•
"-;
--
-"
----
-- -
-
.---
...-.-
~-- ----
•
- -- "о
-
--
•• __ _
-
-
-
•
ЕБО
Е ПЕТРОВИЋА
ГРАЂЕВИНСКА КЊИГА БИБЛИОТЕКА СРПСКА АРХИТЕКТУРА Арх . Бож идар ПетровиЋ СТАРЕ СРПСКЕ КУЋЕ КАО ГРАДИТЕЉСКИ ПОДСТИЦАЈ Рецензенти Милан Лојаница Душан Дрљача
Аутор и издавач се захваљују донаторима МИНИСТАРСТВО КУЛТУРЕ БЕОГРАД
ЈУГОИМПОРТ - СДПР, БЕОГРАД ЈУГОИМПОРТ - ПМЦ, БЕОГРАД КАРИЋ БАНКА - АД, БЕОГРАД АРХИТЕКТОНСКИ ФАКУЛТЕТ, БЕОГРАД
БУКО
- ЖЕЛЕЗНИК, БЕОГРАД ЂУРЂЕВИЋ - Предузеl\е за транспорт,
ГОРЊИ
МИЛАНОВАЦ Приређивач проф. Зоран ПеТРОВИ1\
МЕТАЛАЦ ЕХПОРТ-ИМПОРТ ДД, ГОРЊИ
Граф . обликоваlbе и цртежи
МИЛАНОВАЦ
Проф . Зоран ПетровиЋ Фотографије Мики Ђурашкови1\ Снимаl ьв омогу1\ило предузе1\е ЛОГИСТИКА, Београд
РУДНИК Модна конфекција ЕХПОРТ-ИМПОРТ, ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ ГРАДИТЕЉ ФАД
-
-
ГП , ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ
ДП Фабрика аутомобила, ГОРЊИ
МИЛАНОВАЦ ТРИФУНОВИЋ
-
Предузеl\е за производњу и промет,
ЧАЧАК БЕОГРАДСКА БАНКА
-
ЧАЧАНСКА БАНКА , ЧАЧАК
ТИП-ТОП УГОСТИТЕЉСКА РАДЊА, ЉИГ
CHROMIL,
ГОСПОЂИНЦИ
СПЗ "ЦЕНТРОПРОЈЕКТ ", БЕОГРАД
ISBN 86-395-0161-0
,
Издавач
ДИП Грађевинска књига Директор , главни уредник Драгорад Ковачевиll
Одговорни уредник Дубравка Јурела - КовачевиЋ •
Технички уредник Драган ПауновиЋ
Штампа: Штампарско-издавачко предузеl\е "Бакар" Бор
•
•
БОЖИДАР
ПЕТРОВИЋ
СТАРЕ
СРПСКЕ КУЋЕ КАО ГРА ИТЕ
ПО СТИ
СКИ
АЈ
/нОВО ДОПУЊЕНО ИЗДдЊEI
•
ГРАЂЕВИНСКА КЊИГА, БЕОГРАД
1997.
•
•
.'
•
•
•
•
-
•
•
•
, ,
•
• •
•
•
• •
-
•
..
•
-
/'
...'.' •
•
"._.,
~.
•
•
Садржај:
ПРЕДГОВОР
111
ИЗДАЊУ
Проф . Зоран Петровиll
6
ПРЕДГОВОР
Академик Бранислав Ђ . Који1l
7
•
ОГЛЕД Радомир Стани1I
9
ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ КАО ПОДСТИЦАЈ Зоран Петрови!;
15
КУЋЕ АРХИТЕКТЕ БОЖЕ ПЕТРОВИЋА
25
А
- ИЗВЕДЕНИ ОБЈЕКТИ Б - ОБЈЕКТИ У ИЗГРАДЊИ В - ДОГРАЂЕНИ ОБЈЕКТИ Г - ПРОЈЕКТОВАНИ ОБЈЕКТИ КУЋЕ ЗА КОПАОНИК
157
. ПОГОВОР
Божидар Петрови1I
161
ДРУГИ О ДЕЛУ БОЖЕ ПЕТРОВИЋА
164
БИОГРАФИЈА
177
INSТEAD
179
КyI;а из Својнова , Темни1I
( снимио Никола Зега 191З, фототека Етнографски музеј у БеоградУ)
OF SUMMARY
ПРЕДГОВОР
Десет
година
ДИТЕЉСКА
после
изласка
ТРАДИЦИЈА
БОЖИДАРА
ПЕТРОВИЋА"
ИЗДАЊУ
111
КАО
прве
књиге
ПОДСТИЦАЈ
појављује
се
и
·ГРА
-
КУЋЕ
,ьвно
треЂе
издање, допу' ьвно приказом нових, у међувремену нас талих, неимарских остварења Божидара ПетровиЂа. Појавом
Tpeller
издања указује на плодотворност ути
цаја прва два издања ове књиге, јер је сигурно да је велики број људи, који су желели да граде, преко тих књига долазио до Боже ПеТРОВиllа да би му поверио изградњу своје ку!;е у ДУХУ градитељске традиције , који наш неимар упорно и зналачки веll деценијама спроводи.
Овом приликом ваља још посебно иста!;и и следе!;е: да су утицаји прва два издаоЬ8, а можда још више изгра1јене Пвтровиt.ввв куЋ8 , nocледњих година веома уочљиви на
новоградњама које нису дело Божидара Петровиllа. На многим новоградОЬ8ма у пределима где су и Петровиllеве кућв, уочавају се начини подупирања кровне стрехе, какав је иначе присутан на свакој Божиној кући, све чешt.в појаве
пространог трема, стреха без олука, као и поклаЊ81 ье
Belle
пажње
обради
глава
димњачких
- све
канала.
Са
сигурнош!;у се може тврдити да су ове појаве несумњиви утицаји неимарског опуса Божидара Петровиllа. Дубоко
о6огаЋено
сам
уверен
исцрпним
да
!;е
приказам
треllе
издање,
најновијих
које
је
градитељских
оствареља Божидара Петрови?а , који је покојни Гвозден
ЈованИ'h сликовито назвао "Божидаркамз- , још успешније
наставити мисију угледања на градитељство Божидара Петровиtaа и на његов начин кориuffiвња градитељске
-
традиције српског села. На нашу радост ти утицаји су, као што је речено, све присутнији и надајмо се да "е бити све бројнији .
31 . 08.1997.
год. Професор Зоран ПетровиII, архитекта
-
ПРЕДГОВОР
Пре неколико деценија завршена је вековна еволуција
имала динарска брвнара. Нужна је симбиоза позитивних и
народне архитектуре на тлу СР Србије . На пространој тери
негативних појава и облика које треба претходно да извуче
торији, у различитим животним срединама, развијале су се
на видело строго научна анализа, Функционалном анализом
конструктивне и обликоване I ызне гране, свака према зак
убрзала би се и стилска синтеза позитивног из прошлости и
онима своје средине,
негативног из данашњице у народном градитељству Србије.
Разни чиниоци, природни или друштвени , упорно делују на народно градитељство, па је то узрок различитих појава
Наше градитељство захтева велики труд да би се вра•
тило изворима, као подстицаЈУ .
на једној истој територији .
у таквим трагањима вредно је пажње стваралаштво
Богатство историјских појава и облика чине народну
архитекте Божидара ПеТРОВИћа, који се представља овом
архитектуру разноликом. У ЊОј, у блиској прошлости, на
књигом . Такође је вредно лаж, ье и разумева, ье Етнограф
крају
појаве
ског музеја у Београду, који , издајући ову публикацију, на
оправдано иживљене док дРуге избијају још увек у свеже
најбољи могући начин доприноси да се на пространствима
изданке и ако су корен и стабло на крају снаге ,
Србије и другачије савремено гради, да се успешно следи, а
еволуције,
анализа
показује
да
су
неке
Огромне инвестиције које се данас улажу у народно градитељство, у стамбене зграде, налажу нам детаљну
не слепо копира градитељска традиција још ~ увек присутна
на тлу Србије.
анализу промена и брижљиво испитиваl ье оправданости тих
Овом књигом и прилозима у њој недвојбено је указано
инвестиција, од појаве до појаве, од жеље до жеље инвес
на неслу1;ене МОryi;ности КОРИШЋења наше градитељске
титора.
традиције
као
инспирације
за
изналажење
савременог
Модерна архитектура, као социолошки фактор , дело
начина грађења и обликовања кyl\a које би више и боље
вала је на појаву народног градитељства као покушај про
одговарале Србији и 'Ьеном поднебљу. Овом књигом намеће
мене који делује више психички него функционално, више
се
конструктивно и подстицајно,
одговарајући напори у васпитању будућих генерација гра
Позитивне резултате народно градитељство је постиг ло у конструкцији и опреми стамбених зграда . Знатан је брОј подигнутих
објеката,
нарочито
у
приградским
градило .
У
неким
крајевима
неодложност потребе да се
дитеља
и
неимара
у
што пре
креаТИВНИЈем
и
предузму
и
савременијем
изучавању градитељског наслеђа.
селима .
Међутим, потпуно је изостала стилска обрада. Сувише се брзо
и
Септембар
1985.
године
очигледно доминира
архитектура економски јаких домаћинстава.
СоцијаЛне
разлике су упадљиве и штетне.
Очигледно је да нашем селу данас недостаје складан однос градитељства са природом , какав је на пример некада
Академик , Бранислав Ђ. Којиl\
•
•
/
•
,•
•
•
••
• •
•
РАДОМИР СТАНИЋ
ОГЛЕД
-
Грађе, ьем се препознаје народ, његове особености, дух,
према светлости сунца, сенкама , ветровима и другим при
Ibегов идентитет. 8ештина грађења ОАУвек је била одлика
родним феноменима заснује и сазда зда, ь8 које I;е све до
оних народних заједница које су умеле да одолевају свак
данас остати узор непогрешивости и умења, непревази1јени
о врсним
предложак зналаштва , досетљивости и искуства .
искушењимэ.
Степеном
градитељског
умеЋа
•
обез6еђИВали су се не само услови за опстанак ве1; и услови
Старе грађевине у слободном простору , не без лик
за све видове просперитета. Народ који је умео вештије и
овних вредности, као производи неимарске активности не
м оl;није да гради одређивао је меру своје егзистенције
познатих протомајстора, вазда су одржавале дух времена и
стварајyl;и себи сигурнија упоришта за будyl;ност. Разлози
поднебља и исказивале изразити смисао нашег човека да
нестанка изумрлих цивилизација у кОјима су остварена
потврди природу своје прилагоДЉивости, способности да
велика архитектонска дела били су У сферама потпуно из
влада облицима и материјалом и да их потврди стилски
в ан градитељског стваралаштва .
функционално , утилитарно и креативно .
КуЋа брани и чува човека ОД свеколики х и с кушења. Од њених
облика ,
просторних
и
конструктивних
Нигде наш човек није више и дубље уградио с воју душу
СКЛОП ова ,
као у здањима намењеним свом живљењу. Нигде као овде
положаја, природе материјала и других својстава зависи не
наши преци ни су потврдили свој идентитет нити су у било
с амо човеков ПСИ ХQЛQШКQ-еМQТИВНИ ОДНО С према животу и
кој им творевинама и с казали толико љубави и заноса . Кућа
његовим садржајима 8е1;, у знатној мери , и ОДНОС према
у чијим је просторијама перманентно струјао живот заснован
друштву . Од тога КОЛИКО се човек осећа задовољним и
на древним навикама , обичајима и њихо вим императивима ,
среl;ним у просторијама своје кyl;e у којима проводи највећИ
грађевине у којима су се збивали призори који су најдУбље
део живота, зависиће I Ьегов допринос друштву И укупност
обележавали достојанство, радост и тугу живљења , грађене
његовог стваралачког исказа. То знају сви даровити и вешти
су увек смишљено како би се обезбедили услови за испо
градитељи. Уосталом, то знају сви они који имају свој кров
љавање
над главом .
садржаја . Иако је кyl;y првенствено радио за себе и своју
и
развијање
најве1;их
људских
вредности
и
Вековно искуство српског народа у грађењу станишта
породицу, наш човек је увек мислио на заједништво, на
до
и
дружељубље , гостопримство и на све видове колективног
смишљеност. О томе сведоче готово све сачуване старе
испољавања . Она је несу мњиво била одре'ђење његовог
куће. Исконска склоност наших предака ка грађењу водила
угледа и поноса. Оличавала је сва битна својства његовог
и х је увек ка оним творачким токовима и циклусима у којима
хуманог би1;а. Кућа је често била огледало човекове при
ј е било више спонтане смишљености и инвентивне маштови
роде, његових 1;уди , али је изнад свега поуздано казиаала о
тости него изразитог смисла и свесног става према естетско
'Ь8говом пореклу . Облицима , структуром простора и другим
-уметничким одликама. Међутим, оно чиме се одувек одлик
склоповима он ће у тој гра'ђевини непогрешиво показати
овала градитељска делатност човека из народа јесте сјајна
припадност одређеној етничкој заједници и њеној култури
упућеност у живот
невероватна
или ће то његово станиште одати која гаје миграциона струја
способност процене климатске I;удљивости поднебља где
донела у крај у коме је засновао нови живот. Стара кyI;а
з аснива своја станишта . То савршено познавање тла на коме
никога и никада неће збунити јер је довољно препознатљива
ј е подизао грађевине од дрвета и камена усмеравало ј е и
према области у којој је настала . У њој је све јасно , доследно ,
опредељивало народног градитеља да избором локације и
типично јер је настала као производ огромног искуства . Она
материјала , обликовањем и структуром простора, односом
Је
све
нашег
времена
показује
изразиту
и I ьегове законитости ,
мудрост
•
тековина
вековне
мудрости ,
амалгам
разноликог
9 •
•
искушеlbа кроз које је наш човек пролазио у борби за соп
су деловали на традиционално градитељско схватаlЬО. Нови
ствено очовечеl ье и еманципацију.
грађевински
У просуђивању о вредности старе кyl;e често смо склони
fJIJ се
материјали,
савремена техника
грађе! ь8
и
пове1;ани прохтеви као да су збунили не само сељака већ и
вежеЈ.·tO за мисао О у60гости, сиромаштву, па и
остале који су имали потребу за грађеlbем. Настала је права
примитивности . Кад, међутим, пажљивије анализирамо те
паметња: с једне стране уследио је нагли и неочекивани
грађевине, нарочито оне које припадају развијенијем типу,
раскид с традицијом, а с друге, наступило је раздобље у коме
закључиtiемо да су наши преци имали високу културу стано
се човек није снашао у насталим променама. Нико му,
вања и изоштрено чуло за изванредну организацију живота
међутим, није притекао у помо1;. Напротив. Завладала је
и рада у њиховим просторима. Наши дедови су знали за
права стихија која се
уграђене долапе (плакаре), за многе елементе које данас у
смишљеног грађења се продУбљавала. Дубоким дРуштве
модерној изградњи приписујемо Швеђанима или Енглезима. Добри познаваоци генезе старих стамбених кyl;a установили
ним променама и преображајима као и нагло измеЈ Ьеним
схватањима нико није припремљена пошао у сусрет. Стиче
су са колико је луцидности, оштроумности и укуса наш гра
се утисак, посматрано из данаШI ье перспективе , као да се
дитељ умео да скромне услове грађења прилагоди највише м
оне ни на кога нису односиле. Иако је било очигледно дв. се
степену удобности и да максимално хумано прилагоди уну
новим начином грађења стамбене кyt;e и објеката за рекреа
трашњост кyl;e животним потребама. Није потребно исти
тивне потребе хаотично и отуђено срља у понор нецелисход
цати ЧИlb8НИЦУ са колико је спремности и энања спољне
ности и неукуса, никакве друштвене ни стручне снаге нису
карактеристике ку1;8 умео да прилагоди микроклими прос·
могле да
тора у коме се настањивао. Успевао је да оствари чудесну
меравању грађења , односно да би подстакле оне токове у
хармонију измеђУ грађевине и природе.
неимарству чија су врела у наслеђеним вредностима, или
се
ширила, а
организују да би
криза oдroBapajyћeг и
допринеле извесном
ус
Ма колико била савршена сама за себе, кућа не би била
пак да би се ОАУпрле налету импортованих образаца потпуно
ни приближно довољна за интегралне процесе живота да
неприкладних и непримерених нашвм поднебљу. У јеку на
није других грађевина неопходних за задовољавање осталих
јвеће градње, која је иначе од давнина својствена нашем
потреба. Упоредо са свим теговима живота које је по
човеку, особито су дошли до изражаја неталентовани про
дразумевала делатност на селу , човек је мислио на ретке
јектанти. Насртљиви и вешти мешетари, они су неуким и
тренутке одмора и уживања,
на сусрете с пријатељима,
амбициозним ктиторима наметнули такве типове зграда које
РОђацима, суседима. Мислио је и на сопствено самоваЈ ье,
немаЈУ ничег заЈедничког не само са нашом градитељском
опуштаl Ь8, медитације , на потребу за усредсређиваl ьем и
традицијом ве1; ни са савременим економичним потребама и
миром. Због тога је градио посебне објекте, у народу познате
захтевима. За релативно кратко време на плодним терасама
под
речних долина и по питомим 06ронцима планина саграђено
називом
земљоделци,
чардвци домаtiини
и
конаци .
од
угледа
Имyt;нији и
утицаја
и
богатији или,
јед
ноставно, људи са склоношt;у за друговаlbе и веДРИНу,за
•
•
је мноштво стамбених и других објеката са облицима и про. . ПОРЦИЈама КОЈИ их чине непрепознатљивим, претенциозним ,
ретке али дубоке и смирене починке, за мале светковине
нападним и често веома ружним. Иако није упутно доносити
дУХа, подизали су чардаке и конаке чији су положај, облик,
дефинитиван суд о нечему што још траје и што се уобличава ,
пропорције, унутрашњи распоред просторија и обрада појед
ве!; сада се са сигурношtiу може реtiи да су многи предели
иних делова и детаља најпотпуније одржавали изузетна
Србије притиснути грађевинама које немају свој лик , своју
стваралачка расположења и мајстора који су их градили и
дУшу и оправдаlb6. Није претерано ре1;и да су МНОГИ нови
власника који су их финансирали.
објекти настали без реда и смисла , од којих су многи прави
мастодонти и оличење крајњег неукуса , малограђанског
•
•
•
надметања, просто потиснули и прогнали хумане и складне
кyl;e нашег старог градитељства . Кад се има у виду ЧИЈ ьеница да су при том постале
Наједном, под ударом модернизације живота и потро
угрожвне старе кyl;e које су као градитељске творевине
шачке свести, која се сурово ширила и по нашим старим
сачувале своја првобитна својства, онда се ни служба
крајевима, наш човек је почео да губи смисао за лепоту дрвеног грађења. Процеси раслојавања, економско снаже
заштите споменика културе не може односити равнодУШНО
ње и други утицаји који су променили односе на селу погубно
прилично
10
према питањима савремене изграДlbе . МеђУТИМ , радеtiи у неповољним друштвеним
условима ,
пpитиc:нyra
превеликим захтевима живота и сопственим невољама , она
закључци, прокламације и препоруке доношене на аутори
није била нити је сада у стању да се ухвати у коштац са
тативним стручним и другим скуповима остали су скоро без
дивља, Ьем у градњи нити је у могућности да својим утицајима
одјека . Нису остварене ни добре замисли уобличене у пос
допринесе 'Ьеном заустављању .
тојеЋИМ не увек довољно одређеним и прецизним законским
Док се
пробуде друге
•
стручне и АРуштвено овлаш1;ене снаге, МОЋније и одго·
и
ворније за ова збивања у нашем савременом градитељству
одговорно . Покушаји да се практично допринесе побољ
и планирању , би1;е, треба се бојати , сасвим касно да се
шању, односно примени схватања у гра1)ењу , у виду органи
н ешто озбиљније предузима . 3аштита споменика народног
зованих акција, нису дали одговарајy1lе резултате .
дРугим
градитељства, нужна као један од услова њиховог физичког о пстанка ,
ма
доследно
и
Индивидуални напори појединих архитеката који, с обз· нису оставили дубљег трага мада су УТИI\апи на ширеlЬе
оствари све друштвене , културне и стручно-научне циљеве
свести о потреби трагалаштва за наслеђеним облицима и
и
често
њиховог коришћења у савременом пројектовању. У наше
кон·
време, у коме су парадоксалности узеле највише маха и у
запостављен
не
обезбеди
предуслов.
Реч
је
промишљена,
спроводе
н амична и свеобухватна , потпуно је свесна рр не може да се
зналачка,
не
иром на различитост мотивација , веl\ имају своју историју' ,
ако
била
они
ди.
интересе
колико
прописима Јер се
јеррн о
важан
и
успостављању
тинуитета између старог и савременог грађења , односно о
коме је више него икада пројектовање и
оживљавању аутономних градитељских схватања и њего·
дичних стамбених зграда и објеката за oд~op попримило
вом
карактеристике извесне ступиДности , није било довољно
трансqpoрмисаньу у нове оригиналне архитектонске
потребне
кој а чувају одлике нашег изворног и старог народног неимар·
дитељску баштину ,
ст ва . Дко се, дакле, тако додирну и оплоде традиције и
секвенце у погледу могуЋности транспоновања старих еле·
модерности
мената у нови савремени ПРОЈектантски израз .
тиме
се
старом
градитељству утре
пут
ка
да се урони у
поро·
замисли засноване на просторним и обликовним решењима
и
радозналости
rpatjel ь8
националну гра
из које би се извукле поуке и кон·
савремености и будуЋности , онда је заштита постигла свој
Један од ретки х кој и се на особени начин упустио у ову
пуни см исао одуховљеl t.e и оживотворења наслеђа које
племениту авантуру јесте архитекта Бож идар Петровиl\ .
ти ме надмашују своје музејско-конзерваторске димензије и
Његова самосвојна појава у уском кругу даровитих прој ек
категорије и добија ОдРеднице животног , актуелног и под·
таната зграда у слободном простору , чије стваралашт во
стичаЈНОГ чиниоца , наше савремене духовности .
одређују посебне мотивације , настала је колико неочеки
Том толико важном али веома сложеном чину и процесу н икако
не
могу
да
допринесу
само
занети
и
усамљени
вано
толико и
неопходно .
Као професор
Универзитета
заокупљен педагошким питањима из оквира с вој е специјал ~
и
ности , није био, чини се , преДОдРеђен да постане носилац
проучаваоци споменика древности, мада од њиховог прис·
одређених идеја нити родоначелник пројектантског схват·
тупа, концеПЦИЈа, меТОДОЛОГИЈе и интерпретаЦИЈе умногоме
•
ања које 1;е указати на неслyf:\ене могућности у откривању и
зависи наш однос према старим знањима, Градитељском
коришl\ењу вредности старог неимарства методом тран
насле1)у се морају окренути умни и инвентивни трагаоци,
споновања
даровити
Уобичајено је , наиме , било да су се пројектова, Ьем зграда у
конзерватори
и
музеалци
•
ствараоци ,
нити
пак
истраживачи
•
талентовани
пројектанти,
који
су
у
сопствена
остварења
оригиналног
израза.
склони откривалаштву и синтези, Својом имагинацијом и
националноромантичном
осЛобођеноUJirlу од дневних прагматичних задатака , они 'ће
архитекти који су професионално изучавали и истраживали
знати
wa
старим
вредностима
старо градитељства и каји су се афирмисали као истакнути
oдPe1)elba, којима lIе васпоставити њихов дух и карактер у
зналци градитељске баштине . Мада познат као архитекта
особеном и самосвојном изразу прилаГОђеном савременим
који се од почетка своје активности поред осталог бавио и
потребама и модерном људском сензибилитету.
пројектованьем , и то с несумњивим успехом , није било шире
rpaIjelba
нова
стилу бавили
креативна
Поразна слика данашњег
дају
или фоЛКЛОРНОМ
стамбених кy1Ia и
знано да је Божидар Петрови1; постао својеврсни заточеник • СВОЈИХ
•
•
кућа за одмор и уживаlbе, у питомим и сликовитим преде·
неимарства
лима Србије узнемирила је многе осетљиве и даровите
домашајима откривао свеколике вредности и лепоте , али и
предака ,
у
ЧИЈИМ
Је
искуствима
и
ствараоце, Написани су многи текстови, изречене гневне и ретке мисли којима се жигоше агресија неукуса у пројек
•
Qбнова
-српског с тила- у архитектури,
товању и грађењу нечовекомерних зграда лишених вред
Зборник за ликовне уметности
З.
ности
Маневиt;, Српска архитектура
и
старог
и
новог
грађења.
Многе
резолуције
и
Ж,
Шкаламера,
5 (Нови Сад 1969) 191 - 136; 1900· 1970, Београд 1972, 7·38.
11
одлучни И истрајни трагалац за новим, рекло би се спасонос
финише у изванредан скпад којим се замисао доводи до
ним решењима кОјима би човек добио ку!;у по својОј мери .
високог степена аутономне ликовно-просторне реализације
Као сваки осетљиви и искусни делатник духа, Божидар
у целовитам и оригиналном смислу те речи. У таквим обрас
Петрови!; је у својству архитекте пројектанта покушао да се
цима који су настали као продукт ауторове имагинације уо
својим депом
се
чавају се две ОДnике : једна се односи на препознавање
обрушила на наше просторе" у виду викендашке и друге
вредности старог грађења, а дРуга је што успева да досегне
изградње. Без теоретисања и акрибије и без много деклара
до нових и потпуно савремених облика укомпонованих у
тивних
самосвојну хуманистичку целину изразитих архитектонских
одупре
"тиранији неукуса и
MYApoBal ьэ својствених
кича
која
махом онима који су се лако
укључивали у "градњу ни умну ни разумну" и који су до
вредности.
принели овом хаосу, ПетраВИћ ј е ненаметљиво, скоро из
Са исто толико осетљивости и респекта пројектант се
потаје, кренуо новим путем. Као пројектант који се окушао у
односи према вредностима осталих предеоних типова кућа
савремном
и
којима се инспирише. Пример изврсне комуникације коју је
искуством човека
остварио битним обепежјима златиборске куће и кОју је
неоту1јене и неокрњене изворности и са енергијом радосног
продуховљено , смело и маштовито транспонавао у кохер
и одушевљеног ствараоца, приступио једном сасвим неиз
ентни организам ку1;е у Прањанима, могао би да послужи као
весном и, рекло би се, незахвалНQМ послу, и ТО утолико пре
путоказ својеврсној стилској синтези заснованој на ориги
што је сваки смелији покушај, без обзира на то колико је
налном поимању наслеђа и тежњи ка оДуховљењу и инди-
смишљен и оправдан, код нас скопчан са ризиком . Тај посао
видуалНОЈ
се огледао у свесном настајању да усред помамне поплаве
ности преобликованих у нове, свеже и узбуђујуј;е форме
унификоване, сиве и безличне градње у слободном простору
блиске сензибилитету данашњег човека. духовно довољно
направи заокрет пројектовањем кућа чијим ће архитектон
осетљивог да доживљава асоцијације и реминисценције на
ским својствима означити пут и начин "fJIЭ. се савремени
нешто
функционални и строго наменски простори могу изградити
подржавања,
изразу
естеТСКQаликовне
уз
TpaHCnOHOBalb8
мисаоно-рационалне
зрелости,
он
је ,
архитектонских
са
заснованости
вредности
претходних
•
• •
ПрОЈектаНТСКОЈ
давно
виђено
•
интерпретаЦИЈИ
I ьогових
или
доживљено .
Лишено
непосредног
преузимања
или
вред-
сваког
копирања,
Петрови!;ево везивање за архитектуру претходних времена
времена". Нашао се тако пред новим изазовом који га није
мотивисано
пишио
учврш!;ивао у
успостави прекинути континуитет и да се тако у савременом
уверењу да се латио колико стручностваралачког толико и
пројектовању објеката у слободном простору , на начин којим
патриотског задатка. Већ на почетку,
године кућом у
се обезбеђују целовитост и сигурност замисли уносе забо
Доњој Горевници обележава јасно!;у свог опредељења и
рављени и неправедно потиснути елементи старог грађења
постиже управо оно што ће представљати нови подстицај у
који су га чинили хуманим и прилагођеним потребама и
ПРОдУбљивању његовог схватања . Следе затим нови про
захтевима човековог живота . Кад то кажемо, посебно на
јекти и њихова реализација којима се пут ка рафинману
глашавамо поступак који Божидар Петрови!; примењује: ин
бриЖЈЬИВО и успешно крчи. Сви остварени пројекти (Гроцка ,
спиришуј;и се старим здањима, он пројектује сасвим нову
Ди!;и , Прањани , Рајац , Тара, Рипањ , Иришки Венац, и др.),
ку1;у , која би у естетском и савремено архитектонском по
било да је реч о стамбеним зградама или ку!;ама за одмор ,
гледу издражала све критеријуме . То су модели преко којих
ипи , пак, о објектима угоститељске намене обезбеђују , пре
се на прави начин успоставља континуитет у грађењу . Про
свега, функционално и пространо јединство . Архитектонско
Аубљенија анализа његових пројеката сигурно би показала
-ликовне
су у скпаду са ауторовим
не само да је учинио велики корак у оном правцу којим се још
хтењима вазда заснованим на јасној и промишљеној идеји
нико није тако доследно кретао ве!; и да је остварио резул
чије
тате који морају да оставе дубљи траг у нашој савременој
недоумица
и
узбуђења ,
карактеристике увек
прочиш!;авање
и
али
га је
1969.
кристализацију
остварују
про
дубљеним истраживаl Ье, при чему веома значајну улогу има графичко-ликовна компонента. Кад се инспирише старом
је
настојањем
да
се
стваралачким
чином '
архитектури .
Суочавајући се са невели~им али изузетно значајним
ку!;ом шумадијског типа показује најве!;у сигурност у пос
опусом
тупку уобличавања функционалнопросторне целине . У ар
предочава свеколикој јавности на начин на који се то иначе
хитеКТОНСКО-СТИЛСКQМ
ДОМИ
чини у савременом културном свету, не могу ада не поновим
нација препознатљивих обележја и типичних елемената и
неке мисли које сам изрекао на отварању изложбе I Ь8гових
облика, које преко сопствених формула пројектантски де-
радова у Ваљеву. Оне се превасходно односе на дРуштвени
12
погледу
запажа
се
потпуна
Божидара
Петрови1;а,
који
се
овом
књигом
з начај његовог деловања, на својеврсну мисију која има
крхким дрвеним ку!;ама као што су чинили неки његови
м ного дубље значеl ьэ и одјеке него МНОГО шта, што се у ово
претходници и савременици. Он их је најпре сагледао и кроз
к ризно време и у потиснутој духовности
своје архитектонско виђеl ь8 увео у свет властитих подсти
Смисао
•
креативности
и
може предУзети.
цеЛИСХОДНQСТИ
у
пројектима
цаја за проналажење нових целовитих решења потпуно
Божидара Петрови!;а најпре су осетили истраживачи кул
прилагођених савременом човеку , уз максимално поштова
турне баштине, као и они који се баве њеном эаШТИТQМ.
Ibe
Архитекти, етнолози, историчари уметности и други конзер
титет срединв у којој се таква решења остварују. Доследан
ваторски посланици, забринути за судбину градитегьског
и брижгьив у таквим одређењима, пројектова!;е, на пример,
наслеђа ИЭЛQжеНQГ ударима савременог живота,
скоро
гостинску ку!;у на изворишту чудне реке Вапе код Сјенице
ј евиI;ког и малограђанског менталитета, поред његових при
-објекат туристичко-угоститељске намене. у који су унесене
јатеља и колега, први су уочили I Ь6гове племените напоре
све суштине пештарске куће , али које су зналачки преточене
који на посредан начин доприносе заштити ТОГ наслеђа.
у модерну, готово сублимирану пројекцију пештарског под
ПОТОМ је оживела радозналост осталих знатижељних пре
небља. Сличан домашај досегнут је пројектом хотела код
галаца у култури, из чијег видокруга нису ИЗМИllапе лепоте
манастира Љубостиње и кyI;е на Иришком Венцу.
свега што чини просторни интегритет и неимарски ен
и дражи хуманог грађења и стварања. Конзерватори, музе
Тај свој посао Божидар Петрови!; ради професионално,
алци, СОЦИОЛОЗИ и остали истраживачи кОји су у настанку и
непретенциозно али одговорно , граде1;и ку1;е са уживањем
развитку народне уметности сагледавали својеврстан ВИД
и за уживање њихових власника и корисника. То су најлепше
одбране наших предака од туђинаца, а у старим здањима
ку!;е и у најлепшим пределима Србије. Никога не оставгьају
доказе о нашем идентитету схватили су да Божидар Пе
равнодушним. Зауставгьају очи пролазника, буде сетне асо
тровиЋ својим ку1;амэ, ненаметљиво али смишљено, надах
цијације, окрепгьују мисао и подстичу веру у обнову нове
нуто и инвеНТИВНQ ОТПQчиње или, боље рећИ, продужава
духовности у нашој архитектури, које карактерише функ
вековну борбу свог народа против властитог отуђења, које
ционално-просторна
је у ово ломно И несигурно време, жестоко почело да захвата
архитектонски склад, питорескни шарм у најбољем смислу
све слојеве. Стога, по схватању многих, и без икаквог пре
те речи и изузетно добра лостављеност у пејзажу, са строгим
теривања, биl;е за вазда, а посебно у овом тренутку, зна
поштовањем
менита и вишезначно ово што наш
градитељ ради , јер
произишле су из СВОЈеврсног ауторовог доживљавања прео-
управо, иако тога можда и није сасвим свестан, на известан
сталих слојева наше баштине у којима је откривао златне
начин освеш1;ује и вра1;а ка својим источницима свеколико
жице. Те жице Божидар Петрови!; је претопио у нове златне
наш свет који је готово безглаво почео да срља у бездан
ковине
потрошачке свести и да се одриче оног чиме треба да се
надахнутог творца спремног да својим трудољубљем мења
поноси.
наказну слику грађења у нашим питомим пределима.
логика,
топографских
племенитост
и
других
пропорција,
одлика
терена ,
•
у
•
ЧИЈИМ
вредностима
•
препознаЈемо
даровитог
и
Потекао из краја у коме гьуди све просуђују, О свему
Завршавајући овај текст који би могао да носи наслов
мисле и ТВРДОКОРНО остају одани искуствима својих претход
Запис о 6дењима и хтењима градитеља испуњава ме задо
ника и где успешније одолевају променама него у другим
вољством што сам имао прилику и част да дубље сагледам
крајевима, Божидар Петрови!; је лако могао да се ороди с
и упознам дело Божидара Петрови!;а, за које се ве!; сада
непролазним
као
може ре1;и да је драгоцено, и што сам могао рр изложим
архитекта ослобођене маште и неспутане интуиције, трага
макар и део свог мишљења. Није лако судити о савременику.
за новим преДЛошцима и обрасцима људских станишта у
Још је теже изрицати дефинитивну оцену. КyI;ама Божидара
којима !;е све бити подређено човеку, где !;е човек пре
Петрови1;а , колико архаичним толико и модерним, тек треба
познати себе и вратити се себи. Није морао много да трага
да се позабаве теоретичари, архитекте, естетичари и соци
за узорима, јер је његов завичај био простор где се одувек
олози. Али, није преурањено ре!;и да поред несумњивих
градило по мери човека и где се човек својом кућом најпот
архитектонских вредности које 06ележавају његово дело, у
пуније и најдубље исказивао и испољавао. Међутим, иако
његовом
опсењен старим здањима Шумадије, Поморавгьа , Пештери,
визништво и неимарско просветитељство. Можда ове речи
Старог Влаха и других наших области, он није посегнуо за
и немају сасвим адекватно значење, али то што наш пројек
преузимаlbем и буквалним преношењем прелепих архитек
тант као своју мисао и као свој креативни чин шири и
тонских облика и
показује, у суштини представља узвишен и частан посао.
вредностима
старог
грађења
и
да,
елемената сачуваних на оронулим
и
пројектовању
се
манифестују
одређено
под
13
ЗОРАН Б. ПЕТРОВИЋ
ГРАДИТЕЉСКО
НАСЛЕЂЕ
КАО ПО СТИЦАЈ
Ако бисмо хтели да говоримо о градитељској традицији
успоставља између облика природе и неимарског интер
као подстицају у савременим неимарским остварењима,
венисања самоуких градитеља толико Је природна и логична
'*1НИ МИ се да би још се једном требало озбиљно позабавити
да се прихвата као нормална и сваком разумљива појава. То
вредностима те традиције која поседује снагу подстицаја .
постаје још уочљивије кад смо у прилици да се упознамо и
Гloтреба,
гра·
са резултатима које постиже непојмљиво масовна изградња ,
дктељској традицији свакако да има места најпре у таквим
која импресивно траје ве1; више од две деценије по многим
среди нама где Је она уочљиво заступљена и где IЫ3НО пос
пространствима наше земље . НепотреБНО је посебно укази
щаЈЬе
вати на више пута истицану ЧИI Ьеницу колико материјално
и
појава
СВИМ
потребе тражења подстицаја
савременим
у
градитељима наМСћС обавезе
вреди та изградња у односу на наш национални буџет и , исто
ор,ређеног односа према њеним вредностима.
На сву сре1;у, ти достојанствен и сведоци градитељске траДиције још су довољно присутни у сеим деловима Ју•
тако, колико, је пре свега, 06езвредиnа и 060гаљила многе својеврсно лепе пејзаже широм Југославије. Чини се да у таквој непланској и неодговорној иэградњи
rocл аВИЈВ .
Да би ситуација била сложенија, позната је и изазовна
посебно предњачи Србија. Пропутовао сам многе крајеве
• 811 Ь8НИца да на релативно малој површини Југославије пос
Југославије, више пута, али сам све више убе1;ен да је у
тoiи веома велики број својеврсних географских и климат
Србији ситуација најкритичнија , да се најдаље отишло у
СЮ1Х г.ОдРучја која се одликују и посебним облицима гра·
обезвређивању њених питомина новоградњама, које као да
•
дктељске традИЦИЈе.
Непотребно је истицати колико су у СВОМ СПОЉНОМ изгледу међусобно различите и саМОСВОјне далматинска
се утркују која 1;е више и боље покварити онај склад који је ,
некада постојао између самониклог народног градитељства (градитељске традиције) и природне околине.
камена потлеушица, златиборска брвнара, македонска бон
у таквој ситуацији се нормално намеће питање: шта се
дРучара, војвођанска кyi;a од набоја и словеначка кyi;a
у вези са тим може учинити, како се може поново успоста
стрмог, великог и пространог крова. Колико је то различитих
вити склад између човековог грађе, ьа и околине у којој се
архитектонских
то дешава? Како и на који начин треба градити у просторима
видова
и
облика
најстаријег
облика
••
човечијег битисања о куће за становање?
• • • •
•
у КОЈима ЈОШ увек ПОСТОЈе сведоци КОЈИ укаЗУЈУ Р;!Ј Је тај склад
у погледу просторне организације код ранијих (поготову
био могућ, И што је веома значајно , да је постизан са много
старих облика) скоро и да нема ве1;их и неких битних
скромнијим материјалним средствима од оних која се данас
разлика: КОД СВИХ тих згра.ца то су најчеШће два простора
примењују, а још важније је да се то остваривало у готово
-
" кyi;a" у којој је ватра (огњиште) и соба, са тремом или без њега, али су зато захваљују1;и природним условима тла и
посебним
климатским
приликама,
то
несвакидашњи
апсолутном одсуству школованих градитеља.
у
истицању
вредности
аутохтоног
народног
гра
дитељства веома је добар пример традиционална куЋа Зла тибора. Она је типичан представник зграде за становање,
примери својеврсних архитектонских идентитета.
Оно што најпре пада у очи то је нераскидиво јединство
који је као типски образац и модел изграђиван у сваком
свих тих здања rрадитељске традиције и природног амби
элатиборском селу. Проверена и од свих усвојена просторна
јента
организација конструктивно остварена са истоветним и кроз
(средине)
у
коме
се
налазе.
Хармонија,
која
се
15 •
• •
•
време провереним и усавршеним детаљима и канонизоване
који начин изграђивати кyI;е за становање, а да та изградња
... атеријализације коју је условила природа и поднебље овога краја - ни на кОји начин нису ути! IЭПИ да би се пОјавио утисак
не буде више израз неукуса и неусаглашености са стварним
досаде или монотоније КОји би ова истоветно остварена кућа
Кад тврди",о да се у селу данас гради неукије и не
потребама живљењэ, као и потпуног несклада са околином .
у скоро једно ... једино ...... атеријалу: дрвету и са истоветни ...
целисходније
архитектонским облицима крова , зидова па и
чињенице да се данас у тој градњи веома често користе
величине
него
пре
једног
столеt.а,
свесни
смо
и
са ... ог здања (ди ... ензије од објекта до објекта су скоро
најсавременији грађев ~ нски материјали
идентичне ) могла С правом да изазове КОД посматрача .
искључивог коришЋења
Напротив. групације таквих веома сличних или истоветних
редна околина градили шта. Захваљујyl;и ко"'уникација... а и
кyI;а остварују невероватно лепе, пријатне и сликовите
све развијенији ... саобраt.ајни", веза... а, није никакво чудо
... атеријала
-
прошло је време
које је пружала непос
што се за новокомпоноване архитектон
видети на сеоско ... градилишту (чак и високо у планини)
ске реализације не може никако тврдити . Та неМОЋ савре
печену опеку , опекарске блокове, полумонтажне таванице,
мених
ИНдУстријски произведену столарију, савре ... ене кровне пок
визуелне утиске
-
градитеља остварена
у
тим
"новокомпонованим
архитектонским споменицима" још је драстичнија ако се
риваче ("фалцовани цреп", салонит,
неки ... случаје ... нађу у непосредно ... суседству са скро",ни",
тонске темеље , надпрозорнике и надвратнике, серклаже а
а
последњих година и обавезне противземљотресне стубове
величанственим
традиције
споменицима
какав је
самоникле
градитељске
свакако и традиционална ста... бена
..... едитеран ..
и сл.) , бе
од ар ... ираног бетона . И опре ... а унутрашњих простора новоизграђених ку!;а је
зграда Златибора. При ... ери старих кyI;а за становање по сели ... а Србије
такође далеко отишла напред у односу на објекте изворног
најречитије потврђују у ... ешаност са",оуких народних гра
народног градитељства: подови су од дасака (обојени или
дитеља {Ј{Ј са скро м ним градитељским средствима остваре
необојени) , паркета , виназа и керамичких плочица. Није ни
несвакидашње вредне аРХИТ8ктонске , обликовне и ликовне
каква реткост и да су зидови у кухиныама и
резултате . Мада се ради, као што је већ указано, о прос
обложени керамичким плочицама . Снабдевеност водово
торни ... решењи ... а која су у веt.ини случајева идентична
до ... и канализацијо ... је све чешt.а појава . Међути ... , и поред
... еђусобно",
свих тих техничких новотарија и унапређења , многа од њи х,
вештом
и вео ... а једноставно ... (са ... о два одељења)
применом
•
•
матерИЈала
КОЈе
-
пружа непосредна ок-
својом половичном применом
купатилима
(спољни зидови од опеке
олина градилишта и поштовањем услова ћУДИ поднебља
рађени су у дебљини од
остварени
резултати
негативно се одражавају на укупну употребљивост такве ,
Пажљивим
често вео ... а скупо изграђене кyI;е. Слаба топлотна изо
проучаваЊ8М овог градитељског наслеђа свакако се могу
лација такве зграде (зи ... и хладни, а лети, прегрејани уну
изнаћИ путеви и начини савременог гра1)ења које не би смело
трашњи простори) . могла је МУдРијом применом постојеt.и х
бити слепо и безочно копирање споменика ове градитељске
грађевинских
традиције, веll би требало да буде градитељски поступак
што се и непостојање изолације против влаге (која се иначе
који би одговарао савре ... ени", потреба ... а и ",огућности ... а
често
вре ... ена у ко ... е се остварује. Можда би се то најбоље
ублажити или потпуно одстранити .
су
градитељски
и
архитектонски
самосвојног идентитета и изузетног домета.
исказати
следеt.им
ставом:
Да
савремени
... огло
градитељ,
у
... атеријала
изоставља)
-
25
ст уместо потребних
38
ст ),
да буде потпуно избегнута, као
може
накнЭДним
Унутрашња организација тих здања је
интервенцијама
... аl ",,-више
про
прилици да гради у регионима где су присутни споменици
грамски , негде на средини измеђУ потреба живљења села и
градитељске традиције, не би с ... ео
да подлегне слепо ...
града , са недовољно јасно истакнутим одликама које намеће
копирању дела предака веЋ би требало да се градитељски
живот савременог пољопривредног произвођача. Просто
понаша онако како би се градитељи ~преци понашали да су
рије су у таквим здањима често предимензионисане и недо
на нашем месту и са нашим могуЋностима.
вољно искоришt.ење (гостинска соба), а опет је необјашњиво
Градитељи углавно...
тог
архитектонског
наслеђа
били
су
са",оуки, а најчеш1;е су то били са ... о док су
градили сопствени до .... Завршетко", градње враt.али су се
одсуство неких других простора, који су у ранијој кyI;и били обавезно заступљени као што су трем , чардак и слично.
Чињеницаје да би, та ... о где је то потребно, било ",огућно
својим основним занимањима : ратарству или сточарству.
минималним
Тим пре се у својој озбиљности, пред савремене градитеље
зицију тих зграда елементе , који би је довели на ниво
у
стварних потреба , савременог пољопривредника. Мисли се
16
нашим
руралним
пространствима поставља
питање:
на
интервенцијама унети
у
програмску диспо
пре свега , на организацију два улаза : главног и економ с ког .
сарад' ьв
Економски улаз је нужна непосредна веза стана са летњом
стручњака ( пројектанта
кухињом и другим ПОМОЋНИМ просторијама , као и са економ ским двориштем и оку1;ницом уопште .
И
договора
између
корисника
(наручиоца )
и
- градитеља).
С друге стране стручњак треба да што успешније иск ористи шансу што га је корисник ангажовао и да у тој
Међутим , одбојност СПОЉlbег изгледа , Ibегова рогобат
сарадњи стекне што веће Ibегово
nOBepel ЬВ ,
који м 1;е га
односно неуспело архитектонско обличје не могу се
најпре одвратити од многих КОМПЛИl(ованих облика зграде ,
побољшати никаквим , па ни најскупљим преправкама и
а најчешhе неприродног облика крова , примене неприклад
дорадама.
них грађевински х
ност,
Многи примери НОВОГРЭДlbе, па чак и они који су често
разноврсности
материјала
и
шаренила.
-
поготово Ibегове велике
Успостављеним
nOBepel ьем
материјализацијом
оствариt.е се сарадња која !;е оваплотити пепу и складну
примеl Ьеним
гра
ку1;у , која!;е сигурно , пре свега , бити одраз стварни х потреба
дитељским елементима (најчешllе кров ) скрнавили пејзаж ,
поручиоца и успова поднебља и тла из кога ку1;а треба да
покушавали
израста .
својом
незграпношllу,
облика
или
многим су ,
веома
неприродном дРугим често ,
неуко да
вулгарним
копираlbем
архитектонских и градитељских облика са самониклих об
Градња савремених кyi;a по сеоским пространствима
јеката градитељске традиције успоставе наставак са њом,
наше земље морала би , сходно савременим условима ек
али то се ,
по правилу , показало потпуним промашај ем.
ономс ког и техничког напретка, да постигне И одговарајуће
И стини
вољу ,
скупа
просторно организацијс ке и ликовне резултате . Сведоци
остварења, која су на жалост још више доприносила дУбоко м
смо дУбоке к ризе у коју ј е запала нарочито естетско-ликовна
нескладУ зграде и Ibене околине .
компонента . Познато је, таКОђе, какве су се све промене
за
то
су ,
поред
свега ,
изузетно
Треба иста!;и да овај несклад све више осе!;ају и многи
десиле на селу , у његовом економском и рруштвеном раз
к оји не припадају "стручној јавности" . заправо, много је
воју, и да је илузорно мислити да би савремена градња на
грађана , непосредних корисника тих здања, који су свесни
селу могла у 06ликовању спољњег изгледа да настави ра
с воје немо!;и да изађу из тог врзиног кола . Свесни су с вој их
нију традицију и праксу у ВИдУ вулгарног опонаШal Ь8 .
н едовољно разјаш, ьених жеља и потреба које и даље бујају
ПОђИМО само од односа величина . НекадаШI ьэ. висина
и расту кроз лоше одабране и често неодговорно стручно
просторија од
ура1јене пројекте, иЗбор недоученог предУзимача скоро
промена,
ј евиllа који без критеријума наме!;е новотарије
могу1;ности , као и нове материјале, произилазе они најдели
-
набеђеног
не
1,8
и
2,00 m
помињући
нарасла је за читав метар . Из тих многе
друге
пропорцијски х односа ,
нове
који
техничке
м ајстора и кроз хаотично сагледавање своји х жеља , кроз
катнији пробпеми
су у гра
н езнано где еиђене непримерене узоре, облике и матери
дитељској традицији несумњиво најзначајније вредности
ј але . Таквој категорији наручилаца и корисника новоградњи
архитектонског израза
I ьсних здања .
п реко је потребна помо!; стручних лица, која !;е успети да
На данашњим зградама сасвим су дРугачији односи
с прече градитељску стихију и беспyt.е који владају нашим
пуних маса и отвора . Отвори су данас много веllих димензија
руралним пространствима и да ту изванредно велику гра
и дРугачијих облика , а има их и неупоредиво више него
дитељску активност усмере правим путем: да нађу склад и
некада .
хармонију
нека,п,ашње стамбене зграде -"кyI;e" , најчешllе није било ни
између
неимарских
остварења
и
природне
средине у коју треба да се уклопе.
Сетимо
се
да
на зидовима
главне
просторије
једног јединог прозора , а да су прозори на соби били сасвим
Несумњиво да су потребна дуга и мукотрпна убе1јивања
мали . Све су то свакако оправдане и нужне промене али које
од стране стручњака да су спољашња, отворена степеништа
нису још успешно савладане и искоришlleне у тражењу
неприхватљива решења за успешно повезивање приземља
одговарајућег архитектонског израза.
и спрата , поготову тамо где има снажних мећава и обилних
у ве!;ини регионалних градитељских традиција широм
киша. Стручњаци би, пре свих, требало да буду ти који !;е
Југославије изузетан је и најупечатљивији просторни однос
дома!;ина који намерава да зида нови дом одвратити од
мрког стрмог крова и белог корпуса зграде једноставне
намере да се надме!;е са суседом у величини будyt.е зграде,
дводелне диспозиције . Потребно је истаl;и и постављање
м ада су му потребе у ве!;ини случајева дапеко испод жеље
ку1;е на терен на најприроднији начин, као и на логику при
за величином дома . Пита, ьв правог, одговарајућег програма
мене локалних грађевинских материјала - рекло би се чак на
садРжаја будyt.е кyl;e изузетно је озбиљно питање , које
шкртост у броју њи хове примене, па и онда када су прилике
-
треба да буде предмет што непосредније и пуне поверења
дозвољавале да се буде и слободнији у њиховом избору.
17
_ _ _КАДА
---
18
и САДА
•
•.-
-------------4--------------TI-------------
19
•
У проналажењу успешног и одговарајyl\ег архитектон ског израза савремене зграде за становање, која 1;е се по
професор Архитектонског факултета у Београду, архитекта Божидар Петровић .
дизати по сеоским пространствима наше земље, мора се
Надам се да 1;е још више, за пажљивог читаоца, бити
ПОЂИ ОД темељног и савременог упознавања и анализираl ьэ
истакнут значај и резултати које је у свом градитељском
•
•
Iединствених, а изузетно значаЈНИХ архитектонских
вред-
ности објеката нашег самониклог народног градитељства . С ТИМ У вези ваља истаЋИ значај одгоја и ШКQловања архитектонских кадрова , који 1;е на прави начин осетити и ПQШТQвати вредности градитељске традиције нашег села да
у великој мери зависи од школа у којима 1;е стицати потребна знања а између осталог и посебну наклоност према вред ностима и значају градитељске традиције. Истини за вољу мора се указати да највиwа школа З8 одгој архитеката у
Србији Архитектонски факултет у Београду, од ослобођења па до пре десет година (до формирања првог курса после дипломске наставе ИЗ эаштите грэдитељског насле1ја), није у оквирима своје наставе посвеЋивао довољну пажњу и
бригу проблемима градитељске традиције и I ьеног изузетно значај ног утицаја на формирање СТРУЧlbака који 1;е на до бром и темељном њеном познавању стварати успешније и хармоничније контакте старог и новог у изградњи како наших сеоских пространстава тако и градских и варошких
средина у којима је било и на сре1;у још увек има споменика изворне (аутохтоне) архитектонске баштине .
Поред
последипломских
курсева
Архитектонски
факултет је намеран да организовањем летњих школа на
подухвату постигао професор Божидар Петровић. Градитељским делом не великим по броју, Божидар Петрови1; је веома упечатљиво доказао своју веру и пружио •
нам чврсту наду и веру да се може градити и другаЧИЈе него
што су нас у протекле две деценије углавном поразно уверавали постигнути резултати најмасовнијег индивидуал ног вида стамбене изградње широм наше земље, посебно у Србији. Овим мисионарским послом Божидар ПетровиЋ је почео да се бави пре непуне две деценије. Стиче се утисак да поред велике љубави и изузетног стваралачког жара, који су нужни при оваквој врсти посла, да је један од пресудни х чинилаца успешног делања била његова сре1;а да нађе или,
можда, наиђе на такве наручиоце јектованих
здања
-у
којима
- доцније кориснике про
је
у
потпуности
нашао
подржаваоце својих идеја и предлога . Вероватно најдели катнији део посла приликом првих сусрета са наручиоцима
имао је у ТРУДУ да их одврати одугледања на нешто ве!; ново изграђено и у ве1;ини случајева наказно у најближем сусед ству . И да их увери да сва питања у вези са пројектовањем и грађењем поставе на основу у којој су од једнаког значаја :
каракте
логична и једноставна организација унутрашњих простора ,
ристичним објектима народног градитељства (области Зла
економично и јединствено решење носе1;их елемената кон
теренима који су још
увек богати бројним
и
тибора - Сирогојно, Старог Влаха -Куши1;и) омогу!;и још У
струкције
току студија темељно упознавање својих студената са вред
"злуче и одговарајyl\и и најдоследнији ликовни израз.
ностима ове градитељске традиције . Дубоко сам убеђен да
- а који сви заједно по логици ствари, треба да
Уз дубоко
nOBepelbe својих наручилаца, као и посебно
ће оваквим, битно промењеним начинима и видовима непо
разумевање за њихове финансијске мЬгуЋности, могао је
средне наставе упознавања са вредностима градитељске и
Божидар ПеТРОВИћ да истраје у напорима и да оствари многе
неимарске баштине бити одгојене нове генерације, младих
градитељске замисли којима је несумњиво, показао да се по
архитеката и градитеља које 1;е се успешније носити са
нашим пространствима може и другачије градити, да се MOry
проблемима ИЗГРЭДI ье по пределима и пространствима која
изградити
својом градитељском традицијом и поднебљем обавезују.
традиције, али рр свакако представљају њен успешан нас
тавак и
•
објекти
•
Унутрашња
копије
градитељске
организација
приказаних
објеката
(пре
свега стамбеног карактера) је веома коректно и рационално
Било је потребно ре1;и све ово о жалосном стању и ИЗГРЭДI ь8
пуке
да је то , по свему судећИ, пут и начин како се то
спроведена,
савремене
нису
градитељства може још афирмисати.
• немо1;има
који
сеоских
подручја
наше
са
најчеш1;е
стриктно
оствареном
поделом
простора на дневне и НОћне активности. Интерне комуни
кације су једноставне и често са духовито оствареним
земље да би се та горчина могла ипак унеколико ублажити
решењима међусобних
веза.
приказом несвакидашњег деловања и резултатима које је у
проширења
простора
тим јединственим напорима постигао својеврсни неимар,
занимљива ликовна решења фасаде (ку!;а на Рај цу). Као што
појединих
Смишљена, а једноставна, (купатила)
омогу!;авају
20 •
је суздржан у логичној, простудираној и рационалној прос
им ара , његових земљака , робусних Рудничана , који под ње
торној организацији својих основа, тако је шкрт и у архитек
говим
тонским облицима којима моделује своја здања.
продужавају
ИСТИНИ за вољу ти облици су увек исти: велики КроВ ,
руководством
у
једном
новом
виду
примену традиционалних
спроводе
материјала,
и
пре
свега дрвета и камена .
то је.
Та благотворна стална сарадња од објекта до објекта
Петрови!; ствара своје
огледа па се у зналаЧКОј. суздржаНОј. а тако реЧИТОј матери-
архитектонске облике. И поред заступљености наведених
јализацији многих његових здања (ку!;а у Дићима, на Рајцу,
елемената, стиче се утисак дасу сви објекти које имамо пред
на Тари , на Руднику и др.).
јако избачене и наглашене стрехе, простран трем рекло би се све чиме
Божидар
-
•
•
•
Божидар Петрови!; је завршио највише школе на којима
собом веома мало слични један другоме. Ова разноврсност, боље
се неимарство у нас учи . У својОј наставничкој и инжвњерској
речено, својим сопственим и препознатљивим идентитетом
каријери веома се дуго бавио статиком и другим веома ег
најзначајнији је квалитет који је Божидар Петрови!; постигао
зактним дисциплинама архитектонског позива , али изгледа
оБОјена
несумњивом
међусобном
сличнош!;у
или
да
у свом градитељству .
Чињеница је да је на сваком од објеката заступљен
•
•
га Је
његова исконска повезаност са селом у коме је
поникао и провео своје дечаштво судбински определила да
систем
се врати пределима своје младости и да им својим гра
- које омогућавају да се кровна стреха још
дитељским остварењима врати дуг за све лепо што је у
више и даље вине ОД фасадних зидова , свој начин обраде
младости тамо проживео и доживео. Страсни зarъубљеник
дрвене конструкције тремова и чардака , дРвених ограда,
у питоме повијарце свог родног краја (Рудника) својих брда ,
облика прозора , као и начине материјализације појединих
по свој прилици , мора да у генима има непогрешиво осећање
делова грађевине (зид у камену код ку!;е у Ди!;има и др.). То
за природно и једноставно постављање ку!;е по терену. Сви
су елементи који несумњиво дају посебно обележје његовим
његови
објвктима а који непогрешиво пружају доказе припадности
квалитетом, израстају стамено и најприродније из тла на
своме аутору.
коме су саграђени .
његов
начин
обраде
посебних конзола
истурене
стрехе,
његов
Несумњ ~~ви квалитет ПеТРОви1;евих објеката свакако је
изведени
Посматрају!;и
објекти
првенствено
градитељски
се
поступак
истичу
тим
професора
и она деликатна сфера ЛИКОВНИХ вредности архитектуре
Божидара Петрови!;а у целини, можемо са сигурнош!;у ре!;и
коју откривамо и код објеката градитељске традиције
- до
да он у том и свом делању следује најбоља достигну!;а
бри међусобни пропорцијски односи појединих делова грађевине, који се код његових здања најпре огледају у
народног градитељства, која се огледају у примени локалних
добро одмереним односима крова и кубуса саме зграде , као и
успелом
односу
отвора
и
пуних
маса
на
ЗИДНИМ
грађевинских материјала, развијају!;и при томе трезвене
. принципе
•
•
Једноставне и логичне организаЦИЈе унутрашњег
распореда .
Може
се
са
задовољством
закључити
да
површинама.
примењују!;и наведена начела , спроводи свој посебан гра
Божидар Петровић, без изузетака, користи просторе својих поткровља веома рационалном и добро смишљеном
дитељски поступак, понашају!;и се при том онако како би то
организацијом
градитељства да су на нашем месту и са нашим савременим
- уосталом као и приземља. Међутим, ту пос
тоје два става, које подједнако примењује. За неке објекте предвиђа
и
употребљава
савремене
прозоре
градитељским МОгућностима.
равни
да се може градити и делати другачије него како су
кровних површина, док код других користи изражену кровну
изгра'ljени и унакажени на "модеран" начин многи предели
(најчеш!;е тросливну) баџу. По мом мишљењу , први приступ
ове наше лепе земље, СВОЈИМ досадашњим
је бар за сада, много успешнији и исправнији
делом приказаним у овој публикацији Божидар Петрови!; је
-
у
радили и стари анонимни неимари нашег старијег сеоског
што нарочито
речито потврђује ку!;а у Дићима.
недвојбено показао и доказао .
Други начин примене кровних баџа је још увек недов ољно
разрађен
и
ремети
епску
градитељским
једноставност
Такође је , указао и на неслУ!;ене МОгу!;ности да се на
чистих
извориштима градитељске традиције свакако најсигурније
геометријских облика кровних равни и чини ми се да овим обликом није пронађено "право реше, Ье" - О чему уосталом
могу изна!;и савремени начини гра1јења и обликовања ку!;а,
такво мишљење има и сам аутор у пропратном тексту за ку!;у
поднебљу и на крају што није без значаја , које се могу
на Тари. У тајне успеха градитељства Божидара Петрови!;а
изградити са далеко мање средстава него ·новокомпоно
свакако треба уврстити и уметности народних самоуких не-
вани архитектонски споменици".
које би више оДГоварале нашим људима, земљи, њеном
21 •
•
•
--
_r. •
~
-
"
•
, .
-
• •
к
•
Е Арх.
БОЖЕ ПЕТРОВИЋА
[АЈ - ИЗВЕДЕНИ ОБЈЕКТИ
lliJ - ОБЈЕКТИ У ИЗГРАДЊИ
~ - ДОГРАЂЕНИ ОБЈЕКТИ [[] - ПРОЈЕКТОВАНИ ОБЈЕКТИ
- За
-
-
ово што радим не треба много ни снаге
ни памети, anи треба доста љубави
- Радојко
ЂорljеВИћ самоуки тесар
- . . ..
.
АО1ДОЊА ГОРЕВНИЦА
,
-. о
о
,
,
D
26
•
•
..
•
27
АО2 ГРОЦКА ~ ':ј ~"!"Oj a:punт("'!b·-P·1°"v.. .... ФА·fI 'ј ~el!~i40'j ,"",.., .• ~ и. ~ ј"Џ""~D'IA,... ~_ ~ ,-:',"Q.. ~f\ё. · ,... .. t ..... \lQ..<{t
't'- ~
~~ ~ (,,4.с .......... О";' ь,.."й ~
1" L(~ut.""'1.""' '''o.. ~ . H~""4. мс>а--. с"""&·с\'" JЖ1d..1 ~ j€ :Ј щс O' 1 ~
fIh,.c,,.,t.c"J'<,.
J,I..o~ .... "
~ "''I><'j~ ~ 't«> ~ ~·n·e.,,-o. <.. " .......
~.м> 'IP~ ""r""O"..... ~ Б- 1 ·1b.,.z. ~ :цо-а1Y;!~ ~~ '""- ;t:r"f'le:-<..A. 1<'11 "t. -
CLj ~o.-utl.џ ~~ ).Ш CAo~ аА! ~~.,.
.".." щ.с~ ~~ . u ~
r
...,.. ' ОЈ ' 'ti"\,
'" РО
"'1 ~"- 'lЏ
.~ W~ oe,.цA~ а.е ~ ~ос..що.. . ~IIAJ~~o'g(iJ.. ~.
~O-\ ~ с!"ј ~ ~C' ФГ \I'(f' 1Ј... 'с. ~ ,Ј.ф. \,е ~C1"r' о ..мо-; ~ tf'~z.. ~ . ~?A"~ '" "'....
.
\
MH;IIO при!
yw:
".ас.о npчН м.с
:
~Y'"
1) ..... " .. C:OIМ ЈI
Kyxw_
D
.)IoНfPl
,) Kyrv.mv .) CNO ....... CI06&
rn ,
7' JFIМ
,
•
28 -
•
•
11 •
•
29 "
•
АОЭ КАФАНА У ДИЋИМА ~ ~ ""o~ tl " .. '.ј ~'-- ~J'V,. са' '-ј'4-
t ..... ';!!'C.r а '\,' 'i!O ~ 0 0 ' \.. ~\сщ' ~? О ""-",,,"'4 - """"'"'- 9р'!!- ":ј . . " \ .~"-. t., ~ ~~""( ) I t.Ju% · YO~M S.n. !:..~ ~ ~'o.A .... - ~,"" -с.' ~ ~~ f.щ(
~
I,(!>'-' Ц'\-\.. .
~""" 'Ь'о<0" ' ... ч.ti ) ~ ~ - ~ ~ ..
~
----- .. ---- - --- _. __. __. __.,
• - - - -- -- - -~
,, i I
- ---- ----1
nOТКјЮ&'оС :
Trcм
- __ _____ _ _ __ ___
Ј) сФ4С
КoIIФ"'Нo!Io 4) KYXWЊA
1) улм 1) crv.8Atc «fc Ј)
ТОАМ1'
.) KyтJA~
30 •
•
•
31
АО4 ДОЊИ БАЊАНИ
..
"
':Ј .ap.o." ..... t.rl" ~ ~ ''' ћЈ i"D ,_IiI..;!.. > ~)'
-"t.-
... ~_ . 1''' ' ' (,е. ~n ''''c.o... 'CLf/ .... _ ..c.o
'"'" v./.e , ~ С4"1r-"Г ~
~ ~ _c.
__ ._---- -----
-- - -- --- ------- ----- -- - -- - -- -------- _.__.
,,I
,,, ,, ,,
о
,
о
о
\, ,
о
О
О
,
О
, спрАТ:
I) сп.~ 1) nprц06М Ј) Ьoмкml . ) КynAТUЛО
С_.
32
О
,, ___ •__ _ _ __ _ __ ___ _ _ _ _ _ ___ ,__ _. _ _ __.. _ __ , ,О!
,
" "
-
"
"
"
33
,
,
АО5ЗАГРАЂЕ
•
•
L-Jl []
• •
,
nOТКРО81'1е ,~~"",~:.~",~.~",~=====!1., :
1""АШ CDN
_) кyn.t.rыло
~OJ.M COOO!I Ј) ТА""Н
,.) AlkbIla 6) ...нr~
cro..
1) Cf1A8A't.A СООЬ+
.)
34
куrv.1WЛО
•
•
• •
35
АО6 ПРАЊАНИ ...
.".
".
,
-• •
--
•
•
•
, ,
• I
О,
,
,
D о
У"'"
.)
ПW'8'IЩћ 4) ocт.8.it. I
36
r.a."..~
7)
'8 Ыl'IЈщt .) «реи
,
,
I
,
37
АО7 ВРАЋЕВШНИЦА •
•
•
б
1) Tpo..I
2) ул.м 3) ку~т"ло 4) ItYXWIWI S') OCТ"'~
6) 7) 38
сп. СО:>", дtieВН.!\ СО:>",
,
,
,
,
39
АО8 ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ
•
,
"
" "
,) ум3 1) AI4JJIo1~
.)
.) м.ухиЊА Ј) f'YЧAВМЫ
6)ГA"~
1) КynAТUЛО 8) аЈАВАЋА C~
.) !"АНА "'"" 10) ъ...р
40
"
-- --
•
41 •
АО9 БРЪАНИ ," ,
•
• "
•
•
':~
-,
.
.,
•
•
•
•
•
•
I
"",деоЪ""
aUiN"t.A eON K~тM
y~
.У"" ....
A'WIlIfo ОО6А кyrv.n.&ло
cn.t.tlA4 ~
42
•
•
43
•
•
44
,
•
45
•
А10 КУЋА АУТОРА ~.::uI...bQ;"'d-r~tц. ...........iсщ-·о .....~й... ~~
.....
Cuo.<."1 '.""""""'~ ,О, , " ....,џл~ ..'i,.c ~ .~ С " О с.ЮQ.., );Ц'"~ ~ "'-~,.)-'-IZ.~ 'ј дi""~
~ Ь."+ О ~~1.:..u...(!.'[)'.~ ~ ~a.ДFD ~ '.... ~G~. ~Ih.. ~
..... '-'Zltё~.
""1"
')I.,.~ ....... ." ~
"\ q
.....
fC"j'V
~~
,<- МА.. сБра.з ~
~ ,с , , p ,~C>
,!",
~.k,"""",~
~ ,и-ъ Ј..'О:_ ~ "'~ 9<> ''fiIеYl~I ''''-'. I.&е....щ..
=-,' ~ ~ ~J\"'""i><1"'- ... '
~ ~',e
~ - ",..,),,,,, >"t"-"""'- " ~ ~..,; i<
o-t~~. ~в......... ~a.t~ ес.&е. ~ ~ Мf"
~.
"'_ "
0..\,....
10 ~'
~ "'- Ъ~o.д. _ "",*", "'~aJ~ M~ lЦ't.М. - 't<Мfo:;t.II оЈ.<,. ~ - '7 ~
",,,,~ . ~O'"'" ~f""o- ~ '~""':J
~., ~Q... : ~ ~
......
'<.
г.a....v.м.J.G'I~.IA...o::reo,;. ~ .
с,.." ""- ~
"1 ~ ~7'
•
1)
1Ij:tl304M : улм
.1)
дНt8НA ~
Ј) КупАтила
,
.) Кухи .... ,.) РАД"" "1""" 6) Tpo~
nOТКро&М
:
,-- --- --
-- -- ---- - --- --- -- ------- --.'
-
1) npi"«\P'bM
•
1) m.
aЮt
,,
,,I I
I,
,,
--,' ,
8
,,.---,,
I
,L
I I
2
_
,
_. .-.o'Ј
,
,
"-о'
,
I I
•
,, ,,I ,, ,
,,, ,,,
с(]о о
,,
,,
, ,'
"" -
-- - - -
----
--~
...,
,, ,
,,
~ ----- -
-
,,
,,,
,, ,, ,, ,, ,, , , " ' ,,
--------- -- -------~
46 •
•
47
•
48 •
•
•
49
А11 РАЈАЦ
- --- - - - -- ---- ----' 0
-
-- --
-,
--- -- ~
-- ,,, ,, ,
,,
,
,
-
о
,
,
прнемм:
,
1) ул.u
,
1) ДК!ВНА ~ Ј) кухиЊr..\ .) CJ1ADAt.A~ 1') КynAТUЛО • 6) Т1"М
, I
----- -, l ____ ___ _ _ __ _ _ _ _ _ __ ____ _ _
50 ,
,, ,
nOТKpoBM:
1) АНТfЖ 1) тАоаы СОМ ')~"'PЦ
..) КynAJWЛD Ј) T.l!.6AH
•
-
-
•
51 •
А12 БЕЧАЊ 1, .
.
,
.......· ,-. "-i"Х· ,,·· · ..·'I-I..... З' . ~~ .' .... Р t>-, , -I . ' • """"'f"~:t. ~'" 1"- ......з= ' О ' , _ . У "t: - ) ' "'-q=' . 4 ' "!t\ но '1 Ј ' ··Г' · - - O:fЦ. ~ ~ / . , . је. .. ...4"'1 C!&.D ... ~ 1"'ћ" ........... , " """0 Ч>t- , " .. . fOZC,. ' . 7 ~ ~..,t:....~ .т." р С III! ., ... ~ • . L' , ~ . ъ,...с' )')1"'-C~ ' ......... "'1 7t, Ч. --~ ..., +>~ ?- ,.,.. ~ ~~ч.)- - ~ ~ ... '" - 1\ .. . '1"..... .
..4
.м~
......
,
п ~ 'JIO,..~--o.. 'Ца
.....
&:.......
је ) ,. о • •
I • •
, ..,. э---
6.е,. ~~ ....."'" __ ., ~" '", .....,. "~oe.o.o- •.1;" : о
е. о." , d
......~ " ' . . . . .....,.><:
... ,"""-'
Щ k ~ " .' - -
"r-oe.....~ .......... )f""'-'-..., у 1'Itr" , ~e...r-- .......... .Itij .. "" -.Ј'4 ~ " о _ '5. '.. , ... 'r О ""'...,.,.... ....... ,< .t-L · ~ II-t.k " · · ....0 "' ·~7- щ .. ,,)" <>* , lo'1 .... y-o c... '110. , 'I.I. fee .. )(o ..
Q
~ ~ ...... ~ ~ "'~"" " м' О "Э"v ........."" , '(~ ( " '.... -~ ) ~ ..... " 1 с,.,е ч.- ~CI. """' ........ )ЦR .... /Ч.О~ tt
1"- ~
,
~ _~k .. ~t; ~p. ~ . Те.>е..> by-}.оМ _ ... ~"" ..... ~ L lt"' ~ ~ """'l _
_~~.+ , ~1"""'..4,..a,n.. )oI... """"""" -
-~
................. Ч' (с .....,..<3' ''.(.
1-t.
•
6_ О
о о
б
7
9
- - --
о ••
О,
,
О
1) улм Ј) К)'Ј1АТUЛD r) TPI1l!~J>I
52
3
7
, ОО
,
ОО
•
•
53 •
А1З БРЪАНИ
сутсрсн
:
1) ..... 1"1 ...
,) ....... ")'\нА Ј) подрум - «ТА....
з
""ЛОv.c
1) m.
:
сођс
,)у.....
,
,} Аа"АЖЈо.f,AН .) кyтv.тwло ,.) А,К ~
.)"У""....
1) ОС1А'8А а) Tprм
54 •
,
о
,
55
А 14 ЛАЗАРЕВАЦ
1'IOТKpo1I-'C
.... _------- -- -,
о
rAp~
каФIf.,. W'lIK-nи'k
.""" ... ....оФ!lС
56 ,
:
,
,
-""'...0.....•.. .... '" ~)
<1
·
-~
(U. Ir
"НН',"",-
СМ
Ћ,..с
..
\,
O~OO<9 (Јс>фо~
ФОФО(Q
57
А 15 ОБРЕНОВАЦ
• noткровм:
1) TI" ~3.Ј\l'\.Iј... 2) Itухињ."~) C1~' 1<' "'IШТ~ 4) КYf1"'т,",ло
Ј) днroн... сОЬ...
,
~) КYf1"'т,",ло
8)T~
о оо О
1) cn. cro... 2) CТ~, 1<, "'IШТ~
6) улм 7) cn. cro...
,
О
,
]
,
00
•
о
о
58
,
о
<1 <1
,
7
,
[СЈ О
•
,
,
,I
59
,,
А16 ТРБУШАНИ
,
,
.
'А
У'
,
о
о
о
.",......"'" : ,) улм
,) Ку"".....
nOТКpoDM:
2) Аlitl8ю. СООа 4) ОСТАВА
J)т~ о)
~------
1) ПЈ"iИ'ООМ
1) КОТ~РI~Щ'" s) стеlJltI '''ШТо;:<_
1) <000 ,) Kyt1A"'M
, 1
о) Тр<М
10) Г"Ј"'ЖА
60 .
,
•
•
•
•
•1. \
-
•
•
61
А17РАЉА
,,-- _.: - - ----- - ---- ------ -
~
L
•
,, а1. CONO 2) КУПАТWЛО Ј) то.мет
,
~:;;;;:::;] 1) тер""
ум.з Ј) тммт ., KNhH~A
1)
1) C'ТC'iI!.AtllТe
: .)
: 4) 11J"'N»')...w I __ 1) ...,CТCj"'I"~18U L
,
, ,,I ,,, , ,,I
I I I
,- --- - - - - - - - 62
,,
------- ------ -
-- - -
- - - - --"-'
6) КAtЏN>p4}A
,
•
,
7) КУ""""'" в) при""'" хрАШ 9) МN'~H ХЈ'о'оI«'
""'
ю} ТУШ
,
I
.' •
•
•
,
•
•
•
63
А18 БРЕСТОВИК
,
11'..... 430АМ :
1) улм 1) тммт " туш Ј) КУ""I'А '<) "СТАВА
f) TPn<3~1"'jA 6) сп ~ 1) Д1 :СОНА соЬА
В) ТЈ"""
64
а,раТ
:
1) ТА1'AlроМ
1) Ку"...."" 1) сп «<><
65
• •
•
А19 СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА з
•
~~
.
.,t
.,. _ .{L . ср"", .. I(J' 8t. } '1" _ ~if;,cn~...,~ 7~"'"
. . . """1
... Е'
"'"
""" .*'"V'."
~ ~
•
• -Р'
.....
7
' "
... c. ...'\I' ... ~"""'\.
-\1>..= "\1 "' ''' ,0-8 ...... & .. ,..... &'" ....,(1 ~ .. 't,.~ . ~ ~ ~-+-\-' .~I,,,",, -"'~M "" . ~ PJ""6""..c...r. __ , • , f ~'t-
т-
' .......
• .........
о.с..
•• ' \t"'--, \ "
'1",, ' • _ ".,
7
' \
,
.
•
~o:fIe"P~ . !"p ....."1'-...... ~ ...... '1 ""t" ·0 ....~~~ .' .. i"'- .... .. '~ ,... , .... ,.......... ~ ....... <.-'1." " .. ,....... I'-".«Г_~""''''' ~'f'I"'L- А 1-'- н. ,,)"' .... ~11tJ' _ ~ е.", ... "'<>V i~ , ... ~.,t"", Ъ~.>I .и.1- .. - """"",~_.".",.""",,,,;c.
,,""t(c," ..
_ , ~ .. I '1 ,'10' .".
Е"""........:
J-t ",..1" .............8" ..
"7' .... Р"
p:p ..;e..oe.k
...,....,. . АI--<-"" ......
iI..
J.teђ'~, ~.~. _ 'P--'_~M ..t; "1
ft. ........ -iь .........
......... ~.
а.а .'<'"
."...~ .
... "
\
1--"Мf'J
:.,... •• '1 .. ~
"''"1 -. ~., 81 ..... ~ .,.. .... ~""4Г ..... С<\... ~ с'о ~1' ' 'r;. "'р ~ -. , )~ ..........- ... ,.. .. ~ """1-- .... ~~~ А1 ', .... "'; '"'1('0. Я'".......... . 1IV-1" «= - . t. -, ~ ""'1;" ........ с- ... -О.
~
~""b"4"'"
""'-1· ..... а... ,
и.. Aa~ ~' 7 '11"'" e-~~. J ~ . ~ 'Н
f"ItI -- \ .................. ~.,
w"..
'7,.~IE....ч,,~.СЕП 7 ' ,
--"
'*',\-0/(. ~
"""""1'''' ' •• ':- ' Со
""-,,,o..-i_ .
.. ~ (.. Jt •• ",.tt..
"' ... со ' " 11'.;0 .. t. "
.) улм
.1)
ди. (оо.
.)
KYXWЊA
It) ОСТА8оА
,
$) "" ...""'" о) ......""
1) 11,- 6м.')м
1) КyrlAТUЛО
1) кynaтwл.o
.)Щ~
)
c:ofc .) 1»"HfA aI6A
9) Трем
66
/
сп
•
-
•
67
А20 СМЕДЕРЕВО ~ ...~ ~ ~v...o "':-':1 ...... "" ..... "-,и...'. n,·~",,- I· "o_,
........ g , ....\'"'" ' ....
1~ ~ P)-"'~'"
cr:aџ., ...... .... 0 ч
_, Г'· ·
1
- 'Чv . 0"'- ... .... L C r д"'4"
"""~~ '1 ~, ~ ..Jj."~
~.уј.(.~)v.щ- ~ ) '(ј.. ~di'L Б ....... !.<>.д. .
,.:<0
1)<>
'!l:!'r..-
,
Ь"1 .ц .... ,_.Ј' 'о'\.>
""4" ,ео. ~-a...'
t'<>Л"'I!1I"' Ц. - . . , ):;~Ih..o..c.., o:ie. , k":::::;t...... и р. ,/"<' _ P'rA~ ")'t ""'"'t'f<.4'~~ ............t.:. Tn....... ~"o ~
Д:1.:З;:~' :,~ .......~ ) zrc~ ~l(.КJЦ1--"" !"""- ~ ~
~ с·
_!
Oli\'f.~ 1Ч."'1-"""t~
' 0 tA.
&" ............00 • • 6Мщ е" .... I'=<о.чt ..... 7"'·· 0 ........... .... ~~ 't" e l ~ · ..... Т .
1" ~
~
.... - <:a.~ "\"'. он.. ........ ;:1.., . \-
~ ~ . ';} м; " '\,~1 ~ ~ > """1" ........... ' ",.&~ ...... ~""&"- .......... & ~ џv ~w __ ~""- &'v ~. ~''II'.Ji~ . ~ tio. <'.џ.(_
~ 1
")Ht .. , \
и.С...", у {"l",,~e'"7 """ ... ,~...,...L ..~ иf~ ......
~~ .
nOТКРОВМ:
1
"1'"
3'~MM
:
,) улм 1) КYXU"" Ј) А'СВ'''' ~ ") cn. ш;" 5) КУ"'ТИЛО
6) Т<Ј'.'""
68
,
•
4Н
'..
69
•
А21 ТАРА ,
1C'.jv.., ""- C,!~
..... ~ .т..," "'"'f>м; ~ .. L1''''t)"' 1<:, ,_ ,,'2..-G\.O-<,.~~ - rye:. !J"o.. 'Ч,I' " "" ~ ,..., .CiD~Ioс.ц- сЦ~~. ~~""'W'Y ..... Po.... ~... _ . " ,
'uu ~ ~ ~.- ~ ..... ~(lW ~~'
е,..
9<\
"""'~. ~ .е'У'" ="'ir'<"'i =1i'""'~ ~~~.
,
СО "i).AUn.'( ~~ , "'t'.~CQ."",,- ~o1ba 4.r>J::.
~""1~''''''- 1 "1""'''''
•
" .... . . _-1:; .
'-"~6\
...-~ '" ~ '
HO"~'P ..'1<'t<.... ~ ~.џ~.tQ+- ~C> ~ М"'б'\ ~) .мд.'\~' ~м-~. ~'h- ~\"fм.,\~
"'I"ђ."t~ .-& ~ '''.'''' Sч. !." '''~ "
,,
.,
,,
г-------------,
,
г --- -- -- - -. - - - -- -- -- -~
, I I
.
I
•
I I I I I
, I
I I
I
,
•
I
-
I I
, I I
,, ,
..
• •
г -_.Ј
I
I I
I I
I I I
1) ."..Ut", cro. 1) nl*t\C~M
I ,
I I
I I I L _ ____ ___ __ _ _______ _
3) Кухи""
~ ул... 4) КynAТWЛО 1) А........ CD/i.. Ј) тро.\
70
,
71
А22 ДОЊИ БАЊАНИ •
•
•
"",13I:МM
о
ООD О О О
:
.) улм 1) Ку"".... Ј) <АЛА
~) КynAТУЛD
1) полу~ 6) тcro..
nOТКp08M :
Ј) сп.~
1) rApAq>06A
Ј) м.)1'1АТWЛO
.) ru,H Ј) "Р!'orоЬм
7) АНТ.,. 8) ОСТА8А .) Тр<М
72
•
•
73 •
'.
А23 МОШТАНИЦА K't~ '1 К'" ~
.. .
~
;,..
ј; с "'-~"1 -..,
е'":)...... '+" '1 .... ч:-1 ~... t>""'!'!" "". . !lо . , , - ~ "'} ~ ~ '"' ,...., ... D ~ 1'1" "о ~.. _ , I.lro..
-""'"t".
...
'h.. "<>~)' ~'"";; .
G-':;r-.....'" ..- 3"'-" ' ~
.... '1 =......t.,.""""" h- ,i. .... ...... .'A"
О'''"
..... а... ,... ...........1;..... ~ ~
'1'
~ ,~ ,~ ~ ". ео '''C"oUt.CIt' ,..1)_.0-.0 ,.. ~ ....
~""" .ь·· .... ..... ""'" •• ...,. -.. . LtOOV........ ~-.-....... "\"- ...L. «.c..Iy" ..... , - ' , . .. , .. р ..r-~, . ~--ifщ~·"Q ......O\.~ 4 "~ . .. ...
'\.. ... , .<"
0 ' .....
r........,.
t
't.-
~ ... Qi ...... · ·-".. ........ -'"" .... џo: <'; ....... ч.+'-..~. 7 и:. .....-..- ," ....'" ic.:t ~..:: .... 1.c.чI.1..оо.. . Cl. ... -...&.~ ,..,."_ ОО [.f. .......... ,
,
' "
""'?' .... - .."..... e'l w-............... , p~_
"'" L. , . _
~ V ""'''''' r
'
.. .;:;.
nOТКРОВМ:
1)
1)
улм
l)A':OD""
3)
СТеоо ..tшrе 1) п~л,с~м
сп.
.-ro...
.-ro...
4) "УЈМIL" 5) "У""'Т"ЛО 6) Тр.....
б
74
аЈ, с<1/>< 4)!'<'д.... ~
3)
1) "У"""'ЛО
,
•
•
•
75
•
А24ТАКОВО у '1(' '-~." ,_, _ .. ec~. -
................)', . . '...,;. t, ... u
~~
~-t.~.",. c...q:>....л..d."
"+ )o".. ~ ..a""l~e.....q.O(J~-
1'" .,..4'............ '«'1"'b~ ~t:.,
:!I .....
~ " 'D" .J.{o~ ~ ~
1-ov ~
...
lL o
' б ';>0 ~ ""''5.... '1 ..... """ .~~ ...
Г
_ _, _ Ъoo.r~ .. ОО , ·· ··с оо с.. ....... О
г
"v ~ "",,...c<,,,~~
,
оС
,
Ео·"
О
__ ...... -...ЈО:. ,
1L
.
....... .. "..., ..... .....'Р -1· ~ ........ ..,.o.!l...,~
.4- 1"""f-; \1)'"з'"-
o.
.чi"I-
,....u'1'I
.....ОЗf"Ј)А..
. . "'"' _. .
~
.'
«10_"","", .....?I~ Ј........'(...,....
......
....
~"'-
7ц"~t....
ц... ~~
"1 ~",C!.. 1........ ~<".':<\"~ .'..O ..t.;r cr""'7"pt. .. ..,"I . .2.ц:........,~_ , , >tJ , • . ~.,....-... 1.~ C~ ....... ""'1 ""'-\џ.... o......:-o..i...v . . . ""r"'-, ,.. .•. .., "}.-1'" ~ ....., -v.,.", ~ ,.. t,Wf"" ~~ ~ ~0Дi::. . " '~f.c
,«p .. t..~'"
o ..... ... OQO> ... ,..
,
~~ ..c.
"1 ~~ I.
б
3
"l''''''''''''''' 6
2
©D D
о
©D
•
••
1) ТЈ'<М 2) д......"'" ..ю" 3) КУХИЊ'"
осг...и ~) ТУШ 6) ТОма
'<)
11ОТКpoD/сС: :
2
1) "I*t\,COO/cC: 1) сп <оо< 3) JМД~ CWA
4) КynAТUЛО
1
з
2
76 •
,
-
.-
f
... ,
77
А25ШТАВИЦА
•
•
2
1) улм » .о.'"в' «>6.. Ј) Тр.....""ј.>
'"
О о
О
О О
О
О
О О
О
78
,
np430-4М ••
З
~) ТР"М ~) Ку""....
6) ... , ...... 7) Кyn.>ТИЛD В) сп «>6..
nOТKpo&M • •
,) сп мfv 1) КynAТИЛО
3}
пprл@м
,
'ff
• •
79
А26ЛАЛИНЦИ ..
, -- - - -- -- -- - - -- ---,
nOТKJ'01''''''
:
,) TA'8~H 1) Пl"€АroЬм Ј) cn. ('ом ~) К)'I1"ТWЛО
2
1) улм 2) cro.. 3) куxuњ, '<) КynAтим $) сп. сООА 6) трем
80
81
•
•
,
А27 ЛУЊЕВИЦА
If
•
•
1)
ул.м
1) K~НA ) ''«Т(/~H .) I&AНК
'")
.с
6) КУХЦЊА 1) poIITW,," .) Трем .,) ТОАЛеТ МYWКИ 10) ТОАЛСТ жntCКИ
п) rv- w ГAPд.qJOЬA
•
82
83
А28 ЛУЊЕВИЦА
-
+
n!." ~" Q)'~L у J'('~"""!i' -'~.:.o.-. ~ ~ "", .со , a-I""'j.... ~....., ' t.i.. ~ ., 3 n" / ........ ''?' . t '" St<-- ... ""~ 1 ~'1.'!. ~'" ~ ')""" '\ ot.~ · a, .. ~ ",о~ · ~ ,,....д..lCA.oр L I"' 'З' ' з · ""I4...) · ... ·,'}
,
~ ~? i" ' o ~ "-
\1.00.> . 0"",,- "" , .( ~ I ' .(","""''''''''' ЈЈ.",,;::"""'" '.01. ......... ' -, - --:,. ., . .........;, I r-. I
'р'! "':'
~
te.
1"
,....~
......
G1'...,............... , «:.о"""
Wf"
~""""""",p- '( ~
........ ~ D .... , <ч- , "О'~ 1... .. , .."
~" ~
'1-<-
е. с е ,<,, ~,.,
'/""с 'l.c- ~ __ &о р ОО .
L ·
1
.. . . ' ...
"
" ~,
ь .q«> ~ (", _ '-о ,
c.u- ~
Ij,,-,,"<- _
....... 0
~
CA>.J..«t, .
.
!!lo &f'" ~'" ~ "t "" t " (>'1" ~ j""""'" '"""'-
.
~ ",""" " e"";f:"' y ,, ""!> 3
..... ~Q,. > " .. v.,.,....Q ... CI.J.'o"-'. ~ .~ ~ 1R.·.. .......t..c ~ ~ ~ <'I:!=4ct ( ~"-,4V~) ~ \ot- ~ ~ {;СР- " " ' . ~ ~~ ""- " е " 11 f>1o'<Щ ~ 01'" r " -p~ ~ a. ...~ .... 'C " ~_'l., е џ" С ....··" . ' 7~ ~ot.ђ.- t, ,,"'...4 ""'.' ' '''- L ~ ........ · " (,t>r ... ,'c · "Aj" ... 7 '#.1-
-"'.
}:I:~o"..> [""'Ј
........
~ ......
k
7
. .
"" " '
~ ~,...o ц 11w..~ ~1t>1..A. ~~ A-a
'IIoc •• ос " ...... ,
1"
11",="",.",<,.,-...
~ _ ~~<Ц..
W"--L. ....~ - - -
~&" . ~:::;: ~ ~г~~c.~ г~~~~~....... . 0 ' .
_
~
~.
,
00000
,
01 ) 10 0 0 00 0 ОС1lОи
,
:
1) улм 1) ocr"''М 3) ""'" 4) к~rцло <) Ку""....
6) ,ДI4ВЖ ~MK 7) ОЈ. <оо<
8) том.а о) Тр<М
84
•
•
•
85
А29 КЛАТИЧЕВО ,
,) 4"'6111 ~NoК. K)'DJoIIC W. J'Y'i'o8"11C
1)т~OCТA" Ј) 1)'8 и fОАЛП
.}
l[jI
D
86
,
""'"
•
.
,
•
• •
•
).U.l
Н.
87
А30 ЛУЊЕВИЦА ~сl'Ч Jt"f'''' 1S'JDO ~r-tlз-~ ...... a_ot~ ... ~ ~- "'1'1 Pb ... ..-1e!Lc..~~...t., , _ ...... Rо ..-... ..... ~~ <:.ОЦ.. Ј ......,... ~ ... ?,~ " ,"'ОН ' kNwT ц: ""1 ~'C(= .., с,.ц.о> y-"" · ....О"сЈ ... . " • • • .,,-.. ~ - ,Џ1= . 'I1" -
,....,
"'"""'1 '
' L..L. ' 8Р"1Ј " " ' " С "\"-&&.",!",,"w Щ(!q,.'- f,'t.kL Q<>, V 1')...,....... ~P.. Ф Щ"lС~ "рС(.'_ '" t<""-~ ,"""""?,<="to\..7' .. _t. ....... ,~ ..,.... .... 1""-.0: -..; I~· - ч. ..... , .. kt IIЦ ~ ""1" ~ ) . . . A4:N . ч '<>1- "'! ...t:)I>"5 ................ А': '!'( , <, 4с
. . _ .... _. . _...........'
'i Д"f""-_...'t ~ 'r''''''!o , ""1,......... .... с.о.- ~-' ....... ,AI''""с
.
:.:t:;. . . 11"&' ,- џ.S~ с J
.
_
.
" "' ,
"" . . . . . .
IL
""..~
..... ,
а·
... 2 , -АА...
У .u='I" pd""" .., сог4..1ц. .d,= ~~--
--'
•
.-- .
•
........ -
.) 1) сп. Q,&
о о О О
о
•
О О
О
Ј) КY'fIAТWЛО
•
+)
,.., ".,.........
,
.) улм 1) Кухи.... Ј) A'4Sll,. СОЪА
.) Т,"К'.""", ,.) cп~ .) КynA1WЛО
7) «ТА'" В) тр.... • •
88 •
TA1tJiH
89 ,
АЗ1 ВЕЛИШЕВЦИ
-
КУЋА
ЭАТЕЧЕНА КУЋА
•
•
•
90
91
А32 ВЕЛИШЕВЦИ
-
КАЧАРА
ot..o .\t. ....4." А''''''''''' "'......_~~ . Хос· с ..... " ~ ~ ~- "' ,..... ~ -а. .$(.... "'t
.J, ...
1'- &.-..
U.~ .. ,L4 ч J;;:.~- ~ "..... ,.1· ..... ··~1?"1"-'
___ . . .
A~.e'''''' , . . _ ,...,..-
. ~ . ?""} "ClIVI.."f""V , "''''' I~" ~~ r "
....,
tt.. .'..., '":!!............ Ј..о".. ~It-Ц. . . ~ .. , .&'" ~ .,.. "ОС: А11" ,~ ... Ј.I' ........... '&0' ' q.. je.~o, ~ ~.... ' = '11."'" ....~-- ~ . Ст ,, - , ""., о С" ...... ~ .... jot 'r ""'.... 1"'-....... .c,~ $оЩ,ь " "<>" ~ 4.". 't!} ~ .,. ,}F"t·, !"- ' 'с &-. .. --t ! 11" ~ .... 8A(rII~ ~} " Ct <", Itч s....... ~ .... ""'" \'t.,........... -,О, t ~I
~ . .-'.0 .... ~ м.. ~
....... ь ... ·Ъ"l,.с·, ....... -.Ј \!'. м..
L ~~
'Ј Ц"'~ . .
if. у
" .......;.
....... ~~ ;(.
&....... 1~ ...' _, 'Go,,~ .-...&.с. It. .
-a::--~_
''''1: ..... 0
..... ~~ ......... ,r....,....~ ..w/."Yv -t'-' Э"-'
~
rvr,
~
... 1:t.з,."v ~~ , ~ r.> ..... of"'"
!I'VL... ' n 1"'''A',ft.
,i"Т''' ot, - • ~.tJ. c.~, ~ ~ч ,Н", I
~~
.920 .... 1.'
'O" ' ''''~ :':-1I..t'"c. "
, о
о
О
о
О
2
0С11ОВА:
1
,) lU\'lApa
1) г...раж..
О
92
Ј) ХЛ~,.." rXЋ ~) сушра
5) "' .. шо....
f,
--
-
93
••
А33 ГОРЊА ВРБАВА
•
, сутерсн
2
о
00
:
1) УЛАЗ
1) в.t'8IIЩ' J)_'~ 4) 1)'111 " ТОАЛЕТ ,.) КDТЛАрIIЩ" 6) ...ре.
7) NOМК" АЛЈоТ 8) 3I.4.М'IЩ' 9) ТреМ
94 •
1) УЛАЗ 1) ТОАЛЕТ
Ј) "'1 """
4) кухи"А 1) Tpn<'AI"'jA
6) Д'КВtlА соЪА
1) 1u ",НА со:),. .)Т.......
1
95 •
АЗ4 БРАНЧИЋИ ~ц."., -а-
"""t
~
..
ч ,.м....ещо ~ ........... "Г...&е. ~~
"-"'
~~ ~ ~AТ" ~ &....,;.1~ ....
~,~ ~ I "'"
C.м.
"f1"- J'_'~
ЋЛQ..~-iE-
i\I.Q.
JQ<>
j ~ ~k"
.q€ ..
со< p:r~~ Ф~""',,-,.
J''' ~'''''''~k
.•,,0 ", .. '-'~............. ~
.... n:.oI,. .. ,1"tJ .......o..r<.- .... f ........ ·
'?~ ~ ц,"З",,;rч
~ и. ~ ~ ""-<>~~'.P~ .J.ц> ...~~ )~ ~
....
'3"'- ~....,м. ""~,.~ -""':'t w'-- ~ .=~~
~ ~ ~5..... ~o:t.. ~ ...., -щО~-t-> ' ':W,<>
~ Ai""-......
"'i
~~ ",,...t~Q"- <>~.."
~ ,wp......., ~ ~
s.......,
-
"}<>е-<ф!.. ~, ~ је ............ ..,' сО ~ ~ .........:;;~ ~""" ~":I.' ....... ><:.:>i---.J' о '~\,- ..... ~N .iц,,",,,"i1- ....... ~e' 'rI'- t.o,.. ...ц............. 2>"",' ''-~ ~~ ~.... uг"'o .. !k\"-5"........,,&.~,~ "-; џrc
.....
ckai
te~"'f"" '" ~..,... .. ,c 1~ ~ UJCWV 1Дjf~,
,
p;
<,
--
............
е. Q~ " """"Y'&..... -
~ ~O~'''''''''~ ~""""1<>~ ~
м.~..J.,~ <>..lP"(t-
"'-
-
-'''1',' , ' --
~--------- _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
f,
,1,
..Ј
"
,,
,, , ,, ,, , I
, ,
I
<> ОО
I I
, ,
,, I
,
,, ,..._ ... , ,,'
"------- - --------- ------ - ~
96
"I I
, I
, , ,
I I
,
i
,I I , ,,I ,, ,, I
о
I I
I I I
-- ---- ----- --- --- ----- ~
,
ј' реа:м.
97
•
АЗ5 "ЛОЛА"
-
ИНСТИ I У
I
•
,) улм 1) nOР'''Р 3) хол 4) p;uвoj 1"''')'Но'рск'''' IQ
а4аемltI
9
~ о
') p;uвoj 1"''')'Но'рскuх 6) rмлл
1) AyrO/ro.(ATCКO )'ТЈРА1МLШ~
1) "PoleкT08"lt ТСХIIOЛDf'WјА Ј) кoмnfyт~ проЈекТ08iШ t 4) ТОАЛеТ
•
(Јо
- "software"
а.4СТО>'ltI - "hardware"
98
о
2
•
Л) nOР'ИР'tl'l·
И) ф'''_" .,CIUI lUb.
•
\
С) Д~.,"Щ ~fcltH D) р.о.'I'fИI>рош
У"I'"''''''_'' O
Е) р.о.'I'fИI>.,.::..о
, •,
( СЛО
""","11.'_
• СЛ'" )
1cx""""""'lI-
ђ~ G) nO.6,]ICЦ ....
r ..J""Uo
99
АЗ6 "ТИП-ТОП"
- љиг
•
I
I 1
1
1
I
I
! I
OCIIO~
2
~ DD. ~ ..... . ~ D
1)
r.".. ojd;u лок..л
1) НОВИ A
3) ТЈ"'М
4)ФoнfА"", f) ~ nr>tr!;!;
6) """"""'Ј'А
7) nPOЛ,АВНИЦА
100
•
•
101
•
102
•
,
.,.
.
.
-
~ ,z,;;. .~.
,
"
,iL;; .
~
." 103
АЗ? ВЕЛИШЕВЦИ ~<Ц,..) '4.
1,'..Qe,.,...R.,
k1~
- ВАЈАТ
.. , < д,'
~':!:!u..te.
<-L
~
,"!нЈ!. ~ ~ '{~.......чt-"""6'V ' ~ у ~~tЩ..;е.. ) . . . . . . 4Ч.( с:.......
ео " ,
r ~ ~ ) СЦ" o..c:cb~ Ј ~""""""' . cu.- >"~"'_"'-6 , \е џ:t;"f'''"'" !tt~ p ....... lte., ~ Ц ... , П,. 'I - ~~ """ee.1I(\o..O ~ "<'\JI"'V ~ .. %";1- ~ "'a(~'fIo"'.!!~ r"lf1o... """ .., '"'- ~ i io:.')~· ~ Pi::J...ю'l.J;t.. ~ 'т'" ОО 'и. ....~ ''t~~ 1.:,•• ':te. """"""'-"'1 ~ +.f·"~~ щv ~
.u. t:Ц~
~<:t.u........
"'3cf> t .... д. "
7'- ......... F<;"<>'\ ~"'
"4>-U-.(,aa:
~ O~'M.;::;
д:ifв., ~ T~ ~ ..-....c>~ .... 'Ij!."""", ~~
'f't. pa.~ ~"",,~,
I;n~
\'t. Jf't.. , - 3'''' р, - ~
",...... Ој .... (\<...
...... .)о' a,(,,~'
p;r..o)....o...
~ 6 .. ~ ........ Ц...
~ .... ~ ..... \-с." ~ .. , . -
~ ~.,.~ ~~ "'·&;"'><'J~-......,1;.."ll '1-'1I!A.- ~ ..... ~ ....~ ч. k.::Цi"O~""" 'к. ')'\<.""-' -.... ~ ~ ~ >t'v ~<\. "ч.. е.е.. . j~ ~ __ .......... ч.. ~~ 'JI-л- .. С" Це ,1
tt................ ~(>./,,-~""'" .
~ ~.. ~ ~~rE-.(, .. a~
'\v
л;е.о:>JI,-o ~ Ао\.
"-&t",.(, "'-
""'
r·rt ie- ~ 'џv
rчi.
•
.
104 •
- .
О
О
_
.
0
_
•
•
105
Б01 ДУДОВИЦА Jk...
~~ ц"~ ~.....
1<4 ...... · ~Ir....... ео 1с."
1м.1_ ~
''''''' ~ ,-
'''1 o'4~ C;I.Q
.t:lt:\'''O
...... -;c..~
Ьл...;.:о )'~,....~ "1 '"",
~ Ар ' '~C~"
' " ....
.Ir~С*""Ц"О
,.." f,~
Vџ.JOV,
""""'" ... ~ \' ~.' '(.-.... "R'P ..... . со ~~"' г ' II;oty,I(..,
~ ~(.
~""I"'t'W ...... , ...... .,..~~t'-v' 1Cc1· 1 ~Q.' !.k ..... Ј
~
..
'841 tc8~' !C-s:t<<\. "~
f-o/ \""
::f t:..t0ltЦJ"~
,!
h''''~
~ no'" "Ь ...., .......
-"'''' ' '0 ~ ~ Ђ.t..# Qt.L 1rtТJ..М.oZ1YV ,,~~ #
~ /,щ "'''V~'''-,-:" J ~""''' Io.'' , ....., ~ ...
<:Jt.. Co
(.OL.
О-.Ј." "д,,"~'1::" '." ' J~...e....... со... , ~~~ ...... w.~ .
.... ~.
у ~'"I.'Ot.м ..... 'i1" -\ео ~ ~<\', y>~e.Qp.. и$<\.. ~""'~"'"'l oc,t.' L'..i""'l P"G .. 4 ~ ... " ."" ........ ~, <=}- I(.~~
p;;~
~t,м.. ,
'ј ,..-.'3"( •• '1.'] ~ ~e.. ђЦ.О c......~e.~
........ ~ of"" (\' \S'H C
~ ~CO..Lr'!::."""""'" ц.,;\н.' ' .....
ео ·
«>v
~~
. . . ~'l'>oR.. ,-w.. \"'v '" ц..
•
•
noтм.poвM
,)
,
2
улм
,) nptAcoI\M Ј) АII'ВНА croA о) rрrwщ"ф $) ку"""'"
6)
ОСТА ....
1) cтltiitlaillT(
о) КУ'1"Т""" 9)Cn~ э
106
•
!О) Тр<М
:
1) nptAJ'l'l)M
1)
01. СООС
3) k)'ПАТWЛО 4) ГAp~ Ј) TANoH
•
•
107
БО2 ГРАБОВИЦА '3I:f,"ј.......,.,.,-
~)'
3<>.
'"'19
t'"э"" ~ ~
.....~-~.- ..-............
~ ~.ч. ............. ~~~ ..щt.d-" 1<, .. ~ <>~A ' .. ~G
....... ".. ь ",..... '"
.&.,...,..
' ""11 t!.L-. Ц ~ I. ~';;;..... _ c..-I)~ 1:: • ..Ik. ~ ~ p=v !"-' ;:<.,-._3-<-< 1"""'" .,.... '"""ћ ~ "'f'" ~ ...,
...-
.,~,
Н Р}'"
7
..........-
~~
'P-.r-
'ј -"tђ')r'l"'""1- ~ 'C'1 ,<..~ I
......,#."'·1
P:~1.џ..v..1. ~ 1"""'> ".r.. ...<\.,
~,..:;:: ~o~ + \9'.."", "-:<: . ...
Р,'
~'Цv ч>t~ ~
." .
1
....... -<>.др....~ -
,.a,.... ,,~ 'Ъ' 'Ј ".,-1, .&......."' . ...... '1 ~ J 3"'"""' ........ ~..... } "'1 ~...- ..... ! "~~ &..$'..... 'џ _ ~ ...." (" . " j.~ "1" ......... ....
.....
4
С'
........
..C.OI".... ......
~
~' ."..а, с.<,. ~~~
i"'<'- ,
....
r;t1""1
=';(,..0 , Mo!>"""~, ~n ... с..> Ь<:" , ~ ~"ЛА ~ фа~
__ , ......~ .....
JU''4.
; '
' 11-' ~- ::,,~""'''''a" ...... с1' .. """ ''' ' -i "'о ",", "'" ..::'1l><>......,._ 1fC'
......,.,.. Jqo-O" ~
'
..... w..~ ...,,~~cvt"'-1- ..:.~« . . "' ..... ~
~ "...~ ......, 'РР"'-3 ............ - :Р:О 'а''r .'
....
•
.>и>L...
....gr.. ,
:' S -t.. 't
Ј,. ,
_!о'<-
B~ \
t,..':ot....... , ~~ .......---'}9.>-';'Ј З џn..........ь ........}
~~ '" ~ J<'I.t~~7Q "'''·, ~~"', · .~
.... ~ .........'1 '
......
~f ........... -.....-
J:~t~ 7 ~j ......""" ' - - .~ , pc,~' .с .. с..оМ'"............. .... ~~ '& ..... ~5 ... . ло\. _ .. ј"- o> ... -.~ J ......, "1- .J;~.c...,...... 7r'............ ~ ""''yu:;~ ... LD" .... ~ _<:.o"..~_' - , .. с....чс e.. ~ .. ,,,<чto~~
"f''I,....., ......
........ , • •
..... ~'W".........., ... ""t1>'*'- о '
- ' " ..... .(,.~ ............ ~'1 О о "
I"' .... Q... .
•
~3I:МM
1)
улм
1)
тОАЛеТ
:
Ј) АНr:IЖA СОМ 4) ТРIC3Aр"~ ") КУХЫЊА 6) OI:ТA'М 7) роштид.
В) T~ - Млкон 9) ТС'р"'О
10) ....... n)и.уш.
108
"
_'.~ ч Zio!СО' "':-.'"
nOТKP08M:
.) г"""",ј.> l)m.~ Ј) КyrtAТWЛО
.) r""""
,.) јlРОС'ОР Ж' "
.."""""" """'"
,
о
о
,
•
109
БОЗ ЉИГ
-- ' ----;==---~· 1' --=
,
Ј{4 Ј д.A.<..~' '' ~'O~
. .. ', ....
",Ч · )" ~ ~='-3" ~ ~&./L f't. '"
ы."""" ?-- ц. ~. ~
._.
А.<.5 """"':)"
ur~~"
r ''',\""
.
' ''''', 11; !''Р ' '' " . '' МО" ~ __ ........ , ~ ок.
--,
~ "'7""(.', ".-
"F'a ","" " ... .~ ·"0
),.;.. ... ј'ј t;:........ • ..v ,с.&.., •o~ .. <:А.
-'-'-
џ
L . ... . ...
'
' "
""0
Q
.Р'" '"
'<.
t;.,..trS1"'J, -...... ~ ...~ ~o'" ,,,,-,, 1Ч- ~II:- ~ .,.... ,ом. u'<-v , - ..,,~," , ~e'" . P:fI"- ,...,. • . 0' 0 'Ч""-3' .......... 4""ч'- ... '~' "\ .. ~ "'о ~v
'--
".
.
'ј?
, .,''''l''_ ....... ''''''''Ц'O)
1'''7 ..... ~~ .....и..~..,... 7Ч'",.,...,~
0<;"9 •. ~
. . . .,
а- ''f''.7'~<
I<:p~ .... ,.". J(~ 4-с.- ....loL B"' ..... "Q;o ,.ц4 ....... -tи..y.~..Aoc... 1t4:t:.e.. 1. .... . Q.. ~ l '·"·e.... '" у ~ .........'i- ~,- ~ ~ ,
c,.s... r-..6' ....
~ оо r.. , ' . ~ Q с''; 4';) ДР ''-~ ..... -"\Q ·w О/А"<>'<- о.Б~С" ",. .
1) ул... 1) Т,,",'А1"'IA
nOЈкроелс
~ ~) K)'XWIIA
1) сп. СОМ 1) 1Х\.А.НА ~
Ј) KynATW"" 6) ... г..ВА 7) ТРО,I
4) г~pAe'~
ј)
...1I.e....
3) K~nMD
Ј) npt~M 6) ОСТ.1оМ
о о
о
О
о
,
---
о о
о
оОо
о
,
Q
,
2
, ,,, I
I I
_-, ___0 I
11 О
:
,
о о
О s
,
•
•
•
•
111
Б04 ГРАНИТ-ПЕШЧАР, ЉИГ ~ ~ ..
.lot.o 1'- ~Ft .I• ..<,,, .•• ь t L..rt= ~ ) rfi""ktfl ~ -v-. ео...:- q.oojVщo ... ~ .... <Ч. t · а ..... ~ ...... "AT ,ос ..... p:1j2~ ........ ~ ~ •• Q;
, .. ~ ... .ob~ у ........., ... с г ",,~""Q3 'Р _"""~ .. ~' Г ciЏ!.IoUЦ,-. ~М" !''tt~ .... 1t\' j'' I·~·:r~ .... ~ .e р.... ~,,,.,,,,,,,, ."···.·L ~ IC"~ ><:"'"" ~ ~~"Г ' . ~ ~ ........ 'Ј с е-- ... ....r"1'I ~ t.... d.ot ","', -v..... ~ t'- \ .\.. . r...; , yv ,.. с 1.. '-" ~ _ .....
....
F '
....... "'f ............ ",....... ,о о (ј"
.. e.
•
," ') ~_ ...~"'11-"""
С f' "" •• "
75" "~~ ~ ц..тu........ "ё'·,·· . ., щс- ~~.>1'Y."~ Jr,"'''t.-
\ . Ц = .,,,".,,.Ч:! ~ Т_""I_~, ...,ц, """"
......
"
''::Ј _~ p~ ..... чс,'н W. "': Р' . , 11-<..1(. • • 'L ) "'"
~ ,.} ,.,
·"t'Г\<>" фto\~ "' ~r-~
'::Ј ~1Н' """'1-
~U\O( t. ....
1<6 ..... ~ ...,
'Рэ-~ м. ~ .. "'-"\.
Q'"
(__ ~
"f""'>1...... ~ 'v' "е,,"', ....:." . • ~ ~ """".~
-:;::z'-.. tlЦo,
•
~ у ......... , ...' .... !,Мо ;щ,\.""7 , ... ,.... 1" "'&c.~
e..t.~~ «..,~"?v ~'ћЈ.t:...... .
~~e.. .... 'Ч"'~"""' ~ ' ' ' . €- ~ ...... ~y-.
Сђ.оI'<..t...'Э"'-' п, -'._afh'" '"" YoA-~ Э ~~ ~ .......... ,О <"',Б..,v.v .............. ~iч" ) ' ':Joc.oLi ' ''_ -;' "'r ~~Aoo<\, ..... --~O" .')"'"~ С " "/t>4 и ....
"1 .... ~t.,.. ", •• М ОО
~ ~
......
~
;:cp ........ 'II."" ..... ~e.<~.
It'"
"l"'l.u.c R'''"c(k -
PR'j( "
000 01 10 000
УН11811
"
112
.
оо
P'I!EKTOR
"""O~ M I ~
"Ц "' аR.
о
о
о
113
Б05 ГОРЊИ ЛАЈКОВАЦ
•
•
-
1) ПјЖt\,I"OOЈ\!С 1) PO..4J4TCJtICКa м.')А .) сп. СОО<
.)
......."'~
Ј) КynAТИл.о
улм 1) AliC8tu! ССЮ.!\
.)
,) tpno",PWi--
.) Ку"" ..... f) КУМТИ"" 6) сп cro.. 1) ТЈ'<М
114
115
Б06 ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ ~ t.ц.... vщJ:џ.., -у ~~4{ ~. "' ћ У' ~
\"., ..... 1tЦ
1111 '
Ц,с , . с< . , ".{,"i] "'Ы"<'ir~!i...
~~ ~~"'f-'OZ't"'1 c. ~~
...
~ц. G-"'"( 'а '1>&.+.-) ........... ~ J.,~ "е7'",,", CCh ~""'-"6 _.C " ' ~"~~ ~ ~ ђ~""'V~a..t..
~ ",s"1- tv """:>1Ъ<>1'''7 "",..Ј.." *г
1-................ JТr"''J:P ~' ' ,,__ ~
... ...crt.J.e- 3-." : .6" ....... IO~ ..... . "Т IN~""", '1 ЏјО 91 ...t . . . , ~.... 'f1. . \~ ' ''\'&..0 't"-' i"'- j:Q'~"'" ,.... Ь'а1--- 'У ..;t.tUч-.: ........ц
~ d>~ ~ ,\CI'4 " , ' )..1 ...... _." . , с ~ ..
"\..
.,.
,,~"1.~
V "..
~ ~ " ("
.
.u......., ~ 1Ot~ .. i.~ ... •.... "'r'mиv цv...v '~ ~J~ Ц"... ..џ.~~ ~
~~
" .. ~
q> 1'jIUc '
«t>...-rt-~"'"
c...t~ ....:f;, "'" _
"- ,........,., . "f~~
~'! .~~
, .р.о...'--ј
. . lp·f · ..
..,...ј" . oq""<...
4.. ~
rn>o.. _
jЦI\.!
t.."t ., '"\,.. ~ ~~ .м.. I'" i" ' ~ \'L . r" ј' ' "' ~..p "" " ' 7 .~. ' . Iн>_ ...q.ц.....,.....o.к~
f., ......,Цi'".....t. ....... ~~ 0/<::""1"..... -..... ....
'3'" ..s, ,<:.
,...t....-t<- 7
"""""""'--i .... "t-~~~ '""' ",.. ,.-............ UO'\'""l'~ '
Е[]
ES ,
о
о
О
О
, [Е
О
ОО
О
о
о О О
2
60
, ОО ПРИЭ8uље:
1) улаз 2) сала Э) канцелариЈа , о
116
,
2
,
4) 5)
библиотека
кухиња
-
•
поДкровље :
1) улаз
2)
трпезарија
3)
кухиња
4) 5)
остава
купатило
6) дневна соба 7) cnaвat\a соба
•
117
БО7 КОШТУНИЋИ, ЕТНО-КУЋА
"f"'Э'ММ
,)
:
улм
1)~ Ј) тОАМТ
$) nмrn'" 6) """"'" 1) ТКАо\С
В) r.." .... ~
9) Трс>.'
4) ynp.-"" ,)
улм
1) j«lopAH-КЛyf>
е"."""
Ј) ..ь.
•
..
о
,
о) Кухи.....
о
Ј) ТОАЛ<Т о) ТОАЛ<Т
1) fAPA.ejw", • ) )"'Nю.tН l1ј>еДи.&.Ј.
9) МА!""..,.н 10) rA"""" п) трем
.,
__ _ -
118
-
Ј _
X~Нi!:
• о
ЕТНОКУЋА
ПЕЦАРА
119
\
-
-
121 •
122
123
8028РАНИЋ
1) т1"'М 1) У"-'3 Ј) КУЈШIЬ.\ " TI" "'З"",,1'"
4) ДI"'ВНО> coi)... $) ТОМА<Т " туш
6) O""'1IA
о
(9
з
2
,
з
000 О
О
000 з
о
124 •
125
ВОЗ ЗЕМУН 'E~,~~~ .. ь,.A" '_ ~""~ У ""''''''-, ......1'; .!)~.. ъ,~4', ~: Г р
' -, _
Ј' 7 ј .. ~ Ар- '",- ,
1....... ......., -..с" ..... , с,. ~ ~ .'Q,,~-'IU,.. :. ..... ~• ."'''''t~·~С<.«.-q....1Q·· ...· "'М" ~ "8,,"- "tC'-""" Ч1 L fџc''''t1...... " (' !
......
~ '1 30,,'1"'1" f,,~ ...... jot.. ..,. ~\Ц..> ..... ~
...
~"'"t'-'
'f
3--'а"')
T~ ~ &. '1џ.q~ ~!"- 1- '6 0:\.' ~ . ~~ ~'!.." '''' ~
3-" .. ' "'0,'
.... 't'I-.
-"-'
Ј;<'О
...... ~ ...... ......,..,
e.............. ,' .. ~~. "
'lt· ... · '
"'\0
......, 10v
"L-., .. · е т а
t-tL. ",: .'i: · ' .. Аг'·ООL э
.........,
Т'" ~ &'''"' ""I"'с.- ..::.ч> 'ј Ff"''1M°8'''''-- ~--'.. , '4"", r\-~'''' оо ~ ie. ц. 9 ' \-_',о· .... цr.·'F ... '~1ovц:: "c " ·,-~ С-&.--," · , о.3.&.,.. .' Jov е.с. ~"',"'''~ ,q"D а' с> t · ·,I"" .. Q",t:- (~," , \tt,.._ ",о , "'" ,. . ~ ........... ...а!"смд.. ... ~.E~~"'1""'''''''' ........... _, . ЦО. " ......
:'0""
.It'_e.ц, ~ ~'i.f>O I?"""с з' ~ ~
'j~ ic.. ~p
•
P'~""'''''' ~ ....~ .
cnr"'T : ,)
УЛАЗ
1) оДl :С8н.А СОО.? Ј) 0<1".....
о) КУ"".....
$) Т," ~ . .""'"
2
126
6) ТОМ<Т 1) КDТЛАРI"Н~ в} Ot'р!В
1) "",даЮм 1) CЛo!I1I<\ t.. ~ 3) кумт""" 4) г",pдerOO'"
$)
Ьмкон
,• •
.
--
• •
127
804
БЕЉИН
O~~. 'Ј .... ," • • • _ . ..~ ot.o .....р.. 'r ""r'-"jt., ~ Ј ' · ·.· ' р ..... ' ,..... ...".""" ~ 1" [е. ~ . T_ ~" .... " . .......... ~ ., ...' , с. · ~...,.... ""*'-~ ""-1"-.0<:1.....,.(-'·0,,&<.<0 .. ~ .. ~ ,~, ""1) .~
'!"'I(.
.41. t
, .. , .......... """-Ј .Ј' ';"L ,..... ....... Р\. , .:r_ з'" _. 'о ~- - ' , -... ~cl....}c&.c. ..... ~ , ,.. ~p ' '' . ."......- .-.r~i ....,р.....с" оО
..·'·
~ ,.. ~.~ ' ... ,.,. д:cъH~ ......... '" 'О·!·· ъ." .. ~., о" .,...." "t"Goooo' с" ·' Ј' • ",..., . . . . .. -s-............ tl"&"!i-'" ~ ..--.. "..
.... ' " ~ ~.:.-. ,(.",'l" , . " _J.c" . .. _+.~yai7 .....t,,
........... _
"""3' 2.'.-'<.4Ј . Ј' с" З'
D '_ . . . w.." ", ". ". ..
Ь ... ·'- ··
~'
-
'с
цо" О, , -"I'II'"~ ... цt..s,. ......... Ј If
'8' ........ . .~
Ј o.t!"'dТ , --'""р-!;.: 't" .... ;С ~ ......."................... ·· 'Io ........ .e· - - ' , ,
ctt ""'"' .. ':t' ...... , .. ';0. e,~ ., "-"'V ....-""t". JII,'\" r _рсос..""О" ," 7' Ъ .'" 11," .~ '~ јС' ,or '/-..,.... _ -"'''"1_ . ,.. . . ... ___ .... &............. . . - - i _ _ ...;~c.. ""'н"
\t !,,~r
•
~-.oм .о..с. 10:",",,' ./о- ' ..... ~ ,"' ';1"~) ~ ,
~ .. : '~f' ..... , .......... t"'~-, ..
p·,...,~~)
т'''' !
norКpoDм:
,) ТРОМ 1) ума Ј) ТОАМТ
' 4) 1}
, 6)
о
s
о
о
о
о
о
о
о
о о
1
128
КYXU_ АI аена СООА ТРОМ
1)
пpgt\,C'ЮМ
1) сп."""
Ј) К)'ПАТUЛО
4о) "''''''-нА соЪА Ј) ТРОМ
•
129
БРЕЖЂЕ
805
1:.4- 1o~,БроЈ;:....}l " ~'4
. " ....
"t;"КС'''''У~.уи,ч~.~tv
1io.t ....... Ao.t-~ ltt:: ·r"i7t .. ~ ~ ~ "1 ...... do-+ ..... ЏtI'~ ~ ~ II.., .. -c. ki"\a. ..... ·q- \~.......-a- , ~, ' 1\
се, '1
"" .
......
~.'.
....
•.
и...~. оо 'Ј, __
M'oko.t..,.. " ' -
-
............. r .N:..j .....~
p:n.
"ј
I".,"" . . . .
', ," О "
ootr" ' о'"
,~
Ј' ........ '",
I'J-.,. ~ -
·',iL. ~ ~ ,.... -'ј'" ~ ~.~.'~~~ u.. "4' t.. u
.....
...... ,",с...ч." ~cte •.• Io.... ~ .... ,'~ ~ ~ ... ~e ~ Щw.u 9. . .... ~ .~. /; .... ~ .....
'L.-;..." " оо
1"""-
"
•"
"о
'""1'-"""--
'V' ........ -Ј"'1'џ.... .... ,","':с- ~ __ .._ -
.,
... ......... _ ~_~
С о
c..~ "- ~T-""'" ц. ~W'\. "'t ЈоС "О
у1(>" lr« '..
CL
~
I!c... •.
,
иЈ
,.....
."
.'.t.
...-ъ ~ "-.~ 1""'4.t.....
""1&.' '.-....
•
,
,
,
130
,
1) npe~M 1) К)'ПАNЛО Ј) a&A8.\.t..I: соъ.:
•
• •
•
, •
• . .. • '. ..•..
~
.
•
•
131
806
ЖЕЛЕЗНИК
"'br.,t:·J
УI",,-.&ч:#v... .•.t'"
'j~-- ...." ~Io_ -
.•,p.t:.~ _ _ ..... 'tr~
"1" ................. 1,. t:) "'" ~ е. ... '-f'.... ....--
" ............ - ..... _'..,"'t~-
"1:2 ' 0 ..
,., ._t;.
...~,.,.. 'Р-С ~....;"""""'" ~-.!.- l '1"" "t"- ~
oII'"",..s'oo<.
1~ ц.
o:rJ>-u-8t- '"
, .. . ..
' '''~' ' •. ~""'ц1i.с. _
1'' ' ' __ .р . -,~,
_.2 ' 'Ч., ". ' '',
S,__ - џ,
.......
),о,..
~~oc.ur~""c..on.....'"
•
;z.", "'" , .... . .. ,~ ...........
•
----- -- ._--------
too.,.
,-\:..... "t
_ _-...:.,.......
...zl" .... ~ ... 'r- ~ _
It......... ~ с,..с. ..-..... •
1..Oџ..I .............. -.R., ... <:. ,... __ ~I'o(."'"
10.
ц...:5: ..... ~ ~&c....
џ... "''''''1''''""''''\ .............. ..с .... "f- ...\;~..:.~,
....,. ... " ............ у ......t .. ' / ~..., .... c.
БУКО
С ' .... "'v ........ ',.! о" at> ..... ~ ..,....... Ј,..Ц..-
у eJO-.,.. 11\ _."_
,.,...,..., ..,.
-
'.е. ...... ~'" r-~
"rr-.--
.......
q...~.
M···u ...... ...t.~""""1"" ~~ "I;'VC~_ - ~1"1>j..(..
....... ·zf
~~ "" ......-...-t--...J CQ'
.......r--ra~.... ~ . ~ ..rro.o:...oro..'::- ~ ........... ' '::''''''JI ~.~.,.... ~ ... j-- "'l- " .. ....."...> •..- o.o ....... ~ ...... _ .. ...L.~ cq.-~"'"1'" "14,~
.... '"~ .............
го-
.,
~ .... 'r'-... t, ђ
~-o.."'" -~.....,џ... \~ ~~ ~
-'1 ~~ ...,
_f.o, /"
"" ....... ~ ..... ...,. " ... 'Т............
"'1"""~'
•
,
132
•
.
_1~ .'
,
]'"....1' ).-
133
ГО1 ЉУБОСТИЊА ,
I
':::1
tм..~ је ..... ,·c..~ k>yb~.>",\ ,." W' 1",J;l:rC!J.'.q", "'с.. <ј" I!A"'t\ ""'" Ь ......... ;. ,",,'"CQ~"""""".\4t~ 000.. 40_"'0 ц.~" ,«
~
ief..... ut.
iP- "'" !.~~)' Q."<.д.
Y...oд:rt....
. ............. Ји.<.._
oe~
,t:.~11"'
~«OТC ' Ае<Н ~ 1ч 0""\' &"i9 "<'"
.....
;::I"f;"II"I'2Щ
,,'Q'~f"'!:
"1
~
"!г ..... "'IJ.-'O fe.. .... !Qo Y~""<-)' 1oWJ..
'1
~"
........
.,....
"
...
.....
~ ~ ~ ~~ Т?'.·9"I'1 ~Ц Р:"-'::Ј"" У t.+I't-, Сои)' ..... ~..., ч. ~"t11 с-о\... c~ .. j!. ""]"I'th~ .
J/..tJy ... Ј:".... • ,..".;,.
,.
i
"~""
~ ~e...tf\"1.c:~,.... -..........
2
C'LLf
.c.~
"i ... ' ~
~
............
't-~ Ј ~ ~ ~
I-(~"" ~ ~ ......)~~ ~ ..,'~~.... "~..,...., 'J[""~~ . ""''''''''''''''' ~~~ чt
I
,~ .. " м-~ .
• ,
.,,о
О О
О О
•
•
134
•
.
. ,
с.
•
-
••
•
-..
"
"
,
.
}.y--~..
-
•
135
ГО2 СЈЕНИЦА
'} •.\..•..• ,.... '1"1" "1-- ........ w,j.., СО "'~ I
а<
"uo;t(.
3" .........
"1
3 .' ......... 10, ·'0.' '~ ....... ~'1-.or> · "rp' , '"'- Iil b'S" " ' ';''''' т."щ.. г l ' . ..с... , р '"'t ~ "",' n""-'. W·P'. &.&&. "'г"': 10 ..... Џr - "'JЦ)P~ ..-. ~ е о" .....J:.,..:ov> - о" у 'О ~J .....
1(,.-
. . . ,
"" .....
"'8«"q, -} ~ ...... , , " , - - ,.,-... ...
c .... E.
-', •
•
''"1yQ "
":!:!.:i;'V
1 " 1' "
. 'ђa,~_~ ·
. . . . "",e."
ј .оо ",,~-"'1- jt ~ "ц"" Т'_'.!:Щ' ',' .... , ...... ь·-.,. ~ ~t(._ ) "1"'... .' ......... ........ [1, • . 1'1'1""' •.• , - Ј _ е'"
~ ... ~ ,..",.."""'......... ~ ..... \8',!,'.2'« _ _ ...... ,,","~
.... ...... ~
с l ' 5 ' ''''
'. '" 10'\,..
•
~ Д "ГJ?'~~ c.J'L """ ~~ ~~
it. .......~(A7
...
~~
c.o..1W-~cUЦ ,",,11(".1-, .
•
,) ТЈ'<М 1) OCТ~8A .ЈА CKW-DiltСМУ
,) улм '+) nOl'rup
Ј) р«'"",Н
6) ,)
КМ,",,
"".,..
8) ""MA!'~H
9) ОФО'< ю) КУ"".... п) ..нт".
11) """"" ... f'Y'tABAl be-
в) ТОМ<"!" аЈрАТ
:
I)~ 1) К)'Ј1АТUЛА
Ј) А.И8АНХ~Н"
,
• L'ћ
W
•
136
• •
,
о
/
•
•
•
•
,
•,
-
.
=
=
__ -
. -=--=::' ~• .- - - --
-
-"
---
•
•
-::::::~~,
"
_.
'-
,
с _-
•
·_ с
~
137 с
ГО3 РАЈАЦ-ГРЧКА КУЋА
kuhinjo
о
О
8
О
О
О
l[jj1 о
о О
о
о
о
о 01 1 $
о
r\l~O"Ol'lr.
,,10'01'1
~~
'"
ПРМЭ8Мље
•
SТEP. дPARТMAH
РОЯТ
IR
HODHIK
ДPARТMAH
• DYOК"
SO.A
DVOКЯ .
SOВA
спраТ •
138
,
,
.,'\.
139
ГО4 БАШКИ РАЈАЦ
•
•
л.ЕГЕНnА
, iI
•
в.јат
140 •
•
1
ЦЕНТРМНА. ЗГPдD.А
2 3
БElВlI.СКА П1JolПА
САНИТAl"ЮЕ
,
8А)АТИ
S
АУТО l"f'ИCOЛJ.CЦE W ~TOf'LI
·0.
" .JНI'.'
О
8 8 8 10 о> 1()
lO
о
.1 ; I
..,
,
141
с.ра'Т
ГО5 РИПДЊ
.) ГА1'"'ВрА 1) rapдe,.,;;..
.
,
T~ ~~ .Ц~. '1::ФiFЗ "~ ' ~ f; at ·• , ...., . . .. .r:zi'f01.t.. .:r-"'l"~"'" 1t t'-',' "R.o ,\!'<к',цсощ ~
,
~ .. , '~ ..... "=t е ""''''"''1' k. ..-'-Ct-h" ''iЈ'"''
z........w
еоЬ", ~ ~·,~.џ.~t. Qџџ..v~ ~",,"'"
lDtei..... ~ ' .. '1'0I!'\V "',. III."D~~ ~ ,.,.., 'IWI.(lф.C..tsv .
.d
...
t1.·· " .... ?"~ ...,.,~_
~3-~ ~ ("-<Ј!Ј1.
t'i... ,., , ~"\..,-,.ј(.и."""')~_ O~ Ј ~"'"t .... eNtV { ~ ....... ....~1"p ... ) '"" ~~:t ~ "'''''.~.
"'" ~ '1 ~"" ~~ Ћ ,а<е;е... 1Шц~ ~ ~I.DV
.
~Tli'
""'!) ........ '
О.
Q. .............
:
о
000 о
1
,) "".....Т.,."'а __
") Кyt1AТWЛО
$)
~KDII
л
\"е'';:!ц- . Ч\' ,.,.(1::._
t-, 't'r""i'"' i,I" ......
QU
ОО
.....
1) ула. 1) кухиllа ,) ТpnI ,apwjA It) AI4bIUl: соЪа $) 1"W"'--
о) тyII" ТОАМТ
1) TI"[М
142
изrлед:
о
v
Ј
,
•
143 •
•
ГО6 ВАЉЕВО
"
000
оСЈо
,
000
1) УЛА3
1)
п~д,сооАС
3) КYXU_ .) Т"",, .. ""јА ,.) .4,,1 ХВНА ООЪА
6) '''рде.,.ь..
1) cn.~
8) KynAТWM
9)ТММТ 10) ост...... п) ~Kcll
-
11) ТР'"
"
•
•••
о
•
- -_
-._-_ .
..
144
~ ..
•
-
7
,
о'
••
. ,
/
-" ~
•
--
145
-
-" •
ГО7 БАРОШЕВАЦ ""Ii'"'
готра
10_ ... . ' J1IN "с..;,. У ,,'b,t~.": -. ~... ~ ~~ . ' '1 ог .~ ~ n~·III. ...... "","""'" ~ ... t "1: .,. #
....--_17 а·Ј;'::', ': а::,.fIj~::~:u~~""-'~" " ~&"v, ~ ~r;:.. _с:с ..,....... =~.. ' : ","I_"" ".,,.rr"'I" "
~
•
;
" ' . . . . "' .... " "••
3:0 ..
1," •
. IЖ,-f!'Ц
... ~ t ... .>f Тf'o"" ... , Ц~
7 ...... '
' п 'о,( ,
: "'" ~:;~t! ~"""'t
I\W.("' :~ ЈОС
"'t'". .. т, . !
.....,.... t
..
.... А ",'Cf'#'. (,. . у fi "?I ot\1- ?!оЦе
__ ._.r. ~~ _"
. 0(
0'7'>' ..... . . . - . . .
~~-.
~ ~~
t
,.~'·tI·
7
"
- " ' "
"," ' ,pc.,r. .
,
l2.....QJ
kuhinjo
-J ~: '::. . . . -
Р• • с ,,'''р
-~~~~.
.
lOOl
.
о
'", ' 1',", '9'f'- .
*11 ' • • оо
. . . . . . .!)
. ~А~чtt • ...., d.oo
' ~~
··'·1 ..'·
Ао I - ,,~. -ot.. ," Ао. АР "<'Ј.' .... L
I
се
•
...
о'
. ........
is
• SQnk
restoran
trem ПРИ38ncfblt
2
2
""'КроВМ:
1) ""ДНИК
1) СЈ1А""Ћс a>Ii< Ј) КУ""ТИЛО
146 •
•
2
2
m09Qcin р i с.а
.
,
•
•
оо
\
•
147
•
I
ГО8 ЈАБУЧЈЕ
оЬ
,)
УЛА3
1) fP W "l"P Ј) кух",'
s
•
00
,
.) "'8'1"1' подрум 1) A"CI'" =ъ. w
,) cn. d.a 1) ТYII W 1о.а.'" .) Тј"" ,
•
, nO'КРО8М :
1) I''''M~1t
.1) ч.'Је 0,'«
.)--
Ј) ро.дuТСЛСМА . . .
Ј) Kyr1Onw>
•
148
.. -
.....
: •
о
-
<"
о
----_0 -
-
_О
ОО
о
-
о
--
о
•
149
ГО9 БАРАЈЕВО
.
~ .... ,....
•••(Щ~
i
,%,. . ..
,)
улм
1) ТММЈ 3) Кyxu.....
о) TprW"f"IA ,.) JU АНА t"OO.A
( I I ,
'.
150
6) At=ащ сООА
1) m.
Ф').А
а) г""pAe~ .)кynoтwЛD 10) ГАpAЖ.II
п) Т1""
r
о
\ Ј Ј
,
151 ,
Г10 ХИЛАНДАР, ЦРКВА БРВНАРА
1" Ћ.а>04'4 ~ .........-,.,.,..., •. ,.•
"Оо
•
"'f~ ~ ~-t; ' IЏ.V .џ.."""!!КО,о.( bЏt1'J'~~ ~ .6.... .... <<<Ь' ~,
;::4f.....&.v.~«
"1 ~ ". ',JJd ('о' ~'"""p-jЦL:l\"" ....... '" ~~ ' ''"'dI ~
~,_. -_ цzе.,... ""э ~ ~ у ,..,....~<;.
t.-;.. &.~ ..
~......
't
ц.
""1tJ. c,,.. .... '3~
"Т.. "'-............... q<>ч.orev '1.ц'" ... " no,. .~
, IC....:.
tq .....
ч:о
'1;"&
~<>
~ ..!!. X-"q.,1""f. ,
с... ~ц...-.м..~+~~
с.- l' , ....... "'" ~~
....... ~f> ' ''(.p~ ........
...... -
.,.t,.. ,- .
I#cTA" А
"..J;.k .. ".... . ,
с ...... t:::p .... f~"." ~JSl "
1
~,,-
'-yu ......~~GU.l:iUO)' Ц ............. . , ' . , ,.....I--~.......".IO,..ч""1 .......:Ь....... .р_ .. ,,,,,8n.АЈ ~ _ ~ ~",fo. Ъtc, ... r--· 0 ....1 .",ј'ј ~~ ......;:,. "1 ,е 9_ .:Ј; .. " (<'<(\0<0 "V" ~<>+-a,P.. ot.џ..-<. Ј '« .L\o:'A~,
bv
ц- ~ ~ц. '(~ ,r g ......~ ~-.-. -.>~
P"'..
_.- ,.,.
·~
I
t::~().o<..l~· ,.. ~ b~ li'f'...;t. ... "~ ....... kj~'({f·.. •
""'1 ).....
щ-
__ ,,"""'-
~ ~~)' 'G"""'~I\
У-..,... ..ощ ,~ <Ь.. Н_ '\I"cl. ...... i ~Yf ' -G ~ ... i~ '3'.
~~..". 'ОО('.
fo.- .
L
r.
f''"'fIl''· c."I." ~ft ~ ." t.. "t' ';'"!!...1l,. "., d"" f:. .,..-'<. ... «.7 t 'Z ... ,~ .
--....-.
~t. ос - ... ~)' ~~ ......
I
.
Ј
Ј
Ј
.1 / .1 _
'
Ј
.1
с..'
152
•
..о
• •
<<
<"
• •
153
•
Г11 ЛЕПОСАВИЋ
,
... .:>t>'>..~ ,. Ј
~~ -e-r~ t' ...... r~'V , ~ _ цp~~ ~ ........... -......,'t(t ~·r-
c..... ~ --м;t ""<1r"'1 ,."., q-oo'-T~
1'""-'
D
-~
~ q'''1 ..... ''" ~ i=<~'- џ....-(,,"'f'C- .~ ".....~~,............. .-.IoULQ ~_ \! ·Ib· 4...... '1 -9>" ".' . " ';!. ~ , ц..~ ·~.,.l~v ""'t"=-џ...;с". (~ ~~~ ~~ ~"'Г ..... 'Со .. ,... ' pb""-f'-"'-'r""'L. ,~ ~ ;,е. ~'a"o ~rм-~ . .Ik ~М/ ~ ___ уо".; ~,....со\ '''''~ м...-
\IЦ..A/
>t>v
.... tЛ..>I' ••. \ј ~
~~ ; It'\.o.
~ ~ ~.~-........ O~~ ~
~~ ~ ~. '~a о
)OIt..
W:-џ<'-~.' ''Ј """~ -
•
-~
Q,,»'
с"
'Ј
7
$) РМ.... co!iA 6) KYМТW""
1) СЈ1А....Ћ.- co!i.. s) ..." ........ co!i.. 9) ТР'М
..... 4f>k>' Y""""""-
~"P"Г \оо. ~~ ~IQ'>O
,Р","
D
~) КYXU"А
Р ... ~ ~
_~. ~ ~<9cf>"""" е..м..:, ч- 'Q.I"D~oЊ"'f'<""""""
в
1) ул ... 1) Тмлет Ј) Тр.1....рУ...
"""f ~. ~f<>'o-t..
""''3" .... .... .~'tJj- )<
:
оо.е..
.... _
~~ ч.- .АО:О,- ................ РС е"
"
}<...~~'U.
1I,.'~p . ,., и.., ....... __ "'jv, ~ ~ ~ ;cџrj ... e~,-- o-k ~ л..,.... oo4:c-i 'Ч>" ђ'~ о,'"", ~ ""'" ~ ~__ у""'и. ......... q"...
...... :
сут
5
,
1) ""81"11" 1) хо",шк
з
2
2
Ј) """'РУМ
4) КОТААР'lща $) ... .,.8 1
6) ТОАЛ<Т 1) Тро..
о О
з
•
2
1
,
О noткроsл.е
,,•
,, ,,, ,
154
:
1) rll<д,e0.5M
1) см...."'" COII<
,) КУ"",Т""" ~) Т......Н
•
. I
, DETAl J
I
,
•
M3Гneд
I ,-
-Сјр8ха
МЗГМД
155
•
156
К
Е
ЗА КОПАОНИК
Комисија за обнову Копаоника Републичког извршног
Задатак је био да се ураде пројекти за што рационалније
ве!;а Скупштине СР Србије одредила је архитекту Божидара
и
Петровиllа за руководиоца радног тима коме је поверена
мештанима
израl\а студије и
кy!Ie за, од земљотреса,
брдовити и тешко приступачан терен, као и да градња об
настрадапо подручје. Радни тим се састојао из две групе
јекта буде у таквој "технологији' да их сами мештани, са
стручњака: групе из Института за архитектуру и урбанизам
својим суседима и месним мајсторима, могу изградити. То су
Србије и групе из Центра за становање при Институту за
били једноставни, али оштри услови .
npojeKToBalbe
испитиваlbе материјала Србије. Пројекти
Института
за
што
економичније
објекте,
приступачан
и
који
ОД се
материјала може
који
је
дотурити
на
Конструктивни систем није захтевао нека специјална
архитектуру
и
урбанизам
истраживања јер је одговарајyi;и систем ве!; постојао на
израђени су на основу идејних решеlbа и концепта арх.
објектима на терену и зато што је, углавном, реч о приземним
Божидара Петрови1Iа и приказани су на наредним страни
објектима. Тај бондручни систем, у коме су изграt;ене све
цама. Пре приказа потребно је изнети услове под којима и
постоје!;е стамбене зграде у овим селима доживео је пуну
према којима су пројекти ра!јени.
верификацију за време земљотреса. ЧИI Ь8IiИца је да и поред
земљотресајачине од
9 степени Меркалијеве скале, ниједан
објекат није потпуно срушен нити је иједан становник нас традао при потресу. Објекти су претрпели великаоштеЂења, нарочито нз темељним и ПОдРУМСКИМ зидовима и испадаl ЬеМ
иепуна зидова (отпаДЯIЬе малтера и испар,аIЬе чатме). зато се проблем свео на истражИВЭI ье ПОГОДНИХ материјала за
ИСПУНУ зидова, а не и за конструктивни систем који би примио и издржао сеиэмичке силе. Уосталом, приземне зграде, изграђене са потребним серклажима, са вертикал ним укрyi;ењима, уз испуне зидова од лаких шупљих блок ова, задовољавају услове: материјали за изградњу су у рас треСИТQМ стању, па се ДО планинских села могу дотурити У
мањим количинама, а сама изградња је позната мештанима
и месним мајсторима . Иако се сматра да би се дубљом анализом установило да испуне зидова са !\урисал-таблама имају и веЂе предности, јер се зидови не морају малтерисати,
одлучено је да се прихвати поменута "класична" градња,
• "
.
.I
~~.!~ "
.-
поготову што је требало што хитније почети градњу на тер ену.
На основу анкете утврђено је да су сви анкетирани за
изградњу зиданих објеката на предложен начин, уз потребна YKpyi;elbВ, да је тај начин rpaдlb8 за њих најпогоднији и, по
157
• ПРОVI КИСА
•
ZA PODKOPAONI CK A SElA - ras t ег 180.180-
-
ПР
•
158
6
њиховом мишљењу, најпоузданији. Нико није био за бондрук
стране, а, с друге стране пружа погодности да се преко њега
систем ОД дРвета јер увек мисле на ИСПУНУ чаТМQМ, ШТО они
могу формирати и остали простори у стану. Основни тип
без
послужио је као основа за све друге типове. Остали типови
размишљања
одбацују
крпље, ье ку!;а после сваког
пошто
им
је
дозлогрдило
Malber потреса. У питању је
•
произашли су њеГQВИМ
раЗВОЈем
•
на таЈ начин
што се до-
ПСИХОЛQШКИ моменат, који у ствари преовлађује после свих
давањем једне ламеле растера, у једном или дРугом правцу
непогода и преживљеног страха. Због тога се није смело
развоја, добијао наредни тип. Шема на којој је приказан
инсистирати
развој основног типа приказана је на једном цртежу који
нити
наметати
решење,
В81;,
напротив,
сарађивати и прихватити предлоге мештана.
следи уз овај текст. Тако се постигла, за дате услове и
Друга општа жеља била је да се пројектује радна, а не
ОКОЛНОСТИ, КОЛИКО толико могу1;8 унификација инсталатер
стамбена кухиња која је у еидУ нише и део је дневне собе.
ског, конструктивног и радног поступка, уз јединство мера
Таквим решењем мештани своде грејање просторија на
за све типове. Изеођач радова, ако то буде неко грађевинско
једно ложиште и постижу драгоцену уштеду горива у току
предузе1;е, мо1;и 1;е све елементе које уграђује, као и радну
АУГИХ и јаких зима. Собе за спавање се ЗИМИ скоро и не
процедуру да саобрази модулу
180/180.
На тај начин добила се нека врста "кyllе која расте".
загревају. При пројектовању се пошло ОД тих жеља, с тим ШТО је
Пројекти урађени на идејним решењима и овом кон
уважавана и чињеница да сељак воду редовно доводи са
цепту широко су у примени на земљотресом угроженом по
виших терена, користеllи природан пад. Мештани могу и
дручју Копаоника. За
сами до1;и ДО многих материјала, као што су: камен, шљунак,
овим решењима изграђено 9 ку!;а: уБрусу 38, У Блацу, У
песак, дРвена градња и друго и сами их припремити, али ОНО
Куршумлији је започето
што свакако морају да купе јесу материјали и уређаји за
је одређени број ових ку!;а урађен у монтажном систему, а
инсталације водовода и канализације и за електрични раз
пројекте
ВОД. Због те чињенице, приликом решавања и диспонирања
технолошким условима.
станова увек се ишло за тим да мокри чаор буде на вишој
изграђени кад је земљотрес од
страни трена, одакле пристиже вода и да бу де концентрисан
јачине
ради што мањег и кра1;ег развода цеви у самој кyllи. На тај
подручје. Понашање конструкције и њихова отпорност на
начин
се
ДОШЛО
ДО
основног
старачко дома1;инство, до типа
типа,
1.
•
НЭЈмэњег
стана
за
Основни тип је изграђен у
растеру 3х(180х180). Наиме, показало се да растер
180
8,1
cafV'
тих објеката
38
је у општини Александровац по и Рашкој
извођачи
6
ку!;а. Треба истаЋИ да
радова су прилагодили
Неки од објеката били су ве1;
7.
септембра
1984.
године,
степен Меркалијеве скале, поново задесио ово
земљотрес
потпуно
задовољава,
што
пружа
сигурност у
даљем РадУ.
са Божидар Петрови1;
180, односно (3х60)х(3х60) даје доста добре МОгу1;ности за • • смештаЈ КУХИI ье И купатила и њиховог опслуживања, с Једне
•
159
1)
Своје искуство и доказане наклоности према грађењу на селу професор Божидар ПетровкI\ 'је изразио и у великим
стамбених зграда да одговара навикама и начину живљења
напорима за обнову ПОдРучја Копаоника пострадапог од
становника Копаоника;
2)
земљотреса. У првим данима после катастрофалних пом
материјализација и конструктивни систем, којима I\е
ерања тла на овој нашој импресивној планини, која су
се ови објекти остваривати , треба да се ослаl Ьају, пре свега,
уништила
потпуно
на локалне услове и навике локалних градитеља , а исто
Божидар
тако да најсврсисходније (поготову конструктивни систем)
Петровиt. је израдио пројектантску студију којом предлаже
одговоре посебним условима гра1јења у сеизмичком по-
постојеt.и
онеспособила
за
стамбени
даљу
фонд,
употребу,
или
га
архитекта
•
ефикасну и својеврсну изградњу новог стамбеног фонда за
ДРУЧЈУ;
З) архитектонски изглед тих здања требало би да има
•
то ПОдРУЧЈВ .
Овом
осетљивом
~aдaTКY
требало
је
чврст ослонац, али не и да буде слепокопирају!;и у односу
приступити
промишљено и, пре свега, са жељом да се нађу што јед
на
ноставнија и што логичнија како просторна тако и КОНСТРУК
традиције Копаоника;
архитектонско-ликовне
4)
тивна решења, којима су људи ИЗ овог краја од вајкада били •
усмерити просторну унутрашњу организацију нових
•
•
•
специфично
вредности
поднебље
овог
краја
граДитељске
веома оштро
наКЛОI Ь6НИ и КОЈе Је ОВОМ предложеном документаЦИЈОМ , пре
наме1;е многе услове грађења о које се ни на који начин не
свега , требало правилно усмерити у обнављању стамбеног
би смело оглушити . На пример: стрм четвороводни кров
фонда уништеног стихијом.
једна је од незаобилазних последица поднебља овог краја.
Са тих полазишта је овом
Држе!;и се
~aдaTКY приступио и професор Божидар ПетровкI\. Његови
тих својих начела,
архитекта Божидар
предлози се одликују јединством и једноставношl\у основни х
ПетровкI\ је остварио, смемо то да тврдимо, једноставне и
идеја просторне организације , као и својеврсним архите к
сврсисходне градитељске резултате. У просторној органи
тонским изразом . Вредности које ј е овим пројектом остварио
зацији је посебно занимљиво истаl\и доследно спроведену,
одраз су доброг познавања одлика постојеl\ег стамбеног
у свим предложеним решењима
фонда и одговарају!;е градитељске традиције. На основу тих
типа ку!;е, типизацију такозваног мокрог и топпог чвора, која
сазнања стечених на лицу места, обилажеl ЬеМ многих план
се огледа у инсталационој једноставности и повезаности
инских забити Копаоника , Петрови!; је могао и да оствари
кухиње и купатила . Поред конструктивне једноставности и
своја полазишта за израдУ предлога којима I\е бити МОгу!;НО
архитектонског изгледа постигнутог скромним средствима:
приступити брзој и квалитетној изградњи стамбених зграда
кров велике стрехе, добро одмереним отворима и успелим
у овом крају. Та његова виђења заступљена су у докумен
пропорцијским односима крова и зидних маса зграде, чине
тацији коју је радио у оквиру Института за архитектуру и
ове
урбанизам СР Србије и састоје се у следе!;ем :
копаоничких села посебно интересантним
пројектантске
раст
ових
објеката ,
предлоге било
да
МОгу!;ности сопственика или од
-
од
за
HajMalber
обнову
зависи
-
од
и
до најве!;ег
изградњу
што омогу!;ава материјалних
потреба за проширеl ьем
ку!;е због повеl\aња броја чланова породице . Том, у народУ од вајкада. присутном проблему и потреби за "Ку!;ом која расте " , ови пројекти дају могу!;ност да таква зграда, у било којој фази свога раста буде и потпуно заокружена архитек тонска целина .
Текст извештаја Комисије за оцену пројекта
,
•
160 •
поговор
Шта реllи о себи што!;е бити , ако то уопште може бити , лишено субјективног? И како изнети неке своје назоре а fJI3 они не звуче као прокламација, веЂ само као једно виђе, ь6 у низу питаlbа архитектуре?
за ову прилику занимљиво је и једино прикладно то што 1;е се можда дати одговор на нека ОД тих питања као што су: - зашто радим тако како радим?
- ОД када тако радим?
- OTKYfJ13 овако опредеље, ь6
а не неко друго? Меljутим и та и таква питаlbа некако улазе у природу интиме и ЛИЧНОГ, а ту престаје свет ЧИI Ьеница И настаје свет вредности . Али , оно што је за некога вредност за дРугога то не мора бити , као што нека биљка може бити хранљива за једну живу врсту али не и за ДРУГУ. Тако и У вези са тим пита. ьима не можемо иэ6вћИ сопствену сенку .
И шта се ТУ може? Пројектовањем кy1Ia које су приказане у овој КI ьизи почео сам fJI3 се бавим пре приближно двадесет година. Прве ма, ь6 објекте за станова, ь6 (ку!;е) пројектовао сам и извео
била је пресудна за устоличе, ь6 " новокомпоноване " архитектуре . Та и таква изградња није одговарала ни прас тору ни поднебљу. Таква оцена може се fJl3ти веl;ини об
јеката, али не и часним изузецима. Очигледно је , fJI3 је ТУ и не само ту, обога"ени скоројввиII и малограljанин, нашавши своје пројектанте , почео да ГРади све и свашта, уз благонак ЛQНОСТ "месних власти" . МОТИВ изградље био је скоро ре
довно fJI3 се направи нешто ве"а и нешто луксузнија ку!;а од суседовв . Кy1Iа за одмор постала је тако велика МОгућност малограђанину да се покаже и при каже на упадљив начин ,
а преко спољашњих обележја која се лако приказују и уочавају. Такве " вредности " се лако прихватају јер нуде владавину осреДЊОСти и просечности . Тако смо дошли до добровољне униформности и " масовне културе" у области
изград'Ь6 . То је пут којим се долази до " заслаljене " али лажне слике живота . Ту почи, ь6 отуђеност И неслобоfJ13 јер кич не дозвољава да I Ь8гов корисник упозна, како то каже Лудвиг Гиц ' тегобну дијалектику слободе " . Касније I;е тај скоројевић, изградивши своје · лепојке · по сеоским атарима,
шездесетих година и ОНИ нису имали никаква посебна обележја и једноставно су се уклапали у околину сличних
бити углед за опредељивање сељака у 'Ь6говој градњи .
објеката . СреЂОМ, пројектовао сам мало таквих кy1Ia . Тек озбиљнији приступ и напор учинио сам на групи у Ораховцу у Боки Которској. Тамо су постојала два основна , не баш једноставна проблема. Први је, fJI3 се постигне што веЂе
што је , уосталом, увек била сељакова слабост . Тако I;е сеоским просторима загоспоfJl3рИТИ једна градња ни умна ни разумна - једна пометња коју "е фаворизовати пословно
ур6анистичко и архитектонско јединство групе од пет про
вnар,аше интересе средине и дРуштва. Тиранија неукуса и кича која се обрушила на наше просторије траје и fJl3H fJl3Hac.
грамских различитих објеката . (Програм се касније свео на две алтернативе) . Други је , fJI3 се жеље појединих власника ,
060гативши се , сељак почињв {J!i подражава "грађанина"
полутанство чији лични рачун
Никада
та
тиранија
није
била
и приватни интерес над
окрутнија
него
у
пуном
и оне различите, задовоље свађеl ЬеМ на сличан третман и једнак стандард и ЛИКQВНИ израз. Овде није постојало XТBI ь8
расцвату те · викенДЭшке " изграД 1 Ь8 .
везива' ь8 за наслеljе и архитектуру поднебља ј едноставно због тога , што за то није било ни материјалних услова ни средстава. Једина жеља била је fJI3 се остваре што рацион алниј и објекти , уз што боље уклапа,Ь6 у терен . Тада сам увидео , fJI3 у ввзи са малим објектима има доста проблема ,
И одговорније пројектовати . Свестан сам fJI3 I;е сви ти об
не великих, али који имају своју специфичност и драж.
у почетку сам се питао можемо ли прикладније градити
јекти , ма како грађени, остати као сведоци нашег времена и
нашег живљеl ЬЭ , али и као сведоци наших духовних потреба , способности и снага . Мислим fJI3 не претерујем ако пред поставим да 1;емо изгледати убого, бар на духовном плану , у очима наших потомака , ако о нама будУ судили на основу
Трага, ь6 и покушај fJI3 се дође до архитектонског израза везаног за наслеђе брзо су дапи одговарајy1lе резултате.
те и такве архитектуре и изград' Ь6 . Д судиће и на основу' ье.
Постојало је неко опште искуство са ОКОЛИНОМ Гроцке, где
тору и на ИНДИВИдУалну градњу .
су и у чији простор "провалили " Београђани граде"и своје ку!;е за одмор - "викендице". Та изградња , бурна и пометена,
При том првенствено мислим на изградњу у слободном прос Не присе1;ам се можда сасвим тачно , али ако се не
варам , због тога сам се окренуо уназад , подсе!;ајy1lи се свог
161
детињства и понашања људи у селу. У време мог детињства, тамо је, добро се сеllам, сваки посао имао своју сврху. Свако
грађење па и најмаlbе стаје, тора и обора имало је своју СВРСИСХОДНОСТ, свој прави разлог и прави мотив постојЭЈ ь8 и опстајања. Сматрао сам да у тим пословима, без обзира на све књишко знање и интелектуални набој, треба по1;и ОД сличног, једноставног приступа и поступка, свесни чињенице /ЈР су се и потребе људи, њихов ЖИВОТ И начин градl Ье , па и
кyIIa се поистове!;ују. Има нешто што се код тих кyilа по дразумева а шта -тешко је објаснити. Понајпре је то отисак стварног живота , рађаlbа и умирања. Стара кyIIa делује скоро као природна појава.
Како по!;и од тога стварног и истинитог - од наслеђеног. Не формално, не оживљаваlbем неких бивших слика и прилика,
што
би
постало
основа
једног
другог
вида
извештачености, лажног ПОдРэжаваl ь8 и фоклоризма, веЋ
материјали променили. Прилика ми се указала са кyIIOM у
досезаl ьем животворних са,п..пжаја овог нашег времена и
Доњој Горевници, код Мрчајевца. Пуно разумевања, морам признати имао је и наручилац. Тај објекат представља
простора, уградити га у савремене токове
стварни почетак мог напора да се успостави контакт између
наслеђа и савремене град! Ье. После завршетка објекта мени се учинило да резултата има и да покушај није безнадежан.
-
делање и ауто
хтоно грађење. Зар нисмо у стању да наслеђУ ПРИђемо као подстицајном и продуктивном моделу, а не као реликвији. Људска стварност, колико год да је ПРОдУкција новог и савременог, исто је толико "критичка и дијалектичка репро
То је допринело да наставим са трагањем, поготову што је ТО био изазов нарочито у клими која је владала, а знано је
дукција прошлог" (К. Косик). Склони СМО да испитујемо људ
Р!Ј драж изазова није у постигнутој ИСТИНИ него у трагању за
најцелисходнији однос према њему. Наравно, прихватамо
ско деловање у прошлости , а нисмо склони да утврдимо наш
њом. Сматрао сам да се може постиllи двоструки циљ: прво,
• • познату истину да Је свака прошлост онаква какву Је откри-
супротставити
уни
јемо за себе. Ми о баштини радије судимо него што смо
формности град' ь8 у слободном простору и прилагодити се ционални и строго наменски простори могу изграђивати
склони да је сврсисходно користимо. Али "једна је ствар када се и тој баштини прилази споља, фрагментално, као некаквом еГЗQТИЧНОМ објекту интересоваlbа, а сасвим је
траНСПОНОВ81 ЬеМ
претходних
друго кад јој се прилази на непосредан начин да би се оно
времена. Континуитет се на неки начин може успоставити.
што је у њој још живо активирало у даљем обликовању оног
Некако у то време, читајyfrlи текстове Милана Кашанина, наИђОХ на подршку : "Ниједна светлост није јасна као она која долази из давнина, ниједан корен није дУбок као стари . Уколико је тама ryшllа утолико је светлост јача, уколико је корен дУбљи утолико су гране пркосније на шиби ветрова". Значи ли то да не треба подле!;и једној пометњи, оту1јењу, једној инфериорној клими која нам наГРђује идентитет и
• • • културног модела КОЈИ се у СВОЈИМ основама заснива на ТОЈ
свету Јапанци полазе!;и од свог наслеђа. Они су у својој баштини открили те живе жице из којих су бризнули сасвим
замагљује својеБИТност.
нови млазеви стваралачког чина. Уместо да нам то буде
се
стању
дУХа
у
изградњи,
кичу
И
средини и подредити јој се, и друго, да се савремени функ архитектонских
И,
вреДНОСТИ
стварно,
зашто не
по!;и од
наслеђа? најрепрезентативнијих
Најузбудљивију архитектуру у наше време пружили су
поука и ~ ПОђемо и сами од свог наслеђа, ми смо последњих
Кyllа у суштини јесте, а у времену иза нас је и била једна
од
баштини" (Есад ЋимиII). У нашем градитељском наслеђУ има и те како ·живога" које своју инкарнацију треба и може да оствари у савременом грађењу и архитектури.
"дУшевних
израза"
људи
година, пошли од Јапанаца. Значи ли то да нисмо имали хтења или можда мо1;и да ПОђемо од сопствених вредности,
одређеног поднебља. Нигде се наш човек није "душевније"
тако
показао него градвЋИ себи кров над главом. Он је то своје
дитељског наслеђа и архитектонске
станиште прилаГОђавао тлу, његовој географији, времен
мена и простора није могуЋно успоставити никакву асоција тивну и сарржинску везу. Наслеђе нам није послужило ни
ским променама и своме осеllању за потребе дана и будyilег Tpajalba. Тако је дошло до суштинских односа измеђУ потреба и битних карактеристика ·тела и душе· из чега
несвакидаwњих
и
тако
аутохтоних.
ИзмеђУ
гра
ИЗГРЭДI ье нашег вре
као путоказ ни као инспирација. да ли правим велику грешку
бља. Увек !;емо, још на први поглед, препознати и разлик
ако Допустим себи и такво мишљеl ье да смо, С обзиром на богатство наслеђа и I ьегов инспиративни потенцијал, могли бити "радост Европе".
овати човека планинца од човека равничарског предела.
Свакако да наше поднебље. уосталом као и свако
Тако исто lIемо лако препознати Златиборску кyilу од оне из
друго, има посебне услове за живљеlbе и опстанак људи и њихових остварења . Зато сам се увек питао како су се
проистиче дУХовно обележје човека одређеног тла и подне
Поморавља. Почев од најнужнијих потреба и првобитног кyIIeBHoг живота породице, па и задруге, сви простори у куЋи, њихов размештај, величина и односи стоје "поређани·
одржали и како још увек трају те грађевине широм наше лепе
и подређени томе 06ележју и томе осе/;ању. Још раније је
сред' ьег века а да су наше грађевине у архитектури из
запажено да људи одређених локалитета као и облици али и изрази њихових кyilа се подударају. Душа људи и душа
ведене пре
162
земље, чији се датуми постанка завлаче негде у дУбину
30-40
година ве!; у стању неког распадања и да
дојучераш, ь8 лепотице постају руине чије рањаве фасаде из
дана у дан све више руже улице града. Да ли у пуној мери поштујемо услове поднебља граде~и K~e са равним кровом
и са фаса,лf'ма обложеним разним плочама и, још горе, плочицама. Кажу да је француски сликар Biffet, на питање шта мисли о модерној архитектури одговорио: ·она не може никада остарити, она не може ни патинирати
- она
се може
распасти". Да ли је то зла коб модерне архитектуре или, можда, и нашег ПОН8wања. ЧИНИ ми се да НИСМО ВОДИЛИ И рр не ВОДИМО рачуна о поменутим условностима јер да СМО ТО
чинили нужна и безусловно бисмо ДОШЛИ ДО неких соп ствених обележја у модерној архитектури. А то би веll била велика ствар. Тако новоме нисмо дали свОју боју и своје
обележје. Напротив, својим поступком дошли смо до јеГ,не деградирај~е инфекције која је захватила наше слободне
да бисмо боље послужили и били можда и присутни у свет ској ризници културе. Андриllу су Нобелову награду донели На Дрини ~уприја, Травничка хроника и Проклета авлија, али не зато што је писао о традицији и прошлости , ве1; што је о томе писао на модеран начин . У културни миље Европе се
не улази пабирчеlbем по страним узорима, полазиwта и упоришта су нам на "брдовитом Балкану".
Везивање за наслеђе значи, пре свега , утврдити оне вредности које OMo~yjy да се изграде нови и савремени културни модели који су препознатљиво наши , али нису слепи и затворени према вредностима других култура . Мод ерно доживљавање
света
почива у отворености и
при
ност и предност објеката из прошлости је у томе што су у
јемчивости модела најразнороднијих култура , али са чврстог стајалишта и полазишта а не без I ьвга . Не сме се бити "пасиван потрошач стандардизованих производа културе " како то каже Жак Лан г, француски социјалистички министар културе, који апелује : "Производимо сами, стварајмо сами и
сагласности са условима стварности. Отуда и толика њи
смишљајмо сами . Због чега бисмо били колонија?" Или, како
хова трајност.
је то једном приликом рекао проф. Јован ДеретиII : " Дугу
у наше време треба учинити доста на поштовању ку л турног идентитета, не одбацуј~и утицај дРугих, али треба исто толико напора да се избегне имитаторство и епигон
традИЦИЈУ
просторе остављене без заштите. Нисмо знали да нема универзалних поступака за различите услове. НајвеЋЭ вред
ство. Како сузбити деградирање наслеђа и како валори зовати
аутентичне
архитектонске
и
културне
вреДНОСТИ
нашег градитељства и сачувати I ьвгову суштину? Мислим да
•
чине
наши
стваралачки
напори
и
културна
прегн~а да се изразимо, да не подлегнемо колонијалном духу , да очувамо и одржимо своју самобитност и да , упркос
историји која нас није штедела, будемо и у култури, као и уосталом увек своји, аутентични и управо због тога значајни и изван својих оквира. ·
са
На крају бих желео да поновим оно што сам једном
стране успораваЈУ схватање наше националне реалности и
другом приликом рекао: савремено архитектонско делање
да модернизација која априорно одбацује проверене вред
них узора. Како избе~и културну инфериорност и духовну капитулацију? Нека ми се допусти да, без жеље за претери
није професионални и културолошки егзибиционизам, што често многи желе да то буде , већ одговоран друштвени и културни посао који мора да активира ону "потку и основу " која је у стању и да траје и да се у духу продужи, стварај~и
вањем, подсетим на то да по богатству и разноврсности
поуздане темеље за сопствене и истински савремене кул
узорака у наслеђу и мо~ностима које се у њима крију нисмо сиромашнији од осталих. Па, ипак, смо еркер (бар моја ген ерација) видели први пут код Корбизијеа и плакар у првим поратним француским часописима, уместо да смо еркер
турне и архитектонске моделе
сам
недавно
прочитао •
да
културни
модели
увезени
ности прошлости води у површност и сервилну коnију стра
...
Зато наслеђу у арх итек
тури не треба приllи као емотивној категорији, веll као ин телектуалној и духовној шанси која би нам омо~ила да
и ликовне МОryl;ности и вредности. Треба ли набрајати све
превазиђемо једно стаlbе и да дођемо до правих вредности у једном времену КОје те вредности и заслужује . . Мислим да сам одговорио на нека питања иако разлог због чега човек нешто чини није значајан у оној мери у којој
те изузетне широке културне зоне које се према мишљењу
и сам чин .
простудирали на ОхридУ, а плакар у к~и моје прабабе, који носи назив долап_ и ту утврдили смисао и прагматику, а затим
Николе Пантелиllа, ређају: македонска, јадранска, динар
Напомен~у још то, да ниједна одговорност није толико
ска, панонска и алпска и да ЛИ смо проучили кyt;e тих зона
утиснyrа
у оној мери у којој смо (опет моја генерација) проучавали Корбизијеов Марсељ и Чандигар, Нимајерову Бразилију и Неутрине виле дуж америчког континента. Добро је што смо
обавезао . Нечим човек , уосталОМ , мора оправдати UcBoje постојање" . Као актер , ја не могу да будем само м себи ни судија ни сведок. Јесам ли и колико у праву, о томе ~e можда време и други дати суд. 3нам само то , да свако ко врши опредељење мора на себе да преузме сав риз ик који из тог
ту урадили и сазнали, али СМО остали дефектни за читаву
једну димензију што нисмо боље упознали себе и своје вред ности. А да смо остали са обостраним сазнаl Ь8м и уз доживљеност упознали кyt;e нашег поднебља и затим кре
у
свест
човека
као
она
којом
је
самог себе
опредељења проистиче.
Ја га и преузимам.
нули у узбудљиву авантуру архитектонског делања, дали
бисмо и више и боље, а што је сигурно - надахнутије. Верујем
Божидар ПетровиII
163 •
ДРУГИ ОДЕЛУ БОЖЕ ПЕТРОВИЋА
кyl;а је наша велика суштина. Чуаајмо је да би сачували истину й себи Р. Стани!;
164
•
вредности нису само знак и знаЧВIЬе ондаw, ЬеГ времена, ВВћ трајан исказ који се овапло!;ује и у духу савременог човека .
Због тога целовитост израза и јединства садржаја и лик· ОВНИХ форми дају печат аутохтоности ових објеката . Зато они делују освежавајyl;е и охрабрујyl;е. Оно што посебно одликује објекте и пројекте кyI;а архитекте Боже Петрови1;а је све уочљивија једноставност
ЛИКОВНОГ ГАВРИЛАПPИНUИГlA 5. КВ\ЉEВИI\AМАРКА
12. ТЕЛ.б33-335
израза .
У
композицији
простора
и
ЛИКОВНQГ
садРжаја заступљена је иста јасном која је заступљена и у цртежима и у мањим текстуалним прилозима , па и у самој
KY~E
организацији ове изложбе , која је без нападних и рекламер· ских фотографија и постера али са довољно докумената и података .
АРХИТЕКТЕ
Скоро је завидно каквом се лако1;ом и једноставнош!;у
, i
аутор нос и са проблемима композиције и пропорције, пого
БОЖЕ ПЕТРОВИЋА
тову када су у питању мањи објекти . Они који су на таквим објектима радили добро знају каква је то тежина и мука . Тај проблем , поготову када је у питању веЗИВЗlbе за наслеђе ,
04 2б. 4. 40 15. 5.1983.
одвео је многе у имитаторство и фолклоризам. Таквих
,
промашаја
• •
код
архитекте
Божидара
Петрови1\а
нема .
Напротив , сви ОВИ пројекти и објекти, иако слични, ни један
•
није поновљен и ни један није залутао у подражавање и маниризам .
Сваки понаособ је једно остварење .
•
Арх. Иво Анти1\
Гласник Етнографског музеја у Београду, бр.
47, 1983. Текст проспекта за изложбу у Манаковој кући,
26.
априла Ова
1983.
изложба
ПЕТРОВИЋА"
године је
ИЗЛОЖБА "КУЋЕ АРХИТЕКТЕ БОЖЕ
један
део
остварења
архитекте
у току друге половине априла и првих петнаест дана
Божидара Петрови1\а, али и он је довољан да нам укаже на
маја
ауторова опредељења, која у време другачијих лриступа и
Етнографског музеја у Београду , приказана је својеврсна
остваре' ь8
изложба архитекте и професора Архитектонског факултета
у
архитектури,
у
време
присутности •
нових
тражења и посртањз, има сопствене ОрИЈ8нтире и репере, а
који су дубоко везани за својственост и СВОјебитност подне
1963.
године у Манаковој кући, изложбеном простору
у Београду Ова
- градитеља Божидара Петровиl\а .
несвакидашња
изложба
била
је
посве1;ена
бља и наслеђа . Потребно је нагласити да та веза не почива
архитектонским остварењима
на формалној реафирмацији нити на непосредној употреби,
уживаl ье подигнутим у карактеристичним пеј зажима Србије ,
још
углавном на усталасалим ладинама Рудника и Рајца .
Mal ье
злоупотреби елемената , детаља и облика тога
-
ку1;ама за становаl ье
и
наслеђа, већ на истинској доживљености и осе1;ању I ьеговог
Резултати и творачки кредо аутора ове изложбе доби
лравог значаја и значења . Мо!; асимилације тих давнашњих
јају изузетно много баш у садашњем тренутку, који пред-
•
165
-
_.
ставља
Kpajl ье
тужан биланс једне непојмљиво велике и
"ДАНАС"
- Загреб, 14. јуна 1983.
године
инпресивне изградl Ье, која веома интензивно траје ВВЋ пуне две деценије по пространствима Србије. Градња , која ма
Поставши домаћИН камерним излагачким приредбама и
теријално значи веома много, а која је у МНOfоме у60гаљила
књижевничким наступима , Манакова кyl\a најрадије отвара
и унакаэила питоме и лепе пејзаже наше републике.
своја врата остварењима прошлих стилских епоха. Тиме ве1;
Овом изложбом архитекта Божидар Петрови!; је веома упечатљиво доказао своје вјерују и пружио нам наду и веру
у старту успоставља одговарајуЋу атмосферу за усре доточност и контемплацију посјетилаца. Фотографије сагра
да се може градити и другачије него што су нас у протекле
ђених објеката широм Србије, цртежи и скице аутора, понеки
две децвније углавном поразно уверавали постигнути резул
детаљ и рукописне забиљешке неимара о околностима
тати нај масовнијег, ИНДИВИдУалног, вида изград' ьв У Србији.
градње, о жељама власника, о особинама природног кружја - то је садржај ове скромне али поучне изложбе: Ку1;е
Он је на велику сре!;у имао и такве наручиоце кориснике здања
-
- доцније
која су у потпуности следили његове
архитекте Божидара Петрови1;а. Суштина је Петрови!;ева опуса да су све кyI\е грађене у
идеје и предлоге. Умео је, пре свега, да их одврати од
угледања на ве!; изграђено и у ве!;ини случајева наказно у
традиционалном
сус едству, и да их убеди да сва питања у вези са пројек
углавном
товањем и грађе, ьем поставе на здравије основе: фУНКЦИОН
"маниризму" с назначеним "рекламним" атрибутима изворне
алан , економичан, конструктив но једноставан па самим ТИМ
архитектуре, ве!; у конструктивној логици И мануелној тех
и искрени и одговарајући ЛИКQВНИ израз, који из та к вих
ници локалних заната . Ако ту и тамо уочавамо понеки еле·
гледања најнормалније, и произилази.
мент новијег датума, то је ОдРаз чи, ьвнице да ни тај шумади
неимарском
моравског
поступку
подручја,
али
не
српског
у
сељака,
фолклорном
Божидар Петрови!; , и поред тога ш то је школован
јски "геџа" није више оно што је био, да је сада "рурални
архитекта и градитељ , ИСКОНСКИ је везан за село у коме је поникао . Заљубљеник у питоме повијарце својих Ди!;а, он у
житељ · и " индивидуални пољопривредни ПРОИЗВОђач", с новом свијеШћУ и сувременим жи вотним преокупацијама.
генима поседује непогрешиво осе!;аlbе за најприродније и
Древна логика : кyl\e архитекте ПетровиI\а нису копије
наliедноставније поставља, ьв кyl\a по терену, да би били
оригиналних настамби каквих још има расутих по питомим
задовољени сви потребни услови добре инсолације , оцед
падинама Шумадије. Оне су конципиране да задовоље су
НОСТИ , приступа куЋи, контрол е прилаза и лепих погледа на
времене потребе корисника , без наруwавања законитости
околину . Једном речју, веома успешно спроводи свој посебан
просторне организације и топографско-морфОЛОШКИХ ма
градитељски поступак, понашајyt;и се при ТОМ онако како би
трица аутохтоног кyl\еградитељства. Уосталом , тко смије
•
то радили и стари анонимни неимари нашег старИЈег сеоског
тврдити да данашњи власник куЋе за одмор не треба високи
градитељства да су на нашем месту и са нашим савременим
подрум у ломљеном камену· за вино, сир, алатке и "лимуз·
градитељским могyt;ностима .
ину"[
Архитектонски облици којима ствара своја здања нису бројни,
шта више они су
увек исти:
велики
кров, јако
избачене и наглашене стрехе, пространи трем· и то је, рекло би се, све чиме ПетровиЋ ствара своје успеле архитектонске објекте, који су а то се и летимичним разгледањима изложбе може закључити , веома мало слични један другоме .
Да се може градити и другачије него како су изграђени и унакажени на "модеран" начин многи предели ове наше
лепе земље, Божидар ПетровиI\ је овом изложбом недвос мислено показао и доказао. неслyt.ене традиције
начина
МОryl\ности као
коришl\е, ьа
инспирације
гра1јења
и
Он је таКОђе указао и на за
наше
градитељске
изналажеl ье
обликовања
кyI\а,
који
савременог
би
више
Ако пријашњим генерацијама није била потребна прос трана веранда и балкон, сувремени!;е корисници баш у овим елементима кyl\e на!;и посебну вриједност. Аутор!;е све ове жеље уважити и уобличити по старим узорима. Створит 1;е кyl\e урасле у терен , уклопљене у околину
.. . оне ни по чему
неће изазвати неповољну реакцију и евентуално пита, ье проматрача: "Откуд ова кyI\а овдјв?" У овој фази убрзане урбанизаЦИје као мала дјеца раду
јемо се сваком помаку у прожимању свих настамби с окол· ним простором , зеленилом, зраком
. . . заборављајyl\и да су
то биле основне претпоставке за лоцираlbе сваке ку1;е. Сељак је одлично знао што је ОСОјна страна, оцједни терен
. . . што значи граница ливаде и шумарка, одакле бију вјетрови и где има воде.
Право на видик, на приватност сусједа, дискреција као
одговарали земљи и поднебљу.
увјет оријентације и организације дворишта, логика кретања Зоран Б . Петрови!;
166
по изохипси, кориurћење позадине терена за "дуплекс"
...
све је то постојало у обичајном праву прије "ур6анистичких
према бројним узорима, ИСПУI ьзваl ь6 жеља чак и када нисмо
увјета"' Жеља за ИНДИВидУалНОw!;у и поседова, ь8 смиспа за
сигурни да су оне праве , тешко је , кажем , у овом времену
лијепо одражава се на избору "свог мотива" на капији и
бити стваралац а остати свој, остати доследан једном onре
бунару, на "свом моделу " ДИМIЬЭ.чке капе, реэбарије на док
дељењу и по много чему оту1јен од збркане свакодневнице
сату и cв!Iијама. Ове теЖlье откривамо и код ПетровиЋа у
и уобичајених захтева оних који одлучују о реализацији про
обликовању елемената древних конструкција.
јеката .
ПознаВ81Ье заната: кроз све те наизглед беэначајне детаље у пројектном и ИЗВОђачком поступку огледа се истинско
познаваl ь6
неимарског
листаl Ь8М · каталога узорака-
умије'hа,
стечено
не
да није и HeMoгyhe, доказ је ова изложба, ови реали зовани пројекти које гледамо .
" . . . Тај
проблем , поготову када је у питању везиваlbе
ТОКОМ година у сталном
за наслеђе , одвео је многе у имитаторство и филклоризам .
дРужењу с протомајсторима на терену. ПетровиЋ је упио
Таквих промашаја код архитекте Боже Петровиt.a нема ,
МУдРОСт градитеља, испоштовао поруке из давнина, сабрао
напротив
их с постулатима данаШI ь8 функционалности и преточио у
АнтиI; у публикацији поводом ове изложбе у Београду. Нека
остваре' ьэ. која чврсто леже на тлу и у окружју, која, такођер
ми буде дозвољено да речима овог врсног познаваоцадодам
чврсто, везују за се и корисника и случајног проматрача.
и неколико својих речи.
881;
. . .•
забележио је Божин колега, архитекта Иван
То је потпуно супротно чину надобудних креатора безбројних лицитарско-сценографских шарада, или "луна
да је Божидар
парк· замкова, каквих има широм наших ливада, испарцели
суграђанин , наш дРуг , човек и стваралац који је дво себе
саних за потребе "повратника" из градова у село . Ако се за
бесповратно оставио у овим нашим питоминама . Па и ку1;е
икога може реt.и да се пасионирано бави одређеним ства ралаштвом, ТО се може реt.и за протомајстора Петровиt.a,
који својим дјелима проповједа филозофију народног гра дитељства, који у овом обличју архитектуре кондензира и један вид хуманог живљења који је на измаку ... Александар МиленковиЋ
Не1;у вам открити ништа ново , бар веЂИНИ, ако кажем
- Божа
ПетровиI;, архитекта и професор , наш
које гледамо и јесу и нису нове , али јвдно је сигурно : оне су
наше, наше су данас
исто онолико колико су то биле јуче
или колико 1;е сутра бити, наше су онолико колико и подне ~
бље које нас окружујв . Хвала Божи што нас подсе!;а колика одговорност лежи на нама, градитељи ма, одговорност не само за објекте веЂ и за живот који Ђе се унутар њих одвијати. Дко нас ова изложба наведе на размишљаl ь8 и разго
Реч Бате Кнежевиt.а, директора грађевинског предуэеt.а "Градитељ·, ПРИЛИКОМ отварања иэложбе у
roplbeM
вор, а повода за то има, онда је ј едан од њвних циљева
остварен. Познавајyl\и Божу човека и Божу градитеља , чини ми се да смем да тврдим да му је намера не да нас убеђује и
Милановцу
опредељује , ве!; да нам једнставно покаже , са
cTpaw!;y
заљубљеника и мајстора , један од путева (градитељских) на Архитекта
Божа
ПетровиЋ
упознаје
нас
са
својим
кyt.aM8. са својом визијом QплемеЊИВ81 ьз ОВИХ наших пе
којима можемо да пронађемо себе. Уосталом , ту смо ми , ту је Божа , предлажем да заједно
јзажа, нуди нам једну будYt.у свакодневницу, која
t.e
оку
оБИђемо и покушамо да отворимо врата I Ь8гових кyI;a . Сво
обичног
и
јед
јОМ лепотом и једноставношt.у оне управо на то позивају . Па зато проглашавам изложбу, а и разговор, отвореним.
посматрача
подарити
дРаГОцени
склад
ноставност, а стручњацима могућност за нова трага. Ьа .
Можда је, ипак погрешно ре!;и: упознаје нас . Куlш Боже Петровиt.а
вра!;ају
нам
заборављене
слике детињства,
потиснуте -урбаним начином живљења-. како се често кара
Из часописа "МОЈА КУЋА · , бр .
ктерише садашњи градитељски тренутак. Негде иза врата
године
6, јун 1982.
Божиних кућа, остало је, ЧИНИ се , мало носталгије за свакога ОД нас , али оне лепе , племените носталгије, не за прошлим
...
Божидар Петровиt. је за неколико година у крају у
временима вв!; за нечим дРагоценим што је одуввк било
коме је РОђен изградио низ изузетно занимљивих стамбених
наше, али што смо успут затурили, дубоко у себи потиснули .
ку!;а . Све су оне својеврсне по унутраШI Ь8М распореду, а
Тешко је у овом времену , када смо дозволили себи или
нарочито по изгледу, избору материјала, међУсобном односу
су нам могyt;ности дозволиле креираl ье властитих живота
мера и појединачним елементима обликоваl ЬЭ. Заједничко
167
им је да су све без изузетка плод његовог врло одређеног
тонских елемената, симбола, материјала. Његови лукави у
става према наслеђеној
предајној архитектури Шумадије.
белом или изнад камена нису у дослуху, његови продори У
Он без ДВОУМЉВI ьз ИЗ ње преноси готово непромењене де-
кровним косинама су у директном сукобу са уџбеничким
-
•
таље, елементе и делове, све то у матеРИЈалу, оном У коме
правилима, димњаци су му неконтролисано запосели језгро
су и грађене давно пре нашег неимарског искуства. Он тако
кyi;e, све је уложио на две карте, на две фасаде. Али, ако
успева да сагради складне куће које заиста пристају у при
баш ХОћете да знате, то је управо оно што архитектонски
родни предео и пејзаж Шумадије на ве!; проверен начин.
став Божидара Петрови1;а чини и ексклузивним и вреднимl
Божидар Петровић свесно, са пуном стручном одго
Овај архитекта уме да се игра и страстно забавља, уме да
ворношllу, остаје при становишту да кyi;e у пределима у
заборавља и да кyi;e гради не улажyi;и у њих само разум и
којима их ОН гради треба градити и обликовати на тај начин ,
зна1 ье из статикв,
јер је то боље, како он каже, него се ПОВОДИТИ за туђИМ и иностраним примерима. Његов архитектонски кредо усво
Арх. И. МлађеНОВИI\
јили су многи, те кућа које он пројектује има велики број у горњомилановачком крају, ОКО Љига, као и на планини Рајац. Многе је Петрови1; цртао и започео, саветовао и помогао
домаl\ину при изградњи, објашњавао мајсторима. Има их и велики број у овом крају, које су други, сами, али по његовом примеру, подигли.
ПОВОДОМ израде типских пројеката за
пострадало подручје Копаоника Архитекту Божу Петровића сусрео сам на изложби ње
Арх . Угљеша Богуновић
гових радова у Манаковој кyi;и у Београду под називом Куће Боже
Петровиl;а
одржаној
априла
1983.
године.
Као
тадашњи републички секретар за урбанизам , стамбене и
Из часописа "НАШ ДОМ", фебруар
комуналне делатности учествовао сам у расправи која је тим
84/2
поводом организована, за тадаШlbе прилике изложба и поменута расправа били су изузетан подстицај напорима да
Први мај 1983. године , београдске улице тихе и без уо6ичајене вреве. У новинама читам обавештења р;э. архитекта Божидар Петровић , у Манаковој кyi;и (објекат Етнографског музеја), приређује изложбу својих реали зованих дела у духу традиције српског народа. Прилазим Манаковој
кyi;и .
Звоним.
Сам ,
без
помоl\и
двжурне
дома1;ицв, пролазим поред двадесетак лепо опремљених паноа . На њима архитектура која привлачи поглед. На кри јем изнена'ђеl Ье, наравно, пријатно, и ако се не варам веЂ
истог дана проналазим број телефона Божидара Петрови!;а. Професор Божа помало сумња у моју OfV1yкy: ревија
се мењају токови дотэдашњих, често некрит ички предузи
маних
стилова
градње
породичних
куЋа.
Интензи вна
изградња породичних кyi;a у селима, па и у ,- радовима, а
викенд кyi;e посебно БО-тих и 70-тих година, унела је толико хетеро геног и неодговарајућег у стил и начин градње да се
тешко може реl\и да су то куће овог поднебља. Куће Боже Петровнћа су нешто сасвим дРуго јер сежу и извиру из
традиције народног градитељства, уважавају и уклапају се у амбијент и поднебље, а да су при том истовремено израз савреме ног у архитектури и градитељству .
UНаш дом" Ђе на свој начин открити новог и дРагоценог
Ратко Вујиновић
Божидара Петровића! Пред вама је кyi;a за одмор, са Рајца. Ова планина у Шумадији има највеl\и врх тек на нешто више од 800 метара надморске висине , што практично значи да је назначена
кyi;a у питомини, у бојама пашњака и листопада. Архитекта је овде урадио таман толико колико је требало ... Архитектура овог песника из прикрајка није ни јед
Реч др Бошка БаБИћа у дискусији ПОВОДОМ изложбе у Београду У
послератној
историји
наше
земље ,
у
тежњи
за
ноставна, нити решава проблеме композиције! Напротив, у
живљењем на
игри белих боја, дрвета и !;ерамиде, на кyi;и са Рајца, видим,
зације, високе технологије, замаха стваралаштва постигли
пре
свега,
отворен
сукоб
са
многим
традиционалним
обележјима српске варошке куће. Божидара Петрови!;а не занима доследно ритмичко понављање увек истих архитек-
168
нивоу савременог света, у сфери органи
смо изузетне крупне резултате. Нажалост, постигнyi;а у сфери материјалног богатства била су нагла, исфорсирана, без оДговарајуЋег паралелизма по свом
интензитету са
духовним развојем наших средина. Као последица таквог
ОдРеђених
стања је и занемаривање позитивног наслеђа. Усмвравани
остварењима Боже ПетровиI\а интерпретирани су на начин
несавладивом жеЉQМ ка новом, уништавали смо изузетне
који не имитира народно градитељство ве!; акцептира нову
аутентичне вредности нашег поднебља . Нестајапи су стари
димеНЗИЈУ
вредни архитектонски објекти села и градова. Често су
архитектуре . Велике стрехе и до
нестајапи и читави амбијенти. Градили смо нове објекте, лоше копирајyl;и стране узоре. Лишаеапи смо се шарма
старог за беживотно ново. Врло мапо, скоро безначајно мапо послератних архитеката , напајапо се у свом пројектовању искуствима и вредним делима старих градитеља.
Садашњи мој краткотрајни боравак у БеоградУ случајно је у време отварања изложбе у Манаковој ку!;и. Сре!;на околност што сам имао прилику да посетим изложбу КyI;е
архитекте Боже Петрови1;а, наградила ме је сатисфакцијом сазнања да КОД појединих наших стваралаца у области архитектуре,
увек
наше старе градитељске вредности нису за
поколаме.
Сама
излож6а
остварења
друга
Боже
градитељских
креативног
елемената
поступка
У
2
и
детаља
ауторском
у
поимању
m ширине на угловима ,
продужене и најчеш!;е избачене преко дрвених тремова понекад су спуштене и до самог тла, дрвени стубови и на
глашени косници, ритмови отвора у комбинацији лука и архитрава
пружали
су
посетиоцима
задовољство
какво
може да се доживи само кад су у питању права и истинска архитектонска остваре, Ьа .
Народно искуство у грађењу бондручних конструкција и примени приручних материјапа , заједно са системом антро поморфних мера, довело је временом до ствара, ь8 складних облика, јасних пропорцијских односа и одре1јеног естетског значењэ . Нажалост , те вредности народног неимарства нису довољно уочене
ни
изучаване .
Посреди је
предрасуда,
заблуда да архитектура саздана од трошног материјапа
ПетровиI\а има низ вредности . Изузимајyl;и релацију старог и новог, пројектовани и изграђени објекти представљају ДУХовита . решења која маме поглед и изазивају жељу за
јал какав је дрво, земља и понеки камен не обезбеђују
њиховим поседоеЭI Ь8М. У КОРИШћењу материјализованих
дуговечно ст објекту , због тога таква архитектура никада
идеја и елемената из старе архитектуре, друг Петрови!; је
није била предмет интересовања друштвене елите и I Ьених
показао изузетну инвентивност . Елементи старог у новој
ПроЈектаната .
нема трајних вредности. Слаб и трошан грађевински матери
композицији задржавају своју изворну практичну функцион
алНQCТ и обликовану лепоту својеврсног чиниоца ЖИВО пул сирајyl;ег крвотока целине. Изложба представља и поруку архитектима наше земље да се више напајају на врелима
старог градитељског стваралаштва . У исто време иэложба је
и
опомена да се
престане са уништавањем ДО сада
сачуваног вредног архитектонског наслеђа.
Цену такве заблуде платила је и наша традиционална архитектура грађена углавном од земље и дрвета апи јасно
обликована са складним пропорцијским односима и естет с ким порукама . Нажалост ништа од тих естетских порука није примењено у обликовању масовно грађене савремене кyI;е . у таквим околностима архитектура Боже ПетраВИЋа
представља нешто ново и посебно У поређењу са они м што се збива у области град' ье caBp~MeHe ку!;е . Својим обликом
Реч арх. Зорана ЈаковљеВИЋа у дискусији
и складним пропорцијским односом ку!;е Боже Петрови!;а
поводом изложбе у Ваљеву
подсе!;ај у на најлепше примере традиционалног народног
градитељства . Божа Петрови!; је један од ретких архитеката Етнографски музеј у Београду организовао је
1983.
који је уочио
вредност традиционапног градитељства и
године у Манаковој ку!;и, једну помало неуобичајену излож6у за ову институцију - изложбу пројеката и изведених
пронашао
објеката индивидуапних и викенд-ку!;а архитекте про фесора Архитектонског факултета Божидара Петрови!;а .
нарочито је дошла до изражаја у примени пропорцијских
Зашто је Етнографски музеј био покровитељ ове изложбе? Неупyl;енима се може учинити да је посреди стварапаштво
у тесној вези са етнографијом, односно да је била у питању реконструкција традиционапних облика народног гра дитељства . Дко неко тако мисли, морам му рећИ да је у великој заблуди. Била је то изложба архитектуре која само привидно подсе!;а на традиционално народно гра
порука
кључ
народне
за дешифровање симбола и естетских архитектуре .
Њвгова
креативна
рука
односа, обради материјала (дрво , камен, опека) и примени оригиналних конструктивних и обликованих детаља из ведених на њему својствен начин . Недавно ми се пружила прилика да на терену видим
нека
од
остварења
приказаних
на
изложби :
ку!;е
у
Прањанима , у Љи гу, Ди!;у и Бањанима. Утисак са изложбе употпуњен је новим квалитетом, успелим уклапаl ьем сваког
дитељство , архитектуре малих ку1;а али великих идеја и
објекта у природни и урбани амбијент, што се на изложбеним
успелих
експонатима није могло тако добро уочити . У том погледУ
остварења.
Четвороводни
кровови
и
примена
169
архитекта Божа Петровиt. је прави и једини мајстор кога ја
ТЕКСТОВИ ИЗ КЊИГЕ УТИСАКА
знам. Његови објекти срасли су са ОКОЛИНОМ , они израњају из брегова, шума, ВОћњэка и ливада И постају нераздвојни •
део природе и прави естетски знак ОКОЛНОГ пеЈзэжа .
Говоре!;и одушевљено о књижевном делу Милована ГЛИШИћа, мој професор књижевности у ваљевској гимназији
за архитектуру Боже Петрови!;а у правом смислу речи
можемо ре!;и да се надовезује на историјске облике народне •
•
архитектуре и органски повеЗУЈе са тлом на коме настаЈе.
Његова остварења имају не само вредност аутентичних креација ве!; и смисао културно-историјског белега који ос ветљава време и простор у коме су настала .
1936.
године, лоред осталог је рекао: "Децо, да Милован
Глиши!; није написао ништа ЩЈуго осим Прве бразде, ушао би у књижевност· .
КyI\е архитекте Боже Петрови!;а, иако лредстављају само један, по обиму мањи део Ј ьсгове богате и разноврсне архитектонске
делатности ,
сврставају
га
у
изузетне
ствараоце.
"Таковске новине",
23.
фебруара
1984.
Оне на најбољи начин одговарају потребама корисника.
године,
Грађене од материјала прикупљених тако ре"и на ли4У
Горњи Милановац
места, оне нису скупе.
Садрже све што је било добро и лепо у нашим старим
КУЋЕ БОЖЕ ПЕТРОВИЋА
народним кyi;aMa , а савремене су.. Оне су изузетно лепе и свака за себе је једно ремек-дело. А изнад свега, оне су кyi;e
Постављену изложбу фотографија , цртежа и скица, планова кyi;a које је пројектовао архитекта Божа Петрови!; ,
нашег поднебља, нешто посве ново и јединствено у нашој савременој архитектури.
професор Архитектонског факултета из Београда, у општој професор
пометњи изаэваној снежном олујом, веома мали број посети
п. Јованови!;
fJfJ
лаца је имао прилику да види. А имало се шта видети . На паноима , као старе шумади јске лепотице, ТОПЛИНОМ дрвета, камена и taерамиде , аглэ
Велика је радост и сре!;а, не свакоме доступна , видети
шавале су се модерне кyi;e вра!;ајyl\и лосетиоца у детињ
оволики број реализованих радова толико блиских човеку
ство , у бакину причу о огњишту и бакрачу врелог млека над
коме су и
намењени .
њим.
У наше, новокомпонована доба , у жељи да превази1;емо
академик лроф. ЂУРђе Бошкови!;
сопствену заосталост и достигнемо некакву Евролу, одбаци вали
СМО
и
сопствене
вредности,
губили
идентитет
и
најчеш!;е завршавали у неукусу.
Драго нам је што кроз твоје радове лрепознајемо део
Посебно је то изражено у музици и архитектури. Својим
решењима стамбених објеката који су изграђени у Шумадији или би ту требало да се граде, професор Петрови!; нас
ОПОМИI"" да се не уваљујемо у каљугу неукуса . Његове кyi;e су ТИПИЧНQ шумадијске , посматрано споља , а европске
-
изнутра .
Оне не кваре амбијент наших зелених брежуљака , напротив, оплемењују га и штите, чине да Шумадија остане Шумадијом. А то што оне у приземљу имају гараже за ауто
мобиле, што су опремљене централним греја, ьем ,
нашег краја. Својим радовима си сачувао замисли наших старих добрих мајстора.
Срдачан поздрав, Драгомир Нинкови!;, земљорадник из ДИћа
Не могу да лронађем толико лепих речи којима бих
купа
изразио сву лепоту оплемењеног националног стила у неи
тилима , светлим пространим собама , то је она наша Европа,
марству породичног огњишта. Нека нас послужи СР8Ћа и
смештена на Балкан, у Шумадију. Стога посетиоци и не могу да сакрију жељу да и сами саграде такву кyi;y, као ни стид они, који су у наше питомо лоднебље сместили стрму аллску или четвртасту ... кyi;y
нека се савремени и будyi\и неимари инслиришу овим што
без крова ла не може да се одреди да ли је арапска или •
Јапанска.
170
смо данас видели у овом изложбеном дому
. .. Д. Топалови!;
Алал ти вера, драги мој Божо! Срдачне честитке, много дивно и добро. Бори се и даље да буде што више оваквих објеката и пројеката, да се вратимо на праву изворну архитектуру. На жалост (част изузецима), околина Бео града, Шумадија, Поморавље , ужа и шира Србија у пројек
Промоција књиге "ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И ПОДСТИЦАЈ"
(Дом књиге "Просвета" Крагујевац,
1987)
товању и эидању напустише наш лепи традиционални стил у градитељству села и варошица после рата и приступише
остварењу ДОђОШКИХ наказа на општу срамоту нашег заната .
Ова твоја изложба је сигурно попрзени ИСПИТ по овом питању.
Живели! Сре1;но! Ђорђе д. Неши1;
18. фебруар
После свега што је о изложби и књизи посвеЋене делу
архитекте и професора Боже Петрови1;а написано и речено са трибине на јавним скуповима, а још више у разговорима
људи од струке, биt;е веома тешко реЂИ ма шта више што се ве1; раније није чуло.
Ипак остаје потреба да се и у овој, а и у свакој другој прилици дода и проговори још понешто. Захтева то , и више
Предивних
утисака
и
уверење
како
треба
радити
напуштам ову изложбу с надом да 1;еш и даље овако наста
од тога, обавезује, клима и прилике какве владају у овој области код нас. а чему је реч. Експлозија грађења, у селу, и у граду,
вити и тако васпитавати нове генерације да наставе твојим
стопама, траже1;и ослонце и инспирације у нашем богатом градитељском
наслеђу.
Искрене
честитке,
Твој
бивши
ученик.
Архитекта 3латомир ЈовановиЋ
•
економски несхватљива, а често и матерИЈално неодржива
усмерила је градитељства у правцу који би иоле трезвен човек тешко могао да прихвати . Сведоци смо да се свугде, или готово свугде, граде велика скупа здања , чију потребу тешко да би и сами они који су их замислили и подигли могли да
Само онај тко је барем једном у животу у било чему •
•
покушао до КРаја остварити квалитет и тко Је издржао У томе може
схватити
КОЛИКО се иза овог приказаног резултата
крије љубави према градитељству и према људима који 1;е то уживати.
Колико енергије и истрајности у околностима, које често не иду у сусрет племенитој тежњи, колико судбинске отпор
ности према комерцијализоеаном успеху. Зато је овај други успех истински, не само због приказаног ВВћ и због тога што задужује сее оне које се баве остеарењем простора за живот
да наставе и продуже трагање за разјашњење дилеме која је у стварању овог аутора имплицитно присутна .
објасне
и
оправдају.
Велике .
често
четвороетажне
грађевине , стрмих двоводних кровова, украшене разнобо јним каменом и пластичним украси ма, стила који није наш, народни , ни увезени европски
-
већ онакав какву у свом
сиромаштву духа човек замишља савремену европску ку1;у, ничу уз градове, по селима , па чак и уз сасвим мале градове,
који ·су једва одмакли од села. Зовемо их ·викендице", иако готово да немају никакве везе са правим значењем садржајем мале, скромне пољске ку1;е за одмор ,
и
какву
Европа, и западна, и источна, познаје.
Код таквог стања и климе која све то прати, појава двадесетак или нешто више остварених кућа професора Боже Петрови1;а, уз далеко ве1;и број студија и још нереали зованих замисли, има посебан значај.
Како остварити органску равнотежу између ишчеза
Зналачки мудро, са вештином својственом само човеку
Baj~e завичајности и савремених потреба и могyt;ности : да
који је остао везан за тло и поднебље из којег је поникао, он
ли ДОСЛО8НИМ, пасивним, небулозним копираl ЬеМ елемената
код обликовања својих архитектонских замисли, уз при
традиције, који су настали у другим околностима, или креа
родне материјале са којима се код нас од искона гради ,
ТИВНИМ преоБЛИКОВЗI ЬеМ тих елемената у савремене форме
доследно користи и архитектонске елементе градитељства
које су само асоцијативно везане уз оне слике које људима
ствараног вековима у народу. Ку1;е Боже Петрови1;а, по концепцији, просторним решењима су савремене грађевине,
•
значе завичаЈ.
Изазов тежак и везан за многе ризике. Сватко, па макар
у којима је инвенцијом архитекте-ствараоца успео рр зарржи
и само један међу нама, који је ишао путем таквог изазова,
оно што је код народнв архитектуре и највредније - његове,
дРагоцјен је за друге који исто покушавају. Хвала му што је
још увек непревазиђене просторне и ликовне вредности.
издржао
Због тога се ове ку1;е и појављују у за нас преко
... Арх. Игор Тош, Загреб
потребном тренутку, као весник нових, свежијих струјања у
171
овој области, као покретач акције којом бисмо могли пре
МеђУТИМ, погреши!;емо ако се и овим поводом не обратимо
вази!;и, јо ш увек pacтyt;y поплаву лошег укуса.
Вуку , његовој години.
Да се искористе несумњиве вредности архитектонског
О народном градитељству Рјечник садржи грађу више
наслеђа није код нас ново. Овакве покушаје наша историја
од 220 речи. За типове зграда ту су: колиба, савијача, кухача,
архитектуре бележи још од краја прошлог века. Од тада
савардак, стрница , огњарица, кровињача , луб' Ьдча, изба,
много пута се покушавало, па ОдУстајало, тако да готово ни
клијет вајат
један од бројних покрета , који су на махове били снажни и
"Ку!;а од сјека", тј . од дугачкијег и дебелијех брвана која су
имали велики број следбеника , није имао снаге да ухвати дУбљи корен. Задатак претежак, број елемената које треба
на крајевима (и на углима од ку!;е) усјеченаједноу друго; ако је ово тако сасјечено да крајеви од брвана не стоје напољу,
повезати и ускладити велики, прави ' КЉУЧ није пронађен .
онда се зове слепи сјек . Оваква ку!;а у Јадру зове се на
Зашто о овоме посебно говорим . ВеЋ и овако сажето испричана историја ових кретања у архитектури показује
...
вук овако објашњава конструкцију зграде:
ћертове" .
Значајна су и запажања Сретена ВукосављевиЋа о
колико је то област, која уз много труда и инвенције, тражи
ку!;и:
и посебну упорност. А рад и деловање професора Боже Петрови!;а имали су и још увек имају, уз остало и ово
препли!;у се .. . чак се за понеку потребу репрезентације јасно види да је ранија и јача од потребе за удобношЋу." А
послед' Ье. Његове ку!;е , настале у једној градитељској
Вук је о томе записао следеtlу пословицу : "Ку!;е колико те
клими која вапије за променама , усредсређене на једну ужу
може покрити , а баштине колико ти око види!"
област грађе, Ьд , избориле су своје место у нашој новијој
"Потреба
удобности
и
потреба
репрезентације
Поводом ПетровиЋеве изложбе и књиге , мора се и ово
ИСТЗЋИ: не ради се само о градитељском наслеђу и шта и
архитектури.
Можемо да замеримо нашем пријатељу-мастору-гра
како с њим, ве!; и о традицији уопште, која је и ризница
и
надахну1;а, а у понечему и оптереЋеl !>е . Смемо ли се тога
свакоме од нас код било којег посла, а не само код овог
наслеђа олако одре!,", и у име чега? А нисмо Јапанци да вешто спајамо древна са савременим . Зато се у Божидаро
дитељу
што-шта,
што се,
нашег градитељског,
узгред речено мож е
дозлабога сложеног.
учинити
Архитектура ,
уметност обликовања и организовања простора сложенија је и комплекснија од свих других уметности . Свако , ко се бар •
вом послу све што није неуспех, може сматрати успехом .
Ново време ј е донело убрзане промене, али је сличних
мало огледао у овоме послу, зна колико Је тешко ускладити
било и раније . " Некад сељак у Србији није толико тежио за
све чиниоце који утичу на коначан лик једног архитектонског
напретком и толико УВОДИО новине, и у кyt;и
дела
ЦвијИЋ
-
од наизглед тако
једноставних ствари као што је
избор и набавка материјала , сарадња са мајсторима , па до можда
и
•
наЈтежег
-
изналажеl ь8
• • заЈедничког Језика
са
- колико до првих десетина XIX
- писао је
Јован
века а сада све више ,
и промене би у облику ку!;е и распореду ,ьвних делова биле јо!; ве!;е да није сељанке
. . ."
А сељак је и онда путовао ,
разгледао и усвајао , али није претеривао . Као да га је опоми
наручиоцем, таквог који не би водио у компромис . Тек имајyt;и све ово у виду постајемо свесни вредности
њала народна клетва . "Ку!;а му се ку!;ерином звала!" А баш
и значаја подухвата професора Боже Петрови!;а . УВИђа се да су овакви наизглед мали ПРОДОРИ , суштински неизмерног
такве су никле дуж наших ДРумова, ређе у језгрима села. У наше време као pfl је апсолутизована она народна: "Своја
значаја , и то најпре за нашу културу , не ону уског круга
ку!;ица , своја слободичица!"
одабраних,
Bell
културу знатно ширег кру га. То су, рекло би
Иако
данас
о
гради тељском
наслеђУ
знамо
неу
се, они мали помаци напред, који својим збиром стварају
поредиво више, имамо се итекако чему дивити , у конструк
трајније резултате. Покретачи који вуку напред .
тивном погледу , функционалности или дУховитости решења
Пожелимо само да их је више.
-одгонетати и надахњивати се. Знамо такође да се село Ранко Фидрик
локацијски окренуло према тржишту, да слика домаtlег
живота и рада
има нову димензију, да се и у селу јавља
вишак слободног времена и да је сељак све
о кући, Вуку и Божидару Сигурно не!;емо претерати ако устврдимо да је ку!;а
спреман
да се лишава и одриче ПОТРОШI !>е.
Прихвативши се тешког и одговорног посла, професор
-
као најупадљивији елеменат сељачке материјалне културе -примарна за cTвapal ье типичне представе о животу на селу .
172
Mal!>e
Божа је савршено добро знао: • Ласно је говорити, ал ' је тешко творити!" Надахнуо се Божидар још у младости својој лепотом народног градитељства , загледао што то неимари
из Осата или Пирота по Србији раде, али не зато рр "дело
калфи и шегрта, целу тајфу. Била би то крајем овог хиљаду
руку њиховијег" епигонски ПОНОВИ. Гледао је и да ље око себе
гоДишта "рудничка неимарска школа- након ОС6ћднске и
и испред нас, савршено разумевши промењену садашњицу и
пиротске из прошлог столеЋа. Јер овај професор и градитељ
латио се "пројектова, ьа у духу", али не на прву асоцијацију
настоји и највише успева , без сувишног естетизирања и
као
претеране артифицијалности, рр створи истински радни и
они
послератни
композитори
·народних
песама
у
обради", ве!; више и боље.
ЖИВОТНИ
Свеприсутно је Петрови!lево залагање, делом и речју,
оквир
за
човека
нашег
поднебља
и
за
наше
прилике.
за сеоску ку1;у, просторно организацијски и ЛИКОВНQ-естет
Дакако да је: врлина сваког истинског стваралаштва
СКИ примерену савременим потребама и захтевима корис
самокритичност, безгранично провераваl ь6 и самоконтрола.
ника; за склад и хармонију изме1;у неимарских резултата и
да је то тако најбоље Ће показати следеЋИ пример. На
природне средине у коју се зграде уклапају. Он се одлучно
неррвно одржаном
супротставЛЬа
гра
привлачили "ОНИ којима је све јасно" , веЋ тихи етномузик-
дитељских облика, надахнуто се углеррјyl\и и напајајyl\и на
ОЛОГ
• са значаЈНИМ начним доприносам, КОЈИ Је са колегама
извориштима неимарске традиције.
и слушаоцима поделио само питања. Чинила се свима као
буквалном
опонашању
самониклих
-
научном скупу , свеопшту пажњу нису
•
•
Осим што пројектује за "своју душу", професор Божа то
да је у салу ушао с препуним џаком упитника на ле1;има.
првенствено ради за корисника и претходно га помно иден
Управо таквом упитаНОШЋУ одликује се професор Божино
често заиста ТЗВ.
понирање у суштину онога што обликује: на!;и оправррње,
пољопривредни произво1;ач, нема ту многочлане фамилије
смисао и разлог свог постојања (Ваљево); не ради параде ,
- једва је и једног сина успео рр веже уз оно што су од дедова
В8ћ ради истине (Љубостиња); задатак доста тежак, али
наследили (сви као рр знају ону Вукову: "Боља је сложна
решен (Рипањ); свакако вреди покушати (Прањани); због
инокоштина, него неслажна множина!"), у селу је ве1; одавно
-власниковог-сна вреди градити (Г. МилановаЦ); димњак
тификује: то је сада неки други сељак
-
струја, код неких у ку!\и и ворр, механизација зацарила; сточарство
-
где га има
- интензивно;
млеко се одвази свак
одневно, житарице једнократно скупљају у силосе. Божину
KyI\y
рр има и неко од "полутана"
-
оних у искораку од села
према граду, "гастарбајтера" што још увек лутају по свету. за сеЛЬака
-
домаЋина , пројекат је полазио од процеса
рада као oДPВ1;yjyl\er и среДИШlbег момента начина живота. Таквом наручиоцу је потребна модификована
KyI\a, а не и
вајат; амбар је скоро непотребан. млекар како коме, стаја мора бити нека друга, бунар је ту само "злу не требало", неопходне су неке нове настрешнице: за трактор, прикључ
не машине, па и камион
- а све то рр не буде рогобатно, рр
не штрчи и боде очи, рр је материја али рр је "у духу" : Пекао се ПетровиЋ на стотину ватара, "у огњу био, а не изгорео!". 8ешто је избегао повратак у непримерени свет "сеоске идиле"
и
·идиличне
сентименталности" I
окреЋyt;и
уљез, могло би без њега (Раља); среЋнија околност би била да су уместо баџа угра1;ени лвжеЋИ кров ни прозори (Тара); и, оно врхунско: Ако има посртања, и оно је људско (Иришки Венац). Упире се и напиње, јер на муци се познају јунаци (Бр1;ани). У Србији су, по Цвији!;евој подели, биле старовлашке брвнаре и моравске куће, као и оне новије мачванке, шумад
инке , 6огатинке , ердвљке. Тако их је разврставао
-
по
распрострањењу. А по пореклу мајстора што су их правили, биле су то осеЋанске , ПИРОЋанке и црнотравке. Парафрази рајyl\и ЦвијИЋеву поделу, данашње ку!\е нашег протома јстора су "рудничанке" осмишљености.
по
настанку, а "божидарке"
Парафразирајyl\и
Вукову
по
пословицу:
"Будапе KyI\e зиррју, а МУдРи готово купују" доррјемо : Да, ако их је професор Божиррр исцртао. Дуwан ДРЉАЧА
се
разумно и осеЋајно стварању поетике ррнашњице. Али наручилац није само тежак који од земље живи, ту су и они који би рр лето проводе у
KyI\aMa налик на домове
својих предака, дакако много конфорнијим ОД ЊИХQВИХ, па • • затим КОЈИ алпски кров сматраЈУ непримереним за шумади-
Промоција књиге је празник. Појава књиге о архитектури ретка је свечаност у нашем граду .
Књигу која је вечерас пред нама, написао је архитект
јску питомину, и, најзад, они који би рр се шепуре као побор
Божа ПетровиЋ. Име добро познато у кругу те струке. Про
ници, заговорници и эаштитници ·осавремењене традиције".
фесор ПеТРОВИЋ је рро озбиљан допринос градитељству
посебно у градитељству. Како их је све више, било би добро
Србије (и Крагујевца) радеllи као наставник, као конструк
рр протомајстор Божидар има повише следбеника: мајстора,
тор, као пројектант и планер. На свим тим пословима ОСТа-
173
вио је утисак неимара са израженим ангажованим личним
ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ
ставом према актуелним проблемима грађења .
Куће арх. Боже Петровиt.а, Етнографски музеј,
Сада је пред нама са књигом о ку!;ама које је пројек товао. Књигом са карактеристичним насловом , који везује наслеђе и подстицаје . Судоее о њој да!;е читаоци и компен
1986.
(Књижевне новине
1987)
тентни стручњаци. за оеу прилику може се констатовати да
у освит године којом обележавамо двестогодиш,,?ицу
је реч о архитектури која напушта интернационални стил
рођења Вука Стефановића Караџића , појавила се , у изда-њу
касне Модерне, удаљава се од прагматичне и технократске
Етнографског музеја у Београду, једна изузетна књига, са
фИЛОЗофИје грађе, ь8 и приближава се оним токовима Пост
знамеl ЬеМ Вуковог јубилеја . Садржи приказе двадесетак
модерне који једним делом припадају савременој архитек
кућа за ИНДИВИдУално cтaHoBal ь8 и одмор , неколико кафана
тури , а дРугим су окренути традиционалном градитељству.
и мотела (фотографије , скице , основе , ентеријере, пропрат
Удаљава се од солитера , и окре!;е наслеђу старе српске
ни текст), изграђене у карактеристичним пејзажима Србије
ку!;е .
најчеш!;е на падинама Рудника и Рајца , а према пројектима
у неким земљама (Јапану , Финској, Шпанији
. .. ) на том
архитекте Божидара Петровића. Етнографски музеј у Бео
спајању савременог и наслеђеног створене су ахитектонске
градУ уз помо!; Републичке заједнице културе Србије и Ин
школе изразитих регионалних вредности .
ститута за архитектуру и урбанизам Србије поклонили су
О томе вечерас треба да буде разгоеора.
нам ову не велику али дРагоцену књигу -сведоче, ьв о вред
Верујем да ј е Крагујевац право место за такве теме . Из
ном и племенитом напору чувања и обогаћИвања традиције и народне баштине у градитељству . Куће које је пројектовао
разлога:
- Што је , као културни и универзитетски центар
архитекта Божа Петровић стоје у складу са природом и са
обавезан да учествује у преиспитивању културних токова.
културном традицијом народа. Градитељски опус Архитекте
Па и у архитектури.
Петровића на најбољи начин доприноси да се на простран
- Што је најве!;и број овде присутних , а посебно
ствима Србије и дРукчије него што је уобичајено савремено
архитеката , васпитаван у духу савременом , интернационал
гради , да се успешно следи а не слепо копира граДИтељско
ном , а често и некритички ПОМОДНОМ . А ти Крагујевчани носе у себи још из детињства културне обрасце шумадијског гра дитељског наслеђа . Обрасце према којима се нису , можда
увек односили са дУЖним поштовањем . Које нису довољно искористили као подстицај и знак идентитета .
- Што је Крагујевац један од центара у Србији у који се вековима сливају токови досељеника. Развијају га и граде , чак и последњих деценија, доста различито од градова сличне величине .
Много
више
породичним
кућама него
вишеспратницама . да ли ј е то само израз економских и техничких околности , или је и жеља ве1;ине Крагујевчана рр •
живе у СВОЈИМ домовима
- огњиштима ,
а не у становима као
насле!;е још увек присутно на тлу Србије , забележио је академик Бранислав Којић у предговору књиге . Не велик али изузетно значајан опус Боже ПеТРОВИћа
професора Архитектонског факултета у Београду, може да послужи као "путоказ својеврсној стилској синтези засно ваној на оригиналном поимању наслеђа и тежњи ка инди· видуалној пројектантској
Ако су ово неки од могyt;их разлога за вечерашњу заин тересованост вас који сте у таквом броју дошли , молим вас
,ьвгових
вред
ности преобликованих у свеже и уэбу1јујуће форме, блиске
сензибилитету подржаваlЬ8,
данаШlbег непосредног
човека
. . .
преузимаlЬа
Лишено или
сваког
копираlЬ8 .
Петровићево еезива, ьв за архитектуру претходних времена мотивисано
машинама за cтaHoBal ЬВ?
интерпретацији
•
Је
•
наСТОЈањем
да
се
стваралачки м
чином
успостави прекинути континуитет и рр се тако у савременом
пројектовању објеката у слободном простору , на начин којим
' Просвета" је, сасвим
се обезбеђује целовитост и сигурност замисли уносе забо
сигурно, право место за казивање о књизи , О архитектури и
рављени и неправедно потиснути елементи старог грађења,
односу Крагујевца према тим темама. Молим Видосава Стевановића као дома!;ина издавачке кy1'ie "Просвета - и као писца који је савремена књижевна дела градио на наслеђУ овог краја , да заПQЧне разговоре
који су га чинили хуманим И прилаго1;еним потребама и
да
промоција
почне .
Дом
књиге
поводом књиге ' Градитељско архитекте Божидара Петрови!;а.
наслеђе
и
подстицај'
Мр Верољуб Трифуновић, д. и. арх .:
174
захтевима човековог ж ивота ' (Радомир Стани!I у огледу о делу Б . flетровића). Ова књига као и само дело професора Петровића имају изузетан дРуштвени и културни значај . Лепота и складност пројектованих ку!;а потврђује не само зна, ьв и умешност
аутора, него и универзалистичку и антрополошку усмер
еност тзв. сеоске ку1;е и народног градитељства. Ове ку1;е су лепе јер су самосвојне, достојанствене, препознатљиве и
ТРАГОВИ ДЕСТРУКЦИЈЕ КУЛТУРНЕ СВЕСТИ (Политика, 16. 4. 1988).
због својих фиэичких димензија; материјал и боја зграда,
Г радитељски неукус и хаос захватили су Србију последњих година - Како је Mory!;e да брига за заједничка дОбра и вредности бу де тако олако препуштена свакоме
једноставност линија и умешна игра детаљима, сигурност и
на милост и немилост .
непретенциозне. Оне су стварно "по мери човека" , али не
лепота ентеријера, прилагођеност природи и усклађеност са
окружјем указују на одговор о смислу и сврси пројектовања
"Србију су прекриле штитасте ваши". Овим речима је
стамбене зграде, без обзира да ли индивидуалне или колек тивне. Божа ПетровиI\ показује да се индивидуална ку1;а може пројектовати и градити на трагу народне баштине и
професор архитектуре Божидар ПетровиI\ изразио своје захватили Србију последњих деценија. да ли само гра
• традиЦИЈе, а да се при томе не мора умањити креаТИБНИ
дитељског? Ово пита, ье управо долази из инспирације које
допринос и лични печат градитеља. Транспоновање наслеђа
читалац добија из
и употреба традиционалних влемвната нису циљ нити разлог сами по себи , НИТИ су пак ПЛОД намере да се докаже ПОСТQ jalbe и вредност историјског. Делање на трагу традиције вођено је убеђењем и спознавањем исконских и универзал
подстицај " (изд. Етнографски музеј у Београду
них вредности градитељског наслеђа и потребом да се ове вредности продуже и надграде: то је неоспоран допринос
архитектонско ви1јење градитељског неукуса и хаоса који су
lberOBe
књиге "Градитељско наслеђе и
1987).
Ово
још теже пада када се зна за двадесетогодишњицу (готово) усамљености арх. Божидара Петровиllа у настојањима да
своје градитељство супростави нарушавању амбијенталних основа живљења свога народа.
Нарушавање
лепоте
окружеlbа
лишава
човека
успостављању и богаllењу континуитета културног развоја
осе1;ања присности са елементима тог окружења јер човек
једног народа.
мора волети оно што му је неопходно . Ку1;а дом је сигурно то .
.
Темељеllи се на баштини, Божа Петровиll је градио
Д ку1;а, као и све остале потребе, ако су лишене љубави
оригиналне и препознатљиве ку1;е , лепе за очи и удобне за
људи, изложена је опасности да буде напуштена. Жеља за
коришћВlbе, за разлику од великог броја
лепим је утолико веllа уколико је ве1;а везаност за објекте
"оригиналних и
потреба. Осе1;ај лепог се изграђује, усавршава и негује дугим
сагласја са околином , које су преплавиле Србију и приград
развојем културе. На њега се калеме изданци из других
ске зоне веllих градова. за жаљеlbе је што настојање
култура што тражи промишљеност. Међутим, ако се посече
архитекте ПетровиI\а и,
морамо реllи, ужег круга прос
корен и засади сасвим ново биље , несклад се може појавити.
ветљених градитеља индивидуалних ку1;а нису имали веЋег
дко ништа друго, природна средина може одбацити или
утицаја у протеклом периодУ интензивне изград' ьв у Србији. Изглед ку1;а уз магистралне и друге саобраllајнице у Србији (а и у другим деловима земље) показују надМОII лошег укуса и неМОII да се ОдУпре површном поимању смисла и домашаја
изоловати нову садницу. Такву младицу човек може сма
архитектонских
доприноса-
без
духа,
лепоте ,
стила
трати потребном па lIе је пустити да задивља не очекују1;и од ње да му бехаром улепша свако пролеllе. "Ниједна свет
лост није јасна као она која долази из давнина, ниједан корен
градитељског подухвата. Можда би оваква и сличне едиције
није дУбок као стари . Уколико је тама гушћа утолико је
могле да будУ подстицај не само млађим архитектама него и
светлост јача, уколико је корен дУбљи утолико су гране
власницима буду1;их зграда да пооштре критеријуме у про
пркосније на шиби ветрова". Ове речи Милана Кашанина су
цени уметничке димензије архитектонског пројекта. Јер,
управо биле подстицаји неимарству Божидара ПетровиI\а .
како
ПетровиI\а,
Као сваки осетљиви и искусни делатник духа, Божидар
архитектура постаје уметност I уистину уметничка дело тек
ПетровиI\ је у својству архитекте покушао да се својим двлом
онда када уметник зажели да је пренесе својим цртежом на
одупре "тиранији неукуса и кича која се обрушила на наше
папир. Верујемо да lIе се, за разлику од многих ку1;а пројек
просторе у виду викендашке и друге изград' Ье" . При ТОМ ОН
тованих на традицији "модерне" архитектуре и с намером да
води рачуна о томе "да се савремени функционални и строго
се потврди аутентичност пројекта и новчана снага власника ,
наменски
ку1;е архитекте Боже ПетровиI\а наllи на акварелима и
архитектонских вредности претходних времена" .
рече
један
архитекта,
колега
Боже
простори
могу
изградити
уз
графикама многих уметника. Ксенија Петовар
175
на њега одговоре имају најпре они који у организацији
Љубав и носталгичност
друштва носе одговарајyl\е функције. Ко ррје дозволу за
у Српском народУ и његовој култури видљива је љубав па и нека носталГИЧНDCт према кући. Чак и речима које означавају разне типове ку!;а скоро рр се открива право твпање које човек
ynyl\yje својој љубави.
У Вуковом речнику
се могу на1;и многе такве речи: колиба савијача, кулача, савардак, стрница, ог, ьзрица , крови, ьзча, лубњача, изба,
вајат
'Моја ку!;ица
...
- ... оја
слободичица" и "'ноге друге
изреке богато изражавају ту љубав. Могу!\е је поставити пита",е: откуда онрр овај неукус
који ррнас руши амбијенталну и људску удобност И лепоту? Зашто је архитекта Божа Петрови!; тако усамљен у борби
градњу кича? Колико је наших архитеката отишло у ·гастарбајтере' а колико их ради у 'ко"'уналним одељењи ...а' од општина до Републике? Зар је
...oryl\e
да у савре ... ено",
друштву брига за усавршавање квалитета живота често
лежи на људи ... а који уопште не могу да схвате рр наслеђу у архитектури треба приllи као 'интелектуалној и духовној
шанси која би на... о ... огу!\ила рр превазиђемо једно ста, "" и дођемо до првих вредности у једно ... времену које те вред ности и заслужује" .
Дко боље осмотримо око себе данас се тешко можемо ослободити
песимизма . Поред нарушених пејзажа К алп _
против I Ь8га?
ским· крововима по питоминама Шумадије, сваком путнику
Колико знам, нема земље (цивилизоване) у свету у којој се брига за заједницу препушта, у било којОј области,
сеоских гробаља . Живот на ово ... свету је увек био својевр
укусу или неукусу појединаца. Био сам сведок рушења не
сна пројекција живота у "сво ... селу". Није стога ни чудо што
доличне ку!;е у Бретањи (Француска). Винарски трговац је
се и тамо сместио овоземаљски кич у виду "споменика"
саградио ту ку!;у у виду винског бурета . У Бретањи постоји
којим са ... и своја гробља скрнави",о. 'Спо ... еници' са фи1;а... а,
правило: бели ЗИДОВИ • ЦРНИ КроВ . У оквиру ТОГ правила машти градитеља је остављена слобода. Тако сваки
телевизорима, кухињама и трпезаријама су својеврсна гро
намерник који се упути у ту земљу, чи ... у њу уђе, зна рр је управо тамо где се намерио. Такву зе ...љу воле и странци да посе!lују јер желе да проведУ неко вре ... е у неко ... а ... бијенту који и ... а друкчију лепоту - ако је и ... а. Сви људи су склони рр прихватају новотарије . ТО је добро. Поготово сиромашни људи који трбухо ... за крухо", одлазе у стране средине.
скарадног. На жалост и та деструкција је произашла из
...
Нашавwи тамо хлеб , они еуфорично прихватају културне
кроз Србију
теска
... ора
деструкција
застати ррх при пролазу поред многих
свести
о
разликовању
узвишеног
и
нефункционисања друштвене контроле којој основна сврха
... ора бити спречавање бујања патолошких појава у друштву. Морамо се зато сасвим озбиљно запитати: како је Moгyhe да општедруштвена брига за заједничка добра и вредности буде тако олако препуштена свакоме на милост и немилост? Трагови ове деструкције културне свести су видљиви и
творевине средине која им је тај хлеб
",. па . Зато ваљда и сели ... а Ајфелове куле
у другим сферама духовних творевина. Новокомпонована
по двориштима, сликају ПО фасадама кичерске фреске с
"народна" "'узика је у то ... погледу најприсутнија због буке
наши "гастарбајтери" граде у својим
мотивима из Бечке шуме, тиролске ПОТОЧИће и нордијске
•
КОЈУ прави.
галебове, Геновеве и лабудове.
да се деструкција културне свести заустави, неопходна је реконструкција и ње саме и многих других сегмената за
једнице којој припадамо. да се то достигне није неопходна
3агледати се око себе
нека велика МУдРОст. Архитекта ПетроВИћ је својом књигом показао да је потребно само мало загледати око себе и иза
Архитекта
и
градитељ
Божиррр
Петрови!;
остаје
себе како бисмо пред собом открили лепоту , хармонију и
усамљен, уз неколицину својих колега, у борби против гра
спокојство. Ова књига нам може послужити као истинска
дитељског кича . стихијског увоза страних модели и погуб
инспирација не само за ренесансу нашег градитељства веЋ
ност и",итаторства који заједно чине амбијент некултурни ...
за многе друге ствари са којима не смемо бити задовољни.
и стога ружни .... Он се труди да нас увери да 'културни моде-
Ова књига и досадашњи рад њеног аутора нам јасно кажу:
•
ли увезени са стране успораваЈУ схватања наше националне
потребно је само да ради ...о. да се бави",о мало више собом
реалности
а и на одговоран начин и уз знаЈ ь8 која нам, сигуран сам, не
. . .
проверене
рр
... одернизација која априорно одбацује
вреДНОСТИ
прошлости
ВОДИ
у
површност
и
сервилну копију страних узора. Како избеllи културну ин
фериорност Петровиl\а
176
и
духовну
ynyl\eHo је
капитулацију?"
Ово
питање
недостају. Уместо да га извозимо као ·вишак" ставимо га на •
СВОЈе место.
Б.
на ... а сви ... а без изузетка. Обавезу рр
Радослав Стојанови!;
ГОВОР ДРАЖИ МИРА МАРУШИЋА НА ОТВАРАЊУ ИЗЛОЖБЕ ПРОФ. БОЖИДАРА
ПЕТРОВИЋА
21.
АПРИЛА
1994.
ГОДИНЕ
Поштована господо, "Ку1;е
помогао да се враЂамо себи, да Шумадија буде Шумадија.
архитекте БОЖЕ ПЕТРОВИЋА· одамо, пре свега, признање
Ку!;е архитекте БОЖИДАРА ПЕТРОВИЋА одишу пре свега
изврсном стручњаку и нашем потврђеном пријатељу. Посе
топлином сопственог поднебља. То може само човек који
бно ми је драго, што је овај догађај уприличен као део
целу Србију најрадије препозна у стиховима Момчила НАС·
обележавања Дана подизања 11 српског устанка и Дана наше
ТАСИЈЕВИЋА, који кажу: .у завичају мом згурени кровови
Овде
. општине.
смо рр
изложбом једноставног
имена
Србину, какав је професор БОЖА ПЕТРОВИЋ,
1;уте . и миле воде, и дим по земљи се краде" . у осталом,
такав ПОВОД и приличи.
како неко једном
приликом
рече, ту је
Ја Н8ћУ говорити о ономе што треба да каже језик
БОЖА , па предлажем да заједно обиђемо и отворимо врата
струке . О томе Ђе боље и више Проф. архитекта ЗОРАН
I t.eгових куМ . Својом лепотом и једноставн о ш1;у оне нас
ПЕТРОВИЋ, БОЖИН пријатељ и колега .
саме позивају.
Ја бих да проговорим о човеку чија дела данас на овај Хвала!
начин представљамо.
Професор БОЖА ПЕТРОВИЋ није рођен у Горњем Ми
лановцу, али нам то не смета да га сматрамо својим . Не само за то што је о вде учио Гимназију , ве1; пре свега за то што се
деценијама свесрдно трудио да нашем граду и 1ьеговој архитектури сачува дУшу .
за Горњомилановчане ОН је ОдУвек овде и никада није ни одлазио. Тај утисак не вара, јер је БОЖА са нама увек кад
овај град заПОЧИlbе нове пројекте, када нам је ОД свега потребнији савет цеl Ь6НОГ стручњака, који нас воли и коме верујемо. Тако је било и пре неколико месеци када без њега нисмо МОГЛИ да започнеМQ један Музеја
велики подухват
иэградњу
-
11 српског устанка у Такову . Онје на том послу својски
запео због нас али више ОД свега, како једном сам рече, због ове ојађене Србије чији смо велики дужници . Рекох да неЂУ , а и не могу, да дајем стручне оцене. Али , могу о нечему,
зашта човек не мора да буде стручњак, да би приметио и осетио.
беше
иза
нас један
период
трачања за белосветским примерима.
искомплексираног У жељи да пре
вазиђемо сопствену заосталост одбацивали смо и своје вредности и често завршавали у
неукусу,
у свему па и у
архитектури.
Професор
БОЖА
ПЕТРОВИЋ,
стручнош1;у, својим уметничким геном
нам и
је
српским
•
СВОЈОМ нервом
177
БИОГРАФИЈА БОЖИДАРА ПЕТРОВИЋА Осим наставничког рада Божидар Петрови!; руководио је израдом више комплексних истражиеачких студија: Сту дија за решаваl ьв и изградњу насеља Ел Мулак у Египту , Студиј а за пројекат изградње насеља
"3 километар" у Бору,
Студија за изградњу монтажног система НСП1, Системска
студија за 111 елемента просторног плана Републике Србије, Студија за обнову и изградњу подручја Копаоника . За више ИНдУстријских постројења и фабричких целина дао је урбанистичка и архитектонска решења , као што су :
селу Диl\и, општи на Љиг . Основну школу завршио је у месту
- Земун , Фабрика гуме 'Тигар' -Пирот , Фабрика гуме на Цетињу - (идејно решеIЬВ) , Фабрика гуме у Биха!;у - (идејно решење), Фабрика лекова у Акри,
poljeњa, а гимназију у Горњем Милановцу . По демобили
Гана -(идејно решење) .
Архитекта Божидар Петрови!;, редовни професор Архи тектонског факултета у Београду , рођен је
зацији
1922. године у
1946. године уписује се на Архитектонски одсек он
Фабрике лекова "Галеника"
Од многих пројектованих и
изведених објеката на
даШI ЬеГ Техничког факултета у Београду на коме је ДИПЛО~
водимо : Идејни пројекат фабрике дувана у Бејруту (са арх .
мирао
1952. године . По ДИпломирању се запослио у Енерго
М . Штериl\и и групом) . Прва међународна награда, Идејни
пројекту , где је остао до избора за асистента на Архитектон
пројекат стадиона у Краљеву (са Б . НоваКОВИћем) , Идејни
ском факултету у Београду, јануара
пројекат стамбеног блока у Пожаревцу (са проф. М. Ра
1956.
године.
Године 1963. објављује са П . Јованови!;ем Универзитет
довановиI\ем), Идејни пројекат стамбеног блока у Смед
ски уџ6еник Статика I и " . Од јануара 1970. године, одлуком катедре за Статис
ереву, Идејни пројекат хотела у Кора!;ишкој бањи, Идејни
тику конструкција поверена му је настава предмета Ме
плекса зграда за Упраеу новог копа рудника бакра Велики
ханика и Отпорност материјала , а од школске 1972П3 .
Кривељ у Бору, Идејне и изеоljачке пројекте за стамбене
године и предаваl ье из Т ворије система .
зграде насеља Колубара (тип :
И поред оптере1;ености наставом ханика
и
отпорност
материјала,
из предмета Ме
архитекта
Божидар
пројекат црквеног дома у Ваљеву , Идејни пројекат ком
5, 10, 11 , 16, 18),
Идејни и
извођачки пројекат за основу школу у Великим Црљенима и
Вреоцима, Идејни и извођачки пројекат за зграду социјалног
Петрови!; прати, изучава нову и савремену материју која
осигурања у
у лази и у свет архитектуре
извођачки пројекат за дечји диспанзер у Младеновцу, Иде
- Теорију
система .
Смедереву
(са арх .
М.
ШтеРИћ) ,
Идејни
и
Увиђајyi\и значај савремених метода рада он чини да
ј ни и извођачки пројекат за објекте фабрике гуме у Пироту ,
ова материја буде предспрема за обуку архитектонског про
Идејни и извођачки пројекат за више погона и института
јектовању, ПОЛ8эећИ пре свега ОД тога да архитектонско пројектоваlbе, по својој природи, није ни рутински ни детер минисани процес, а резултати ПОГОТОВУ . ве1; да је у питању
фабрике ' Галеника' , Идејне и извођачке пројекте за све објекте насеља Ел Малук у Египту, Идејни и извођачки пројекат за будyllи хотел у Ваљеву, Идејне и главне пројекте
увек
ИНДИВИдУалних кућа за обнову Копаоника .
истраживачки
напор
са
СВИМ
одликама
своје
сто
хастичке природе . У току ТИХ I ыэгових напора и эалагања он
Посебну групу пројеката чине објекти приказани овом
објављује: Елементи опште теорије система, Планираl ьв и одлучивање, Ентропијске мере диференцијације, Системи и простор, MOгy!lHOCT истраживања архитектонског пројек
публикацијом .
тавања са гледишта теорије модела, Прилог егзактном прис
Ужицу, Зајечару, rOPlbВM Милановцу, Краљеву, Крушевцу и Милану (Италија).
тупу проблемима у процесу архитектонског пројектоваlbа,
MOгy!lHOCT каталошког пројекта, Теорија система и инфор мација и др.
178
Архитекта Божидар Петрови!; је од 1963. године изла гао нацрте пројектованих и изграђених кyl\a у : БеоградУ,
ВалЬВВУ,
Нишу,
Неколико пројеката и студија арх. Божидара Петрови!;а приказани су и у страној литератури .
•
BUILDING TRADITION AS STIMULUS to discuss апу building trad~ion as stimulus to contemporary building, ј! is песessзгу, 1 should say, to locus опсе again, and seriously, оп the values 01 such tradition which is powerful enough to stimulate. Тhe necess~ to search lог stimuli w~h, јп building tradition is definitely justiliabIe, particularly јп those environments where the trad~ion is noticeabIy present, and where ~ demands from contemporary builders to develop а сеrtзјп attitude to its values. Fortunately, those dignified proofs 01 the building trad~ion јп Yugoslavia аге still to Ье lound all оуег the country. Тhe s~uation becomes rather complex јп view 01 the well-known and challenging lас! that the comparatively small агеа 01 Yugoslavia abounds јп different and specific geographic and climate regions, characterized Ьу distinct lorms 01 building trad~ion. It is unnecessary to stress how much the lollowing shapes 01 house уагу опе from another: the stone hovel from Dalmatia, the саЫп Iгот Zlatibor, the cottage from Macedonia, the mud and straw house from Vojvodina ог the Slovenian house with а large sloping rool. What а multitude 01 architectural varities do we lind јп the fulfillment 01 the апсјеп! requirement 01 human existance, namely а house 10
1I we
аге
lјуе јп!
Тhe
builders 01 that architectural heritage were mainly self-educated and, јп effect, they were builders only that long as they built their own homes. Upon the completion 01 building, they would retum to their basic occupations: to land cultivation and саttlе breeding. AII the тоге so аге the contemporary builders јп our rural areas laced ~h а уегу serious issue 01 how to build dwellings which would по! Ье јп bad taste, јпсараЫе 01 meeting the real requirements 01 living ог јп complete disharmony with the surroundings. When we maintain that the present-day building јп rural агеа lacks јп knowledge and purpose, we аге still aware 01 the lас! that numeгous highly advanced building materials аге used - as the days when only those materials immediately ауаilаЫе јп the surroundings were used-are long since gone. Owing to the developmenl 01 communication and transport networks, ј! is по! unusual that а village building s~e boasts bricks, bIocks, sophisticated гool-deckings/such as gutter tile, salonite, pantile, etc/, concrete loundations, lintels and comices, and, which is 01 тоге гесеп! date, obiigatory ann-seismic vemcal supports 01 reinlorced concrete.
the јппег organization 01 those dwellings, ј! is тоге ог less somewhere hall-way between the requirements 01 игЬап '!nd those 01 rural living. However, јп all 01 them, the requirements considered typical lог а modem lагт house аге по! те! clearly enough. The spaces јп those dwellings аге often over-sized and irisufficiently used/guest rooms, lог instance/, whereas the absence 01 some trad~ionally јтроrtan! spaces, as the 'гоп! porch ог the enclosed second-floor poгch /ёardak/, is dilficu~ to explain. It is а standing lас! that ј! would Ье possibIe to change the organization 01 those dwellings Ьу introducing а minimal питЬег 01 elements јп oгder to make them adequate lог the needs 01 modem lаrrnег . Firstly, we have јп mind the necess~ 01 two entrances to the house. front and геаг. Тhe геаг antrance estabIishes а direct link with the summer k~chen and other ancillary spaces, the back yard and the garden included. Unlortunately, as lorthe outer view 01 the house опсе made repulsive - there аге по ways, по matter how expensive and sophisticated, јп which ~ can Ье a~ered. The buildings 01 today display ап entirely different ratio 01 solid walls and openings. The openings аге larger and 01 various shapes, and they аге much тоге numerous than they used to Ье. Let us just гететЬег that the walls 01 the central space јп the old-time dwelling f 'house'/ - had по windows а! all, and that the windows јп some other rooms were extremely small. Тhe changes which have taken place аге уегу easily justilied and accounted Iог, Ьи! they still have по! lound the most "иitзЫе arch~ectural expression. What ј. most characteristic јп the majority 01 regional building traditions јп Yugoslavia, ј. the exquisite combination 01 the dark, sloping гооl with the white mass 01 the house. The house itself ј. simply divided into two parts. Also, ~ is песеssзгу to ројп! ои! to the јт роrtзпсе 01 locating the house јп the most natural таппег possibIe, as well as to the logic 01 local materials aplication -to their econimical, almost tight-fisted use еуеп then when the circumstances permitted otherwise. Тhe way to linding successful and adequate architectural expression јп rural dwellings to Ье built јп the Миге , lies јп а detailed and elaborate analysis 01 the unique architectural values 01 оиг sell-raised building trad~ion. As
lог
Ат.
Zoran В. Petrovic Faculty 01 Architecture University 01 Belgrade
179
ЕХСЕАРТ
FROM ТНЕ OPENING SPEECH АТ ТНЕ EXHIBITION "HOUSES ВУ BOZд PEТROVIC ТНЕ ААСНIТЕСТ" IN VALJEVO protection 01 the national architecture monuments is ou1 01 question being imperative 01 its existence. No matter how cultivated, thoughtful and complete ј! is, ј! сап по! cover all the social, cultural and scientific goals and interests unless ап important, though often neglected, condition is lulfilled. It is to make old and current arcMecture Ьесоте а continual process. Ог, better to say, ~ is the question 01 spiritualization 01 the au1ochthonous creative concepts and its translorrnation into new original architectonic ideal оп the basis 01 space and lоrrn solitions and constructive structure keeping native and old national architecture. Тherelore, јl the contact 01 tradition and modernity is achieved, and, Ьу that, the way lог old arcMecture towards the Mure and uncond~ional existence is obtained as well -then the protection reaches its complete sense 01 spiritualization 01 inheritance which thus overcomes its museum dimensions and categories and gets determination 01 living, current, inspiring lactor 01 modem spirit. In this small wor1d 01 gifted, intelligent and patriotic architects devoted to the architectonic inheritance 01 their nation, we сап lind а simple, slightly rustic inhabitant 01 Rudnik, Мг. Boza Petrovic. Although а Univers~ prolessor, he is totally unalienated - а тап 01 his native land, and, аЬоуе everything else, а lolk тап and thinking creator. Known as ап energetic person, а qonsequent fighter lог the statements and goals јп his prolession as well as јп his lile, he is а тап devoted to his Iriends and his native land, and, besides, ап outstanding pedagogue. However, only а lew 01 us could hardly Ье aware 01 his illusions and Тhe
admiration 01 the ancient architecture, and,
еуеп
less, 01 his
almost secret researches јп the essence 01 the lolk architecture. Тhe sense 01 creative su~ability 01 Мг. Petrovic's planing was originally discovered Ьу the researchers and then Ьу all the sensitive and larsighted workers who сап по! but see the beauty and charms 01 human architecture and creativ~. The conservators, museum people and аll the other сараЫе 01 recognizing the origin and development being а special kind 01 delense 01 our ancestors from the warriors and strangers and, оп the other hand, finding proofs lог their ident~ јп the апсјеп! mansions, did understand that Мг. Вoza Petrovic actually extends original light 01 his nation against its own alienation being extremely strong јп these crucial moments when all the classes аге implied - he
180
extends this light through his buildings јп his Ihoughtful, inspired, original and inventive way. Coming from the агеа where people esteem everything and being complelely devoled to the ехрегјепсе 01 their ancestors, Мг. Boza Petrovic could easily make а relalionship with everlasting values 01 Ihe old manners јп arcMecture, and, being ап architect, he look his chance јп а kind 01 adventure searching lог the patterns and lorms 01 human settlements having all the details subordinale 10 а human being - pattems Ihrough which а тап could find and сате back to his own sell. Не did поl have 10 search lог the idols because his native land is а region where ј! has always Ьееп а custom 10 plan and build јп order to accommodate all human needs. That is the агеа where а тап could show up and ргоуе himsell јп the best way Ьу his own house. Мг. Petrovic's houses, built јп extremely Ьеаu1Иul regions 01 Serbia, . keep catching eyes 01 passers-by giving them precious ideas, reviving thoughls 01 renaissance 01 Ihe lolk spirit, causing and encouraging efforts а! estabIishing interrupted регтапепсе 01 au1hentic and human archilecture. Not pretenliously, but slill highly successlul he shows the possibility 01 re-estabishmenl 01 Ihe old lorms and proportions. Getting Ihem јпlо relalions and harrnony, he gives both archaic and modern ајг 10 his creations. Bul аЬоуе all, his creations аге highly human and challenging јп the sense 01 по! only research јп archilecture inheritance, which is по! Ihat much implied јп Yugoslav current planning, but regarding the final goal 01 thal research as weU. Тheгe have Ьееп several ambitious attempls јп usage 01 vaJues and characteristics 01 the old mansions јп the planing. However, ј! seems Ihat still поопе, wilh ехсерtion 01 Мг. Реlroујс, has given апу 01 the јттоојаlе results when the richness 01 the Yugoslav аlпсјеп! lolk architecture is concerned. Не lell this richness јп his own specific way and succedded јп realizing this wein 01 gold to its very end. Не succedded јп his work, being moslly imaginative and inventive, he happened to get new golden creations actually making brand new products 01 Ihe тотеnt Тhose аге 10 Ье worked out Ьу the theorists and arcMecture connoisseurs, aestheticians and sociologisls. We аге accepling them most cordial welcome because we have Ьееп missing
tttJ6"""11,
we have Ьееп longing lor them. Now we аге aware of :he lас! Ihat they аге 10 help us find aurselves. Radomir S 4 а: Director 01 Ihe IпsШulе lог the Prolection 01 Q&.raI Monuments 01 Ihe Socialaist RepubIic 01 SertIIa
•
CIP - Каталогизација у
публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
929:72
Петроnиh Б.
ПЕТРОВИЋ , Божидар Старе српске хуће као градитељски подстицај [прирсђивач и цртсжи Зоран Петровић Ћурзшковић].
-
Божид ар П етро виh
; фотографије
;
МИКИ
(Новодопуњено изд.).
1997 (Бор:
,
I
Бакар). - 180 стр. Српска архитектура)
- Београд: Грађевинска књига , ; илустр.: 22 х ЗЗ ст. - (Библиотека .
Стр. 6: Предговор Ш издању Ј Зоран Петров иh . - Стр. 7: Предговор I БраНИСЈ1авЋ. Којиh. - Стр. 9-13: Оглед I Радомир Станиh . - Стр. 15-21: Градитељско насл е ђе као подстицај I Зоран Б. Петровиh. - Други о делу Боже Петровиhа: стр. 165-177. - Библиографија Б. Петровиhа : стр. 178. - rnstead ofSummary.
ISBN 86-395-0161-0 728.6(497.11) а) Петровић . Божидар
ИД=59259660
(1922-)
б) Куће
- Србија
ISBN 86·395·0161·0
