeo da nad nijima izvojuje ijednu jasnu ili presudnu pobedu. Ove opaske isticemo unapred da е istinito t onog sto сето dalje iznositi ne Ы nicirn dovodila u pitanje. Vratimo se sada onorn poredenju koje mo predlozili. Мnogi razlozi lako dokazuju da se falangi dok god irna svoj pravi oblik i punu тос dejstva nijedna sila ne moze suprotstaviti ni izdrzati ze tinu njenog napada. Kad se redovi zЫju za borbu, svaki vojnik zajedno oruzjem zauzima prostor od tri tope. U vom starinskom obliku, kop-
lja s� b�la edam��e t kuЫt_a duga__(jedan kuЬit iznosi stopu i ро) ali da v?l b1la ��desru)a U borb1 ka ШЈе su kracena na cetrnaest. Od te duz!ne, се�ш _kub1t� ?tpada �а о�ај deo izmedu rukohvata i donjeg �raJa koplJa, iza v�J_шka, koJ1 sluz1 kao protivteza delu koji se pruza 1 pre_d nJega· а duzшa ovog drugog dela od vojnikovog tela kad е koplJe gш_-ne obema rukai:na �а neprijatelja, sledstveno tome, iznosi de �t _kub1t�. Oda�de .P:oizl�z1__ da, kad se falanga zbije u svoj pravi ?blik 1 kad Је svak1 VОЈШ � рпЬ1Је na propisani razmak od onog ispred 1 onog �ored sebe . koplJa petog red� strce dva kuЫta ispred prvog , 1 cetvrtog reda strce jos dalje. reda ttm sto koplJa drugog, treceg Ocigl�dno је, �akle da ispred svakog vojnika u prvom redu strci ро nekol1k? kopalJa, svako za ро dva kuЬita duze od drugog. Kad е irna _ � v1du 1 !о _d_a е _falanga ро. t�oj�va u sesnae t redova ро duЫni lako с� se _ poJrшtl koltka mora b1t1 nJena ukupna tezina i zestina, а kolika sila nJenog napada. Iz redova iza petog, koplja ne dosezu toliko da Ьi е mogla upotreЫti protiv neprijatelja. Stoga vojnici u tim redovima oslanjaju svoja _koplja, okrenuta vrhom nagore, na ramena onih ispred еЬе; tako oblikщu neku vr tu bederna koji im stiti glave i cuva od ulica koje mogu preleteti prve redove i ра ti na njih. No kad citava falanga krece u juris na neprijatelja cak i ti zadnji redovi Ьivaju od nemale kori ti i �nacaja - jer kako neprekidno guraju опе ispred sebe, tako amom svoJom tezinom povecavaju silinu napada а prvim redo vima onemogucavaju od tupanje i povlacenje. Takav је dakle ra pored falange i u celosti i ро delovima. Razmotrimo sada oruzje i borbeni poredak Rimljana, da Ы mo poredenjem videli u cemu se razlikuju od makedon kih. Rimski vojnik pod oruzjem takode ima pro tor od tri stope· ali posto је svaki vojnik u Ысi talno u pokretu, prinuden је da talno pomera stit da Ы ovaj ili onaj deo tela zaklonio od udarca kao i da rnenja polozaj svog таса, nekad za bodenje, а nekad za ecenje mora postojati prostor od јо bar tri tope za razmak izrnedu njega i onih do i iza njega, kako Ы se svi ti pokreti pravilno izveli. Prema tome, u jurisu na falangu vaki Rimljanin ima ро dva Makedonca nasuprot еЬi, а mora е su re ti i а deset kopalja. No jedan covek ne moze macem pokositi va ta koplja pre no sto Ьi mogla dejstvovati na njega. Nije mu lako ni da е proЬije kroz njih, jer oni iz drugih redova ne daju ni tezine priti ku ni nage macu onih u prvom redu. Stoga је lako pojrniti da dok god falanga ima voj pravi oblik i punu nagu, nijedna vojska, kao sto sam vec primetio, ne moze izdrzati njen ceoni napad. Cemu onda pripi ati to da u pobednici Rimljani а porazeni oni koji kori te falangu? Razlog је ovaj: u ratu ima bezbroj razlicitih vremena i rne ta za dej tvo, ali falangi odgovara amo jedno vreme i me to, samo jedan cvrst i odreden nacin dejstva. U lucaju generalne Ьitke ako је neprijatelj prinuden da е falangom sretne bas onda i onda gde njoj treba, va је prilika da се опа pobediti. No ako је rnoguce izbeci Ьitku pod tim okolnostirna sto је zai ta lako, falange se nirnalo ne treba bojati. Poznata је istina da falanga zahteva zemljiste ravno golo i ci to od ma kakvih prepreka - rovova neravnina ko ina obronaka recnih korita
1 а
268
�
оLL1
>
�< �< �
- i da је svaka takva prepreka moze omesti i rasturiti јој poredak. S druge strane, mora se odmah priznati da је ako ne nemoguce, опо bar izuzetno retko naci zemljiste koje se prostire na dvadeset ili vise stadija а da na njemu nema nijedne o�akve prepreke.. �o l?retpostav�o da se takvo zemljiste jos i moze пас�. Ako se nepnJatelJ пе spustI па njega nego povede svoju vojsku kroz o�o_lne �ajeve, pljackajuci gradove i razarajuci zemlju, koja се onda b1t1 konst od falange? Dok god ostane na tom zgodnom mestu ne samo da nece moci da pomogne svojim prijateljima, nego ni sebe nece sacuvati od propasti jer trupe koje gospodare citavom okolinom i ne nailaze па otpor lako се јој odseci sve kanale snabdevanja. Ako li pak napusti svoje zemljiste i krene и borbu, prednost се do te mere Ыti па strani neprijatelja da се mu falanga ubrzo postati lak plen. No pretpostavimo dalje da се se neprijatelj spustiti и tu ravnicu; ра ipak ako smesta пе povede svu svoju vojsku da izdrzi napad falange, ili ako se u trenutku jurisa malo povuce iz sukoba, ро sadasnjoj praksi Rimljana lako је odrediti kakve се Ыti posledice. Jer sada se nas diskurs ne zasniva na golom umovanju vec na cinjenicama na nedavnim dogadajima. U ceonom napadu na falangu Rimljani nikad ne uposlja vaju sve svoje snage da Ы svoj stroj izjednacili s neprijateljskim, nego dovode samo deo svojih trupa, а ostatak cuvaju и rezervi. Bilo da elementi falange razЫju protivnicki stroj Ыlо da se njen stroj razblje njen се se osobeni poredak rasturiti. I ako budu gonili begunce i ako se povuku ра sami budu gonjeni begunci odvojice se od glavnine. Tako ostaje malo prostora koji rimska rezerva ne propusta da zauzme, а onda jurisa na preostali deo falange - ali ne ceono, nego s boka ili zacelja. Posto је tada lako izbeci uslove koji su za falangu povoljni а posto se oni koji su јој nepovoljni nikako ne daju izbeci, izvesno је da vec sama ta razlika mora imati odlucujucu tezinu prilikom borbenih dejstava. Ovome se moze dodati podatak da su trupe koje cine falangu, poput svih ostalib, primorane da marsiraju i logoruju ро svakojakom zemljistu, da prve ugrabe zgodne polozaje da opkoljavaju neprijatelja i izvode iznenadna dejstva ne znajuci da је neprijatelj u Ыizini. Sve se te stvari normalno desavaju u ratu i umeju da uveliko olaksaju - ра katkad i odluce -pobedu. No и svim tim prilikama makedonski borbeni poredak ili se ne moze primeniti ili se primenjuje na potpuno beskoristan nacin jer trupe falange gube svu svoju snagu kad dejstvuju zaseblce ро cetama ili pojedinacno (covek па coveka). Nasuprot tome rimski poredak ni и takvim prilikama nije nepogodan. Medu Rimljanima, svaki vojnik - kad је naoruzan i spreman za rat pojednako је sposoban za borbu u svako doba i na svakom mestu, ili kad god se neprijatelj pojavi i uvek ima istu тос i istu sposobnost u ЬоrЫ, kako zaseblce ро cetama tako i u borbl ,covek na coveka'. Као sto su и rimskom borbenom poretku delovi mnogo podesniji za upotrebu по protivnicki tako i njihov uspeh u ЬоrЫ mora Ыti veci od protivnickog. Ako sam se ovim predmetom predugo zabavio to је otud sto su mnogi Grci doziveli poraz Makedonaca kao krajnje neverovatan dogadaj i otud sto Ьi mnogi drugi odsad mogli pozeleti da saznaju iz
koji� raz�oga i u �ojim pogledima poredak falange zaostaje za rimskim oruz3em 1 borberum poretkom". NAPAD N� SANC�. P!ved napad na sanac treba nastojati da se stroj rast_ egn : sto Је moguce �1 �е. Tako се se neprijatelj svuda bojati i ni sa � koJe t�cke n�ce povlac1t1 trupe da Ы zastitio onu koju nameravate napast1,_ cak 1 kad ot�ije koja је. Prema tome dobar deo njegovih trupa b1_v� neupotreЬ131v. Da Ыste to izveli, svi oni bataljoni koje cete upotreb1t1 samo za varku treba da se postroje ро cetiri и duЫnu i da marsiraju � st�oju. ?statak manevra i pripreme za pravi napad treba - _ . dav s� odvlJ�J� iza n31h. То se zove: maskiranje napada. Ovaj deo vojne vestшe �;а�1!1 od mas�e; gen�ral ga moze doterivati do mile volje. Sve sto ura�1 Ь1се dobro, Jer ти 1z_vesnost da nece Ыti napadnut omogucava da urad1 sve sto smatra umesшm. Moze se koristiti jarugama, dolinama ' zivicama, i Ыljadama drugih stvari. U jurisu ро centurijama ne treba se bojati zbrke. Svaki се centurion to smatrati za stvar casti svoje zastave, а nemoguce је da se medu njima ne nade onih koji Ы stavili zivot па kocku kako Ы se istakli. Ovo stoga sto, ро тот sistemu, ponasanje svake centurije Ыvа uocljivo zahvalju juci tome sto svaka ima svoju zastavu. Prilikom priЫizavanja sancu, treba isturiti lako naoruzane trupe, da privuku neprijateljsku vatru. Ostale trupe treba da im daju podrsku. Najzad, kad pocne paljba, centurije treba da izadu i jurisaju. Ako ih neprijatelj оdЫје, treba da ih zamene druge, i to pre no sto ove prve stignu da uteknu, ра се sila i brojnost savladati sve prepreke. Centurije koje su postrojene ро cetiri u duЫnu treba da stignu и isto vreme pod uslovom da ste proЫli sanac па nekoliko mesta odjednom. Neprijateljski bataljoni koji su se nasli izmedu dveju snaga i koji vide vas stroj kako napada pobeci се, i vas се se stroj domoci grudobrana. Posle toga vase se trupe mogu prestrojiti а neprijatelj се se dotle povuci, zamisljajuci da је ucinio sve sto se uciniti moglo. Postoji jos jedan nacin napada na sance, potpuno razlicit od ovog, а podjednako dobar. No on zahteva povoljan teren i savrseno poznavanje tog terena. Kad blizu sanaca postoje jaruge ili ulegnuca gde se trupe prilikom marsa mogu sakriti, treba ka neprijatelju poslati nekoliko kolona na velikom medusobnom rastojanju. Neprijatelj се svu paznju obratiti па njih rasporediti trupe da ih docekaju i ogoliti sance. Kad kolone napadnu sve се neprijateljske snage krenuti ka njima, а nase trupe koje su Ыlе и zaklonu mogu se naglo pojaviti i napasti napustene delove sanaca. Trupe koje su se suprotstavljale napadu kolona, kad to vide, iznenadice se i izguЫti glavu, posto taj dogadaj nisu ocekivale. Potom се se okaniti borbe s kolonama, toboz hitajuci u odbranu sanca, а u stvari iz straha koji ih је obuzeo. Tako cete moci da u isto vreme udete u sanac na tackama pravog i laznog napada. Od svih vrsta ratnih dejstava odbrana sanca cini mi se najtezom. Mada sam naznacio razlicite odbrambene metode koji mi izgledaju najbolji, ni u najbolje nemam mnogo vere. Sto se mene tice ne verujem u sance. Moji orniljeni fortifikacijski radovi jesu redute, i о njima си sad govoriti.
z
ј а
270
� � о �<
g;
�
REDUТE. Duzan sam da cinjenicama obrazlozim visoko misljenje koje imam о redutama. Do poltavske bitke svedski kralj Karlo ХП uv� k ј� pobedi�ao. Njegova _ nadmoc nad Rusima gotovo је nevero�atna. N1Je _bil? neob1�no da de et ili dvanaest hiljada Svedana pregaz1 sance �оЈе Је Ь�ашlо pe�eset sezdeset, ра cak i osamdeset hiЧada . Ru�a 1 da branюce а есе na komade. Svedani nikad ni и pital1 kol1ko Је Rusa, nego amo gde и. Car Petar najveci covek svog doba, podnosio је poraze и tom ratu а trpljenjem koje је Ьilo jednako njegovoj genijal�o ti i nije prekidao borbu kako Ьi omogucio svojoj vojsci da stekne 1 kustvo. Dok su trajale njegove nevolje svedski kraj је opseo Poltavu. Car је odrzao ratni savet па kome је izneseno vjse raznih misljenja. Neki и Ьili za to da ruska vojska opkoli svedskog kralja i podigne velikj sanac kako Ьi ga primorala na predaju. Drugi su generali predlagali da е pali citav kraj па trista mЩа unaokolo, kako Ьi ga pobedili gladu. Тај avet ро тот mШjenju uopste njje Ьiо los i car ти је Ьiо klon. Drugj su pak generali tvrdili da se to sredstvo uvek moze primeniti, ali da Ьi prethodno trebalo rizikovati Ьitku jer u Poltava i njen garnizon Ьili u ора по ti da padnu u ropstvo veoma odlucnog vedskog kralja. Оп Ьi tu nasao veliю depo i zalihe svega sto Ьi mu Ьilo potrebno da prezivi put kroz pu tos koju su generali nameravali da stvore oko njega. То је resenje prihvaceno. Onda е car obratio savetu, rekavrsi: ,Posto то odlucili da е borimo sa svedskim kraljem treba da е dogovorimo о metodu i da izaberemo najbolji. Svedani u iloviti, disciplinovani, obuceni i vesti. Nasim trupama ne nedostaje odlucno ti, ali one tih predno ti nemaju. ТrеЬа dakle parirati svedskoj nadmoci. Oni u nam cesto proЬijali sance а na otvorenom terenu nase u trupe uvek guЬile zahvaljujuci vestini i lakoci s kojima oni manevrisu. Stoga valja razЬiti njihov manevar i uciruti ga uzaludnim. Da Ьih to postigao, trebalo Ьi da krenem ka svedskoj armiji, podignem nekoliko reduta sa dubokim jarcima duz fronta nase pesadije, smestim u njih pesadiju i zastitim је palisadama i zbunjem. Za to је potrebno samo nekoliko sati rada а neprijatelja сето acekati iza tih reduta. Da Ьi nas парао, morace da djgne opsadu. Kad izguЬi mnogo ljudstva oslaЬi i bude dezorganizovan, napascemo. Nema sumnje da се dici opsadu i krenuti da nas napadne cim nas vidi kako ти se priЫizavamo. Stoga treba tako da podesimo mars da u njegovu blizinu stignemo pred kraj dana, kako Ьi оп ostavio napad za sutradan. Tokom noci podici сето redute". Tako је govorio veruski samodrzac i citav је savet odobrio njegove odredbe. Usledise naredenja da se krene na mars da se spreme alatke, topovi, fascine, palisade itd. Kasno ро podne 8. jula 1709. godine, car stize и Ыizinu svedskog kralja. Ovaj, mada ranjen, obavesti svoje generale da се utradan ujutru napasti rusku vojsku. Napravise raspored, ро trojise trupe i nesto pre svitanj,a podose. Car је ispred svojih trupa podigao sedam reduta. Bile su pazljivo nacinjene i svaku је poselo ро dva bataljona pesadije, snabdevena vim
to im }_е treb�lo za odbr_ �nu. Iza njih је Ьila citava ru ka pesadija dok . Је k�nJ1ca taJala па kr1lima. Tako е ruskoj pesadiji nije moglo prici ukolik_o е ne zauzmu redute, jer ni u se mogle ostaviti netaknute u . _ pozad1ш а 1zmedu njih е nije moglo proci od njihove srnrtonosne vatre. Ј?о� nj u �aleteli �� ovaj ra pored ni svedski kralj ni njegovi ?eneral1 ш _u ga ш nas_ �utll1. No posto se masina vec zahuktala Ыlо ju Је nemoguce zau tav1t1. Dva krila sved ke konjice naterala su rusku konjicu у bekstvo i predaleko zasla goneci је. Redute su zaustavile centar. Svedani u ih napali i naisli па ze tok otpor. Svaki vojnik zna koliko је te ko zauzeti dobru redutu. Ona zahteva ро ebnu formaciju а nekolikov bataljona i petnaest ili dvade et ceta gr�nadira kako Ьiје nap�lj s vi e trana u isto vreme· ра i tad је uspeh ne1zve tan. Ipak Svedaш zauze е tri ru ke redute dok sa ostalih behu od?ac�ni uz veli�e �uЬitke. Prilikom napada na redute nered је neizbezno zahvatю c1tavu sved ku pesadiju, dok је ruska uredno ро trojena па dve ta koraka razdaljine, mirno ро matrala taj prizor. Кralj i svedski generali videse ора по t u kojoj u se naslj, ali neaktivno t Ru а dala im је nesto nade da се е moci povuci. Bilo im је apsolutno nemoguce da е uredno povuku jer је ve bilo dezorgani zovano; ili u е preduzimali beskori ni napadi ili u vojnici tajali i gjnuli. Jedini izlaz Ьiо је u povlacenju. Trupe koje su bile zauzele redute behu povucene; о tale su ih ledile. Nije Ьilo nacina da е pre troje ve dok u Ыli na dometu paljbe, iz reduta, te u е vi povlacili dezorganizovano i nije е znalo ko pripada kojoj jedinici. Za to vreme car sazva generale i zatrazi savet. Jedan od v mladih, g. Alar, ne dav i nikome da dode do reci obrati е svom gospodaru ovako: ,,Ako va е velicanstvo те ta ne napadne Svedane kasnije nece imati kad". Bez odlaganja citav stroj krete napred u dobrom poretku а uzdignutim kopljima izmedu reduta u kojima је ostala ро ada da stiti povlacenje ako zatreba. Svedani е ni u ljud ki ni zau tavili da е prestroje i ponovo u postave red kad iza еЬе ugleda е Ruse. Ponovo zavlada opsti nered i zbrka. No ipak ne pobegose· cak su hrabro poku ali da se okrenu, kao da се na juris; ali nije Ьilo reda, koji је rce Ыtke, te ih neprijatelj ra prsi bez otpora. Nenavikli da pobeduju, Ru i е ni u usudili da ih gone, te se Svedani bez smetnji povuko v e do Borisopolja, gde u ka nije svi zaroЫjeni. Tako se ve tim ra poredom tice povoljna prilika. Ako и na ovaj nacin pobedili Rusi - koji u u to doba Ыli nei ku ni i оЬе hrabreni nizom neu peha - kakav li Ы tek uspeh trebalo ocekivati od hrabre i gorde nacije koja је nagon ki sklona napadu? Jer ovde su acuvane sve predno ti napada iako te u odbrani. Na neprijatelja jurisaju brigade koje napreduju u onoj meri u kojoj on napada ovu ili опи redutu. Juris е cesto obnavlja i uvek е za to kori te sveze trupe. Опе nestrpljivo cekaju naredenje i napadaju ilovito · zato sto ih о tali vide i podrzavaju а narocito zato sto znaju da im је od upnica bezbedna. Nema те ta strahu od panike koja ponekad zahvata voj ku· Ьivate
� UJ
>
� � о �<
;<
а::
271
gospodar povoljnog trenutka koji moze odluciti ishod Ьitk�. Pod tim podrazumevam trenutak kad је neprijatelj и neredu. Kakva Је prednost moci s pouzdanjem cekati taj trenutak! Rusi nisu iskoristili sve prednosti koje im је nudio njihov raspored. Мirno su gledali kako im padaju . t�i red�te i ne �okusavajuci da � pomognu. То је moglo obeshrabnt1 branю�e ostalih reduta zaplas1t1 njihove sopstvene trupe i povecati hra�rost Svedana.. Mozemo se stoga odvaziti da kazemo kako је и toj Ьici Svedane porazю samo raspored dok ruske trupe nisu mnogo doprinele pobedi. Redute su pogodnije i utoliko sto se P?dizu za �at�o vreI?e,_ а kori ne su и bezbrojnim situacijama. Cesto Је dovolJna Jedna Jedina da na zemljisnom koridoru zaustavi citavu armiju. Mogu se upotreЬiti kao zastita od uznemiravanja na kriticnom marsu kao podrska ovom ili onom krilu, za razdvajanje zemljista, za zauzimanje velikog prostora kad nemate dovoljno trupa za podrsku bokovima u sumi u mocvari, na reci itd.
272
z f � а � ощ
.. >
� �
UHODE I VODICI. Uhodama i vodicima nikad se ne moze pokloniti previse paznje. Montekukuli kaze da su oni nalik ocima i poput ociju potrebni vojskovodi. U pravu је. Na njih se nikad ne moze potrositi previse novca. Oni se moraju odaЫrati u onom kraju u kome se vodi rat. Treba da budu inteligentni, prepredeni i diskretni. Treba ih ubacivati svuda: medu oficire, generale snabdevace а narocito medu liferante provijanta, zato sto njihova skladista magacini i druge pri preme pruzaju najbolje obavestajne podatke о stvarnim zamislima neprijatelja. Uhode ne Ьi smele znati jedne za druge. Treba ih svrstati и vise rangova. Neki Ьi imali da se druze s vojnicima; drugi da prate arrniju pod maskom trgovaca sitnom robom. Ovi Ы trebalo da poznaju jednog svog kolegu iz prvog ranga, od koga doЬijaju sve sto treba proslediti zapovedniku koji ih placa. Тај zadatak treba poveriti vernom i inteligentnom coveku. On treba da svakog dana izvestava о svojim aktivnostima i mora Ыti provereno nepodmitljiv. ZNACI. U ratu postoje posebni znaci koje valja izucavati i ро kojima se sa izvesnom sigurnoscu mogu donositi zakljucci. Tome се uveliko doprineti vase poznavanje neprijatelja i njegovih оЫсаја - а postoje i znaci zajednicki svim narodima. Tokom opsade, na primer, dok se priЫizava vece na horizontu i visovima primecujete neorganizovane i dokone grupe ljudi koji posma traju grad. То је siguran znak da se priprema krupniji napad. Naime, napad obuhvata elemente raznih jedinica, ра za njega zna citava armija. Oni koji nisu odredeni za ucesce u napadu okupljaju se ро visovima da ga natenane posmatraju. Kad је vas logor blizu neprijateljskog ра cujete da se odande mnogo puca ocekujte da sledeceg dana bude Ыtke, jer to neprijateljski vojnici prazne i ciste svoje oruzje. Kad ste и prisustvu naoruzanog neprijatelja i primetite da vojnici menjaju kosulje, izvesno је da predstoji napad, jer oni navlace kosulje jednu preko druge da nijednu ne Ы izguЫli.
1
Ako и n�pr�jateчs�oj armiji_ b�de v�cih p��reta, to cete moci primetiti na ��set 1 v1�e_ milJa ро p��s�ru - koJ� se d1ze samo iz nekoliko razloga. Pras�n� fur�zruh �ol�na ШЈе 1sta kao 1 prasina kolona и marsu; moracete nauc1t1 da 1h razlikщete. Isto tako, _pravac kret��ja neprijatelja_ moci cete oceniti ро odЫesku sunca na_� Jego �om oruz�u. Ako �u zrac1 vertika!rn, on marsira ka vama; ako� retk1 1 neuJednaceru,_ povlac1 se· ako padaJu ukoso zdesna nalevo, !аесе �е ulevo; ako padaJu ukoso sleva nadesno, marsira udesno. Ako Је u nJegovom lo_goru mnog<: P:asine, а nisu је digle njegove furazne kolone, odasl�o Је snabdevace 1 komoru te mozete Ьiti sigurni da се uskoro _krenut1 na ma_ rs. То се vam dati vremena da rasporedite trupe kako b1ste ga napali na marsu. Ako mu је izvodljivo da marsira ka vama, treba �а znate је � ти to i .�amer� i koji mu је najverovatniji prav�c kretanJ�: То se moze proceruti ро nJegovom polozaju, zalihama, dep01ma, zemlJistu· ukratko ро njegovom ponasanju uopste. Nekad се poljsku pekaru smestiti levo, а nekad desno. Ako znate kad i ko!�ko 1:1ЈеЬа _ресе i_ ako vas pokriva kakav potocic, mozete citavom arrmJom izvest1 bocru pokret. Ako оп ucini to isto - kao sto је katkad primoran - mozete se naglo vratiti i napasti pekaru sa deset do dvanaest hiljada ljudi. Тај prepad treba obaviti pre no sto on shvati о cemu se radi, zato �to uvek ima�e nekoliko sati prednosti nad njim, ne racunajuci vreme koJe protekne izmedu trenutka u kome on dоЫје prvu vest i trenutka u k��e se ona potvrdi. On се bez sumnje sacekati pre no sto pokrene arrruJu· prema tome sva је prilika da се vest о tome da mu је depo napadnut primiti pre no sto је naredio mars. U ratu је beskrajno mnogo tih lukavstava koja se mogu upotreЫti s malo rizika. Njihove su posledice cesto jednake posledicama potpune pobede. Ona mogu prisiliti neprijatelja da vas napadne kad је u nepovoljnom polozaju, ра cak i da se sramno povuce sa brojno nadmocnijom armijom. А vas се rizik Ыti mali ili nikakav. ZAPOVEDNIК. Sacinio sam predstavu о zapovedniku koja nije himericna: vidao sam takve ljude. Od svih osoЫna prva је: Hrabrost. Bez nje, ostale vrede malo, jer se ne mogu koristiti. Druga је: Inteligencija, koja mora Ыti visoka i plodna u smisljanju prakticnih resenja. Treca је: Zdravlje. Zapovednik mora imati dara za naglu i odgovarajucu improvizaciju. Mora Ьiti u stanju da dokuci misli drugih а da sam ostane nedokuciv. Mora Ьiti obdaren sposobnoscu da bude pripravan na sve· da dela ali i rasuduje; da u svakoj prilici donese pravu odluku; i da tacno sagledava stvari. Treba da ima dobru narav, neopterecenu hirovima, i da ne zna za mrznju. Treba da kaznjava bez milosti, narocito опе koji su mu najdrazi ali nikad iz srdzbe. Treba da ga uvek boli kad је primoran da sprovodi vojna pravila i da uvek ima Manlijev primer pred ocima. Treba da odbaci ideju da је on taj koji kaznjava i da ubedi sebe i druge da оп samo izvrsava vojne zakone. Ako ima te osoЫne vojska се ga voleti, bojati ga se i, bez sumnje slusati. Zapovednikove su funkcije bezbrojne. On mora znati da prehrani vojsku i da је cuva · da је smesti tako da ga u Ыtku ne potera nuzda
nego volja; da ra poredi trupe па beskrajno п:�:поgо r3:2li�it� naci�a · da se okori ti onim povoljnim trenutkom koJ1 se poJ�VlJUJe u sv1m Ьitkama i koji је pre udan za njihov isho?· �ve u te s�va1;_ ?d og�omnog znacaja а variraju onoliko koliko i situac1Je 1 ra pored1 koJI 1h pro1zvode. Da Ьi ih ve agledao zapovednik se па dan Ьitke ?е sme ba�iti_ nicim drugim. Pregled terena i rasporedivanje trupa moraJu se obavlJati. brz?� poput okolovog leta. Kad se to obavi, ПЈ�g�:'е naredbe moraJu b1_t1 kratke i jednostavne na primer: , Prva lшIJa napada, а druga Је podrzava." Generali pod njegovom komandom mo�ali Ьi zaista Ьiti °:е ро obni ра da пе znaju kako da izvrse tu naredbu 1 о?а�_е o�govaraJ1:1ce man�vre sa svojim divizijama. Tako glavnokomandщuc1 лесе morat1 da е ПЈЈ�а bavi i da е preopterecuje detaljima. Jer ��о po�usa d� bude_ �aredruk u Ьici i da se nade па svakom mestu Ь1се nalik onoJ muv1 1z basne koja је verovala da опа а ne konj, vuce kola. Prema tome, od zapovednika Ьih trazio da na dan Ьitke ne radi nista. Tako се uocavati bolje, procenjivati zdravije i Ьiti u boljem polozaju da е okoristi situacijama u kojima е neprijatelj nade tokom Ьitke. А kad primeti kakvu priliku, treba da oslobodi svu svoju energiju, pohita па kriticno те to sto najbrze moze dohvati se prvih ra polozivih naga pokrene ih napred ubrzanim korakom i povede ih licno. То u potezi koji odlucuju о ishodu Ьitaka i donose pobede. Bitno је uociti priliku i znati је i koristiti. Princ Eugen је imao tu osoЬinu, koja spada medu najvece u vestini ratovanja i koja је probni kamen vrhunskog genija. Marljivo am proucavao tog velikana i ovde smem reci da ga razumem. Mnogi glavnokomandujuci na dan Ьitke provode vreme naredujuci svojim trupama da marsiraju u pravoj liniji pazeci da odrzavaju pravilno rastojanje odgovarajuci па pitanja s kojima im dolaze adutanti i neprestano jureci tamo-amo. Ukratko nastoje da postignu sve, а ne postizu nista. Izgledaju mi kao ljudi okrenutih glava koji vise ne vide nista i umeju raditi samo опо sto su radili celog veka, naime: metodicno pokretati trupe ро naredbama svog komandanta. Otkud to? Otud to se malo ljudi bavi visim pitanjima ratovodstva. Oni provode zivot drilujuci trupe i veruju da је to jedina oЫast vojne vestine. Kad do peju dotle da komanduju armijama, potpuno su neuki ра пе znajuci sta irn је ciniti, rade опо sto znaju. Jedna oЫast ratne vestine, naime dril i metod borbe metodicna је; ona druga је intelektualna. Da Ы u toj drugoj Ыlо kako valja bitno је ne dirati оЬiспе ljude. Ко se nije rodio s talentom za ratovodstvo moze Ыti samo osrednji vojskovoda. Tako је isto sa svim talentima: u slikarstvu ili muzici ili poeziji, bez urodenog talenta nema isticanja. U tom pogledu sve su uzvisene vestine jednake. Zato i vidamo toliko malo istaknutih ljudi u nauci. Umeju proci i vekovi pre по sto se jedan takav rodi. Marljivo t ispravlja pogresne zamisli, ali ne daje dusu: to moze samo priroda. Vidao sam kako od veoma dobrih pukovnika postaju veoma losi generali. Poznavao sam druge, koji su Ыli sjajni u zauzimanju sela,
odlic�i u ma�ev�isa�j.u unu�ar _ armij�_ - ali koji, van toga, nisu u ratu umeli pove t1 ru h1lJadu lJud1, koJJ su potpuno guЬili glavu i Ыli nesposobni da donesu ma kakvu odluku. Ako dode па mesto komandanta armije, takav се covek traziti sеЫ pasa u rasporedivanju t_ rupa, jer dru�o nista i ne zna. Da Ьi se njegove o?luke о ra poredu bolJe razumele CJtavu се armiju zbuniti mnogobroj ш1:1 P':ruka�a. Po�to u ratu i naj1;1anja s��nica ume da promeni sve, pozelece da 1zmeru raspored, unece strav1cnu zbrku na sve strane i neizbezno pretrpeti poraz. Tr�baIo , _ Ьi j�dno_m _zauvek uspo�taviti standardne borbene postupke, koJe се 1 voJska 1 nJen zapovedruk poznavati. То su opsta pravila, na primer: odrzavati propisno ra tojanje па marsu; kad se jurisa, jurisati ilovito; praznine u prvom redu popunjavati iz drugog. Za tako sta nisu potrebna pismena uput tva; to је vojna abeceda, od koje nema niceg jednostavnijeg. Vojskovode ne Ы trebalo da tome posvecuju svu svoju paznju, kao sto vecina njih radi. Опо, pak, sto voj kovoda treba da radi је te: osmatrati stav neprijatelja, njegove pokrete те ta kuda upucuje svoje trupe. Trebalo Ы da nastoji da, fintirajuci na jednoj tacki, izvuce njegove trupe sa druge, da ga zbuni, da i kori ti vaku priliku i da ите uputiti smrtni udarac u pravo mesto. No da Ы za sve to Ыо sposoban mora ocuvati nesputan um i izbegavati da е bavi sitnicama. Ne volim odlucujuce (generalne) Ыtke, narocito na pocetku rata, i ubeden am da Ьi vest general mogao celog veka ratovati, а da ne bude primoran da tupi ni u jednu. Nista ne dovodi neprijatelja do ар urda kao ovaj metod; nista ne koristi bolje vasoj stvari. Cestim malim carkama toliko cete u itniti neprijatelja da се se on па kraju kriti od vas. Ne mislim time reci da neprijatelja ne treba napasti kad se pruza prilika da ga mrvite niti da se njegovim greskama ne valja koristiti. No svakako mislim da е moze voditi rat u kome se nista nece prepustiti slucaju. Upravo је to vrhunac zapovednickog avrsen tva i vestine. No kad se Ыtka zametne pod povoljnim okolnostima, trebc1: umeti iskori titi pobedu i nadasve пе treba se, ро sada njem pohvalnom оЫсајu zadovoljiti pobedom na bojistu. Svi se pobozno pridrzavaju izreke: ,Kad neprijatelj bezi, podigni mu zlatan most." То је pogresno. Naprotiv, treba ga goniti dok god se moze . Tako се se povlacenje, koje mu se ucinilo tako zadovoljavajucirn resenjem, preobratiti u potpun slom. Jedinica od deset hiljada ljudi moze unistiti armiju od sto hiljada ljudi, ako је ova u bekstvu. Njoj nista ne zadaje vise straha niti nanosi toliko stete jer sve јој је propalo. Potrebni su krupni napori da Ы se porazena armija ponovo digla na noge; povrh toga, otarasili te se neprijatelja za duze vreme. No mnogi zapovednici ne haju za mogucnost da rat okoncaju tako brzo. Kad Ыh hteo navoditi primere da poduprem svoje misljenje, mogao Ыh ih naci bezbroj. Pomenucu samo jedan. U Ысi kod Rarnilija dok se francu ka arrnija uredno povlacila ро uskoj visoravni sa оЬе trane oivicenoj dubokim provalijama, saveznicka ju
је konjica sledila sporim korakom, kao da је n� v_ezbl. I francusk� se armija povlacila lagano, povremeno ро dvadeset 1 �se redova u �ubшu, zbog toga sto је zemljiste Ьilo uzano. Jedan engleski eskadron pпmakao _ se dvama francuskim bataljonima i otvorio vatru. Та dva bataljona, verujuci da се ih neprijatelj napasti, okrenu�a su se n_alevo krug i slo_zno ispalila plotun na eskadron. Sta se tada desilo? Sva Је francuska voJska popustila cuvsi taj gromki plotun. Konjica �е dala u bekstvo u galopu, а pesadija se u uzasnoj zbrci pocel� bacat1 u one ?ve prov�Щ_ _ e, tako _ da se zemljiste rascistilo za trenutak 1 na nJemu se v1se niko ruJe mogao videti. Moze li mi se posle toga iko hvaliti urednim povlacenjem i smotrenoscu onih koji neprijatelju grade "zlatan most" posto su ga pobedili u Ьici? Ја Ьih rekao da takvi lose sluze svog gospodara. То ne znaci da se treba potpuno prepustiti gonjenju i slati citavu armiju da sledi neprijatelja. Treba narediti jednom korpusu da neprijatelja potiskuje do kraja dana i sledi ga u dobrom poretku. Kad se neprijatelj jednom nagna u bekstvo, mozete ga oterati i naduvanom besikama. Ali ako se oficir koga ste odredili da goni neprijatelja ponosi urednoscu svog stroja i obazrivoscu svog marsevanja - to jest, ako manevrise onako kako prilici armiji koju goni - uzalud ste ga poslali. On mora bez prestanka napadati potiskivati i goniti. Tada је svaki menevar dobar; jedino obazrivost Ьiva bezvredna. СIТАОСIМА. Ovu knjigu napisao sam za trinaest noci. Bio sam bolestan; stoga se u njoj vrlo verovatno ogleda temperatura koju sam imao. То Ьi trebalo da bude тоје izvinjenje za neurednost izlaganja, kao i za neuglacan stil. Pisao sam vojnicki, а i da bih razЬio dosadu. Sacinjeno decembra 1732.
FRID RIH II VELIКI
OPSTI RATNI PRINCIPI (UPUTSTVO GENERALIMA)
Naslov dela u originalu Fridrib II der Gro se LES PRINCIPES GENERAUX DE LA GUERRE
OPSTI RAТNI PRINCIPI
(UPUTSТVO GENERALIМA)
PRUSКE TRUPE, NЛHOVI NEDOSTACI I PREDNOSТI. Disci plina i organizacija pruskih trupa zahtevaju od njihovih komandanata vise brige i predano ti no sto е trazi od generala u ijednoj drugoj armiji. Dok nam nasa disciplina pomaze i u пај melijim pothvatima а tav nasih trupa, druge trane zahteva mere paznje i predo trozno ti koje su katkad velika glavobolja. Nasi u pukovi sastavljeni dopola od gradana, а otpola od placenika. Ovi drugi, koje za drzavu ne vezuje nikakav intere , u prvoj zgodnoj priћci dezertiraju; а posto је u ratu brojno stanje trupa od velikog znacaja general nikad ne me da izguЬi iz vida znacaj precavanja dezertiranja. Dezertiranje се preciti: (1) pazeci da se ne ulogoruju suvise Ыizu velikih suma· (2) се to oЬilazeci vojnike u logorima; (3) ne dajuci im da dokolice· (4) brizljivo u ро tavljajuci lanac trazara oko logora tako da niko ne moze proci izmedu njih; (5) odredujuci hu arske patrole da paze na bokove i zacelje armije; (6) ispitujuci - kad neko dezertira iz puka ili cete - da li је greska do staresine jedinice, da li su vojnici doЬili platu i komfor koji irn kralj obezbeduje ili је pak staresina izvrsio kakvu proneveru; (7) strogo se pridrzavajuci naredenja da vojnici na kupanje i u skupljanje furazi idu u troju, а oficirom na celu; (8) izbegavajuci nocne marseve ет ako ih ne namecu ratne potrebe; (9) brizljivo odrzavajuci marsev ki poredak, uz strogu zabranu vojnicima da napustaju troj i svoju desetinu, ra poredujuci oficire na izlaze iz tesnaca ili na me ta gde marsrutu presecaju drumovi i saljuci hu are u patrole duz bokova· (10) ne povlaceci straze iz ela sve dok citava armija ne bude pod oruzjem i spremna za mars; (11) brizljivo skrivajuci od vojnika pokrete unatrag na koje smo primorani ili pripisujuci povlacenje kakvim laznirn razlogom koji laska vojnikovoj pohlepi · (12) sprecavajuci pljacku, koja је izvor najvecih nereda. SPOSOBNOSТI I NAROCIТA VREDNOST PRUSКIH TRUPA. Najveca snaga pruske armije lezi u njenoj cudesnoj urednosti koja је dugom praksom postala navika u bespogovornom i tacnom izvrsavanju naredenja i u hrabrosti trupa.
280
�
о !;1 <
Disciplina tih trupa koja se sada razvila u naviku deluje tako da cak i u najvecem metezu borbe i najociglednijim opasnostima и njihovom neredu ima vise reda nego u dobrom poretku njihovih neprijatelja. Sledstveno tome, sitnije neurednosti se ispravljaju za trenutak i sva se prestrojavanja izvode hitro. Generala kakvih drugih trupa mogao Ьi neprijatelj iznenaditi u uslovima u kojima se, kad Ьi komandovao pruskim trupama, to пе Ьi desilo, jer Ьi mu pomogla brzina njihovog postrojavanja i manevrisanje u prisustvu neprijatelja. Pruska disciplina daje tim trupama sposobnost da izvode i najteze manevre - na primer, da u Ьici produ kroz sumu ne kvareci kolone i razmak, da nastupaju trkom и zЬijenom poretku, da se hitro postroja vaju, da naglo menjaju pravac kako Ьi udarili ро neprijateljskom boku da sticu prednost forsiranim marsem, i, najzad, da nadmase neprijatelja и postojanosti i cvrstini. Poslusnost prema staresinama i subordinacija toliko su besprekorne da niko nikad пе spori nijednu naredbu da kasnjenja nema i da general, ma koliko malo umeo da isteruje poslusnost, moze uvek Ьiti siguran da се ga svi slusati. Niko nikad пе razmislja о izvodljivosti nijednog poduhvata, i, najzad, niko пе sumnja и njegov uspeh. Prusi nadmasuju svoje neprijatelje u postojanosti zato sto se oficiri, koji sem svog oruzja nemaju nikakvu drugu profesiju niti nadu и bogatstvo nadahnjuju nemerljivom amЬicioznoscu i srcanoscu zato sto vojnik ima samopouzdanja i zato sto је za njega stvar casti da nikad ne popusti. Мnogi se bore cak i kad su ranjeni, jer jedinica kao celina ponosna na svoju raniju hrabrost u Ьitkama smatra da је vreda svaki vojnik koji pokaze - i najmanje kukavicluka. PLANOVI КАМРANJE. Ne mozemo imati neprijatelja sem svojih suseda to jest: Austrijanaca (koje stavljam na prvo mesto) Saksonaca (najzavidljivijih na nase sirenje) i Rusa koji mogu postati nasi zakleti neprijatelji zbog rivalstva �оје osecaju prema nama otkako smo se dali па ро ао da oslobodimo Sved ku njihove tiranije. Da Ьi se planirala kampanja, valja poznavati svoje neprijatelje, njihove saveze, njihove resurse i prirodu njihovog zemljista. Da Ы se odredilo cega se treba bojati, а сети se nadati od politickih manevara, valja znat1_ sta se moze ocekivati od prijatelja, kakvi su sopstveni resursi i pre?�deti b�duce posledice. Posto svi ti slucajevi mogu Ьiti kompliko v�ru 1 p�sto Је n�moguce predvideti sve komЫnacije koje moze doneti hir sudbшe svoJe си postavke obuhvatiti nekim opstim maksimama. Pri�om planiranja kampanje пе treba se brinuti zbog brojnog stanja _ nepn�atel]a, pod uslovom da пе prelazi vase za vise od jedne trecine. _ Drugun rec1ma, sa 7�.000 ljudi mozete potpuno bezbedno napasti njih _ 100.000, 1 cak obec �t1 seb1_ da cete ih pobediti. Ekstravagantni planovi kampan;_a bezvredш su; ekstravagantnima smatram опе koji od vas _ zahtev�Ju da vrs1te prodore ili vam namecu odvec krutu defanzivu. Prodon su bezvre �ni zato sto, kad prodirete duboko na neprijateljski _ teren, slab1te svoJ: sna�e, kom�nikacione linije postaju preduge i veoma teske z� odrzava��e; а da b1ste sa sigurnoscu pobedivali, morate uvek postupatt ро pravilima: napredovati, dobro se ucvrstiti, ponovo
�apredov�ti ponovo se па isti nacin ucvrstiti i uvek imati svoje resurse 1 potrepstшe na dohvat ruke. Planovi apsolut�e defanzive nesprovodljivi su, zato sto се vas, dok se budete za�v�rali u �tvrdene logore, neprijatelj okruziti, lisiti vas �n�bde�anJa IZ �ozadшe i primorati vas da izguЬite teren, obeshrabru JUCI �п tom vace trur�· Stoga tom postupku pretpostavljam smelost _ ofanz1v� za3edno sa rшkom da Ьitku izguЬite posto ni poraz лесе Ьiti .. pogu?ПIJl О� Vaseg povlacenja i vase bojazljive defanzive. U prvom �lucaJu gub1te teren povlacenja, а vojnike dezertiranjem i ostajete bez 1kakve nade; и drugom ne rizikujete vise а ako vam se posreci mozete se nadati i Ыistavom uspehu. Moji ofanzivni i defanzivni planovi kampanja sledeci su: Za ?fanzivu t!azim �а g�neral ispita neprijateljsku granicu. Kad __ pazlJ1vo odmen povolJne 1 nepovoljne cinioce па raznim mestima napada odreduje lokalitet kroz koji се napredovati. Da ЫЬ ovo razjasnio, uzecu za primer Saksoniju, Cesku (Bohemiju) i Moravsku. Za napad na Sa1csoniju, okupio Ьih svoju vojsku u Ыizini Halea. Prvo na sta Ы tada trebalo misliti Ысе pitanje prehrane; nijedna vojska bez namirnica nije· hrabra, а veliki general ako је gladan, nece dugo Ыti heroj. Rukovanje zalihama hrane treba poveriti cestitom coveku, sposobnom inteligentnom i diskretnom. Sustinski је vazno prikupiti onoliko zitarica koliko mislite da се se pojesti tokom kampanje, grad u kome је depo zastititi dobrim garnizonom i obezbediti od svakog iznenadenja ра cak i preduzeti mere predostroznosti da ga neprijateljski spijuni ili najamljeni agenti ne uzmognu zapaliti. Potom se treba postarati za komoru. Prvo treba da ponesete sa sobom rezerve zitarica za tri nedelje. Potom, ako је neprijatelj na terenu, treba ga pronaci i osloboditi ga se. U sledecoj fazi postaje neizbezno opsesti Vitenburg: tako cete zagospodariti ElЬom i moci da istovremeno pokrivate svoju zaledinu i odrzavate komunikacije s njom. Odatle treba marsirati па prestonicu - koja се ра ti sama - izbaciti neprijatelja s terena i pribaviti nesto magacina za zimu. Trupe se пе Ы srnele suvise rastrkavati. Vasi dalji planovi zavisice od tekucih okolno ti. Planove kampanje protiv Ceske treba doneti tek posle mnogo razmislja nja. Ispitajte granicu! Videcete cetiri pristojna prolaza: jedan pored Luzice, drugi koji vodi za Trutnov, treci za Broumov i cetvrti za Hradec Кralove (Kenignec) preko grofovije Glac, Rikers i Rajnerc. Onaj uz Luzicu пе vredi nista jer nemate uporista u pozadini zato sto u Cesku ulazite и uglu nezgodnog i planinskog kraja gde neprijatelj, ako se tamo nalazi, ima divnu priliku da protiv vas vodi rat varke i sikaniranja. Put za Trutnov gotovo је isto toliko los. Ako se neprijatelj nalazi u Zaclerzu, otezace vam operaciju а mozda је i onemoguciti, zbog prednosti koju mu daje teren i visova koji dominiraju citavim ovim krajem. Put kroz Broumov najbolji је od vih, zato sto cete za sobom imati Svidnicu. Ona је - i moze postati - dobra tvrdava zato sto odatle do Broumova ima samo cetiri milje i zato sto је uprkos teskocama sa drumovima to ipak najbolji put u Cesku. Ја ga pretpostavljam onima
koji vode preko Glaca i Rajnerca, zato sto ulazeci kroz Broumov pokrivate citavu Donju Slesku i sto se depoi mogu lako obnavljati doturom iz Svidnice, dok је to u Glacu veoma tesko zbog duzine transporta i losih drumova. Naime, u Sleskoj Ьiste uvek morali gledati na Odru kao na majku hraniteljku vasih magacina. Bliza је od Svidnice, te је sam taj podatak - cak kad drugih razloga ne Ьi ni Ьilo - dovoljan da presudi о izboru. Odabravsi tu tacku napada treba da razmotrite bezbednost depoa i citavog kraja. U te svrhe neophodno је poslati jedinicu od sest do edam hiljada ljudi na granicu na Nisi, da Ьi se trajno odupirali upadima Madara i tako pokrivaju okolinu da konvoji iz unutrasnjosti Donje Sle ke, koji snabdevaju i dopunjavaju depo u Svidnici mogu tamo bezbeno stici. Тај gomjosleski korpus ima tri tacke podrske. Jedna od njih jeste Nisa, а Kozel i Bzeg mogu posluziti za povlacenje i mestaj depoa u svim operacijama iza Odre. Prirodu vasih operacija veoma је tesko odrediti ako se пе znaju uslovi u kojima cete se naci. Rekao Ьih uvek sa sigurnoscu i iz iskustva da Cesku nikad necete zauzeti ako ratujete и tom kraju. Da Ьiste је trajno oteli Austriji, trebalo Ьi da se kakva saveznicka vojska pu ti niz Dunav dok nasa prelazi Moravsku i da оЬе istovremeno stignu pod Вес, dok kakav omanji korpus cisti Cesku i u njoj skuplja doprinose. Ako ratujete sami protiv madar ke kraljice, а nemate vidnu premoc nad njom vas plan kampanje moze samo Ьiti masovna defanziva zaodenuta u spoljni izgled ofanzive. Kampanju cete preduzeti da Ьiste prodrli u Cesku. Ako pozelite tamo cete zauzeti Hradec Kralove, ра cak i ParduЬice; ali time necete postici nista, jer su ta dva grada odvec siromasna da Ьiste u njih mogli bezbedno smestiti depoe, zato sto и tom kraju nema nijednog odrzivog grada niti plovne reke. Sledstveno tome, preko zime se necete moci hraniti bez opasno ti ро svoje trupe - sem ako vas пе nabde kakav saveznik kao sto е nama de ilo u zimu 1741/1742. Pored toga teskoce konvoja па sumovitom zemljistu, gde moraju prolaziti kroz planinske klance, uvek dovode vasu operaciju u pitanje· dovoljno је da lake neprijateljske trupe zarobe ma i najmanji vas konvoj. Prema tome, kampanja u Ceskoj sa jednakim nagama protiv madarske kraljice, vesce е па to da cete primorati deo vase arrnije da se hrani о njenom trosku, posle cega Ьi vam glavna briga morala Ьiti cta skupljate turaz i iscrpite sve krajeve Ceske koji se granice sa Sleskom, kako neprijatelj ne Ьi mogao da tu smesti vece trupe u zimovnik. Те vece trupe uznemiravace vas u Sleskoj te vasa vojska nece imati odmora. Za M�ravsku imam sasvim drugacф plan kampanje. Na nju mozete �renut1 samo putem od Opave do Sternberka ili putem do Pserova. Stern?er�ki је Ыizi_ laksi za pristup Nisi, i stoga pogodniji. U ovim ofa �1v�1m . planov2ma uvek polazim od pretpostavke da u snage _ �a�Je-v1�e. �Jednacene. U ovom slucaju potrebno је ostaviti 7-8.000 �ud1 па 1v1c1 Broumova da se suprotstave upadima husara iz Ceske u Sles�u. Ako se taj korpus nade suocen sa prejakim neprijateljem naci се Sigurno utociste и Svidnici. Moram ostaviti i deo trupa u Ыizini JaЫonke, koja mi је jos vaznija od Broumova. Uspeh citavog mog
plana za�ni�a. е па cvrstinu s ko!?m се s_e ponasati komandant tog dela. �аЈ �ficu treba da .onemoguc1 Madaпma prodor и Slesku i evo zasto Је nJegov_a q_efanz1va . znacajna. Ako lukave i pljackaske trupe prod� и GomJu Slesku, v1se se nece moci racunati sa bezbednoscu konv?Ja - а kao sto p_lan mor�vsk�- k�mpanj� zavisi od snabdevanja iz slesk1h depoa, tako 1 konvo11 koJI се prat1ti armiju treba da budu potpuno bezbedni. Sto se ti�e. ma&acina glavnu Ьih akumulaciju uspostavio u Nisi, а u qp_avu b1h 1�tuпo dep_o sa dvomesecnom zalihom zitarica. Popravio Ыh z1dшe pod1gao zemlJ�ne prepreke gde bude potrebno i usancio po trebna mesta. Odatle Ь1Ь mars1rao па Olomouc· па isti nacin Ыh utvrdio ?ten:iberk da obezbedim prolaz ko_nvoj_ima· potom Ыh napadao nepri Jatelja gde god ga n�dem_· poneo b1h tпdeset topova dvanaestofuntasa, dv��es�t pet �au_b1ca 1 _ sest dv_adesetcetvorofuntasa lake opsadne artil�eпJe, sto Ь1 �110 а vun dovolJno za vodenje opsade. Pod uslovom da 1ma otvoreruh !o�ova . opsednuto . mesto izdrzalo Ы najmanje dvanaest dana. Nam1rшce b1h tamo slao IZ Opave. ProЫjena mesta Ыh popravio а onda krenuo na neprijatelja koji се se dotle vec povuci iz okoline Brna.
Tada се Ьiti potrebno pribeci lukavstvima da Ыh ga odatle izvukao и ravnice da Ьih stupio u borbu ili se najzad pripremio na jos jednu opsadu. Tvrdava Ьi е mogla odrzati osam dana· ako је neprijatelj u Ыizini, trebace podici jak sanac nagomilati branu dopremljenu iz Olomouca i izvrsiti zauzimanje. Grad se nece dugo odupirati; zamak vas moze zadrzati dvanaest dana. То zahteva da magacini idu za vama· i cim ih smestite u Brno, cim grad bude snabdeven mozete krenuti na Znojmo i Mikulov, cime cete neprijatelja odbaciti u Austriiu, ako је potpuno porazen i ako dotle nije dоЫо nikakvu pomoc. Cak i ako napusti teren, taj ти је kraj toliko pogodan da Ыste morali ocekivati da е njegove lake trupe vrate i udare vas sa bokova tj. u TseЫckim planinama s vase desne trane i u planinama blizu Hradeca, s leve. Sada dolazim na опо sto am nazvao defanzivom koja se pretvara u ofanzivu. Najveca tajna ratovodstva i remek-delo u pesnog generala jeste ume snost da neprijatelja izmori gladu. Glad i crpljuje vojsku vise nego hrabro t, а u peh postizete s manje rizika nego u borЬi. Ali posto е veoma retko desava da se rat zavrsava zaplenom depoa i posto odluka pada amo u velikim Ьitkama, treba iskori titi sva ova sredstva da Ьi se postigao taj cilj. Zadovoljicu se iznos�njem dvaju planova s�ojenih ро ovom metodu: jednog za Donju Slesku, а drugog za izbornu knezevinu Brandenburg. Ako Ьi Austrijanci merali da napadnu kroz Cesku, branio Ьih Donju Slesku na sledeci nacin. Glavni magacin Ьih uspostavio и Svidnici, kojoj ЬiЬ odredio gamizon od pet bataljona i tri husar ka eskadrona. Uspostavio Ьih manji depo u legnjickom zamku_ kako Ыh Ьi� prem�n da sledim neprijatelja ako bude isao pored planшa. 1.,: Gl�c b1h sme�tю sedam bataljona sa tri do cetiri husar ka �uka. Sto 1h v1se b':l_de �110, to bolje. Sva paznja guvemera Glaca Ьila Ь1 u merena na nepпJat�lJske konvoje i depo. Ako u tom pogledu zada dobar �darac plarnrana neprijateljska ofanziva unistena је za citavu kampanJu.
Sto se mene tice, ulogorio Ьih vojsku kod Senberga i podigao Ьih sance da Ьi izgledalo kao da se bojim. Ako Ьi neprijatelj krenuo pored planina, pratio bih ga, stalno podizuci jaka logorista, ali ро mogucnosti otvorena sa strane i s leda. Bice mi potrebno da mu udarim bilo prethodnicu Ьilo zastitnicu i odsecem је od glavnine. Takva jedna neprilika lako ga moze naterati da prede u defanzivu. Ako Ьi pozeleo da me napadne nasao Ьi toliko losih strana u svom polozaju da Ьi ga ta zelja prosla. Ako Ьi pozeleo da me opkoli, morao Ьih ga pustiti da prode i zaci mu iza leda posle cega Ьih mu odsekao zalihe. Bio Ьih u prilici da Ьiram teren koji najbolje odgovara mojim trupama i nagnam ga da se bori na mestu koje meni pogoduje; porazim li ga, nece se imati kuda povuci i citava се mu armija Ьiti izguЬljena. Ako se, pak, proЬije u ravnicu, necu rizikovati nista jer тоје tvrdave stite тоје magacine, te ih nece moci zauzeti iznenadnim udarcem. Plan defanzivne kampanje za Brandenburg nacinio Ьih na sledeci nacin. Okupio Ьih svoju armiju nedaleko od Brandenburga. Neprijatelj Ьi mogao saciniti samo dva plana za prodor u zemlju. Jaci Ьi Ьiо onaj ро kome Ьi njegove trupe isle niz ЕЉu; no posto Ьi usput naisle na Magdeburg, tvrdavu koju је tesko savladati taj mu plan ·ne Ьi tako lako рао na pamet. Plan Ьi mu nesumnjivo Ьiо da okupi svoje snage oko Vitenberga i mars�ra pravo n� Berlin. U tom slucaju erisao Ьih iz pravca Teltova uspostav1vs1 magacшe u Brandenburgu i Spandauu. Ako Ьi neprijateIJ svoje zalihe vozio za sobom sve bih svoje lake trupe poslao kroz Belicku sumu koja se pruza do Saksonije, da odatle udare neprijateljsko zacelje i zaplene njegove konvoje. Husari Ьi imali bezbednu odstupnicu u tim velikim sumama gde poznaju staze, te Ьi se kroz njih uvek mogli vratiti glavnini тоје armije. Та је defanziva mogucna s�m? а�о se �� de sil�vito_. Bitno је dohvatiti se neprijatelj _ s�og zacelJa, 11I izn�na�1t1 neprIJatelJa u logoru, ili pak odseci ga od _ nJegove zemlJe fors1ramm marsem. Ne Ьih nikome savetovao da se smesti iza Havela i Spreje: ako tako ucini, zemlja се brzo pasti u neprijateljske ruke. Ogranicicu se na ova dva primera koja sam naveo. Као sto sam rekao planove kampa�ja uvek treba zasnivati na proceni vremena, а posto s� ono stal�o menJa, ne moze se u jednom godisnjem dobu imitirati ono _ sto Је bllo uspesno u drugom. Ovim maksimama dodacu samo da g���r�, и svim svojim planovima, treba da misli manje na ono.sto zeli _ uc1m_t1, а �1se na ono sto се ?eprij_atelj zaista uciniti · da nikad ne potceni _ �epnJatelJa n�go da se stav1 na nJegovo mesto kako Ьi procenio teskoce 1 prepr�ke koJ�. ти ovaj m�ze P?staviti�_ da с� ga poremetiti i najmanji dogadaJ ako mJe sve predv1deo 1 ako шЈе sm1s1io kako da savlada sve prepreke. ISH�A I INTE�ANТU�-- Shvatite da је stomak temelj svake �rm1Je. ��е god voJшke okup1te 1 kudgod ih mislite povesti, morate im nabav1t1 hrane. То је generalova prva duznost. Pr?Ьle� i�hrane delimo na dva dela; jedan se tice mesta i nacina prik�pl)�nJa zalih�, а drugi sreds�ava pom?cu kojih ti magacini postaju _ mоЬ1�ш 1 sposo?1:11_ da p�ate armiJu. Prvo Је pravilo: magacini i utvrde moraJu se nalaz1t1 iza omh lokaliteta u kojima okupljate armiju. U Sle-
skoj nas glavni magacin uvek Ј.е Ьiо u Bratislav1· · Akо vam Је· g1avm· .. · na х1..,е1u armiJe razlikujete da vas prva nezgoda odsece od �аgасш nJega, а o _ nda cete ost�ti bez i�ora opskrbe. Ako su vam, pak zalihe raspodelJene ро e�eloшma, gub1tak jednog dela nece dovesti do guЬitka celine. U odbra� (brandenburskog) Elektorata, jedan magacin treba da �� bude � Spandauu а drugi u Magdeburgu. Ovaj drugi moze "' z� sluz1t1 �fa��vu, а u odnosu па Saksoniju stoji otprilike onako kao depo и Sv1dmc1 u odnosu па Cesku i depo u Nisi па Moravsku. Prva bnga u pogledu magacina jeste: pazljivo odabrati glavne intendante. _ �о su n�poste� vladaru се naneti ogromne stete kradom; bilo kako bllo па ПJih valJa dobro paziti. Postoje dva metoda za �tvar3:°je magacina. Jedan је: prikupiti zitarice na t�renu а porez seчaka 1 gospode umanjiti za vrednost njihovih do�nnosa. Dr�gom �a�1?"u _ a�gazo��nju liferanata - ne treba pribega �at1, sem ako_ Је prv1 fiZicki ne1ZVodlJ1v. Liferanti pljackaju bez milosti 1 namecu svoJe zakone naЬijajuci preterane cene hrane. Poi:iovo doda�em �vim �aks�a�a d� uvek tr�ba na vreme uspostaviti vel1ke magacшe, Jer pnkuplJanJe zaliha oduzima dosta vremena; koji put, uz to .. od ��seg vr�mena pokvare se drumovi, ili reke postanu �eupotreЬlJive, 11i kol�ki prevoz neizvodljiv. Pored pukovskih kara, шtendantura t��ba da ima dovoljno kara za prevoz tronedeljnih zaliha brasna za �rmiJu. Те ��r� treb� ?а vuku konji. Iskustvo је pokazalo d� su v?lov1 neupotr�ЫJ1v1. KonJe 1 kare treba da nadgledaju inspektori · nJ1h?v. �е pos�o utol1k? znac�jniji s_t? се se citav vas plan zaustaviti ako konJI Il1 kare 1spadnu 1z stroJa а VI 1h ne uzmognete zameniti. General treba sve to da drzi na oku. Ка� god �rmija dejstvuje duz neke reke, proЫem prehrane Ьiva laksi. Velike voJskovode uvek su smatrale da је to velika prednost. Takvu nam prednost daje ЕЉа protiv Saksonaca; ali ako zelite da dejstvujete u Ceskoj ili Moravskoj, mozete racunati samo na kare. Ponekad se tri-cetiri magacina oforme u nizu ра se iz njih prehranjujete ali cim pozelite da duЬlje prodrete u neprijateljsku teritoriju svidnicki magacin na primer treba utvrditi, а bratislavski dopuniti u meri u kojoj se iz ovog prvog podizu zalihe. Iz njega se pune kare koje prate armiju. U tom slucaju imate sigurnih zaliha za cetiri nedelje. Povrh kara, poljska intendantura nosi sa sobom gvozdene pekare. Posto se bez hleba ne moze potreban је veliki broj pekara da Ыste ga imali u izoЬilju. Ako preduzimate ekspediciju morate raspolagati hlebom za deset dana а dvopekom za pet. Dvopek је odlican u slucaju potrebe, ali nasi vojnici, umesto da ga jedu kao hleb lome ga i od njega prave corbu sto im nije dovoljno za ishranu. Postavice mi se pitanje: ali ako sa svim tim brasnom nastupate па recimo Cesku, gde cete ga drzati? Odgovaram da se to moze jedino u ParduЫcama, jedinom iole pogodnom lokalitetu. Ako ne, onda u gradu odakle se vasa vojska snabdeva i u kome drzite pekare. Kad odatle krenete u pohod vasu armiju uvek prati taj pokretni magacin. Ја sam vaku cetu snabdeo rucnim mlinovima. Oni mogu Ьiti korisni jer se zito moze naci svuda, ра ga vojnici mogu mleti. Potom isporucuju brasno intendanturi, koja im ga vraca u oЫiku hleba. То је resenje za
z t � а
� � о 285 � � "'... �
nuzdu, а iskustvo valja da pokaze treba li ga koristiti cesce ili rede. Moglo Ьi mi se reci: ali sta cete posle �etiri nedelje zi�ota па neprijateljskoj teritoriji kad to brasno potros1te? Pre по sto 1 dodem u takav polozaj, poslacu kare natrag do najblizeg depoa da е napune i vrate. Sada је vreme da е govori о konvojima. Broj trupa potrebnih za njihovu pratnju povecava е ili manjuje zavisno od uslova, udaljenosti neprijatelja jacine njegovih laюh trupa i lokali teta u koje ih је mestio. U mojim konvojima pesadjja је uvek bila glavni element. Njoj se davalo nesto topova i sto, dvesta ili vise hu ara da izvidaju neprijatelja i obavestavaju pratnju о tome gde su ga primetili. Gradovi u kojima е pratnja odmara treba da doЬiju vojnu posadu · i to tako ako је neko selo na nezgodnom terenu recimo u planinskom klancu, treba ga zauzeti da Ьi е konvojima olaksao prolaz. GeneraJ се preduzeti jos jednu meru predostroznosti tako sto се i pred konvoja poslati odred koji се na marsu stititi njegov najizlozeniji bok. Duznosti nizih oficira obuhvatio sam и svom delu Vojne ustanove. PIVO, RAKIJA I SNAВDEVACI. Kad е planira invazija na neprija teljsku teritoriju ve pivo i svu raюju za vojsku treba proizvoditi па granici. Kad е ude u neprijateljsku teritoriju sve obliznje pivare i pekare stavljaju se u pogon. Snabevace treba stititi narocito na neprijateljskoj teritoriji i slati ih и rekviziciju zajedno а furaznicima u svim krajevima gde u seljaci napu tili svoje useve. U tim uslovima, stanovruci nista пе isporucuju logoru; njegove potrebe imaju zadovolja vati snabdevaci putem rekvizicije. U samom logoru, pravicno se odreduju cene svih artikala, tako da vojnik ne pliva u oЬilju а snabdevac ne bude na gubltku. Dodacu jos rec-dve na tu temu. Siromasnim vojnicima uvek smo delili hleb besplatno, jer kad se ratuje na teritoriji koju је neprijatelj opustosio red је da im olaksamo zivot. Povrh toga, doЬijali u dve funte me а nedeljno: klali smo stoku iz tada koja prate trupe. То е delilo u vreme kad kare stizu u logor. SVEZA I SUV А FURAZ. Pitanjem furazi bavim е na ovom mestu zato sto је srodno s pitanjima magacina i intendanture. Suva furaz drzi se и magacinima. Sastoji se od ovsa јеста епа i u itnjene slame. Ovas treba da bude suv а ne izgoreo od sunca, da konji пе Ьi oboleli (ugusili se). Od sitnjene slame, kako kazu mnogi oficiri, konji е nece zasititi, nego се se samo naduti. Ovi magacini luze da ometu neprijatelja па terenu i preduprede zimske ekspedicije· medutim tesko е moze odrnaci daleko а ogromnom komorom potrebnom da Ьi se ishraruli i ljudi i stoka. Tokom prve kampanje u Sleskoj konje smo hranili suvom furazi ali �ali smo Odru kojom su namirnice stizale sve do Olave koja nam је _ Kad se zeli preduzeti zimska ekspedicija, ispred trupa bila v�oma Ы1zu. se �alJe seno za pet d�na а svaю konjanik doЬija ovsa za tajyeriod i nos1 ga па svom konJu. Kad god se zeli izvesti napad па Cesku ili �oravsku treba sacekati dok ne nikne trava za ispasu, ili rizikovati 1zvodenje kampanje bez konjice. Zelena furaz moze se pleniti па terenu, а suva uzeti kasnije kad seljaci pozanju voje useve.
То rade veHke &rupe �raz�ika, -�а konjickom i pesadijskom pratnjom r�m_e!no� �r?J� nepПJatelJa koJ1 nam se moze suprotstavi.ti. Furaznike salJu 1li kпla 11I c1tava �rmija. U_ prvom slucaju okupljaju se па onom boku O?akle namera�a�u krenut1_ а U ��U�Om ili na celu ili па zacelju. v F�razшc �u _gru�)U sасшЈа�а pratnJa konJ1cюh furaznika pratnja pesadijюh _furazшka 1 ne�_to voJnih ter�tnih kola. Ako se furaz prikuplja па r ��ru�arskom z�mlJ1stu, па cel� Jasu �usari koje niko пе pokriva. Iza nph 1de ne�oli�o eskadrona 1 batalJona pomesanih sa furaznicima (1zmed� koJ1� Је ba�alj�n pesadijskih furaznika) i nesto konjanika i gren�d�r� koJI acunJaVaJu ogradu i za kojima ide husarska zastitnica. Furazшc1 treba da budu naoruzani vojim macem i karaЬinom. Kad tignete па teren koji ste izvideH i а koga se nameravate snabdeti prvo cet� aciniti lanac tj. ро lacete pesadiju da posedne sela (ako ih 1ma), а izmedu njih postaviti konjicke eskadrone. Ako nema sela konjicu treba pomesati s pesadijom koja uvek nosi svoje topove sa obom. Zadrzacete konjicku rezervu, koju cete drzati u centru kako Ьi te _је mogli u�?treЬiti па o�om boku koji се neprijatelj najvise na t�)at1_ da Р!.О?1Је. Kad s� t�J. �aspore? napravi, teren se podeli i furaz1r�!1J_ e рос1�Је. _ � takvo� рпl1С1, husaпma се carkanje Ьiti dovoljno _ ?а odb1JaJu 1:epnJatelJ�- _YalJa se tarati da se furaziranje obavlja dobro 1 da nara�c1 �)Udu vel1k1. Ка? ve bude gotovo furaznici se vracaju u logor sa Jedшm delom pretnJe. Kad odu gotovo vi, okupite pratnju, obrazujte zastitrucu i ledite ih. Furazrucke grupe za rad па selima obrazuju se па manje-vise i ti nacin s tom razlikom sto pesadijski deo pratnje poseda okolinu ela ili tesnace na putu, а konjica е salje па krila, ili bokove, ili katkad i iza sela zavi no od potreba koje namece teren. Najteze је furaziti па sumovitom ili planinskom zemlji tu. Tada prethodnicu i zastitnicu daje pesadija. Furaznicke grupe obrazuju se zavisno od prilika. Ako zelite da ostanete и logoru, а neprijatelj vam је Ыizu, furazirati izmedu svoje i njegove armije znaci ziveti о njegovom trosku · imajuci to па umu furaziracete па tri milje unaokolo, iduci od udaljenijih terena ka blizima, tako da se ve vreme krecete prema vom logoru i najblize terene ostavite za kraj. Ako ste se ulogorili па samo nekoliko dana, skupljacete samo onu furaz koju је najlakse doneti. LOGORI. Vestina Ьiranja logorista ро mom misljenju jedna је od prvih stvari kojom general treba da se pozabavi zbog njenog znacaja i uticaja koje logor ima па mnoge dogadaje vezane za njega. Citaoce zaintere ovane za detalje ulogoravanja pukova uputio Ьih па тоје Vojne ustanove. V ovom delu pak bavim se samo opstijim vidovima rata i funkcijama generala. Logora ima raznovrsnih, а savrseni mogu Ьiti ато u onoj meri u kojoj е priЬlizavaju vojoj vrsi. Postoje logori za pokrivanje terena, ofanzivni logori defanzivni logori usanceni logori za armije opsednice, furaznicю logori, logori za odmor i koncentracioni logori. Mesta za logore koji pokrivaju teren treba dobro odabrati, prvenstveno poznavanjem terena - koji је osnov ratnih planova, upravo onako kao sto је sahistima neophodna tаЫа. Prvo си govoriti о trima logorima koji u podjednakoj meri pokrivaju teren. Jedan takav nalazi е Ыizu Novograda и Gornjoj Sle koj.
z f
ЏЈ
>
а
288
� � о � � �
..
Ostavite grad i reku Ploti (Hotzenplotz) pred sobom i, kad podignete dve redute na krilima svoje armije, imate kontrolu nad citavom Donjom Sleskom. Ти treba podici logor, ali kad se odredi mesto generalova vestina odreduje nacin zauzimanja zemljista. Prvo pravilo koje iznosim jeste da uvek treba zauzeti visove; drugo, da se od reke ili potoka ako su vam ispred logora, nikad ne micete dalje od pola puskometa. Talar i bavarski izborni knez Ьili su porazeni kod Hehstata (Hoechstadt) zato sto su zanemarili to pravilo. Trece: tako locirati logor da vam teren daje podjednaku prednost bilo da vam neprijatelj prolazi sleva Ьilo zdesna. Za to се posluziti recne krivine mocvare i litice. Cetvrto: kad obezbedite dobru podrsku celu i bokovima, zacelje treba da vam bude slobodno tj. trebalo Ьi da nema tesnaca i da se mozete neometano povuci u nekoliko kolona. U tim neprobojnim logorima moci cete da sela posednete pesadijom. Potrebno је da prethodno podignete jos dva logora na bokovima, kako Ьi sve bilo pripravno i kako Ьiste u svakoj prilici mogli dejstvovati prvi. Upravo takvo logoriste ро toji izmedu Nise i Otmuhova. Oni koji imaju vojnicko oko za teren i razumeju se u rat, znace gde је i ako im ga Ыize ne odredim. Na granici sa Ceskom postoji slican logor kod Lubnja. Ти se srecu dva puta. Neprijatelj vas moze potisnuti samo iz pravca Broumova. Lubanj treba da vam bude s leve strane. Ako vam је cilj da samo pokrijete teren trebace da ispred pesadije podignete redute na razlicitim udalje nostima i da se prilagodite zernljistu. Utvrdeni grad Svidnica i Svidnicka Reka koja tu tece pruzice vam zgodna defanzivna logorista odakle cete, ako budete vesti, imati velikih prednosti. Izboгnu knezevinu Brendenburg teze је ako ne i nemoguce pokrivati. Ona је veliki front predug da Ьi se mogao braniti; ako se smestite Ыizu Berlina, napustate sve ostalo; jednom reci, ta se zemlja ne moze braniti nikako sem Ьitkama. Logori za ofanzivu otvoreni su spreda ali krila treba uvek da budu pokrivena mocvarama potocima, sumama ili liticama. О selima uopste ne govorim, jer u nasem lokalitetu gotovo sva imaju drvene kuce ра nema nacina da ih odbranite. Medutim, bez obzira о kom se logoru radi, treba posesti svako selo na udaljenosti do cetvrt milje od cela i bokova logora, da se neprijateljski odredi ne Ьi mogli usunjati u njih i previse se priЬliziti nasoj armiji te da Ьismo se tako obezbedili od iznenadenja. �edutim, tokom borЬi ne treba ih posedati gotovo nikad, sto си obJasrutI na pravom mestu. Valja primetiti da vas logor treba �vek �а bude povucen_ о�о trista koraka od pravog bojista koje ste izabrali, tako d� и �lucaJu 1znenadenja, kad је nemoguce spustiti satore, vasa dva reda Ш1аЈu prostora da se postroje i manevrisu. Kad s_e radi о _usancynim logorima oko opsednutih sela treba postovati nekoliko prav1la. Prvo, sanac ne sme Ьiti preveliki niti takav da ga vasa pesadija ne moze posesti u neprekinutoj liniji. Terenom se treba b�ljivo sluziti. Treba se okoristiti mocvarama, potocima ili zasekama koJe mogu suziti oЬim zemljista koje treba drzati. Treba zauzeti i najmanje visove, kako neprijatelj ne Ьi dominirao vasim sancima. Jarci treba da budu sto је moguce duЬlji. Ро bokovima sanaca treba da budu bedemi i redute. NajslaЬije lokalitete treba ojacati rovovima ili kakvim
ze�ljanim preprekama, ра cak i fugasama. Нrana i provijant za citav penod opsad� treba da se nalazi u logoru. Kad grad zauzmete sance treba zatrpat1 . Logori za defanzivu umnogo . me su slicni onima za ofanzi·vu O kOJ1ma ·· sam_ vec� govono · .. уalJalo · Ь1 da dodam da se oni oЬicno podizu ili na . uz?1.�utom zemlJ1stu kao onaj kod Marsovica, ili iza tesnaca ili u knvш1 ka�ve _r�ke_, kao logor loren kog kneza kod Нradeca Кralove 17�5. �оdше 111 �l1zu ��vrda ka_o logor g. de Najperga posle Ьitke kod �lovica. M�dutнi: . ru�e dov?!Jno samo pronaci logoriste; treba da 1mate u glav1 .?ve �1 tn_ lokacIJe u pozadini, koje Ьiste mogli zauzeti ak? vas n_�pnJatelJ pot1 ne. О? vih zemalja koje znam, Ceska је naJpogo �ШJa za utvrdena logoпsta. Cesto ih, cak morate koristiti i v dok t�-az1te dru��- Ov
289
z Е;UJ >
а
290
�
о !!:
�с.
�
u punom astavu. Generalova ene_rgija moze ��sto ?aci nacina. �а ... ... regrutuje nove trupe. Covek kome nJe�o�a pr�fesiJa_ lez1_ па _ rcu пuslJa i nalazi resenja onde gde bezvredш 1 lenJ1 ocaJavaJu Jer - op�t ponavljam - u ratu је brojnost sustinski vazna }е с� �eneral kom: �е stalo do njegove casti i ugleda uvek posvec1vat1 �zuzetnu paznJu ocuvanju i regrutovanju svoje vojske. ��to tako, voJs�u treba cesto ... izvoditi na egzercir konjicu kao i pesad1Ju а ge�e_ral Ь�- cest?. treb�l� da bude prisutan da jedne pohvali, druge pokud1 1 svOJim ос1;111а v�d1 da li se naredenja sadrzana u mojim Vojni": usta:7-ova":a t_acno 1spu�Ja� vaju. ТrеЬа oЬilaziti logorsku strazu da Ь_1 е v1delo Је li ?�dna, Је li komandir straze savestan ili nemaran, da Ь1 se pokazala kraJnJa strogost kako strazari ne Ьi nikog pustili u logor, а da ga пе ispitaju i najave i da Ьi se primenom svih nacina koje am vec opisao sprecilo dezertiranje. U logoru za koncentraciju, pripremljen pod komandom cetiri ili vise general-lajtnanta, arrnija ulazi ро brigadama. Cesto јој se dozvoljava da logoruje ро zasebnim jedinicama kako Ьi se olaksalo pitanje prehrane - ali da one budu dovoljno blizu jedna drugoj da se mogu spojiti u roku od nekoliko sati. No takav se logor nikad ne podize Ыizu neprijatelja gde rizikujete da vam se desi опо "to se de ilo engle kom kralju kod Detingena. Оп је ulogorio vojsku ро korpusima i poveo је na mars u tom istom poretku, kad је odjednom na putu naisao na francusku armiju koju nije ocekivao. Svi logori koje podizete treba da u blizini imaju zdravu vodu а i dovoljno goriva, kako bi vojnici mogli kuvati svoju kasu. Uz to, da Ьismo se obezbedili od lakih trupa, kojih neprijatelj oЬicno ima vise nego mi, prihvar,ili smo оЫсај Rimljana i kopali plitke sance oko logora kao sto је izne eno и mojim Vojnim ustanovama. Ispostavilo se stavise da ti sanci sprecavaju i dezertiranje. МЕRЕ BEZBEDNOSТI ZA ZASТIТU LOGORA. Oko logora, spreda i pozadi, postavljaju se pesadij ke predstraze, kao sto је propisano u mojim pravilima. Oko logora u kojima se nameravamo duze zadrzati, kopa se plitak sanac. Sela koja se nalaze u visini krila ili do cetvrt milje ispred logora, posedaju grenadirski bataljoni; katkad se - ako ima mostova ili nasipa preko kojih treba proci - bataljoni rasporeduju i ро vecoj dubini bocno, da pokrivaju logor i cuvaju ga od napada lakih trupa. Konjicke logorske straze rasporeduju se prema celu i zavisno od situacije· posto im је svrha samo da upozore na neprijatelj sko primicanje ne koriste se vece jedinice, sem ako niste blizu neprijateljske vojske i ne razdvaja vas nista. Na armiju od 40.000 ljudi davali smo samo ЗОО konjickih strazara - neki put i manje - ali protiv iznenadenja preduzimaju se druge mere efektnije od velikih straza. Propise о njihovom rasporedivanju dao sam u svojim Vojnim ustanova ma. Prema neprijatelju izbacuju se odredi, spreda ili sa bokova. Njih treba da sacinjavaju konjanici pesadinci i mnogo husara. Zahvaljujuci toj mesavini rodova oruzja, pripadnici odreda mogu stititi jedni druge na svakom terenu. Takva jedinica, sacinjena od dve ili tri hiljade husara, hiljadu pesadinaca i hiljadu i ро do dve hiljade grenadira, isprednjaci za polovinu ili dve trecine milje. Na njeno celo stavi se jedan od najvestijih i najbudnijih generala. Оп treba da se ulogori onde gde се
tesnac ili omanja suma, kojima се dominirati. u pred nj� _ Ьiti kakav _ tom slu_caJu ..<:п се d�z druge s�ra�e . s�me, okrenute neprijatelju, poredat1 kon11ck� str�zare а svoJu Jed1Шcu ulogoriti sa svoje strane s�e :. T!ebalo ?I da 1ma �ta�ne patrole n _ a drumu i da mu one danju i nocu alJu gla шkе kako Ь1_ Ью � toku_ v1h dogadaja i mogao izvestavati svog koman?anta. Ak� pпmetite da izvestan broj lakih neprijateljskih trup� ��stoJ1 da p��kine vezu vasom isturenom strazom, mozete ... z�klJuc1t!. da se nep_�IJatelj sprema na neki pothvat Ьilo na vasu jedinicu b1lo na c1tav� a�miJu. U tom slucaju budite na oprezu i posaljite veci odred dovolJno Jak da е proЬije i obave ti vas о tome sta se dogada. Cak i _ kada od!ed ili isturen _ � straza cuva vas logor, ni manje ni vise, nare�1te da vas1 husaп posalJu patrole па vasa krila i u pozadinu tako da шsta ne bude prenebregnuto. Ovim pravilima Ьih dodao to da ni jednom generalu пе moze Ьiti dopusteno da е mesti и selu koje se пе nalazi unutar logora. POZNA"':7ANJE _ _ ZE�JISTA _ I ZNALACKO ОКО. Generalu је .., poznavanJe zemlJista sto 1 pesadшcu puska, ili matematicaru aritmeticka pravila. Ako пе poznaje zernljiste, ve vreme се ciniti grube greske. Bez tog znanja, njegovi planovi - ma koliko inace Ьili hvale vredni postaju mesni i се to neizvodljivi. Stoga izucavajte zernljiste na kome cete dej tvovati! Kad treba da se pozabavite ovim sustin kim delom ratnog umeca nabavite najdetaljnije i najtacnije mape zeljenog zemljista koje se mogu naci i cesto ih proucavajte. Ako nije rat oЬilazite mesta па tom zernljistu Ьirajte logorista ispitujte puteve, razgovarajte sa seoskim kmetovima, те arima i seljacima. Upoznajte se sa stazama, duЬinom suma njihovom prirodom duЫnom reka, prohodnim i neprohodnim mocvarama, pazeci pri tom da razlikujete stanje mocvare i potoka u raznim godisnjim doЫma. Ako је kakav potok Ыо neprelazan и aprilu, ne znaci da се takav Ьiti u avgustu. Birajte put koji vam treba za takav i takav mars, u toliko i toliko kolona, а sva prirodno jaka logorista ispitujte da vidite hoce li vam biti upotreЫjiva. Kad izvidate logoriste, u tanovite imaju li dovoljno izlaza i је u li laki moze li se logor utvrditi podizanjem brana na potocima i kakav efekat mozete priЫizno ocekivati od toga mogu li se napraviti za eke i koliko vam је ljudi potrebno da е taj posao obavi u ovom ili onom roku. Potom razmotrite koje Ы planove neprijatelj mogao skrojiti ispitajte kakve bi marseve mogao preduzeti i kakva logori"ta zaposesti i procenite mozete li ga napasti na marsu ili u logoru, mozete li ga potisnuti i izuciti sve pokrete koje Ьi te mogli izvesti protiv njega. Izvidajte vece gradove i bolja groЫja na njihovim ivicama kako Ьiste procenili koliko Ьi mogli koristiti onome ko ih zauzme. Do ovih е podataka moze lako doci и ravnici ali trebace vam vise vestine i istrazivackog rada na planinskom zemljistu, gde vam је jedna od prvih briga da logor smestite tako da е njime ne moze dominirati nego da on dorninira citavim okolnim zemljistem. Naci cete е u cudu kad vidite koliko је tesko naci tako povoljan polozaj jer се vam Ыti otezano snabdevanje vodom koja mora Ьiti Ыizu logora, а necete smeti ni da smestate trupe odvec daleko od svog puta.
z
� !!:
а
� � о � � �
291
z
iа 292
�
;;i о
щ
>
� �
�te �а _ Da bih ovo Ыize objasnio, iznecu nekoliko prim�ra. _Pr�tpostav e naJbolJ 1sp��UJt o PazlJ1v . sk � vam valja skrojiti plan pohoda па Mora� � mapu koju mozete naci i uocavate naJbOlJe put�ve koJI _ tamo vode: jedan iz Glaca preko Mitelvalda Landskroum� L1tovela, _ 1 Olomouca, drugi preko Dvorca, Benjova Frojdent�la _Stemberka 1_ Olomouca· treci preko fllucina, Ostrave Fuln�ka, �Jelotшa Pse�ova _1 Olomouca. Tada treba da projasete tim pute�1ma 1 po�ebno reg�strщete tesnace: mesta pogodna za neprijatelja nacm� da se izb�gne nJegov ?,tP
tre_balo d� se nalaz� u ravnici inace postaje beskorisna i пе moze deJstvova_t1. S�o_ga . nikad пе sm�stajte konjicu Ыizu suma kojima пе gosp?dante, шtI b�zu n�prohod� mocvara, niti u jarugama paralelnim s vas�� lo_ gorom Jer u t1m uslov1ma nece moci da dejstvuje. А ako vas nep_rчatelJ namerava napasti ра uoci vasu gresku, iskoristice је kao SVOJU prednost. suprotstaviti pesadijom i artiljerijom i kositi �n се se vasim konjanicima _ ih J:>U�canom pa�Jbom sve dok se provocirani svojom beskorisnom pogib1Jom, �е daJu u b��stvo. �toga ne brinite za uobicajene smicalice nego pos�av1te _ svu konJ1cu па _ Jedno krilo! Stavite је svu u drugi red! Pode�te Је na Jednake delove izmedu dvaju krila, ili је rasporedite ne __ , s borbenog poretka vec и skladu s mogucnostima dejstva koja drzec1 � vam daJe teren. �t? se tice pruske pesadije, ?,Па је iznad svih pravila. Medutim, najbolje ЈОЈ odg?vara otvor�no zemlJ1ste; ponavljam to jos jednom. Nikad је пе zatva�aJte u sela 1 umesto neosvojivih logorista Ьirajte опа koja su dovolJno otvorena da mozete napasti neprijatelja. Snaga Prusa lezi u napadu; kasnije, kad budem govorio о Ьitkama, imacu prilike da to jos vise osvetlim. Primetio Ьih da, nezavi по od okolnosti jedan korpus uvek valja odrediti za rezervu, cak i kad logorujete u dva reda. Pukove koje cete za to upotreЬiti valja obavestiti unapred. Bice prilike da na toj zici jos gudim и odeljku о Ьitkama, jer zastitnice predstavljaju sigurnost armije, а cesto i donose pobedu. КАКО I ZASTO OBRAZOVАТI ODREDE. Postoji jedno staro ratno pravilo koje se nikad пе moze previse ponavljati: drzite svoje snage па okupu, ne obrazujte nikakve odrede, i kad zelite stupiti u borbu prikupite sve svoje snage i zgraЬite svaku prednost da Ьiste obezbedili uspeh. То је pravilo toliko cvrsto da је vecina vojskovoda koja ga је zanemarila Ьila kaznjena bez odlaganja. Tako је veliki princ Eugen bio porazen kod Denena zato sto nije i!llao vremena da pritekne u pomoc odredu lorda Albemarla. Gvido Starmberg takode је Ьiо porazen kod Almance, krivicom Engleza koji su propustili da mu se prikljuce. Нidburghauzenski knez pretrpeo је slicnu bruku kod Banja luke а Valis па obalama Timoka (jer se izdvojio iz glavnine carske armije), i, najzad, Saksonci kod Keseldorfa zato sto nisu pozvali lorenskog kneza, koji је od njih Ьiо udaljen samo jedan dan marsa. I mi smo mogli biti porazeni kod Sora, da nas iz nevolje nije izvukla izuzetna hrabrost trupa i vestina nasih generala. Tako је pitanje odreda izvanredno delikatno. Ne treba ih obrazovati sem sa dobrim razlogom ako ofanzivno dejstvujete na otvorenoj neprijateljskoj teritoriji i ako ste jedini gospodar kakve utvrde. Ako ste zaista u ratu nikad пе izdvajajte odrede sem za zastitu konvoja. U zemljama kao sto su Ceska i Moravska, koje su veoma brdovite, moracete ostavljati odrede da cuvaju planinske klance kroz koje stizu vasi konvoji, sve dok ne uspostavite magacin u nekom utvrdenom gradu. U tom slucaju treba preduzeti dve mere predo troznosti. Prva је: odaberite jaka logorista а druga: cak i te odrede rasporedite onde gde se mogu braniti od svake eventualnosti dok god im ne priteknete u pomoc.
� �
а
294
� �
о
1,1Ј
>
�... �
Odredom ne nazivam armijski korpus koji se �potreЫja�a k�o prethod nica· а sto se tice drugih odreda, t�eba 1m pr�dV!_det1 �ezbednu _ odstupnicu. То sam radio s nasim odred�� u �Ofll}O� SleskoJ gv�e su, o utoc1s�e U za 1 исvaJ· da е nepriJ·atelJ. pokaze nadmocш . . m, ..1mali sigur� о . kOJI kom�ndUJU d�е d1ma tvrdavama Ni е Bzega i Kozela. Оf1сш moraju biti Ijudi odlucni, neustrasivi i smotren�_ . �е Ь1 tr.ebalo -� d� s� _ osvrcu па lake trupe ali ako se _i�nena?a p0Jav1_ vel1k1. �epпJatelJ ki 1 ka�o d� se znat1 moraJu а · saffil snalaz1t _ armijski korpus, moraju se ! pred nadmocnim trupama povuku 1 kako da а svoJe trane 1skoпste voju brojcanu nadmoc. . . . . Vecina odreda oЬicno se obrazuje u defanzivnim ratov1m_a. �1t_r.11 duhov1 nastoje da osvoje sve; pametni ljudi c�rsto dr�e _samo naJ�azrnJa �esta. Oni pariraju samo jake udarce а s1tne sluca)eve yrez�ru._ Staпn ka izreka kaze: onaj ko hoce da sacuva sve, n�ce sa�uvati шst�. Stoga uvek zrtvujte itnice i idite па sustinske stvaп� Sust111:ske stvaп nal�e o r��1t� па �om� da 1h se onde gde i velike neprijateljske snag�. IstraJ� _ definitivno porazite, а odredi се amI роЬес1 - ili cete 1� v1 lak� _ poharaJu Маdап pohvatati. Mi smo tako napustili Gornjl:1 Slesku da Је i pohitali da se svim snagama supro}st�vimo l�rel} kom knezu· gde sm? ga potukli Nasau је bez teskoca oc1st10 GornJu Slesku od Madara koJI su vrvili ро njoj. TALENТI КОЈЕ GENERAL MORA IМАТI VARКE, RAТNA LUКA VSТVА, SPIJUNI. Savrseni general kao Platonova repl:1Ыika, jeste proizvod maste. I jedno i drugo Ьil� Ьi hvale vredn?, al1_ za lJudsk� _ slabost1 prirodu nije karakteristicno da �tv�ra ?1са postedena lJudskih m No stranu. drugu 1maJu medalJe najlepse I i nedostataka. �da smo svesni svog ne avrsenstva nije nam manje nuzno ?а razmotпmo sv� one razne talente koje vrhunski general treba da 1ma. То su modeli koje covek nastoji da podrazava i kojima se ne Ьi pokusavao priЫiziti kad nam ne Ьi bili izneseni. Sustinski је vazno da se general pretvara dok izgleda da је zauzet da rad� i umno �- fizic�i, da vecno s�mnja dok _ spolja deluje spokojno, da vted1 krv SVOJih VOJПika 1_ ne ras1pa Је sem zbog najvisih interesa, da bude obavesten о svemu, da uvek gleda ka�? се prevariti neprijatelja, pazeci da sam ne bude prevaren. Jednom rec1, morao Ьi Ьiti vise nego vredan, aktivan i neumoran covek, neko ko ne zaboravlja jednu stvar da Ьi obavio drugu i ko, nadasve, ne prezire опе detaljcice koji se itekako ticu velikih projekata. Gornji tekst odvec је neodreden· razjasnicu. Generalova pritvornost sastoji se od vaznog umeca skrivanja misli. On Ьi trebalo stalno da se ponasa kao da је na pozornici te da izgleda spokojan kad је najzauzetiji jer njegov izgled, gestove i raspolozenje posmatra i komentarise citava armija. Ako ga vide zamisljenijeg nego oЬicno oficiri се poverovati da kuje kakav krupan plan. Ako је napet, veruju da stvari idu naopako i misli su im се to crnje od istine. Те pretpostavke u vojsci postaju glasine а to vojno rekla-kazala izvesno се dopreti i do neprijateljskog logora. Stoga generalovo licno drzanje treba da bude tako promisljeno da njegova pritvomost bude duboka do neprobojnosti. Ako se boji da nece moci kontrolisati svoj izraz lica, moze se ili izgovarati da је bolestan
ili v svoj izgled opravdati kakvom n�voljom licne prirode. Nada ve је _ �azno da lose vest�_ tret1r_ � kao �1truce 1 da pokaze koliko ve puteva 1ma па ra polagan3u da 1П1 рапrа. Mada u duЬini duse nece nikad prezirati neprijatelja о njemu Ьi trebalo da govori samo s visoka i da pazljivo poredi predno ti svojih trupa njegovim. Ako neki odred bude lose srece u ratu, оп treba da istrazi uzrok tome i da, posto је ustanovio и c�mu је greska izda vojim oficirima odgovarajuca uputstva. Na taj . _ nасш n3egovu VOJ ku nece nikad оЬе hrabriti sacica sitnijih neprilika, te се опа ocuvati poverenje u njegovu sposobnost. Generalu је tajno t toliko potrebna da se u stara vremena cak govorilo kako nema tog ljudskog bica koje moze drzati jezik za zuЬima. No evo razloga za to. Ako kujete i najbolje planove па svetu ра ih otkrijete neprijatelj се za njih saznati i onda се mu Ьiti veoma lako da im parira. Opsti plan kampanje treba aopstiti najvise jednom coveku: oficiru odgovomom za snabdevanje. Ostale detalje treba saopstiti oficirima tek kad dode vreme da se provedu u delo. Kad su podredeni generali detasirani te im morate pi ati, pi mo mora Ьiti u celosti sifrovano. Ako padne neprijatelju u ruke, necete se odati. Posto su za rat potrebne ilne pripreme, od kojih se neke moraju preduzeti rano, tajno t moze Ьiti dovedena u pitanje. U tom slucaju morate zavaravati voje sopstvene oficire praveci se da se bavite onim planovima koje zelite da vam neprijatelj pripise. Indiskrecijom vasih oficira taj lazni gla tice се do neprijatelja, ра се vase tvarne namere о tati skrivene. Treba pripremiti dobro promisljena uputstva za izvode nje iznenadenja i naglih udara ali ih zaduzenim oficirima пе davati sve do trenutka izvr v enja. Kad planirate mars, organizujte sve unapred kako Ьiste mogli dej tvovati odresenih ruku uvek pod laznim izgovo rom, а onda naglo uraditi ono sto ste еЬi tavili u zadatak. Apsolutno је potrebno da cesto menjate voje metode i izmisljate nove micalice. Ako uvek ро tupate na i ti nacin ubrzo се va ,procitati" jer oko vas је pedeset hiljada ljubopitljivih koji Ьi da doznaju ve sto mi lite i kako cete ih predvoditi. Komandant treba da bude i Ыаg i trog, da vojnicima izgleda prijateljski da s njima razgovara па marv u, oЬilazi ih dok kuvaju pita ih је u li dobro zbrinuti i uЫazi im nevolje, ako ih imaju. Prema oficirima koji nemaju ratnog iskustva treba da postupa Ыаgо. Njihove dobre ро tupke treba da hvali. Treba da im odobrava sitnije zahteve i da njima ne bude osoran vec da odrzava trogost u svemu sto se tice luzЬe. Nemamog oficira kaznjava; onome ko prigov�ra povk�uje_ trogo�� _ koJI koreci ga sa autoritativnoscu koju daje nadredeш polozaJ; voJrnke pljackaju bune е ili ne pokazuju trenutnu ро lusnost treba da kaznjava. General moze cak i diskutovati о ratu komandantima korpusa koji padaju medu najinteligentnije i dopustati im �а u razgovoru slobodno _ rec1m� na�ete �eku dobru izrazavaju svoje poglede. Ako u nJihovim misao, nemojte је odmah komentarisati nego Је рпmешtе. ��d t? uradite, pomenite је u sirem krugu: ovu је z�� ао . dao taJ I t�J; tvo pametшh pohvalite ga. Та се skro�o�t priЬa��ti _generalu prчatelJ _ ljudi, ра се lakse nalaz1t1 l3ude koJI се mu vo3e poglede otvoreno iznositi.
z t; �
а
� �
о >
<
� �
295
z � а � � о � �
Е;
296
В; < а:
Glavni generalov zadatak intelektualan Је:_ veliki pr?jekti i krupne zamisli. No posto i najbolje odredbe b1vaJu beskonsne ako е пе izvr avaju, u tinski је vazno da general ulozi truda da vidi izvrsavaj� li se njegova naredenja ili пе. Logoriste treba da odabere sam da Ь1 tako Ьiо go podar vog polozaja da Ьi mu se plan logora duboko urezao и pamcenje, da Ьi mogao sam ra poredivati konjicke i pesadij ke traze i da Ьi па licu mesta mogao naredivati kako i koja sela treba zauzeti. Ма sta е kasnije desilo on се moci da izdaje naredbe s potpunim poznavanjem stvari, i da - poznajuci teren - mudro ra J?Oreduje trupe. Sto bolje ti detalji budu promisljeni to се оп lakse mo6 da na svakom mestu procenjuje sta је neprijatelj и stanju da ucini, i to се spokojniji Ьiti posto је predvideo sve i mislio sta ти је ciniti u vakoj mogucoj prilici. No sve се to postici jedino svojom energijom. Stoga budite budni i neumorni i nemojte posle samo jednog obilska logora verovati da te videli sve. Svakog dana se otkriva ропе vto novo а katkad nam dobre ideje dolaze tek posto smo dvaput ili triput porazmislili. Skepsa је majka bezbednosti. Neprijatelju mogu verovati lude· smotreni ljudi ne. General је glavni trazar svoje voj ke. Оп е uvek mora tarati da је ocuva i da је nikad ne dovede и nevolju. U osecanje bezbedno ti zapada se posle Ьitke kad је covek opijen od uspeha ра veruje da је neprijatelj potpuno оЬе brabren. Osecanje bezbedno ti obuzima vas kad је vest neprijatelj и рео da va zavara laznim mirovnim predlozima. То osecanje е javlja zbog umne lenjosti i nedo tatka proracuna о neprijateljskim narnerama. Da Ьi se pravilno postupilo valja е taviti na njegovo те to i upitati se: sta Ьih ја radio da am neprijatelj? Kakav Ьih plan mogao kovati? Sastavite sto vi е mozete takvih planova ispitajte svaki i nada ve, razrnisljajte о tome kako da ih о ujetite. Ako vidite da ih ne mozete о ujetiti (stoga sto vam је Iogor lose branjen, ili sto nije onde gde treba da bude, ili sto treba izvrsiti pokret), mesta ispravite gresku! Се to је oklevanje od samo jednog sata dovodilo do ne recnih zakasnjenja i tako rusilo ugled tecen ilnim trudorn. Uvek podite od pretpo tavke da neprijatelj ima ора ne planove i uvek imajte pripravan odgovor. Ali ne dajte toj racunici da va оЬе hrabri: oprez је dobar amo do neke mere. Pravilo koga е drzirn i koje arn oduvek smatrao dobrim, glasi: ako hoces odrnor, daj neprijatelju pune ruke posla. То ga tera u defanzivu, а kad е jednorn nade u torn polozaju nece е podici do kraja kampanje. Ako zelite da vas vojnici vole stedite njihovu krv i пе vodite ih па klanicu. Postedecete ih kracujuci Ьitku nacinirna na koje cu ka nije ukazati vesto Ьirajuci najslaЬija me ta za tacke napada, пе razbljajuci seЬi glavu neizvodljivim poduhvatima koje је sme no i pokusati. Ne premarajte vojnika bez potrebe i stedite ga u ор adama i Ьitkama. Kad se bude cinilo da najvise rasipate vojnikovu krv' u tvari cete је vtedeti obezbedujuci dobru podrsku svojirn napadirna i izvodeci ih vrhunski silovito kako Ьiste precili da vreme uveca vase guЬitke. Ratna lukav tva od velike su koristi. Опа u nalik obllaznim putevima �?ji c �s�o vode do cilja igurnije no sirok drum koji vodi pravo napred. _ na samo jedan nacin ali inteligentni ljudi imaju Z1votшJe ро tupaJu neiscrpne mogucnosti.
Те u m?gucno ti bez? rojn�. Njihova је s�rba da prikriju vase prave _ u kl_?p�u koJu ste rnu priprernali. Stoga na�ere _1 �avuku neI?ПJatelJa е �_imuliraJu ро tupc1 suprotш_ od z�l)eш_ �. Ak? odpocinjete karnpanju alJite trupe ovarno�narno da �epnJatelJ пе Ь1 saznao gde irn је zborno _ 1;1esto. �ko . е rad1 о_ zauz1manJu gradova, ulogorite se na rnestu koje се neprчatelJ� nave _t1 da se zabrine za dva ili tri grada u isto vrerne. Ako оп pohita_ ka Jedn?rn boku vi е bacite па drugi. Ako nema _ �r�dova koJe Ь1 te mogli zauzeti nego е radi о kakvorn tesnacu koji z� lite d� р о ednet�, vasa lukav tva treba da odvuku neprijatelja od _ daJuc1_ rnu ut1sak da te krenuti na drugu stranu. Ako padne u nJ1h _ _ е punom brzшorn па te пас kojirn zelite da zagospoda z�rnku, bac1te nte. Neprijatelja nadrnudrujete primoravsi ga da se bori - ili da se ne bori. Z� опо prvo ро toje dva nacina. Jedan је: pretvarati se da ga se bojite. °I'_lJegova . a�ouverenost ро taj�. vas aveznik· on se uljuljka u osecanje ыgurno t1, 1 vasa lukavost tпJurnfuje. То е de ilo pre Ьitke kod Fridberga gde rno od Svidnice do Bratislave napravili puteve za marsiranje u kolonarna, kao da је vojska trebalo da е tuda povuce cim se neprijatelj primakne. Porni tili u da се nas oterati cim se arno pojave. No tvari su ро le drugim tokom i oni su ispali zrtve svog predubedenja. Neprijatelja cete primorati па borbu i time sto cete preduzeti obuhvatne marseve koji ga teraju da napusti logor i premesti е onde gde te pripravni da udarite ро njemu. Kad se loren ki knez nalazio u vorn utvrdenorn logoru kod Hradeca Кralove neprijatelj ga је rnogao prirnorati da ga napu ti amo da је preduzeo - а mogao је - dva mar а ka Lanskrounu. On Ьi poverovao da neprijatelj ide na Moravsku ра Ьi, ро to е odatle snabdevao hranom, vakako pohitao tarno. Onda Ьi rnogao Ыti napadnut, Ьilo na marsu Ьilo u nekom usputnorn logoru. U ovu klasu padaju i prela ci preko reka, ali о njima cu za ebno. Za izbegavanje Ьitke pribegava е drugim lukavstvima ра е vodi rat koji irna sva obelezja ofanzivnog, а u tvari је defanzivan. Neprijatelj pada pod uticaj vaseg tava i umnje - koju te mu tako u aditi - da kujete izuzetno mele planove protiv njega. Тај е stav podupire time sto е pred neprijateljem пе povlacite lako; cesto је dovoljno amo izgledati kao da ga cekate ра da ga prode vaka zelja da va napadne. No ako е zaista pojavi, vi е i kradete nocnim rnarsern koji te odavno i planirali. Оп pomi li da va је ubvatio, а utradan vidi da nema nikoga. Ako se amo povucete, poci се za vama, ali tada treba zauzeti bocni polozaj koji се rnu onemoguciti da prode pored va а da пе zapadne u veliku opasno t. U takvom su ratu Austrijanci rnaj tori i od njih treba uciti. Postoji jos jedno lukav tvo: ako је neprijatelj prejak da Ы te ga napali, pornognete rnu da na kraju kampanje razdvojite njegove nage i, urne to da ra vtrkate svoje zimovnike ra poredite ih tako da rnozete zacas okupiti trupe а onda navalite па neprijatelja koji је rastrkan. Pro1;1ca vajte cesto proucavajte karnpanju koju је Tiren vodio 1673. godшe! Ona predstavlja uzor takve vr te ekspedicije. U nase doba nije vise rnoguce navuci citave arrnije u za edu. То је nekad vredelo· danas је dovoljno okori titi se neprijatelj kim greskama.
Zasede i ostale varke о tale su kori пе za lake trupe ciji nacin borbe pogoduje tim lukav tvima i koje се to duguju voj u peh jedino malobrojno ti trupa odredenih za te zadatke. Ро toji јо jedno hvale vredno lukavstvo: koriscenje dvo trukih spijuna. Treba ih prvo identifikovati, а onda im, toboz bez zadnjih mi li, i pricati ve sto hocemo da neprijatelju dode do usiju. Niko е nije vise okori tio izdajom nego kralj Viljem. General Luksemburg је potplatio njegovog sekretara · kralj је to otkrio i ро luzio е tim izdajnikom da Luk emburgu do tavi Iazne podatke, te је ovaj Ьiо bezmalo iznenaden i porazen kod Stenkerka. Od sustin ke је vaznosti znati sta е dogada u neprijatelj kim redovima. Princ Eugen је potplatio ver ajskog upravnika poste te је ovaj otvarao depe е upucene francu koj voj ci i lao mu prepise. Najbolji spijuni koji е mogu imati је u clanovi staba ili cak sluge neprijatelj kog komandanta. Kad е ima ро la s Au trijancima iz njihovih је logora tesko doЬijati pi ma zbog brojno ti njihovih trupa koje preplavljuju puteve. Misljenja am da је kad е ratuje s Austrijancima, najbolje potplatiti kakvog njihovog hu ar kog kapetana ili majora da nam do tavlja obavestajne podatke. Katolicki vestenici najbolji u spijuni ali oni i oЬican svet toliko u naviknuti na laz da u vemu preteruju, te е u njihove izvestaje пе mozete uzdati. U zemljama cije је tanovnistvo odbojno prema vama, na primer u Ceskoj i Moravskoj veoma је tesko biti obavesten. Ako srebroljuЫje пе pomogne, valja kori titi trah. Uhvatite gradonacelnika grada u kome imate garnizon ili kmeta sela gde ste se ulogorili i primorajte ga da uzme sa obom vaseg preru enog coveka koji govori lokalni jezik i da ga pod nekim izgovorom dovede do neprijatelj ke armije, pred tavljajuci ga kao vog lugu. Zapretite da cete mu ako ga пе dovede natrag, poklati zenu i decu (koje cete cekajuci njegov povratak drzati pod strazom) i zapaliti kucu. U Се "koj am Ьiо prinuden da е posluzim ovim zalosnim sredstvom, i u pelo mi је. Uopste uzev, spijune treba dobro placati· u tom pogledu пе valja cicijasiti. Covek koji u vasoj sluzЬi rizikuje vesala za luzuje da bude dobro placen. RAZLIКA IZМEDU ZEMALJA I MERE PREDOSTROZNOSTI КОЈЕ ONE NAМECU GENERALU. Ovo delo pi em samo za pruske oficire. U skladu s tim govorim amo о zemljama i neprijateljima kojima Ьismo mi mogli ratovati. Ро toje tri vr te zemalja: nasa, neutralna i neprijatelj ka а u neprijatelj koj zemlji postoje katolici i protestanti. Svi ovi momenti imaju uticaja па rat, i zahtevaju razlike u ponasanju zavisno od mesta i okolno ti. Ako vam је stalo samo do lave, опа е najbolje moze steci kad е ratuje u nasoj zemlji. Ти е doznaje i za najmanji neprijateljev cin odredi se mogu melo oda iljati i izvesce Ыi tave i uspesne poduhvate jer је zemlja па njihovoj trani. U vecim ratnim operacijama nailazite па vi е pomoci i mozete predu zimati melija dela па primer, iznenadne napade па logore i gradove а posto је narod uz va mozete izguЫti samo ako te nemarni ili neopro tivo neuki.
U . ne�t�alnim zemчama �otrebno је teci prijatelje. Ako mozete _ pп�?b�ti Clt�v1:1 z�mlJu 1;1tol1 _ �0 bolje. U najmanju ruku obrazujte grupu VOJih 1stoпuslJeruka! PrIJatelJstvo neutralne zemlje tice se tako sto od vojnika zahtevate cvrstu disciplinu а protivnike prikazujete kao varvare � zlice. Ako је tamosnj� tanovnistvo katolicko ne govorite о veri; ako Је protestant ko prav1te se da va za njih vezuju vatrena verska osecanja. U tu vrhu koristite svestenike i pobozne ljude. Kad se covek ona ро �ај�_ _ ?Ра no oruzje. Medutim sa vojirn _ _ �те . l�zit� verom, 1stoпuslJeшc1ma bud1te obazпv1J1 1 uvek idite nasigurno. U zernljarna koje u i neprijatelj ke i katolicke, na prirner Ceskoj i Moravskoj nemojte ni pokusavati sa gruparna istomisljenika. Sve се опе propa ti, jer је prema njima zemlja neprijatelj ki na trojena. Ako planirate kakav iznenadan udarac, moraju ga izvesti odredi. Primorani ste da vodite skrtacki rat i da u defanzivi kori tite lake trupe. U to me је ubedilo licno i ku tvo. NASТUPNI MARS, ODSTUPNI МARS МARS U BIТKU. MARS U РОМОС. Prvo па sta general mora misliti posto se postarao za bezbedno t logora jeste da izvidi citavu okolinu i va mesta kroz koja Ьi mu moglo u trebati da marsuje. То obavljaju veliki odredi koji tamo odlaze pod laznim izgovorima, dok konacari inzenjerci i lovci izvidaju kako Ьi ustanovili u koliko е kolona moze rnarsovati. Oni brzo razgledaju teren i potom izvestavaju. Lovci koji ih prate sluze kao vodici kolonama па marsu. Na о novu tih izve taja general obavlja voje pripreme. Ako е sprema za oЬicni па tupni mars bez bojazni od neprijatelja, evo kako се - pod pretpostavkom da u putevi dovoljno siroki za cetiri kolone - ra porediti voje ljud tvo: vecera u osam se t grenadirskih bataljona, jedan ре adij ki puk, deset dragon kih е kadrona tj. jedan ili dva kompletna i dva hu ar ka puka acinjavace prethodnicu i mar"ovati pod lakom opremom. Glavnina opreme ostace а armijom. Marsovace па od tojanju od jedne milje i zauzeti ovaj te пас ovaj vi ovu reku, ovaj grad, ili ovo elo, acekati da se glavnina priЫizi, ра onda па taviti mars do sledeceg logorista. Armija се krenuti па mars utra u tri sata, u cetiri kolone. Odredi е vracaju u logor cim trupe krenu u Ьitku. Konjica dvaju de nih redova jasuci u koloni па de по, sacinjava prvu kolonu· pesadija dvaju de nih redova, marsujuci u koloni na de по, acinjava drugu kolonu· ре adija dvaju levih redova mar ujuci u koloni па desno sacinjava trecu kolonu· konjica dvaju levih redova jasuci u koloni na desno sacinjava cetvrtu kolonu · ti i ti pesadij ki pukovi drugog reda i N-ov hu ar ki puk Ьiсе za titnica koja се pokrivati komoru i artiljeriju. Oni се koristiti dva ili tri najbolja druma da prate armiju. Adutanti N.N.N. о taju kraj kolo_na komore i odgovorni su za to da razmak izmedu kola пе bude prevel1k, а oficir koji komanduje zastitnicom Ьlagovremeno се obave titi gen�rala ako misli da mu је potrebna podrska. Troja kola natovarena balvaшma, gredama i daskama za izgradnju то tova preko potoka marsovace �а celu cetiri aпnijske kolone а drvodeljskim odredom. Kol� ne ne J?eJu izЬijati jedna pred drugu vec na tupati u i tom frontu koliko g�d- Је �о moguce. Oficiri moraju obezbedivati propi an razmak, а pukov1 1maJu
biti u zЬijenom poretku. Ako, na primer_, )edna ili оЬе ko_njicke kol_?ne budu morale proci kroz kakvu sumu, Ь1се potrebno da 1m se na ��lo rasporedi nekoliko grenadirskih bataljona· cak s�, ako ��treba, konJIC� moze smestiti u centar, pod pretpostavkom da Је zemlJ1ste otvoreno 1 da se pesadija krece kroz sumu. Ako zelite da tako marsujete ka neprijatelju, onda cete citavu komoru poslati pod pratnjom do najjaceg grada_ � b�ini. :rethodnica се s_e kretati samo cetvrt milje ispred vas, а v1 cete Jahat1 s uzdama u ruc1, stalno pazeci па sve sto se desava ј stalnov o�matraju�i. zemljiste, tako da cete uvek imati u glavi spreman polozaJ, za slucaJ da ga morate zauzeti na brzinu. Zato cete se na takvim marsevima uvek kretati ро visovima (onoliko koliko mozete пе izlazuci se opasnosti), da Ьiste imali bolji uvid u prirodu zemljista i detaljno ga upoznali. Ako zelite da te marseve izvodite u pravcu paralelnom sa neprijateljskim polozajem, marsovacete ili ро levoj ili ро desnoj strani . u dva reda (koji се vam ujedno Ьiti i dve kolone), а ро vrhu onog krila ро kome zelite da marsujete izdvojicete jedinicu koja се vam sluziti kao prethod nica. Zastitnicu cete obrazovati na isti nacin, iza zacelja armije. Ovaj metod marsovanja najsigurniji је i najlaksi - а onde gde је izvodljiv najbolji је pre stupanja u dejstvo, jer se mozete postrojiti za tren oka. Pri svakom marsu ро brdovitom ili sumovitom terenu pesadija treba da marsuje prva. Konjica treba uvek da se krece ро otvorenom zemljistu, jer samo tamo moze dejstvovati. Medutim, na usecenim putevima i ро zbunovitim sumama rizikujete da је izguЫte, jer se na takvom zemljistu пе moze boriti i njeno oruzje postaje neupotreЫjivo. POVLACENJE РО OBRNUТIM KOLONAМA. Kad marsujete po vlaceci se pred neprijateljem nadasve је Ыtno da se otarasite teskog prtljaga. Kad to obavite napravite raspored ро putevima koje mozete koristiti i terenu koji zauzimate. Ako se nalazite па otvorenom zemljistu, pesadija se povlaci prva. Ako је zemljiste ispresecano, onda је prva konjica. Pretpostavicu da iza sebe imate tesnac kroz koji treba proci i da vas logor obuhvata i omanju ravnicu; па toj osnovi nacinicu sledeci raspored za dve kolone. Veceras u sedam sati sest pesadijskih bataljona pod komandom N-a krenuce kroz tesnac i smestiti se s njegove druge strane, okrenuvsi topove ka neprijatelju i ujedno oslobodivsi put kolonama. Armija се krenuti sutra u cetiri sata ujutru. Cim trupe budu pod oruzjem, а satori skinuti, odredi, logorske i seoske straze itd. povuci се se i prikljuciti svojim jedinicama. Armija се marsovati u dve kolone, prvo desnokrilna konjica s tim sto је па celu drugi desnokrilni red а slede ga: prvi desnokrilni red, zatim drugi pesadijski desnokrilni red, zatim prvi desnokrilni pesadijski red· oni се obrazovati jednu mesovitu kolonu. Drugu се kolonu predvoditi drugi levokrilni konjicki red· za njom се ici prvi red· njemu се se prikljuciti drugi levokrilni pesadijski red posle koga се ici prvi s tim sto се citava armija marsovati u koloni ро desnoj strani; sest bataljona prvog reda imace pratnju od deset husarskih eskadrona. Та се se zastitnica rasporediti ispred centra armije u dva reda s razmacima. Kad citava arrnija odmarsuje prvi се se red povucu kroz
razmake drugog i smestiti se u borbenom poretku, nedaleko od tesnaca. Kad on _uspo��avi svoj front, �rugi се se red povuci, proci kroz razmake prvog, 1 proc1 kroz tesnac zaJedno sa glavrunom husara. Prvi red се ga tad� s�editi na is!i nacin а neprijatelja, koji се hteti da ga napadne, zadrzace trupe koJe su prethodne veceri postavljene da brane tesn_ac._ One с� tu, ostati ?? kraja � n,� mars се krenuti tek kad prode zast1truca, koJu се sled1t1 marsщuc1 и kolonama ро bataljonima. Medutim, general moze izmeniti svoj raspored zavisno od terena i prilika. MERE PREDOSTROZNOSТI PROTIV НUSARA I PANDURA КОЈЕ TREBA PREDUZEТI PRILIKOM POVLACENJA. Na otvo renom terenu пе treba se bojati napada od strane husara i neregularnih jedinica. Husari se Ьоје paljbe а panduri borbe prsa u prsa. Prilikom ovakvih marseva oni samo pokusavaju da prepadnu komoru, ako mogu. Нrabri su kad se nadaju plenu. No u sumama i planinama stvari stoje sasvim drukcije. Тато panduri legnu па zemlju i sakriju se iza stenja i drveca, te mogu pucati na vas, а vi пе mozete ni videti odakle pucnji dolaze ni uzvratiti ravnom merom. Stoga си ovde govoriti samo о tome kako da se najbolje obezbedite od njih prilikom povlacenja kroz planine. Godine 1745. tako smo se povlacili dvaput, jednom iz centra LiЬereca а drugi put iz Trutnova u Zaclerz. U to vreme smo na krila kolona rasporedivali odrede и jacini od cetiri do sest vodova. Oni su zauzimali visove koji su dominirali drumom kako Ьi suzЬijali te hulje, i Ыlо је dovoljno da samo nekoliko ljudi риса na njih. Zastitnica se takode uvek povlaci s visa па vis, prateci armiju. No evo sta se desava cim koja grupa napusti vis: panduri dojure zauzmu ga i odatle pucaju па vas. Tome ne znam leka; sta god general uradio, pri takvom се povlacenju uvek beskorisno izguЬiti mnogo ljudi. Ма koliko ravnica Ыlа mala, saljite svoje husare na pandure! То се ih za trenutak suzЬiti. No nemojte se previse zamajavati s njima, inace се vam se mars otegnuti i izguЫcete itekako mnogo ljudstva. Prema tome, пе treba zastajati· takav tezak mars treba izve ti sto је brze moguce. No ako panduri nesmotreno zauzmu kakav sumarak odakle ih mozete potisnuti onda ih gonite i naredite husarima da ih poseku u sto vecem broju. КАКО DA U OFANZIVI PRUSI POSTUPE S LАКО NAORUZA NIM TRUP АМА. Ako zelite da zauzmete polozaj koji drze husari ili panduri, marsujte samopouzdano na njih i �?zete Ьiti siguvr��-u us�eh. Za njih је vasa formacija prejaka. No ako V1d1te da su odlucruJI, mozete podozrevati da је njihova armija u ?lizini i da се_ �h p_odrzati. �ato posaljite izvidnice na sve strane, ?а b1ste se obaves�lI. ali uvek mozete Ыti sigurni da vas ti ljudi nece ru za trenutak zadrzatI, ma kakav stav zauzeli. STA GENERAL MOZE OCEКIVAТI OD РОКRЕТА КОЈЕ NA REDUJE SVOJOJ VOJSCI. Neka niko ne misli da је dovoljno samo pokretati vojsku tamo-amo da Ьi se neprijatelj �avnao_ ро . v_asi� pokretima. General koji se odvec oholo uzd� u svoJu vest_шu nzi�щe da bude navucen na veoma tanak led. Rat ruJe stvar slucaJa. Da Ь1 е dobro vodio potrebno је mnogo znanja, ucenja i razmisljanja · а kad se
z f >
а
302
<
а:
о
!;1
�<
а:
planiraju udarci, najvecu се prednost �ati о�ај. ko, smisljajuci i_h najbolje proceni njihove posledice. Medutun, da1uc1 nesto _ malo pravila о tako delik:atnoj stvari, rekao bih da uopste uzev onaJ komandant aпnije koji prvi krene u ofanzivu gotovo uvek primorava svog suparnika na defanzivu i ravnanje prema svojim potezima. Ako ste prvi poceli kampanju i ako је trebalo da preduzmete kakav mars koji nagovestava opseznije planove vas neprijatelj koji се Ьiti upozoren da ти se suprotstavi, bice primoran da se prilagodi vama · ali ako preduzmete mars koji mu ne budi ni podozrenje ni strah, ili ako оп bude obavesten da nemate sredstava da izvrsite svoju nameru nece obracati paznju na vas i sa svoje се trane preduzeti bolje smi"ljene poteze koji се onda vas staviti и neugodan polozaj. Vasa prva mera predostroznosti treba da bude kontrola nad i hranom. Ako ste to dobro resili mozete preduzeti sta hocete. I to tako neprijatelja mozete primorati da odvaja velike odrede ako ти lakim trupama uznemiravate zacelje, ili obavljate demonstracije kao da nameravate praviti diverziju u nekoj drugoj oЬlasti njegove kraljevine а пе u onoj u kojoj se vodi rat. Nevesti generali ulecu и prvu klopku koja im se ро tavi. Zato se poznavanjem protivnika tice velika prednost· spoznavsi njegovu inteligenciju i karakter u tanju ste da koristite njegove slabosti. Najbolje се uspeti опо sto neprijatelj najmanje ocekuje. Ako е za bezbedno t oslanja na planinski lanac koji smatra neprelaznim а vi kroz te planine prodete njemu nepoznatim putevima, оп се pre vega biti zbunjen а ako ga pritisnete, nece imati vтemena da dode seЬi od cuda. Isto tako ako se smesti iza kakve reke da brani prelaz а vi iznad ili ispod njega nadete gaz ра је predete, а da on to пе zna to се ga iznenadenje pomesti i zbuniti. О tome Ьih mogao jos mnogo, ali i ono sto sam rekao dovoljno је i moze citaocima dati obilnog materijala za razmisljanje. PRELAZI PREKO RЕКА. Уес sam rekao da е umece ratovanja sastoji delom od sile а delom od varke. Sta se пе moze ilom, mora se varkom. Tako ako vas neprijatelj preci da predete kakvu tesku reku Ыizu njega, postupite kao Cezar, princ Eugen i loren ki knez Karlo. Oni su za prelazenje Ьirali udaljena i laka me ta. Ako је reka siroka treba izabrati mesto gde јој ade sputavaju tok razdvajajuci ga· ako nema ada, nadite krivinu. Ти postavite baterije· na sasvim drugom mestu izvedite lazan prelazak da odvucete neprijatelja i dok оп gтize mamac punom brzinom podignite mostove. Odmarsujte do njih punim tempom i brzo ih predite. U tim operacijama apsolutno је neophodno iskopati sance. Prve jedinice koje predu treba sme ta da zaЬiju asov и zemlju - ili ako ima suma, da naprave velike zaseke. Radi vece bezbednosti general koji komanduje tim poduhvatom treba da s оЬе strane reke podigne mostobrane kako Ьi је zadrzao dok napreduje duЬlje и okolinu i jos vise iskoristio svoju prednost. ODBRANA RЕКА. Odbrana prelazista najgori је od svih zadataka narocito ako treba da branite sirok front· и tom slucaju odbrane nema. Da Ьiste se usudili braniti prelaziste front napada пе Ьi smeo Ьiti duzi od osam milja а na mestima gde se reka ne moze pregaziti trebalo Ьi
da_ imat_e _ jednu do dve tvrdave. U tom slucaju valja se unapred ��1 premit1 z� odbra�u od n�prija��lj kih po_duhv_�ta. Ispricacu O najbo lJ1m postupc1ma koJJ su u t1m prilikama pпmen11vani. Sve _ _ camce i dereglije n_a citavoj reci prikupite i odne ite и jednu od svoJ_ih t�rdav� _k�ko b1ste neprijatelj�_ lis� tog pomocnog sredstva. Zat1m lic!lo 1zv1d 1 te оЬе obale; nepnJatelju da biste regi trovali va те ta koJa. и ти z&odna _za_ p_r�l_az�k а �v?ju da Ьiste od jednog do drug napadnete. Da Ьi te to olaksali, prethodno te av tezak prtljag poslali па zacelje i ad logorujte premni za pokret. Ako neprijatelj na nekom те tu uspe da prede reku, sme ta cete tamo poslati svoju armiju, а po"to te ra pored astavili unapred, treba samo da ga odmah date oficirima. Treba da se pripremite za pesadijsku Ьitku· jer · ako је pametan, neprijatelj се usanciti prve jedinice koje је prebacio preko reke. Obezbedite dobru podrsku svom rasporedu! Ne zaboravite rezervu! Iskori tite teren i izvedite ostar napad ра cete se moci nadati najЫistavijem u pehu. AkoJreba da ometete prelaz preko manjih reka postupicete па isti nacin tim "to cete samo dodati jednu meru predostroznosti: Ыokirati gazove drvecem koje cete u njih baciti neokresano. Ako и visovi па vasoj trani reke to се vam Ьiti velika prednost; ako ni и gotovo da nemate nade и uspeh. IZNENADNI NAPADI NA GRADOVE. Ako и lose cuvani, gradove mozete napasti ne premne ili pomocu odreda koje na njih saljete razlicitim putevima ili infiltracijom prerusenih vojnika, kao sto је princ Eugen ucinio и Кremoni ili kad od duge ор ade opadne guvernerova budno t, sto је i koristio anhaltski knez Leopold kod Glogova. U ratu
� �
sve - ali narocito iznenadenja - zahteva veliku obavestenost. Formirati borbeni poredak ne znajuci kako је grad sagraden iznutra i spolja isto је sto i naruciti odelo za coveka za koga krojac ne zna је li visok ili mali, debeo ili mrsav. Stoga se detaljno obavestite pre по sto i ta preduzmete. Gradove mogu iznenaditi odredi kao sto е desilo kod Kozela. Ти је jedan oficir dezertirao iz garnizona i otkrio Austrijancima da је deo kanala oko grada plici по sto је trebalo da bude. Oni u uspesno usli u grad, i otkrili da je garnizon preslab da im se uprotstavi. Iznenadenje kod Кremone Ьilo је planirano preko zime; da је uspelo predstavljalo Ьi Ыistav pocetak kampanje. U okolnim drzavama samo Ьi se dva grada mogla iznenaditi: Vitenberg u Saksoniji koji је slabasna tvrdava i Olomouc, ali podozrevam da Ьi se ovaj drugi mogao о vojiti samo propisnom opsadom. Kad su gradovi veliki а garnizoni mali dovoljno је samo napasti ih а svih strana da Ьiste ih о vojili. Garnizon se пе moze odupreti na svim mestima i kad izvrsite proboj па jednoj tacki padaju i о tale. Tako је car Karlo VII uz pomoc Francuza i Saksonaca, zagospodario Pragom. Male gradove mozete osvojiti i bombama. Jedino imajte u vidu ovo: kad dovucete topove da razvale gradske kapije pokrijte ih da neprijatelj пе роЬiје artiljerce vatrom iz streljackog oruzja. NAPAD I ODBRANA UTVRDA. Umece opsade ро talo је zanat, kao stolarstvo ili obucarstvo. Pravila su toliko poznata da ih ne vredi ponavljati. О njima govori mnostvo knjiga а svako zna da se za kraj rova Ьira pokriveno mesto da se prva paralela pravi sto је Ыize moguce utvrdi i da је rad koji se obavlja sledecih dana tako detaljno razraden i podvrgnut tako tacnim proracunima da se gotovo moze unapred reci kad се utvrda pasti - sem ako nije sagradena na neki jedinstven nacin ili ako је пе brani izuzetno sposoban covek. Necu dakle, ponavljati sve sto su о tome rekli Voban i pokojni anhaltski knez. Zadovoljicu se samo time sto cu dodati nekoliko ideja о napadu i о odbrani. Razmisljao am о napadu na utvrde onde gde teren dopusta izvodenje napada kao i па опе koje imaju suve kanale i malo i turenih zemljanih prepreka kao sto su Olomouc i Vitenberg. Ako ор ednete jedno takvo mesto, s jedne cete strane otvoriti sanac а sa druge poceti lazni napad. Cim neprijatelj preduzme sve mere da odbrani te dve tacke napada i cim ste ga ucvrstili u tom uverenju zasto пе Ьiste naredili napad па nekoj trecoj tacki i uputili ve svoje baterije da otvaraju vatru preko dana kao da jedan od опа dva napada ima za svrhu proboj. Ти vatru mozete iskoristiti i kao signal odredu koji se tokom noci primakao drugom kraju grada s namerom da se popne uza zidine. Siguran sam da се odred naici na slab otpor i da се poduhvat u peti bar ako је raspored zasnovan па poznavanju utvrde. Мisleci ато па опе otvorene napade, ?psadeni се bez sumnje ogoliti ostatak fortifikacija. No da Ьiste preduzeli takav udarac morate imati hitnih razloga da zagospodarite utvrdom, а opsadene treba uljuljkati tako da ne па lute vas plan. Za odbranu _ gradova ne�a j�ceg sred tva od podzemnih tunela i potoka " ko31 se koпste za plavl3en3e rovova i punjenje i usenih kanala kad opsadivaci pocnu u njima praviti galerije.
Umece odbrane utvrda sa�toji se u odlaganju trenutka predaje. Tako se ��а _nauka guvernera 1 komandanta utvrdenih gradova svodi па d�bЧ�nJe и v!emenu: � опо se dоЫја borbom za teren. Medutim, za _ e k<:шste r��c1ta sredstva. Neki oficiri veoma cene ispade ра �аЈ cilJ � си о ПЈ��а 1 �ovo?t!. Cu?_ no је, priznajem, to sto se u njih upustaju osi:edn31 �armzoш J�r n31ma Је gub1tak jednog coveka veci по opsadi vacu g�b1tak �es�toпce. Stoga verujem da komandant пе Ьi trebalo da preduz1ma v�like 1s�ade, sem onda kad da otera napadaca. _ d?lazi pomoc _ U tom slu�aJ�. пе Ь1 trebalo da sted1 svoJ garшzon, а prednosti stecene �ad ops��1vac1ma treba �а sп_iatra srecnim predskazanjem za Ьitku koja се usled1ti. No ako пе ocekUJe brzu pomoc u vremenu moze doЫti na neki bezbedniji nacin. Svako ko је vrsio opsadu video је kakvu pometnju medu radnicima �azivaju prvi neprijateljski hici i kako, kad se razbeze propada sve sto Је ura�e?o p� eth�?ne .noci. Kad priznamo tu istinu, zakljucujemo da � се mal� 1spad1 ko31 t�aJn� uzbuduju opsadivace Ьiti uspesniji i vise ih ometat1 и radu. Velike 1spade nikad пе mozete preduzeti, а da пе rizik�jete pogiЫju v�cih razmera · koja pak, dovodi do toga da cete ostat1 gotovo _bez lJudstva kad zatreba braniti zemljane prepreke. Upravo zbog t1h prepreka treba sacuvati garnizon. Sada cu reci kako mislim da to treba izvesti. Kad ocekujete napad па spoljni zid jarka u odbranu posaljite malo ljudstva, ali zato smestite pripremljene strelce na prepreke iza jarka, kao i па опе poprecne. Kad pocne napad, ozezite ро neprijatelju а kad on pokusa da ude izvedite dva ispada na njegova dva boka · tako cete smesta povratiti svoju kontraeskarpu. Da sam komandant, taj Ыh manevar praktikovao sto cesce mogu. RAZNE VRSТE ВIТАКА. IZNENADNI NAPADI NA LOGORE. U nase vreme veoma је tesko iznenaditi logore kad se imaju u vidu brojno t lakih trupa koje se kori te i mere predostroznosti koje se univerzalno praktikuju. Kad dve arrnije logoruju jedna Ыizu druge stvar se brzo resava Ыtkom ili pak jedna armija zauzima tako povoljan polozaj da је пе mozete ni suzЬiti silom ni iznenaditi. То је dakle ne "to sto se dogada veoma retko i verovatnije izmedu odreda по izmedu armija. Medutim, posto је о tome relevantno govoriti, preciziracu stvari kojih se treba pridrzavati u slucaju da iskrsne takva prilika. Prvi vam је posao da se sto potpunije obavestite о polozaju logora koji zelite iznenaditi; drugi: da podrobno izvidite sve puteve do njega· treci: da kolonu vode provereni i odani vodici; cetvrti: da odrzavate potpunu tajnost i radoznalce navedete na pogresan trag· peti: da isturite sve lake trupe, pod laznim izgovorom, а u stvari da sprece mogucno t izdaje od strane kakvog dezertera i tako zatvore neprijatelja da пе moze previse slobodno slati patrole· se ti: da formirate dobar borbeni raspored i nalozite svim oficirima da ga primenjuju doslovno· sedmi: da marsujete nocu, u tisini, apsolutno zabranivsi pusenje i napustanje stroja · i osmi: da obrazujete borbeni stroj па najvise cetvrt milje od neprijateljskog logora i napadate pola sata pre svanuca. Ako Ьi priroda zemljista dopustala, bacio Ыh u logor veliku grupu lakih trupa i konjice da eju stravu i pometnju, а s one strane odakle treba
1?1
iji i artiljeri�� da pucaju kako Ьi da napadne konjica naredio ЬiЬ �esad _ da р� t�OJI е kadrone. Medu elJa posejale pometnju i precile nepnJat_ _ Sv1tan bolJe. to mrak, te tim, sto vise izbegava �e- Је pogodno v�_ eme za�o sto е mozete medusobno prepoznavati, ne nzikUJete da ub1Jate voJe vojnike а kukavicama koji misle da се u mr�ku lakse Р?Ьес� �о taje teze da to urade kad ih oficiri mogu ra poznat1. Kad nepпJatelJ k1 logor cima padne konjica treba donekle da goni begunce. �znad . veg_� vojn _ � е ne sme dati da posle ovog uspeha �renu � plJ _ �cku 1 орчаnЈе, Jer . е neprijatelj moze povratiti od straha 1 okonst1t1 se zbrkom и vas1m redovima. КАКО IZBECI IZNENADENJA. Као sto am vec rekao, navikli то da Iogorujemo i turivsi jedan korpu ?onek!e is,rred ar�ije; ta�?de posedamo sva sela ispred logora do udaчenost1 od ce�vrt mIIJe· kOПJlCku trazu mestamo u pozadinu а pesad1J ku odreduJemo da cuva sam Iogor. Povrh toga, svake noci saljemo osam do de et � atrola na ve strane oko Iogora da Ьismo Ьili upozoreni ako е sta de 1. Ako 1_ pored tih mera predo trozno ti neprijatelj i kori ti nepaznju kakvog nizeg oficira trupe treba da zauzmu svaka svoj deo bojista konjica da zivo jurisa na ve а cim dode u dodir, а pesadija da е zadovolji time �о . се amo drzati zemljiste do vanuca, kad cete moci preduzet1_ mere koJe vam se u datim okolnostima cine manje ili vise korisnim. Uopste uzev, verujem da u nocni napadi korisni samo onda kad te toliko slabi da е ne u udujete napasti neprijatelja danju · upravo је taj razlog primorao Karla ХП da nocu napadne anhaltskog kneza u ratu koji је njim vodio na ostrvu Rigen. NAPAD NA SANCE. Ako ste resili da napadnete usancenog neprija telja, ucinite to те ta ne davsi mu vremena da poboljsa svoje zemljane prepreke. Za u peh va v e namere najvaznije је da budete potpuno upoznati а nagom i laboscu sanca. О tome mora odluciti generalovo znalacko oko. Ako krenete grlom u jagode zadatak се vam Ьiti tezak а mozda i о uden na neu peh. OЬicno је nedostatak sanca u tome sto ili nema dovoljno cvr tu podr ku ili је preveliki u odno u na broj vojnika odredenih da ga stite. Vas raspored treba da se zasniva na tom saznanju. U prvom slucaju, ili rov i grudobran sanca ne dosezu reku umesto da е protezu do nje, ili na raci postoji gaz ра, presavsi preko njega, mozete i ti nuti neprijatelja. Dva sanca su pala zbog iste greske. Francuski sanci i pred Torina protezali su se desnim krilom do reke Dore, ali se nisu na lanjali na nju. Anhaltski knez koji је napadao te strane, primetio је !О, opkolio ih i Francuzi su popustili. Drugi је Ьiо svedski sanac ispred Stral unda. Levi kraj tog sanca dostizao је do mora; ali su pruski oficir Gaudi i Kepen procenili da na tom boku more ima gaz. Nа о novu tog Eodatka sacinjeni su planovi i njihova је izvedba u potpunosti u pela: Svedani su Ьili isterani. U Ьici kod Malplakea saveznici su bez potrebe izguЬili 20.000 ljudi zato sto su lose odabrali tacku napada. Ро le troca ovne uporne borbe primetili su da se zaseka koja је pokrivala francu ko levo krilo moze osvojiti. Upravili su svoje snage u tom smeru, i Francuzi u Ьili pobedeni.
��d u sanci ko �e nep�ij�telj cu�a preveliki, ро trojite se za pravi napad _ nekol1ko lazшh da b1ste zadrzali neprijatelja i sprecili ga da 1 1zved1te dovede pomoc onoj tacki na koju nameravate usmeriti voj glavni napor. Na raspolaganju imate bezbroj varijanti za formiranje borbenog poretka. Ogranicicu se na to da predlozim jedan borbeni poredak za armiju od pedeset bataljona i totinu eskadrona. Prvo formiram pesadijsku liniju u jacini od tride et bataljona kojom obrazujem krilo na onom boku na koji mislim upraviti glavni udar. Od preostalih dvadeset bataljona, dvanaest koristim za glavni а osam za pomocni napad. Тih dvanae t bataljona svr tavam u dve linije, tim sto mi је va ре adija ро trojena u tri reda а konjica smestena na 300 koraka iza nje, kao sto pokazuje ledeca lika. �_/ ,r-.. ":. ._ .,!!_�padatkih bataljofl4 • - .,..., и /ahovskom � .., rasporedu
/апас pda_dijska U'!!J!I_
Slika 1
U ovom borbenom poretku vidi se da moja linija pesadije Ыokira neprijatelja i da је premna da iskoristi i najmanji njegov pogresan potez. Radnicima i no acima naramaka naredujem da zatrpaju jarak Ыizu bataljona koji napadaju. Ako pesadija о voji sanac, pojacavam је vom preo talom pesadijom, kojoj naredujem da drzi grudobran i пе goni neprijatelja. Radnici о tvaruju prolaze za konjicu. Ova se pak ро trojava ро propisu, pod zastitom pesadije а potom се napa ti zavisno od prilike i okolno ti. ODBRANA SANCA. Rekao am i ponavljam, da nikad ne Ьih usao u sanac, sem ako те ne Ьi nagnala kakva strasna nesreca · recimo izguЫjena Ьitka ili tro truko jaci neprijatelj. Cak i kad је neprijatelj dvostruko jaci, imao Ьih drugih nacina· о njima cu kasnije. No, ako pretpostavimo da u neki veoma jaki razlozi nagnuli pru kog oficira da se usanci, onda је Ьitno da е front uzi sto је moguce vise da Ьi se anac mogao pose ti kako valja. Dalje treba ostaviti dve velike
Slika 2
pesadijske rezerve koje Ьi se mogle slati па mesta gd� bud� J?Otrebne. Konjicu treba smestiti u trecoj liniji iza tih rezervi. Prv1 Ј� ро�ао: obezbediti jaku podrsku sanca, kao st? sam �а�ео go_re; drugi:_Ioc1rat1 _ 1skopat1 s1roke 1 duboke Jarke. ga tako da bokovi budu jaki· i treci:
Ako imate vremena, svakog cete dana dalje Щ_vrdivati svoj sanac: palisadama, krstilima kamufliranim jamama _i�d. Sanci su . dakle, vrsta fortifikacije koja mora Ьiti podredena pravil1ma te v�stш�. Опе se _ sastoje u tome da dobro koristite teren naterate neprчatelJa da vam se priЫizi na uskom frontu i ogranicite_ ga na tacke napada koje po_staj� samo pripremne u njegovim poduhvat1ma. То se radi tako_ sto se 1s��п _ nekoliko klinova koji се ga udariti s boka ako vod1 napad 1zmedu nJ1h. Tim rasporedom navescete ga da cini опо sto vama odgovara, pri cemu се vam manje stvari odvlaciti paznju u odbrani. Prilazem dva plana sanca. (Vidi sliku 2. Nap. ur.) Mozete videti da se ovde teren suzava spreda. Desnu stranu brani baterija s druge strane reke koja tuce ро boku. Centar brani reduta, levu stranu takode а zaseku neprelaznom cini sanac koji iza nje pravi krivinu. Nuzno је, dakle da napad bude usmeren na jednu od ovih reduta. U skladu s tim опе su utvrdene bolje no ostatak polozaja, te се neprijatelj tu naici na tvrd orah. Evo i plana drugog sanca.
Slika 3
а
308
� о � �
Vidite da su neke redute isturene u klinu, а da im опе iza njih stite bokove. Vidite da sam te redute utvrdio bolje по ostali deo sanca. Evo razloga: to su tacke koje се Ьiti napadnute. Imam i razloga vise za tu lokaciju reduta: temeljito utvrdivanje citavog sanca zahteva beskrajno mnogo vremena, а sedam ili osam reduta moze se brze u avrsiti. Primetite nadalje da plan sanca treba da zavisi od terena i da razdaljina izmedu reduta ne treba da bude veca od 400 koraka, kako Ьi se mogle braniti vatrom iz musketa. ZASTO РADA VECINA SANACA. Zato sto su usancene trupe ogranicene па jedno zemljiste, а napadac moze slobodno manevrisati; zato sto је napadac uvek smeliji od branioca; i, dalje, zato sto proboj na jednom delu dovodi do guЬitka celog sanca zato sto demoralise trupe. Medutim, misljenja sam da Ы Prusi, sa odlucnim covekom na celu, mogli lako prevladati takvu nevolju narocito ako је general sacuvao rezerve. Branioci sanca treba da pucaju neprekidno а napadaci nikako; njihovo је samo da odlucno napreduju s musketom preko ramena. LINIJE. КАКО POBEDIТI JACEG NEPRIJAТЕLЈА. General treba da Ыrа zemljiste imajuci u vidu brojnost i tip svojih trupa i jacinu
neprijatelja. Ako �е jaci i im� mno�o �onjice, _ trazice ravnice, prven stveno stoga sto DJegova konJ1ca naJbolJe deJstvuje па takvom terenu а na ?rugo':1:1 m�stu stoga sto mu brojna nadmoc daje mogucnost da ?Pkoll__ nepпJatelJa na ravnom terenu, s!o na isl?�esecanom terenu nije �
Slika 5
napadi kod Sora i Keselsdorfa. Nista nije opasnije ро pesadiju no da osvajaju neprijateljske baterije dok cetrnaest ili sesnae t topova po voljno smestenih i podrzanih od strane pesadije ispaljuje na njih nekoliko uza topnih plotuna. То kvari av poredak nasih trupa. Kartec ima stravicno razorno dejstvo: ume da izreseta citav bataljon pre по sto se ovaj priЫizi neprijatelju; ginu citavi vodovi, ра cesto i ро vise oficira. Ро ... to snaga nasih bataljona lezi u zbijenim redovima i posto svako popunjava me to koje mu pripada treba tokom napada zatvarati bataljonski poredak. Dok se to odvija, tuce vas nova salva koja, prouzrokujuci novu zbrku, katkad ume da i odvec naglo probudi prirodan ljud ki strah. Stoga mislim da se neprijatelj koji drzi svoj polozaj - а ukoliko se njegov bok ne moze potisnuti - пе moze napasti i poraziti. No kod Sora i Keselsdorfa primetio sam nesto sto me uverava da се uvek biti tako. U tim dvema bitkama naime kad su nasi zbog velikih guЬitaka popu tili u prvom napadu neprijatelj је napustio voje linije u nameri da nas goni. Zbog toga је njegova artiljerija prekinula paljbu sa rezultatom da su nasi vojnici - pomesavsi se, tako reci s neprijateljem - srnesta zaroЬili njegove baterije. Stoga zelim da se prvom bataljonu naredi da napadne rnlako, kako bi naveo neprijatelja da napusti polozaj kako Ьi se prolilo manje vojnicke krvi i kako Ьismo lakse postizali svoje ciljeve. Medutim пај igurnije је potisnuti neprijatelja s polozaja - ako
је moguce. Evo kako Ьi priЫizno izgledao borbeni poredak za takav napad. (Vidi sliku 6. Nap. ur.) ODBRANA POLOZAJA. Cesto sam govorio da Ьih za Pruse Ьirao samo neosvojive polozaje, а da ako ih ne b _ ude,_ ne ?ih zauzimao nikakve, jer u napadu !m�o p�evise p�e?nost1 �а b1smo 1h se_ tek t�k? odricali. No posto о toJ teпu valJa govorit1, dodacu samo_ ne_koliko пuslI. Prva је: Ьitno је da krila budu tako obezbedena da 1h Је. �I?_solut?o nemoguce potisnuti; druga: konjic� t!eba da bude и dru�?J lш1Ј1· treca: izdvojite nesto pesadijskih rezerv1 · 1 cet_vrta: neodbranJ1va sela �е ne posedaju, а treba da pazite da 1:e_ma rukak":e mal�, ?obro obz1dane utvrde ili groЫja koje Ьi dom1ruralo ravrucom 1 Ь�о otpori:io na artiljerijsku vatru, inace su vam trup� propale. Medut1m, ako 1spr�� vas ili sa strane ima kakvih sela prat1te vetar! Ako duva sa strane Il1 ka neprijatelju, zapalite ta sela! Svoje cete ljude postedeti, а ta mesta uciniti nedostupnim neprijatelju. Dalje, ako neprijatelj - protivno vasim ocekivanjima - krene da vas napadne na takvom polozaju, verujem da ga se ne Ьiste smeli ropski drzati. Iskoristite ga tek toliko da vasa artiljerija unese zbrku u neprijateljske redove а onda krenite и napad pravo na njega. Takva се mu odluka uveliko pornrsiti racune, te се primetiti da se, ni sam пе znajuci kako, od napadaca pretvorio u napadnutog. Narocito pazite na to da se tako smestite da sve vase trupe budu и stanju da dejstvuju. Nas logor и Grotkauu Ьiо је neupotreЫjiv zato sto је samo nase desno krilo Ьilo u stanju da dejstvuje. Levo se nalazilo iza neke mocvare i bilo је beskorisno. Vilroa је Ьiо porazen kod Ramilija zato sto је zauzeo jedan takav polozaj. ВIТКЕ U RAVNICAМA ISPRESECANIM SUМАМА I MOCVА RАМА. Sve su te Ьitke и sustini iste prirode. Gde god је zemljiste ispresecano, taj kraj је pogodan za lukavstva, te u takvim prilikama, iz razloga koje sam vec naveo uvek pretpostavljam Ьitku. Da li u njoj napada vase krilo ili saljete snage da napadnu centar svejedno је. U nasim oЬicnim Ьitkama propisao sam da u nasoj prvoj konjickoj liniji razmak izmedu eskadrona bude samo cetiri koraka · ali u kraju gde ima kanala i jaraka treba im dati razmake od petnaest koraka, kako se ne Ьi desilo da jedan eskadron poremeti citavu liniju pavsi u jarak. U prvoj pesadijskoj liniji razmak nikad nije veci od onog koji је potreban topovima da neometano pucaju. ВIТКЕ NA OТVORENOM ZEМLJISТU. Ovakvi sukoЬi trebalo Ьi da budu generalni zato sto neprijatelju treba da date pune ruke posla kako ne Ьi povlacio poteze opasne ро vas. Glavni posao neka vam bude da ти Ыokirate krila. Ako ne mozete Ыokirati оЬа, naznacicu vam sta da radite umesto toga. Uz to potrebno је da ojacate bokove pesadije, kako Ьi ona, и slucaju da popusti jedno konjicko krilo, mogla da mu pruzi ravnomernu pomoc. Evo mog borbenog poretka. (Vidi sliku 7. Nap. ur.) Pesadiju stavljam na same vrhove krila da podrzava konjicu i spreci neprijatelja da је goni ako bude porazena. Ako bude pobedivala, mogu је iskoristiti zajedno s bocnim jedinicama da neprijateljsku pesadiju udari s boka. Ispricacu па sta valja paziti u svim Ьitkama, narocito onima na otvorenom bojistu. Ako marsujete ро krilima vodovi treba da drze jednako rastojanje kako Ы se cela vasa armija mogla u jednom
1
i
�
\\\iS�\
�
�l 1 �t �1 �!fl�
-t:
�,�\
!
\е-
·i:.
.с
"=::::::::.�
u
н
..�
...о
� �
i
\�
�
�\�
l i, Jt
.....о
о
\i
�
"а
�
... .. �i!
'
\ �\ - i
"
� В5 1::1
::::::::,
·.:::
'N
.з..., � .Q
о
о
�о -s � � ,:
::! 'V
:�
-'с
,;� е
...
i
"" � �� �о � �
�t � @§) 1 Ез] �
о
"' �о ,:
.Q
о,:
С\()
�
-�
-�о �
!..i..1
f� а
� � о 1,1Ј >
� �
ш >
314
� � U)
i >
< а:
potezu ро trojiti па pram neprijatelja. No ako marsujete ро kolonama u liniji, odovi moraju biti jedan uz d rugi. Tako се bataljoni moci da е ро troje а vi cete praviti borbeni poredak u hodu pri cemu се е с la kolona odvajati па de по, dok се е krajevi prvih Linija ravnome rno ra poredi ati. Velika ј predno t Ыti prvi postrojen па dan Ьitke. Nase се је trupe uvek imati zahvaljujuci vestini i hitrini vog manev risanja. (Ovde go orim о ро lednjem borbenom poretku). Dok е armija ро trojava artiljerija се pucati to moze zivlje. Generali koji komanduju krilima narocito се е ро tarati da ih dobro podrze· ako to bude apsolutno nemoguce, konjicki general koji komanduje drugom linijom odvojice dva ili tri е kadrona da produzi prvu liniju а hu ari iz trece linije ucinice to isto da produze drugu. То се tako obezbediti konjicki bok da се neprijatelj ako ga bude парао Ьiti am napadnut s boka. Konjicki oficiri treba da uvek izvode ovaj potez cak i bez naredenja. Ona ре adija koja је va razmestena па konjicko krilo treba da оЫdе neprijatelj ku armiju i uzduznom vatrom gada neprijateljsku konjicu. Za konjicu пе predvidam ra tojanje zato sto Ы tada svaki е kadron imao dva boka dok na tavljena linija ima amo jedan tj. voj vrh. Nа taj nacin napad takve jedne nage ро taje ze ci. Zadatak konjice па dan Ьitke је te da krene u napad cim јој е naredi а па nacin koji am opi ао u ojim Vojnim ustanovama. Опа се vakako rastrojiti neprija telja. I to tako duzna је da goni neprijatelj ku konjicu kad е ova potpuno ra prsi. Druga linija i hu ari treba da е pripreme da pre eku od tupnicu pesadiji koja се е takode ubrzo ra pr iti. Ре adija tupa u kontakt neprijate ljem tek kad е konjicka Ыtka zavr i. General koji је vec doЬio te nagove taje pobede moze tada melo pokrenuti ре adiju koja mu pokri а krilo i ре adiju me tenu па njegov bok i ро Iati је da оЫdе v boka i opkoJi је. Pe adija се nep rijatelj ku ре adiju udari је napredo ati brzo ali uredno. Ne Ыh јој dao da puca. Опа vec ama ро еЫ pred ta Ija pretnju koja се poraziti neprijatelja. No ako bude pucala, gen:��1 је mo ra" talno terati da n�preduje i, cim е neprijatelj р n vrtlozзt1 oko OJ1h za ta а, nared1t1 da е u prvoj liniji nacine _ ri za izlazak _d�agona koje am ро tavio izmedu bataljona druge �t ? llruJ:, �ао �о е VJ�� па planu d_rugog borbenog poretka. Tada је citavoj pr !1 ru k � ре а�1Ј1 do ао kraJ. Ко god poku а da utekne dragonima, ра с . � ruke na_ 1m р bednickim drugim konjickim linijama koji је kaJu 1 od е aJu od t naca. Tako се а u peh Ыti potpun. me ��o rezervu. jom treba da komanduje ve t general . а tтеЬа Ј р taVJtJ па me to odakle moze videti ve. General treba da dej tvuje р v јој inicijativi: ako idi da је ovom ili onom krilu р trebna рото', i bez pozi а се tamo od е ti rezervu. No ako ve ide dob ro, р lace rezerv u da goni neprijatelja. Toliko imam da kazem 0 g neralnim ukoЬima i molim voje oficire da to pazljivo procitaju i d bro urezu u pamcenje. GO ЈЕ ЈЕ I POSТUPCI POSLE ВIТКЕ. Gonite neprijatelja do prvo� te na�a·. пале епа mu је najveca moguca vteta . ipak пе Ьi te meli d pu titl da а u peh opije toliko da ро tanete ne motreni. Ako
је nepr�jatelj P��p�no porazen obavite nekoliko marseva ро njegovom tra�, 1 domoc1 cete . � ogr�m�e teritorije. No uvek se ulogorujte prop1 по.1 Ne zaboravlJaJte pnnc_1pe predvidanja i znajte da u armije cesto, naduvene �d �sp�ha gub1le plodove vog junastva zahvaljujuci пео .?ovanom о _ecan3u s�gurno ti. Мi lite i па sirote ranjenike u obema arm13a�a. О ob1to _ se oc1�s� . tarajte za svoje а prema neprijateljskim пе ?vu�1te nehumaш. R�nJeruc1 se salju u bolnice, а zaroЫjenici u kakvu ?Ьl1z�Ju _ tvrdavu, pod Ja�om prat�ljom. Kad porazite armiju, mozete izdv��at1 _ odrede narocito kad Је treba odseci ili zauzeti dva-tri nepПJa}elJska g�ada u i to vreme. No о tome treba da odlucuje vreme· пе moze se dat1 neko opste pravilo. DEJS'!_V А ODREDA. Sa _ odredi �a se radi i to опо sto se praktikuje _ u armtJama, а�о �а manJOJ kal1. Dodacu ovo: kako и prvom tako i u drugorn s��caJ�, 1 mala pomoc tokorn Ыtke moze vam preokrenuti _ ��e�u. �ep�JatelJ е оЬе ?rabruje i njegovoj uzrujanoj masti pomoc se c1ru naJmanJe dvostruko Jacom по sto је u stvari. PO-yLA �ENJE PORAZENIH_ SNAGA. Bitke е rede gube zbog gub1tka _ lJ�d tva r:ego _ �Ьо� gub1t�a hrabro ti. Zaklinjem se nebe irna ali posto i toga treba da Pru 1 rukad пес� b1t! pnm?ra� n� povlacenje _ da s� dotaknem,. _1znecu svoJe m1slJenJe. Za manje nage, i u vecim rav�carna, _ pesad1Ja treb� ?а obrazuje kvadrat kojim се stititi preostalu konJ1cu, 1 tako е dohvat1t1 prvog te паса ili najЬlize ume. Ako se radi о vecirn snagama, najvise Ыh Ыо sklon povlacenju u sahovskom raspo redu ро citavirn linijarna koje prolaze jedna kroz drugu · gene ral t�ko rnoze ра ti voju a rmiju ako me ta zauzme prvi tesnac, tako da nJegove trupe koje tu budu rnestene tite glavninu koja tuda prolazi. Ako ти је konjica demo rali апа, neka је posalje u pozadinu, jer tog dana vise је nece moci poslati па пeprijatelja. КАКО I ZASTO PRIMIТI BIТKU. Ко radi bez motiva ili protiv svoje volje ili је lud ili glup. О ishodu rata odlucuju ато Ыtke· оп е takode njirna i zavr ava. Опе е stoga mo raju voditi ali umesno i to kad u ve prednosti па vasoj strani. Umesno је kad treba i terati neprijatelja iz vase zemlje· ili ga izbaciti а polozaja ili lokacije odakle vam moze sp reciti ulazak u voju zemlju; kad ga zelite primorati da digne ор adu; ili kad је vi пе rnozete dici dok ga пе porazite; ili kad treba da teknete prednost za citavu karnpanju, а neprijatelj pogresi i pruzi vam priliku za to. Najzad, kad neprijatelj ocekuje pojacanje, treba da ga, ako је moguce, porazite pre no sto опо stigne. U Ыtkarna е predno ti sticu vaki put kad te reseni da е borite, ili kad је Ыtka о kojoj te dugo razrnisljali ро ledica manevara koje te izveli da Ы do nje do lo. Najbolje se prilike mogu steci kad neprijatelju pre ecete snabdevanje i odaberete teren koji odgovara voj tvima vasih trupa i primo rava neprijatelja da se bori onde gde vi hocete. Najveca sledeca predno t jeste kad е okoristite neprijateljevim losim polozajem ра ga odatle i te rate а narocito kad zauzmete polozaje koji vam omogucuju da malim pokretirna pokrijete mnogo zemljista а tako su smesteni da va nep rijatelj пе moze od eci od snabdevacke baze niti od me ta koja treba da stite. Neprijatelja treba napasti ako mu је
ш
;z
а
316
� �
о
�
za Iedirna reka, ili samo jedan (i to nezgodan) tesnac jer tada on rizikuje mnogo, а vi malo cak i ako budete lose srece. RAZМISLJANJA О RAТNIМ RIZICIMA I NESRECAМA. Cak i kad se ponasa krajnje oprezno general moze irnati peh - jer toliko је stvari koje ometaju njegove planove! Vreme oficiri, zdravlje ili bolest njegovih trupa, grube greske, smrt kakvog oficira s kojim је racunao, demoralisanje trupa, otkrivanje njegovih spijuna, nemar oficira koji treba da izvidaju neprijatelja i, konacno, izdaja. То su stvari koje treba stalno imati u vidu da Ьiste ih spremno docekali i da vas sreca ne Ьi zaslepila. Kad smo 1741. godine hteli marsovati od Rajhenbaha do Otovica, kise su toliko razrovale puteve da su se pontoni jedva mogli vuci kroz Ыаtо, koje је, usporivsi nam mars za dva dana upropastilo nas plan. Istog dana marsa spustila se tako gusta magla da smo zbog seoskib straza zakasnili cetiri sata i prikljucili se glavnini aпnije tek u devet ujutru. Tako nam је propao plan zbog magle koja se nije mogla predvideti. Ako skrojite plan ofanzivne kampanje, а u zemlji koju nameravate pokoriti omane zetva, mozete lako ostati na cedilu. Ako se usred kampanje medu vasom vojskom prosiri kakva zarazna bolest, moracete se - ako је uzela previse maha - zadovoljiti defanzivom umesto da dejstvujete onoliko silovito koliko ste na pocetku naumili. Ako se vasa naredenja pogresno shvate ра se napravi kakva gruba greska, posledice mogu Ьiti odlucujuce u danima borbe. Toga sam se uplasio na dan Ьitke kod Fridberga. Drugom linijom komandovao је Kalkstajn. Detasirao sam ga da podrzi Dimulena koji је Ьiо na nasem desnom krilu i poslao adutanta knezu Karlu sa nalogom da umesto Kalkstajna preuzme komandu nad drugom linijom. Adutant те је pogresno shvatio i rekao knezu Karlu da drugu liniju obrazuje od trupa iz prve. Na srecu, uocio sam tu gresku i imao vremena da je ispravim. Ako se odred s kakvim znacajnim zadatkom poveri razboritom coveku а on se razboli ili pogine, vasa се stvar poci naopako - jer neka niko пе misli da su pametne glave svakodnevna stvar u vojsci. Retki su medu nama ofanzivni generali; ја ih znam samo nekolicinu, а takvi se odredi samo njima mogu poveriti. Ako ste и nekoliko mahova prinudeni da se povlacite pred neprijate ljem trupe se zastrase. Isto se to desava ako ste u necemu Ьili ometani; cak i kad vam iskrsne zgodna prilika, moracete је propustiti ako medu vojskom zapazate nesigurnost. Imao sam srece da nikad ne budem и takvoj situaciji sa citavom armijom, ali posle Ьitke kod Milovica video sam kako izgleda porazena konjica i koliko је vremena potrebno da јој se povrati hrabrost. Ako irnate spijune s kojima racunate, а neprijatelj ih otkrije ostali ste bez kompasa. Tada morate nagadati i delati samo ро onome sto ste svojirn ocima videli. Ako је oficir koga ste poslali u izvidanje neodgo �oran, mo�e citavu armiju dovesti u opasnost. Tako је Najperg doziveo 1znenaden3e kod Мilovica. Bio је svu svoju bezbednost poverio nekom husarskom majoru koji је na dan Ьitke trebalo da izvrsi patrolnu duznost а nije је izvrsio.
Naucite, dakle, da formirate borbeni poredak tako da sudbina vase arI?ije ne ��visi od dobrog ili rdavog ponasanja jednog jedinog manje vaznog o _ ficua. Ako treba da cuvate kakvu reku, postavite toliko nadzor�1ka na� oficirima_ koji patroliraju da nikad пе dodete u skripac zbog nJihovog Javasluka � da za eventualni propust пе bude odgovoran samo jedan covek. Postoji nest� cega se jos_ vise �reba bojati: izdaja. Tako smo izgubili Kozel· tako Је 1735. godшe pnnca Eugena izdao general Stajn koji је Ьiо francuski spijun. RAZLOZI ZA PRECIZNE КОNЛСКЕ I PESADIJSКE МANE VRE. Iz onoga sto sam imao priliku da ocrtam govoreci о ratu, videli ste da brzina umnogome doprinosi uspehu na marsu, а jos vise u Ьici. Zato se nasa vojska driluje tako da dejstvuje brze od drugih. Iz drila proisticu oni manevri koji nam omogucavaju da se postrojimo za tren oka i опа brzina svih konjickih pokreta. А sto se tice konjickog napada smatrao sam brzinu i zЬijenost potrebnim iz vise razloga: (1) da Ьi takav veliki pokret povukao i kukavicu zajedno sa hrabrim; (2) da konjanik ne Ьi imao vremena da razmislja· (3) da snaga i brzina nasih krupnih konja svakako savladaju svaki оtрог i (4) da oЬicnom konja niku oduzmem svaku mogucnost uticaja na ishod tako krupnog podu hvata. Dogod је linija celovita, а eskadroni dobro zbijeni, dotle је gotovo nemoguce preci u borbu prsa u prsa. Eskadroni se ne mogu pomesati, jer se neprijatelj' ciji је poredak otvoreniji od naseg i ima veci broj razmaka ne moze odupreti nasem udaru. Snaga naseg udara dvaput је veca od njegove, jer on ima rnnogo bokova а mi samo jedan (koji је general utvrdio u najvecoj mogucoj meri) i konacno zato sto ga prepada silina naseg napada. Ako риса neprijatelj се se dati u bekstvo· ako napadne sporim kasom nasi се ga zbaciti s konja; ako se baci na nas brzinom kojom mi napadamo stvara zbrku u svojim redovima i mi ga, tako reci, pobedujemo na parce. Sto se tice brzog pesadijskog koraka i napada s puskom о ramenu, imam dobrih razloga sto ih pretpostavljam svima ostalima. О ishodu Ьitke пе odlucuje veci ili manji broj mrtvih nego zadoЬijeno zemljiste. Neprijatelja ne porazava paljba nego drzanje. О ishodu се se brze odluciti ako stalno marsirate na neprijatelja nego ako se zabavljate pucajuci, а sto se pre Ьitka zavrsi, to се manje ljudi u njoj poginuti. Мој sistem zasniva se dakle, na tezi da је na pesadiji da istera protivnika i tako reci izgura ga sa bojista а na k?njici da k�nise Ьitku i zaroЬi sto vise neprijateljskih vojnika kako Ь1 pobeda bila sto blistavija. LANAC ZIМOVNIКA I SVE U VEZI S NJIМA. Ро povratku iz kampanje vojska obrazuje lanac zimovnika, sto uve� predstavlja nast� vak kampanje. Lokacija zimovnika ne moze se odred1t1 dok se kampan�a ne zavrsi. Da Ьih razjasnio svoja pravila iznecu raspored nas1h zimovnika od 1744. dovproleca 1745. О njima JU odlucile pl�ni°:e koje razdvajaju Cesku od Sleske. Zimovnik ko� �najdeberg! _Ью Је p _ od komandom general-lajtnanta Truhzes�. O_n Је �ао polozaJ� u Fn?l� ndu, gde је imao redutu na vrhu planшe 1 nekoliko 1sturenih polozaJa
na drumovima koji iz Zaclerza i Broumova vode и Slesku. Polozaji su bili ojacani za ekama. Svi drumovi i putelj�i b�li su ?lo�r�i · na svak?m malom polozaju bilo је nesto hus�ra �aduzeruh �а 1zv1danJe а glav�шa kojom је Truhzes komandovao b1la Је. ро prop1su rezerva od�ed1ma. _ Gl c Drum i polozaj kod ZilЬerberga drzao Је Des�uov puk. Grof<;>vчu � _ branio је general Levalt cije su snag� b1le slicne Truhzesov1m. Је nacinio zaseke, Ыokirajuci drumove 1z Ceske а te za�eke braшli su _ _ pesadijski odredi. Levalt i Truhze� Ьi� su dov�!Jno _bli�u Jedan ?rugom� da su se mogli uzajamno podup1rat1. Austr1Janc1 шsu mogli napast1 _ jednog bez straha da се im se drugi ok�c�ti о vra�. Opava I Jegern�orf bili su nasi istureni zimovnici u GornJOJ SleskoJ а vezu а DonJom Sleskom odrzavali su preko Nojstata. Ostale trupe koje nisu pripadale ovom lancu, Ьile su smestene u zimovnike ро brigadama, kako Ьi se mogle okupiti brze i u boljem redu. Valja mi dodati da armija nikad пе treba da se razdvaja sem kad је sigurna da се i neprijatelj to uciniti. Planinski lanci c�sto obr:zuj� prepreke koje stite zimovnike · u neko drugo do?a god1�e to сше 1 reke. Ne treba se uzdati ni u jedne ni и druge Jer planшe se mogu preci i kozjim stazama а vecina reka se preko zime zaledi te postaje bezvredna u vasem odbrambenom sistemu. Najbolji lanac zimovnika sacinjavaju utvrde kakve Francuzi i saveznici imaju и Flandriji. Prime cujem и isto vreme da ve "ti generali nikad ne zauzimaju polozaje pogodne za mnostvo lukavstava, ili bar to пе cine ako е radi о polozajima od znacaja. Preko zime se trupe odmaraju. Volim da se dobro hrane, ali vojnik ne Ьi smeo imati gotovine. Ako ima koji gros u dzepu mi li da је isuvise gospodin da Ьi se bavio svojim pozivom i dezertira cim kampanja pocne. Evo kako sam regulisao tu stvar. Vojnik doЬija hleb besplatno а daje mu se vise mesa nego oЬicno, tj. funta dnevno. General koji komanduje armijom mora se starati da mu brojno stanje bude popunjeno. Ako е vojska nalazi u neprijateljskoj zemlji onda ta zemlja ро prirodi stvari mora davati ve regrute. Ako је to nemoguce, on mora dati kapetanima dovoljno novca da dovede regrute iz svoje zemlje. U tim prilikama marljiv general se pokazuje kao orao, а lenj pusta da ти sve propadne. General mora obezbediti da nove uniforme stignu do proleca da kapetani snabdeju vojsku obucom, da se oprave arrnijska teretna kola, topovske kare itd, kao i konjicka edla i cizme. Jednom reci, treba da se pozabavi svim tim detaljima i licno oЬilazi zimovnike da vidi sta se tamo radi da li oficiri driluju regrute da li rade i da ih lepim recima ili prekorima podstakne na bolje vrsenje duznosti. Kad se priЫizi vreme za otpocinjanje kampanje, treba da svim guvernerima i komandantima velikih gradova naredi da zdrave oficire vrate u njihove jedinice i dostave ти tacne spiskove onih koji iz zdravstvenih razloga ne mogu odmah stupiti na duznost. Na sramotu mladima, valja reci da ih raskalasnost i lenjost cesto dovode do toga da lagodan zivot pretpostave slavi. Pre no sto krenu па teren, trupe se smestaju и kantonmane. Tada treba saciniti brigadni borbeni poredak а trupe treba da borave u kantonma nima kao da su vec pod zastavom: desnokrilna konjica stavlja se pod
kornandu generala koji prima naredenja dve linije desnokrilne pesadije pod kornandu drugog generala levokrilna pesadija pod komandu treceg i levokrilna konjica pod kornandu cetvrtog. Тime se skracuje put od izdavanja do izvrsavanja naredenja, te се sve sto zelite da se uradi Ьiti tacnije izvrseno. ZIMSКE КАМР ANJE. Samo ар olutna potreba i mogucnost sticanja velikih prednosti mogu opravdati zirn ke operacije. Опе oЬicno ruini raju voj ku zato "to је tada talno prati bolest i sto, buduci da је опа talno u akciji, nema vremena da е trupe regrutuju i odenu. Vojska koja se се to i dugo kori ti u tom surovom godisnjem dobu jamacno пе moze о tati u dobrom stanju. Medutim, ako veoma vazni razlozi kao oni koje smo irnali 1740 1744. i 1745. - zahtevaju preduzimanje zim kih kampanja najbolje је dej tvovati sto zivlje, da Ьi Ьile kratke. Zirn ke kampanje obavljaju е marsovanjem izmedu kantonrnana u veoma zЬijenom poretku. Da Ы se to omogucilo, sva se pesadija smesta u jedan grad kao sto је ucinio anhalt ki knez tokom svoje saksonske operacije. U dane odredene za rnarsovanje arrnija se ро trojava i marsuje ро kolonama, kao i oЬicno. Kad је neprijatelj Ыizu, spava se pod vedrim nebom. Voj ka lozi velike vatre. Posto su te aktivnosti izuzetno zamorne treba ih kratiti. Da Ы pala brza odluka, ili se udara па neprijateljske zimovnike ili е napada па neprijateljsku vojsku. U Iucaju da uspeh zavi i od propi пе opsade niposto пе treba preduzimati zim ke kampanje. Godisnje doba to ne dozvoljava. Pred nost ovakvog nacina ratovanja u torne је sto uspeh omogucuje vanredno veliko napredovanje. Da е ni то okori tili odabravsi kriticno vreme, Ьile Ьi nam mozda potrebne citave cetiri оЫсnе kampanje da zauzrnemo Sle ku. U njoj tada nije bilo neprijatelj ke voj ke te то mogli napredovati i u ро taviti vojiste na obalama Nise, а da smo cekali prolece mogli Ыsmo napredovati samo do Glogova. Izuzimam razloge ovog reda vazno ti, ali moja maksima је: pustite trupe da se preko zime odmore, sto bolje iskoristite to vreme da obnovite ve delove armije i radije па tojte da ledeceg proleca budete prvi na bojistu.
NAPOLEON
VOJNE MAKSIME
Naslov dela u originalu NAPOLEON'S WAR MAXIMS
PRVI DEO
1 G�IC� zemalja jesu ili__�elike reke, ili planinski lanci, ili pustinje. Od sv1h t1h prepreka amuJ1 na marsu, pustinje је najteze savladati· potom dolaze planine, а velike reke su tek na trecem mestu. 2 PLAN kampanje treba da predvidi sve sto neprijatelj moze uciniti i da sadrzi sredstva za njegovo osujecenje. Planovi kampanje mogu se modifikovati па bezbroj nacina, zavisno od okolnosti, komandantovog genija kvaliteta trupa i topografije bojista.
3 ARМIJA koja osvaja stranu zemlju moze se osloniti krilima na neutralne zemlje, ili na velike prirodne prepreke kao sto su reke i planinski lanci; ili moze samo jednom krilu obezbediti takvu podrsku; ili ostaviti оЬа bez podrske. U prvom slucaju, general treba samo da se postara da mu linija fronta bude neprekinuta. U drugom slucaju, mora se osloniti na podrzano krilo. U trecem slucaju, mora obezbediti da mu se sve sastavne jedinice uveliko oslanjaju na centar i da se nikako ne razmicu odatle; jer ako је hendikep kad dva krila vise u vazduhu dvostruko је veci ako ih је cetiri а trostruko ako ih је sest - tj. ako је armija podeljena na dva ili tri zasebna korpusa. U prvom slucaju, operacijski pravac moze se oslanjati na levo ili desno krilo bez razlike. U drugom slucaju treba da se oslanja na ono krilo koje ima podrsku. U trecem slucaju, treba da pada perpendikularno na sredinu linije koju obrazuje armija па marsu. No u sva tri slucaja treba na svakih pet ili sest dana marsa imati tvrdavu ili usancen polozaj gde se mogu uspo taviti magacini provijanta i vojnih potrepstina i organizovati konvoji; taj objekt moze takode sluziti kao centar pokreta i snabdevacka tacka, i time skratiti operacijski pravac. 4 MOZE se postaviti kao princip da, kad se strana zemlja osvaja pomocu dveju ili triju arrnija а svaka ima svoj zaseban operacijski pravac koji se pruza ka fiksnoj tacki gde sve опе treba da se spoje spajanje se niposto ne sme obaviti u blizini neprijatelja, jer .?n, konc�trisuci ��оје trupe, moze пе samo spreciti spajanje tih arm1Ja, nego 1 poraz1t1 1h jednu ро jednu.
5 SVI RATOVI tre ba da budu siste maticni je r svaki rat mora imati cilj i voditi se и skladu s principima i pravilima ratnog umeca. U rat tre ba uci sa snagama proporcionalnim velicini prepreka koje se pre dvidaju.
6 NA POCETKU kampanje, tre ba brizljivo promisliti hoce te li napre do vati ili ne ; ali kad vec pr eduzmete ofanzivu, valja da istraje te do kraja. Ма koliko se vesto man evrisalo povlace nj e се uve k imati ste tnog dejstva na moral vojske, je r је gubeci sansu da pobe dite , bacate ne prijatelju и rиke. Pore d toga, povlac e nje се vas stajati kudikamo vise - i и zivotima i u mat e rijalu - nego i najkrvavija Ьitka, s tom razlikom sto и Ьici neprijatelj gubl gotovo koliko i vi, dok su u povlac e nju svi gublci na vasoj strani. 7 SVAKOG dana, svake noci i svakog sata vojska tre ba da bude spre mna da pruzi sto moze veci otpor. Stoga је potre bno da oruzje i municija budu vojnicima uvek pri ruci; da pesadija uve k ima uza s e svoju artiljeriju, konjicu i ge ne rale; da divizije uve k budu и polozaju da je dna drugoj pruze pomoc, podrsku i zastitu; da - sve je dno da li u logoru, na marsu ili na zastanku - trup e uvek budu и povoljnom polozaju, snabdeve ne svime sto tre ba za svako bojist e - tj. da bokovi imaju punu podrsku, а artilje rija bude tako smest e na da moz e u punom sastavu uci u igru. Kad је armija u marse vskoj koloni, moraju se odre diti prethod nice i pobocnic e sa zadatkom da osmatraju ne prijateljske pokre te l e vo de sno i ispred se be ; one moraju Ьiti onoliko udaljen e od glavnin e koliko ih је potrebno da se razvije i zauzm e polozaj. 8 GENERAL treba da se nekoliko puta dne vno upita: Ako se neprijate lj ska vojska pojavi l evo, desno ili ispre d me ne , sta mi је ciniti? Ako ne ma dobrog odgovora, to znaci da su ти odre db e lose · da ne sto nije и r e du· da mora ispraviti svoju gresku.
9 SNAGU armije , kao impuls и mehanici, odreduje te zina pomnoze na brzinom. Ubrzani m�s vrsi povoljan moralni uticaj na vojsku i pove cava nje ne izgl e de па pob e du.
10
� V АМ ј� vojska brojno slablja, kad su vam konjica i artilje rija slab1J e , tre ba izbe gavati otvore nu borbu. Brojcana slabost mora s e nadoknaditi brzinom marsovanja; manjkavost artilje rij e prirodom ma ? e vra; а ne dostatak konjice izborom polozaja. U takvoj situaciji veoma Је vazno da kod vojnika preovladuj e samopouzdanje .
11 DEJSТVOV�TT_yo me dusobno udalje nim pravcima izm e du ko·ih e ma komurukacIJa, gre ka ј_е koja obicno povlaci jos jednu za sobo�. � _ � e tas��na kolona doblla Је nare denja samo za prvi dan. Njene ope rac11e �okom drugog d�na zavise od onoga sto se desilo glavnin i. Tako �av1s:110 od okolnosti, k�lona gubi vreme cekajuci nare denja, ili pak � e JstvuJe nasumce . Stoga Ь1 trebalo prihvatiti kao princip da kolone arШI� e �re ba uve �_ da budu uje dinje ne , kako se ne prijatelj ne Ьi mogao . ubac1t1 1z�e �u �Jih �ad se iz Ьilo kojih razloga ova maksima pren ebreg : ne , de t_as1ramm1e d1rucama treba dati slobodu samostalnog de jstvovanja. On e �1 tre balo da s� �еси ka tacki па kojoj се se spojiti. Treba da . marsUJu ?ez okl�van1a 1 be z nov1h nare denja, i budu sto manje izlozene opasnost1 od poJe dinacnog napada.
12 A �IJA tre b� _ d a ima samo j edan operacijski pravac, koji mora
bnzl11vo ocuvat1 1 ne napustati ga se m u slucaju vise sil e. 13
RASTOJ�JA koja d elovi aпnij e treba da odrzavaju na marsu zavisna su od lokalite ta, okolnosti i cilja.
14
IZ�ED� planina svuda ima brojnih polozaja, prirodno veoma jakih, koJe ne Ь1 t�e balo da �apadate. Pravo rese nje и takvom ratu sastoji se od toga sto cete ��uze t1 polozaj e na neprijateljskom boku ili iza nj egovih ! e da, kako ne Ь1 1_mao izbora se m da se be z borb e povuce s polozaja, 1 da ga pote rate JOS unatrag, ili naterate da izade i napadne vas. U planinskom ratu napadac је u podre de nom polozaju. Cak i u ofanzivnom ratu valja imati samo de fanzivne sukobe i primoravati protivnika da postane napadac.
15
U BICI, ge ne ral tre ba �а svojom prvom duznoscu smatra ocuvanje casti i slave svog oruzja. Stede ti svoje trupe tek је drugorazredni obzir. No ona ista odlucnost i istrajnost koj e vode onom prvom cilju najbolje su sre dstvo da se postigne ovaj drugi. U jednom povlace nju gublte, povrh casti svog oruzja vise ljudstva nego и dve ma bltkama. S tog razloga, ne mojte ocajavati dok god oko vase zastave ima hrabrih nika. Takvo ponaSanje donosi - i zasluZUje da donese - pobe du. :f �STO ukore nje na ratna maksima trazi da ne cinite опо sto vas neprijatelj ze li - i to je dino stoga sto оп to zeli. ТrеЬа, dakle, da izbe gavate bojiste koje је on izvideo i proucio. Jos vise tre ba da pazite da izbegne te ono koje је utvrdio i na kome se usancio. Iz ovog principa prirodno proistic e da nikad ne tre ba spre da napadati polozaj koji se moze obuhvatiti.
17
24
DA BISТE u marsevskom i manevarskom ratu izbegli sukob s nadmoc nijim neprijateljem, treba da svake noci dfzete . sanac... i __ da se �vek stavljate u polozaj pogodan za odbranu. Pnrodru poloza�1- na �оЈе е oЬicno nailazi ne mogu bez ucesca ljudske ruke obezbed1t1 voJsku od nadmoci brojnijeg protivnika.
JEJ?NA vojna maksima koju nikad ne valja smetnuti s uma, jeste da svoJe �antonman � postavljate _ �а mestu koje је najudaljenije i najbe . zbedmJe od nepnJatelJa, naroc1to kad se on pojavljuje neocekivano. Tada cete imati vremena da ujedinite citavu armiju pre no sto on stigne da vas napadne.
18 OВICAN general na losem polozaju ako ga iznenadi nadmocniji neprijatelj trazi bezbednost и povlacenju · ali veliki komandant pokazuje krajnju odlucnost i krece neprijatelju u susret. On time prouzrokuje nemir kod svog protivnika; i ako ovaj pokaze neodluc nost na marsu sposoban general koristeci taj trenutak neodlucnosti, moze se jos uvek nadati pobedi, ili bar iskoristiti taj dan za manevrisanje; а uvece se moze usanciti ili se povuci na bolji polozaj. Тim neustrasivim ponasanjem cuva cast svog oruzja, koja cini veoma bitan deo snage armije.
25
19
PRELAZ iz defanzive u ofanzivu jedan је od najdelikatnijih ratnih postupaka.
20
РО PRA VILU, ne treba nikad da napustate operacijski pravac; ali menjati ga kad to okolnosti nalazu spada u vojne manevre koji traze vrhunsku vestinu. Vojska koja vesto menja svoj operacijski pravac zavarava neprijatelja te on vise ne zna gde јој је pozadina i koje su јој slabe tacke koje treba ugroziti. 21 КАD ЈЕ vojska opterecena opsadnom opremom i velikim konvojima ranjenih i bolesnih treba da se najkracim putevima i najvecom brzinom krece ka svojim depoima.
22
VESTINA ulogoravanja na polozaju nije nista drugo doli vestina obrazovanja borbenog poretka na tom polozaju. Radi toga citava artiljerija treba da bude pripravna i povoljno smestena; treba izabrati polozaj kojim neprijatelj ne dominira, koji se ne moze obuhvatiti i odakle pokrivate okolno zemljiste i dominirate njime.
23 КАDА zauzimate polozaj kome preti opkoljavanje, treba da brzo priberete svoje snage i ugrozite neprijatelja ofanzivnim pokretom. Tim manevrom ga sprecavate da izdvoji deo svojih trupa i uznemirava vam bokove, и slucaju da povlacenje smatrate neophodnim.
КАD SU dve armije u borbenom poretku ра se jedna, ako је prinudena na povlacenje, mora povlaciti preko kakvog mosta dok se druga moze izvuci u kome hoce pravcu, ova druga је u velikoj prednosti. General koji se nasao u takvom polozaju treba da bude preduzimljiv, da udari silovito i manevrise uz protivnicke bokove; i pobeda је njegova.
26
NALOZIТI korpusima da dejstvuju zasebno bez medusobnih komuni kacija, naspram koncentrisane armije cije su komunikacije dobre, predstavlja krsenje ispravnih principa. 27 КАD STE izbaceni sa svog prvog polozaja, zborno mesto vasih kolona treba da bude tako duboko u pozadini da neprijatelj ne uzmogne stici tamo pre njih. Najveca Ьi katastrofa bila da vam neprijatelj napada kolone jednu ро jednu pre no sto su se spojile.
28
UOCI Ьitke ne treba izdvajati odrede, jer se stanje stvari moze prekonoc izmeniti, Ьilo povlacenjem neprijatelja Ьilo dolaskom jakih pojacanja koja Ьi mu omogucila da preuzme ofanzivu i vas prerano sacinjen raspored ucini pogubnim ро vas.
29
КАD SE bavite mislju da zametnete Ьitku, vazi opste pravilo da okupite sve svoje snage i nijednu jedinicu ne ostavite besposlenu. О ishodu Ьitke cesto odlucuje jedan jedini bataljon.
зо
NISTА nije nesmotrenije ni u vecem raskoraku sa principima ratovanja no sto је bocni mars u prisustvu armije na polozaju, narocito ako ta armija drzi polozaj na visovima pored cijeg podnozja mor�te proci.
31
КАD nameravate krenuti u odsudnu Ьitku, okoristite se svim izgledima na uspeh, а narocito ako imate posla s velikim vojsk?vo�om_; jer а�о pretrpite poraz - makar to Ьilo usred vasih magacшa 1 Ь11zu vas1h utvrdenja - јао pobedenima!
32 DUZNO Т prethodnice nije da napreduje iJi__da е р vlaci, neg da manevri е. Nju treba da acinjava laka konJtca podrzana rezerv m te ke, i ре adij ki bataljoni а artiljerij kom �od� � -�- �r�t? dnicu treba brazovati d probranih trupa; а general1, fi ш 1 v �шс1, vako prema zahtevima vog cina, treba da budu potpun up znati а . о oЬitom taktikom р trebnom za ovu vr tu deJ tva. NeuvezЬana ceta Ьila Ьi am izvor neprilika. 33 UPRO О је ratnim oЬicajima nalagati teretnim vozilima i te k ј artiljeriji da u)aze u te nac ciji drugi kraj nije u va im rukama; jer u taviti па Iucaju povlacenja metace vam i pr ра се. Treba ih polozaju, р d odgovarajucom pratnjom, ve dok ne vladate izlazom iz te паса. 34 TREBA prihvatiti kao princip da izmedu razlicitih ј dinica k је obrazuju Ь rbeni troj nikad ne d pu tite razmake kr z k је neprijatelj moze prodreti - о im ako ni te р tavili zamku u koju h cete da ga uvucete. 35 LOGORI jedne te i te armije uvek treba da budu tak razm teni da е mogu medu obno р drzavati. 36 КАD neprijatelj ku armiju pokriva reka na koj ј ј nekolik njeg vih то tobrana, пе mete јој е pribliziti preda, jer tako с va е trupe Ыti nedovoljno koncentri ane i naci е u ора по ti da ih neprijat lj ako izleti а jednog od tih mo tobrana - razbije na izdvojene del ve. Reci koju zelite da predete valja prici u kolonama ra р re enim р e�elonima, tako da ро toji amo jedna kol na - ceona - k ји neprijat lj moze пара ti, а da ле izlozi v ј bok. U meduvremenu, lak trupe ra poredice е duz obale, i kad odredite me t prela ka m rate tamo pohitati i prebaciti mo t. Da Ы te zavarali n prijatelja, morate р brinuti da taj mo t bude uvek udaljen d ceon g е el n . 37 CIM ovladate р lozajem, koji dominira uprotnom obalom, mnogo cete Jak�e preci reku, narocito ako је polozaj dovoljno �irok da е па njega sme ti velika kolicina artiljerij kih oruda. Та је predno t manja ako је reka �ira od §е t totina jardi, jer tada itnozrni kartec ne moze doma�iti drugu obalu; led tveno t те neprijatelj ke trupe mogu lak , odgovarajucim merama predo trozno ti, bltn manjiti va vatreni ucinak. Prema tome, ako grenadiri zaduzeni da predu reku kak Ы branili mo t u peju da tignu na drugu tranu, li tice ih neprijatelj ki kartec, ро to и njegove baterije - те tene па cetiri totine jardi d kraja то ta - dovoljno Ыizu da m gu otvoriti veoma uЫtacnu vatru,
38 PRIJ Т UA k ji ima premu za gradenje m ta te k је preciti da prede reku. Kad arrnija Ьrаш са ima za cilj za titu р ade, nj n komandant - cim е uveп da е prela ku ne rn ze u ре n upr t taviti - treba da pr duzmu mere da pre neprijatelja tigne па cekujuci р l zaj izrnedu r ke i on g me ta ciju р adu titi. 3 КАМРА Л 1645. godine, ve ma br jna n prijatelj ka armija Ьila је ukle tila Tiren v nage pr d ilip burg m. Preko Rajne nij il то ta, ali iren је р diga l g r izmedu reke i tog grada. Т Ьi inzinjerij kirn fi irima trebalo da р luzi ka р uka za gradenj kak то t brana tak i tvrdava. Izmedu tvrdave i reke treba о taviti pro tor na kome е armija rnoze kupiti i ро trojiti, jer Ьi е na la u ра no ti ako Ы trupe u le u rn grad. rrnija koja е, g njena d trane neprijatelja, р vlaci ka Majncu, ne moze, а da епе nade uпе igurnom р lozaju, jer Ьi јој trebalo vi е od jednog dana da prede mo t, а zernljane utvrde ko Ка ela prernale u da је prime, te Ьi d l d prenatrpan ti i zbrke. Izmedu njih i Rajne trebal је taviti cetiri totine jardi. Bitno је d е m t brani i pred velikih reka р di nu ро torn planu, inace с pruziti labu za titu armiji u р vlacenju. Мо t rani u, kao t е и kolama uci, jedino dobri i pred malih reka d te n nije dug.
40
ТVRD VE u k ri пе kako u ofanzivn m tak i u de anz1vn rn ratu. erna umnje da ne, ame za еЬе, пе rn gu zadrzati napred vanje ој ke, ali pred tavljaju odlicna red tva za u р rav nje, ometanje, laЫjenje i uznemiravanje pobednicke protivnicke voj е.
:,
�
32
41
POSTOJE amo dva nacina za uspesno provodenje opsade. Jedan је: poceti tako sto cete potuci neprijateljsku armiju zaduzenu da brani doticni grad izbacite је iz zone operacija i potisnite njene ostatke iza kakve prirodne prepreke, recirno planinskog lanca ili velike reke. Savladavsi tu prvu teskocu, morate iza te prepreke postaviti armiju koja osmatra i tamo је drzati sve dok napori opsade пе budu gotovi i dok grad ne padne. No ako zelite da zauzmete grad па oci armije koja dolazi u pomoc braniocu а da пе ulazite u Ьitku, morate Ьiti snabdeveni opsadnom opremom, municijom i provijantom za onoliko vremena koliko ор ada treba da traje; i morate podici liniju kontrabedema i kruznih bederna pri tom mak imalno koristeci osobenosti zemljista kao sto u vi ovi, sume mocvare i izlivene vode. Ро to dakle, nema potrebe da odrzavate komunikacije sa vojim depoirna па vama је samo da Ыokirate armiju koja dolazi u pomoc opsadenima. Za tu vrhu obrazovacete armiju za о matranje koja neprijatelja nikad пе rne ispu titi iz vida i koja се onernogucavajuci mu svaki pri tup ор adenom rnestu, uvek irnati vrernena da ga udari sa boka ili zacelja, ako va on preduhitri. Kori teci predno ti voje linije kontrabederna, mozete upotreblti jedan deo ор adnih jedinica u borbl sa armijom koja dolazi u pomoc opsadenima. Prema torne u prisustvu neprijatelj ke armije opsadu treba stiti linijama kruznih bedema. Ako vam је armija toliko jaka da jq kad za opsadu izdvoji snage cetvorostruko brojnije od ор ednutog garnizona jos uvek jednaka arrniji koja dolazi u pomoc ор adenima ona se moze udaljiti i na vi е od jednog dana marsa. Ako ро izdvajanju tih trupa о tane brojno manja od armije koja dolazi u pomoc opsadenima treba је smestiti na nepun dan marsa od opsadenog те ta kako Ьi se mogla povuci na linije ili primiti pomoc u slucaju da bude napadnuta. Ako opsadna i armija za osmatranje zajedno imaju samo onoliko ljud��va koliko i ar:mija koja dolazi u pornoc ор adenirna onda opsadna arпuJa mora ostat1 unutar ili Ыizu svojih linija i sto agilnije forsirati opsadu.
42
FEКJER је rekao da ne treba nikad cekati neprijatelja unutar linija k�1;1znog bederna, n�go i�aci i napasti ga. Та је rnaksima pogresna. N1Jedno ratno pravilo ШЈе tako apsolutno da ne dopusta izuzetke. Cekanje neprijatelja unutar linija kruznog bedema ne Ьi trebalo osuditi kao neuputno u svim slucajevirna. 43
ONI КОЛ proskribuju linije bedema i svu pomoc koju inzinjerijska vestina moze pruziti bezrazlozno se lisavaju pomocnih red tava koja
nikad _ni u tet?a gotovo uvek Ьivaju korisna, а се to neophodna. _ Med�t1m, рпn�1ре tere? ke fortifikacije treba usavrsiti. Та vazna grana umeca ratovanJa malo Је napredovala u па е vreme. Dana је stavise u gorem ta�ju _по to је bila �re dve hiljade godina. Inzinjerij ke oficire treba pod t1cat1 da u avrsavaJu ovu granu voje ve tine i dovedu је do nivoa о talih.
44
КАD u utvrdenom gradu imate bolnicu i magacine, а okolno ti пе dozvoljavaju da za odbranu ostavite dovoljno voj ke, treba makar da ucinite sve moguce napore kako Ьi te citadelu obezbedili od prepada. 45 UТVRDENO me to moze amo neko vreme stititi garnizon i zadrzati neprijatelja. Kad to vreme i tekne i odbrambeni objekti budu unisteni, garnizon moze poloziti oruzje. U tome u ve civilizovane zemlje sagla ne а pomo је jedino to da li guverner treba da pruzi vi е ili manje otpora pre nego to kapitulira. No ipak ima generala - Vilar је jedan od njih - koji drze da е guverner ne Ьi тео predavati vec da Ьi, kad mu dogori do nokata, trebalo da podigne fortifikaciju u vazduh i i kori ti noc da е problje kroz ор adnicku armiju. U lucaju da пе mozete dici fortifikaciju u vazduh, mozete makar izjurisati а svojim garnizonom i ра ti ljud tvo. Komandanti koji u tako ро tupali tizali u do voje armije sa tri cetvrtine vog garnizona.
46
КLJUCEVI utvrdenog me ta obllna u nadoknada za dozvolu garnizona da е povuce neuznemiren - ako vidite da је resen da radije izgine nego da prihvati manje povoljne u love. Stoga је uvek bolje prihvatiti са nu kapitulaciju garnizona koji se ze toko odupirao nego rizikovati pokusaj da njegovo utvrdenje zauzrnete na juri .
47
PESADIJA, konjica i artiljerija ne rnogu jedna bez druge. Treba im tako odredivati konak da uvek mogu pomoci jedna drugoj u lucaju iznenadenја.
48
PESADIJSКI troj treba da ima amo dva reda, jer е inace mu keta ne moze upotreblti s jednakim efektom. Priznato је da је paljba treceg reda veoma neprecizna i da stavise kvari paljbu prva dva reda. Iako glavnina vojske treba da bude kao sto је upravo receno ро trojena u dva reda od u tvo propisanog treceg reda treba nadometiti prekobrojnima ( vaki deveti vojnik ili ро jedan па vaka dva jarda).
49
PRAKSA rnesanja konjickih i pesadij kih ceta lo а је: od nje ima ато neprilika. Konjica Ьiva lisena voje ро obno ti brzog kreta-
nja i stesnjena prilikom izvodenja svih pokreta, i guЬi svoj impuls. Uz to, pesadija Ьiva izlozena, jer pri prvom pokre�u konjice ostaje bez podrske. Konjica se najbolje stiti ako јој se podrz1 bok. 50 KONJICКI jurisi podjednako su korisni na poce��u u sredini i па kr�ju Ьitke. Kad god se mogu izvesti treba ih usmeпt1 na bokove pesad1Je, narocito kad је ova zauzeta spreda.
51
FUNKCUA konjice је da nastavi dejstva posle pobede i spreci poraze nog neprijatelja da se ponovo okupi. 52 ARПLJERIJA је potrebnija konjici nego pesadiji, jer konjica пе otvara paljbu i moze se boriti samo и bliskom sukobu. Da Ьi se taj nedostatak ispravio uvedena је konjicka artiljerija. Stoga topovi treba da uvek prate konjicu Ьilo da napada Ьilo da se odmara na polozaju, Ьilo da se okuplja. 53 GLAVNI deo artiljerije treba da bude sa pesadijskim i konjickim divizijama bilo na marsu Ьilo па polozaju, а ostatak treba staviti u rezervu. Uza svako orude treba da ide ро trista punjenja baruta i du1adi, povrh sadrzine sanduka za municiju. То је otprilike kolicina potrebna za dve Ьitke. 54 ВАTERIJE treba smestati na najpovoljnije po1ozaje i i turiti i pred pesadijskih i konjickih linija do mak imalne daljine bezbedne za topove. Pozeljno је da baterije dominiraju паd bojistem и meri pune visine platforme. Ne smeju se ma kirati ni sleva ni zdesna nego imati pro tora da uprave vatru па svaku tacku. 55 GENERAL пе Ьi trebalo da smesta voju vojsku u konacista za osvezenje sve dok ima priliku da popuni magacine ljudske i stocne hrane i tako obezbedi zadovoljenje vojnickih potreba. 56 DOBAR general dobri oficiri, dobri podoficiri, dobra organizacija, dobra obuka i stroga disciplina proizvode dobre vojnike nezavisno od stvari za koju se bore. No mlade vojnike mogu korisno nadahnuti i entuzijazam rodoljuЬlje i zelja da se doprinese nacionalnoj slavi. 57 VЕОМА је tesko drzavi da stvori seЬi vojsku ako vec nema oficira i podoficira koji Ьi posluzili kao jezgro i ako nema istem vojne organizaciје.
58 PRVА vo�nicka osoЬina jeste postoja�ost u podnosenju umora i tegoba. Hrabrost Је tek na drugom mestu. S1romastvo, lisavanje i beda skola su dobrog vojnika. 59 РОSТОЛ pet stvari bez kojih vojnik nikad ne Ьi smeo biti: musketa, bleklija ranac provijant za najmanje cetiri dana i sekirica. Ako nadete za potrebno manjite mu ranac, ali dajte mu da ga uvek ima sa sobom.
60
TREBA da svim nacinima podsticete vojnike da ostanu u sluzbl. То cete lako postici ako pokazete da veoma cenite stare vojnike. Isto tako, treba im povisavati platu zavisno od godina sluzbe. Velika је nepravda kad se veteran ne placa vise od regruta. 61 VOJNICIМA ne daju hrabrost harange na pocetku Ьitke. Veterani ih gotovo i пе lusaju, а regruti ih zaboravljaju cim opali prvi top. Ako su govori i ubedivanja ikad kori ni, onda је to tokom kampanje, kad pobljate lazne vesti i razloge za nezadovoljstvo, odrzavate pravi duh u logoru i dajete teme za razgovor па Ьivakovanju. Tih nekoliko ciljeva moze е ро tici izdavanjem stampanih dnevnih zapovesti.
62
SATORI u stetni ро zdravlje. Vojniku је mnogo bolje da Ьivakuje jer rnoze pavati nogama uz vatru koja brzo usi zemljiste na kome оп lezi. Od vetra ga stiti nekoliko dasaka ili malo slame. Medutim, satori su potrebni vodama, koji moraju pisati i sluziti se mapom; toga ih treba dati visim oficirima kojima valja zabraniti da se smestaju ро kucama. Satori privlace paznju neprijateljskih osmatraca i odaju vasu brojnu snagu i polozaj koji zauzimate. No kad arrnija Ьivakuje u dve ili tri linije а daljine е пе primecuje nista njeno osim dima, koji neprijatelj brka sa atmo fer kom maglom. Vatre ne moze izbrojati. 63 РОDАТКЕ doЬijene od zaroЫjenika treba vrednovati pravom merom. Redov retko gleda dalje od svoje cete, а oficir moze, u najbolju ruku izvestiti о polozaju i pokretima divizije kojoj pripad� njegov r,uk. _Stoga general ne Ы тео dozvoliti sеЫ da svoja nag�da_nJ� о ��pnJatelJ �от polozaju rnatra potvrdenim time sto се z�rob�Jeшc� 1zJavama p�1da vati ikakvu tezinu, em kad se oni poklapaJu а 1zvestaJ1ma prethodruce.
64
U RATU nema niceg vaznijeg od jedinstva komandovanja. Stoga kad sprovodite neprijateljstva prema jednoj jedinoj sili, na jednom
pravcu treba Ьа imate samo jednu armiju, sa samo jednim komandantom па celu.
s �ov<;> st i_
65
71
DEJSТVO di kusija, paradiranje pamecu i sazivanja ratnih save ta Ьiсе onakvo kakvo је bilo u svakom dobu: па kraju се se prihvatiti najmalodusnije ili, ako hoce te pozeljniji izraz najsmotrenije mere koje su u ratu gotovo ро pravilu najgore. Prava mudros t , s t o se generala tice, lezi u energicnoj odluci.
66
U RAТU ima nekih st vari ciji znacaj razume samo komandant. Jedino njegova superiorna cvrst ina i sposobnost mogu nadjacati i avladati sve teskoce.
67
OVLASТIТI generale i oficire da pod bilo kojim okolnostima sem kad predstavljaju garnizon utvrdenog me sta, poloze oruzje na osnovu separatne kapi t ulacije ne sumnjivo Ьi Ьilo propraceno opasnim po sledi cama. Otvoriti ta vrata kukavicama ljudima slabe energije ili cak zavedenim hrabrim ljudima znaci unistiti vojnicki duh naroda. Van redna situacija zahteva vanredno resenje. Sto је zilaviji otpor naoruzanih t rupa to su veci njihovi izgledi na pomoc ili na proЬijanje obruca. Koliko su naizgled nemogucnih stvari izveli odlucni ljudi kojima је smrt Ьila jedina alternativa!
68
NIJEDAN vladar, nijedan narod, nijedan general ne moze Ьiti siguran ako se oficirima dozvoli da kapituliraju па bojis tu i poloze oruzje па osnovu dogovora povoljnog ро njih i trupe pod njihovom komandom ali suprotnog interesima ost atka armije. lzvuci svoju glavu iz opasnost i da Ьiste svoje drugove gurnuli u jos vecu opasnost ocigledno је niskost . Takvo ponasanje treba proskriЬovati proglasiti bescasnim i kaznjavat i smrcu. Generale, oficire i vojnike koji su u Ьici spasli zivote kapi t ula cijom treba de setkovati. I onaj ko naredi da se polozi oruzje i oni koji ga poslusaju, u podjednakoj su meri izdajnici i zasluzuju smrtnu kaznu.
69
SАМО ЈЕ jedan castan nacin da se postane ratni zaroЫjenik: Ьiti zaroЫjen poseЬice, i to onda kad vise ni st e u stanju da se sluzite svojim oruzjem. Tada nema uslova - jer ih пе moze ni Ьi ti spojivih sa cascu - nego vas па predaju nagoni apsolutna nuznost.
70
PONASANJE generala u osvojenoj zemlji okruzeno је teskocama. Ako је strog, tera neprijatelja u осај i povecava njihov broj· ako је Ыаg, budi neostvarljive nade koje dovode do jos veceg izrazaja опе
i m�ke k�)je neizbezno idu uz rat. O svajac mora umeti da u gusenJu 1 spre1.,avanJu nereda bude cas strog cas pravican, cas popustljiv. NI�T� пе �oze opr_ avda�i g_enerala koji se znanjem stecenim u sluzЬi SVOJOJ. zemч1 posl�Zl d� ь� ПЈеnе bedeme predao stranoj zemlji. То је gnusш zlocш prottv рпnс1ра vere, morala i casti. 72 G_LAVN?KOМANDU ��I general пе moze se osloboditi odgovorno st1 za svoJe greske pravdaJuc � se vladar skim ili ministarskim naredenjem _ ako Је nare�bodavac udalJen od operacijske zone te је sa pravim . stanJem stvaп upoznat samo delimicno ili nikako. Iz ovog proizlazi da је kri� svaki gl�vnokoma�dujuci_ general koji preduzme izvrsenje plana za koJl zna da Је los. Вође mu Је da saopsti svoje razloge, insistira па izmeni plana, ра na kraju i podne se ostavku па cin, nego da postane orude propa ti svoje arrnije. Jednako је kriv svaki glavnokomandujuci general koji, u skladu sa naredenjima svojih pretpostavljenih, zametne bitku u kojoj mu је poraz siguran. U ovom drugom slucaju, duzan је da odЬije izvrsenje; jer naredenje trazi pasivnu poslusnost samo kad ga је izdao pre tpostavljeni koji је prisutan na vojistu. Tako upoznat sa stanjem stvari, pretpostavljeni moze saslusati primedbe i dati potrebna objasnjenja oficiru koji treba da izvrsi naredenje. No pret postavimo da glavnokomandujuci general doЬije od svog vladara naredenje da zame tne Ьitku, s nalogom da prepusti pobedu protivniku i dopusti da bude porazen. Da li је duzan da ро lusa? Ne! Ako pojmi korist od takvog cudnog naredenja trebalo Ьi da ga izvrsi; ako ne treba da odblje poslusnost. 73 PRV А kvalifikacija glavnokomandujuceg generala jeste da ima Wadnu glavu, kako Ы ти se stvari prikazivale u pravim srazmerima i onakve kakve zaista je su. Ne Ы smeo dopustiti da па njega previse uticu Ьilo dobre Ыlо lose vesti. Utisci koje tokom dana prima sukcesivno ili simultano treba da mu budu tako klasifikovani u pamcenju da svaki zauzima svoje pravo mes t o; jer zdravo rnisljenje i rasudivanje mogucni su kad se prvo svaki utisak ispita zasebno, ра se onda svi oni medusobno uporede. Ima ljudi koji ро prirodi svog fizicko� i moraln_og astava sv� . zaodevaju u Ьоје maste. Ма kakvlffi znanJ� m ta!ent�a, hrabr�scu 1 ostalim dobrim osoЫnama bili obdareni pnroda ih ruJe ospo ob1la da komanduju armijama i upravljaju velikim ratnim operacijama.
74
BIТI upoznat sa geografijom i topo�rafijom. ?koline; Ыti �est � ti izvidanju · paziti na otpremanje naredenJa; umet1 Jednostavno pnkaza
i najkomplikovanije manevre armije -:, t? su os<;>bine kojima treba da se odlikuje oficir naimenovan na polozaJ nacelrnka staba.
DRUGIDEO
75
KOMANDANT artiljerije (artiljerijs� gene�al) treba da b_ude щ�о���t sa svim operacijama armije posto Је duzan da _ �v�. nJ_ene �iI�zIJe _ snabdeva oruzjem i municijom. Preko veza sa art1l1eп1s_kim ofic1r�ma na isturenim polozajima treba da bude obavesten � sv1m pokret�a trupa, а svojim velikim arsenalom treba da upravlJa na osnovu t1h obavestenja.
76
BRZO izvidati tesnace i gazove; nalaziti pouzdane vodice; saslusavati svestenika i upravnika poste; brzo uspo�t_avljati dobre od��s� s lo�alni _ � stanovnistvom; odasiljati uhode· plernt1 p1sma, prevod1t1 1 rez11�шat1 njihov sadrzaj; ukratko odgovarati �а sve upite _ _ glavnokomanduJuce� generala ро njegovom prispecu sa c1tavom a�Jom - to su �u�nost1 koje spadaju u nadleznost dobrog komandanta 1sturenog polozaJa. 77 VRНOVNI komandanti treba da se rukovode svojim genijem i isku stvom. Taktika strojeve radnje i inzinjerijska nauka mogu se nauciti iz knjiga ali sposobnost komandovanja s najviseg mesta stice se samo iskustvom i izucavanjem kampanja velikih vojskovoda. Gustav Adolf, Tiren i Fridrih, kao i Aleksandar, Hanibal i Cezar, postupali su svi ро istim nacelima. Odrzavati jedinstvo svojih trupa, ne Ьiti nigde ranjiv hitro se obrusavati па vazne tacke - to su nacela koja obezbeduju pobedu. Strahom koji izaziva reputacija vaseg oruzja odrzavate vemost svojih saveznika i poslusnost pobedenih naroda.
78
СIТАЈТЕ i ponovo citajte spise о Aleksandrovim, HaniЬalovim, Cezarovim, Gustavovim, Тirenovim, Evgenijevim i Fridrihovim kampa njama. Ugledajte se па njih. То је jedini nacin da postanete veliki zapovednik i ovladate vestinom ratovanja. Prosvetlivsi svoj genije tim izucavanjem, odbacicete sve maksime suprotne maksimama tih velikih vojskovoda.
79 PRVI ЈЕ princip glavnokomandujuceg generala da proracuna sta mora uraditi da vidi ima li sredstava da savlada prepreke kojima mu se neprijatelj moze suprotstaviti, i, kad donese odluku, da ucini sve kako Ьi ih savladao.
80
UMECE generala prethodnice ili zastitnice jeste da zadrzi neprijatelja пе dovedeci sebe и opasnost i da ga uspori do te mere da ovome bude potrebno tri ili cetiri sata da prevali jednu milju. Za postizanje tako krupnih rezultata jedino sredstvo daje taktika. Опа је potrebnija konjici nego pesadiji, а prethodnici i zastitnici vise nego ijednom drugom polozaju. 81 IZUZEТNO је i tesko naci ve osoЫne velikog voj kovode udruzene u jednom coveku. Ono sto је najpozeljnije i sto odlikuje izuzetnog coveka jeste ravnoteza izmedu inteligencije i sposobnosti, s jedne strane, i karaktera ili hrabrosti, sa druge. Ako preovladuje hrabrost, оп се hazardirati daleko iznad svojih zamisli; nasuprot tome, ako su ти karakter ili hrabrost manji od inteligencije, nece se odvaziti da svoje zamisli ostvari.
82
KOD VELIKOG vojskovode nikad пе postoji kontinuitet velikih poteza koji е mogu pripisati slucaju i sreci · oni su uvek rezultat racunice i genija. 83 GLAVNOKOMANDUJUCI general nikad пе treba da da mira ni pobediocima ni pobedenima.
84
NEODLUCNI general koji postup� Ье� principa i _1?ez plana makar vodio armiju brojno jacu od neprчatelJeve, na boJistu gotovo uvek ispada slaЬiji. Petljanje i mezzo termine (srednji put) и ratu dovode do guЬitaka svega. 85 KOМANDANТU inzinjerije (inzinjerijskom generalu).. �oji _mora s�: sljati, predlagati i voditi sve f?rtifikacijske radove u arm111, naJpotrebrnJt su dobro rasudivanje i prakt1can duh.
86
KOМANDANT konjice (konjicki general) treba da bude majstor
prakticne nauke, da poznaje vrednost sekundi, prezire zivot i пе uzda se и srecu.
87 GENERAL и neprijateljskoj vlasti vise nema sta da nareduje; ko god ga poslusa, zlocinac је. 88 ТЕSКА konjica treba da bude sa prethodnicom sa zastitnicom па krilima i u rezervi da podrzava laku konjicu. 89 ZELEТI drzati konjicu u rezervi za kraj Ьitke znaci nemati pojma о snazi komЬinovanih konjicko-pesadijskih jurisa Ьilo и napadu Ьilo u odbrani. 90 SNAGA konjice lezi u njenoj impulsivnosti. Medutim, nije njena brzina jedino cime se obezbeduje uspeh, nego i red, formacija i pravilna upotreba rezervi.
91 U FLANDRIJI i Nemackoj konjica treba da sacinjava cetvrtinu arrnije; u Pirinejima i Alpima dvadesetinu; и Italiji i Spaniji sestinu. z >
а
338
�
о
..� >
92 U BICI kao i u opsadi vestina se sastoji od upravljanja masovne vatre па jednu tacku; kad Ьitka pocne, sposobni komandant се na jednu od tih tacaka naglo i neocekivano otvoriti paljbu iznenadujuce mase artiljerijskih oruda, i jamacno се је osvojiti. 93 STO ЈЕ pesadija bolja, to је pazljivije treba upotreЫjavati i vise podrzavati dobrim baterijama. Dobra pesadija је nesumnjivo zila arrnije; no ako је primorana da se dugo bori protiv veoma nadmocne artiljerije, demoralisace se i Ьiti unistena. Mogucno је da general koji је od svog protivnika vestiji i manevrisanju vicniji, а raspolaze boljom pesadijom, postigne uspeh tokom dela kampanje, iako mu је artiljerijski park kudikamo slaЬiji· ali kad dode odsudni dan generalnog sukoba, bolno се osetiti malobroj nost svoje artiljerije. 94
DOBRA armija od 35.000 ljudi trebalo Ьi da za svega nekoliko dana, narocito ako ima podrsku и vidu kakve tvrdave ili reke, utvrditi svoj logor tako da ga ni dvostruko veca armija ne moze osvojiti.
95 �Т _SE ne s_ast�:>ji ni_ od c�ga d!u�og osim od slucajeva te general 1�ko се se pпdrzavat1 opstih рпnс1ра - ne treba nikad da ispusta iz v1da sve sto Ьi mu omogucilo da se okoristi tim slucajevima· to је obelezje genija. � ra�u .P?Stoji samo jedan povoljan trenutak; veliko је umece znati ga 1skoпst1t1. 96 GENERAL koji sveze trupe cuva za dan posle bitke, gotovo uvek biva porazen. Ako treba, neka ubaci u Ьitku i poslednjeg vojnika, jer sutradan posle velikog uspeha pred njirn vise nema prepreka: pobedniku се sam prestiz obezbediti nove trijumfe. 97
BORВENA pravila nalazu da deo armije treba da izbegava samostalnu
Ьitku protiv citave arrnije koja је vec imala uspeha.
98 КАD ЈЕ general izvrsio opsadu nekog mesta iznenada i stekao koji dan prednosti nad svojim protivnikom treba da se time okoristi tako sto се se osigurati linijama kruznih bederna · od tog trenutka се imati poboljsan polozaj i u opstem kontekstu steci nov element moci i nov stepen sile. 99 U RATU, komandant tvrdave ne sudi о dogadajima · njegovo је da tvrdavu brani do poslednjeg; zasluzuje smrt ako se preda ma i trenutak pre no sto bude prisiljen.
z 100 t SPORAZUМI о predaji koje sacine opkoljene trupe Ьilo u Ьici bilo tokom aktivne kampanje, ugovori su cije sve povoljne klauzule koriste а pojedincima koji su ga sklopili, а nepovoljne pogadaju vladara i ostale vojnike armije. Izbeci opasnost dovodenjem drugih и vecu opasnost о kukavicko је delo. 101 DEFANZIVNI rat ne iskljucuje napad - upravo kao sto ni ofanzivni rat ne iskljucuje odbranu - mada ти cilj moze Ьiti da se proЬije granica i zaposedne neprijateljska zernlja. 102 VESТINA ratovanja ukazuje da krilo valja suzЬiti ili opkoliti ne razdvajajuci arrniju. 103 КАD SE poznaju uprste, poljske fortifikacije su uvek kori ne а nikad stetne.
..
104 ARМIJA moze marsovati svuda i u svako doba godin e gde god ima mesta da produ dva coveka.
105
STANJE zemljista пе treba da bude jedi no presudn o u orga n izovanju za borbu · о tome treba da se odluci ро razmatra nju svih okol n osti.
106
BOCNE marseve treba izbegavati, а kad se moraju preduzeti, treba da budu sto kraci i sto brzi.
107
NE MOZE se smisliti n ista sto bi armiju rastrojilo i u n istilo bolje n ego pljacka.
108
SUМNJIVA је pohvala iz n eprijateljskih usta; casn om coveku o na ne moze polaskati sem ako nije izrecena ро presta nku neprijateljstva.
109
RAТNI zaroЫje nici n e pripadaju sili za koju su se borili; oni su pod zastitom casti i velikodusnosti drzave koja ih је razoruzala. 110 OSVOJENE provi ncije treba drzati u poslusnosti moralnim sredstvima kao sto su odgovornost lokal nih vlasti i metod orga n izacije i administra cije. Medu najjaca sredstva spadaju taoci. Dejstvo се Ьiti povoljn o ako ih bude vise, i to izabranih medu preovladujucim elemen tima. Narod, pak, mora Ыti ubeden da се na prekrsaj n jegove vern opoda n icke zakletve o ni smesta Ыti poguЬlje n i. 111
GEOGRAFSКI uslovi u datoj zemlji, zivot u pla n inama ili rav n icama, obrazova n je ili discipli n a, uticu na karakter trupa vise nego klima.
112
SVE VELIКE vojskovode postizale su velike rezultate samo povinujuci se rr�vi�a i prirodnim nacelima rata, tj. mudroscu svojih komЫn acija, snuslJeшm odmerava n jem sredstava n asuport posledicama i n apora n asupr�t preprekama. Uspeli su samo zahvaljujuci tom povi n ovanju, m� ko�a Ыlа s�el?st njihovih poduhvata i opseg njihovog uspeha. N1kad шsu prestaJali da od rata stvaraju istinsku n auku. Ро tome su n am veliki uzori, i samo a.ko ih podrzavamo mozemo se n adati da сето im se priЬliziti.
113
PR:11 zako n pomor�ke taktike treba da bude: cim adm.iral da znak da krece u n a��d, �va� kapetan treba da izvede potrebne manevre da bi парао neprIJatelJski brod, ucestvovao u borbi i podrzao svoje susede.
114 �ОРSТЕ uzev, k �pn e� rat guta vise _ ljudstv� nego pomorski; opasn iji Је. Mor�ar � �ot1 _Ьоп se samo Jed nom tokom kampa nje; vojnik u da n �.. Ма kolike bile tegobe i opasnosti, kopn e n oJ V?JSCI Ьоп se svakog _ mor nar trp1 mn ogo ma n Je nego voJ nik: n ikad nije glada n i zeda n · uvek ima l�zaj, kuhi nju, bol n icu i apoteku. U e n gleskoj i fra n cuskoi floti _ gde d1sc1plшa odrzava cistocu i gde је iskustvo otkrilo sva sredstva za ocuva n je_ zd�avlja, ma nje је bolesn ika n ego и kopn enim snagama. Povrh ?P�s n os�1 b1tke, �or naru prete opasnosti oluje; no pomorska vestina 1h Је toliko �ma n Jila da �е n e mo�u porediti sa onima koje prete na kopnu, na pпmer narodшm usta nc1ma, stra nackim uЬistvima i iz nena de n jima od strane neprijateljskih lakih trupa. 115 ADMIRALU koji koma n duje flotom i ge neralu koji komanduje armi jom potreb ne su razlicite osobin e. Jeda n је rode n sa osoЫ nama kakve zahteva komandova n je armijom, dok se osobine potrebne za koma n do va n je flotom sticu samo iskustvom. Vesti na kop n e nog ratova n ja jeste vesti na ge nija, inspiracije. Na moru је sve odrede n o i sve је stvar iskustva. Admiralu је potreb na samo jed n a n auka: navigacija. Ge neralu su potrebn e sve, ili tale nat koji im је svima jed nak: tale nat da se okoristi svim iskustvom i svim znan jem. Admiral n e mora n ista da nagada: zna gde ти је neprijatelj i koliko је ja.k. Gen eral n ikad n ista ne zn a sigurn o, nikad svog neprijatelja ne 'z vidi jas n o i nikad ne zn a tacno gde је оп. Kad se armije susretnu, i а n ajma n ji hir tere n a, i n ajman ji sumarak, krije deo armije. Ni n ajiskus nije � oko ne moze Ьiti sigurno da li је pred n jim citava neprijateljska armija � ili samo n je n e tri cetvrtine. Samo duhovno oko samo umova nje о celini о� 341 stvari, sarno n eka vr ta in spiracije omogucuje generalu da vidi spoznaje i rasuduje. Admiralu је potreban samo jeda n iskusa n pogled· od njega �<" n ije skriven n ijeda n deo n eprijateljske flote. Опо sto ge n eralovu fu nkciju cini teskom jeste potreba da prehra ni mnostvo ljudi i zivotin ja · ako dopusti da ga vode administratori, nece se maci s mesta i ekspedicija се ти propasti. Admiral nikad ne brine jer sve nosi sa sobom. Admiral n e mora n i da ide и izvid nicu, n i da istrazuje teren, ni da proucava bojiste. I n dijski okean, Americki okean ili Severn o more - sve је to uvek tec na ravnica. Ni n ajvestiji nema prednost nad naj nevestijim, sem u zn a n ju koji vetrovi preovladuju u tim i tim priobalnim vodama, u predvida n ju koji се vetar preovladati i u atmosferskim z nacima - dakle, u osoЬin arna koje se sticu iskustvom i samo iskustvom. Ge n eral n ikad n e poznaje bojiste na kome moze dejstvovati. Njegovo zn a n je potice od inspiracije; on nema ko nac n ih in formacija· podaci na os novu kojih upoz naje lokacije toliko su poveza n i sa dogadajima da se
gotovo rusta ne moze nauciti iskustvom. Sposobnost da smesta shvate odnose terena u skladu sa prirodom razlicitih krajeva; najzad, dar nazvan соир d'oeil militaire (znalacko vojnicko oko, tj. sposobnost da se jednim pogledom obuhvati citava vojna situacija) veliki generali doЬili su od prirode. Medutim, opaske na osnovu topografskih karata i Iakoca njihovog citanja, stecena obrazovanjem i praksom mogu Ьiti od izvesne pomoci. Admiral vise zavisi od kapetana svojih brodova no general od svojih podredenih generala. Ovaj drugi ima priliku da direktno i licno komanduje trupama, da se premesti па bilo koju tacku i da popravi pogresne pokrete. Admiral moze licno uticati samo na brod na kome se nalazi; signali se ne vide od dima, а vetrovi se smenjuju ili menjaju jacinu iznad liruje njegovog brodovlja. То је dakle poziv u kome potcinjeru treba da pokazu najvise inicijative.
z
t;1,11 >
а
� � 342 о �
i
�
Likovno graficka obrada
dipl. slikar graficar Dragana Lacmanovic Korektura
Liljana i Aleksandar Ilic
VOJNA STAМPARIJA BEOGRAD, Generala Zdanova 40Ь
