Висока Техничка Школа Нови Сад
СЕМИНАРСКИ РАД ПРЕДМЕТ:
Теорија фотографске слике
ТЕМА:
Технологија и развој дигиталног фотоапарата
Студент: Бранислав Котур ГД43/11
Професор: Сибила Петењи Арбутина
САДРЖАЈ 1.УВОД
2
2.НАЧИН РАДА ДИГИТАЛНОГ ФОТОАПАРАТА
3
2.1. 2.2. 2.3. 2.4. 2.5. 2.6. 2.7. 2.8.
ЦЦД СЕНЗОР ИЗБОР ПРИ КУПОВИНИ ДИГИТАЛНОГ АПАРАТА ЧЕТИРИ БИТНА ФАКТОРА КОЈА УТИЧУ НА КВАЛИТЕТ ФОТОГРАФИЈЕ ЗНАЧАЈ ОБЈЕКТИВА У ДИГИТАЛНОМ ФОТОАПАРАТУ МЕМОРИЈСКА КАРТИЦА У ДИГИТАЛНОМ ФОТОАПАРАТУ. ЛЦД ЕКРАН И ТРАЖИЛО. ОДРЖАВАЊЕ ДИГИТАЛНОГ ФОТОАПАРАТА ИЗВОРИ НАПАЈАЊА ДИГИТАЛНИХ ФОТОАПАРАТА
3 4 5 6 8 8 9 10
3.ПРЕДНОСТИ И НЕДОСТАЦИ ДИГИТАЛНИХ ФОТОАПАРАТА:
11
3.1. ПРЕДНОСТИ ДИГИТАЛНИХ КАМЕРА 3.2. СПЕЦИФИЧНОСТИ И НЕДОСТАТЦИ ДИГИТАЛНИХ КАМЕРА
11 12
4.ЗАКЉУЧАК
13
2
1.УВОД
П
рва електронска камера са ЦЦД сензором намењена за кориштење као што се користила камера са филмом је Sony Mavica (Агнетиk Видео Kамера) са 0.3МП. То је заправо била аналогна камера која је снимала пикселе, тј. сигнале континуирано (као видеокамера) на 2x2 флоппy дискету. Капацитет дискете је био мањи од 1 МБ и на њу је стало око двадесет пет фотографија. Ова дискета је претеча данашњих меморијских картица. Квалитет слике је био једнак тадашњој телевизијској слици. Мавиkа је била прекретница која је започела револуцију у дигиталној фотографији и убрзала развој технологије. Године 1986. научници из Кодак-а су изумили први мегапикселсензор који је могао забиљежити 1.4 милиона пиксела. Но, то још увек није било довољно за израду квалитетне фотографије у боји веће од 7x10цм. Следећих година почиње трка за већим бројем мегапиксела. Године 1990 Кодак на тржиште лансира први професионални дигитални фотографски ситем ДЦС 100 намијењен фоторепортерима.Систем се састојао од Никон Ф3 СЛР тијела са Кодаковим 1.3 МП сензором. Слике су се спремале на ДСУ (Дигитал Стораге Унит),200МБ, тежине 5кг, каблом повезан са фотоапаратом. Коштао је £15,000. Ради високе цијене користио се само за професионалну употребу и у новинарству. Године 1994. на тржишту се појављује (СанДиск) прва комерцијална меморијска картица за дигиталне фотоапарате. Рођење комерцијалне дигиталне фотографије, намијењене широком тржишту, започиње крајем 90-тих појавом првих дигиталних фотоапарата од 2 МП, са цијеном мањом од $1,000. Након појаве приступачних дигиталних фотоапарата на тржишту, почиње масовни развој дигиталне фотографије. Појавом првих дигиталних СЛР апарата, чија је цијена много повољнија, појефитњењем технологије производње дигиталних апарата, дошло је до ситуације да је данас фотоапарат са филмом скоро немогуће купити.
Прва електронска камера са ЦЦД сензором Сонy Мавица
3
2.НАЧИН РАДА ДИГИТАЛНОГ ФОТОАПАРАТА У суштини, дигитални фотоапарат се не разликује много од свог 35 мм рођака. И један и други су састављени од објектива, бленде и затварача, а једина и најважнија разлика је у начину на који снимају и складиште информације. Ако знамо кристити класичан филмски апарат, никакав проблем нам неће представљати кориштење дигиталног фотоапарата. Погледајмо, најпре, како функционише филмски фотоапарат. Фотоапарат се састоји од система објектива, бленде и затварача.Објектив се брине за оштрину слике, док затварач И бленда контролишу количину светлости која долази до филма. Након ослобађања затварача, свјетлост улази у фотоапарат преко система објектива и бленде и завршава на фотосензитивном филму. Захваљујући хемијској реакцији која слиеди, слика остаје забиљежена на површини филма. Фотографија се, потом, добија кроз процес развијања филма. Иако дигитални фотоапарати често личе на филмске и поседују многе заједничке компоненте, као што је објектив, бленда или затварач, њихов начин снимања фотографија се суштински разликује. Уместо филма који је осетљив на свјетлост, дигитални фотоапарати користе комбинацију ЦЦД сензора, процесора за обраду слике и медија за складиштење. Овај сензор, који се налази иза затварача, представља срце дигиталног фотоапарата. Велика већина фотоапарата опремљна је ЦЦД (Цхарге-Цоуплед Девице) сензором, а понекад се користе и ЦМОС (Цомплементарy Метал Оxиде Семи-цондуцтор) сензори. У суштини, сензор је полупроводнички елемент који је осетљив на свјетлост и израђен је од милиона силиконских диода. Свака од ових фотодиода представља једну тачку, односно један пиксел на фотографији. Када свјетлост падне на фотосензитивну диоду, она генерише електрично пражњење које региструју електронске компоненте на фотоапарату. Процесом конверзије аналогног у дигитални сигнал, милиони оваквих пражњења претварају се у дигиталне (бинарне) вриједности. Ове вредности, даље, прорачунава процесор за обраду слике, који се састоји од АСИЦ чипа и софтвера за побољшавање слике (на пример, за оптимизацију гама конверзије и репродукције боја). Реконструисана дигитална слика се затим пребацује у меморију фотоапарата.
2.1. ЦЦД СЕНЗОР ЦЦД је електронски уређај величине нокта на чијој се површини налазе милиони фотосензитивних диода, пореданих у редове и колоне; слично као и тачке, односно пиксели, на монитору рачунара. Сви сензори на ЦЦД чипу реагују на свјетлост на исти начин и да нема колор филтера којима су прекривени, фотоапарат би правио само црно-бијеле слике. Да би фотоапарат могао да разликује боје, сензори се покривају филтерима различите боје – РГБ (црвена, зелена, жута) или ЦМY (цијан, магента, жута). Постављају се и додатни зелени филтери који побољшавају квалитет репродукције боја. Поред боја, за квалтетну репродукцију слике су потребне и информације о количини светлости. За сваку од три боје, јачина светла се дели на 256 нивоа. Ова комбинација од 256 x 256 x 256 даје 16.7 милиона могућих нијанси. Сви ови подаци се пребацују у дигиталне сигнале које могу да обраде остале електронске компоненте на дигиталном фотоапарату. У суштини, постоје две врсте ЦЦД чипова који се користе на дигиталним фотоапаратима. Први је оригинално направљен за телевизијске и видео камере, а касније је дорађен за потребе фотоапарата. Овај сензор, познатији под именом видео ЦЦД, изузетно је осетљив насветлост и поседује РГБ или ЦМY колор филтере, као и додатне зелене филтере. Иако овај 4
ЦЦД „хвата“ слику у једном кораку, обрада података се врши кроз два нивоа, и то тако што се најприје обрађује слика из парних, а затим из непарних редова диода. Да би омогућио неометано очитавање података. дигитални фотоапарат користи механички затварач да би спријечио да до сензора дође превелика количина свјетла. Захваљујући одличним перформансама, релативно једноставној конструкцији и малим трошковима производње, видео ЦЦД чипови се налазе у великом броју модела дигиталних фотоапарата. Други тип ЦЦД чипа, који се назива ЦЦД са прогресивним скенирањем, или само „прогресивни ЦЦД“, може у једној секунди да сними већи број комплетних слика. Пошто се слика снима и обрађује у једном потезу, односно ред по ред (1, 2, 3, 4, итд.), механички затварач постаје сувишан, а вријеме експозиције може да се контролише електронским путем, што омогућава, изузетно велику брзину рада. Фотоапарати који посједују овакву врсту чипа идеални су за снимање покрета или спортских догађаја. Прогресивни ЦЦД сензор је прекривен РГБ филтерима. Пошто сваки од пиксела на слици одговара једној од три врсте ЦЦД пиксела, свака од тачака снима само по једну боју. Процесор за обраду слике прорачунаваподатке о бојама које недостају и довршава слику. Што је бољи процесор за обраду слике, то ће завршни резултат бити квалитетнији. Још једно побољшање квалитета слике постиже се уз помоћ релативно једноставног трика. Промјеном пропорције пиксела на ЦЦД чипу тако да на сваки црвени или плави филтер долазе по два зелена, постиже се знатно вјернија и прецизнија репродукција боја. Разлог: не само што је људско око осјетљивије на зелену боју, већ ова боја значајно утиче на наше опажање свјетла. Квалитет слике не чини само исправан избор филтера за боје. На крајњи резултат у великој мјери утичу канали за пренос података и распоред компоненти на сензору, односно фотодиоди на којој се генеришу сигнали. Разлика се може видјети на примјеру двије врсте ЦЦД сензора: Интерлине Трансфер ЦЦД, који се користи на већини модела дигиталних фотоапарата, и Фулл Фраме Трансфер ЦЦД који се налази у апаратима из Олyмпус ЕСистема. То значи да ће овај сензор „ухватити“ више електрона (свјетла) уз висок однос сигнал/шум и бољи динамички опсег, чиме се добија више детаља, са већом ширином експозиције и мање шума. Или, једноставније: јасније слике, богате детаљима. Алтернативу ЦЦД чипу представља ЦМОС сензор, који такође користи фотосензитивне диоде за снимање слике. Иако ЦМОС сензори имају одређене предности у односу на ЦЦД чипове, које се не огледају само у томе што су релативно јефтини и троше релативно мало енергије, многи произвођачи у своје моделе фотоапарата и даље радије стављају ЦЦД, углавном због тога што ЦМОС чипови обично производе превише шума, што значајно утиче на квалитет слике.
ЦЦД сензор
2.2. ИЗБОР ПРИ КУПОВИНИ ДИГИТАЛНОГ АПАРАТА 5
Прије него што се опредјелите за модел дигиталног фотоапарата, размислите за шта желите да га користите. Ако, на примјер, тражите апарат за прављење необавезних фотографија на породичним окупљањима или на одмору, највише ће вам одговарати потпуно аутоматски компактни или компактни зум фотоапарат, који сâм подешава све важне параметре слике. Корисницима који желе да уживају у свим погодностима које доноси компактан и једноставан модел, али, такође, желе да понекад направе и сопствена фина подешавања, на располагању стоји велики број веома приступачних и једноставних фотоапарата који нуде читав низ функција које могу сами да подесе, као што је брзина затварача, отвор бленде или баланс бијелог, као и одређени број ефеката попут сепиа снимка. Међутим, фотоапарат који жели да испуни захтеве за квалитетом и перформансама које постављају професионални фотографи, мора да посједује веома високу резолуцију и прецизне објективе са свеобухватном контролом снимања. Дигитална фотографија се превише често описује као дигитална технологија са нешто фото технологије. У ствари, у питању је фото технологија која користи дигиталну технологију. Зато су објективи високе резолуције, ефикасан систем блица и, ако је потребно, ручно подесиве контроле веома важни за дигитални фотоапарат. Зум објектив приближава удаљени субјект. У принципу, што је зум већи и снажнији, то је апарат тежи и скупљи (премда су зум објективи на дигиталним фотоапаратима знатно компактнији и лакши него они који се уграђују у филмске фотоапарате). Троструки зум је сасвим довољан за свакодневну употребу. У ситуацијама где је прилажење субјекту превише компликовано или превише опасно, као што је снимање акција на великим спортским догађајима или фотографисање животиња у дивљини, од велике помоћи је 8x или 10x зум. Многи модели фотоапарата поседују и дигитални зум. Иако ови системи омогућавају додатно увећање, њихов рад прати смањење резолуције, што доводи до пада квалитета слике. Фотографисање субјеката који се брзо крећу, као што су птице или аутомобили, захтева велике брзине затварача, до 1/1000 секунди. Са друге стране, ако намеравате да снимате у условима слабог осветљења или ноћу, биће вам потребан апарат који може значајно да смањи брзину затварача. По правилу, ако се увјерите да дигитални фотоапарат који желите да купите посједује све карактеристике које бисте захтевали и од филмског фотоапарата, тешко да се можете преварити. Иако је цена, ван сваке сумње, важан фактор приликом избора фотоапарата, ово свакако не би требало да буде и једини критеријум.
Компактни дигиталнои фотоапарат
Дигитални СЛР фотоапарат
6
2.3. ЧЕТИРИ БИТНА ФАКТОРА КОЈА УТИЧУ НА КВАЛИТЕТ ФОТОГРАФИЈЕ Четири фактора играју главну улогу при утврђивању квалитета дигиталног фотоапарата су: резолуција ЦЦД сензора, начин рада ЦЦД сензора, „интелигенција“ процесора за обраду слике и, најважније од свега, оптички системи на фотоапарату. Резолуција фотоапарата, углавном видно означена на кућишту и приказана у милионима пиксела или мегапиксела, служи као почетни показатељ квалитета. Па ипак, ако погледате производе који су у понуди или прочитајте приказе у специјализованим магазинима, убрзо ћете видети да постоји прилично велика разлика између фотоапарата који нуде исту резолуцију. Ова разлика нарочито долази до изражаја у квалитету одштампаних слика. Зашто је то тако? Постоје различити разлози. Једно од објашњења је у различитим начинима рада које користе сензори за слику – на пример ЦЦД чипови – и квалитету њихове израде. Уз милионе пиксела смјештених на минијатурној површини, тешко да нас може зачудити податак да већина произведених ЦЦД чипова има одређени број неисправних пиксела. Функција мапирања пиксела може да компензује неке од грешака на пикселима. Међутим, ако је ЦЦД сувише слабог квалитета и садржи превелики број неисправних пиксела, може да дође до примјетног пада у квалитету слике. Зато је критичко поређење различитих модела једини начин да изаберете заиста најбољи производ. Посебно обратите пажњу на јасноћу слике и оштрину пиксела. Ако су резултати задовољавајући, проверите како се фотоапарат понаша у различитим свјетлосним условима. Ако је могуће, одштампајте једну фотографију. Сада би требало да будете у могућности да процените колико су заиста добри ЦЦД сензори који су уграђени у фотоапарат који желите да купите. Још један фактор који значајно утиче на квалитет фотографије је процесор за обраду слике. Овај електронски склоп, састављен од АСИЦ чипа и сета софтверских рутина, одговоран је, између осталог, за побољшање квалитета слике. Користећи посебне програмске инструкције и прорачуне, процесор додаје информације подацима о делимично снимљеној слици, а затим одваја битне од небитних података. Што су процесор и софтвер ефикаснији у извршавању ових задатака, то је брзина обраде података већа, а квалитет слике бољи. Поред резолуције и квалитета ЦЦД чипа и софтвера, веома важну улогу игра и оптички систем, односно сочива објектива.
2.4. ЗНАЧАЈ ОБЈЕКТИВА У ДИГИТАЛНОМ ФОТОАПАРАТУ Систему објектива на дигиталном фотоапарату често не посвећује довољно пажње. Многи произвођачи скрећу пажњу потрошача са објектива, наглашавајући резолуцију, цијену или друге карактеристике. Оваква пракса је прилично изненађујућа, нарочито ако имамо у виду да дигитални фотоапарати захтевају знатно прецизнију оптику од својих компактних филмских рођака, па чак и од филмских СЛР модела. Објективи на дигиталним фотоапаратима морају да усмјере свјетлост на знатно мању површину него они који се налазе на филмским моделима. Док је дијагонала ЦЦД сензора, у неким случајевима, свега 0.55 цм, величина 35 мм филма износи 4.3 цм. Поред тога, повећање резолуције ЦЦД сензора не прати и повећање површине, што значи да се величина појединачног пиксела смањује како би могао да стане на исту, или приближно исту површину. На ЦЦД чипу чија је дијагонала мања од једног инча (2,54 цм), а резолуција, на пример, 4 мегапиксела, ширина једног пиксела износи само шест микрона или мање (1 милиметар - 1,000 микрона). 7
Док филмски фотоапарати захтијевају оптичке системе који могу да усмјере свјетлост на резолуцију од 10 микрона, ЦЦД чип из нашег примјера захтијева објектив који може да усмјери свјетлост на резолуцију од три или четири микрона. Поред тога, због специфичне конструкције појединачних сензора који су са све четири стране окружени „зидом“, ЦЦД није у стању да прими светлост која долази под углом. Дакле, да би се светлост усмјерила тако да погађа површину сензора под мање или више правим углом, сочива морају да имају скоро телецентричну конструкцију. Ово је изводљиво на већини компактних модела чији су ЦЦД сензори релативно мали (тек дјелић површине коју заузима 35 мм филм). Међутим, израда скоро потпуно телецентричних објектива за дигиталне СЛР апарате, чији су ЦЦД сензори засновани на већем, 35 мм формату, је превише непрактична. Овакви објективи би били веома тешки и скупи, па је већина произвођача процијенила да им је употребљивост важнија од квалитета. Међутим, нови, ФоурТхирдс, стандард ставио је тачку на овај неугодни компромис. Овај потпуно нови стандард, који су заједнички развиле компаније Олyмпус и Кодак, између осталог одређује оптималну величину сензора за Д-СЛР фотоапарате која омогућава израду готово телецентричних објектива. Поред тога, ФоурТхирдс стандард описује начин комуникације између објектива и тијела фотоапарата којим се, електронским путем, коригују неке, нажалост неизбежне, оптичке аберације. ФоурТхирдс стандард је отворен за све произвођаче који желе да се придржавају његових спецификација. Тако фотографи могу да користе фотоапарате и објективе различитих произвођача. Постоји још један разлог због којег увек треба тражити опрему са добрим оптичким перформансама. Поред оштрине слике, систем објектива значајно утиче на вјерност репродукције боја и на способност снимања у условима слабог освјетљења. И на крају, погрешно би било рећи да се све грешке у фотографисању могу поправити увијек новим и напредним програмима за обраду слике. Иако су могућности које нуде различити програми фасцинантне, оне ипак не чине чуда. Оно што није снимљено, не може се ни поправити. Ријетко када је могућа направити добру слику од фотографије која је подекспонирана, преескпонирана или лоше дигитално обрађена. Због тога је људима који инсистирају на врхунском квалитету слике и не желе да губе вријеме са накнадним корекцијама потребан фотоапарат са веома квалитетним оптичким системом.
Објектив
2.5. МЕМОРИЈСКА КАРТИЦА У ДИГИТАЛНОМ ФОТОАПАРАТУ. Дигитални апарати у главном посједују властиту меморију, али та меморија је довљна за четири или пет фотографије, које можемо искористити за тестирање апарата при куповини. Да бисмо могли радити 8
већи број фотографија, потребна нам је већа меморије. Дигитални фотоапарати имају предвиђена мјеста за меморијске картице. Посебно треба напоменути да данашња технологија (Фласх РОМ) коју користе нпр. СД картице, које су данас масовно користе у дигиталним фотоапаратима, а неки од производјача који их користе су: Цанон и Кодак. xД-Пицтуре картице се користе у Олyмпус фотоапаратима, СмартМедиа, Цомпацт-Фласх, или Меморy Стицк који користи сонy, а требамо напоменути и Меморy Стицк Про и Меморy Стицк Дуо, пружа релативно безбједан начин складиштења података, док је технологија складиштења на магнетне дискове (нпр. Мицродриве) нешто мање поуздана. Ипак, веома је важно да важне и незамењиве фотографије пребаците на хард диск рачунара, или, на медиј као што су ЦД-Ром или ДВДРом.
2.6. ЛЦД ЕКРАН И ТРАЖИЛО. Присуство ЛЦД екрана свакако је један од кључних фактора који чине дигиталне фотоапарате тако привлачним, јер корисницима омогућава да своје фотографије прегледају одмах након снимања – што није могуће код класичних филмских фотоапарата. Код већине модела, ЛЦД екран омогућава и преглед слике уживо; другим речима велики и јасан приказ онога што ће бити снимљено. На овај начин се значајно олакшава кадрирање, а фотограф ослобађа потребе да непрекидно гледа кроз окулар. Захваљујући приказу слике на ЛЦД екрану фотографи могу – да наведемо само пар примјера слободно да прате покрете модела у студију, или, када сликају напољу, да уоче објекте који се налазе изван кадра, што је нарочито корисно приликом сликања под водом. Неки модели екрана су покретљиви горе/доле или лијево/десно, што кориснику омогућава да задржи јасан преглед ситуације чак и када фотографише из неуобичајених углова. Донедавно је приказ слике уживо био искључиво везан за компактне фотоапарате, док су корисници дигиталних СЛР модела морали да се ослањају на тражило. Неки ЛЦД екрани имају потешкоћа да прикажу јасно видљиве слике при јаком светлу. Разлог за овај проблем лежи у чињеници да се на ТФТ (Тхин Филм Трансистор) ЛЦД екранима слика приказује уз помоћ позадинског свјетла. Како би потрошња струје била што мања, потребна јачина свјетла се прорачунава тако да слика на 9
екрану буде видљива у уобичајеним ситуацијама – али не и по јаком сунцу или при снажном директном светлу. Ипак, ово није крај приче. Поједини модели фотоапарата поседују ХyперЦрyстал ЛЦД екран који приказује јасну слику чак и по јаком сунцу. Ова иновативна ЛЦД технологија користи не само доступно позадинско освјетљење, већ посједује и додатни слој који рефлектује свјетлост из било ког другог извора и користи је за додатно освјетљење екрана. Захваљујући контроли провидности и употреби нискотемпературног полисиликона, постигнут је угао прегледности од 170° хоризонтално и вертикално, као и висок контраст и веома велика брзина одзива. Кадрирање субјекта у условима слабог освјетљења, када се слика на екрану једва распознаје, може да буде прилично тешко. Овде на сцену ступа Бригхт-Цаптуре технологија, којој је за јасан приказ слике довољна само петина иначе потребног свјетла. Ова технологија не само да побољшава освјетљеност слике на екрану, већ и самих фотографија.
ЛЦД екрани на дигиталним фотоапаратима
2.7. ОДРЖАВАЊЕ ДИГИТАЛНОГ ФОТОАПАРАТА Дигитални фотоапарати не захтијевају никакво посебно одржавање. Наравно, потребно је чувати дигитални фотоапарат и водити рачуна о њему баш као што би се то радило са филмским апаратом или било којим другим електронским уређајем. Фотоапарат треба чувати од удараца, падова, воде и обавезно користите поклопац објектива када се не користи. Ако вам фотоапарат дуже вријеме нећемо употребљавати, потребно је извадити батерије и одложити фотоапарат на сигурно и суво мјесто. Приручник који се добије уз фотоапарат пружиће бројне корисне савјете за одржавање. Препоручује се да се редовно (нпр. Једанпут месечно) провјеравају батерије, да бисмо увијек били спремни за фотографисање. Стање батерија се може једноставно проверити уз помоћ показивача, који је саставни дио сваког доброг дигиталног фотоапарата. Ако ваш модел апарата поседује индикатор датума и времена, не треба да страховати од губитка ових података након промене батерије. Већина модела дигиталних фотоапарата поседује извор напајања који их штити од нежељеног брисања меморије. Резервну батерију треба заменити према упутствима произвођача фотоапарата.
2.8. ИЗВОРИ НАПАЈАЊА ДИГИТАЛНИХ ФОТОАПАРАТА
10
Многи модели дигиталних фотоапарата испоручују се са пуњивим литијум-јонским батеријама великог капацитета и одговарајућим пуњачем. За моделе који користе класичне батерије, препоручујемо употребу пуњивих НиМХ (Никл-Метал Хидрид) батерија. Ове дуготрајне батерије су еколошки исправне, без присуства кадмијума и представљају одличан избор за напајање дигиталног фотоапарата. Пуњач који поседује систем за заштиту представља добру инвестицију, јер овакав уређај продужава животни вијек батерија. Неки од дигиталних СЛР модела који су више окренути ка професионалним корисницима, омогућавају употребу додатног паковања батерија. Овај систем снабдјева фотоапарат неопходном енергијом током маратонских снимања и посебно је погодан за фотографе који раде ван студија. Постоји неколико начина на који се може смањити потрошња струје у фотоапарату. На примјер, непрекидна или веома честа употреба блица, зума или ЛЦД екрана празни енергију у батеријама брже него што је то случај приликом нормалне употребе. Дужина трајања батерија може се значајно продужити пажљивом употребом ових функција. Последња, али ништа мање важна ставка у нашој причи о изворима напајања је струјни адаптер. Овај уређај представља идеално ријешење за фотографисање у затвореном простору, или на било ком другом месту где је утичница за струју релативно близу. Струјни адаптер омогућава непрекидно напајање без потребе за куповином и промјеном батерија.
Ни-МХ АА батерије
Батеријски "пакет" литиј-ионских батериј
3.ПРЕДНОСТИ И НЕДОСТАЦИ ДИГ. ФОТОАПАРАТА: 3.1. ПРЕДНОСТИ ДИГИТАЛНИХ КАМЕРА 11
не троше филм
апарати на стандардне батерије обично могу користити и пуњиве аку-батерије, а специјалне батерије су увијек пуњиве.
снимак се одмах види (није потребно развијање) и по потреби може се поновити
нема опасности да се снимак огребе или прекрије точкицама прашине
на меморијску картицу се могу снимати стотине, а не десетци снимака
меморијска картица се након похране снимка на рачунало или оптички диск брише и користи поново
цијена дигиталног снимка је занемарива, па можемо снимити масу снимака и изабрати најуспјешније
снимци се могу прегледавати у великом формату (на ПЦ-у или ТВ-екрану) без услуга фотографа
снимци се могу ретушитати, модификовати, монтирати на рачунару неуспоредиво ефикасније него у класичној технологији
куповином фото-принтера можемо сами штампати фотографије и на папиру (истина по приближно истој цијени као код фотографа)
дигитални апарати и камере омогућују бројне опције које класични немају, као: "серијско" снимање по неколико (1-3, па и више) снимака у секунди, снимање краћих видео записа фотоапаратом, неколико врста "претапања" из кадра у кадар код камкордера , снимање у потпуном мраку без видљиве расвјете итд.
у правилу и јефтини дигитални апарати имају промјењиву жаришну дужину ("зум"), тј. омогућују приближавање објекта.
дигитални апарати аутоматски региструју и спремају податке о времену и поставкама снимања.
дигитални снимци се могу неограничено пута копирати без губитка квалитете, што уз редовна преснимавања гарантује дужи вијек трајања дигиталних снимака од снимака на филмској траци (особито кад је ријеч о колор снимцима).
Треба примиетити да су досадашња искуства са оптичким дисковима непотпуна да се оцени њихова трајност. Јављају се упозорења, да је њихова трајност мања него што се мислило, па су неке институције чак одлучиле да особито важне материјале неће архивирати на оптичким дисковима. Но ни у подручју ове врсте медија није речена задња риеч технике, те се најављују нове врсте медја с драстично повећаним капацитетима, па је за очекивати да ће се решити и проблем трајности медија.
3.2. Специфичности и недостатци дигиталних камера
12
дигитални апарати требају извор енергије (батерије). Пуњиве батерије (тзв. "акубатерије") великог капацитета често нису стандардне израде.
и пуњиве батерије имају свој век (с временом, тј. за двије, три године губе капацитет), а знају бити релативно скупе.
за аутоматско изооштравање и поставу елемената снимања потребно је неко (иако не дугачко) вријеме (окидач "касни", односно дигитални фотоапарати су помало "троми" при окидању).
за похрану фотографија на магнетску картицу потребан је дио секунде, које код примјене ТИФ формата, па и других формата у високој резолуцији, а посебно код спремања видео секвенци, може онеспособити апарат за снимање новог снимка и кроз неколико десетака секунди. У неким ситуацијама и мало кашњење може узроковати пропуштање прилике за снимак (спортски снимци и сл.). Боље апарате одликује мање кашњење окидача и краће спремање снимка.
дигиталне фотографије код великих повећања показују неправилности на оштрим границама и појаву нежељених орнамената на иначе мирним, једнобојним површинама (тзв. "шум" слике), нарочито код меморијски мање захтјевног ЈПГ формата.
снимци у високој резолуцији (која омогућује боље искориштење оштрине цртања објектива), особито у ТИФ формату , меморијски су врло захтјевни. Велико заузеће меморије није толико проблем због заузећа картице (набаве се картице већег капацитета, које се по потреби могу још и мијењати и "на терену"), колико због дужих времена чувања снимка и брзог раста заузећа архивског простора на диску рачунара, што опет рјешава чување на оптичким дисковима.
видео снимци снимљени фотоапаратом честу су лоше квалитете. Неки апарати, чак и средње класе, не могу снимати такве снимке преко пола минуте независно о расположивом капацитету на меморијској картици.
јефтинији дигитални апарати па чак и неки из "средње" класе, показују нарочиту зрнатост снимака снимљених при лошијим свјетлосним условима, понекад уз помак боја према плавом дијелу спектра
13
4.ЗАКЉУЧАК Дигитална фотографија је у пуном јеку свога развоја. Напретком рачунарске опреме и технологије, развијали су се и дигитални фотоапарати. Масовном производњом, дошло је до пада цијене дигиталних фотоапарата, па су постали доступни скоро свима. Иако је дигитална фотографија још увијек лошија од фотографије на 35мм филму, због једноставности употребе, брзине израде, једноставног прегледања фотографија и још бројних других предности дигитална фотографија је преузела већинско учешће на подручију фотографије.
14
