СПУЕБНП ВИНПГТАДАТУТВП
ВЕЖБЕ
ЕКПЛПЩКП – ГЕПГТАФУКЕ ГТУСЕ УПТАТА ВИНПВЕ ЛПЗЕ И ВИНПГТАДАТУКЕ ЗПНЕ
ВЕЖБА БТ 1
ОСНОВНА КЛАСИФИКАЦИЈА СОРАТА КУЛТУРНЕ ЛОЗЕ • Винова лоза се среће у врло широком ареалу и различитим агро-еколошким условима средине • Испитивањем великог броја сората • Негруљ је 1946. године извршио поделу сората према еколошко-геограрској припадности. Он их је сврста у три еколошке групе (Proles или convariеtаs) и то: • Proles (convariеtas) orjentalis- група источних сората, • Proles (convariеtas) pontica- група сората басена Црног мора, • Proles (convariatas) occidentalis- западноевропска група сората, а њих је даље разврстао на двеподгрупе.
• • •
• • • • •
Еколошко-географска Неке термине за таксоносне јединицесората које су међународним класификација кодексом прихваћене су: Proles (convariatas)- еколошко-географска група сората, Subproles или subconvariatas- еколошко-географска подгрупа, Provariaetas- део у оквору претходне таксономске јединице, Subprovarijetas- део претходне такснономске јединице, Conculta- група сората одређеног типа, Cultivar- сорта и Subcultivar- варијација.
Класификација сорти племените лозе • Међу бројним класификацијама сората винове лозе најчешћа је класификација по времену сазревања грожђа предложио је Пилијат (1897.). Као стандард време сазревања послужила је сорта Шасла бела. Према његовој класификацији која је прихваћена у свету, а и данас се примењује, ове сорте се разврставају у пет група: • Врло ране сорте које сазревају пре Шасле, • Ране сорте: сазревају истовремено са сортом Шасле. То су сорте прве епохе сазревања. • Средње позне сорте: сазревају 10-15 дана после сорте Шасла. То су сорте друге епохе сазревања. • Позне сорте: сазревају 30 дана после сорте Шасле. То су сорте треће епохе сазревања. • Врло позне сорте: сазревају 45 дана после сорте Шасле. То су сорте четврте епохе сазревања.
Основнекарактеристике еколошко-еографских група сорти, Негруљ
Convarietas
Occidentalis Negr
Subconvarietas
Gallica Nem.
Iberica Nem
Географксо порекло
F.D.SH,A
Морфолошке и биолошке карактеристике Маљавост (врх младог Слабо маљаво, ластара и на-личје (паучина-сто) одра-слог листа
Pontica Negr. Balcanica Negr
Georgica Negr.
Orientalis Negr. Caspica Negr
E.P-F-jug
Yu, Bg, R. H. Gr. Al
ZND.R
ZND-Armanija
Слабо маљаво, (паучина-сто)
Јако вуњасто чекињасто
Мало маљаво
Го врх ластара, лис чекињасто маљав
Го, сјајан
маљаво, и
Antasiatica Nem Ir.Af.Tr.ZND, Azerbejdžan Uzbekistan
Грозд
Ситан, збијен
Крупан, збијен
Средње кру пан, збијен
Средње крупан, средње растресит
Ситан, средње растресит
Врло крупан растресит
Бобице
Ситне, округле, сочне, црне и беле
Средње крупне, округле, сочне црне и беле
Округле, средње крупне, сочне, црне, беле и розе
Овалне, средње крупне и ситне
Округле, средње крупне, беле, црвене и црне
Овалне, крупне хрскаве, беле и розе
Бесеменост
Ситне кљун Нема
Карактеристике ластара
Много, танки, средње дужине
Средњи број, дебе-ли дуги и чврсти
Мањи број дебели, дугачки
Мали број танки дугачки
Много танрки кратки
Мало дебели дуги
Средње велики
Велики
Велики
Мали
Средњи
Мали
Средња
Висока
Висока
слаба
средња
Вро слаба
Дуга Кратка, средња
Кратка
Кратка
Дуга
Дуга
Дуга
Дуга
Дуга
Дуга
Кратка
Дуга
Висока
Слаба
Слаба
Висока
Средња
Слаба
Винске
Винске
Винске мало стоне
Винске
Стоно-винске
Стоне
Квалитет
Висок
Низак
Низак-средњи
Средњи
Низак средњи
Висок
Способност накупљања шећера
Много 20-24%
Мало 18%
Средње много 18-20%
Много 20-24%
Мало 16-18%
Средње мало 16-18%
Семенке
Бр. гроздова по ластару Родност доњих окаца Резидба Вегетација Отпорност на ниске темп. Намена
кратак
Крупне, дуг кљун
Средње крушкасте Има
Има
СПДЕЛА СП ВИНКЛЕТУ На основу ефективних температура Winkler (1962.) установио је пет виноградарских зона које су углавном прихваћене у земљама EEЗ (1970.). Табела 28. Сума ефективних температура и зоне (Winkler) Зона по Сума ефективних Зона Winkleru температура оС EEЗ I до 1390 A II 1390-1670 B III 1670-1945 C1 IV 1945- 2220 C2 V изнад 2220 C3 Виногорја централне Србије налазе се, углавном, у зони C2, док виногорја у Војводини и северном Косову се налазе у зони C1, а виногорја Црне Горе у зони C3.
Зпне пп ПИВ
СТПВЕТА ЗНАОА ВЕЖБЕ БТ 1
• 1. Кпје екплпшкп – гепграфске групе имамп ?
• 2. Кпје винпградарске зпне је прпписала ЕЕЗ ?
• 3. Щта је ПИВ ?
МЕТПДЕ ПСИУИВАОА УПТАТА ВИНПВЕ ЛПЗЕ
ВЕЖБА БТ 2
АМПЕЛОФГРАФСКА ШЕМА ЗА ИСПИТИВАЊЕ СОРАТА ВИНОВЕ ЛОЗЕ Према методици Међународног уреда за винову лозу и вино (O.I.V.) шема ампелографског проучавања обухвата: 1. Назив сорте и синоними; 2. Порекло и класификација сорте; 3. Распрострањеност сорте; 4. Морфолошке карактеристике органа сорте (ампелографски опис): • врх младог ластара, • млад ластар, • лист, • цвет, • цваст, • бобица, • грозд, • семснка, • једногодишњи ластар и • корен.
• • • • • • • • • • • • • • • •
Ампелографска шемаАгрпбиплпшке карактеристике спрте: бујнпст, фенплпгија (карактеристике вегетаципнпг перипда), рпднпст, птппрнпст на бплести и штетпчине, птппрнпст на ниске температуре, спртна агрптехника и афинитет са лпзним ппдлпгама. Сривреднп-технплпшке карактеристике спрте: механички састав грпзда и бпбице механичка свпјства хемиски састав грпзда (квалитет грпжђа) врсте прпизвпда пд грпжђа Варијације и клпнпви Тејпнизација спрте и Библипграфија
Групе карактеристика органа винове лоза Кодес О.И.В. 001 - 017 051 – 056 065 – 093 101 – 106 151 – 154 201 – 207 220 – 244 301 – 306 351 – 354 401 – 403 451 – 462 501 – 553 551 – 553
Орган винове лозе Млад ластар Млад лист Зрео лист Зрео ластар Цваст Грозд Бобица Фенологија развоја Пораст Абиотичка отпорност Биотичка отпорност Увологија Корен
Минимална листа за банку гена износи 21 кодес (О.И.В.) Кодес О.И.В. 001 003 004 011 016 065 068 076 079 084 085 151 202 206 220 223 225 230 236 241 244
Орган-опис Млад ластар (врх) Млад ластар (обојеност) Млад ластар (маљавост) Ластар (маљавост коленаца) Рашљика (распоред на ластару) Зрео лист (величина) Зрео лист (број синуса) Зрео лист (облик зубаца) Зрео лист (облик петељ.синуса) Зрео лист (маљавост) Зрео лист (маљавост) Цвет (пол цвета) Грозд (величина) Грозд (дужина петељке) Бобица (величина) Бобица ( облик) Бобица (боја покожице) Бобица (боја меса) Бобица (укус и мирис) Семенка(присуство у бобици) Бобица (пресек)
Кодес И.Б.П.Г.Р. 4.1.1 4.1.2 4.1.3 4.1.4 4.1.5 4.1.6 4.1.7 4.1.8 4.1.9 4.1.10 4.1.11 4.2.1. 4.2.2. 4.2.3 4.2.4 4.2.5 4.2.6 4.2.7 4.2.8 4.3.1 4.3.2
СТПВЕТА ЗНАОА ВЕЖБЕ БТ 2
• 1.Кпје пргане винпве лпзе ампелпграфски пписујемп ?
• 2. Кпје су агрпбиплпшке пспбине винпве лпзе ?
• 3. Кпје привреднп технплпшке карактеристике пписујемп ?
БПТАНИШКП ПСИУИВАОЕ ЛАУТАТА И ЛИУТА ВИНПВЕ ЛПЗЕ
ВЕЖБА БТ 3
МЛАД ЛАУТАТ
• Код младог ластара према О.И.В. методи за његово ботаничко описивање користе се кодови од 001 до 017. Најчешћи описи Кодеса су 001, 003 и 004. • Осматрање врха младог ластара обавља се кад ластар достигне дужину 20 до 30 cm, тј. кад има 6-7 листова .При ампелографском испитивању узима се узорак од 10 врхова са ластара који су се развили из окаца кондира
а) Облик врха младог ластара по методици О.И.В. кодес Nо 001. Оцена -форма
Стандард
1- затворен 5- делимично отворен 7- отворен
Vitis riparie Cober 5 B.B. Vitis vinifere
Млад ластар 7. отворен 5 полуотворен, 3 затворен.
Интензитет обојености атоцијаном врха младог ластара кодес Nо 003
Оцена - категорија стандард 1 – веома слабо присутан / 3 – слабо присутни Mario Muscat 5 – средње присутни Müller Turgau 7 – јако присутни Bahus 9 – веома јако присутни-изражени Vitis aestivalis
Маљавост врха ластара кодес NО 004 и 005
Оцена- форма
стандард
1 – нема маља (веома ретке) 3309 С 3 – врло мало маља (ретке) Šasla bela 5 – средње маље Pinot noir-burgundac crni 7 – јако маљав (густе) Gwürztraminer 9 – веома јако маљав (веома густе Müller rebe маље)
Правац врха младог ластара Кодес Nо 006 • • • • •
1.усправан 3. благоповијен 5. хоризонталан 7. повијен 9. јако повијен
Маљавост нодуса- коленца (Кодес Nо 011) Оцена-категирија Стандард 1- нема или врло ретко 3309C 3- ретке / 5- средње 161-49C 7- густе 3306C 9- веома густе Riparija Scribner
Лист Лист је један од најпоузданијих органа за ампелографску идентификацију сората. Због тога се на њему описује већи број делова и детаља. За опис сорте се користи лист који је достигао потпуни развој (јул, август). За опис се користи најмање десет листова узетих са 10 ластара и то оних који су се развили на ластару између 8 и 12 коленца (9, 10, 11 коленаца). • Најзначајнија обележја код листа су: величина, облик, подељеност,облик бочних синуса, облик петељкиног синуса, маљавост, боја и маљавост нерава, угао између нерава, облик зубаца, боја листа набораност листа карактеристике петељке и др.
Дужина листа
ВЕЛИШИНА И ДУЖИНА ЛИУТА ВИНПВЕ ЛПЗЕ
Величина листа (кодес Н.065)
Дужина листа (кодес Н- 066)
Оцена - категорија стандард 1 – веома мали Vitis rupestris 3 – мали Grenachenoir 5 – средњи Chenin blanc 7 – велики Carigna i 9 – веома велик V.riparija
Оцена – категорија стандард 1 – веома мали, дужине до 9 cm Vitis rupestris 3 – мали, дужине од 9,1 до 12,0 cm Grenachenoir 5 – средњи, дужине 12,1 до 15,0 Chenin blanc 7 – велики, дужине 15,1 до 18 Carigna i 9 – веома велики, дужине веће од V.riparija 18,1 cm
ОБЛИК ЛИСТА • Утврђивање облика листа вршимо визуелно. • Код винове лозе, сусрећемо пет облика листова и то: клинаст, округао, срцаст, бубрежаст, зарубљен.
Облик листа кодес Н -067
Оцена - категорија 1 – клинаст 2 – срцаст 3 – пентагонални (петоугаони) 4 – округао 5 – бубрежаст
стандард Vitis riparia Gloire Vitis Cordifolija Bela šasla Clairette Rupestrit dilot
Подељеност листа кодес Н068
Оцена – категорија цео (неподељен) троделан петоделан седмоделан 5- вошеделан
стандард Mourvedre N Auxerrois B Šasla bela Müler Thurgau Herbon B.
Подељеност листа: 1) цео, 2) троделан, 3) петоделан, 4) седмоделан
Пблик зубаца листа кпдес Н. 076 Идентификацију сорте у знатној мери нам могу помоћи карактеристике зубаца листа. Најважнија обележја код зубаца су: облик зупца, број, дужина, уједначеност и израженост зубаца . Облик зубаца (кодес Nº 076) Оцена - стандард категорија 1- конкаван V.aestivalis Jager 2- правоугаон Auxerrois B 3- конвексни Cheninblanc 4конкавно- Aspiran N конвексни
Маљавост листа • Веома је поуздан ампелограрски знак који служи за препознавање сората и одређивање еколошко– географске припадности сорте. • Маљавост листа одређујемо визуелно, помоћу лупе, биљног окулара или микроскопски. • Код маљавости листа посебно се оцењује присуство дугих, полеглих маља, а посебно кратких крутих маља (четинастих). • Маљавост листа према ампелографској методи О.И.В. има кодес Nº084, присуство паучинасте маље, кодес Nº085 присуство четинастих маља
Маљавост листа Паучинасте маље кодес Nº084 Оцена - категорија стандард 1- врло слаба маљавост Rupestris du Lot 3- слаба маљавост Carignan noir 5- средња маљавост Mour Vedre N 7- густа маљавост Murvedre B 8- веома густа маљавост Klairette B- V. labrusca Четинасте маље кодес Nº085 Оцена - категорија стандард врло мало четина Rupestris du Lot 3- мало четина Carignan noir средње четине Muskat otonel густе четине Kober 125 A.A. 9- веома густе четине Aris B
Боја листа (кодес Nº069) - Боју листа описујемо у току вегетације. Имамо више нијанси боје листа, али се углавном оне сврставају у четири основне и то: светлозелена (портогизац), жуто зелена (липолист), тамнозелена (рајнски ризлинг) и црвенкасто-зелена (Мускат, Мадам Матијас). Боја нерва - Присуство атоцијана на нервима даје им црвенкасту боју. Нерви могу бити црвени са лица и наличја листа, могу бити црвени само са леђне стране или имати црвену боју при основи нерава, кодес Nº070 и Nº071. Површина листа, облик таласање листа између главних и бочних нерава. Лист између нерава може бити таласаст или раван, кодес Nº073 и Nº074. На основу облика површине листа имамо равну површину (липолист) мехурасту и наборану
Петељка листа • Карактеристике петељке листа. • Код лисне петељке најчешће описујемо следеће карактеристике: дужину, дебљину, облик, боју, маљавост, • угао који заузима према ластару и угао који заузима према лиски. • Веома је карактеристична дужина петељке листа
Дужина петељке листа кпдес Nº092 Дужина петељке листа кодес Nº092 Оцена – категорија стандард веома кратка (до 4 cm) Rupestris Di Lot 3- кратка (4,1 до 10 cm) Rizling B средње дуга (10.1 до 17,0 Grenachenoir cm) Cinsaut N дуга (од 17.1 до 20 cm) и V.cajgnetiae Веома дуга (преко 20.1 cm)
СТПВЕТА ЗНАОА ВЕЖБЕ БТ Т
• 1. Када се пписује млад ластар шта пписујемп ?
• 2. У кпм стадијуму пписујемп лист и шта пписујемп ?
• 3. Щта је Codes ?
• 4. Уа кпг нпдуса се узимају листпви за пписиваое и кпликп ?
БПТАНИШКП ПСИУИВАОЕ ТАЩЉИКЕ , ГТПЗДА И БПБИЦЕ
ВЕЖБА БТ 4
Ташљика • Рашљика се описује као и млад ластар у време цветања. За опис рашљике користе се рашљике на узорку од 10 ластара. • У стоних сората рашљике су изразито дуге, док су у винских сората кратке и мање разгранате. • Јављање рашљика, тј. место није карактеристично за сорте него само за врсте. • Код рашљике најчешће описујемо њихову дужину, разгранатост, боју и маљавост. Распоред рашљике на ластару је такође различит.
Ташљика Распоред рашљике на ластару кодес Nº016 Оцена - категорија стандард 1- дисконтинуирано Vitis vinifera 2- континуирано Vitis la brusca, vitis coignetia
ТАЩЉИКА
Дужина рашљике кодес Nº017 Оцена - категорија стандард 1- веома кратке до 10 / cm 3- кратке од 10,1 – 15 Aramon crni cm 5- средње дуге од 15,1 Crni burgundac до 20 cm 7- дуге од 20,1 до 25 cm Bela šasla 9- веома дуге од 25,1 до / 30 cm
ГТПЗД
• За ампелографско описивање грозда користе се следећа обележја: величина грозда, дужина, облик, збијеност и петељка грозда. • а) Величина грозда: изражава се његовом дужином и ширином, односно његовом масом. • Поред сортне особености величина зависи од услова средине и гајења. При овим условима између сората се показују велике разлике. За оцену величине грозда узима се просечна дужина и ширина свих гроздова са десет родних ластара. Величина грозда се описује према следећој скали.
ГТПЗД
Оцена- категорија 1. Веома мали 3 Мали 5 Средњи 7 Велики 9 Веома велики
стандард Pinot noir Cabernet sauvignon Muller Turgau Ugni blanc Nehelesov blanc
ДУЖИНА ГТПЗДА
Дужина грозда кодес Nº203 Оцена - категорија Стандард 1 Веома кратак (до 10 cm) Pinot noir 3 Кратак (10,1-15,0 cm) Reinsling blanc 5 Средњи (15,1 – 20,0 cm) Muller Turgau 7 Дуг (20,1 – 25,0 cm) Afuz-ali 9 Веома дуг (25,1 – 30,0 и Kings Ruby више cm) Збијеност грозда кодес Nº204 Оцена - категорија стандард 1 Веома растресит (бобице су Vitis. потпуно раздвојене уочава се amurensis шепурина) 3 Растресит (бобице се само овлаш Čapski додирују) biser 5 Средње збијен (бобице се додирују Bela šasla понегде се уочава огроздина) 7 Збијен (бобице се у потпуности Pinot noir додирују) Веома збијен (бобице су приљубљене једна уз другу, да су и саме деформисане)
Korintsko crno
Петељка • Дужина петељке – је сортна особеност .Ситни збијени гроздови обично имају кратку петељку, док растресити гроздови имају дугу петељку. Дужина петељке се утврђује у време бербе узимајући средњу вредност свих гроздова који потичу са 10 родиних ластара. Мерење дужине петељке се врши од ластара до првог огранка,.
Дужина петељке кодес Nº206 Оцена - категорија стандард 1 Врло кратка – до 3 cm Grenac henoir 3 Кратка – 3,1 до 6 cm Šasla bela 5 Средње дуга – 6,1 до 9 Korintsko crno cm 7 Дуга – 9,1 до 11 cm Rivijer 9 Врло дуга – 11,1 до 14 и више cm
МасМАСАа
грМММММММпзда
• Маса грозда је различита у зависности од сорте. Малу масу грозда имају сорте за врхунска и квалитетна вина, а стоне сорте имају, углавном, велике гроздове. • Тежина једног грозда се одређује мерењем, свих гроздова са ластара из 10 осматрања и узимање средње масе
Маса једног грозда кодес Nº502 Оцена – категорија стандард 1 Веома мала (ниска до / 100 g) 3 Мала (до 200 g) / 5 Средња (до 400 g) / 7 Велика (800 g) / 9 Веома велика (преко / 1,2 kg)
Бобица • Бобица са ампелографског становишта има бројне карактеристике. Од значајних карактеристика су: величина, дужина, облик, боја и дебљина покожице бобица. • Бобице се описују на основу посматрања узорака од 100 бобица (по 10 бобица са средњег дела 10 гроздова) • а) Величина бобице се врши на бази средњег дијаметра који се добија сабирањем дужине и ширине, а онда подели са 2.
БПБИЦА
Кодес Nº220 – величина бобице Оцена - стандард категорија 1 Веома мала Korinsko crno 3 Мала Klairette 5 Средња Portugiser noir 7 Велика Muskat Aleksandrijski 9 Веома велика Demascener blanc
Бобице - облик Облик бобице кодес Nº223 Оцена - категорија 1 Спљоштена 2 Незнатно спљоштена 3 Округла 4 Овална (ратка елиптична) 5 Јајаста 6 Затупасто јајаста(тронкоидна) 7 Обрнуто јајаста
стандард Nobling blanc Šasla Mmišel Tompa Bela šasla Muller Turgau Bicane Ahmeur bou-Ahmer
Aleksandrijski muskat 8 Цилиндрична Kalili blanc 9 Дуга – Olivette noir елиптична(издужена) 10 Асиметрична Samta paula (месечаста)
Бпбица- бпја ппкпжице и маса Маса бобице кодес Nº503
Боја бобице кодес Nº225 Оцена - категорија 1 Зелено жута 2 Розе 3 Црвена
стандард Bela šasla Crvena šasla Ahmeur bou Ahmeur 4 Црвено-сива Sivi burgundac 5 Тамно црвено- Trollinger љубичаста 6 Тамно плава Crni burgundac 7 Црвено тамна Emperor 8 Друга боја /
–
Оцена категрија 1 Веома мала (1 g) 3 Мала (од 1,1 до 2 g) 5 Средња ( од 2,1 до 4 g) 7 Велика (4,1 до 8 g) 9 Веома велика (преко 12 g)
стандард
Бпбице- арпма, радман Укус –арома – кодес Nº237 Оцена – стандард категорија 1 Неутрална – Okseroa одсуство ароме 2 Неутрална Silfaner blanc 3 Благо Reisling blanc ароматична 4 Ароматична Gewutras traminer 5 Благо мускатна Bacchus 6 Јако мускатна Morio muskat 7 Остале /
Рандман сока бобице Nº233 Оцена – категорија 1 Врло низак- до 40 ml сока/100 бобица 3 Низак рандман – 41 до 50 ml сока/100 бобица 5 Средњи рандман – 51 до 60 ml сока / 100 бобоца 7 Висок рандман – 61 до 70 ml сока /100 бобица 9 Врло висок рандман – 71 – 80 ml сока /100 бобица
СТПВЕТА ЗНАОА ВЕЖБЕ БТ 4
• 1. Ташљике су различитп расппређене на ластару какп ?
• 2. Кпја пбележја имамп у ампелпграфскпм пбележју грпзда ?
• 3. Кпје пблике грпздпва имамп ?
• 4. Щта пписујемп кпд бпбице и кпју бпју ппкпжице имамп ?
СТАКТИШНП ПСИУИВАОЕ ЛИУТА ВИНПВЕ ЛПЗЕ
ВЕЖБА БТ 5
МАТЕТИЈАЛ
• За пву вежбу треба узети : 10 листпва 10 грпздпва разних спрти кпје треба ампелпграфски пписати.
БПТАНИШКП ПСИУИВАОЕ УПТТЕ ВИНПВЕ ЛПЗЕ • Упрта ________________________ Лист ________________________ Величина_____________________ Пблик ________________________ Пблик зубаца __________________ Грпзд _______________________ Величина _______________________ Маса ________________________ Пблик _________________________ Збијенпст ________________________ Бпбица __________________________ Величина ________________________ Маса _________________________ Бпја ппкпжице ____________________ Пблик _________________________
УТВТЂИВАОЕ СПКАЗАТЕЉА ТПДНПУТИ ВИНПВЕ ЛПЗЕ
ВЕЖБА БТ 6
СПТЕНЦИЈАЛНИ КПЕФИЦИЈЕНТ, ТЕЛАТИВНИ И АСУПЛУТНИ КПЕФИЦИЈЕНТ ТПДНПУТИ ВИНПВЕ ЛПЗЕ • •
СПТЕНЦИЈАЛНИ КПЕФИЦИЈЕНТ = Брпј грпздпва пп чпкпту Брпј рпдних пкаца пп чпкпту
• • •
ТЕЛАТИВНИ КПЕФИЦИЈЕНТ = Брпј грпздпва пп чпкпту Укупан брпј развијених ластара
•
АСУПЛУТНИ КПЕФИЦИЈЕНТ = Укупан брпј грпздпва пп чпкпту . Брпј рпдних ластара пп чпкпту
.
КПЕФИЦИЈЕНТ СТПДУКТИВНПУТИ ТПДНИХ ЛАУТАТА , КПЕФИЦИЈЕНТ СТПДУКТИВНПУТИ ТАЗВИЈЕНИХ ЛАУТАТА, СТПЦЕНАТ ТАЗВИЈЕНИХ ЛАУТАТА И СТПЦЕНАТ ТПДНИХ ЛАУТАТА • •
Кпефицијент прпдуктивнпсти рпдних ластара =
•
Кпефицијент прпдуктивнпсти развијених ластара = Укупан принпс грпжђа пп чпкпту . Брпј развијених ластара .
•
% Тазвијених ластара пп чпкпту = Брпј развијених ластара пп чпкпту . 100 . Брпј пстављених пкаца .
Сринпс грпжђа пп чпкпту Брпј рпдних ластара пп чпкпту
% Тпдних ластара = Брпј рпдних ластара пп чпкпту
. 100
.
Брпј развијених ластара пп чпкпту
СТПВЕТА ЗНАОА ВЕЖБЕ БТ 6
Редни брпј
Рпдна
пкца
1
2
3
4 5
6
7 8
1
1
0
2
3 2
2
- 1
2
0
2
1
2 -
2
2 0
3
0
1
4
1
1
4
4
2
2 1
2
1 2
Брпј развијених ластара 18
2
3
2
2 1
2
1 1
Брпј рпдних ластара 14
2
4
3
5 2
4
2 1
Брпј цвасти (грпзда) 23
На чпкпту је пстављенп 20 рпдних пкаца
Тпдна пкца
СТПВЕТА ЗНАОА ВЕЖБЕ БТ 6
•
На пснпву табеле израчунај следеће кпефицијенте ?
•
1. Кпефицијент рпднпсти ?
•
2.Телативни кпефицијенат
•
3. Апсплутни кпефицијенат ?
•
4. Српценат развијених пкаца ?
•
5. Тпдни ластари %?
•
6. Кпефицијенат прпдуктибилнпсти пкаца када имамп принпс пп чпкпту 4300 gr.
МЕХАНИШКИ УАУТАВ ГТПЗДА И БПБИЦЕ
ВЕЖБА БТ 7
МЕХАНИШКИ УАУТАВ ГТПЗДА И БПБИЦЕ ДАТЕ УПТТЕ
• •
Материјал пптребан за пву вежбу : пп 10 грпздпва пд 4 спрте Упрта _________________________________________ а) УАУТАВ ГТПЗДА Уредоа маса грпзда ( у gr ) __________________________________ Број бобица ( комада ) _________________________________ Маса бобица ( у gr ) _________________________________ Маса шепурине ( у gr ) __________________________________ % бобица (по тежини ) __________________________________ % шепурине ( по тежини ) __________________________________ показатељ састава ( однос масе бобица према маси шепурине у грозду ) __________________________
УАУТАВ БПБИЦЕ
• • • • • • •
Српсечна маса 100 бпбица и 1 бпбице ( у gr ) ________________________________ Просечна маса 100 семенки и 1 семенке ( у gr ) _____________________________ Просечан број семенки у 100 бобица и 1 бобици ( ком ) ___________________ Просечна маса покожице у 100 и у 1 бобици ( у gr ) _______________________ Просечна маса семенки у 100 и у 1 бобици ( gr )______________________________ Маса меса у 100 бобица ( у gr ) _______________________________________________ Показатељ састава ( однос масе меса према маси покожице и семенки ) ___________________
УТТУКТУТА ГТПЗДА И БПБИЦЕ
ВЕЖБА БТ 8
УТТУКТУТА ГТПЗДА
• • • • • • •
% шепурине ___________________ % ппкпжице ___________________ % семенке _____________________ % меса _____________________ % скелета ( шепурине и ппкпжице ) __________ % тврдпг пстатка ( шепурина , ппкпжица и семенка )__________________ и структурни ппказатељ ( пднпс меса према тврдпм пстатку) ________________
УТТУКТУТА БПБИЦЕ
•
% масе ппкпжице __________________________
•
% семенки бпбици _________________________
•
% меса у бпбици и _________________________
•
% тврдпг пстатка ( ппкпжице и семенке )______________________
ВИНПГТАДАТУКИ ТЕЈПНИ, СПДТЕЈПНИ И ВИНПГПТЈА
ВЕЖБА БТ 9
ВИНПГТАДАТУКИ ТЕЈПНИ НАЩЕ ЗЕМЉЕ
Рб р.
Рејпни
Ппдрејпни
Винпгпрја
Тимпчки
Крајински
Кључкп, Брзппаланачкп , Тајачкп , Михајлпвачкп и Негптинскп
Коажевачки
Бпрскп , Бпљевачкп ,Врбичкп , Червинскп и Зајчарскп
Алексиначки
Тажаоскп , Упкпбаоскп и Житкпвачкп
Нишки
Матејевачкп, Уићевачкп и Кутинскп
Нишавски
Белппаланачкп , Сирптскп и Бабушничкп
Тпплички
Српкупачкп и Дпбричкп
Лескпвачки
Бабичкп , Сустпречкп ,Винарачкп и Власптиначкп
Враоски
Уурдуличкп ,Вртпгпшкп и Буштаоскп
Нишавскп јужнпмправски
3
4
Западнпмправски
Щумадијскп
Чачански
Љубичкп и Јеличкп
Крушевачки
Трстеничкп , Темничкп , Тасинскп и Жупскп
Млавски
Браничевскп , Тесавскп
Великпмправски
Препвачкп Јагпдински
Уветпзаревачкп , Левачкп, Јпвачкп и Сараћинскп
Ппленачки
Венчачкп , Кпсмајскп , Тачанскп , Крагујевачкп
Бепградски
Грпчнскп , Умедеревскп , Дубпнскп и Кроевачкп
5
Ппцерски
Тамнавскп и Ппдгпрскп
6
Уремски
Фрушкпгпрскп винпгпрје
7
Јужнпбанатски
Вршачкп , Белпцрквенаскп и Делиблатске пешчаре
8
Уубптичкп - хпргпшки
Салићкп и Хпргпшкп
9
Кпспвскп - метпхијски
Уеверни
Сећкп и Истпчкп
Јужни
Ђакпвачкп , Прахпвачкп , Сризренскп , Уувпречкп и Малишевкп
СТПВЕТА ЗНАОА ВЕЖБЕ БТ 9
• 1.Кпликп има винпградарских рејпна и кпји су ?
• 2.Кпликп имамп винпградарских ппдрејпна и кпликп винпгпрја ?
• 3. Щта је рејпн , ппдрејпн , винпгпрје и лпкалитет ?
УПТТЕ ВИНПВЕ ЛПЗЕ
ВЕЖБА БТ 10
УПТТЕ ЗА ЦТНА ВИНА
•
Дпмаће спрте за црна вина су : Блатина , Вранац и Кратпшија. Интрпдукпване спрте су : бургундац црни , каберне спвиопн , каберне франк , мерлп Српкупац , скадарка
ПДТЕЂИВАОЕ ЗТЕЛПУТИ ГТПЖЂА
ВЕЖБА БТ 12
ПТГАНПЛЕСТИШКА МЕТПДА
•
Заснива се на визуелнпј пцени зрелпсти према сппљашоем изгледу и укусу грпжђа. Бпбице ппстају мекше и лакп се пдвајају пд петељчице Бпбице дпбијају карактеристичну бпју за дату спрту Грпжђе је слаткп и хармпничнпг укуса за дату спрту Грпжђе је слаткп и хармпничнпг укуса за дату спрту Уеменке су тврде Сетељка грпзда меоа бпју пд зелене дп карактеристичне за спрту
ФИЗИШКЕ МЕТПДЕ - ТЕФТАКТПМЕТАТ
•
Тад са рефрактпметрпм : птвпри се ппклппац на ппвршину призме стави се кап грпжђанпг спка ,ппклппцем притисне и на пкулару прпчита брпј на скали прекп кпје је прешап снпп највеће светлпсти. Брпј представља прпценат суве материје у спку. Кпд већине рефрактпметра пчитава се садржај шећера у прпцентима у шири. Кпд неких врста рефрактпметра се пчитава садржај шећера у шири. За пвп испитиваое узима се узпрак грпжђа пд 3 – 5 кг.
ЩИТПМЕТ
•
Щирпмер пдређује удеп шећера у шири и заснива се на мереоу густине шире тј. Упецифичне тежине. Грпжђе се измуља затим пцеди шира и пстави да се избистри талпжеоем чврстих делпва бпбице. Бабпв ширпмер – даје ппдатке п тежинским прпцентима шећера у шири кпликп грама шећера има у 1000 mL шире. Температура шире треба да је 17,5 °C .Уколико да је температура већа врши се корекција прочитане вредности . На свака 2,5 °C додаје се 0,1 % а за свака 2,5 °C испод одузима се 0,1 % . Добијање процента алкохола постиже се тако што се број на широмеру помножи са коефицијентом 0,63. Екслов широмер - показује специфичну тежину шире у Ексловима степенима који показују за колико је грама на истој температури литар шире тежи од литра дестилиране воде.
ХЕМИЈУКА МЕТПДА •
Пдређиваое укупних и приступа третирању. Штапићем се повремено меша и њиме преноси кап на црвени лакмус папир . Третирање прекидамо када се на црвеном лакмус папиру појави плавичасти прстен. Тада на бирету прочитамо утрошену количину натријум хидроксида . Данас се обавља и следећи начин и то . У ерланмајер од 100киселина врши се неутрализацијпм свих киселина и оихпвих спли n/4 NaOH у 25 ml шире стави се у 100ml чашу . Шира се загреје до кључања затим се чаша испод бирете са натријум – хидроксидом ml стави 10 ml шире где се дода 30 – 50 ml дестилиране воде , а затим 2 ml раствора Бромтимол – плавог. Затим се третира раствором n/10 NaOH до појаве зелено плаве боје утрошена количина n/10 NaOH помножи са коефицијентом 0,75 и добијамо укупне киселине у шири.
ИНДЕКУ ЗТЕЛПУТИ ГТПЖЂА
• Изражава брпјчане ппказатеље кпји представљају пднпс између кпличине шећера и киселина у грпжђу и на пснпву тпга се пдређује време бербе грпжђа . Суна зрелпст наступа када се у грпжђу удеп шећера не ппвећава а удеп укупних киселина не смаоује . Утврђиваое пуне зрелпсти се врши 10 дп 14 дана пре бербе. Индекс зрелпсти израчунавамп када удеп шећера у шири ппделимп са кпличинпм укупних киселина g/l. По обрасцу
• I=Š/K
ВИНА УА ЗАЩТИЋЕНИМ ГЕПГТАФУКИМ СПТЕКЛПМ
•
Врхунскп винп са заштићеним гепграфским ппреклпм – се прпизвпди пд грпжђа кпји пптиче из једнпг винпгпрја мпже се справљати пд једне или више спрти . Пва вина садрже алкпхпл пд 12 дп 14 % и укупне киселине 6- 8 g/l. Квалитетна вина са заштићеним географским пореклом – се производе од грожђа у оквиру једног виноградарског подрејона. Ова вина се добијају од једне или више сорти . Ова вина садрже алкохол од 11-13 % и укупне киселине 6- 7 g/l. Стона вина са заштићеним геограским пореклом се производе - у оквиру једног виноградарског рејона . Вина се добијају од једне или више сората а садржај алкохола се креће од 10 до 11 % и укупне киселине 5 – 6 gr/l. Стона вина без географског порекла - производе се од грожђа које потиче из различитих рејона , подрејона и виногорја . Ова вина немају карактеристику сорте а грожђе се не мора прерађивати на територији рејона , подрејона и виногорја. Ова вина имају карактеристику сорте а грожђе не мора се прерађивати на територији
СТПВЕТА ЗНАОА ВЕЖБЕ БТ 12
• Сптребан материјал : 4 литара различитпг вина , ширпмер и мензура . • 1. Щта су врхунска вина ? • 2. Набрпј начине пдређиваоа зрелпсти грпжђа ?
• 3. Пдреди садржај шећера у шири , ширпмерпм пп таблици и без таблице ? • 4. Набрпј дпмаће интерспециес хибриде ?
СТЕТАДА ВИНУКПГ ГТПЖЂА , БЕТБА ШИЩЋЕОЕ
ВЕЖБА БТ 13
ЩЕМАТУКИ СТИКАЗ ЗА БЕЛА ВИНА
•
•
Муљаое грпжђа
Цеђеое и преспваое кљука
•
Уумпприсаое шире
•
Талпжеое шире
• • •
Пдвајаое шире пд талпга и дпдаваое квасца и бентпнита Алкпхплна ферментација Сретакаое вина ( пдвајаое пд талпга ) Бистреое вина Филтрираое вина Суоеое бпца
ЩЕМАТУКИ СТИКАЗ ЗА ЦТНА ВИНА •
Муљаое грпжђа и пдвајаое шепурине Уумпприсаое кљука и дпдаваое квасца за вреое Мацерација и алкпхплнп вреое Цеђеое кљука Тихп вреое и дпливаое судпва Сретакаое вина Бистреое вина
Филтрираое вина
Флашираое вина
ВТУТЕ ВИНА
• 1. Уува вина имају дп 4 gr/1 непроврелог шећера • 2. Полусува вина имају од 4 до 12 gr/I непроврелог шећера • 3. Полуслатка вина имају од 12 до 50 gr/I непроврелог шећера
• 4. Слатка вина имају преко 50 gr/I непроврелог шећера
ПТГАНПЛЕСТИШКА ПЦЕНА ВИНА
•
Сенушава вина 7 – 8 Белп винп 12 У Тпзе винп 12- 14 Лакша црна вина 12- 15 Суна црна вина Дегустација вина се пбавља у специјалним чашама вина се пцеоују у ппене и тп : Бистрина – дп 2 ппена Бпја – дп 2 ппена Мирис – дп 4 ппена Укус – дп 12 ппена Срерада кпмине у дестилат - птакаоем вина пстаје кпмина кпју треба херметички чувати какп не би се пбавилп вреое а накпн тпга дестелирати. Пд кпмине се дпбија дестилат кпји је у нарпду ппзнат кап ракија кпмпвица
БЕТБА ГТПЖЂА
•
Берба стпнпг грпжђа се пбваља у 2- 3 наврата а пдабирају се самп пни грпздпви кпји су пптпунп сазрели и пдгпварају траженпм квалитету на тржишту. Српцена квалитета стпнпг грпжђа за бербу треба да испуоава следеће услпве : - Да је зрелп - Има пријатан укус и мирис - Изглед грпзда буде правилан , привлачан , леп са непштећеним пепељкпм - Бпбице имају уједначену крупнпћу , бпју , пблик и чврстину ппкпжице - Да се чврстп држе бпбице за петељчице ради бпље трансппртабилнпсти За 8 часпва рада један берач мпже пбрати
КЛАУИТАОЕ И АНБАЛАЖА ЗА САКПВАОЕ УТПНПГ ГТПЖЂА
• •
• •
•
Утпнп грпжђе се класира у 3 класе и тп : 1. Квалитет екстра класа - грпздпви мпрају имати леп и привлачан изглед правилан уједначен пблик крупнпћу и збијенпст са збијенпст са већпм маспм пд 200 гр за спрте са крупним бпбицама. Бпбице мпрају бити дпбрп здраве . 2. Квалитет прима 1 класа – грпздпви пве категприје су најмаое масе 150 гр за спрте са крупним бпбицама пднпснп 100 гр за спрте са ситним бпбицама. 3. Квалитет секпнда 2 класа – ту спадају грпздпви кпји не пдгпварају екстра и првпј категприји. Тежина грпзда за спрте са крупним бпбицама не сме бити нижа пд 75 гр , а за спрте са ситним бпбицама 50 гр. АНБАЛАЖА ЗА САКПВАОЕ УТПНПГ ГТПЖЂА - Мала птвпрена плитка летварица ( хпландез ) запремине 5,5 дп 6 кг и тежине 0,5 кг. - Уредоа птвпрена плитка летварица ( хпландез ) запремине 7 дп 10 кг тежине пкп 0,8 кг. - Велика птвпрена плитка летварица ( хпландез ) запремине дп 16 кг и тежине пкп 1 кг - Затвпрена плитка летварица запремине пд 8 дп 12 кг и тежине 0,9 кг. - Кпса мала летварица ( штајгна ) запремине 8 – 10 кг и тежине.
СТПВЕТА ЗНАОА ВЕЖБЕ БТ 13
• 1.Спступак прераде грпжђа за бела вина ? • 2.Набрпј квалитетне групе стпних спрти ? • 3. Кпје врсте вина имамп ?
• 4. Щта садржи прганплептичка пцена ?
ШУВАОЕ УТПНПГ ГТПЖЂА
ВЕЖБА БТ 14
НАШИНИ ШУВАОА УТПНПГ ГТПЖЂА
•
Вешаоем на прпмајнпм месту на лесама у складишту између редпва жице у евенкама у интерним материјама или пескпвима у антисептичким гаспвима или парама и у расхладним кпмпрама – хладоачама Спступци чуваоа грпжђа у хладоачама : Спсле класираоа и пакпваоа стпнпг грпжђа у амбалажу за чуваое унпси се у кпмпре за предхлађеое За релативнп краткп време ппстепенп се снижава тпплпта грпжђа дп 4 У пднпснп 0 У Сриликпм расхлађиваоа грпжђа пбавља се и једнп третираое сумппрдипксидпм ради превентивне заштите пд ппјаве плесни За успешнп чуваое стпнпг грпжђа у кпмпрама се пбезбеђује пдгпварајући режим и тп : Пдређена ниска температура на минимум свпди физиплпшкп бипхемијске прпмене у бпбицама Виспка релативна влажнпст ваздуха спречава брзп испараваое впде из бпбица смаоује губитак у маси грпжђа Српветраваое складишта пдстраоује прпдукте метабплизма и третираоем грпжђа заштитним средствима спречава се ппјава плесни
ИЗТАШУНАВАОЕ СПТТЕБНЕ КПЛИШИНЕ УУМСПТДИПКУИДА
•
К = В.Б/У + Г . Д К = кпличина сумппрдипксида за фумигацију В = запремина слпбпднпг прпстпра у кпмпри m³ Б = доза SO 2 у % m³ слободног простора С = простор који заузима 1 кg плиновитог сумпор- диоксида ( 0,346 m³ при 0˚ и 0,376 при собној температури ) Г- количина партије напуњене летварице Д- количина SO2 који апсорбује 1 летварица са грожђем износи око 2,2 ).
СТПВЕТА ЗНАОА ВЕЖБЕ БТ 14 •
1.Набрпј класе стпнпг грпжђа ?
•
2.Начини чуваоа стпнпг грпжђа ?
•
3. Српрачунај пптребну кпличину SO 2 за фумигацију 1000 летварица 10000кг грожђа и комору запремине 400 m³ ?
СПДИЗАОЕ ЗАУАДА ВИНПВЕ ЛПЗЕ
ВЕЖБА БТ 15
Средрачун пптребних средстава за ппдизаое винпграда пп 1 ха и за целу ппвршину • 1. Средрачун трпшкпва за припрему земљишта 2. Средрачун трпшкпва за ппдизаое винпграда 3. Средрачун трпшкпва за ппдизаое наслпна и грађевинских пбјеката 4. Средрачун кпштаоа ппреме 5. Средрачун трпшкпва пснпвних услуга ( израду прпјеката и истраживачких радпва ) 6.Трпшкпви неге винпграда дп плпдпнпшеоа и 7. Трпшкпви редпвне прпизвпдое
Прјентаципни нпрмативи рада и материјала за припрему земљишта и засада винпграда А- рад радника
Јединица мере
Пптребнп пп ha
Т. бр
Врсте рада
Тадни дан
1
Крчеое , чишћеое нивелисаое терена
Тадни дан
1,0- 3,0
2
Кпрекција тераса
Тадни дан
1,0- 2,0
3
Утпвар и растураое кречоака
Тадни дан
1,0- 3,0
4
Утпвар и примена прганских и минералних ђубрива
Тадни дан
1,0- 4,0
5
Кпрекција трактпрскпг ригплпваоа
Тадни дан
1,0- 2,0
6
Тучнп ригплпваое ( дубина 80 сm )
Тадни дан
500- 600
7
Пстали радпви
Тадни дан
2,0- 3,0
Укупнп :
Б- ТАД ТТАКТПТА И Ц- МАТЕТИЈАЛ
8
Крчеое и равнаое
Радни дан
0,5- 1,0
10
Сревпз кречоака и минералних ђубрива
Тадни дан
0,5- 1,5
11
Срипрема ђубрива и креча
Тадни дан
1,0 – 1,5
12
Тигплпваое
Тадни дан
0,75- 1,5
13
Тавнаое и припрма терена
Тадни дан
0,75- 1,5
14
Пстали радпви
Тадни дан
1,5- 2,0
Укупнп : 15
Минералнп ђубривп
Кг
800- 2000
16
Прганскп ђубривп стајоак , пргански супстрат
кг
4000 , 3- 4 000
17
кречоак
кг
5- 10000
Укупнп :
Текапитулација : нпрмативи рада , материјал и трпшкпви припреме земљишта • • • • • •
1. Лични дпхпдак радника ________________________________________________ дин/ ха. 2. Тад трактпра ----------------------------------------------- дин/ха. 3. Материјал _________________________________________________ дин/ха 4. Тежија __________________________________________________ дин / ха 5. Утручна сарадоа ___________________________________________________ дин/ха 6. Сретхпдна истраживаоа ___________________________________________________ дин /ха УКУСНП : ____________________________________________________ дин / ха.
НПТМАТИВИ ТАДА ЗА НЕГУ ВИНПГТАДА У 1 ГПДИНИ ВЕГЕТАЦИЈЕ
Р. Бр
Врста рада
Јединица мере
Пптребнп пп ha
1
Кппаое ппсле садое
Тадни дан
6- 8
2
Слитка пбрада земљишта
Тадни дан
16,0
3
Лачеое везиваое ластара
Тадни дан
6,0
4
Срихраоиваое минералним ђубривима
Тадни дан
1,5 – 2,0
5
Управљаое раствпра за заштиту
Тадни дан
2,0
6
Срскаое 6 пута
Тадни дан
8,0
7
Срипрема земљишта за сетву трава
Тадни дан
0,4- 0,6
8
Уетва трава за зеленишнп ђубреое
Тадни дан
0,3 – 0,6
9
резидба
Радни дан
1,0 – 2,0
10
Везиваое и изнпшеое лпзе
Тадни дан
1,0 – 2,0
11
Сппуоаваое празних места
Тадни дан
0,2 – 3,0
12
Пдржаваое путева и стаза
Тадни дан
2,0 – 3,0
13
Кппаое у реду са загртаоем
Тадни дан
1,0 – 1,5
14
Кпрекција трактпрскпг загртаоа
Тадни дан
8,0- 10,0
15
Пдржаваое инсталација за заливаое дренажу и др.
Тадни дан
2,0 – 2,5
16
Пстали непредвиђени радпви
Тадни дан
2,0 – 3,0
Укупнп :
Б – ТАД ТТАКТПТА И Ц- МАТЕТИЈАЛ 17
Прплећна дубпка пбрада земљишта
Тракт. Дан
0,2 – 0,3
18
Срашеое земљишта 6 пута
Тракт. Дан
1,5 – 2,0
19
Сревпз и примена ђубрива
Тракт.дан
0,5 – 0,8
20
Срипрема и сетва трава
Тракт. Дан
0,8 – 1,0
21
Јесеоа пбрада и загртаое
тракт. Дан
0,3 – 0,6
22
Сревпз калемпва за пппуну
Тракт. Дан
0,1 – 0,2
23
Пстали радпви превпз впде и др.
Тракт. Дан
0,5 – 2,0
Укупнп
24
Слави камен
kg
25
25
Креч
kg
25
26
Фунгициди – системици
kg
10
27
Инсектициди
kg
2
28
Минералана ђубрива ( 18 : 16 : 24 )
kg
800
29
Везивп
kg
2–3
30
Уеме трава
kg
5 -10
31
Калемпви за пппуну ( 10 % )
кпмада
333
ТЕКАСИТУЛАЦИЈА НПТМАТИВА ТАДА МАТЕТИЈАЛНИ И ТТПЩКПВИ НЕГЕ ВИНПГТАДА У 1 ГПДИНИ ВЕГЕТАЦИЈЕ СП ХА •
1. Лични дпхпдак радника ___________________________________ дин/ха
•
2. Тад трактпра _______________________________________________ дин/ха
•
3. Материјал _________________________________________________ дин /ха
•
4. Тежија ____________________________________________________ дин / ха
•
5. Утручна сарадоа ____________________________________________ дин/ ха
•
6. Псталп ____________________________________________________ дин/ха ______________________________________________________________________ УКУСНП : дин/ха
НПТМАТИВИ ТАДА ЗА НЕГУ ВИНПГТАДА У ДТУГПЈ ГПДИНИ ВЕГЕТАЦИЈЕ АТАД ТАДНИКА Р.бр
Врста рада
Јединица мере
Пптребнп пп ха
1
Срплећна дубпка пбрада
Тадни дан
6-8
2
Спправка наслпна
Тадни дан
1,5-2
3
Тучнп прашеое земљишта пет пута
Тадни дан
20,0
4
Лачеое и везиваое ластара
Тадни дан
6,0
5
Укидаое заперака
Тадни дан
4- 6
6
Управљеое раствпра за заштиту
Тадни дан
1- 1,5
7
Срскаое засада
Тадни дан
1,5 – 2
8
Запрашиваое засада
Тадни дан
1 – 1,5
9
Ђубреое минералним ђубривима
Тадни дан
2,0
10
Срипрема земљишта и сетва трава
Тадни дан
1,0 – 1,2
11
Сппуоаваое празних места
Тадни дан
1,0
12
Кппаое у реду
Тадни дан
8,0
13
Кпрекција трактпрскпг загртаоа
Тадни дан
2,0 – 2,5
Б – ТАД ТТАКТПТА
17
Дубпка пбрада са пдртаоем
Тракт.дан
0,4- 0,6
18
Заправаое трава
Тракт. Дан
0,4 – 0,6
19
Срашеое земљишта 6 пута
Тракт. Дан
1,2 – 1,4
20
Срскаое 6 пута
Тракт. Дан
1,8 – 2,0
21
Сревпз и примена ђубрива
Тракт. Дан
0,2 – 0,5
22
Срипрема земљишта и сетва трава
Тракт. Дан
0,4 – 0,6
23
Дубпка јесеоа пбрада земљишта
Тракт. Дан
0,3 – 0,4
24
Загртаое чпкпта
Тракт. Дан
0,3 – 0,4
25
Пстали радпви
Тракт. Дан
0,2 – 0,4
УКУСНП :
Тракт. дан
Ц - МАТЕТИЈАЛ
26
Плави камен
Кг
30,0
27
Креч
Кг
30,0
29
Фунгециди
Кг
10,0
29
Везивп
Кг
5,0
30
Минерална ђубрива
Кг
800,0
31
Уеме трава
Кг
50 – 100
32
Калемпви за пппуну
кпмада
150
Укупнп :
ТЕКАСИТУЛАЦИЈА НПТМАТИВА ТАДА МАТЕТИЈАЛНИХ И ТТПЩКПВИ НЕГЕ ВИНПГТАДА У ДТУГПЈ ГПДИНИ ВЕГЕТАЦИЈЕ СП ХА •
1.Лични дпхпдак радника ____________________________________ дин/ха.
•
2. Тад трактпра
•
3. Материјал _______________________________________________ дин/ха.
•
4. Тежија ___________________________________________________ дин/ха.
•
5. Утручна сарадоа ___________________________________________ дин/ха.
•
6. Псталп ___________________________________________________ дин/ха.
•
УКУСНП :____________________________________________________ дин/ха.
__________________________________________ дин/ха.
НПТМАТИВИ ТАДА ЗА НЕГУ ВИНПГТАДА У ТТЕЋПЈ ГПДИНИ ВЕГЕТАЦИЈЕ А- ТАД ТАДНИКА
Врста рада
Јединица мере
Пптребнп пп ха
1
Тезидба
Тадни дан
8,0- 10,0
2
Изнпшеое лпзе
Тадни дан
1,0- 2,0
3
Спправка наслпна
Тадни дан
1,5 – 2,0
4
Срплећна дубпка кппаоа
Тадни дан
4,0- 6,0
5
Срашеое д земљишта
Тадни дан
15,0- 20,0
6
Лачеое
Тадни дан
6,0- 8,0
7
Упецијалне мере резидбе на зеленп
Тадни дан
4,0- 6,0
8
Управљеое раствпра за заштиту пд бплести
Тадни дан
2,5 – 3,5
9
Заштита пд бплести
Тадни дан
1,0 – 1,5
10
Везиваое ластара
Тадни дан
4,0- 6,0
11
Ђубреое минералним ђубривима
Тадни дан
1,0- 1,5
Б – ТАД ТТАКТПТА
20
Дубпка пбрада са пдгртаоем
Тракт. Дан
2,5- 3,0
21
Заправаое трава
Тракт. Дан
0,5 – 0,8
22
Пднпшеое лпзе
Тракт. Дан
0,2 – 0,4
23
Срскаое и запрашиваое
Тракт. Дан
1,8- 2,2
24
Сревпз и примена ђубрива
Тракт.дан
0,5 – 0,8
25
Срипрема земљишта и сетва трава
Тракт.дан
0,5 – 1,0
26
Јесеоа дубпка пбрада земљишта
Тракт.дан
1,0- 2,5
27
Загртаое чпкпта
Тракт.дан
0,2 – 0,4
28
Пстали радпви
Тракт.дан
0,2 – 0,4
Укупнп :
Ц- МАТЕТИЈАЛ
29
Плави камен
Кг
35-40
30
Креч
Кг
35
31
Фунгециди и инсектициди
Кг
8- 10
32
Везивп
Кг
6- 8
33
Минерална ђубрива ( 8 :16 :24 )
Кг
800
34
Уеме трава
Кг
50- 100
35
Пстали материјал - паушалнп
Кг/ кпм
УКУСНП :
ТЕКАСИТУЛАЦИЈА НПТМАТИВА ТАДА МАТЕТИЈАЛНИ ТТПЩКПВИ НЕГЕ ВИНПГТАДА У ТТЕЋПЈ ГПДИНИ ВЕГЕТАЦИЈЕ СП ХА •
1. Лични дпхпдак радника ______________________________________________ дин/ха. 2. Тад трактпра ______________________________________________________ дин/ха. 3. Материјал _________________________________________________________ дин/ха. 4. Тежија ____________________________________________________________ дин/ха. 5. Утручна сарадоа ___________________________________________________ дин/ха. 6. Псталп ____________________________________________________________ дин/ха. ___________________________________________________________________________ УКУСНП :
НПТМАТИВИ ТАДА ЗА НЕГУ ВИНПГТАДА У ТПКУ ТЕДПВНЕ СТПИЗВПДОЕ
Р.б р
Врсте рада
Јединица мере
Пптребнп пп ха
1
Тезидба
Тадни дан
12,0 – 15,0
2
Изнпшеое лпзе
Тадни дан
6,0- 8,0
3
Спправка наслпна
Тадни дан
1,5- 2,0
4
Срплећна дубпка кппаоа
Тадни дан
4,0 – 6,0
5
Срашеое д земљишта ( 4- 6 пута )
Тадни дан
15,0 – 20,0
6
Лачеое
Тадни дан
6,0 – 8,0
7
Упецијалне мере резидбе на зеленп
Тадни дан
10,0 – 12,0
8
Управљеое раствпра за заштиту пд бплести
Тадни дан
2,5 – 3,5
9
Заштита пд бплести
Тадни дан
1,0 – 1,5
10
Везиваое ластара
радни дан
8,0 – 10,0
11
Ђубреое минералним ђубривима
Тадни дан
1,0- 1,5
12
Срипрема земљишта за сетву трава
Тадни дан
1,0 – 1,5
13
Уетва трава
Тадни дан
1,0 – 1,5
14
Берба грпжђа
Тадни дан
20,0 – 40,0
15
Дубпка јесеоа пбрада у реду шпалирскп загртаое
Тадни дан
8,0 – 10,0
16
Дубпка јесеоа пбрада са кпрекцијпм трактпрскпг загртаоа
Тадни дан
2,0- 2,5
17
Пдржаваое путева и стаза
Тадни дан
1,0 – 1,5
18
Пдржаваое инсталација за заливну дренажу
Тадни дан
1,0 – 1,5
19
Пстали напредвиђени радпви
Тадни дан
2,0 – 3,0
Укупнп :
Б- ТАД ТТАКТПТА
20
Дубпка пбрада са пдгртаоем
Тракт.дан
2,5- 3,0
21
Заправаое трава
Тракт.дан
0,5 – 0,8
22
Пднпшеое лпзе
Тракт.дан
0,2- 0,4
23
Срскаое и запрашиваое
Тракт.дан
1,8 – 2,2
24
Сревпз и примена ђубрива
Тракт.дан
0,5 – 0,8
25
Срипрема земљишта и сетва трава
Тракт.дан
0,5- 1,0
26
Јесеоа дубпка пбрада земљишта
Тракт.дан
1,0 – 2,5
27
Загртаое чпкпта
Тракт.дан
0,2 – 0,4
28
Пстали радпви
Тракт.дан
0,2 – 0,4
Укупнп :
Ц- МАТЕТИЈАЛ
29
Плави камен
30
Кг
35- 40
Кг
35
31
Фунгециди и инсектициди
Кг
8-10
32
Везивп
Кг
6-8
33
Минерална ђубрива ( 8: 16: 24 )
Кг
800
34
Уеме трава
Кг
50-100
35
Пстали материјал- паушалнп
Кг/кпм
Укупнп :
Текапитулација : нпрматива рада, материјални и трпшкпви неге винпграда у 3 гпдини вегетације пп ха. •
1. Лични дпхпдак радника _____________________________________ дин/ха.
•
2. Тад трактпра ______________________________________________ дин/ха.
•
3. Материјал _________________________________________________ дин/ха
•
4. Тежија
•
5. Утручна сарадоа ___________________________________________ дин/ха.
•
6.Псталп ___________________________________________________ дин/ха. ___________________________________________________________________ УКУСНП : ___________________________________________________ дин/ха.
•
__________________________________________________дин/ха
НПТМАТИВИ ТАДА ЗА СПУТАВЉАОЕ НАУЛПНА У ВИНПГТАДУ А- ТАД ТАДНИКА Рбр
Врста рада
Јединица мере
Пптребнп пп ха
1
Сревпз и разнпшеое стубпва
Тадни дан
4,0 – 6,0
2
Сревпз и разнпшеое анкера
Тадни дан
0,5 – 0,6
3
Сревпз жице
Тадни дан
0,2-0,3
4
Спстављаое жице
Тадни дан
2,5- 3,5
5
Спстављаое унутрашоих стубпва
Тадни дан
10,0 – 12,0
6
Спстављаое крајоих стубпва
Тадни дан
2,5 – 3,5
7
Анкерисаое стубпва
Тадни дан
4,5- 5,0
8
Сревпз кпља
Тадни дан
0,3 – 0,5
9
Спбијаое кпља
Тадни дан
1,5 – 2,0
10
Спстављаое жице
Тадни дан
10,0 – 15,0
11
Пстали радпви
Тадни дан
1,5 – 2,0
Укупнп :
Б- ТАД ТТАКТПТА
12
Превпз кпља
Тракт.дан
0,2- 0,3
13
Сревпз анкера и жице,
Тракт.дан
0,4 – 0,6
14
Сревпз стубпва и ппмпћнпг материјала
Тракт.дан
0,5 – 0,8
15
Спстављаое стубпва
Тракт.дан
1,5 – 2,0
Укупнп :
Ц- МАТЕТИЈАЛИ
16
Пптппрнп кпље
кпмада
3333
17
Унутрашои стубпви
Кпмада
560
18
Крајои стубпви
Кпмада
66
19
анкери
Кпмада
66
20
Спцинкпвана жица Р 2м м
Кг
170,0
21
Спцинкпвана жица Р 2,4 м м
Кг
420,0
22
Спцинкпвана жица Р 3,1 м м
Кг
205,0
23
Спцинкпвана жица Р 5 м м
кг
65,0
Укупнп :
ТЕКАСИТУЛАЦИЈА СПТТЕБНПГ МАТЕТИЈАЛА И ТТПЩКПВА НАБАВКЕ НАУЛПНА •
1. Лични дпхпдак радника ( брутп ) _________________________ дин/ ха
•
2.Тад трактпра ___________________________________________ дин /ха
•
3. Материјал ______________________________________________ дин/ха.
•
4. Тежија _________________________________________________ дин/ха.
•
5. Утручна сарадоа _________________________________________ дин/ха.
•
6.Псталп _________________________________________________ дин/ха.
•
УКУСНП :___________________________________________________дин/ха.
